Issuu on Google+

Краљевачки

ДНЕВИНК


Санација последица земљотреса

ДВЕ ГОДИ - Градоначелник Краљева је формирао комисију са задатком да заврши незахвалан посао и утврди праву истину о свим активностима на санацији последица земљотреса од 3. новембра 2010. године. - Када комисија заврши рад 15. новембра, ако се то укаже потребним, закључке ће доставити надлежним органима Ни две године после земљотреса, који је 3. новембра погодио Краљево и изазвао трајне последице, јавности нису познати сви детаљи што ствара знатно незадовољство и сумњу у регуларност активности појединих органа локалне самоуправе. Изостало је и, на захтев опозиције, одржавање посебне седнице Скупштине града посвећене земљотресу. Друга годишњица земљотреса била је повод за обраћање јавности градоначелника Краљева Драгана Јовановића са подацима који до сада нису били довољно познати. Од тренутка када се догодио земљотрес на посебан рачун за помоћ, који је отворила локална самоуправа, уплаћено је приближно две милијарде и 730 милиона динара, од чега на девизни рачун нешто преко 400 хиљада евра, 4.542 долара и 78.595 швајцарских франака. У структури прихода највеће је учешће наменских трансфера Републике Србије у износу од 2 милијарде 325 милиона 585 хиљада динара. У 2010. години уплаћено је 316 милиона, 2011. години милијарда 889 милиона и 585 хиљада и у 2012. години 120 милиона динара. Последњег дана октобра ове године на овом рачуну је било свега 16.501 динар. До истог датума укупни расходи су износили две милијарде 720 милиона 783 хиљаде 413 динара, уз обавезе по неплаћеним фактурама од скоро 26 милиона динара. Дугови По закључку Градског штаба за ванредне ситуације дуг према Општинској

2

стамбеној агенцији износи 580 хиљада, а ЈКП „Водовод“ нешто више од 343 хиљаде динара. За грађевински материјал се дугује 583.545, за надзор друге, треће и четврте категорије стамбених зграда у Обилићевој улици 279.425, а у улици Хероја Маричића 93.922 динара. Обавезе према физичким лицима износе милион 156.420 динара, а на основу и закључене ситуације за Основну школу „Чибуковачки партизани“ још 41.204 динара. Потраживања су исказали и „Агенс“ у износу од 135.000, Омладинска задруга „Краљево“ 235.576, „Тренквалдер“ 314.040 динара, „КВ градња“ 884.755, „Милошевић плус“ Заклопача за окончану ситуацију 232.881 динар, „Ју гонг“ 491.924, СЗР „Чоловић“ 491.135, „Технопрофил“ 1.240.673, „Техномаг“ 2.097.544 динара, Саобраћајни институт ЦИП 6.736.785 динара. На основу уговора о делу лицима ангажованим у Одељењу за земљотрес за три месеца ове године дугује се 1.466.251, а „Водоводу“ по окончаној ситуацији 511.874 динара. Будуће активности Према подацима Одељења за санацију последица земљотреса за будуће активности потребно је око 53.500.000 динара, за стамбене зграде у улици Октобарских жртава, камену зграду и зграду у Београдској улици око 10 милиона динара, а за стамбене зграде у Доситејевој 138, Југ Богдановој 142-144 и 146, за коју још не постоји одлука кризног штаба, још 43.500.000 динара.

Изграђени објекти У периоду након земљотреса изграђено је 465 монтажних кућа, у три величине, од којих само једна, која се налази на Берановцу, још није распоређена. У зависности од броја чланова породице власницима кућа са шестим степеном оштећења, које нису биле безбедне за даљи живот, додељиване су нове монтажне куће површине од 40,66, 61,83 и 82,44 квадрата. Уговор о изради, испоруци и постављању ових кућа склопљен је са ШПИК „Иверица“ из Ивањице, а уговор о извођењу грађевинских радова на изради темељ, свих знатских радова и спољне столарије са краљевачким „Ју Кеопсом“: - У уговору са ШПИК „Иверица“ у члану 8 пише да је цена радова по јединици мере у фиксном износу од 16.631,50 динара по квадратном метру, а у уговору са „Ју Кеопсом“, такође у члану 8, да уговорену цену чине цена радова за тип куће од 40,66 м2 по јдиници у фиксном износу од 20.816,20 динара по квадратном метру без пореза на додату вредност. С обзиром да у најужем центру града урбанистичким плановима није предвиђено постављање монтажних кућа власницима оних стамбених објеката који су до те мере оштећени да нису пружали сигурност по станаре исплаћена је новчана помоћ у складу са пројектима санације. Власницима седамдесет тешко оштећених објеката исплаћена је трећина вредности припадајуће монтажне куће као вид помоћи за завршетак радова на објектима чија је градња започета пре земљотреса. Власницима седамдесет


ИНЕ ПОСЛЕ

3


две куће, који нису били у стању сами да изврше довођење објекта у сигурно стање, санацију је организовао Градски штаб за ванредне ситуације. Комисија за процену оштећења на стамбеним објектима, која је формирана првих дана после земљотреса, прегледала је 15.386 објеката и сврстала их, у зависности од степена оштећења, у шест категорија. У категорију тајтеже оштећених објеката које је требало порушити сврстано је 5,28% од укупног броја прегледаних, у пету 4,56%, а четврту 6,48%. Првим трима групама лакше оштећених објеката припало је 83,68% од укупног броја. Објекти за колективно становање Категоризацијом зграда за колективно становање у прву категорију оштећења сврстано је 106 објеката, у другу 58, трећу 37, а четврту и пету 17 од укупног броја. После прегледа оштећења у 8262 стана право на помоћ, која је на време исплаћена, стекло је 6894 власника. Сви објекти који су по налазима комисија, састављених од грађевинских инжењера са одговарајуом лиценцом, до те мере оштећени да нису безбедни за становање требало је да буду порушени како би њихови власници стекли право на нову монтажну кућу. Око три стотине њих још није порушено, а за рушење и уклањање материјала потребно је обезбедити три милиона и 600 хиљада динара. Поједини власници не дозвољавају да се изврши рушење објеката које и даље користе, па се поставља оправдано питање колико су налази комисија, које су утврђивале степен оштећења, били исправни. Укњижење и издавање грађевинских дозвола за 465 монтажних кућа захтева одређена геодетска снимања за које се процењује да ће коштати додатних шест милиона динара. Значајна средства неопходна су и за санацију оштећења надграђених поткровља, што пред локалну самоуправу поставља питање остваривања права инвеститора и извођача радова за надокнаду штете, као и одговорности

4

лица која су, заобилазећи грађевинске прописе, издавали дозволе за градњу. Урбана регенерација Једно од актуелних питања које је у последње време потиснуто у други план је вишемесечна најава урбане регенерације насеља у Доситејевој улици између Гимназије и Основне школе „Јово Курсула“. Ово, сматра градоначелник Јовановић, није политичко, већ би требало да буде егзистенцијално питање. С обзиром на недовољно информација о могућности кредита двеју банака, о коме се дуго говорило, и тврдњи појединих опозиционих странака да Влада Србије одустаје од урбане регенерације овог дела града, из Министарства финансија је потврђено да да Краљево није на листи инвестиционих приоритета. - То у суштини не мора да значи ништа, јер није стигло из Владе, нити се Влада ограђује од овог пројекта који се налази у Националној агенцији за социјално становање при Министарству за урбанизам. Ми из локалне самоуправе чинимо све да пројекат уђе у процедуру, а имамо обећања од људи из Владе Републике Србије да ће се радити на томе – каже градоначелник Јовановић тврдњом да жели да учествује у преговорима о кредиту од 10 милиона евра из Европске инвестиционе банке и 8 милиона код Европске развојне банке. Уколико се добије 18 милиона евра употребиће се на изградњу 23.520 квадратних метара стамбеног и 640 квадрата пословног простора. У случају да новац не буде обезбеђен на овај начин пред локалном самоуправом биће задатак да средства обезбеђује сукцесивно из градског буџета. Могуће малверзације Због наговештаја о могућности извесних малверзација током санације штете од земљотреса и интереса свих да се дође до праве истине Градска управа је преузела обавезу да прикупи што више података о активностима различитих субјеката. Полазећи од

претпоставке да је однос вредности темеља и остатка куће 1:5 или 1:6, а да је у случају изградње кућа у Краљеву овај однос изједначен, градоначелник Краљева је формирао независну комисију са задатком да заврши незахвалан посао и утврди праву истину. Нерегуларности Контролом активности учесника у процесу процене штете на објектима и санацији истих утврђен је низ нерегуларности које се односе на поштовање законске регулативе. Градоначелник Краљева Драган Јовановић указује да нису поштовани законски прописи о процени штете и отклањању последица, а односе се на Упутство о јединственој методологији за процену штета од елементарних непогода, Договор о утврђивању и процени штете од елементарних непогода, Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима, Правилник о техничким нормативима за санацију, ојачање и санацију објеката високоградње оштећених земљотресом и за реконструкцију и ревитализацију објеката високоградње. Утврђено је да у законском року од два месеца, а ни деест месеци након земљотреса, није урађена адекватна комплетна теренска процена штета на објектима. Није урађена провера садржаја, допуна и архивирања записника ко��исија за процену оштећења објеката од земљотреса, а изостала је и провера тачности унесених података у електронску базу на основу упоређивања са оригиналним подацима из записника комисија за процену оштећења објеката од земљотреса. Сукоб интереса Рад на утврђивању чињеничног стања о активностима везаних за санацију штете од земљотреса указао је и на сукоб интереса који се испољавао на више начина. Градоначелник Краљева указује на имена четири инжењера које је анга-


5


6


жовала Градска управа као ревиденте санације објеката, или за надзор над извођењем санационих радова, иако се знало да су, преко својих приватних фирми, били пројектанти или извођачи санације на појединим објектима Одређен број локалних инжењера запослени су у новоформирано Одељење за отклањање последица земљотреса иако се знало да су власници приватних пројектантских или извођачких фирми. Трећи облик сукоба интереса препознат је код инжењера против којих се води судски поступак због непоштовања прописа пројектовања, издавања грађевинских дозволе, изградње и надзора над изградњом приликом извођења надградњи над објектима колективног становања, а који су конструктивно оштећени за време краљевачког земљотреса. Неколицина таквих је активно учествовало је у раду Штаба за ванредне ситуације, или је су у међувремену запослени у Градској управи града Краљева. Пропусти државе Процењујући улогу државе у санацији последица земљотреса утврђено је да је Влада Републике Србије прекршила важеће законе, јер се није придржавала постојећег Упутства о јединственој методологији за процену штете од елементарних непогода и Договора о утврђивању и процени штете од елементраних непогода. Иако није познато да ли постоји било какав писани траг о одговарајућем документу одлучено је процену штете на објектима становања врши општинска комисија, а над објектима других намена министарства под чијом су ингеренцијом ти објекти. Влади Републике Србије замера се што није формирала републичку комисију која према Договору о процени и утврђивању штета од елемнтарних непогода врши едукацију кадра и пружа потребну помоћ у примени јединствене методологије за процену штете и контролу рада општинске комисије. Не постоје законом захтевани извештаји појединих министарстава о процењеној штети на објектима који су под ингеренцијом тих министарстава, као ни сумарни извештај о штети процењеној од стране свих министарстава, извештај о штети процењеној од стране општинске комисије и

свих министарстава заједно. Градоначелник тврди да не постоји било какав податак да је Влада разматрала и усвојила извештај о процени штете, што наводи на размишљање да је из државне касе потрошено две милијарде и 700 милиона динара без покрића. При пројектовању санације објеката које су под ингеренцијом различитих министарстава нису поштоване одређене одредбе Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима и Правилника о техничким нормативима за санацију, ојачање и реконструкцију објеката високоградње оштећених земљотресом и за реконструкцију и ревитализацију објеката високоградње, а Инжињерска комора Србије је доставила неадекватан образац за процену штете на објектима индивидуалног и колективног становања који није у складу са одредбама Упутства о јединственој методологији за процену штете од елементарних непогода. Шта даље? - Најлакше је седети у опозицији и рећи ми смо кренули, а ево ви нисте ништа урадили. Помозите сви, ангажујте се за наш град и помозите колико можете. Ми морамо да урадимо и оно што припада урбаној регенерацији и оно што не припада, јер мора да се уради све није одрађено. Две године је прошло, а ми смо овде непуних сто дана. Нереално је да неко очекује да за сто дана урадимо оно што није урађено две године – каже Драган Јовановић. Очекује се да комисија коју је формирао градоначелник заврши рад до 15. новембра и, ако се то покаже потребним, закључке достави Тужилаштву и Министарству унутршњих послова. - Ја бих најинтимније волео да је све у реду, а трудим се да преко људи који раде у овој комисији дођемо до релевантних података и завршимо поприлично тежак и врло незахвалан посао. Немам намеру да било кога излажем на стуб срама. Људи су радили крваво свој посао, било је на стотине непроспаваних ноћи и много тога је урађено што не можемо да заборавимо. Ако има неких неправилности дужни смо да кажемо грађанима да знају истину и ништа више – каже на крају градоначелник Краљева Драган Јовановић.

7


8


Српска радикална странка највећи губитник мајских избора

ПРИНЦИПИЈЕЛНИ И КОНСОЛИДОВАНИ После дебакла на мајским изборима, на свим нивоима, српски радикали без средстава, и у својеврсној медијској блокади, настоје да консолидују редове у ишчекивању председника др Војислава Шешеља Ни најозбиљнији аналитичари, чак и они непријатељски настројени према Српској радикалној странци, нису могли предвидети да најјача опозициона странка, која је имала преко 80 мандата у Народној скупштини, на последњим изборима не освоји ни један. Српски радикали сматрају да је ово забрињавајуће за политички живот Србије, јер се стиче утисак да је основни циљ неких снага био да се не дозволи улазак у парламент странкама националне оријентације. - Желело се да јавност, преко представника ових партија, не сазна шта се иза брда ваља и договара, шта ће бити резултат тих договарања и какву и колику штету то прави српском народу и интересима српске државе – каже председник Окружног одбора за Рашки округ Илија Чабаркапа. Свесни су радикали грешака које су правили у кампањи, а основном сматрају претерано бављење другим странкама на уштрб промоције сопственог програма. Тако су, како верују, постали оруђе у рукама странака које су, изношењем истиних података, нападали. После изгубљене битке сви су генерали, а радикали један део кривице пребацују и на бирачко тело у Србији коме није било најважније ко, шта и како ради у предизборној кампањи, ни одакле се финансира, тим пре што су и неке новоосноване партије имале веома издашна средства која су омогућавала да се билбордима облепе читави градови из реда највећих у земљи. - Ми смо покушавали да народу скренемо пажњу на ту чињеницу, и странке које су се у изборној кампањи финансирале сумњивим капиталом. Српском бирачком телу није било важно како ће се оне касније понашати у периоду вршења власти. Било му је важно само како да се смени постојећа

власт и помери првенствено Демократска странка. Чувена изборна парола једне од странака које су данас на власти била је „Гласајте за нас, само ми можемо да сменимо Демократску странку“. Они су на прави начин оценили шта је суштина изборне борбе и на тај начин привукли велики број бирача – каже Чабаркапа. Велики број припадника гласачког тела Српске радикалне странке овога пута је поклонио поверење новооснованим странкама, Српској напредној странци и Покрету Двери чији су програми, тврди Чабаркапа, блиски програму и идејама Српске радикалне странке. - Баштиниле су наш национални програм који је остао непромењен, води рачуна о интересима грађана Србије и безрезервно бори против лоповлука, тајкуна и свих облика криминала. Са друге стране то је програм који жели да се једном каже права истина о путу без повратка који се зове пут у Европску унију. Српска радикална странка је бирачима говорила сушту истину о економској и политичкој збиљи, потреби обрачуна са криминалом, решавању питања реалног опорезивања тајкуна и прекиду монопола. Цене у нашим продавницама су на нивоу цена најразвијенијих делова Немачке, јер их диктирају српски тајкуни који имају апсолутни примат у неким областима и не занима социјални статус радника – изричит је Чабаркапа. Иако производи српске привреде и пољопривреде не могу да нађу одговарајуће место на европском тржишту, јер смо изгубили битку са савременим технологијама, прича о окретању истинским пријатељима српског народа, Русији и Кини, и интензивирање економских, трговинских и политичких веза са њима није у току предизборне кампање наишла на плодно

тло, а промена председничког кандидата у одсудном ренутку створила је велику забуну код бирача Српске радикалне странке. - Према информацијама које је имао врх странке наш председнички кандидат је већ у току кампање остварио контакте са неким политичким партијама о ангажману у случају неуспеха на изборима. Као доктор наука имао је одређени рејтинг захваљујући наступима у скупштини Србије као представник Српске радикалне странке. Сумња се обистинила и он је одмах након завршених избора покушао да понуди своју сарадњу Српској напредној странци. Нису хтели да чују за њега, па је покушао код Јединствене Србије и тако даље. Замислите који би то блам био за политичку партију као што је Српска радикална странка, да сви медији објаве да је кандидат за председника, без обзира како је прошао на изборима, после избора напустио странку и прешао у другу. Из тог разлога је извршена промена – објашњава Чабаркапа. У критичном моменту за председника је кандидована супруга председника странке др Војислава Шешеља. Радикали верују да је то на чланове странке деловало додатно оптерећујуће тако да добар део гласача није хтео да изађе на изборе. Тако се и догодило оно чега десетинама година није било у политичком животу Србије. Откад постоји демократски миље у српском парламентаризму није се догодило, подсећа Чабаркапа, да једна тако јака политичка странка не буде и парламентарна, а ни највећи песимисти, каже он, нису били ни близу тако суморних процена. Иако се на евиденцији странке пре избора налазило чак 500 хиљада чланова који су својом вољом потписали приступницу, радикали су успели да придобију поверење једва 250 хиљада бирача међу којима су

9


били и до тада неопредељени. Поразна је чињеница да више од половине гласачког тела Српске радикалне странке, на које се сигурно рачунало, није имало довољно поверења у странку којој припадају, а претпоставља се да је верност потврдила једва трећина чланова. Пошто су се повратили од постизборног шока радикали су, после озбиљне нализе, кренули у обнову са жељом да направе реалан списак чланова и увере се на кога могу да рачунају у периоду који долази. Активисти обилазе све чланове од којих се тражи потписивање посебне изјаве о жељи за наставком чланства. - Желимо да кренемо од здравог језгра и промовишемо здрав национални програм странке која се бори за економску правду, запошљавање људи, побољшање наталитета, борбу против тајкуна и криминала, испитивање свих криминалних приватизација, борбу за очување Косова и Метохије, суверенитет Србије у међународним односима, јачање трговинских веза са Русијом и Кином и дефинитивно опредељивање чему води пут у Европу, и за које време ћемо стићи до тог пута. Ако тај пут карактерише бесконачност не желимо да губимо време. За последњих 15 година све што се у Србији лоше догодило, од приватизације, увођења страних банака, отпуштања људи, појаве монополиста у производњи, повећања цена до нивоа европских, сужавања социјалних права радника, догодило се искључиво по диктату Европске уније. Ниједан пропис наша скупштина није донела без диктата Европске уније, а последња изјава госпође Клинтон на Косову представаља дипломатски скандал. Никада се у историји није догодило да дипломата једне земље, посебно јаке као што су Сједињене Америчке Државе, изјави да је питање суверенитета Косова независно питање породично питање породице Клинтон – каже Чабаркапа позивајући се на међународно право као гаранта светског поретка и мира. По њему ниједна национална мањина која има своју државу ни под којим условима не може формирати другу на територији државе у којој живи, јер би то, због мноштва националних мањина, створило хаос у међународним односима. Када су после мајских избора поједини чланови Српске радикалне странке увидели да неће имати дотадашње привилегије сами су, први дан после избора, напустили странку, међу њима и носилац кампање. Никоме од њих, каже чабаркапа, не смета што ће као бивши чланови републичког

10

парламента са листе Српске радикалне странке шест месеци после избора примати посланичке плате. Поред ових радикали су се ослободили и чланова за које је доказано да су одговорни за неочекивано лош изборни резултат. У периоду који долази радикали се, и у врху странке, ослањају на млађе кадрове. До промена је дошло и на челу општинских и градских одбора у местима у којима су остварени лоши резултати. - Српска радикална странка мора да пође од две чињенице, прво да је постала ванпарламентарна странка, што је отежавајућа околност, и друго да је постала странка која је остала без финансија, што намеће друге услове политичке борбе. То морамо да променимо и видимо како да се боримо у овим околностима. Лако је водити политичку борбу када сте парламентарна странка и имате редовне изворе финансирања. Када немате крећете из илегале - каже Чабаркапа уверен да ће поново задобити поверење 90 посто бирачког тела, и оних који подржавају идеје Српске радикалне странке, првом приликом када реално сагледају ствари и увиде да новоизабране власти још убрзаније раде оно што је тражила Европска унија. Подизање преговора са представницима приштинских власти на виши ниво радикали сматрају једном врстом признавања државе Косово. И то је, верују, учињено под притиском Европске уније условљеним финанијском зависношћу, јер исплата пензија и зарада радника државних органа зависе од кредита Међународног фонда. У програму који сматрају реалним српски радикали нису категорички против приступања Европској унији. Приступање могу да прихвате само под условима које сматрају реалним. До консолидовања странке полако долази и на нижим нивоима организовања. До промена је дошло и на нивоу Градског одбора у Краљеву који се ослободио свих који су стварали проблеме и доприносили да његов рад не буде довољно ефикасан. Они који су знатно утицали на недовољну ефикасност кампање, а самим тим и резултате избора на локалном нивоу, или су сами напустили странку, или су искључени из ње, па је најуже руководство остало без четворице сталних чланова. Градски одбор је састављен од оних који су остали верни идејама странке и који у толерантној атмосфери сарађују много боље него раније. Због својеврсне медијске блокаде странке, одсуства извештавања на телевизијама са конференција за штампу и ускра-

ћивања простора у штампаним медијима, активисти су принуђени да иду од врата до врата и у директном контакту са чланством граде стратегију за будућност. Очи радикала усмерене су и према Хашком трибуналу од кога се очекује доношење коначне пресуде председнику др Војиславу Шешељу најкасније до марта селдеће године. - С обзиром да се њему суди искључиво за говор мржње, јер никада није узео пушку у руке нити испали ниједан метак, да није учествовао ни у каквим борбама, очекујемо да пресуда буде или ослобађајућа, или казна на нивоу онога што је до сада одлежао. Зато очекујемо његов брзи повратак у Србију у следећој години – каже Чабаркапа.

Принципијелност Члановима, симпатизерима и свима који су у очају глсали за друге странке, без обзира што су срцем и идејом за програм Српске радикалне, странке са жељом да демонтирају владавину Демократске странке, поручујем да је СРС остала принципијелна ставовима који ни на који начин нису против интереса српског народа. Врло брзо ће доћи време, можда и пре окончања мандата ове власти, када ће се поново изјашњавати. Ми ћемо покушати да им се приближимо, пренесемо наше ставове и кажемо да смо једина политичка партија која на прошлим изборима није користила ни динар средстава тајкуна и финансирала се искључиво од средстава које је имала.

Предизборни тајминг Пре неки дан је Радиодифузна агенција је објавила тајминг заступљености странака у медијима током предизборне кампање. Странка Бориса Тадића имала је 2000 јединица, Српска напредна странка 400, а Српска радикална странка 17. Нисмо имали новца да кампању квалитетно одрадимо, јер нисмо желели новац од људи који су се обогатили на терет српског народа.

Медији Постоје медији који пошаљу новинаре на наше конференције, али постоји редукција онога што се каже. Медији су зависни од локалне власти преко финансирања и реклама јавних предузећа, а медијска затвореност је више изражена на републичком, него на локалном нивоу.


11


ПУЛС Србије Покрет за Краљево одлучно против генетски модификованих организама

НЕСАГЛЕДИВЕ ПОСЛЕДИ

- Без обзира на последице коришћења генетски модификованих организама у исхрани

Представници ПУЛС-а Покрета за Краљево присуствоваће 13. новембра скупу у Скупштини Србије који ће бити посвећен производњи генетски модификованих организама. На основу до сада познатих чињеница генетски инжењеринг може да има несагледиве негативне последице по здравље људи ако користе у исхрани намирнице које воде порекло од генетски мутираних организама. Као и до сада Покрет за Краљево ће све своје снаге усмерити на заустављање узгоја генетски модификованих организама, било да су биљног или животињског порекла. Интеракција ове две врсте, и њихово неконтролисано ширење кад се ради о биљкама, представља опасност чије је размере тешко предвидети, а узгој би трајно затворио извоз хране из Србије на тржишта Европске уније и Русије. Како међу становницима Србије постоји дилема везана за разлику између хибридних и генетски модификованих организама председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић објашњава да су ови први, било да се ради о житарицама или некој другој врсти, током дугог низа година употребе испитивани и није доказано да постоји опасност по здравље човека, а ни животиња чије месо користи у исхрани. Са друге стране истраживања која су вршена од 1996. године до данас показују да генетски модификована храна, добијена убацивањем гена врста које не припадају истом роду, а често и истом реду организама, може да остави погубне последице по живот човека. Испитивања која су до сада француски научници вршили на нижим сисарима и глодарима, чији је животни век ограничен, показала су застрашујуће резултате. У нашој земљи први од генетски модификованих организама била је соја. И док се тадашњи министар пољопривреде с једне стране борио против гене-

12

тски модификованих организама, са друге је омогућио увоз генетски модификоване соје која је засејана на знатним површинама у Србији, али је након реакције фитосанитарне инспекције извршено њено уништавање - У својству представника Србије био сам на скупу у Белфасту на коме је представница лабуристичке владе и овлашћени министар владе Северне Ирске, као агроекономиста која се бавила генетиком, свима јасно ставила до знања да Србија, без обзира на све, мора да одоли притисцима Сједињених Америчких Држава како би спречила узгој генетски модификованих организама. У супротном ће јој бити затворено тржиште западне Европе и других земаља – каже др Јовашевић. У Сједињеним Америчким Државама већ постоји читав систем фабрика које се баве производњом генетски модификованих организама међу којима је и генетски модификовани кукуруз. Најновија истраживања, која су вршили францукси научници током последње три и по године, показала су веома специфичне реакције белих пацова који су у исхрани користили генетски модификован кукуруз. - Појавили су се лимфоми, тумори бубрега, огромне цисте у дојкама женки, дошло је до абнормалног понашања животиња. Скраћивао се живот пацова који су одабрани зато што имају кратак животни век и могу да се контролишу генерације популације у току експеримента. Противници експеримента говоре о томе да су то сојеви који су генетски створени ради лабораторијских испитивањима, да су склони многим болестима и да је то узрок, а не генетски модификована храна која им је давана – каже др Јовашевић и објашњава да у сваком биолошком елементу постоји више група у којима се посматра одређена популација. Испитивањима на животињама исте

врсте храњених на различите начине, од који је један генетски модификованим организмима, уочене су велике разлике. Оне се понављају и код генетски униформних организама тако да постаје сасвим јасно какви могу да буду резултати коришћења генетски модификоване хране. Могуће је и да се у ген пастрмке убаци ген раста сома и добије огромна риба и брз прираштај, што са аспекта узгајивача може да изгледа изузетно добро. Али, са правом се може поставити питање какве ће ефекте имати ова хране на људе који је користе, и да ли би могло да дође до гигантског раста, или неке друге мутације. - Пре 60 година вршени су експерименти са пљоснатим црвима. Једна група ових црва, као примитивних бескичмењака, била је изложена струјном удару након чега су, када би се осветлили, научили да беже, а потом враћају. Ти црви су исецкани и као храна дати другој групи која је вечито живела у мраку. Иако до тада нису имали никакве везе са струјом ови црви су се повлачили кад су били изложени светлу – објашњава др Јовашевић. Експеримент доказује да групације нижих организама преузимају одређена сазнања и преко хране. Повод за овакав експеримент био је доказивање старе примитивне варварске идеје појединих племена чији су припадници јели срца својих противника како би били храбрији. На основу свега се изводи закључак да резултат игре са генима носи могу имати несагледиве последице. Без обзира на последице коришћења генетски модификованих организама у исхрани далеко је јача тежња за огромним профитом који се њиховом производњом остварује. Последице могу бити несагледиве поготово кад су у питању биљке које неконтролисано шире полен и врше опрашивања суседних, или много удаљенијих, подручја на којима се налазе такве биљке.


ИЦЕ ПО ЧОВЕЧАНСТВО

и далеко је јача тежња за огромним профитом који се њиховом производњом остварује

13


Двадесетак амбасадора европских и земаља са америчког континента посетили Краљево

ВИДЉИВИ ПРВИ

- За само месец дана у Краљеву боравиле три групе амбасадор

14


РЕЗУЛТАТИ САРАДЊЕ

ра и високих представника веома развијених и привредно респектабилних земаља

Успех једне локалне самоуправе и власти мери се по томе колико је инвеститора привукла и колико је отворили нових радних места. Напоре да се учини корак даље у овом правцу, за разлику од ранијег периода, свесрдно подржава и саветник председника Републике Србије за привреду Предраг Микић. Краљево никада у историји није, у тако кратком периоду, угостило толико високих представника земаља које имају амбасаде у Србији. Поред амбасадора Русије, Сједињених Америчких Држава, Белорусије и Јапана Краљево је дочекало амбасадора Индонезије, великог броја арапских земаља и коначно, пре два дана, европских и земаља са америчког континента. Уз посредовање Предарага Микића у Краљеву су овога пута допутовали двадесетак амбасадора и високих представника веома развијених и привредно респектабилних земаља, међу којима они из Белгије, Бразила, Шведске, Словачке, Мексика ... Њихов долазак био је изузетна прилика да се покажу привредни и туристички потенцијали читавог Рашког округа, градова Краљево и Нови Пазар, и општина Врњачка Бања, Рашка и Тутин. Задатак градоначелника, председника ових општина и свих привредних субјеката је да у контактима које су успостављени обезбеде услове за стварање амбијента за извоз, инвестирање и запошљавање што већег броја људи.

15


Видео презентација је пружила неопходне и значајне информације о могућностима и потребама иностраних улагања у различите привредне секторе ове регије са циљем да привуче што већи број привредника земаља европског и америчког континента заинтересованих за улагање у пословање у овом делу Србије како би се обезбедио бржи привредни развој и смањила стопе незапослености. Очекује се да ће детаљно информисање о тржишним потенцијалима Рашког округа, и упознавање са градоначелницима, председницима општина и најуспешнијим и најзначајнијим привредницима, олакшати и убрзати повезивање одговарајућих компатибилних привредника и рализацију конкретних пословних пројеката. За две године, колико је амбасадор Белгије у Србији, Аман Кундицки је био у прилици да се упозна са делом привредних потенцијала земље што је резултирало појавом првих белгијских инвестиција и компанија на овим просторима. - Неке су овде већ четири године и генерално су задовољне са инвестицијама које су урадили. Сматрам се амбасадором који покушава да промовише Србију у мојој земљи и прикаже нашим компанијама потенцијал који ова земља има за трговину и инвестиције. Импресионирам сам презентацијом коју смо видели и која

16

нам је показала различите области у којима постоји могућност развоја и напретка – рекао је он и подсетио да је у разговору са градоначелником Новог Пазара сазнао да је већ успостављен контакт овог града са једном белгијском компанијом Идеју о одржавању оваквих скупова подржава и амбасадор Бразила Алешандре Адор Нето. Иако му је основни задатак да у Србији представи Бразил жели и да бразилске бизнисмене заинтересује за Србију. - Овде имате преко сто инвеститора из Италије, Француске, Словеније и других земаља из окружења, а ово је добар начин да Србију боље представимо и да је упознају у Бразилу. Припремићу извештај о могућности сарадње и послати га на разматрање бразилској влади и свим заинтересованим привредницима. Амбасадорка Мексика Мерцедес Фелиситас Руиз Запата за само месец дана други пут је посетила Краљево. Прва посете је имала искључиво политички карактер, а приликом друге је имала задовољство да упозна потенцијале које нуди овај део Србије. - Покушавам да сазнам који су то потенцијали за економску и техничку сарадњу наших земаља. Имамо веома добру сарадњу на многим пољима, и добру културну сарадњу, али треба да укључимо и

економске везе. Посебно су ме заинтересовали енергетски пројекти и надам се да ће они имати доста успеха у будућности – рекла је она. Што се Србија више приближава Европској унији чланице ове асоцијације очекују веће отварање тржишта према њима. На српском тржижту већ постоји око 70 шведских компанија, а као резултат подршке најновије владе у Србији ће се ускоро појавити Икеа, потврдио је амбасадор Шведске Кристер Асп. - Очекује се да ће ова фирма уложити више од једне милијарде долара у Србији, а подршка коју добијамо од владе је веома драгоцена, јер је ово инвестиција од које ће обе стране имати користи. Ако једна компанија те величине дође у Србију то ће бити добар подстицај за компаније из других држава да дођу и овде отворе своја представништва – истако је Асп. Амбасада Шведске је у сарадњи са Економским саветом у Шведској организовала саветовање у вези српског тржишта и могућностима улагања у Србију. Амбасадор Асп је потврдио да је велики број шведских привредника исказао интерес за улагање у српску привреду и истакао значај доласка у Краљево као прилике да се упозна са потенцијалима регије и утиске пренесе колегама у Шведској. Посредством државних секретара два


министарства пољопривреде словачки пољопривредници су били у ситуацији да виде Србију која иде путем европских интеграција, што ствара услове за побољшање сарадње трговинских субјеката две земље. - Словачка има у оквиру својих отенцијала интерес за инвестиције у енергетику посебно у овом региону, на гасоводу Александровац-Тутин-Нови Пазар. Надамо се да ће словачки конзорцијум, у сарадњи са српским предузећима, моћи да материјализује нашу вољу и интерес за сарадњу две пријатељске земље, а да ће представници власти поједноставити администрацију за долазак страних инвеститора. Нико не жели да ради ван оквира закона, а инвеститор пре долакса у Србију, која има јасна правила, треба добро да зна које кораке треба да направи да би инвестиција била добра – каже амбасадор Словачке Јан Варшо. Током првог дела посете није било разговора о конкретним пословима. Прилика за то гостима је пружена током радног ручка у поподневним часовима. Предраг Микић је потврдио да се већ виде резултати ранијих посета амбасадора Краљеву, а дефинисани се у уговору о изградњи болнице са једном алжирском компанијом, у којој ће учествовати и неколико фирми из Краљева. Осим тога преговара се и о плас-

ману пољопривредних производа у ову земљу, првенствено сира произведеног на територији општине Тутин. Познато је да се будући инвеститори оријентишу према крајевима у којима постоји добра међуопштинска сарадња и где већи број градова и општина може да удружи своје потенцијале. Зато је и приоритет Рашког округа да представи цео регион као инвестиционо подручје са потенцијалима за развој туризма, пољопривреде, енергетике и других области. Дејан Махмутовић, градоначелник Новог Пазара истиче важност изласка високих представника других земаља из Београда како би видели области које немају често прилику да покажу своје потенцијале. Посао градоначелника и председника општина је, каже он, да буду менаџери, а посебно је сважно што господин Микић из привреде долази у политику и боље разуме привреднике и менаџере градова. У веома тешкој економској ситуацији у Србији свако ново радно место представља читаво богатство. - Нови Пазар има скоро педесет посто радно способног становништва које је остало без посла и зато смо више од осталих заинтересовани за инвестиције и отврање нових радних места. У Србији се стопа незапослености креће између 22 и 25 посто, а код нас 50 јер су сви велики

друштвени субјекти пропали. Приватна привреда која је деведесетих година прошлог века била предводник привреде Србије, данас је у великој кризи – каже Махмутовић. Нова политичка клима, и повољнији ветрови који дувају у Србији, дају наду за стварање језгра око кога ће се окупљати нови инвеститори. Представници великог броја земаља, међу којима су и оне из Европске уније, и Сједињених Америчких држава, формирале су друштво „Пријатељи Санџака“ са идејом да се поправи економска ситуација у овој области. Први ефекти испољавају се у повећаном интересу појединих компанија за инвестирање у Новом Пазару. - Што више буде економског инвестирања у наш крај брже ће проћи политичка и економска криза, која је код нас тренутно изражена. Једини лек и најбоља превенција у животу и политици је економски опоравак – истакао је Махмутовић. У кратком уметничком програму у Мултимедијалном центру „Кварт“ учествовали су чланови КУД „Карановац“, певачка група „Тканица“ и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Након кратког упознавања са историјом манастира Жиче гости су посетили Врњачку Бању.

17


Амбасадори европских и латиноамеричких земаља у манастиру Жичи

СВЕДОК ДУХОВНОСТИ И ЖИВЉЕЊА КРОЗ ВЕКОВЕ - Током осам векова постојања манастир Жича рушен седамнаест пута. - Један квадратни метар српског византијског фрескописа више вреди од читавог сликарства двадесетог века Током посете манастиру Жичи, чији је циљ био упознавање са богатим историјским наслеђем житеља овог краја, амбасадори и други представници европских и латиноамеричких земаља били су у прилици да сазнају да су Срби зидали Жичу да би постала центар духовности, сведок духовности и живљења кроз векове, и квалитета српског живота кроз историју. Сви српски владари у последњих 1000 година српске историје, лоши или добри, били су градитељи светих цркава и манастира. Српски владари нису у наслеђе покољењима остављали своје резиденције ни палате, нису зидали позоришта, друмове и форуме, већ божје куће и манастире, а свето здање Жиче је само један од доказа за то. Жичу си зидала два српска принца, синови великог владара Стефана Немање,

18

родоначелника династије Немањића. Један од њих је био средњи син Стефан Првовенчани које ће касније, када сагради Жичу, бити крунисан у њој за првог српског краља. Други ктитор је био Свети Сава који је стекао интернационално име. Први српски краљ је био даровит писац, био је образован и велики познавалац уметности. Имао је четири сина од којих су тројица, Владислав, Радослав и Урош Први после његове смрти у Жичи крунисани као српски краљеви. Жичу су Стефан Првовенчани и Свети Сава зидали да би постала центар српске духовности и крунидбени манастир у коме ће се крунисати први српски краљеви. Током историје у манастиру је крунисано седам српских краљева, седам Немањића, што је врло значајно за историју и културу земље. Тврди се да ни у једној земљи, манастиру

ни цркви никада није крунисано седам владара из једне династија. Само Жича имала је ту изузетну част. Жичу су градили Немањићи у првој деценији тринаестог века. Није поуздано утврђено да ли је то била година 1207. осма или девета. Градили су је дуго, читаву деценију, а сасвим се поуздано зна да је завршена 1219. године. Постала је центар српске духовности и прве српске архиепископије када је, захваљујући Светом Сави, Српска православна црква постала аутокефална. Све до тада била је под туторством грчке православне цркве. Црква је постала резиденција Светог Саве који је ту провео цео живот, изузев последње две године. Кад је завршена отишао је у Цариград и довео чувене византијске сликаре и добро их платио. Чи-


таву годину дана потрошили су сликари да би осликали зидове жичког здања. Када су завршили посао Жича је имала фрескопис, од 870 квадратних метара под фрескама, који је представљао особиту духовну лепоту и имао велика духовна вредност. Пабло Пикасо, велики шпански сликар светског реномеа, једном је рекао да квадратни метар српског византијског фрескописа више вреди од читавог сликарства двадесетог века. То сликарство није дуго трајало, и није могло да живи, јер су већ у другој половини тринаестог века овде почели да пристижу туђини из далеког европског света. Они су пљачкали и рушили Жичу, а до краја 13. века најчешће су то били некадашњи становници данашње Мађарске. Потом су стизали други и до краја 13. века Жича је била знатно девастирана. Њене фреске су нестајале са зидова све док почетком 14. века није дошао тадашњи српски краљ Милутин да обнови манастир. Од некадашњих 870 квадрата под фрескама затекао је једва једну петину која се састојала од једне, или две, фреске. Све друго је нестало. Краљ Милутин је обновио Жичу и довео сликаре из краљевске сликарске радионице који су поново осликали зидове манастира. То сликарство, настало пре 700 година, такође ће временом страдати. Зато

су данас пред посетиоцима фреске на којима светитељи немају главе, ноге или руке. Жича је у историји дугој осам стотина година страдала седамнаест пута. Седамнаест пута су долазили туђини и рушили и уништавали манастир. Последњи су били Немци који су на почетку 20. века имали стравичан план освете. Већ у првој години рата уништили су три највеће националне вредности Срба. Прва на удару била је Народна билблиотека у Београду, коју су бомбардовали још 6. априла 1941. године и збрисали је са лица земље. Са њом су нестала сва духовна блага српске културе стварана вековима, најстарије књиге и пергаменти. Друга национална вредност била је Жича. Десетог октобра 1941. године Немци су на мамастир послали пет својих авиона. Долетело је пет штука, просуло своје бомбе и Жичу знатно оштетили. Желели су да Жича прође као Народна библиотека у Београду, али, рекоше у манастиру, Бог није дозволио да буде тако. Један зид је у читавој дужини срушен, а Жича се држала на супротном које је био избушен, али је стојао. Немци су се нашли у чуду како није читава одлетела уваздух, па су сутрадан дошли још једном, овога пута са тенковима и великом количином

бензина. Запалили су манастир, а очевици су забележили да је Жича горела неколико сати, и да је пожар изгледао стравично. Изгорели су манастирски конаци, стаје, амбари и до половине владичанска кућа у којој је живео чувени владика доктор Николај Велимировић. Немци га нису стрељали, иако су то намеравали, па су на Петровдан 1941. године увече дошли у манастир и ухасили владику Николаја који се више никада није вратио у Жичу. Годину дана је био заточеник манастира Љубостиње после чега је са српским патријархом Гаврилом Божићем депортован у логор Дахау. Обојица су живи дочекали крај рата као једина два православна великодостојника који су били у немачким логорима. Ни руски епископ и поглавар православне цркве, а ни грчки и бугарски, нису се нашли у логорима. Жича је у то време била мушки манастир у коме је живело 60 калуђера који су, ни криви ни дужни, тада били стрељани. После рата нова држава је обновила Жичу која је претворена у женски манастир у коме и данас живи више од четрдесет монахиња, од којих су половина младе девојке. На челу манастира налази се надалеко чувена игуманија жичка мати Јелена.

19


Хала спортова ће бити готова до половине следеће године

ОТКЛОЊЕНЕ СВ

Градоначелник Краљева Драган Јовановић са директором Дирекције за планирање и изградњу Ненадом Нерићем обишао градилиште хале спортова у Рибници Хала спортова на десној обали Ибра у Рибници, чија је изградња започета у јулу прошле године, први је у низу спортских објеката на овој локацији. Када половином следеће године буде завршена дворана ће моћи да прими 3308 гледалаца, од 14 места је резервисано за особе са инвалидитетом. Својим перформансама нова спортска дворана ће моћи да одговори свим захтевима за одржавање међународних такмичења у рукомету, кошарци, одбојци и другим малим спортовима. На 9170 квадратних метара бруто површине биће завршена хала са 7350 квадрата корисног простора са свим припадајућим садржајима за објекат ове намене. Поред основне функције, одржавања спортских такмичења и тренинга спортиста у различитим спортовима, хала ће обезбеђивати све потребне услове за рекреацију грађана свих узраста у теретани и куглани, али и за одржавање различитих културних манифестација. Приликом пројектовања посебно је вођено рачуна о енергетској ефикасности како би се смањили трошкови грејања и одржавања константне температуре у току експлоатације. Укупна вредност понуде извођача радова износила је 620 милиона динара, а посебним уговором је уговорено извођење ра-

20

дова прве фазе у износу од 450 милиона, колико је био износ обезбеђених средстава за ову сврху. У току извођења дошло је до појаве додатних радова, који нису предвишђени првобитним пројектом, па је накнадно крајем јуна ове године, склопљен посебан анекс уговора о додатним радовима чија вредност са порезом на додату вредност достиже износ од око 71 милион динара. - Имајући у виду да се додатни радови односе на прву фазу изградње укупна вредност уговорених радова је око 521 милион динара. Инвеститор је до сада измирио све финансијске обавезе према извођачу радова што је овај и потврдио. На име аванса за материјал и радове извођачу је плаћено 425 милиона, а за завршетак прве фазе, до уговореног рока 20. децембра ове године, потребно је још 90 милиона динара – истакао је обилазећи радове на изградњи спортске хале градоначелник Краљева Драган Јовановић. Процењена вредност радова на другој фази увећана је на 200 милиона динара због повећања пореза на додату вредност и промене курса, током последњих осамнаест месеци колико је прошло од првобитне понуде на основу које је изабран извођач радова. У међувремену урађен је и пројекат спољног уређења те-


ВЕ НЕДОУМИЦЕ рена око хале, прикључака и инсталација на спољну мрежу. На основу овог пројекта процењена вредност радова износи око 140 милиона динара. За потпуни завршетак хале, чија вредност достиже 750 милиона динара, потребно је у следећој години обезбедити још 340 милиона, 200 милиона за радове друге фазе и 140 милиона за радове на уређењу терена и спољне инсталације. - Задовољан сам динамиком радова у последње време. Тек сада се види како хала изгледа, јер је до сада било радова у унутрашњости који се на први поглед нису видели, па се чинило се да су радови у застоју. Последњих дана све иде убрзанијим темпом, и веома задовољавајућом динамиком, а ми се надамо да ћемо имати прилику да већ половином идуће године халу приведемо намени и ономе за шта смо планирали, за развој спорта у Краљеву – рекао је Јовановић. Половина средстава за финансирање радова прве фазе обезбеђена је из градског буџета, а друга половина из Фонда за развој као подстицај грађевинској индустрији. Првобитни рок за завршетак радова прве фазе истекао је 27. јула ове године због објективних околности. На кашњење од седамдесет седам дана делом је утицало 37 ледених дана у јануару и фебруару, али и 40 дана због закашњења у достављању недостајућих делова пројектне документације. Мирослав Тлачинац, представник краљевачке „Амиге“, као предводника конзорцијума фирми које раде на изградњи хале, каже да су радови на изградњи овог капиталног објекта подељени у две фазе само због количине средстава које је инвеститор могао

да обезбеди. Због тога и није прецизно дефинисано који обим радова обухвата прва, а који друга фаза. - Покушали смо да идемо логиком да објекат затворимо и комплетно конструктивно решимо, урадимо прву фазу инсталација и припремимо за другу фазу, завршне инсталатерске радове, подове и оно што чини галантерију. Управо затварамо објекат да бисмо створили услове да зимус изводимо радове друге фазе који се односе на завршне радове, инсталације, опремње енетријера, постављање подова и свега што ће употпунити коначни изглед хале – каже Тлачинац. Пројекат спољног уређења је завршен и ускоро се очекује уговарање радова за његову реализацију која обухвата изградњу енергетских објеката, трафостанице, агрегата за грејање и инфраструктуре. Када све буде завршено нови објекат ће имати веома леп и атрактиван изглед. Током последњих годину дана су у јавности изношени различити, често нетачни подаци, о току радова на изградњи хале спортова. Мирослав Тлачинац је потврдио да су подаци које је током обиласка радилишта изнео градоначелник Јовановић једини тачни подаци, а да су накнадни радови чести код овако великих објеката. - Могу да вам кажем из искуства на неколико спортских хала сличног типа грађених широм Србије да се цена радова креће између 7 и 8 милиона евра – објаснио је Тлачинац, а да је цена краљевачке хале реална.

21


22


23


Поклон народа Јапана

РЕНОВИРАНА ЗГРАДА ЦРВЕНОГ КРСТА На другу годишњицу земљотреса у присуству представника Амбасаде Јапана, града Краљева, чланова Управног одбора Црвеног крста Србије, представника републичке и локалне организације предата на употребу реновирана зграда Црвеног крста Краљево

Програм донација за основне потребе становништва – ПОПОС, који реализује Амбасаде Јапана у Србији, има за циљ да подржи социјални развој и задовољи основне и ургентне потребе становништва и допринесе економском и друштвеном развоју земље. Главне области интересовања Владе Јапана су социјална заштита, образовање, животна средина и здравствена заштита, а у програм су укључене здравствене установе, основне школе и вртићи, јавна предузећа, установе социјалне заштите, удружења, међународне или локалне невладине организације, локални органи власти и други субјекти. Влада Јапана је од 1999. године кроз овај програм финансирала реализацију 145 пројеката укупне вредности од око 8 милиона евра, док је укупан износ помоћи

24

Србији у истом периоду премашио 460 милиона евра. Донација вредна приближно 45 хиљада евра, намењена комплетном реновирању зграде Црвеног крста, седма је по реду од 2001. године у Краљеву. Амбасадор Јапана Тошио Цунозаки подсетио је на церемонији отврања реновиране зграде, да је влада његове земље, осим Здравственог центра „Студеница“ помогла и пет краљевачких основних школа, „Свети Сава“, „Иво Лола Рибар“, „Вук Караџић“, истурено одељење школе „Браћа Вилотијевић“ у Дракчићима и на крају школу „Димитрије Туцовић“. - Црвени крст Краљева спада у кључне организације за пружање социјалне заштите, једне од главних области на које се Влада Јапана фокусира у Србији. Многи на-

пори запослених, и волонтера Црвеног крста, били су умањени лошим стањем простора намењеног за друштвене активности и радионице. Врло сам срећан, јер деца сада могу да уче у безбедном окружењу, а стари и социјално маргинализоване особе имају удобан простор за своје активности. Надам се да ће ова донација покренути читаву заједницу – истакао је Цунозаки уз захвалност Србији и српском народу за великодушну помоћ након разорног земљотреса и цунамија који је прошле године погодио његову земљу. Иако се Влада Јапана, после елементарне непогоде која је оставила пустош у земљи, нашла у веома тешком положају није одустала од наставка сарадње са Србијом која укључује подршку локалним заједницама и институцијама како би се


задовољиле основне потребе становништва, а све у циљу даљег развоја добрих односа две земље. Донација народа Јапана само је једна у низу оних које су после земљотерса стигле у Краљево. Комплетним реновирањем зграде у Улици цара Лазара створени су услови за комфорнији рад младих који активно учествују у реализацији пројектних активности Црвеног крста, али и најстаријих суграђана кроз програм бриге о старима, особама са инвалидитетом и свима који желе да се укључе у активност ове организације и на тај начин дају свој допринос мисији међународног покрета Црвеног крста. - Донације се у свету Црвеног крста не цене увек само материјалном вредношћу,

већ више намерама, топлином и жељама донатора – истакао је проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије подсећајући да последњих двадесет година народ и Влада Јапана свесрдно помажу Србији у различитим аспектима и да увек то раде на достојанствен начин. Иако географски веома удаљене две земље су емотивно и по неким ставовима и односу према животу, веома близу. И као што је српски народ добротом реаговао на катастрофу у Јапану, тако је и јапанс��и последњом донацијом Краљеву дао значајну подршку развоја хуманитаризма у једној од најзначајнијих организација Црвеног крста у Србији. - Ми смо веома поносни на Црвени крст у Краљево за оно што раде, а још

више на начин на који то раде. Донацијом ћемо омогућити да повећа своје активности и у своје програме укључи још већи број и младих и старих, а да то буде на добробит корисника којих је сваким даном има све више – нагласио је др Радовановић. Црвени крст је присутан свуда где се догађају несреће, а несреће нису само природне. То су још сиромаштво, самоћа и немоћ, а Црвени крст зна како да на њих одговори и да на хуман начин несрећу претвори у нечије задовољство. Захвалницу краљевачког Црвеног крста амбасадору Јапана уручио је председник ове организације др Зоран Миљковић.

25


Захвалница Амбасади Јапана Поводом Дана Краљева Краљевдана градоначелник Драга Јовановић је доделио захвалницу Амбасади Јапана у Србији за пружање подршке граду Краљеву, дугогодишњу сарадњу и рад на изградњи пријатељских односа између народа Србије и Јапана. С обзиром да због спречености да присуствује прослави захвалница није могла да буде уручена, као и осталим добитницима, на Краљевдан градоначелник је искористио прошлонедељну посету Тошио Цунозакија Краљеву да му уручи ово ласкавао признање.

26


Субота 3. новембра

27


Шумарска школа добила опрему за фурнирање и нови ЦНЦ кабинет

ШКОЛА ЗА БУДУ

Традиција образовања у области прераде дрвета започела је у Краљеву далеке 1899. године. Са годинама су се померале границе знања како би струка напредовала да би данас Шумарска школа кренула још један корак напред у правцу оспособљавања ђака за рад на савременој опреми. Захваљујући донацији Европске уније реализован је пројекат „Оснаживање конкурентности дрво-прерађивачке индустрије“ са више циљева од значаја за дрвопрерађиваче из осам општина Рашког и Моравичког округа. Поред великог значаја за наставнике и ученике постројејење за фурнирање и ЦНЦ кабинет ће бити на услузи и дрвопрерађивачима са ових простора. Пројекат који финансира Европска унија кроз програм РСЕДП2, намењен је како фирмама тако и појединачним занатлијама и другим привредницима из области дрвне индустрије. Реализује га Шумарска школа Краљево у партнерству са Регионалном развојном агенцијом Рашког и Моравичког округа и Регионалном привредном комором у Краљеву. До сада је реализована набавка и опремање радиоинице за прераду и фурнирање дрвета у оквиру школе, као и извршена сертификација дрво-прерађивача са територије ова два округа. Пројекат укупне вредности од 500.000 евра изабран је на другом позиву Европске уније програма под називом Регионални друштвено-економски програм развоја, укупне вредности 11 милиона евра. Свечаном отварању погона присуствовали су, поред ученика и наставника Шумарске школе, представници локалне самоуправе, министар образовања Жарко Обрадовић и амбасадор Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер. Давањем могућности ђацима да користе кабинете стварају се услови за стицање нових знања, вештина и способности за време које долази. - Стратешки циљ који желимо да постигнемо у годинама које долазе да подигнемо образовни ниво грађана Србије и унапредимо квалитет. Ствар је наизглед врло проста. Демо-

28

графста структура становника Србије није обећавајућа, а већи економски развитак се једино може постићи повећањем нивоа образованости, компетенцијама и способностима – нагласио је министар Обрадовић. Управо завршена Стратегија образовања на свим нивоима, од предуниверзитетског до универзитетског, без обзира на релевантну процедуру, јавну расправу и оцену стручних тела пре разматрања у Скупштини биће презентирана широј јавности. У току новембра и децембра биће, после два или више читања у Народној скупштини, представљања у Српској академини наука и уметности, грађанима ће бити јасније какво нам образовање треба за деценије које долазе. - Пре 4 године када сам први пут био у Европској комисији имао сам задовољство да се сретнем са тадашњим комесаром за образовање. Први савет који ми је дао је да би било добро да направимо стратегију образовања која треба да покаже какво је образовање Србији потребно да би постигла већи развој – каже Обрадовић. Део тог образовња су трогодишње и четворогодишње средње стручне школе у којима у овом тренутку има 57 хиљада ђака, од тога око 10.500 у трогодишњим и око 17.500 у гимназијама. И даље недостаје довољна сарадња локалне самоуправе, привреде и Националне службе зе запошљавање која би дефинисала који је образовни профил потребан Србији. Земљама у транзицији које су додатно оптерећене проблемима које доноси светск економска криза тешко је унапред да одреде потреба тржишта које није дефинисано. Краљевачка Шумарска школа спада у ред две или три у земљи које иду у корак са временом, а реализација овог пројекта показује да школа тежи променама. Тенденција државе је да два основна субјекта, ђаци и наставници, наставе да се усавршавају и после завршене школе и тако укључе у процес европског образовног простора. - Пошто ми јесмо део Европе у сваком смислу то треба да буде и део нашег образовног профила. Оно што се данас учи


УЋНОСТ

можда за неколико година уопште неће бити применљиво ни потребно и зато морамо стално учити да би ишли у корак са временом. Ова школа показује да иде у корак са временом – каже Обрадовић. Улагањем у опрему на којој ће се пре ученика обучавати наставници обезбеђује се спрега образовања и привреде. Две године после разарајућег земљотреса у Краљеву и санације школе дошло је време да се поглед ау будућност и капацитете града и читавог региона. Пројекат Шумарске школе само је један од 32 изабрана од више од 200 пријављених. - Шта је то што овај пројекат чини толико интересантним да га одаберемо и донирамо више од 500 хиљада евра. Прво је што се бави врло важним сектором у Србији, а то је дрвопрерађивачки сектор, који поседује много знања, стручности и потенцијала. Као што радимо у остатку Србије радили смо и овде формирајући одговарајуће кластере предузетника који су међусобно размењивали искуства у циљу унапређења пословање. Друга компонента је да се унапреди знање предузетника у погледу управљања послом, јер уколико сте као предузетник навикли на рад на машини можда не знате толико о књиговодству и маркетингу – каже Дежер. За освајање нових тржишта неопходно је да се потенцијал-

ним купцима докаже квалитет производа а најбољи начин за то је добијање одређеног сертификата. Међу тридесет сертификата дрвопреађивачким фирмама у Србији, и још десет које ће бити сертификовано, је и шест којима су уручени на пригодној свечаности у Шумарској школи. - Школа која гради будућност, и пружа деци нове капацитете и нова сазнања, омогућава им да се кроз та сазнања развијају. Улагањем у будућност фирми из овог сектора, нову производњу и нове технологије, освајају се нова тржишта. Када гледамо економски развој често се гледају страна улагања, али постоје улагања унутар самог региона да се стимулише енергија и помогне креативности која већ постоји. Србија има огроман потенцијал у дрвно-прерађивачкој индустрији, а огроман број комада намештаја који су овде прозведени, одликују се модерним дизајном и великим квалитетом и извозе у земље Европске уније, Русију, САД и друге земље по целом свету – каже Дежер. Отуда и задовољство због улагања у ову врсту индустрије. Па, иако је много корака пређено на заједничком путу, предстаоје и нови који се очекују у будућности, јер је Србија на прагу Европске уније.

29


Корак ближе затварању колективних центара

МОГУЋНОСТ ЗА БОЉИ ЖИВОТ У нову зграду у Борачком насељу усељено тринаест породица интерно расељених лица, три избегличке и четири социјално угрожене из локалне средине

Са почетком ратних збив вије, почетком деведесетих великих миграција становни гурно место за живот, у пр Хрватске и Босне и Херц дејстава на територији Аутон хија, прво у Краљево, а зати доселила су се лица са стату Велики број избеглих и и тај у колективним центрима територији тадашње општин 1500 особа у 28 колективних так до коначног затварања ц планира у следећој години. У двадесет стамбених јед се 13 породица расељених л цијално угрожене породице четвртка са градоначелником и Комесаром за избеглице Р цићем, посетио их је амбаса Србији Венсан Дежер. Зграда социјалног станов стамбених јединица изграђе приступу правима, запошљ услова избеглих и интерно ра је финансиран из Предприст рализован у сарадњи са Ком лике Србије и Високим коме них нација - УНХЦР. Зграда затварању колективног цент расељено становништво жив ност грађевинских радова и ропска унија, је 300 хиља донирала грађевинско земљ мила локацију, а пројекат је дином организацијом „Виз партнером УНХЦР. - Данас се са Комесарија корак ближе нашем заједнич колективних центара у Србиј беглим и расељеним лицима ми је задовољство што могу да се уверим колико је наш њихових животних услова –

30


вања на територији бивше Југослагодина прошлог века, дошло је до иштва. Избеглице су, тражећи сирво време долазиле са простора цеговине. Отпочињањем ратни�� номне покрајине Косовао и Метоим и велики број других градова, сом интерно расељених. нтерно расељених нашао је смешкоји су ницали широм земље. На не Краљево било је смештено око х центара. Остало их је још педесецентра у Матарушкој Бањи које се

диница у Борачком насељу уселило лица, три избегличке и четири сое из локалне заједнице. Прошлог м Краљева Драганом Јовановићем, епублике Србије Владимиром Цуадор Делегације Европске уније у

вања у заштићеним условима са 20 ена је у оквиру пројекта „Подршка љавању и унапређењу животних асељених лица у Србији“. Пројекат тупних фондова Европске уније, а месаријатом за избеглице Репубесаријатом за избеглице Уједињеа представља последњи корак у тра у Матарушкој Бањи у коме је вело од 1992. године. Укупна вреди опреме, коју је финансирала Евада евра. Општина Краљево је љиште и инфраструктурно опрее реализован у сарадњи са невлазија“, дугогодишњим извршним

атом за избеглице налазимо један чком циљу, затварању преосталих ји и пружању могућности свим иза да живе бољим животом. Велико да разговарам са овим људима и ша помоћ допринела побољшању рекао је Венсан Дежер.

Четвртак, 8. новембра

31


На континуираној помоћи Еропске уније у решавању стамбених и других потреба интерно расељених лица захвалио је комесар за избеглице Републике Србије Владимир Цуцић и подсетио да је Европска унија најзначајнији партнер владе не смо у напорима да се задовоље потребе ратом угрожених лица, већ и да се остварују њихова друга права. - Захваљујући заједничким напорима Комесаријата за избеглице, Европске уније и УНХЦР успели смо да затворимо више од 20 колективних сентара на територији града Краљева. Поносни смо што можемо да кажемо да је последњи колективни центар планиран за затварање идуће године. Посебно желим да кажем онима који су се уселили у нове станове да се надамо да ће им овај корак представљати нови почетак ка светлијој и бољој будућности – рекао је Цуцић. Програм подршке избеглицама и интерно расељеним лицима, који финансира Европска унија, а у партнерству спроводе Делегација Европске уније у Републици Србији, Комесаријатом за избеглице Републике Србије и УНХЦР пружа помоћ избеглицама, интерно расељенима и локалном социјално угроженом становништву у изналажењу трајних решења путем изградње и доделе станова „социјалног становања у заштићеним условима“ и монтажних кућа, као и путем доделе бесповратних грантова за започињање доходовних активности. Европска Унија је током протеклих година, из средстава инструмента предприступне помоћи (ИПА) издвојила 51 милион евра за решавање стамбених питања избеглица и интерно расељених лица, унапређење њиховог економског положаја и пружање правне помоћи у процесу остваривања права у земљама и месту порекла. Амбасадор Дежер је нагласио да је зградња станова резултат вишегодишњих напора које Делегација Европске уније имплементира у Краљеву улагањем око милион евра у побољшање

32

услова живота избеглица и интерно рсељених лица. Посебан објекат изграђен је за дружење старијих лица којима је уједно олакшан приступ медицинским услугама. - Са комесаром УНХЦР истрајавамо у напорима да се затворе сви колективни центри у Србији којих тренутно има 21. Када се затвори овај у Матарушкој Бањи затвори остаће их 20, али ту се неће зауставити наши напори. Приступамо средствима из фондова Европске уније, и других финансијских институција, да бисмо изградили 16 хиљада станова и коначно решили питање смештаја избеглица и интерно расељених лица – рекао је Дежер. До 2008. године у Краљеву су изграђена 72 стана, а 140 је изградио Хабитат. После овог периода за смештај избеглих и расељених лица потрошено је 125 милиона динара. Са око 120 стамбених решења Комесаријат за избеглице је најзначајнији социјални градитељ у Краљеву, јер сваке две недеље једна породица добије кров над главом. Зграда у улици Милунке Савић једна је од три финансиране из фонда ИПА 2009, а из новог циклуса који је почео да се рализује у оквиру ИПА 11 биће изграђена још 21 оваква једна зграда, од којих једна на Берановцу. Концепт социјалног становања унет је у Стратегију развоја социјалне заштите Републике Србије, јер је препознат као најбоље и најадекватније решење за становнике колективних центара. Станари зграде у улици Милунке Савић имају право коришћења станова све док буду у стању социјалне потребе. Једна од нових станара је и породица домаћин зграде чија ће улога бити да буде веза између станара и Центра за социјални рад и да им пружа потребну додатну помоћ. Трстеник брине о најстаријим и угроженим категоријама становништва


Брига о свим грађанима

ГРАДИ СЕ ДОМ ЗА СТАРЕ

- Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и социјална питања Драги Видојевић посетио општину Трстеник Изградња Дома за старе у Трстенику и рад Центра за социјални рад у овом граду биле су теме састанка одржаног ове недеље у згради општине. Поред општинског руководства, које је предводио председник Мирослав Алексић, састанку је присуствовао и директор Центра за социјални рад Драгојло Минић. Председник општине Трстеник Мирослав Алексић очекује да ће ресорно министарство подржати реализацију идеје о градњи

Дома за старе, који локална самоуправа жели да гради на својој територији, и да ће пружити сву неопходну помоћ. Пројектом је предвиђена изградња простора скромног капацитета до осамдесет лежајева, што је условљено количином расположивих средстава. Државни секретар је изразио задовољство чињеницом да Трстеник брине, не само за старију популацију, већ и за све слојеве становништва, нарочито угрожене групе, и у том смислу рад Центра за социјални рад оценио врло добрим. Похвалио је и праксу локалне самоуправе да све захтеве грађана за социјалном помоћи проследи Центру на разматрање, што показује спремност општинског руководства да без политичких притисака решава питања најугроженијих. Директор Центра за социјални рад Драгојло Минић је, током посете овој установи, упознао госте са условима рада и представио пројекте који су реализовани, или су у току реализације, као и будуће планове. Помоћ од Министарства за рад, запошљавање и социјална питања очекује и компанија „Прва петолетка“. О проблемима са којима се суочава у процесу реструктурирања државног секретара Видојевића упознао је генерални директор компаније Љубисав Панић.

Завршено такмичење металаца Србије

РАДНИЦИ „ПРВЕ ПЕТОЛЕТКЕ“ ТРИЈУМФОВАЛИ Руководство компаније „Прва петолетка“, које је предводио генерални директор Љубисав Паниће, примило je раднике компаније који су учествовали на 39. Радно-производном такмичењу металаца Србије, одржаном у Крагујевцу. Свеукупни победних овогодишњег такмичења је радник фабрике „ППТ Кочна техника“, Љубомир Игњатовић, који је освојио прво место у категорији заваривања у тигу док је друго место у категорији округлог брушења освојио је радник фабрике „ППТ Наменска“ Небојша Топаловић. Поред њих на такмичењу су учествовали и глодач Мирко Дебељак и стругар Миодраг Цураковић из „ППТ Наменска“. Металци компаније „Прва петолетка“ добили су на кмичењу прилику да покажу теоријска и практична знања, у категоријама у којима су се такмичили, стечена радом у овој компанији. Генерални директор компаније је честитао свим радницима који су учестововали на такмичењу, а посебно победницима. - Радници компаније су још једном показали да су у самом врху металске индстрије. Посебно смо поносни на то што смо успели да очувамо квалитет и у време кризе. „Прва петолетка“ ће настојати да што више младих радника укључи у такмичење, како би се очувао квалитет знања која поседују наши металци. Компанија ће конкурисати за домаћина следећег такмичења и очекујемо да ће наредне године најбољи металци бити гости компаније и Трстеника, a увешћемо праксу одржавања интерног такмичења, сваке године за Дан компаније, 23. марта. У име такмичара компанији која је стала иза такмичара и омо-

гућила да покажу стечена знања захвалио се шампион металаца Љубомир Игњатовић. - Надметање је окупило скоро 80 такмичара из 12 градова Србије. Велика је част победити у оштрој конкуренцији, каква је била ове године. То нас и обавезује да за наредна такмичења одржимо квалитет какав поседује компанија. Такмичење је, под покровитељством Скупштине града, одржано у периоду од 2. до 4. новембра, а по пети пут je организатор био Самостални синдикат фабрике „Застава камиони“.

33


Две године после земљотреса

ПОНОВО РАДИ ПОЗОРИШТЕ 34


ПОНОВО РАДИ ПОЗОРИШТЕ - Помози кад ми је тешко, да се радујем умем и сам. Драги глумци добродошли кући, срећан вам нови почетак - речи су којима је, предајући кључеве обновљене зграде Краљевачког позоришта, градоначелник Краљева Драган Јовановић озваничио почетак новог живота ове установе Када је пре две године Краљевачко позориште обележавало шездесет година постојања мало ко је могао и претпоставити да ће јубиларна бити и последња година играња представа у матичној згради. Последња представа одиграна је 30. октобра, само неколико дана пре земљотерса који је 3. децембра 2010. погодио Краљево. Говорило се у то време, и поприлично дуго затим, ��а је 130 година стара зграда толико оштећена да не пружа довољан ниво сигурности за посетиоце и извођаче, па је зато забрањено њено коришћење. За санацију зграда од јавног значаја задужена су ресорна министарства, па су очи запослених у Краљевачком позоришту биле усмерене према Министарсту културе од кога се очекивала финансијска помоћ за реконструкцију зграде према

пројекту за кога се тврдило да је урађен на време. Водоводне и електро инсталације до те мере су оштећене да су постале иницијални окидач за нову невољу на коју се није дуго чекало. Врло брзо је због пуцања леда дошло до пуцања цеви, а са првим вишим температурама и отапањем леда велика количина воде сручила се у пробну салу и остале делове зграде. Успут, натопила је и поприлично шупље зидове. Осим што је зграда онеспособљена за употребу уништен је део декора и поприличан део костима у фундусу позоришта. Тадашњи директор је, уз напомену да је зграда под заштитом Завода за заштиту споменика културе и да је немогуће вршити значајнију реконструкцију, помоћ очекивао од министарства. Позориште је ипак наставило рад, али ван Краљева. И док су из Позоришта стизале алармантне информације о стању зграде било је и мишљења да то није баш тако. Јавили су се стручњаци који су тврдили да су највећа оштећења претрпели калкани изнад позорнице, да је један пао и стварао лажну слику о стварном оштећењу и статичкој сигурности. Након санације, која је наступила непосредно затим, зграда је била потпуно спремна да прими гледаоце. Напредњаци су и раније наговештавали „урушавање неких установа културе због неодговорног понашања оснивача, локалне

35


самоуправе, недомаћинског понашња руководстава и погубног утицајем странака које су преузеле одговорност за њихово функционисање“. Зато су инсистирали да се установи ко се поигравао са краљевачким глумцима и као таоце их држао далеко од оних од чијег новца примају плате. Две године Позориште је било затворено за оне због којих постоји, љубитеља позоришне уметности, а толико су краљевачки глумци били на службеном путу. Све време је директор Позоришта све примедбе упућиване према овој установи културе оцењивао неаргументвани, неморалними неетичким. У време када је вапио за помоћи тврдио је да неко настоји да на горкој судбини позоришта скупља политичке поене. После промене владајуће структуре на челу Градске управе дошло је и до промене на челу позоришт,а па и испитивање одговорности свих који су допринели да Краљевачко позориште две године буде без посетилаца у свом граду, а ребалансом буџета за ову годину интервентно је обезбеђено 800 хиљада динара за прву

Субота, 3. новембра

36

фазу санације позоришне зграде. На другу годишњицу земљотреса глумци су се вратили у своју кућу и пред своју публику. Уз присуство бројних гостију, међу којима су били министар културе и информисања у Влади Републике Србије Братислав Петковић, саветник председника Србије Радослав Павловић и градоначелник Краљева Драган Јовановић са сарадницима, изведена је представа „Прича“ по тексту Мартина Кримпа, а у режији Александра Лукача, која је настала као плод сарадње Краљевачког позоришта и Народног позоришта из Ужица. Градоначелник Краљева је, предајући кључеве позоришне зграде вршиоцу дужности директора Биљани Костантиновић, потврдио да ће радови на другој фази санације, за коју је буџетом за нардну годину планирано два милиона динара, убрзо бити настављени. - Очекујемо да ћемо добити и адекватну помоћ Владе Републике Србије, пре свега Министарства за културу. Дом Војске је обећањем начелника Генералштаба генерала Диковића, коначно у имовини града Краљева, тако да ћемо га претворити у мулти-


културни центар где ће осим позоришних бити и неких других културних дешавања. Краљево је данас значајан центар на културној мапи Србије, а са стварањем свих ових услова очекујем да ће доживети прави културни процват – рекао је он подсећајући на време од пре две године када је Краљевом владао мук, а страх се увукао у људе. Било је то време када је мали човек немоћно стајао пред силама природе. Земљотрес није разорио град, али је оставио велике последице. Поправљено је и уздигнуто оно што је било могуће поправити и уздићи. После двогодишње паузе зграда позоришта предата је власницима, глумцима и љубитељима позоришне уметности. Од градоначелника стиже и обећање да ће локална самоуправа учинити све што може да Краљевачко позориште не доживи судбину Путујућег позоришта Шопаловић и да се скраси у свом граду међу онима који га воле и обнављају.

Позориште Песник и драмски писац Љубомир Симовић једном се у ироничном стилу запитао шта ће нам позориште кад смо боси и голи, шта ће нам глумци кад немамо соли. Исти ненадмашни песник одговорио је на изречену дилему. Позоришна завеса скрива беду скупљу од злата, век сажет у два сата, бескрај на десет квадрата. Испред завесе мрак је у коме запалише спаситеље и градове, сандуке, лађе, каце. У мраку пред овом завесом мудраци надбудалише будале, а будале надмудрише мудраце.

37


Среда 7. новембра 38


Историја српске и југословенске филателије у Народном музеју

ЧАРОБНА ПРИВЛАЧНОСТ ПОШТАНСКЕ МАРКЕ После више од тридесет пет година, колико скупља поштанске марке, Краљевчанин Горан Суша приредио изложбу највреднијих примерака из богате колекције, са којима је освајао значајна признања на домаћим и међународним такмичењима филателиста У време док још није било компјутера, интернета, друштвених мрежа и видео игара најмлађи Краљевчани су потребу за активностима у слободном времену задовољавали најчешће трчањем за лоптом. Али, било је и неких других, оних које су привлачиле за околину мало чудне ствари. Једна од њих биле су поштанске марке са писама која су представљала искључиви начин комуникације међу људима. И док су већину дечака тих седамдесетих година прошлог века привлачиле сличице фудбалера и животиња из надалеко познате едиције „Животињско царство“ Горан Суша није могао да одвоји очи од оних шарених са писама. Поштанске марке су биле атрактивније, и од најраније младости привлачиле пажњу овог тинејџера. Са друге стране јавила се неодољива жеља за различитошћу од вршњака из улице. Само годину дана по оснивању Друштва филателиста у Краљеву Горан се нашао међу страсним сакупљачима поштанских марака и доказаним познаваоцима ове области. Међу њима су били новинар Драги Петровић, професор краљевачке гимназије Крста Љубеновић, Танасије Штављанин и још неколико интелектуалаца који су основали друштво. Није у то време било лако доћи до најновијих издања марака, јер на шалтерима пошта никада није било целе серије какве су се могле набавити само у филателистичким друштвима. - У почетку сам само скупљао марке, а касније, када сам тај хоби толико заволео, почео сам да се мало преданије бавим тиме и улазим озбиљније у читаву причу. Скупљао сам марке из одређене области, марке Кнежевине Србије, које су као збирке изузетно скупе, марке Краљевине Југославије. Оријентисао сам се на време послератне Југославије, после 1945. године, а онда се то проширило на неку тематску филателију и скупљање марака са темама као што су једрењаци, фудбал, животиње, биљке, спорт, олимпијаде, светска и европска првенства у атлетици и гимнастици. Људи су се углавном опредељивали за једну област да би могли да скупе издања из наше или других земаља – прича Горан Готово десет година сакупљачког искуства имао је Горан пре него што је отишао на прву филатели-

стичку изложбу у Београду, једну од оних на којима се излажу најзначајнији примерци колекција и освајају медаље. Са излошком „Краљево – филателистичка традиција“ освојио је Горан Суша 2007. године прву бронзану медаљу. Са прошлогодишње Београдске филателистичке изложбе, прве од стварања самосталне Србије, вратио се са сребрном медаљом и правом да учествује на интернационалној изложби Србија ФИЛА 14. Учествовао је са истим излошком „Фудбалски савез Србије – 100 година фудбала у Србији“ и освојио сребрну медаљу, која има посебну вредност јер је добијена у веома јакој конкуренцији филателиста из више европских земаља, поред земаља окружења и оних из Чешке, Пољске, Мађарске, Бугарске, Турске, Шпаније. Још од 1979. године, када је одржан такмичарски Југословенски фестивал омладинске филателије, осим две мање, није било значајнијих филателистичких изложби. Медаље са последње две националне изложбе, и жеља да Краљевчанима покаже изузетно вредне примерке збирке, утицала је на одлуку да Горан организује изложбу под називом „Историја српске и југословенске филателије“. У краљевачком Народном музеју изложене су марке Краљевине Србије, Краљевине Југославије, периода окупације и послератне Југославије, све до данашњих дана. Изложба представља пресек издања, и неких значајнијих серија, које у излазиле у то време, а представљени су и такмичарски излошци који су добили медаље на националним изложбама. - Имамо једну витрину са три марке које су прве штампане на свету. То је црни пени енглеског издања из 1840. године, један чист примерак, једна жигосана марка црвеног пенија и једна са жигом Малтешког крста, уз блок издат поводом 150 година енглеског издања изласка прве марке на свету – каже Горан. Вредност колекције одређује садржај марака које се у њој налазе. На аукцијама Српског филателистичког клуба, које се одржавају два пута годишње, заљубљеници у поштанске марке, у зависности од интересовања и финансијских могућности, размењују, продају и купују марке.

39


Најскупља марка на свету је, објашњава нам Суша, она са ликом енглеске краљице Викторије издата на Маурицијусу, која се зове Плави Маурицијус, а чија је вредност процењена на два и по до три милиона фунти. Постоји само шест сачуваних примерака ове марке, две на писмима, а остале појединачно. Један примерак је чист, а два жигосана и налазе се у приватним колекцијама. Вредност одређује управо тираж марке па оне штампане у Русији, изузев марака из периода царске Русије, немају посебну вредност јер се штампају у великом броју примерака. Марке се обично издају поводом неког значајнијег датума или догађаја. Оне које учествују на изложбама треба, бар кад су у питању нова издања, да буду чисте и добро очуване. Исто важи и за старије, сем раритетних примерака који су очувани у ограничено малом броју. Интересантно је да је сачуван веома мали број писама са маркама које су штампане у Црној Гори док је била кнежевина, па је збирка ових марака изузетно вредна. Изузетно вредне збирке са овим маркама имају председник Одбојкашког савеза Србије Александар Боричић и Краљевчанин Пеђа Радовановић. Док сакупљањем марака може да се бави свако, у зависности од спремности да уложи одређену количину новца, такмичарска филателија захтева далеко веће знање, и дубљи џеп, јер вредност појединих марака може да достигне и пар хиљада евра. Као једини краљевачки колекционар који се бави такмичарском филателијом Горан Суша показује фотокопију писма са три марке са жигом Карановца која је прошле године на аукцији продата за 3000 евра. - Веома је тешко издвојити новац за филателију, поготово што смо у великој кризи. Вредне марке сам купио у срећна времена када су плате у Југославији износиле до 3000 марака, па сте могли да издвојете 500 марака од очеве плате. Ако су двоје у кући радили то је било и до 8000 марака, па сте могли 1000 да издвојите и купите марке – каже Суша. Као културно-историјска преставка народа и нације битно је да марка оде у свет и да други упознају културу земље кроз детаље и мотиве из историје и културе народа.

40

Значајни краљевачки филателисти Прву златну медаљу је у Краљево, још далеке 1937. године, донео познати апотекар Тодоровић који је учествовао на Земаљској филателистичкој изложби Краљевине Југославије одржаној у Београду. Иако је изложба била скроман, у односу на оно што се дешавало у европској и светској филателији, и нема података на основу којих је освојена медаљ, ипак је веома значајна за развој овог хобија у Краљеву. Седамдесетих година пршлог века медаљу за збирку швајцарских медаља са националне изложбе у Краљево је донео Драги Петровић. Новинар Влада маровић Флегер донео је са Осме југословенске филателистичке изложбе залтну медаљу за збирку марака Лењин у 40 земаља света, а са девете по реду за класичну збирку марака Краљевине Југославије 1921-41. За рад у филателији и помоћ у организацију две значајне изложбе сребрне медаље је добио и Краљевчанин Предраг Радовановић.

Српске марке код америчког председника Успео сам, путем меила да ступим у контакт са колегом који се живи у Америци, Американцем који скупља марке Краљевине Југославије, Краљевине Србије и послератне Југославије. У својој збирци има веома важан историјски документ који сведочи да су председседнику Сједињених Америчких Држава Теодору Рузвелту 5. октобра 1944. године послате четири поштанске марке које је издала Краљеве војска у отаџбини. Марке је уручио поручник Рајачић који је исте године учествовао у спашавању америчких пилота који су пали на територију Србије. Господин Вилијем Донован у том документу, који носи ознаку тајности америчке обавештајне службе, да марке председнику који је био страстан колекционар и филателиста, доноси поручник Рајачић. Документ је значајан по томе што се у тесксту на енглеском језики наводи да су припадници Краљеве војске у отаџбии спашавали америчке пилоте и да су четници учествовали у борби против окупатора, што је због политичких игара скривано од јавности.


41


42


ВРЊАЧКИ ЛИ Израстајући из средине са неизграђеном културном инфраструктуром током двадесетог века, Врњачка Бања је закорачила у 21. век без основних услова за развој стваралаштва. Заснована само на репродуктивној култури и градећи, попут Потемкинових села, свој имиџ културне престонице средствима, која су обилато одвајана за културне манифестације, није изградила свој идентитет, а средства су из године у годину бивала све мања. Позната имена, нису створилa културну потребу и изградилa потрошачe културе – конзументe културних производа, али ни оне који ће културу разумети у њеном основном креативном, суштаственом чину. Фундаментална култура није добила могућност да се развије. Да би се успоставио дијалог између стваралаца и средине

Среда 7. новембра

44

у којој живе, неопходна је комуникација. Али, како успоставити комуникацију када језик споразумевања није разумљив једнима и другима? Како објаснити раздирући, а предиван, осећај креативног чина који не признаје временско ограничење, ту мaјеутику настанка уметничког или научног дела, онима којима је основни кредо „снаш,о се“ а животна и вредносна истина оно што се види на телевизијским екранима? Ствараоци - професионалци свих области сведени су на непризнату маргиналну групу без основних људских права: на креативност, на знање, на живот од тога што ствараш. Када ће ова непризната, да буде бар призната маргинална група? За оне који стварају, било у области науке, било у области уметности, потреба

за стварањем и њено остварење, једнака је потреби за животом. Стваралачке активности, добра и услуге су носиоци идентитета, вредности и значења једног друштва, зато они немају само економску већ и културну вредност. У оквиру музејске делатности Замка културе и њеног уметничког програма реализује се пројекат „Врњачки ликовни круг“, који je осмишљен са циљем да прикупља податке и дела из области ликовне културе везане за Врњачку Бању, да их проучава, презентује и промовише. Пројекат обухвата три сегмента, а први je везан за окупљање и презентацију уметника рођених на територији општине Врњачке Бање, без обзира где живе. Други сегмент подразумева прикупљање документације и презентацију оних


ИКОВНИ КРУГ У препуном Замку културе у Врњачкој Бањи 7. новембра отворена годишња групна изложба „Врњачки ликовни круг 2012“

који нису везани рођењем, али живе на врњачкој територији, док је трећи везан за Врњачку Бању као тему и инспирацију уметника што подразумева дуготрајнији истраживачки рад. Изложба „Врњачки ликовни круг 2012.“ окупља оне који говоре ликовним језиком, без обзира на разнородне области ликовне културе, медиј и технике којим се изражавају. Како у Врњачкој Бањи нема институције која брине o ликовним ствараоцима, нити потстиче ликовно стваралаштво, нема атељеа које би уметници могли конкурсом добити, нема плаћања принадлежности које проистичу из признатог статуса слободног уметника, нема градске галерије савремене уметности, ни продајне галерије где би могли изложити своје радове, ни клуба где би се могли окупити, врњачким ликовним ствараоцима смо указали на постојање, каквог – таквог, уточишта. Од позваних уметника који живе у Врњачкој Бањи, одазвало се њих девет који су ове године представили свој рад и интересовања. To су Недељко Гога, Благоје Димић, Владимир Иванчевић, Милица Јотић Јотић, Катарина Кљајић, Александар Милутиновић, Никола Пантовић, Тома Томић и Предраг Чомагић. Они припадају различитим генерацијама, уметничким едукацијама, различитим поетикама, естетичким погледима и приступима.

45


Из Краљевачког албума

46


Недеља, 16. јул 2007.

47


Агенција за визуелне комуникације „АРТ“


DnevINk 7