Page 12

Moje lično mišljenje je da su semenke, a potom način uzgajanja biljaka, ključ zdrave ishrane. Proces uzgajanja biljaka je izuzetno bitan, i idealno je imati baštu i napraviti energetski kontakt sa biljkama koje ćemo kasnije konzumirati, ali zbog nemogućnosti da se svi bavimo poljoprivredom tvrdim da je proces kuvanja i prerade krucijalan. I zaista, kako prosečan građanin da se orijentiše u ovom mutnom oblaku raznih informacija, teorija, linkova, emisija o zdravoj ishrani, i sklopi neki svoj jelovnik?

majka priroda tokom rasta GMO biljaka konstituiše vitalne energije u njih. Ti tipovi sigurno tvrde da je i bivši premijer Izraela Arijel Šaron bio živ proteklih šest godina. Da li puko funkcionisanje vitalnih delova tela mereno medicinskim uređajima označava život? Da li je prelepo dizajnirano voće i povrće zaista živo samo zato što laboratorijski rezultati pokazuju da se u njima nalaze proteini, minerali, vitamini? Iz životnog iskustva, i proučavanjem knjiga i časopisa o zdravoj ishrani, zaključio sam da je proces kuvanja namirnica izuzetno bitan. U Hare Krišna centru hrana je bila znatno ukusnija i raznovrsnija, a energetski više puta delotvornija za telo i um nego u raw-food komuni, jer tokom procesa kuvanja, pesmom, igrom, čantranjem mantri i usmeravanjem pozitivne energije, u hranu se zaista vraćaju vitalne i lekovite energije. Oni koji su u svetu energija znaju o čemu pišem, i evo naglašavam da se u nutricionim informacijama o voću, povrću, hrani uopšte, nalaze isključivo naučni podaci, i da se ni u jednom izveštaju, analizi, elaboratu ne mogu pronaći informacije o energetskom ehu koji hrana takođe nosi u sebi. Pretpostavljam da je svima jasno da na etikete organik, natural, sveže i domaće, ne treba obraćati pažnju jer su samo puki marketinški trikovi. Pa monasi iz Hare Krišna centra prodaju povrće i voće na pijacama Buenos Airesa sa natpisom organik samo zato što biljke ne prskaju pesticidima i đubre zemljište organskim đubrivom. Lično sam išao sa njima u nabavku semena za čeri paradajz, blitvu, spanać, zelenu salatu i sve do jedne kesice bile su Monsantove. Pojeo vuk raw magarca!

12

Meni je u tome pomogao nepismeni domorodac u bezimenom bolivijskom selu koje se nalazi na 4500m nadmorske visine. Nekoliko godina sam praktikovao pravoslavne postove u Južnoj Americi i više puta sam telu naneo golemu štetu jer sam bio isključiv u primenjivanju pravoslavnog posta. Naime, u siromašnim delovima Južne Amerike povrće i voće u sebi sadrži bakteriiju koja izaziva stomačne tegobe, dijareju i grčeve, a u pojedinim mestima se isključivo konzumira meso i mlečni proizvodi, tako da sam tokom posta bio prinuđen da samo jedem konzerve sardina, hleb i prženi krompir. Onda sam jednog dana sreo plavookog Kožu (Kože - tamnoputi potomci starih Inka) konobara u nebeskom selu koji me upozna sa dnevnim menijem krčme krajputašice, u kome je bilo svežih laminih stejkova, kozjih kotleta, čarolija od laminog i kozjeg mleka, kajgane, pomfrita i hleba, i posle njegove ponosite recitacije ja ‘ladno zaiskah hleb i prženi krompir.

Nova Svest - februar/2014  

E - magazin za razvoj svesti

Advertisement