Page 1


ЂАКУ ДРУГАКУ! Uz tvoju ~itanku pripremili smo poseban uxbenik SRPSKI JEZIK. U wemu se nalaze sadr`aji iz gramatike, pravopisa i jezi~ke kulture. On }e ti pomo}i da pro{iruje{ i upotpuwuje{ svoje znawe, da prepri~ava{, pri~a{ i opisuje{. U~i}e{ o imenicama, glagolima, pridevima i brojevima. Nau~i}e{ kad se pi{e veliko slovo, kad se pi{u dve ta~ke i zapeta, kako se pi{e datum, skra}enice, re~ca li i re~ca ne uz glagole. Iz ovog uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ proveravati, utvr|ivati i primewivati u RADNOJ SVESCI.

VODI^ KROZ UXBENIK

PRO^ITAJ

ISPRI^AJ

ZAGONETKA

ZAPAMTI

NAPI[I

VA@NO

ODGOVORI NA PITAWA

PRO^ITAJ I NAPI[I

Dodatno znawe o gramati~kim pravilima i pravopisu srpskog jezika potra`i u kwigama: 1. “Pravopis srpskog jezika” Matica srpska, 2011. 2. “Zanimqiva gramatika” Milan [ipka


GRAMATIKA


GLAS, SLOVO, RE^

PONOVIMO

[ta vidi{ na slikama? [ta deca izgovaraju? Izgovori iste glasove.

U na{em jeziku ima 30 glasova. Izgovorene glasove zapisujemo znacima – slovima. Svaki glas zapisujemo odgovaraju}im slovom. SLOVA

d r u g a r i c a

RE^

drugarica

RE^ENICA

Neda je moja drugarica.

Izgovorene re~i su sastavqene od glasova. Napisane re~i su sastavqene od slova. Napisane re~enice su sastavqene od re~i. 6

ZAGONETKA Porodica od trideset lica, zagonetnih, ~udnih }utalica; al’ }utawe ovo ko razume, mnogo dozna, a mnogo i ume. (azbuka)

Najmawi deo izgovorene reči je glas. Najmawi deo napisane reči je slovo.


SAMOGLASNICI, SUGLASNICI I SLOG [EST STIHOVA NA [EST SLOVA A-A-A {to se u~i, to se zna. E-E-E niko odmah ne zna sve. I-I-I moramo se trudit’ svi. O-O-O ne paziti, to je zlo. U-U-U samoglasnici svi su tu. R-R-R ja tim glasom ve`bam vr.

Na{ jezik ima pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog. Ti glasovi su: A, E, I, O, U. Oni se zovu samoglasnici. Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog. Oni slog ~ine sa samoglasnikom. To su suglasnici i wih ima dvadeset pet.

Radujte se, ali ti{e, suglasnika ima vi{e. Sve ih mora dobro znati, ko ho}e da ~ita, ko ho}e da pi{e. Jovan Jovanovi} Zmaj

Pročitaj date reči. samoglasnici

samoglasnici

kwI - gA

U - lI - cA

slog

slog

slog

slog slog

samoglasnici

samoglasnik

stO - lI - cA

drUg

slog

slog

slog slog

Slog je deo re~i koji izgovaramo jednim otvarawem usta. Slogovi nastaju povezivawem samoglasnika i suglasnika. Broj slogova u re~i zavisi od broja samoglasnika u toj re~i. jedan samoglasnik = jedan slog

Slede}e re~i podeli na slogove. {kola __________

ma{ina ____________

u~ionica _____________ 7


OBAVE[TAJNE RE^ENICE O ~emu nas obaveštavaju sledeće rečenice? Stigla je jesen. Lišće žuti i opada. Vetar raznosi uvelo lišće. Ptice su odletele u toplije krajeve. Niz prozor se slivaju kišne kapi. Veverica skakuće sa grane na granu.

Ove re~enice su iste po zna~ewu. One nas o ne~emu obaveštavaju.

Re~enice kojima se neko o nečemu obaveštava ili koje pružaju neko obaveštewe nazivaju se obaveštajne rečenice. Na kraju obaveštajnih rečenica uvek pišemo tačku.

Pročitaj sledeće rečenice i napiši o čemu nas one obaveštavaju. Neda svira gitaru. ________________________________________ Baka plete čarape. ________________________________________ Ana je otišla u školu. ____________________________________ Mačka je ulovila miša. ____________________________________ Deca se igraju u parku. ____________________________________

Napiši nekoliko obaveštajnih re~enica. _______________________________________________________ _______________________________________________________ 8


UPITNE REČENICE DETE I BAKA Bako, stara bako, babuš~ice mila, jesi l’ i ti kadgod mlada bila? Jesi l’ mogla kadgod ispraviti leđa? Je l’ tvoja kosa bila kadgod smeđa? Je l’ tvoja haqa bila kadgod kratka? Je l’ i tebe kogod zvao: „Dušo moja slatka?” Ta zar mora, bako, ostareti svako? Hoću l’ i ja, bako, ostareti tako? J. J. Zmaj

U pesmi „Dete i baka” dete je postavqalo pitawa baki. Na svako pitawe baka je odgovorila detetu.

Šta je sve dete pitalo baku? _______________________________ _______________________________________________________ Koliko je pitawa dete postavilo baki? ________________________ _______________________________________________________ Re~enice kojima se nešto pita zovu se upitne re~enice. Na kraju upitnih re~enica pišemo znak pitawa – upitnik. Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno. Ako je pitawe nejasno, teško je na wega odgovoriti. Napiši nekoliko upitnih re~enica. Kako __________________________________________________ Kad ___________________________________________________ Gde ___________________________________________________ Koliko ________________________________________________ 9


ZAPOVEDNE RE^ENICE Zapovednik quti naredbu daje: _ Na kraju zapovedne reченице узвичник стаје!

Ana, pro~itaj kwigu!

Ако је тиха молба, не квари срећу ђачку, на крају zapovedne реченице ти стави тачку.

Kupi novine!

Молим те, пozajmi mi gumicu. Napi{i doma}i zadatak! Ne uznemiravaj psa! Idi u {kolu!

Кад пуца{ од узбуђења, ти свима јави, на крају uzvi~ne реченице узвичник стави. D. Nikoli}

Re~enice kojima iskazujemo zapovest, zahtev ili molbu nazivaju se zapovednim re~enicama. Na kraju zapovednih rečenica naj~e{}e pi{emo uzvi~nik.

UZVIČNE RE^ENICE Bravo! Jupi!

Mnogo te volim!

Joj, {to boli!

Evo moje sestrice!

Re~enice kojima izra`avamo jaka ose}awa (qutwu, strah, radost) nazivaju se uzvi~nim re~enicama. Na kraju uzvi~nih re~enica pi{emo uzvi~nik.

Napi{i dve uzvi~ne i dve zapovedne re~enice. Uzvi~ne: ___________________________________________________ Zapovedne: _________________________________________________ 10

Profile for Nova skola doo

Граматика 2. разред 2019  

Уџбеник за 2. разред

Граматика 2. разред 2019  

Уџбеник за 2. разред

Advertisement