Page 1

Broj 7 April / Maj 2014

elektronski magazin za razvoj svesti

ILUZIJA O POSEDOVANJU

MONAH U CIVILU

PROROČANSKI, PREDVIĐAJUĆI I TELEPATSKI SNOVI

KO JE, ZAISTA, BRUNO GRONING? KAKO OSVESTITI SVOJE MISLI

KAKO DA VODIMO NADAHNUT ŽIVOT?


Posetite prvi srpski portal za razvoj svesti www.novasvest.com


Sadržaj

16

DAH INSPIRACIJE

22

TRANSFORMACIJA SVESTI

POGLED IZNUTRA

34

UČITELJI GOVORE

ONOSTRANO U NAMA

36

4

UMESTO UVODNIKA

6

VEČNE ISTINE

9 13

PLIVOLOGIJA

ILUZIJA O POSEDOVANJU

KAKO OSVESTITI SVOJE MISLI

PROROČANSKI, PREDVIĐAJUĆI I TELEPATSKI SNOVI

KO JE, ZAISTA, BRUNO GRONING?

MONAH U CIVILU

PA ŠTA?

MOJ POGLED NA SVET

KAKO DA VODIMO NADAHNUT ŽIVOT

IMPRESUM Glavni i odgovorni urednik: Milan Bojić Art direktor: Bojana Vasiljević Saradnici: Marko Maoduš, Dr Mirjana Đurđević, Ivan Bavčević, Aleksandar Bilanović Petar Šumski Izdavač: Samostalno izdanje Tiraž neograničen 3

Kontakt i oglašavanje: novasvestmagazin@gmail.com www.novasvest.com 3


UMESTO UVODNIKA

PLIVOLOGIJA Autor: Vilijam Hart, UMETNOST ŽIVLJENJA

Jednom prilikom mladi profesor bio je na putovanju – Stari, da li si studirao meteorologiju? morem. Bio je visoko obrazovan sa dugim nizom

– Šta je to, gospodine? Nikada nisam čak ni čuo za to.

oznaka iza imena, ali sa vrlo malo životnog iskustva. – Kako šta, to je nauka o vetru, kiši, vremenu. U posadi broda kojim je putovao, bio je stari, – Ne, gospodine. Kao što sam vam rekao nikada nisam nepismeni mornar. Svake večeri mornar je navraćao

išao u bilo kakvu školu. Nikada nisam ništa studirao.

u profesorovu kabinu da bi slušao njegova izlaganja o – Ti nisi studirao o zemlji na kojoj živiš; nisi studirao o mnogim različitim temama. moru od koga živiš; nisi studirao o vremenu sa kojim Kada se jedne večeri, posle nekoliko sati razgovora,

mornar spremao da napusti profesorovu kabinu, profesor ga upita: – Stari, da li si studirao geologiju? – Šta je to, gospodine? – Nauka o zemlji. – Ne, gospodine, ja nikad nisam išao u bilo kakvu školu. Nikad nisam ništa studirao. – Stari ti si proćerdao četvrtinu života. Stari mornar izađe tužan. −

Ako to kaže tako učen profesor, to je onda

sigurno istina – mislio je. −

Ja sam proćerdao četvrtinu života!

Kada se sledeće večeri mornar spremao da napusti kabinu profesor ga upita: – Stari, da li si studirao okeanografiju? – Šta je to gospodine? – Nauka o moru.

imaš posla svaki dan? Stari, ti si proćerdao tri četvrtine života. Stari mornar je bio veoma nesrećan. – Ovaj učeni čovek kaže da sam proćerdao tri četvrtine života! Sigurno da sam proćerdao tri četvrtine života. Narednog dana došao je red na starog mornara. Dotrčao je do kabine mladog profesora vičući: – Gospodine profesore, da li ste studirali plivologiju? – Plivologiju? Šta hoćeš da kažeš? – Da li znate da plivate, gospodine? – Ne, ne znam da plivam. – Gospodine profesore, Vi ste proćerdali ceo život! Brod je udario u stenu i tone. Oni koji znaju da plivaju spasiće se na obližnjoj obali, ali oni koji ne znaju udaviće se. Veoma mi je žao, gospodine profesore, ali Vi ćete sigurno izgubiti život.

– Ne, gospodine, nikada nisam ništa studirao. – Stari, ti si proćerdao polovinu svog života.

Možete studirati sve “logije” ovog sveta, ali ako ne

Stari mornar izađe još tužniji.

naučite da plivate, sve vaše studije su beskorisne.

– Proćerdao sam pola života; ovaj učeni čovek tako

Možete čitati i pisati knjige o plivanju, možete

kaže.

raspravljati o njegovim finim teorijskim aspektima,

Sledeće večeri mladi profesor ponovo upita starog ali kako će vam to pomoći, ako odbijate da uđete u mornara: 4

vodu? Morate praktično naučiti kako se pliva.


5


VEČNE ISTINE

ILUZIJA O POSEDOVANJU Autor: Echart Tolle „Posedovati” nešto - šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim”? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem”, vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov. U svakom slučaju, pričate priču u kom su se misaoni oblik „ja” i misaoni oblik „zgrada” stopili u jedno. To je način na koji funkcioniše mentalni koncept o posedovanju. Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi. Čak iako se ljudi slažu s pričom, u krajnjem slučaju to je samo privid. Mnogi ljudi ne shvate sve do trenutka dok ne završe na samrtnoj postelji, kad sve spoljašnje stvari nestanu, da nijedna stvar nikad nije određivala ono što su oni zapravo. Pri suočavanju sa smrću ceo koncept o posedovanju se pokaže kao krajnje beznačajan. U poslednjim trenucima života oni shvate da, dok su tokom svojih života težili da 6

upotpune sebe, ono za čim su zapravo tragali, nji­hovo Biće, oduvek je bilo tu, ali je u velikoj meri bilo skriveno nji­hovim identifikovanjem sa stvarima, što u krajnjem slučaju znači identifikovanjem s njihovim umovima. „Blago siromašnima duhom”, rekao je Isus, „jer je njihovo carstvo nebesko.” Šta znači biti „siromašan duhom”? Bez unutrašnjeg tereta, bez identifikacija. Niti sa stvarima, niti s bilo kakvim mentalnim tvorevinama koje u sebi sadrže doživljaj sopstvenog „ja”. A šta je „carstvo nebesko”? Jednostavna, ali pro­dubljena radost Postojanja, koju pronalazite u trenutku kada se oslobodite identifikacija i postanete „siromašni duhom”. Iz tog je razloga odricanje svih oblika posedovanja stara duhovna praksa i na Istoku i na Zapadu. Odricanjem se, međutim, ne oslobađate ega automatski. On će pokušati da osigura svoj opstanak tako što će potražiti nešto drugo s čim će se identifikovati. Identifikovaće se, na primer, sa umišljenom slikom koju imate o sebi kao o nekome ko je prerastao svako interesovanje za materijalne stvari i samim tim je superioran u odnosu na druge, i više produhovljen od njih. Postoje ljudi koji


su se odrekli svega što su posedovali, ali njihov ego je veći nego kod pojedinih milionera. Ako eliminišete jednu vrstu identifikaci­je, ego ubrzo pronađe drugu. U krajnjem slučaju, nije važno s čim se identifikujete sve dok to poseduje određeni identitet.

nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja”.

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog da svoj smisao tražite u njima. vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se iden­tifikacija nije više potpuna. menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne ,Ja sam svest koja je svesna da postoji vezivanje.” To je može. početak transformacije svesti. Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe ŽELJENJE: POTREBA DA SE IMA VIŠE još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini Ego se identifikuje s posedovanjem, ali njegovo oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji zadovo­ljenje time je relativno plitko i kratkog se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad veka. Skriven unutra, osta­je duboko usađeni osećaj je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U nezadovoljstva, nepotpunosti, „nedo­voljnog”. „Još vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, uvek nemam dovoljno” zapravo su reči kojima ego želi domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept da kaže: „Još nisam ispunjen.” Kao što smo i videli, posedovanje, koncept o vlasništvu, o posedovanju. predstavlja tvorevinu ega, koja treba da mu pruži Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani čvrstinu i traj­nost i da ga istakne, da ga učini posebnim. naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri Pošto niste u stanju da pronađete sebe u posedovanju, neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj postoji još jedan snažan nagon u njegovoj srži, a koji je sadržan u strukturi ega: potreba da se ima više, zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima. Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; koju takođe možemo nazvati „željenje”. Nijedan ego posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve ne može da opstane duži period vremena bez potrebe sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na da ima više. Stoga željenje održava ego u životu više koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami nego što to radi posedovanje. Ego želi da želi više sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili nego što želi da poseduje. Površno zadovoljstvo bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više posedovanja uvek se smenjuje s još većom željom. To mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Mogli biste onda da je psihološka potreba za tim da se ima više, da se ima se preselite i u običnu kolibu, da se odreknete svog više predmeta s kojima se može identifikovati. To je bogatstva i povratite svoj identitet tako što ćete sebe zavisnička potreba, a ne istinska. videti i smatrati duhovnijim od ostalih. Način na koji vas drugi vide postaje ogledalo koje vam pokazuje ko U pojedinim slučajevima, psihološka potreba da se ste i kakvi ste. Egov doživljaj o sopstvenoj vrednosti ima više ili osećanje nedovoljnosti, koji su veoma obavezno je povezan s vrednošću koju drugi misle karakteristični za ego, prenesu se na fizički nivo i da posedujete. Potrebni su vam drugi da bi vam dali time u neutaživu glad. Bulimičari često teraju sebe da vaše „ja”, i ako živite u društvu koje u velikoj meri povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete a ne telo. Ovaj poremećaj u ishrani biće izlečen uko­ i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dođu tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom svog tela pre nego nadripotrebe egoičnog uma. 7


Pojedini egoi znaju šta žele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlučnošću - Džingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili veći od života. Energija koja leži u središtu njihovih želja, međutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji­hovoj propasti. U međuvremenu, unesreće i sebe i ostale ili, u slučaju „većih od života”, stvore pakao na zemlji. Većina ega ima kontradiktorne želje. Žele različite stvari u različito vreme ili čak i ne znaju šta žele osim da to nije sadašnji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul­tati neispunjenih želja. Stalna želja je strukturalna, te nijedna količina sadržaja ne može da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno željenje koje nema poseban cilj često se može pronaći kod ega koji su još uvek u razvoju, što je slučaj s tinejdžerima, od kojih određeni broj konstantno oseća negativnost i nezadovoljstvo. Fizička potreba za hranom, vodom, skrovištem, odećom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabežljive

8

potrebe da se ima više, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoični entiteti koji se takmiče jedni s drugima u tome ko će imati više. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnošću pokušavaju da dođu do njega. Priroda, životinje, pa čak i ljudi i njihovi poslodavci nisu ništa više do brojke na zaključnom računu, beživotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace. Misaoni oblici „mene” i „moje”, „više od”, „ja želim”, „meni je potrebno”, „moram da imam” i „nije dovoljno” ne odnose se na sadržaj ega nego na njegovu strukturu. Sadržaj podleže promeni. Sve dok te misaone oblike ne prepoznate kod sebe, sve dok ih niste svesni, verovaćete svemu što kažu, bićete osuđeni da ispoljavate nesvesne misli, osuđeni da tragate, a da ne pronalazite, jer sve dok ti misaoni oblici delaju, nijedan predmet, mesto, osoba ili stanje neće vas zadovoljiti. Sve dok egoična struktura postoji, nijedan vas sadržaj neće zadovoljiti. Bez obzira na to šta posedujete ili dobijate, nećete biti srećni. Uvek ćete biti u potrazi za nečim što obećava veće ispunjenje, za onim što garantuje da će dopuniti vaš nepotpuni doživljaj sebe i ispuniti osećaj praznine koji osećate u sebi.


POGLED IZNUTRA

Kako osvestiti svoje misli Autor: Ivan Bavčević www.centarsvijesti.com www.facebook.com/bavcevic Obrada sa hrvatskog na srpski: Milan Bojić Započinjemo osvešćivanje sebe putem osvešćivanja misli. Jer misli su temelj ovog svemira. Odnosno, um je temelj, a um je skup misli. Sve misli zajedno čine um. I čitav ovaj svemir pojavnosti, sve ovo što vidiš, sve ovo što možeš opipati, pomirisati, okusiti, čuti, rezultat je misli, rezultat je mašte. Ne samo individualne, već globalne i univerzalne. Misli su te koje nam daju predstavu svega što vidimo. Misao je prvi korak da se nešto stvori. Uvek. Stolica na kojoj sediš je nastala jer nju je neko zamislio, neko je zamislio i nacrtao. Univerzum je nastao kao misao. Prvo je išla misao, ideja o njemu. Tako je i u tvom životu, sve u njemu prvo kreće od misli. Kakva je misao, takav će biti život. Misli su temelj svega što proživljavate kasnije, misli su temelj svega što ćete videti i ne možemo ih preskočiti. Uvek imam samo pozitivne misli u svom umu. Ključne reči su „imam u svom“. Dakle, ne „ja uvek razmišljam pozitivno ili ja sam pozitivna osoba“.

polju okolo i bez vas. Vi ne morate biti prisutni da bi te misli postojale. Unutar ove pojavnosti postoje sve vrste misli – i misli pune ljubavi i pune straha i pune ubistava i pune nemira i ljutnje i pune saosećanja i radosti i sreće. Svakakve misli. Ono što je na tebi, što je tvoja odgovornost jeste koje ćeš misli izabrati, na šta ćeš se usredsrediti. Jedan od osnovnih zakona fizike kaže: Gde ide tvoj fokus, tamo ide energija. Na šta se usredsrediš, tamo ide energija. Ako se usredsrediš na negativne misli koje nezavisno od tebe postoje, one će ući u prostor tvog uma. I kada uđu u prostor tvog uma, bilo da si ih ti izabrao bilo da uđu same, jer imaju tu sposobnost, na tebi je hoćeš li ih zadržati i hoćeš li onda od tog malog mrava koji je ušao, napraviti slona. Tu leži tvoja odgovornost, tu ti kreiraš. Misao je seme, a šta ti napraviš od nje u svom umu, to je već tvoja odgovornost. Kada je razvijaš, kada tu početnu misao izrastaš, nadograđuješ, vrtiš je u sebi danima, ne možeš spavati, vodiš dijaloge u glavi, unapred već isplaniraš šta ćeš kome kazati, pa šta će ti oni odgovoriti, pa šta ćeš ti njima reći zauzvrat, pa kako ćete se dobro posvađati, pa šta te sve živcira... Pa na isti način kao što isplaniraš celu svađu i šta će ko reći, na isti način možeš isplanirati kako da sve bude u redu. Ali ne, mi biramo ovu drugu opciju, kao da uživamo u njoj, Vi niste svoje misli, to je nešto što posedujete, kao da se volimo posvađati, dosadno je, nedostaje odnosno nešto na šta obraćate pažnju. I vi niste izvor uzbuđenja. Zašto bi bilo lepo, zašto bih ja odmaštao ni uzrok svojih misli. I zato se prestanite boriti s time pozitivan ishod, idem ja u svojoj glavi iscenirati sve i prestanite sebe kritikovati zbog misli koje imate. Niti naopako. I onda kada se to dogodi, kažeš: „Znao sam. ste ih stvorili niti ste vi one. Sve te misli postoje u Očekivao sam da će to tačno ovako biti.“ 9


V i imate iskustvo da su se vaše misli dogodile, realizovale se. Ako vam se događaju one nepoželjne, to je samo zato što njima posvećujete ogromnu količinu pažnje. Da se fokusirate na neke druge misli, i one bi se ostvarile. Uvek imam samo pozitivne misli. Prvo, svestan si da ti nisi to, nisi svoje misli, nisi ih proizveo, nisi izvor njih i nisi odgovoran za te misli. Odgovoran si za svoje uzimanje tih misli, za nadogradnju, za obradu. I onda umesto što idete okolo po svetu i ispravljate ono što vidite napolju, i trudite se da ispravite drugu osobu i nepravdu, i državne zakone i istoriju, rat i nemir i glad i ekonomsku krizu, bolje je da shvatite da se to tako ne radi. Pogledajte sapunice i pozorišne predstave – glumci na pozornici glume i deluju po scenariju, a ne po svojoj odluci. Radnja nastaje i menja se u sobi gde scenaristi pišu, a ne na pozornici i filmskom setu, već u sobi za scenarije. A soba za scenario je tvoj um, u tvom srcu. U tvojoj mašti. Tamo menjaš scenario. Jer sve osobe koje ti vidiš su glumci i igraju u predstavi koju ti pišeš, jer ti si glavna uloga u tvom životu, ne neko drugi. Kada je neko drugi glavna uloga u tvom životu, tada imamo problem. Jer sve je napravljeno tako da svako bude glavna uloga u svom životu. U filmu mog života ja sam glavna zvezda, ostali su sporedne uloge. Ne trudite se biti glavna uloga u tuđem životu niti dozvolite da neko drugi bude glavna uloga u vašem životu. Ono što se događa kada ljudi naprave drugog glavnom ikonom svog života jeste da onda završavaju u nezadovoljstvu, nesreći i gorčini. „Ja sam ceo svoj život podredio tebi!“ Pa ko te silio? I zašto si? Prvo si napravio teret sebi, pa teret drugoj osobi. Iako je lepo jedno vreme biti glavni u nečijem životu, posle nekog vremena to počne da nas opterećuje i osećate se zarobljeno. Na isti način se osećaju i drugi ljudi. Dopustite svakome da bude glavna uloga u svom životu, vi budite sporedna. A u svome vi ste glavna, a drugi su sporedni. I gotovo. 10

I niste vi jedini scenarista. Najviše sebstvo je glavni scenarista, pa onda dolaze podscenaristi, jer velika je to predstava. I nije sve unapred zapisano. Ali onda se piše usput, u hodu, u saradnji. Vi ste kokreatori ove stvarnosti. Nemoguće je biti samostalni kreator kada si okružen sa milionima drugih živih bića na živoj planeti, u živom sunčevom sistemu, u živoj galaksiji, u živom svemiru. Ali imaš uticaj. Imaš sposobnost promeniti svakodnevne stvari, i fokus na šta se usredsređuješ. Onog trena kada se promeni tvoje stanje svesti, menja se i scenografija. Jer je to sada drugi odraz. Sve što vidiš je odraz tvoje svesti, tvog trenutnog stanja svesti. Apsolutno sve. Ako ti je svest u blatu, onda oko sebe vidiš blato. Ako ti je svest u visini, onda si poput ptice, vidiš iz bolje perspektive, i vidiš ceo grad, i more, i šta je iza planina, i dobiješ potpuno novu predstavu o stvarnosti. Ali sve je to utemeljeno na tvojoj odluci na šta ćeš se usredsrediti. Majstor ne osuđuje svoje misli, majstor ne govori ove su dobre, a ove su loše. Nema nečeg poput dobrih ili loših misli. Kada kažemo da je neka misao pozitivna ili negativna, to znači da ima pozitivni ili negativni električni naboj. Svaka misao ima električni naboj, koji se može očitati sofisticiranim uređajima, a naboj se meri u mikrovatima na negativnu potenciju. Iako je taj električni naboj jako mali, svaka misao ga ima. Dakle, one su fizičke. I s obzirom na to, majstor kaže da postoje misli koje imaju veliku ili malu snagu, i ja biram one misli koje će mi doneti ono u životu što nameravam da se stvori. Osoba koja zna ko je, svesna je da na koju god misao da se fokusira, ona će krenuti da se stvara. I on je iskusio i ono što ima negativnu snagu i ono što ima pozitivnu snagu. I kaže - Meni se sviđa više ova pozitivna, nemam ništa protiv onih drugih, ali meni to ne odgovara. I s obzirom da znam da svaka misao vodi


u materijalni oblik, ja biram da imam u svom umu samo pozitivne misli. Jer kada imam negativne, onda se one dogode, a to mi ne treba, ne sviđa mi se. I to je sve. Ne sudim o njima, ne govorim da su one loše. Nisu loše, nego mi se ne sviđaju. Proizvode mi patnju. A ja ne volim da patim. I samo budite svesni da ste vi taj koji bira, koji može to promeniti. A jedna pozitivna misao, utemeljena na ljubavi, ima 765 miliona potencija veću električnu snagu, 10 na 765 miliona veću potenciju od misli utemeljene na strahu. To znači da jedna misao utemeljena na ljubavi na kraju dana može poništiti celodnevne misli utemeljene na strahu. I stvarno je ljubav svemoguća i sve što je utemeljeno na bezuslovnoj ljubavi ima sposobnost da poništi sve ostalo. Ali opet je na vama. Vi morate izabrati. Naći snagu i reći – Da li mi ovo treba, gde ovo vodi? I znaj, to nisi ti – kada ti krenu misli da nekome želiš prigovoriti za njegovu nezahvalnost, neodgovornost, lenjost, nesposobnost, recite – ovo nisam ja. I gotovo. I onda se zapitaš: A ko sam ja zapravo? Onaj koji deluje putem ovakvih misli i impulsa? Nisam. Pa onda ni neću. U visokoj svesti može se dogoditi i da se u um uvuče negativna misao. Ako se i negativna misao pojavi, ja je zamenim sa pozitivnom. Poput predmeta s greškom, zameniš. Namerno se usredsrediš na nešto drugo. Primetiš i shvatiš da su ti se u um uvukle negativne misli, a ti ih nadograđuješ, širiš, postaju tvoje. Onda ćeš se svesno i namerno usredsrediti na nešto drugo. Preusmeri svoju pažnju na nešto drugo. I to je vežba, to je svesnost. Ponekad je čak i iscrpljujuće. Ali osnažićeš se. Vi ste se rodili da budete radosni, kao dete, zaigrani,

neograničeni. Onda vas usredsredili na to da sve vreme mislite o krizi, o ratovima, lošim događajima. I stalno vas uslovljavaju da držite negativne misli, misli utemeljene na strahu, na gladi, nemaštini, nesposobnosti, na krizi, kreditima i prevelikim kamatama. I onda živite u strahu, a kada živite u strahu, sa vama se lako manipuliše. Zato se to radi, jer slobodni ljudi ne mogu biti kontrolisani. s u

Radostan čovek je izvan sistema, radosnog čoveka koji je utemeljen u ljubavi ne možete izmanipulisati, ne možete ga uvući u sistem, ne možete ga naterati da uzima kredite u stranim bankama koje neće moći da plaća, da bi kupovao strane proizvode koji mu ne trebaju, u stranim shopping centrima u vlastitoj zemlji. Čoveka utemeljenog u ljubavi ne možete naterati da to radi. Čoveka koji živi u strahu ne morate ni terati da to radi, on sam skače u to. Uzimaju se krediti, kupuju se strani automobili, odeća i hrana koji nisu proizvedeni tu, i onda sve to moramo vraćati. I postaješ još veći rob. Nisi samo sebe zadužio, već i državu sa već velikim spoljašnjim dugom, i zadužio si i svoju decu, unuke i svi postaju robovi jednog sistema. I sa njima se lako upravlja kada im stalno govoriš: “Okrutan je svet, vidiš kakve su krize, budi sretan što ti je dobro kako ti je, ne talasaj, ne buni se, nemojte štrajkovati i protestvovati jer sad će sezona pa će nam turisti pobeći.” 11


Takve stvari govore na televiziji. Primetite tu manipulaciju, stavljanje u strah, u ljutnju, u gnev. Kad god primetiš da neko manipuliše sa tvojim emocijama, budi svestan! Na primer - O vidi, pali mi se emocija nacionalnog ponosa, oni nešto žele od mene, oni me žele staviti u određeno stanje svesti. Odbijam biti u njemu. Svestan čovek nadiđe sisteme rata, nacije, etničke pripadnosti, školstva i medicine. Nadiđe ih, ne oseća da je ta nalepnica njemu na čelu i da mora braniti to. Ali on iskreno voli svoju zemlju i ne ide okolo sa zastavom i ne lepi po sebi grbove. Nego on iskreno, praktično voli. Kada budete primetili kako se negativnim mislima manipuliše sa vama, i ako se zaustavite u tom trenutku da primetite kako vam je krenula ljutnja ili tuga, ili očaj ili jad, nemoć, ili da se osećate kao žrtva, to znači da su nad vama nadvladale te misli i nadvladale su vas emocije utemeljene na strahu. Tada imate mogućnost reći: “Ovo meni ne treba, šta ja biram?” I onda zamenite sa nečim drugim, to je na vama. Da biste se doveli u to stanje, mogu vam reći ono šta ja radim: Svestan sam daha, svestan sam gde sam, ko sam, svoga srca i samo primećujem.

Nemojte ići i rešavati to što se događa u svetu. Barem ne kao korak 1. Korak 1 je primetiti gde u svom životu ti to isto radiš drugim ljudima. Ako si primetio neku zaveru, to je u tvojoj svesti, ne bi primetio da nije. Osvesti gde se ti na isti način ponašaš prema bliskim ili nepoznatim ljudima. I sigurno ćeš pronaći. Isceljuj taj deo sebe, biraj da imaš drugo ponašanje u vezi toga – iskrenost, transparentnost, da nema želje za naređivanjem ili da bude po tvom, već da dopustiš da može biti i kako drugi kažu. I čovek u visokoj i niskoj svesti može napraviti nešto zbog čega mu je žao. Kada spoznate da ste napravili nešto što nije u redu ili vam ne čini dobro, ako vama vlada ego vi ćete upasti u stanja srama i krivice i ostaćete tamo jako dugo, a to su dva najniža stanja svesti. Jer će ego govoriti - Kako sam to mogao napraviti, baš sam grozna osoba, hoće li moći da mi oproste? Kada ego vlada tobom, on želi da ste u što nižem stanju svesti, jer što je niža svest, ego je snažniji, kada je svest nisko, onda je um glavni. Ako svest upravlja životom, ona shvati da se to ne radi. Nakratko oseti sram i krivicu, na par sekundi ili minuta, ali onda kaže – Ok, ovo nije nešto što se radi, šta mogu napraviti da se to ispravi, šta ja mogu sada napraviti? Nema više srama i krivice, oni su samo poruka da se to ne radi. Kao kada se opečeš na peć – Ok, ne diramo više vruću ploču.

Inače ćete biti žrtve. A kada ste žrtve nečijeg ponašanja, uslova ili zakona, vi ne možete ništa napraviti. Kada se osetiš kao žrtva, paralisan si. Neko drugi je kriv, ja tu ne mogu ništa i moram trpeti. Onda se taj očaj i osećaj nemoći, jada, ljutnje, frustracije pojačava. Ono što na putu svesnosti možete napraviti je osvestiti: Ovo je sve odraz moje svesti. Sve što vidim sebe vidim. Sve što vidim sebe vidim. I onda primetite šta vi možete I onda ti bude jasno. I ideš napred. Nema više prošlosti, napraviti. nema zameranja. Ideš napred.

12


ONOSTRANO U NAMA

PROROČANSKI, PREDVIĐAJUĆI I TELEPATSKI SNOVI Autor: Dr Mirjana Đurđević, analitičar snova www.alteraintegrativa.com Jedna od najzanimljivijih funkcija snova, koja po pravilu privlači najveću pažnju ljudi, jeste mogućnost da se analizom sna predvidi neki događaj, kako prijatan, tako i neprijatan. Većina ljudi, zapravo, kada razmišlja o svojim snovima, pretpostavlja da njihov sadržaj ima isti značaj kao i bilo koji vid proricanja. Zbog toga smatraju da će se analizom sna doći do nekakve vrste vidovitosti, tj. da san govori šta će se desiti u budućnosti.

neprijatnosti uglavnom izaziva strepnju koja, iako neprijatna, može biti od pozitivnog značaja ako predstavlja upozorenje. U krajnjem slučaju, predviđanje loših događaja kroz snove može, u psihološkom smislu, pripremiti osobu za ono što sledi te, kada do događaja dođe, stres biva manji i čitava situacija će se lakše i racionalnije prihvatiti.

PROROČANSKI SNOVI kod većine ljudi obično nisu tako česti. Radi se o snovima koji se, za kraće ili duže vreme, realizuju u stvarnosti baš onako kako su i sanjani. Opet, postoje osobe koje retko sanjaju, a kada se to desi, po pravilu se sanjani sadržaj i realizuje u stvarnosti, i to gotovo u potpunosti. Međutim, funkcija snova je mnogo, mnogo značajnija Ovi snovi mogu biti upozoravajući ukoliko govore o od pukog proricanja i zapravo, samo određena vrsta nekoj opasnosti koja preti snevaču, jer bi on tada, ako snova, koja nije ni tako česta, spada u ovu grupu. obrati pažnju na san, mogao možda da je  izbegne.  Takođe se mora i među ovakvim snovima napraviti razlika i sprovesti njihova tačna i precizna klasifikacija, Analitičari snova međutim, sa sigurnošću i u te možemo posebno govoriti o PREDVIĐAJUĆIM, o PROROČANSKIM i o TELEPATSKIM snovima gde potpunosti (kao i kad su drugi snovi u pitanju), nikada svaka grupa ima svoje specifične karakteristike i ne mogu stoprocentno tvrditi da li je neki san značaj. Grubo i jednim imenom, sve tri vrste snova proročanski ili ne. Upoređujući sanjani sadržaj tokom analize sa trenutnom životnom situcijom snevača na nazivamo PREKOGNITIVNIM. javi, vešt analitičar može sa velikom verovatnoćom Mogućnost da je san predvideo nešto dobro da tvrdi da je san proročanski, ali nikada sa izaziva u osobi slatki spokoj iščekivanja tog srećnog apsolutno potpunom sigurnošću! To znamo tek kada događaja, i motiviše ga da u realnosti pomogne se sanjana situacija zaista i dogodi u stvarnosti ali, njegovu što skoriju realizaciju, a predviđanje neke razumljivo, tada je tumačenje izgubilo na značaju.  13


Ono na šta uvek treba gledati kao na verovatni pokazatelj da se radi o proročanskom snu je mogućnost da se jedan te isti san ponavlja, da nosi upozoravajuću poruku i da se javlja kod osobe koja malo sanja ili bar nije navikla da ima prekognitivne snove.

PREDVIĐAJUĆI SNOVI su, za razliku od proročanskih, snovi u kojima nesvesna psiha snevača samo procenjuje njegovu trenutnu životnu situaciju, okolnosti koje postoje, kao i njegove mogućnosti (potencijale koje poseduje) a koje bi mogao da u datoj situaciji iskoristi. Kao kada bi u stvarnosti, na osnovu finansijskih sredstava koje posedujemo, Međutim, osobe koje, naprotiv, često imaju procenjivali gde bi mogli da odemo na odmor, prekognitivne snove uglavnom već intuitivno i na primer. same, bez stručne anallize, mogu da pretpostave S obzirom da naš svesni deo ličnosti često nema da se o takvom snu zaista i radi. dobru predstavu o ličnim mogućnostima, niti Nije isključeno da neko ima proročanski san sa dobro procenjuje našu okolinu, snovi nam analizom takoreći potpuno trivijalnim i za njega nevažnim otkrivaju ove podatke koji se nalaze u nesvesnoj sadržajem, ali i obrnuto, da sanja proročanski san psihi (jer nesvesna psiha uvek zna više i bolje od svesne) i pomažu nam u svakodnevnom životnom čije ostvarenje u realnosti može da promeni sudbinu funkcionisanju da budemo efiksniji, hrabriji ili da čitave nacije. ne napravimo neku pogrešnu odluku. Tipične Poznati su podaci o relativno većem broju ljudi predviđajuće snove često imaju studenti kada koji su, pred Kenedijevu posetu Dalasu, sanjali san spremaju neki teži ispit. Obično sanjaju da su koji je direktno ukazivao na njegovo ubistvo. U ga položili sa visokom ocenom. Pod uslovom da odbacimo mogućnost da ovakvi snovi imaju arhivama FBI-a postoji zapis o veoma upornom kompenzatornu ulogu (teše snevača jer ispit još telefonskom javljanju izvesne ženske osobe iz uvek nije položio), druga mogućnost tumačenja Dalasa koja je nekoliko dana pre atentata više bila bi da nesvesni deo ličnosti govori snevaču puta dnevno pokušavala da upozori policiju na da ima sposobnosti da ovaj ispit uspešno spremi mogući događaj, a na osnovu sna koji je sanjala. i dobije čak visoku ocenu, jer će i okolnosti na Međutim, niko nije hteo ili nije znao da ove ispitu biti povoljne. Na primer, imaće sreću da poruke treba shvatiti ozbiljno, već se mislilo da izvuče cedulju sa lakšim pitanjima, ispitivač toga se radi o psihički neuravnoteženoj osobi. dana neće biti zahtevan kao inače, itd. 14


Ako se ovakav san pravilno protumači i snevač prihvati njegovu poruku, preostaje mu da samo marljivo uči jer, naravno, to je osnovni preduslov da se u realnosti nešto od sanjanog i realizuje. Jer, radi se o predviđajućem snu koji govori o potencijalnim mogućnostima a ne o proročanskom. Bilo bi nerealno i neozbiljno ovakve snove proglasiti proročanskim a da pri tom student nije posvetio dovoljno vremena spremanju ispita.

U ovom slučaju se ne radi o nekoj bitnoj informaciji koju je osoba dobila kroz san, ali da je na njega obratila pažnju i telefonom proverila da li je u ordinaciji sve u redu, uštedela bi i vreme i maltretiranje oko putovanja sa jednog na drugi kraj grada. PRIMER TELEPATSKOG (EKSTRASENSNOG) SNA SAN O POROĐAJU

Dakle, ova vrsta snova ništa ne proriče, ne ukazuje da će se nešto SIGURNO DESITI već daje procenu da U vreme rata na prostorima bivše SFRJ, žena koja bi nešto MOGLO DA SE DESI (“sta bi bilo kad bi...”) nije već mesecima bila u kontaktu sa svojom ukoliko snevač na javi preduzme konkretnu akciju. familijom iz susedne republike u kojoj je uveliko Šteta je ako snevač ne sprovede u realnosti konkretnu besneo rat, sanja kako se njena dalja rođaka porađa. akciju za koju je, putem predviđajućih snova, dobio Sa ovom mladom ženom je, tokom detinjstva, ona informaciju da je može realizovati, da je za nju razvila veoma bliske i prijateljske odnose. Rođaka sposoban i da poseduje potrebne mogućnosti. I u snu rađa veoma malu bebu, devojčicu, koja je obrnuto, ne bi trebalo da se u realnom životu upušta u neku akciju a da je, putem ove vrste snova, dobio uprkos tome veoma živahna, vitalna i zdrava.  upozorenje da za to sada nije pogodan trenutak.

Osoba je bila vrlo uznemirena zbog ovog sna kojeg nikako nije mogla bukvalno da shvati, jer nije imala već mesecima kontakte sa sanjanom rođakom, niti je pretpostavljala da bi ova mogla biti trudna s obzirom na ratna dešavanja. Zato se zainteresovala za nju i uskoro, preko zajedničkih rođaka koji su bili u izbeglištvu čak u trećoj državi, uspela je da sazna da se ovaj događaj u stvarnosti ne samo zaista dogodio već gotovo i u isto vreme kada je sanjala san. Te noći, njena rođaka je u izbegličkom kampu, pod Poreklo prekognitivnih snova šatorom, pre vremena rodila devojčicu koja je na Kao što brojni primeri iz prakse pokazuju, većina sreću bila veoma vitalna, pa iako rođena u krajnje predviđajućih, proročanskih i telepatskih snova neprikladnim uslovima i bez adekvatne lekarske potiče iz individualnog nesvesnog, tj. odnosi se na nege, preživela je bez ikakvih posledica i razvila se događaje i osobe koje potiču iz individualne životne u normalno uhranjeno i zdravo dete. istorije snevača. TELEPATSKI SNOVI su najređi i dešavaju se izuzetno. Odlikuju se relativno velikim vremenskim poklapanjem sa stvarnim događajem koji se dešava u realnosti dok ga snevač sanja.  Obično se radi o važnijim događajima pri čemu je snevač u bliskoj emotivnoj vezi sa osobom ili događajem koji sanja.  Telepatski snovi se, izmedju ostalog, mogu objasniti i teorijom sinhroniciteta kojom se Jung dugo i ozbiljno bavio.

Nekada, međutim, ovi snovi mogu da budu veoma značajni i da ukazuju na vrlo krupne istorijske i društvene događaje koji su od presudnog značaja za čitavu naciju, kako je već i pomenuto. Dakle, s obzirom da se odnose na javne ličnosti, vladare, ratove, nepogode, itd., praktično pripadaju i kolektivnom nesvesnom. PRIMER PROROČANSKOG SNA - SAN O ODLASKU STOMATOLOGU Ženska osoba, 45 godina, dan pre zakazane posete stomatologu sanja kako ulazi u ordinaciju ali joj se doktorka izvinjava što neće moći da je primi, jer se stomatološka mašina pokvarila. Sutradan se na javi ponovila identična scena. 

UBIŠE KNJAZA - PRIMER PROROČANSKOG SNA O UBISTVU KNEZA MIHAJLA OBRENOVIĆA I u našoj političkoj istoriji postoje podaci o proročanskim snovima koji su se, nažalost, zaista i ostvarili. Prema navodima srpskog novinara, pisca i bibliografa Pere Todorovića (1852-1907), izvesni Matija iz sela Kremna je dan pre ubistva kneza Mihaila Obrenovića, spavajući popodne, usnio san o atentatu na kneza, skočio iz kreveta i sav bunovan i izbezumljen trčao kroz selo uzvikujući “Ubiše knjaza, ubiše knjaza!”, te su seljani mislili da je sišao s uma i jedva su ga smirili. Ipak, sutradan je stigla tragična vest iz Beograda koju je prorekao Matijin san. 15


DAH INSPIRACIJE

KO JE, ZAISTA, BRUNO GRONING? „Činim samo svoju dužnost i stojim na mestu na koje me je Bog postavio i ne dopuštam ni jednom čoveku da me sa njega odvede.“ Bruno Groning (1906 - 1959) Autor: Petar Šumski, tišinar www.ekologijasvesti.com Čudotvorni doktor iz Hertforda, najveći duhovni iscelitelj 20. veka, koji je pedesetih godina delovao u Nemačkoj, i na masovnim okupljanjima tražilaca pomoći u Traberhofu isceljivao i po 30.000 ljudi odjednom tako da je to podsećalo na Biblijske scene, sa nepokretnima koji ustaju iz svojih invalidskih kolica za koja su bili prikovani godinama, odbacuju ih i počinju da hodaju, hromima koji odbacuju svoje štake, gluvima koji pročuju, slepima koji progledaju – samo od snage vere utkane u reči jednog malog čoveka koji se usudio da kaže: „Neisceljivo ne postoji. Najveći lekar je naš Gospod Bog. Ne lečim ja, već Božja snaga kroz mene. (...) Uzdaj se i veruj da Božja snaga pomaže i isceljuje... Ja sam samo običan, mali transformator te snage kako biste je vi mogli primiti...“ Čovek koji je imao vere i nade za ceo svet, za sve one koji su ih izgubili u patnjama i užasima I i II svetskog rata... Čovek koji nikada nije naplaćivao svoja čudesna dela isceljivanja, govoreći da ne namerava da trguje Božjim darom koji mu je dat za sve ljude, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost. „Ja isceljenje niti kupujem, niti ga prodajem.“ Čovek protiv koga se digao sav medicinski 16

establišment i pravosudni sistem posleratne Nemačke da bi ga ućutkali, tačnije – da bi ućutkali, za njih neprijatnu istinu, da vera u Boga leči neizlečivo, i da jedan mali čovek, snagom svoje vere čini čuda, tamo gde zvanična medicina nije mogla ništa osim da prizna svoju nemoć. Čovek koji je napustio svoje zemaljsko telo 1959. godine, posle operacije koja je nad njim urađena u Parizu, i koja je pokazala strašno unutrašnje razaranje njegovog organizma do koga je došlo zbog sudske zabrane njegovog isceliteljskog delovanja izrečene koju godinu ranije. Čovek, koji je neposredno pred smrt rekao: „Ja neću još dugo biti sa vama. Ali neću vas napustiti. Dovoljno je da me pozovete u duhu... i biću tu da vam pomognem.“ To obećanje je ispunio, tako što je ono, kao seme bačeno na plodno tle, dovelo do stvaranja Kruga prijatelja Bruno Groninga, organizacije koja danas povezuje tražioce pomoći iz celog sveta, i gde se, uz svedočenja medicinsko-naučne stručne grupe sačinjene od nekoliko hiljada lekara zapadne medicine sa svih meridijana, beleže i prikazuju svi slučajevi iseljenja za koje zvanična medicina nema nikakvo objašnjenje. A ta isceljenja, koja bi se mogla okarakterisati kao čuda vere, dešavaju se u nesmanjenom obimu, i danas, 55 godina od smrti „čudotvornog doktora iz Herforda“... To su, ukratko, poznate nam činjenice. Ali, ko je zaista bio, i jeste – Bruno Groning? Samo mali transformator božanske snage, kako je u svojoj skromnosti govorio za sebe, majstor svesti ili nešto nemerljivo više? Odgovor je: I jedno i drugo.


Sin Božiji

Molitvenik koji poziva na molitvu

„Ja sam samo posrednik Božije snage, jedino vera može sve...“, govorio je Bruno Groning, svestan Tvorca, Izvora života i svog mesta u Božjoj promisli. „Svi smo mi deca Božija“, stalno je na to podsećao ljude, ali kao da je samo on bio stvarno svestan značenja tih reči i svoje uloge, uloge Sina Božijeg u ovoj kreaciji. Kada mi mislimo o sebi kao o deci Božijoj, o sinovima i kćerima Božjim, mi mislimo da smo od Boga odvojeni i tako živimo naše odvojene živote. Ne živimo svakodnevno sa Bogom, prisno, iz trenutka u trenutak, već živimo u bogozaboravu koji je samozaborav, prisećajući se, tek tu i tamo, u velikoj muci, nekog moćnog, od nas odvojenog entiteta, koji bi mogao u nevolji da nam pomogne, ispuni želju, pruži utehu i zaštitu... Izgubili smo kontakt sa Izvorom, sa Ocem. Bruno Groning taj kontakt nikad nije izgubio, oduvek ga je bio svestan i zato je bio svestan i svoje uloge i odgovornosti Sina. U toj svesnosti, u Njegovoj probuđenosti i našoj usnulosti - je sva razlika između Njega i nas. Tu gde mi vidimo odvojenost, on je video, osećao i živeo Jedinstvo svakim atomom svoga Bića! Istinu Jedinstva koju mi previđamo jer smo se od nje odvojili, on je živeo potpuno. Ako kažete: „Pa dobro, Bruno Groning je bio probuđeni Sin Božiji, ni prvi ni poslednji, i šta sad?“ – u opasnosti ste da učinite drugu grešku. Ne posmatrajte Sina odvojeno od Oca! Jer pogrešićete ako tako učinite. Otac i Sin su Jedno. Sin nije sve, ali jeste od Svega. Sin je samo prerušeni Bog koji nam se ukazuje u vremenu, na način na koji možemo da ga vidimo, čujemo, dodirnemo, pojmimo i da mu poverujemo. Jer sve ono što dolazi kroz Sina, dolazi od Oca: telo je prolazno, Poruka je večna. Duh je večan iza tog prolaznog tela i te Poruke rečene u vremenu. Zato je Sin kapija ka Ocu, široko otvorena za sve koji su spremni da Mu se predaju bez ostatka. Vera u Sina je put ka Ocu koji nas kroz Sina doziva i prima u zagrljaj večni, u Život Večni. Onaj ko poveruje Sinu i preda mu svoje srce – postaje Jedno sa Ocem, kao što je to i Sin Božiji, bio i zauvek jeste. To je poziv i put Jedinstva, put povratka Domu. Sin je uvek poziv na Put Povratka u Jedinstvo – jer ono što je u svesti potpuno Jedno sa Izvorom, jedno je sa svima koji Mu se predaju. Svaki probuđeni Sin i Kći Božja je Kapija ka tom Jedinstvu koje zovemo Ocem, Izvorom, Životom Večnim, Apsolutom, Taom, Jednim, Bogom. Prepoznavši Jedno iza oblika Sina, prepoznavši Jedno iza svih oblika – vraćamo se onome što smo oduvek bili pre pada u iluziju odvojenosti: vraćamo se Jedinstvu u nama koje je probuđeni Bog u čoveku – iza svakog oblika.

Kroz traženje i primanje isceljenja i svake druge pomoći, Bruno Groning nas je vraćao i još uvek vraća veri i molitvi. Zašto? Zašto je vera toliko važna? (Na to pitanje, odgovor ćete naći na kraju ovog teksta.) Zašto je molitva toliko važna? I kome se molimo? Bruni Groningu, ili sili koja stoji iza njega, kao i sveg života? Jer, i Bruno je rekao da je on samo posrednik, kanal kroz koji se izliva Božanska snaga i ljubav na ljude i sav živi svet, da ne isceljuje on, već Bog kroz njega. Moleći se Sinu – molimo se Ocu. Moleći se Hristu, Budi, Bruni Groningu, svecima, ikonama, Majci Prirodi – molimo se Ocu. Jer ono što određuje ishod naše molitve, nije sam oblik kome se molimo, već čistota naše molitve, čistota srca iz koga je ona izašla. To je ono što Bog čuje, a ne adresu na koju je molitva upućena. Bog je u svemu i on čuje i odgovara na snagu naše vere i čistotu srca unetog u molitvu. Oblici kojima se u molitvi obraćamo su samo, manje ili više pogodni Prolazi za uzdizanje naše molitve u Jedinstvo, od našeg srca u Srce Sveta - Postojanja –Života, odnosno Večno Živog Boga u svemu. Koliko otvorimo srce – toliko možemo da se u molitvi predamo. Koliko sebe predamo – toliko milosti od Oca primimo. I ne zato što je inače ne dobijamo – Otac uvek daje – tražili mi ili ne. Sam život je milost. Naša otvorenost i predaja su važni jer određuju koliko od te Božanske milosti koja stalno pritiče možemo da primimo. Potpunom predajom mi ulazimo u Carstvo Božije i zato nam je Sin Božiji poslat kao Kapija: da bismo mu poverovali i mogli da se kroz oblik Sina predamo onom bezobličnom, večnom, koje stoji iza njega. Tolika je milost Božija.

17


Glasnik i Poslanik u misiji „Ako kažem: „Ja verujem“ – to su samo reči. Dela govore kada se nešto izvrši.“ Bruno Groning je bio Božji glasnik i poslanik, Božjom promišlju poslan u ovaj svet u telu koje možemo videti, doživeti, i u koje možemo poverovati. Svaki isceljeni čovek postaje svedok Božjeg čuda, čuda Božje svemoći i ljubavi. Primivši milost, osvedočivši se u sebi, okreće se veri, postaje vernik. Beskrajna je Očeva mudrost i milost. Poslao je svog Sina, po ko zna koji put, da nas, zabludele ljudske ovčice vrati na put Istinske Vere, da nam pokaže put povratka Domu, Očevom zagrljaju, kroz primer ljudske dobrote, požrtvovanosti, milosrđa, služenja i davanja, snage vere – zapravo Božje milosti i snage koja se kroz fizički oblik Brune Groninga izlivala na ljude i svet. On je bio u ovom svetu, među nama, ali ne od ovog sveta. Došao je da nam pokaže ko smo, da nam pokaže put povratka sebi, tačnije - Bogu u nama. Ko je to učinio - Bruno Groning ili Bog? Bez Boga i Božije snage, da li bi Bruno Groning išta mogao učiniti? Znate odgovor. Bruno Groning je izraz Božje milosti, materijalizovana promisao Oca Večnog, poslata u svet da nas vrati na Put Istine i izbavi od zla. Kroz lik i delo Brune Groninga, obraćao nam se Bog lično, dozivajući nas sebi, našoj sopstvenoj božanskoj prirodi. Kako? Zamislite da imate Sunce i papir, i želite da zapalite papir da bi postao što sličniji Suncu. Izložite papir sunčevim zracima koliko god hoćete, i ma koliko jako sunce bilo – papir se neće zapaliti. Ali stavite lupu (uveličavajuće stako) između sunca i papira, podesite udaljenost, i lupa će sabrati, fokusirati sunčev zrak u tačku dovoljno vrelu da zapali papir. Ako je Sunce Bog, kao što oduvek govore drevne religije, a taj papir 18

- čovek, Bruno Groning je lupa koja sabira Božju snagu u tačku dovoljne vreline da zapali iskru Božansku u čoveku. Eto ko je bio Bruno Groning. Bog je, u svojoj milosti, poslao svog Sina u ovaj svet, znajući da će biti žrtvovan i žrtvujući ga opet za nas, žrtvujući sebe, da bi nas, decu svoju, poučio i okrenuo na put Istine, Ispravnosti, Vere i Božje Ljubavi. A tek to je – zdravlje! Sve je od Boga – i ono što nam može izgledati kao udarac sudbine, bolest, nesreća i gubitak... Jer, najveći gubitak nas više nego išta okreće i vraća Bogu, Istini ko smo i zašto smo. Suočeni sa gubitkom zdravlja koja nagoveštava mogućnost gubitka života, spoznajemo šta je najvrednije u ovom životu – a to je život sam – i vraćamo se upravo tome: životu u nama koji je Bog otelovljeni. Zato kada molimo Bruna za pomoć, ili mu predajemo svoja opterećenja – mi to predajemo Bogu samom, koji nam je ostavio svoje uveličavajuće staklo, nešto u šta možemo gledati i u njega poverovati, paleći plamen u našim srcima! Jer, nije ličnost Brune Groninga lečila i činila čuda, on je bio samo Sin Božiji u službi na zemlji i Njegov izraz u telu, već je to činila i dalje čini Božja milost koja se izliva na svaki vapaj za pomoć dece Njegove. Ogledalo naših duša Kako mi ulepšavamo svoju fizičku pojavnost? Tako što stanemo pred neko ogledalo i doterujemo ono što je u neredu. Kako dole – tako i gore. Kako u fizičkoj ravni – tako i u duhovnoj. Kada svoju dušu želimo da ogledamo i uzdignemo u lepotu i sklad - tada treba da stanemo pred neko Duhovno ogledalo, ogledalo Duše. Ono će nam odraziti ko smo sada, ko uistinu jesmo i ko možemo biti. Takvo ogledalo Duše je bio Bruno Groning. Bruno Groning nam svojim primerom otvara srca za iskrenost i poniznost, da bismo mogli poverovati i primiti Boga i Božju snagu u sebe, da bismo ponovo postali nevini, jednostavni, čisti i „blaženi nišči duhom“. Učitelj Šta su stubovi učenja Bruna Groninga? Ukratko: Vera i Zajedništvo kao dva noseća stuba. Vera u Dobro, u Boga kao izvor životne snage i sveg stvaranja. A iz te vere, kao njen izraz, poniznost i predaja Bogu, Ocu – što je povratak Domu. „Za mene je najveća plata u tome kad ljudi ponovo dolaze k meni i to zbog toga što zahvaljujući meni opet mogu verovati.“ „Čoveku koji je stvarno čovek, koji u sebi ima veru u Boga, koji živi po toj veri ili je spreman primiti je u sebe – tom čoveku je pomognuto za sva vremena.“


Zajedništvo u srcu, kao izraz Jedinstva u Ocu, u Bogu. A iz tog Zajedništva i Jedinstva u Bogu – Ljubav za sav život. Iz te ljubavi i kao izraz tog zajedništva - ovaj Krug prijatelja koji obuhvata celu Planetu. A iz te vere i zajedništva - Davanje kao treći potporni stub, kao podrška materijalizaciji, stvaranju i održavanju zajednica u ovoj materijalnoj stvarnosti. To je davanje od srca očuvanju i uzdizanju Duha Zajedništva u zajednicama prijatelja na Zemlji. To je služenje u Krugu prijatelja.

Jesmo li svesni zloupotrebe i trošenja ovog života u telu koji nam je dat? Život Duha je večan, ali ovo telo i život u ovom, baš ovakvom telu, je poseban, samo jedan i neponovljiv. Šta radimo sa njim? Prepoznajemo li njegovu svetost, poštujemo li svetost baš ovog, našeg tela i života u telu? Bruno Groning je na ovo stalno ukazivao u svojim govorima pred tražiteljima pomoći, želeći da nas vrati svesti o važnosti tela i našoj izgubljenoj prirodnosti: „Čovek je zbog napretka civilizacije zaboravio da je sposoban da se prirodno ponaša i da iskoristi i mobiliše Onaj koji nas poziva da se vratimo Prirodi snage koje su u njemu. Ko je bio prvi lekar i šta je bila „Čovek mora da zna zbog čega sme da provede ovde na prva medicina? Priroda. (...) Nazad prema prirodi, znači ovoj božanskoj Zemlji ceo život i za šta mu je Bog dodelio nazad prema Bogu.(...) Osećam kao svoju obavezu da njegovo telo“, reči su Brune Groninga. A kako koristimo čoveku vratim ravnotežu i da ga tako osposobim da naša tela i čula – savršene instrumente spoznaje? Za može vladati materijom.“ spoznaju Istine o tome ko smo i zašto smo ovde, ili za zloupotrebu i otupljivanje čulnim zadovoljstvima? Snaga vere u Dobro Poštujemo li i volimo li naše telo? Pročišćavamo li Neobjašnjiva isceljenja i razne vrste pomoći dešavaju i izoštravamo naša čula za viđenje, oset, kušanje, se i dalje. Pojavljuje se pitanje: Gde je Bruno Gronig mirisanje, slušanje... – ili ih zamagljujemo i otupljujemo sada, 55 godina od napuštanja svog zemaljskog tela? zatrpavajući ih veštačkim, neprirodnim stimulansima Kao mačka oko vruće kaše, obilazimo oko Istine: i preterivanjima svake vrste kroz: hranu, narkotike, Bruno Groning je u nama, Hrist je u nama, Bog je u seksualna zadovoljstva, audio-vizuelne senzacije, nama! Kome god da se molimo, molimo se najdubljoj nesvarljivo obilje informacija, intenzivne i neosvešćene Istini u nama. Jer ako je ono što nas razboljeva u nama emocije, zloupotrebu reči...? samima, može li lek biti izvan nas? Ne. Zaborav naše Šta činimo sa savršenim Božjim instrumentom - ovim Božanske prirode i sumnja u Boga nas razboljevaju, telom, i darom nad darovima - životom od Boga datim? a sećanje i vera u Boga nas vraćaju zdravlju. Bruno 19


Groning, od Boga poslat, došao je da nas podseti na to snagom svoje vere i bogosluženja kroz služenje čovečanstvu. Jer, šta govori više od hiljadu reči? Dela i čuda istinske vere. To je ono što nas nadahnjuje, ostavlja bez daha, ispunjava istinskom zahvalnošću, dira u srce, to je primer kome se možemo pokloniti i koga možemo slediti. „Verujte, dragi moji prijatelji, da ja nisam ništa drugo već samo Božiji sluga – što i Vi možete biti, samo ako želite, samo ako činite. Bez vere nema života.“, govorio je. Reč izgovorena bez vere je nemoćna. Reč izgovorena sa verom je svemoćna. Reč Brune Groninga je bila toliko ispunjena verom, da je mogla da leči i pomera planine. I ona je, nadahnuta Duhom Svetim, to i činila i bila inspiracija stotinama hiljada ljudi širom sveta koji su se na sebi i drugima osvedočili u njenu delotvornost. Jer, tek sa verom izgovorene Reči postaju Dela. Snagom njegove vere, i Reč Bruno Groninga je postala Delo. To Delo je ovo Učenje koje sledimo jer smo se u njegovo dobro osvedočili. „Moje jasne reči koje sam govorio pred okupljenim tražiocima pomoći, bile su ispunjene tako prodornom snagom, da je kod mnogih prisutnih, koji su s lekarskog stanovišta bili proglašeni neisceljivima, došlo do isceljenja.“ Kada je Reč ispunjena i nadahnuta verom? Onda kada dolazi iz Istine u koju smo se osvedočili i u koju ne sumnjamo. Naše srce zna, najčešće i bez reči, bez pojmovnog razumevanja – ono prosto zna. Istina srca je nad svakom drugom istinom. Ona je živa, za razliku od intelektualnog znanja koje je lišeno soka života. Istina srca je jednostavna i ne traži puno ili nimalo reči da bi se izrazila i izlila u svet. Jer je ukorenjena u Jedinstvu, jer je na Izvoru pre razdvajanja na bezbroj odvojenih stvari i pojmova – ta Istina - Istina Srca, ne može se izraziti rečima i pojmiti umom – već samo srcem, otvorenim da je primi. Svojim delima koja su bila žive Reči Istine, i svojim Rečima koje su bile Dela Istinske Vere, Bruno Groning je otvarao i otvara i danas naša srca da čujemo i primimo tu jednostavnu Istinu u sebe, i tako izlečimo svoje Duše, a zatim i tela. Ta jednostavna istina je Istina Jedinstva, Istina o tome ko smo i zašto smo ovde, u ovom životu. Svojim primerom služenja, požrtvovanošću, nesebičnošću, skromnošću, dobrotom, snagom vere, ljubavlju i saosećanjem - svojim životom - Bruno Groning nam je dao sliku, jasan primer i odraz toga ko smo i zašto smo ovde, ko možemo biti kada ostavimo za sobom držanje za zlo i vratimo se na put Dobrog – Istine – Boga u nama, na božanski put koji nam je rođenjem i božanskom promišlju određen. 20

Kome god ili čemu god da se iskreno molimo, molimo se Sili Života koja iza svega stoji, bilo da se ona manifestuje kao Buda, Isus Hrist, Muhamed ili Bruno Groning. Božjom promišlju i milošću, po odlasku Brune Groninga iz njegovog smrtnog tela, ostala je Kapija široko otvorena, za sve koji iskreno, u Njegovo ime, zatraže pomoć i milost, baš kao i 2000 godina ranije, kada je Sin Božiji nosio drugo ime i drugo telo. Mi sada znamo ko je to bio. ---------------------------------------------------------------------------------------Napomena: Krug prijatelja Brune Groninga postoji u Srbiji od 2001. godine. Svakog meseca u prostorijama Kruga prijatelja u Đušinoj 10 u Beogradu, prikazije se dokumentarni film: „Fenomen Bruno Groning – Tragovima čudotvornog iscelitelja“. Sledeće projekcije su 27.04./ 25.05./ i 15.06.2014. u vremenu od 14:00-19.30 h. Više informacija potražite na adresi: http://www.bruno-groening.org/srpski/ serbia@bruno-groening.org


21


TRANSFORMACIJA SVESTI

MONAH U CIVILU

Autor: Aleksandar Bilanović, pisac, life coach www.latinoffroad.com Isus nije bio hrišćanin, Muhamed nije bio musliman, Buda nije bio budista, oni su bili poručnici (mesindžeri) koji su prenosili poruku o Ljubavi. Pitanje nije koji je od njih bio pravi mesindžer, već jesmo li mi poruku primili? Rođen kao dete komunizma u porodici koja je gajila duh jugoslovenstva, sve do takozvanog buđenja Srbije davne ‘88-’89 godine prošloga veka, predstavu nisam imao da sam Srbin, a još manje da sam zbog toga po difoltu pripadnik pravoslavne vere, tako da su mi termini religija i duhovnost bili strani. U stvari, jedared sam se kao dete zagubio na Kališu te se u neko doba pronađoh u skromnoj crkvici Svete Petke, tako da to gubljenje u svetim odajama smatram svojim prvim religijskim iskustvom. Mnogo kasnije od tog događaja, kad sam napunio dvadeset četiri godine, jak impuls poterao me da se krstim i svetu rabotu obavih u Ruskoj crkvici, u zaleđu crkve Svetog Marka, u Beogradu. Jezdio sam dugo na talasu pravoslavlja i prve slatke duhovne voćke probah zahvaljujući dugim postovima i čitajući knjige velikih monaha kao što je otac Tadej, a naročito bih izdvojio knjige oca Siluana koje sam pronašao u grčkom manastiru nadomak Londona. Za vreme mog bitisanja u Engleskoj u nekoliko navrata sam po 5-6 dana boravio u katoličkom samostanu, negde na severnoj ruti Londona, ali zaista se ne mogu setiti imena jer sam u samostan dolazio u ranim jutarnjim satima kako bih ohladio glavu od užarenih londonskih noći. Vreme u samostanu većinom sam 22

provodio na misama u kapelici ili čitajući knjige velikih katoličkih skolara, a za prste mi se najviše lepio Sveti Franjo Asiški. Trenutke kojih se sa posebnim zadovoljstvom prisećam su meditacije u koje sam zaranjao u kapeli crkve Abbey National u Londonu. Bile su to moje prve meditacije, a tip da meditiram u kapeli Abbey Nationala, dobio sam od iskusnog meditanta iz Beograda koji je tih dana boravio u Londonu; došapnu mi da je Abbey National jaka energetska tačka i da će meditacije biti znatno delotvornije ako ih budem obavljao u crkvi. Čuh, odoh, meditirah, i čovek istinu zborio skroz. Zrikavljenje sa pravoslavljem počelo je pred moju selidbu za Argentinu; nekoliko dana pred polazak za Južnu Ameriku odoh da se pozdravim sa ocem koji je tad bio namesnik Pravoslavne crkve u Londonu, te mu rekoh o mojoj nameri, a on kad ču to porušiše mu se obrve kao krov na kineskoj kući, te primeti sasvim ozbiljan: “Šta ćeš tamo među tim katolicima? Pazi se, u Argentini ima dosta nacista i odbeglih fašista!” Shit man, pomislih protenstantski, pa zar od svih lepota i krasota Južne Amerike, otac prvo da me blagoslovi strahom? Odoh pomalo uplašen za Latinsku Ameriku a tamo me zli katolici primiše kao najrođenijeg; “Sedi, kako si? Popij mate, hoćeš biftek? Julija dodaj vina, evo i slatkiša.” Najprijatnije iznenađenje tek je sledilo; južnoamerikanci ne da nisu marili što sam pravoslavac, već pojma nisu imali koja je razlika između pravoslavlja


i katoličanstva. Nekoliko godina boravka na tom ludom kontinentu bilo mi je potrebno da skapiram koliko su u pravu što za razliku ne mare; razlike u suštini i nema. Ako je od Hrista nastalo hrišćanstvo kao jedinstvena vera, onda ne postoji drugo objašnjenje već da su i pravoslavlje, katoličanstvo i protestantizam, sekte jedne religije. Svaka od nabrojanih sekti ima milione sledbenika pa joj se čini da sekta nije, a dokaz hrišćanskog sektarenja je da je svaka od sekti ubeđenja kako su njena filozofija i praktikovanje istinsko i pravo. Dakle isključivost i netolerancija! Jednog jutra dok sam se sunčao na plaži u Florijanoplisu (Brazil) razmišljah o hrišćanstvu i silnoj podeljenosti unutar religije, pogledah namah u zlatno sunce i zaključih - ovde nešto ne štima! Ustaj sinak na noge lagane, pali kompjuter, knjigu u šake i napravi svoju istragu u vezi hrišćanstva. A onda BUM! ISUS Listajući rimske, zatim judejske, i na kraju spise proverenih špijuna Engleza iz vremena od pred dve hiljade godina, iskopah podatke koji su me zakovali za stolicu. Pored fantastične priče o Isusovom čudesnom začeću, ne postoje nikakvi istoriijski podaci o bilo kakvoj aktivnosti tokom Njegovog odrastanja i mladosti, da bi se potom u tridesetoj godini pojavio niotkuda i počeo da širi Novu filozofiju. Treba podsetiti da se i

dan danas, u dvadeset prvom veku, pitanja vezana za Isusov život pre pojavljivanja u Svetoj zemlji, tretiraju kao jeres. Četiri Jevanđelja pisana su između četrdeset i sto godina od Hristove smrti, i u njima se nalaze zabrinjavajuće razlike u opisu Isusovog učenja, a najupadljivije razlike su u vezi Vaskrsenja, koje je temelj Hrišćanske vere. Marko svoje Jevanđelje završava kako su skolari pronašli Učiteljevu praznu grobnicu, ni jednom jedinom rečju ne pomenuvši da Ga je neko posle smrti video živog. U Jevanđeljima po Luki i Mateji pominje se Vaskrsenje, ali se Jevanđelja bitno razlikuju u opisu detalja samog Vaskrsa, dok u Jovanovom Jevanđelju postoji pregršt priča koje se ne nalaze ni u jednom od ostalih Jevanđelja. A onda kao grom iz vedra neba pogodi me istorijski verifikovana činjenica da je Markovo originalano Jevanđelje posle dvesta godina od njegovog nastanka, misteriozno dopunjeno tekstom o Vaskrsnuću. Primljen kao Marti Misterija u prašnjavoj biblioteci u katakombama ispod Keopsove piramide, pretražuejm net i kupusam knjige narednih nekoliko noći. Ne spavam, ustajem sa stolice, nervozno koračam po sobi, zatim pijem vodu, otvaram frižider, jedem voće, vraćam se za komp, nervozno provlačim ruke kroz kosu, ne verujem šta čitam; pa jel ovo ljudi moguće? 23


Razapeti na krstu ne umire od zadobijenih rana već od gušenja; naime, telo zakucano na krst nema oslonac na nogama te ceo pritisak tela pada na pluća. Smrt nastupa u roku od nekoliko dana, ali Mateja piše da Isusa skidaju sa krsta mtrvog posle tri sata, a Luka govori posle devet. Isusa potom u grobnicu odnose Jozef i Nikodimus koji sa sobom nose pregršt nekakvih biljaka. Polažu Ga u grobnicu i odlaze. A onda sledi događaj sa kojim se jedino slažu hrišćani od tri naroda (Jevreji i Muslimani) koji naseljavaju Jerusalim - Posle tri dana Isus živ ustaje iz grobnice. Jevanđelja se ponovo sukobe i jedno govori da su skolari Isusa prepoznali u gradu, drugo na brdu iznad Jerusalima, neverni Toma čak prstima proverava Njegove rane, On se pozdravlja sa njima a zatim odlazi ne dopustivši sledbenicima da krenu za Njim. Sledbenici ushićeni odlaze u grobnicu i telo Isusovo unutra ne nalaze; uzdasi neverice, zatim plač i molitva. Interesantno je da skolari u grobnici pronalaze biljke koje su doneli Jozef i Nikodimus i otkrivaju da travke ne služe za balsamovanje, već za vidanje rana. Glava mi klonu kao da mi neko koplje zario u rebra; ne osećam umor ali razočarenje da. Ko je pisao Jevanđelja? Dokumenti dokazuju da ni četiri Jevanđelja nisu imala imena autora sve tamo do dvestote godine posle Isusove smrti. Ko je dopisao imena? Ko je dorađivao Jevanđelja? Ustajem sa stolice i odlazim do prozora; piljim u mesec propet na noćnom nebu, dok okeanom pucketaju srebrne krljušti vode. Jesu li Jevanđelja pisale iste one sile što zbore da sam u grehu začet, da sam grešan rođen, da u grehu živim, da sam grešan kad se smejem, da sam proklet kad sa devojkom u postelju pođem? Valjam kad ćutim i bespogovorno slušam! Prvo je bila reč… A šta ako reč neistina beše? Neeeeeeeeeeeeee…. Shrvan odlazim u krevet; pokušavam da zaspim ali ne ide. Okrećem se, prevrćem, ustajem, pijem vodu, odlazim do prozora i gledam u prazninu mraka. Tamo pred jutro nekako zaspah; nedelja - mi gazimo u crkvu, miris tamjana i hor muških glasova, mi se molimo, mi palimo sveće, oni nas blagosiljaju a mi sa olakšanjem iz sebe ispuštamo duhovnu kanalizaciju, umivamo se i odlazimo. Slavimo slavu, pijemo rujna vina i 24

manastirske rakije, žvaćemo meso, gutamo kolače, brbljamo samo, obećavamo stvari koje ostvariti ne možemo, gledamo se u oči, lažemo se… Znamo. Reči Ja i Moje vilice nam znoje. Prilazi mi neprijatelj znani, mrzovoljno pružam ruku, kažu trebao bih da ga volim, ali kako kad zavidim najboljem drugu. Ali mi se ipak volimo, mi se jako volimo, mi se tako snažno volimo da bi prijatelju kresno ženu, a boga mi i on moju, i kum bi svoju kumicu zajaho kao junac junicu. Na čelu stola tip sa zlatnom kajlom, jednom rukom drobi pogaču drugom dodaje paketić ispod stola, naravno sve sa smajlom. Deca plešu, igraju ringe-ringe-raja, tetka unosi tortu od hiljadu razbijenih jaja a pop u crnim rejban naočarama slavsku pesmu poji, dok se u džepu mantije najnoviji ajfon gnoji. A na zidu svetac zakucan bdi nad nama svima, suze mu curkaju niz lice isposničko, ja’l od tuge ja’l od duvanskojeg dima? Jutrom ustajem palim televizor a istina se rapidno menja kao pogled u retrovizor; kravate na debelim trbusima očigledno lažu, pa šta je ovo ljudi moji, zar baš svi da me ko margarin mažu? Izlazim iz stana, kupujem novine, sedam u kafić, naručujem espreso i zarivam plastičnu kašičicu u meso. Novine listam, naslovi se razlikuju od jučerašnjih al sadržaj teksta nepromenjen. Svestan jesam da gluposti čitam al’ ipak dobrovoljno ka sportskoj stranici hitam. Odlazim u prodavnicu: “Jel sveža teletina komšo?” “Jeste, jutros smo ga skinuli sa sisu”, znam da folira, ipak kupujem kilo, i brzinski hitam da slučajno ne propustim misu. Mi znamo da postoji destinacija gde se ispušta duhovna kanalizacija, to je naša crkvica koja šljaka na principu motkica i mrkvica. Tamo gde je laž sveprisutan zvuk, tamo je jedina istina čovek je čoveku vuk! Ali nije sve tako crno mamlaze! Ako veruješ u nešto iskreno i dugo, to će se obistiniti, pročitah u jednoj od svetih knjiga. Oh da, kako sam samo glup i neveran?! U veri je sigurno spas… Čekaj, daj da bacim oko na druge vere i vidim kako oni o Istini zbore.


MUHAMED Od malih nogu kao paprika bejah punjen animozitetom i predrasudama prema islamu, te mrzovoljno kupih nekoliko knjiga i sedoh za komp istragu da činim. A onda novi bum i počinjem da slinim... Prorok Muhamed dolazi na svet začet seksualnim odnosom njegovog oca i majke. Otac Muhamedov ubrzo umire, majka ga zbog siromaštva daje beduinskom plemenu na usvajanje te Muhamed provodi narednih nekoliko godina krstareći pustinjama arapskim. Majka ga potom vraća k’sebi ali ubrzo umire i ona, pa onda Ga usvaja ujak. Kad je stasao, Muhamed donosi ekstremno hrabru odluku za epohu u kojoj je živeo i uzima za ženu bogatu udovicu Hadidžu, koja je bila devet godina starija od Njega. Uživa u blagodetima komfora nekoliko godina, a zatim upada u dobuku unutrašnju krizu ophrvan licemerjem, spletkama i lažima koje uočava u civilizaciji. Kriza je bila kapisla koja je aktivirala Prorokovu želju za spiritualnim povlačenjem i počinje češće da odlazi u pećine iznad Meke, u kojima je prvo provodio sate, a potom dane u tišini, meditaciji i molitvi.

Prorok je u intenzivnim telesnim bolovima tokom dugih meditacija počeo da prima prve poruke i shvati je da ih treba podeliti sa ostalim ljudima. Na osnovu ove prve spoznaje i svih ostalih koje su se desile tokom Njegovog života, Muhamed je napisao svetu knjigu Qur’an što doslovce znači - recitacija. Mora se naglasiti da je ljudsko biće koje je prvo primilo islam bila žena, to jest Prorokova supružnica Hadidža, jer je ona prva poverovala u Muhamedovo otkrovenje. Kad je Muhamed počeo da pripoveda o Alahu kao jedinom Bogu, kreće klasika; vladajuće pagansko pleme Kurejšija počinje da progoni, ubija, muči i oštro sankcioniše Muhameda i njegove sledbenike. Primoran da beži, Prorok se seli u Medinu, gde sa ostalim narodima koji su naseljavali tu oazu, odnosno Jevrejima, Hrišćanima i Arapima, pravi uniju i piše jedan od prvih poznatih ustava.

Muhamedova pobeda nad pobedama desila se nekoliko godina kasnije kada je sa vojskom od deset hiljada ljudi došao pred zidine Meke kojom su vladali Tokom jednog od duhovnih povlačenja desilo se nešto Kurejši, koji su by the way, umalo pomrli od straha što će promeniti svet za sva vremena; Muhamed je kad su ugledali silinu Muhamedove vojske. Bez zaspao tokom meditacije, a kad se probudio telo Mu se nekontrolisano treslo od straha kojeg nikada borbe ujahavši u Meku, i u maniru jednog od najvećih ranije nije osetio. Posle Je govorio kako je sanjao da ljudskih bića koja su hodila ovom planetom, Muhamed ga Je anđeo Gabrijel tako snažno zagrlio te Je mislio Kurejšima oprašta dugogodišnje brutalne progone, da će se ugušiti. ubistva, mučenja i nikoga ne primorava da primi islam.

25


Muhamed je tokom života doneo zakone od kojih su žene imale ogromne beneficije, a uvođenje u upotrebu famoznog vela, nastupìlo je sto godina posle Prorokove smrti, kad je muški deo muslimanske populacije protumačio reči (citiram Qu’ran) “Pokrij svoju golotinju”, na kukavni način kojem svedočimo danas. Veo je jedino bio obavezna gardeoroba za 9 Prorokovih žena kao pokazatelj skromnosti, i sve posle toga je zloupotreba nadasve prelepog gesta vladara Muhameda. Treba napomenuti da je Mumamed tek posle smrti Hadidže oformio čuvenih devet brakova, i najsporniji brak je onaj sa devojčicom Ajšom, koja je, kad je stupila u brak sa Prorokom, imala svega 9 godina. E tu filozofija islama počinje da curka, ali treba uzeti u obzir da su brakovi Proroka posle Hadidžine smrti služili i za ujedinjavanje zaraćenih arapskih plemena. Šerijatski zakon takođe ne drži vodu u delovima odrezivanja ruku lopovima i kamenovanju preljubnika, ali treba podsetiti da je u to vreme (sedmi vek) i hrišćanski i jevrejski zakonik nalagao istovetne kazne. Šerijatski zakon je konstantno dopisivan i prepravljan baš kao i svi zakoni sveta, ali krajem osmog i početkom devetog veka, iz nekog razloga se zamrzao u vremenu. Vlade zemalja koje doslovce primenjuju taj zastareli zakon u današnje doba su, dakako uz teroriste, ekstremiste, mudžahedine, glavni krivci za iskrivljeni imidž o islamu koji danas vlada u Zapadnom svetu. Mene lično je veoma dirnula Prorokova skromnost koju je ispoljavao tokom čitavog života, Njegov izražen animozitet prema zlatu i srebru, nesebično pomaganje drugima, propovedanje ljubavi, insistiranje na jednakosti, a najviše me dotakao podatak da je Muhamed nakon smrti zabranio glorifikovanje svog lika, tako da se ni u jednoj džamiji ne može pronaći Njegova bista ili slika. Poslao je jasnu poruku: “Nisam Ja Muhamed rođen od majke Amine, i oca Abn al Mutaliba, osmislio Qur’an, već sam dopustio da Božije reči prostruje kroz mene! Slavite Boga, ja sam sluga.” Onima koji se bave duhovnošću poznato je da je vrhunac svih spiritualnih učenja oslobađanje od personalnosti! Godine 632. posle iscrpljujućeg hadža, Prorok je održao poslednju molitvu pred hiljadama ljudi, ostavivši sledbenicima uputstva za budućnost, a zatim je posle kraće bolesti preminuo u svom skromnom domu, sagrađenom pored džamije u Medini. Na tom istom mestu je i sahranjen, lica okrenutog prema Meki. 26

Islam doslovce znači - predaja. Neka se slavi ime Prorokovo. “Pa zar mi je trebalo trideset i kusur godina da razbijem predrasude i po prvi put se ozbiljnije pozabavim sa ovom predivnom filozofijom?”, upitah sebe pomalo ljut. Naložen kao hepo kockica sutradan odlazim do grada i kupujem pregršt knjiga o budizmu. A tek onda sledi istinski Bum! BUDA Budizam se tretira kao prva organizovana religija, ali lično mislim da budizam religija nije; radije bih ga nazvao - naučni elaborat o mehanizmima uma. U budizmu ne postoji glavno obeležje religije a to je superiornije biće ili Bog, i filozofija se bazira na radu sam sa samim sobom bez obraćanja višoj sili koja tobože dolazi sa neba. Buda Gotama, u civilstvu poznat kao Sidarta, rođen je petsto godina pre Isusa, začet beše u misterioznom snu tokom kojeg je Njegova majka sanjala da ju je posetio šestokljovi slon koji joj je u utrobu položio lotosov cvet. Buda na svet dolazi kao kraljević ali ubrzo napušta komforni dvorac i počinje potragu za odgovorom - Kako čovečanstvu pomoći da se ratosilja bola i patnje? Na početku traganja upada u klopku asketizma i sa


vice versa. Introspektivom telesnih senzacija, ali bez stvaranja averzije prema neprijatnim i bez vezivanja ka prijatnim, Buda “pegla” ta dva naizgled suprotna osećaja, i tom tehnikom oslobađa se nepotrebnog rolerkostera uma zvanog dualitet. E, ovde dolazimo do tačke gde se ogroman broj ljudi sapliće postavljući pitanje: Koja je onda svrha života ako se oslobodim radosti i tuge?! E pa dragi moji pripadnici iste ljudske vrste, verovali ili ne, ovde dolazimo do tačke u kojoj se porađa nova i nepoznata telesna senzacija kojoj teže sva ljudska bića, ali koja se ne može osetiti dok je um ustalasan smehom ili plačom. To novonastalo stanje naziva se blis ili ekstaza. Ispeglane amplitude oprečnih osećanja kao što su tuga-radost, strah-ljubav, na zamišljenom dijagramu raspoloženja poništavaju se i porađaju taj novi osećaj SveJednosti, o kome se, jel tako, ne može imati uvid ako se prethodno na sopstvenom telu i umu ne oseti. Buda je u svojoj trideset i petoj godini, posle višednevne meditacije i suočavanja sa mehanizmima (demonima) uma, koji, samo im ime govori, ključaju iz ljudskog uma nekoliko sledbenika počinje da meditira pored reke, a ne iz nekih sumpornih utroba, paklenih nebesa, niti nekupajući se godinima i hraneći se jednim zrnom su prouzrokvani voljom Nečastivog, doživljava blis. pirinča dnevno. Posle šest godina, rekom pored koje Buda ostatak života, dakle do svoje osamdesete je Buda meditirao, prolazi čamac u kome je profesor godine, provodi u nesebičnom podučavanju muzike u tom trenutku govorio studentu: “Ako je žica meditacije koja vodi ka oslobođenju, i za sobom je previše zategnuta sigurno puca, a ako je labava ne ostavio osamdeset hiljada tekstova koje su direktno pisali sledbenici tokom Njegovog života, ili ih je pisao pravi zvuk.” Čuvši rečenicu Buda napušta višegodišnju meditaciju, On sam. shvatajući da je Srednji put, između asketizma i svetovnog života, onaj pravi. Kada sam pročitao U moru korisnih informacija koje je Buda ostavio, profesorovu izjavu i sam sam istog trena doneo meni se najviše svidela definicija transcendencije, oko koje sam lupao glavu godinama pokušavajući da nekoliko odluka kojih se i dan danas pridržavam. odgonetnem šta ta reč predstavlja. Transendenciju Opservirajući život Buda uviđa univerzalni zakon opisuje biljka lotos; semenka lotosa nalazi se u zemlji koji je primenljiv na sva živa, vidljiva i nevidljiva na dnu reke, stabljika prolazi kroz vodu, dok je cvet bića, predmete, elemente, materiju uopšte; zakon na površini reke, dakle u vazduhu! promenljivosti. Dakle ceo univerzum podleže ovom Ajmo dico ajmo, pišat pa spat! Ne, ovo nije rekao Buda, zakonu i paradoksalno, jedino Zakon sam po sebi ali sam ja progovorio sebi u bradu kad sam pročitao nije promenljiv, odnosno ne podleže samom sebi. definiciju. Potom sam mekano zatvorio knjigu i otišao na počinak, smiren kao dete. Savršeno! Uvidevši ovaj naizgled prosti zakon Buda seda u meditaciju ispod drveta, odlučan da se ne pomera iz lotosove poze dok ne dosegne prosvetljenje. Posle nekoliko dana paklenih telesnih bolova i primenjivanjem zakona Promenljivosti, koji jasno govori o prolaznosti telesnih bolova, otkriva bez premca najdelotvorniju tehniku na putu ka oslobođenju; posmatrajući telesne senzacije tokom meditacije, Buda shvata da prijatne senzacije u pozadini po pravilu imaju neprijatne, i

Jutrom ozaren pohitah na plažu, kako bi odmorio oči i telo od kopanja knjiga i buljenja u komp. Zavaljujem se zadovoljno u ležaljku i gledam u sunce kako se puterizuje po plavom okeanu. Ali evo ga ponovo; kuc, kuc; podstanar u glavi ne miruje - nemoguće da je Moja vera najbušnija od svih?! Jurišam nazad u sobu, grabim debelu crnu knjigu i ponovo se spuštam na plažu. Tek kad sam seo na ležaljku ukapirah da crna Biblija i brazilska obala nisu 27


dobar par. Ipak otvaram teške korice, čituckam malko i gledim u okean, a onda u trenu gubim koncentraciju jer misao jedna sleti mi na teme, baš kao ona dva galeba tamo na ribarski brodić u plićaku - vreme je da posetiš monaha u civilu.

U bučnom predgrađu Kuska pronalazim maestra Migela i za sutra uveče zakazujemo ceremoniju Ayahuaske - jedan na jedan. Oko deset sati posle podne ulazim u skromnu prostoriju u predgrađu, u kojoj Maestro održava ceremonije; pozdravljamo se, a potom svako seda u svoj ćošak Monah u civilu!? Srećom postoji i ta vrsta duhovnika sobička. Primičem kanticu k’sebi, prinosim papirnate koja se ne krije iza dugih brada, crnih mantija, ubruse, zatim palimo po cigar divljeg duvana kako bi obrijanih temena, zlatnih krstova, belih velova, zaposlili elemenent te biljke u rasterivanju negativnih crnih zatamljenih stakala Rendž Rovera, koja se ne bestelesnih entiteta. može pronaći u grandioznim crkvama, pozlaćenim katedralama, monumentalnim džamijama, prelepim Maestro me pogleda crnim očima i upita - Šta te je hramovima. Opušteno odeveni monasi upadaju u život nateralo da prevališ ovoliki put? uvek u pravo vreme i sreću se tamo gde im se najmanje - Malo sam preturao po religijskim spisima i jedno nadaš; na klupici u parku, tokom šetnje kejom, u pitanje mi visi kao omča oko vrata... Da li je dve hiljade čekaonici, u tramvaju, u podzemnoj železnici. To su godina verovanja u Vaskrs dovoljno da mrtvi ožive? neprimetni, nečujni tipovi što se kreću tiho kao senke, - Ha, ha, ha… - grohotom se nasmeja Maestro - Pa koji svojim toplim savetima, prijatnim vibracijama, zbog toga nisi morao da prevališ ovoliki put, a i nije skromnošću, a najviše svojim postojanjem, iskreno potrebno da uzimamo medicinu. Evo daću ti odgovor pomažu čovečanstvu. ja. U univerzumu postoje univerzalni zakoni; npr. stablo Od Brazila najbliži undercover monk, od trojice koje jabuke uvek rađa jabuke, od rude čelika se dobija poznajem, živi u Kusku i već narednog poslepodneva gvožđe, i duša kad napusti telo nastupa smrt. Dakle sedim u avionu za Peru. možeš se ispod drveta jabuke moliti pet hiljada godina Morao sam pronaći šamana Migela; pre nekoliko i nikada neće izrasti kruška. Pet miliona godina molitve godina sam sa njim obavio ceremoniju Ayahuaske nije dovoljno da od gvožđa postane zlato i isti princip (medicina), i sećam se da mi je tom prilikom pomenuo važi za život i smrt. kako uz pomoć medicine i primenom izvesne - Ali šta se onda zaista dogodilo sa Isusom? tehnike, možemo razbiti čelične stege uma - vreme - E, za to nam je potrebna medicina i ako hoćeš povešću i prostor. Posle toga nas ništa ne steže da slobodno te da vidiš ceo događaj. Jesi siguran da hoćeš da vidiš pretražujemo prošlost i budućnost, dodao je još. Istinu? 28


- Da. - Onda, slušaj me veoma pažljivo, jer bez istinskog shvatanja procesa nećeš razbiti um. - reče Maestro. - Okay. - zborih i pretvorih se u uvo. - Ja sam put, istina i život. Znaš ko je to rekao? - upita Maestro. - Isus. - Jel znaš šta to znači? - Pa da je kroz Njega jedini put ka istini i životu. odgovorih kao iz topa. - Ne, On nije mislio to. Ja sam put, istina i život, je jedna od sedam Ja Sam, Isusovih izjava. U ovim izjavama Isus ne misli na personu rođenu od majke Marije i oca Jozefa, već govori o suštinskom i večnom Ja Sam, koje se nalazi u svim ljudima. Ja Sam je Jedan Samopostojeći, skriven iza datuma i mesta rođenja, iza imena i prezimena, iza horoskopskog znaka, postojao je pre Vedskih spisa, pre Bhagavad Gite, pre Avrama, pre Mojsija, pre Bude, pre Isusa i pre Muhameda. Ja Sam se ne rađa i ne umire, deset hiljada puta je tanje od vlasi kose i u Njemu se nalazi ceo Univerzum. To je Božanski dah u tebi…

Naslonio sam se leđima na zid baš kao da se spremam za poletanje, Maestro je natočio medicinu u čašicu, zatim je rukom napravio nekoliko krugova po staklenom obodu čaše, onda je izduvao dim iz usta u tekućinu, a potom mi je dao da popijem. Salih u sebe sadržaj čaše iz jednog cuga kao tekilu, zatvorih oči i progutah slinastu tekućinu verovatno najodvratnijeg ukusa kojeg sam ikad testirao. Maestro ponovi ceremoniju još jednom te ispi svoju dozu medicine i on.

Posle pola sata počelo je dejstvo, Maestro je ugasio svetlo u sobičku i reče, - Postavi sebi pitanje Ko Sam Ja? Zaroni duboko… Opusti se… Postavi sebi iskreno pitanje iz srca; Ko se služi mojim očima dok posmatra OvO sl-OvO? Šareno korenje poče da izranja iz kutova sobička, potom raznobojno cveće poče da niče sa svih strana, onda su me lijane duginih boja zgrabile pod miške i odnele… Neobični prikazi izluđuju rožnjaču, suptilni zvukovi gude bubnim opnama; cvrkut promuklih ptica, a ribe kopitarke gledaju me direktno u oči. Čujem žubor - Moraš shvatiti još jedan princip pre nego što krenemo crvene reke po kojoj pluta spektar boja suprotnih od na put, - nastavi Maestro, - a to je da si kao ljudsko duginih; osećam mučninu, povraća mi se opasno ali biće najinteligentniji produkt sunčevih zraka u celom trpim. Razmišljam da legnem na pod ali u tom trenutku sunčevom sistemu. Ti si direktan potomak Sunca od dopire glas kao iz daljine zvonkog hodnika koga si dobio telo. Da li ti je to jasno? - Ostani naslonjen na zid. - mislim da je bio Maestrov - Da, ali… glas. - Kao takav poseduješ sunčevu karakteristiku da si davalac, da emituješ, da kreiraš. Zapamti, ti nisi Poslednjim naporima ostajem leđima zalepljen za zid i primalac, ti si davalac! Da li ti ovo jasno? crna kutija poče da se otvara; listam porodični album - Da. - E sad pazi dobro, večno Ja Sam je opkoljeno telom demona, a njuške oštrih kljova izdišu smradni vazduh na moj vrat. Gubave ruke slepog starca i oči naprslih koje emituje/projektuje svet iz sebe… slušaš me? kapilara gledaju me pomno. Ispuštam vapaj i ubrzo - Da! - Da li ti postaje jasno da Ti nisi u svetu već je on u tebi? stiže, valjda Maestrov glas; - Medicina te testira strahom da proveri jesi li - ... ?! - Ako je svet u tebi, onda sve što se ikada dogodilo i sprerman. Ne zaboravi da si sa mnom u sobi, ništa od što će se ikada desiti je takođe u tebi, i sve informacije toga što doživljavaš se ne dešava u stvarnosti već u o budućnosti i prošlosti izviru iz tebe svakog datog mentalnom svetu. Izdrži, proći će… trenutka tvoga postojanja. Dakle treba da zaronimo duboko do Izvora da bi našli ono što želimo. Ja ću te Trpim. Medicina struji i grebucka mi mišice ispod kože, navoditi, važno je da se ne bojiš. Da li si ukopčao priču? zglobovi na rukama i nogama gore, povraćao bih rado a stomak mi prepun gasova. Dijareja kao bujica tutnji - Pomalo, ali nije mi jasno kako ćemo pronaći događaj crevima, ali zatvaram obruč i trpim. Znojim se kao nokautiran bokser, neobično jak smrad izbija iz mene, koji tražimo? - Na principu snimljenog programa; sve što se desilo u vrtim glavom levo - desno kao ruski umobolnik, ali prošlosti ostavilo je vibraciju, baš kao što tv program ipak držim leđa zalepljena na zidu i trpim. iz npr. ‘58-e postoji zabeležen u arhivi na VHS kaseti. Nesnosna vrelina struji mojim telom i rašiva mi vene Umesto VHS kasete, mi ćemo pronaći vibraciju koju su kao tečna živa… znojem potpuno obliven plačem, događaji vezani za Isusa ostavili. - odgovori Maestro dozivam pomoć, ali Maestro ćuti kao zaliven. ispuštajući gusti dim iz usta. A onda… hop! 29


UMESTO UVODNIKA

Užareno telo se rastapa i osećaj prostora i vremena se brišu. Znanje postaje neznanje i okean neobično jake svetlosti pomera se lenjo kao užarena lava. Pretopljen u suvo zlato puštam da me bujica nosi. Razmazan sam kao fleka i osećaj neopisive ljubavi me preplavljuje. A onda, milionima svetlosnih godina udaljena vibracija, približava se sporo i pretvara u Maestrov glas - Samo polako… uskoro smo tu.

pada, ali srce ipak nečujno radi, bipuje jednom u minutu, za napajanje duha sasvim dovoljno wati.

Dvojica Ga zatim odnose u raku, unose pregršt biljaka za Njim, a zatim odlaze. Tokom noći u raci se pojavljuju dve žene, prinose napitak Njegovim ustima, jedna neprestano rida a druga smirena beše. On sutradan ujutro otvara oči i starija žena prestaje da rida, mlada se toplo osmehuje i crnu maramu sa glave skida. Izrazito Osetih da me Maestro vuče u dubine zlatnog okeana i lepa, crne kose, krupnih očiju, ljubi ga u usne i zavoje sa zajedno zaranjamo u ništavilo - prazninu - tišinu. Posle rana Mu cepa. trilion godina kompresovanih u milimitar, dole na dnu, mislim tamo u sredini, kod one tmine na samom početku, da, da, na toj ivici pored mračnog ruba, Još dva dana vidaju Mu rane, On se oporavlja, staje na jeste, tamo levo poviše onog mraka desnog, uočavam noge, žene pod okriljem zore odlaze na jednu stranu, sićušnu, minijaturnu, džinovsku, orgomnu, nedeljivu, On oprezno gleda levo - desno, zatim navlači kapuljaču i nemerljivu, jebeno snažnu i snežno belu kuglicu. Toliko nestaje u novom danu. majušna ta kuglica da u njoj ceo univerzum spakovan bio. A sijala je blještavo baš kao kristalna kugla iz koje Potom Ga susreću u gradu, neverica i spontani smeh; ciganka sudbinu gata. Maestrovo prisustvo i ono jedan Mu prstima rane dodiruje, počinje da plače ali On što je ostalo od mene, zujali smo oko te kuglice kao ga smiruje. On zatim užurbano trči, na izlasku iz grada elektroni oko protona. konvoj osedlanih ata, spretno u trku naskače na jednog i zauvek odlazi iz grada. Kugla me potom usisava u sebe kao vodu u metalni sink, a unutra topot konja i suva prašina. Kopita tutnje preko naske ali bol prisutan nije, već kao nevidljive Jaše nedeljama u pravcu Istoka, zatim se ukrcava na maske prolazimo kroz konjsko meso i ljudskih urlika brod, prelazi veliku vodu, ponovo seda na konja, opet jaše danima ali mekano ko u jednom dahu, na kraju zmije. ujaha u selo u visokim planinama u kome Ga meštani Jerusalim i poslepodne na odvratnoj padini; koske, od ranije znahu. Masa Ga grli, vesele se što Je sa njima, lobanje, trupla raspadnuta, pijani Rimljani i gubava On se smeje, seda uz vatru jer u oštrim planinama grize deca. Skidaju Ga sa krsta; telo Njegovo beživotno večna zima. 30


Ostaje u selu, isceljuje nerotkinje, pomaže starim ljudima, ali polako i sam počinje da stari, pada bolestan u postelju, srce se gasi u grudima. U Njegovim poslednjim satima, pismonoša stoji na vratima, ulazi u zagušljivu, znojnu sobu, primiče se Njegovom uhu i šapuće: “Pišu se knjige, porađa se religija na Tvom praznom grobu!” On provlači drhtave ruke kroz sedu kosu i zaurla: “Neeeeeeee...” Sahranjuju Ga u grobnicu iskopanu u pravcu Istok -Zapad, a pored rake dve duge sede dlake i mali napušten mlin, a u zemlji pored sarkofaga ugravirani otisci stopala kroz koje jednom prošao klin. Duboki ridaj pritiska mi dušu, dijafragma se diže i povraćam se u dimenzije mračnog sobička. Zajedno sa mnom, napolje izlazi i obrok koji sam tog dana pojeo. Primičem kantu kako bih peglu u nju ubacio i osećam Maestrovu ruku na mom ledenom čelu. - Biće sve u redu čim se ispovraćaš. - reče i papirnom maramicom obrisa mi ivice usana.

- Da li to znači da je hrišćanstvo lažna religija? - Naravno da nije! Isus je jedan od Avatara koji su boravili na ovoj planeti da svojim postojanjem podignu svest ljudi, a raspeće je bilo deo velike kosmičke drame koja je morala da se odigra. Zakovano telo za krst označava smrt ega i ništa drugo, i ne zaboravi da Isus nije pisao Jevanđelja. - A zašto je krst onda toliko bitan? - upitah. - Krst je jedan od najstarijih simbola i poznat je mnogo pre pojave hrišćanstva. Zamisli da je krst matematički dijagram na kome jedna linija označava prostor a druga vreme, i spoznaćeš šta krst ustvari predstavlja. - reče Maestro i pripali cigar duvana. - Ne kapiram?! -rekoh, cedeći kroz zube zaostale komadiće hrane u kofu.

- Pa tačka u kojoj se ukrštaju vreme i prostor je Sadašnji Trenutak. Drži krst kao nišan pred očima i gađaj u tačku Sadašnjeg Trenutka što češće i duže, i ne treba ti ni jedna religija, a upoznaćeš Boga sigurno. Zapamti dobro; Sada je Uvek! - Uuuuuu... - izađe iz mene mahinalno. - Mnoge stvari su očigledne ali ljudi ne znaju da gledaju. Posle desetak minuta dolazim sebi, ali teško otvaram - konstatova Maestro. - Maestro a kako su ljudi u planinskom selu poznavali kapke; smeta mi sjaj Maestrove baterijske lampe. - Znam da ti smeta svetlo... ne brini, gasim lampu Isusa kad je ujahao? odmah. - reče Maestro dok je papirnatom maramicom - Isus je polovinu života proveo u tom selu. Postoje dokumenti koji govore o četrnaestogodišnjem skupljao ostatke hrane koji nisu pogodili kanticu. dečaku Isi koga je karavan iz Judeje u prvom veku, Maestro ubrzo gasi lampu a ja umorno naslanjam doveo u budistički manastir u indijskom delu Kašmira. glavu na zid. Otvaram oči i pronalazim Maestrove Narednih petnaest godina Isa proučava budističku filzofiju, a zatim je odjahao u Izrael da proširi znanja konture u mrklom mraku; - Maestro, jel ovo što smo videli istina ili je dejstvo svom narodu. Isa je u hramu spoznao Suštinu, stekao je isceliteljske moći i najvažnije od svega, upoznao se medicine i mojih halucinacija? - upitah. sa idejama o ljubavi prema neprijateljima i da će krotki - Kakav ti je osećaj? svet naslediti. - Osećam da je istina… - Pa zašto onda postavljaš pitanja na koja unapred Takve izjave u judejskoj filozofiji u prvom veku nisu postojale. Kasnije, kada se Isina uloga oko razapinjanja znaš odgovor? okončala, logično Je da se vratio u mesto gde Ga ljudi poznaju a koje nije bilo u sastavu Rimskog carstva. Ćutah neko vreme a onda se oglasih ponovo; - I šta sad da radim? - Ha, ha, ha, pa sam si hteo da vidiš istinu! Najbolje ćuti, - Pa koja je religija ispravna Maestro? - Sve i nijedna. Rekao sam ti da je pronalaženje Ja Sam da te vernici ne bi razapeli. - Ali Maestro zašto je onda crkva inventovala priču jedino pravo duhovno iskustvo i potpuno je nevažno o Vaskrsnuću? Prvi put kad sam čuo za Vaskrs mislio pod čijim logoom si ga iskusio. Hindu mistici, budistički sam da je simbolika, ali sveštena lica insistiraju da se monasi, hrišćanski skolari, muslimanski sufiji, su velike misli i znanja crpeli iz Ja Sam, a ne iz religije kojoj su događaj doslovce odigrao? - Crkva je morala da izmisli Vaskrs da bi Isusa učinila pripadali. Ako religija služi da te uokviri u dogme i posebnim u odnosu na ostale proroke i mesije kojih je koncepte, ili insistira na slepom verovanju, sigurno u to vreme u Jerusalimu bilo pregršt. A i iz praktičnih nije korisna. Znanje nije konvertovanje iz jedne razloga, kako bi držala masu pod kontrolom; ako u drugu religiju, već je Znanje preći iz mizerije u popaseš priču o Vaskrsu onda si ovčica koja će kasnije Slobodu. Mizerija je sve ono što te vezuje pa makar se to činilo prijatno, lepo i korisno. Sloboda je popasti sve što joj se bude serviralo. 31


Istinsko stanje čoveka i doslovce znači nevezanost za U dvadesetdvomilionskom čudovištu zvanom Sao materijalnu energiju, ali i suptilne vibracije kao što su Paolo, sedim u aerodromskoj čekaonici i posmatram misli i osećanja. iskrivljenu senku Stvarnosti; ljudi žure, ljudi putuju pa se rukuju, grle se, plaču i prstima maste ekrane malih Na kraju se oslobodiš i vezanosti za sopstveni život telefonskih mašina. Brojke letova i vremena sletanja i sa osmehom na licu dočekaš telesnu smrt jer Znaš i poletanja se kao slot mašina nezadrživo okreću na da se u trenutku smrti jedino Ja Sam seli na drugo velikom aerodromskom ekranu. U aerodromskoj mesto. Posle se sa telom može raditi bilo šta; iseći ga kapelici na kolenima kleče vernici, mole se za svoje na komadiće, kremirati, zatrpati zemljom, ali to nema bližnje i siguran let. nikakvog značaja jer u odsustvu Ja Sam nema ko da se Okrećem se po sali i gledam lica ljudi; misao - da niko buni! Sve ostalo što čuješ ili pročitaš je intelektualna od njih ni ne pomišlja da zajedno sanjamo, da kao neki akrobatika i ništa više… progres ganjamo, mi kao negde letimo, kao neko nas negde čeka, presrećni se vraćamo u svoje domovine Iscrpljeni kao pravi galaktički putnici polegasmo na pod koje nam je testamentom ostavio deka - baca me u i odspavasmo neznanu jedinicu vremena. Probudih se potpuni bedak. u neko doba ali u pogrešnom filmu; izgleda da nisam pravu VHS kasetu tog jutra izvukao; raščupana žena Sklapam oči i pitam sebe; Koja je svrha onda boraviti sa ispucalim petama spremala je ručak u memljivoj na ovoj planeti? kuhinji i dvoje rumene dece sedeli mi u krilu. Zatvaram Imitirati šta su radile generacije pre mene i što kapke žurno te motam trake po arhivi tražeći gde sam trenutno rade ovi ljudi oko mene? Da jedem, da jebem, to sinoćke zaspao, a kad sam se konačno setio, soba i da kakim, da spavam, da se razmnožavam i pravim Maestro se istog trenutka iscrtaše. Ustajem bojažljivo neke nove jedinke, koje ću onako snažno iz sveg srca, i kolena pucketaju kao vatra u kaminu, odlazim do uklopiti u ovu tera – mega - giga laž? klonje gde se umih slasno kao gorštak. Sedam na prvu slobodnu stolicu, vadim iz ranca Na odlasku sam se zahvalio Maestru i platih putešestvije sveščicu u koju zapisujem misli i zapažanja, i baš na papirnatom novačnicom za koju najdemokratskija stranici na kojoj sam hteo zapisati - Cane je u pravu; vlada na planeti, sa podužom istorijom obmanivanja i svrha je biti isti, biti poseban, biti Slobodan, biti samo laganja, garantuje da vredi stotinu dolara. svoj! - ugledah pre mnogo godina nažvrljanu rečenicu: Ceo taj dan sam proveo spavajući u sobici hostela, Drži um svoj u adu i ne očajavaj! predveče sam pojeo voćnu salatu i odmah se potom Otac Siluan vratio u krevet. Ujutro sam sedeo u prvom avionu za Sao Paolo gde sam imao presedanje za Florijanopolis. Zatvaram svesku nezapisavši ništa.

32


UČITELJI GOVORE

Pa šta? Autor: Mohanji, www.mohandji.wordpress.com Prevela: Biljana Vozarević Moj otac je lekar. On je ortopedski hirurg. Nikada nisam kvalitetno s njim provodio vreme, kao dete. Uvek je bio zauzet. Ali sam, pre ili kasnije, shvatio da je dobar čovek i ljudi su ga poštovali jer je bio istinoljubiv, pošten, iskren. Jednom sam čuo kako govori pacijentovom rođaku: “Uradio sam (operisao pacijenta) najbolje što i jedan lekar može da uradi. Dao sam sve od sebe. Sada ostalo ostavljam Svemoćnom Bogu. Molite se za brz oporavak.” Pomislio sam – zašto ne može da obeća lek? Zar nije dovoljno samouveren? Kasnije sam shvatio da je u stvari Božanstvo to koje leči. Mi možemo dati sve od sebe, pod datim okolnostima. Priroda vodi računa o stvaranju, održavanju i razlaganju. A mi osećamo kako mi sve radimo. Osećamo da se sve dešava kroz naše postupke i reči. U stvari, nas priroda koristi da bi pomogla ovaj veliki proces zvani život. Svi smo mi alatke i deo Božjeg Dizajna. To je velika uzajamna saradnja. Mnoštvo delova igra uz jednu istu melodiju, a ipak, zapravo stvaraju mnogostruki efekat!!! Božji Dizajn – Božanstvo čini da delujemo Kao deca, pokupimo utiske od odraslih i nastavljamo to da radimo dok rastemo. Zato je važno da ‘se lepo ponašamo’ jer deca stalno posmatraju i skupljaju utiske. Čim odrastemo, počinjemo sve da shvatamo preozbiljno, čvrsto se držeći svojih očekivanja. Konstantno se frustriramo kada nam se očekivanja ne ispune. Je l’ tako? Dakle važno je stalno pitati: “Pa šta?”

nije bilo dovoljno dobro. Pa šta? Uvek postoji drugi put. Probaću drugi put bolje. Ako se druga prilika ne pojavi, Pa šta? Biće nešto drugo interesantno. Tako je to u životu. Svi funkcionišemo u okviru svojih granica, znali to ili ne.” Isto tako, svaki put kad završite kriveći sebe i dodajući krivicu svom postojanju, samo se zapitajte: “Pa šta?” Nikada ne dozvolite krivici da se ukoreni. Nastavite da pitate, svaki put, “Pa šta?” Isto važi i za vaš ego i činjenje. Kada nas drugi hvale i vidimo kako nam se ego naduvao, pitajmo: “Pa šta?” Sve se svakog trenutka menja. Važno je održati uravnoteženost za vreme promena. Očekivanja se iznevere puno puta. Nastavite da pitate: “Pa šta?” Čim nam to postane navika, putovaćemo laki, bez tereta krivice i straha. Molim vas nemojte sad misliti da možemo da radimo sve dobro, loše ili ružno i kažemo “Pa šta?” i osećamo se savršeno dobro. Ne. Negativni postupci, reči i dela uopšte nisu dobri za duhovnu evoluciju. Nenasilje u mislima, rečima i delima je najbitnije. Nema drugog. Postavljanje pitanja sebi “Pa šta?” je samo potvrda nama samima da smo se trudili najviše što smo mogli i da naš svesni um to prihvati i iskoristi to pitanje da bi pobio krivicu, ako je ima. Važno je biti dobronameran. Važno je biti i milosrdan. Kada imamo ove kvalitete netaknute u sebi, ako ne možemo da ispunimo svoja očekivanja, samo uništite krivicu pitanjem – “Pa šta?”

Dozvolite da objasnim. Dao sam sve od sebe da obavim neki zadatak, a ipak to nije bilo dovoljno dobro. Da Bog Vas Sve Blagoslovio li treba da krivim sebe i smatram se inferiornim u Volim Vas odnosu na druge? Nikako. Kažem sebi: “Moje najbolje M 34


35


MOJ POGLED NA SVET

Kako da v Da li biste voleli da se svakog jutra budite sa željom da što pre iskočite iz kreveta, kako biste osetili čaroliju predstojećeg dana? Da li želite da vodite život u kome nema „ubijanja vremena“? Ako pripadate većini ljudi, ne osećate se srećnim i zadovoljnim. Sva istraživanja govore da je onih koji se osećaju srećno i uspešno vrlo malo. Često mislimo da je odgovor u bogatstvu, ali čim se bar malo osvestimo, jasno nam je da to nije odgovor. Zapravo, čovek koji može spokojno da umre, upravo je onaj koji je ispunjen u više ključnih oblasti u životu. A kako da vodimo nadahnut život u tim oblastima, pokušaću da odgovorim na svoj način. Pre svega, očistimo svoju prošlost Kada postanemo svesni svojih reakcija i kada počnemo da biramo svoj emotivni odgovor na životne situacije, vidimo i da naše, ali i reakcije drugih ljudi, dolaze iz životnih iskustava. Neko ko je jedva preživeo davljenje, najverovatnije neće na isti način gledati na kupanje u reci, kao neko ko je sa plivanjem imao samo prijatna iskustva. Momenat kada sam shvatio da prošlost diriguje mojim ponašanjem, bio je ključan 36

u mom osvešćivanju. Pošto je čitaocima ovog lista jasno da su sva ta negativna iskustva kojih želimo da se oslobodimo, zapravo samo blokirana energija, ostaje nam da nađemo način koji nam najviše odgovara. Na raspolaganju su nam mnogi alati, a meni je veoma pomogla meditacija, pri kojoj sam, po prvi put u životu odvojio vreme da osećam zahvalnost. Ciceron je rekao „Zahvalnost ne samo da je najveća, već je i majka svih vrlina“. Iz stanja zahvalnosti mnoge bolne situacije iz svoje prošlosti mogao sam da sagledam iz drugog ugla i da iskreno oprostim. A pre samo nekoliko nedelja desilo mi se apsolutno čudesno iskustvo, kada sam posetio Mišu Krstovića, kosmo-bioenergetičara. Sve što sam iskusio ispisaću nekom drugom prilikom, ali bih svakome preporučio da poseti tog čoveka. U svakom slučaju, sada se konačno osećam „čistim“. Život je herojsko putovanje Džozef Kembl, američki naučnik i pisac koji se bavio mitologijama raznih civilizacija, posle mnogo istraživanja, došao je do zaključka da je život prava herojska avantura. Uvideo je da u pričama naroda koji se nikada u istoriji nisu sreli, postoje potpuno iste ideje i da su one nekako usađene u sve nas. Svi smo na tom putovanju i stalno dobijamo pozive da se uključimo u pohod, a na nama je da ih sa hrabrošću prihvatimo.


vodimo nadahnut život Autor: Marko Maoduš

Zanimljivo je da se baš u tom herojskom odnosu prema životu, nalazi i odgovor na pitanje „Kako voditi nadahnut život?“ Jedini pravi odgovor je – nadahnimo sebe! Promena je jedina stalna stvar i neminovno se dešava, u svakom trenutku, na svakom mestu u Univerzumu. Apsolutno sve se kreće u svakom času, pa ako je već tako, da li želimo da upravljamo brodom našeg života, ili da ga pustimo da luta sam, prepušten vetru? Ima duhovnih ljudi koji kažu da je sve već zapisano i da mi praktično ne možemo uticati na razvoj događaja, te da je jedino što možemo da prihvatamo sve, u sadašnjem trenutku, kao i da se treba osloboditi svih želja. Smatram da je prihvatanje i prisutnost predivna vrlina, ali ipak, smatram da su želje sastavni deo naših života, pa težim da usmerim taj brod, uz konstantno osluškivanje znakova za koje osećam da dolaze sa nekog drugog, „višeg“ mesta. Kada smo na tom putu, mislim da je odlično svakog jutra se zapitati da li bismo više voleli da, kao čudo kreacije, damo sve od sebe, ili da na primer traćimo vreme uz uobičajeni tv-program? Kada postanemo zahvalni, shvatimo i dragocenost svakog trenutka. Iz tog razloga, sebi postavljam još jedno pitanje. Da li ću biti radosniji, nasmejaniji, pametniji, spokojniji ili na primer, bogatiji ljubavlju, ukoliko se opredelim da nečemu posvetim sat vremena svog života ili ne?

Ukoliko znam da će me naredna aktivnost udaljiti od dugoročnog cilja i umrtviti moj um, biram da u njoj ne učestvujem. Pošto se trudim da pojednostavim svoj život, sledi mojih 7 ideja kako da to učinimo zajedno. 1. Kako da imamo nadahnut emotivni život? Ovde zaista treba da postanemo svesni sebe. Postanimo radoznali kada su u pitanju naše navike, zapitajmo se zašto nešto radimo na ovaj ili onaj način, ovladajmo našim unutrašnjim procesima. Svakog dana odvojimo bar nekoliko minuta kako bismo usporili, zatvorili oči, pronašli unutrašnji mir. Zapišimo u dnevnik kako se osećamo, i upitajmo se da li smo mogli bolje da reagujemo. Naučnici su već mnogo puta pokazali da nije isto kada samo pomislimo i kada to i zapišemo. Posle nekog vremena to razmišljanje i pisanje će uticati i na naše ponašanje i zaista ćemo drugačije reagovati u nekoj situaciji. Tako se stvara razlika između misli i dela. Konfučije davno reče: „Čujem i zaboravim. Vidim i zapamtim. Uradim i naučim.“ Nakon nekog vremena, oslobodićemo se emocija niske vibracije (mržnja, pohlepa, zavist, ljubomora, stid), a naš životni prostor će se napuniti energijama više vibracije. Zračićemo emotivnim zdravljem, reakcije drugih ljudi više nećemo shvatati lično (još jedna primenljiva ideja – posmatrajmo sve 37


što se dešava kao poklon, čak i kada je to nešto što nam liči na traumatično iskustvo – obično su takve situacije prilike za veliki rast). 2. Kako da imamo nadahnut intelektualni život? Kao deca, naučeni smo da učimo ono što nam drugi kažu da nam je potrebno. Zato vremenom stičemo veliki otpor i na kraju, umesto prirodne radoznalosti sa kojom se svi rađamo, gubimo želju za učenjem i intelektualnim razvojem. Potrebno je shvatiti da je upravo učenje i rast ono što oplemenjuje naš život, na svakom polju. Ja sam najviše učio kada sam imao šest godina i danas, kada ne prođe nijedan dan, a da nešto novo ne naučim, pročitam, poslušam... U svaki dan ulazim sa željom da vidim šta mi novo Univerzum sprema. Gotovo svakog dana pola sata provedem uz neku knjigu, na internetu pronađem neki zanimljiv materijal, a odlučio sam da koristim modernu tehnologiju kako bih učio i novi jezik. 3. Kako da imamo nadahnut društveni život? Dejl Karnegi, američki autor koji se bavio komunikacijom među ljudima jednom reče: „Mnogo više prijatelja možete steći za dva dana ako postanete iskreno zainteresovani za druge ljude, nego za dve godine, pokušavajući da zainteresujete druge ljude za vas.“ Pozitivan, duhovit i mudar čovek, u jednoj rečenici, ostavio nam je da to primenjujemo iz dana u dan. Svaki put kada smo sebični i vodimo računa samo o tome da napravimo što lepšu sliku o sebi u društvu, ljudi oko nas to prepoznaju i od nas se udaljavaju. Sa druge strane, ako smo spremni da čujemo druge, iskreno se zainteresujemo za njih i njihove potrebe, vrlo brzo ćemo imati i iskrene, lepe i čiste odnose, koji će iz dana u dan samo biti bolji. Naravno, kao i uvek, put kojim se ređe ide je onaj koji nosi dugoročnu radost. 4. Kako da imamo nadahnut fizički život? Biolozi kažu da je ljudsko telo mašina napravljena za kretanje. Međutim, veliki broj ljudi danas, mnogo veći deo dana sedi, a kretanje se svodi na šetanje do stana do kola i od kola do kancelarije. Tako telo dovodimo van balansa, mnogi sistemi ne mogu da funkciniošu kako je potrebno (npr. limfni sistem, koji ima veoma važnu ulogu u zaštiti našeg tela, funkcioniše samo zahvaljujući kretanju). Zato je neophodno uvesti kretanje u naš život i to svakog dana. Neko preporučuje surovo vežbanje, neko preporučuje odricanje od hrane, neko šetnju. Skoro sam čuo zanimljiv odgovor na pitanje koliko je potrebno da se krećemo dnevno. Odgovor je bio kontrapitanje – Koliko ste spremni da se krećete dnevno, ali u dužem periodu vremena? Iako nam divno 38

zvuči ideja da za mesec dana imamo velike mišiće, možemo da pretrčimo maraton, osvojimo zlatnu medalju u skoku u dalj, ali u slučaju da nismo vrhunski profesionalni sportista, to jednostavno nećemo uspeti. Pokušaćemo da se promenimo prebrzo jer želimo rezultate odmah, to će biti preveliki stres za telo i izgubićemo želju vrlo brzo. Primenjujući savete stručnjaka kojima verujem, a potom ih testirajući na sebi, došao sam do plana koji poštujem već nekoliko godina – na svakih nekoliko sati, odvojim desetak do petnaest minuta za vežbanje. Nekada su to vežbe istezanja, nekada trčanje, nekada šetnja, nekada vežbe sa tegovima. Sve to sam uvodio lagano, svestan da će preterana promena dovesti do kontraefekta. Mislim da je to jedna od najdivnijih stvari koje sam ikada učinio za sebe. Sve što mogu da vam kažem je, informišite se što više o svim pozitivnim posledicama kretanja, a potom, kada krenete sa vežbanjem, zapitajte se kako se osećate posle aktivnosti? Telo će vam se momentalno zahvaliti. Treba naravno obratiti pažnju i na ishranu. Pošto je moj prijatelj Bili u prošlom broju već pisao o sirovoj ishrani, ostaje mi samo da kažem da je najbolje – ispitati svoje telo, kako se osećamo posle zelenog soka od spanaća, pšenične trave i jabuke, a kako posle nekog hamburgera. 5. Kako da vodimo nadahnut seksualni život? O ovome bih mogao dugo da pišem, ali ipak, ovo je samo jedna kolumna. Ukratko, slažem se sa učenjima koja kažu da je upravo seksualna energija izvor svega, na bilo kom nivou. Naravno, mi u današnjem svetu imamo dosta iskrivljeno shvatanje seksa, ali bi bilo dobro da naučimo tu lekciju što pre. Dok odrastamo, razdor između polova se povećava, veoma često nemamo iskreno poštovanje prema drugom polu i zalažemo se za „ženska“ ili „muška“ prava. Ako poštujemo svoje majke i sestre, da li zaista želimo da se ponašamo prema drugim ženama na način kako nas podučavaju pornografski filmovi? Da li bismo bili srećni da se neko na taj način ponaša prema nama bliskoj osobi. Američki autor Dejvid Deida kaže: „Način na koji vodimo ljubav sa svetom je način na koji vodimo ljubav sa ženom.“ Idealan trenutak da se zapitamo da li to što radimo, činimo iz ljubavi ili naš čin dolazi iz mržnje ili straha? 6. Kako da vodimo nadahnut finansijski život? Do pre samo nekoliko godina, gledao sam na novac kao na nužno zlo i mislio kako nam novac uopšte i nije potreban. Znam da sam negde duboko u sebi mislio „kada bih hteo da imam više novca, mogao bih, samo mene to ne zanima“. I bio sam tako uljuljkan, sve dok nisam shvatio, uz pomoć nekih drugih, od mene


mudrijih ljudi, da je to samo izgovor, koji se ne razlikuje od izgovora ostalih pripadnika naše civilizacije. Kada god kažem „Ja bih to mogao, samo da hoću“, dajem sebi savršen izgovor da prestanem da rastem. U međuvremenu, naučio sam od Šakti Gavejn i od Nil Donald Volša, da ne možemo reći da je baš sve Bog, osim novca. Shvatio sam da je i novac samo energija koja je tu da nam učini životno putovanje lepšim ili manje lepim iskustvom. I dalje radim na ovom polju, ali za početak, pronađimo posao koji volimo, osluškujmo sebe, budimo spremni da prihvatimo izazov i duboko verujem, putovanje će biti prijatnije. 7. Kako da vodimo nadahnut duhovni život? Do pre desetak godina, bio sam u potpunosti zatvoren za bilo šta što je imalo prizvuk duhovnog. Od kada sam otvorio ta vrata, sve ima mnogo više smisla. Bez ovog dela, nijedan od prethodnih nećemo moći da iskreno razumemo i živimo. Težim da budem sam svoj učitelj, otvorenog uma i spreman da čujem svačije mišljenje. Trudim se da ljubav, zahvalnost i ljubaznost budu način mog postojanja, da budem prisutan u svakom trenutku, da znam da nisam svoj ego, da sam povezan sa svime. Dajem sebi visoke ciljeve, ali sam svestan da je dovoljno svakog dana praviti mali korak, jer zaista, put od hiljadu milja počinje jednim korakom. Jedan gest ljubaznosti svakog dana, sigurno će vam doneti radost, a možda će imati i jači efekat i pokrenuti lanac lepih dela. I za kraj, budimo svesni da ćemo umreti. Nije loše povremeno se podsetiti toga da će se naše putovanje u ovom obliku, završiti. Zašto ne bismo taj dan dočekali mišlju „Svaka čast, stvarno si dao sve od sebe“?

39


UMESTO UVODNIKA

Joga centar

Časovi joge na Karaburmi

e-mail: marija.hatha.joga@gmail.com telefon: 064/ 268 45 72

www.facebook.com/JogaCentarAmritaKaraburma

Foto:Dalibor Danilović 40


UMESTO UVODNIKA

ÄŒitajte Nova Svest magazin na svom Android telefonu

www.novasvest.com

41

41

Nova Svest april/maj 2014  

E - magazin za razvoj svesti

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you