Page 1


SADR@AJ GRAMATIKA Re~enice .......................................................................................................................4 Obave{tajne re~enice ..................................................................................................6 Upitne re~enice ..........................................................................................................7 Zapovedne re~enice ....................................................................................................8 Uzvi~ne re~enice .........................................................................................................8 Potvrdni i odri~ni oblik re~enice ......................................................................9 Glavni delovi re~enice – subjekat i predikat .......................................................10 Mesto, vreme i na~in vr{ewa radwe ......................................................................11 Ovo znam .....................................................................................................................12 Re~i razli~itog oblika, a istog ili sli~nog zna~ewa ..........................................13 Re~i istog oblika, razli~itog zna~ewa ..................................................................14 Re~i koje zna~e ne{to umaweno i uve}ano ..............................................................15 Ovo znam ......................................................................................................................16 Imenice .......................................................................................................................17 Zajedni~ke i vlastite menice ..................................................................................18 Rod i broj imenica ..................................................................................................19 Ovo znam ....................................................................................................................20 Glagoli .........................................................................................................................21 Sada{we, pro{lo i budu}e vreme ...........................................................................22 Lice i broj glagola ..................................................................................................23 Potvrdni i odri~ni oblik glagola ..........................................................................24 Ovo znam .....................................................................................................................25 Pridevi .......................................................................................................................26 Rod i broj prideva ...................................................................................................28 Upravni govor .............................................................................................................29 Ovo znam .....................................................................................................................30 PRAVOPIS Upotreba velikog slova u pisawu imena naroda .....................................................32 Upotreba velikog slova u pisawu vi{e~lanih geografskih imena .......................33 Pisawe naslova kwiga, ~asopisa i novina ..............................................................34 Pisawu imena praznika .............................................................................................34 Pisawe naziva ulica ................................................................................................35 Ovo znam .....................................................................................................................36 Pisawe datuma ............................................................................................................37 Pisawe brojeva slovima ..........................................................................................38 Pisawe re~ce NE uz glagole, prideve i imenice ...................................................39 Pisawe re~ce LI ......................................................................................................39 Pisawe suglasnika J ..................................................................................................40 Pisawe skra}enica ....................................................................................................40 Pravilno izgovarawe i pisawe suglasnika ^, ], X, \ i H ....................................41 Nagla{eni i nenagla{eni slogovi u re~ima ...........................................................42 Re~eni~na intonacija ................................................................................................43 Nagla{ene i nenagla{ene re~i ................................................................................43 Ovo znam ......................................................................................................................44 KULTURA IZRA@AVAWA Prepri~avawe ..............................................................................................................46 Pri~awe .......................................................................................................................47 Opisivawe ...................................................................................................................48 Izve{tavawe ...............................................................................................................49 Pisawe razglednice i ~estitke ...............................................................................50 Pisawe pisma ..............................................................................................................51 Re~nik .........................................................................................................................52


SRpSki Jezik gRAmAtikA, pRAvopiS, Jezi^kA kultuRA za трећи razred osnovne {kole

1


\AKU TRE]AKU! Uz tvoju ~itanku RADOSTI DRU@EWA, pripremili smo ovaj uxbenik, koji }e ti pomo}i da lako i brzo nau~i{ da pravilno govori{ i pi{e{, da prepri~ava{, pri~a{, opisuje{ i izve{tava{. Svoje znawe }e{ pro{irivati i upotpuwavati. Ste}i }e{ osnovne pojmove o imenicama, pridevima i glagolima. Pro{iri}e{ znawe o re~enici i o wenim glavnim delovima. Nau~i}e{ kad se pi{e veliko slovo, kako se pi{e datum, suglasnik j u re~ima, re~ca li, re~ca ne uz glagole, prideve i imenice. Iz ovog uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ proveravati, utvr|ivati i primewivati u RADNOJ SVEScI.

2


gRAmAtikA

! ?


Re^eNiCe Qudi se mogu sporazumevati na razli~ite na~ine: izrazom lica, pogledom, pokretima tela i drugim sredstvima.

Za~u|ena sam!

Vesela sam!

Upla{en sam!

Tu`na sam!

Qut sam!

Dosadno mi je!

Zabrinut sam! Svi|a{ mi se!

4

Pobedila sam!

Pa`qiv sam! Pssst, ti{ina!


Qudi se najboqe i najpotpunije me|usobno sporazumevaju govorom. Svakodnevno razgovaraju u ku}i, na ulici, u prodavnici... Govorom iznose svoje misli, daju razna obave{tewa, postavqaju pitawa, iskazuju radost, tugu, molbu... Govor se sastoji od re~i koje se grupi{u u ve}e celine.

Sunce sija.

e. ta novin i ~ a Ded

Ka d ide{ u park?

z a d a ta k ? si napisa l a i n o t Za{

Molim te, pozajmi m i lop t u.

pr oz or e! e t i r O tvo

Ba{ se ra dujem!

nemi N e uz

По`ури у {kolu!

a. uti i opa d ` e } Li{

Marko svira frulu.

r o ~i ta l p i l J e si

r a v aj ps a!

a kwig u?

Iskazi u kojima su re~i slo`ene po pravilima na{eg jezika i koji ~ine smislenu celinu nazivaju se re~enicama.

OBAVE[TAJNE UPITNE VRSTE RE^ENIcA PO ZNA^EWU UZVI^NE ZAPOVEDNE

5


oBAve[tAJNe Re^eNiCe

Stigla je jesen. Li{}e `uti i opada. Ptice odlaze u toplije krajeve. Vetar raznosi uvelo li{}e. Niz prozor se slivaju ki{ne kapi.

Ove re~enice su iste po zna~ewu. Svaka nas o ne~emu obave{tava. Prva re~enica nas obave{tava da je stigla jesen. Druga re~enica nas obave{tava da li{}e `uti i opada. Tre}om re~enicom smo obave{teni da ptice odlaze u toplije krajeve. ^etvrtom re~enicom smo obave{teni da vetar raznosi uvelo li{}e. Peta re~enica nas obave{tava da se niz prozor slivaju ki{ne kapi. Re~enice koje nas obave{tavaju o ne~emu, odnosno koje pru`aju neko obave{tewe, zovu se obave{tajne re~enice. Na kraju obave{tajnih re~enica pi{emo ta~ku.

. 6

Kad izgovaramo obave{tajne re~enice, na kraju spustimo glas i zastanemo.


upitNe Re^eNiCe DETE I BAKA Bako, stara bako, babu{~ice mila, jesi l’ i ti kadgod mlada bila? Jesi l’ mogla kadgod ispraviti le|a? Je l’ tvoja kosa bila kadgod sme|a? Je l’ tvoja haqa bila kadgod kratka? Je l’ i tebe kogod zvao: #Du{o moja slatka?” Ta zar mora, bako, ostareti svako? Ho}u l’ i ja, bako, ostareti tako?

?

J. J. Zmaj

U pesmi #Dete i baka”, dete postavqa baki sedam razli~itih pitawa. Prvo pitawe koje je dete postavilo baki odnosi se na wenu mladost. Pita je da li je nekad mlada bila. Nakon tog pitawa postavqa i druga pitawa vezana za wena le|a, kosu i haqinu. Na kraju pesme dete je pitalo baku da li mora svako ostareti. Da li }e i ono ostareti?

?

Re~enice kojima se ne{to pita sу upitne re~enice. Na kraju upitnih re~enica pi{emo znak pitawa – upitnik.

Koliko je sati?

Kad ide{ na more?

Za{to pla~e{?

Jesi li napisala zadatak?

Da li peva{ u horu?

Gde ide{ na letovawe?

Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno. Ako je pitawe nejasno, te{ko je na wega odgovoriti.

7


zApoveDNe Re^eNiCe Igore, uradi zadatak! Molim te, nahrani ribice. Pro~itaj kwigu! Mama, kupi mi sladoled. Vrati mi moju loptu!

Deco, ne otvarajte prozore!

Ka`i Nedi da do|e u park.

Ovo su zapovedne re~enice. One iskazuju zapovest, zahtev i molbu. Na kraju zapovednih re~enica naj~e{}e pi{emo uzvi~nik.

uzvi^Ne Re^eNiCe Osim zapovednih re~enica, postoje i druge re~enice na ~ijem se kraju pi{e uzvi~nik. Ovakvim re~enicama se iskazuju jaka ose}awa. Bravo, napokon si pobedio! Ponovo si istu gre{ku napravio! Ba{ ti je lep crte`! @iveo pobednik!

Ovo su uzvi~ne re~enice. One iskazuju jaka ose}awa: radost, divqewe, ~u|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraju uzvi~nih re~enica pi{emo uzvi~nik.

8

Ura, sti`u nam gosti!


potvRDNi i oDRi^Ni oBlik Re^eNiCe Marija je krenula na izlet.

Marija nije krenula na izlet.

Marko ide u bioskop.

Marko ne ide u bioskop.

Baka }e doputovati.

Baka ne}e doputovati.

Deda je cepao drva.

Deda nije cepao drva.

Ovo su potvrdne re~enice.

Potvrdnom re~enicom se potvr|uje da ne{to jeste ili mo`e da bude.

Ovo su odri~ne re~enice.

Odri~nom re~enicom kazuje se da ne{to nije izvr{eno ili ne mo`e da bude.

Obave{tajne, upitne, uzvi~ne i zapovedne re~enice imaju potvrdni i odri~ni oblik.

RE^ENIcE

POTVRDNI OBLIK DA

ODRI^NI OBLIK NE

OBAVE[TAJNA

Darko ~ita kwigu.

Darko ne ~ita kwigu.

UPITNA

Da li tata putuje?

Zar tata ne putuje?

ZAPOVEDNA

Zatvori vrata!

Ne zatvaraj vrata!

UZVI^NA

Ba{ su slatke ove kru{ke!

Nisu slatke ove kru{ke!

9


glAvNi Delovi Re^eNiCe – SuBJekAt i pReDikAt

Marko ~ita kwigu.

Pas laje.

subjekat predikat

[ta radi Marko? Marko ~ita kwigu. Ko vr{i radwu? Marko

subjekat predikat

[ta radi pas? Pas laje. Ko vr{i radwu? Pas

Ovce pasu travu. subjekat predikat

Ko vr{i radwu? Ovce [ta rade ovce? Ovce pasu travu.

Je` jede pe~urku. subjekat predikat

Ko vr{i radwu? Je` [ta radi je`? Je` jede pe~urku.

Iva peva.

Lipe cvetaju.

Potok `ubori.

Ru`a miri{e.

subjekat predikat

subjekat predikat

subjekat predikat

subjekat predikat

Subjekat i predikat su glavne re~i u re~enici. Subjekat je re~ u re~enici koja ozna~ava vr{ioca radwe ili nosioca stawa i zbivawa. Predikatom se saop{tava {ta neko radi, u kakvom je neko (ili ne{to) stawu i {ta se de{ava (zbiva).

10

Gramatika 3  

Gramatika 3

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you