NOVA_MISAO-30/31

U pred­rat­nom ru­skom fol­klo­re Nem­ci­ma su da­va­ni na­dim­ci „ko­ba­si­ca”, „di­mlje­ni”, „me­sa­ri”, a is­ti­ca­ne su oso­bi­ne ka­rak­te­ri­stič­ne za Pru­se aro­gan­ci­ja, ra­ to­bor­nost i pe­dant­nost.

ko­je su vr­ši­le cen­tra­li­zo­va­no upra­vlja­nje cen­zu­rom i pro­pa­gand­nim ak ­tiv­no­sti­ma. Pr ­vi ko­ra­ci na or­ ga­ni­zo­va­noj rat­noj pro­pa­gan­di bi­li su pred­u­ze­ti u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, vla­de SAD i Fran­cu­ske su pro­pa­ gan­da ko­ri­sti­le u in­te­re­su na­ci­o­nal­ne od­bra­ne; sa

97

dru­ge stra­ne u ze­mlja­ma blo­ka Cen­tral­nih si­la pre­ma pro­pa­gan­di se po­stu­pa­lo kon­zer­va­tiv­nim pri­stu­pom ko­jim se tre­ba­lo po­sti­ći cen­tra­li­zo­va­na kon­tro­la nad in­for­ma­ci­ji­ma, od­no­sno ostva­ri­ti psi­ ho­loš­ki efe­kat na voj­ni­ke An­tan­te.

Na po­čet­ku je film bio eks­pe­ri­men­tal­no pro­pa­ gand­no sred­stvo, ali je na kra­ju po­stao cen­tral­ni in­stru­ment za ono što se na­zva­lo„na­ci­o­na­li­za­ci­ja ma­sa”.

Po­čet­ni en­tu­zi­ja­zam no­vi­na­ra ka­ko je rat od­mi­cao bio je ugu­šen ste­ga­ma cen­zu­re i od­bi­ja­njem da se po­stig­ne kom­pro­mis na ni­vou slo­bo­de ko­ji su no­vi­na­ri zah­te­va­li..n

/ N OVA M I SAO

/

Me­đu­tim, ka­da je po­sta­lo oči­gled­no da se rat ne­će za­vr­ši­ti br­zo, doš­lo je do pa­da mo­ra­la kod voj­ni­ka i ci­vil­nog sta­nov­niš­tva. Zbog to­ga se po­ja­vi­la po­ tre­ba kod svih za­ra­će­nih stra­na za ob­li­ko­va­njem jav­nog mnje­nja u svr­hu odr­ža­va­nja po­treb­nog ni­voa mo­ra­la.

Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E

Za vre­me tra­ja­nja ra­ta me­di­ji su bi­li pod pot­pu­ nom kon­tro­lom vla­da za­ra­će­nih dr­ža­va, a ma­ni­ pu­la­ci­je po­da­ci­ma i no­vin­skim tek­sto­vi­ma bi­le su sva­ko­dnev­ne. Na taj na­čin je tre­ba­lo kod sta­nov­ niš­tva pro­bu­di­ti pa­tri­ot­ska ose­ća­nja i na­te­ra­ti ga da se ak­tiv­no uklju­či u rat. Ste­pen kon­tro­la me­di­ ja tih je go­di­na do­sti­gao ni­vo sa ko­jim se do ta­da gra­đa­ni i či­ta­o­ci ni­su bi­li sre­li, zbog če­ga je ma­ni­ pu­la­ci­ja ose­ća­nji­ma i raz­miš­lja­njem bi­la olak­ša­na.

Nat­pi­si u no­vi­na­ma su se vr­lo br­zo po­ka­za­li kao ne­do­volj­ni, a pro­pa­gan­da je do­sti­gla vr­hu­nac ma­ sov­nom upo­tre­bom po­ste­ra u če­mu su pred­nja­ či­le SAD. Za po­tre­be pro­pa­gan­de tro­še se ve­li­ka nov­ča­na sred­stva, a po­ste­ri ko­ji su u to vre­me na­ sta­li bi­li su u umet­nič­kom smi­slu sa­vr­še­ni. Tek­sto­ vi ko­ji su tre­ba­li sta­nov­niš­tvo da ube­de ka­ko pro­ tiv­nik pred­sta­vlja zlo ko­je tre­ba bi­ti uniš­te­no ni­su mo­gli bi­ti de­lo ama­te­ra, već su vla­de za nji­ho­vo pi­sa­nje an­ga­žo­va­le naj­bo­lje struč­nja­ke. Zbog to­ga su au­to­ri mno­go­broj­nih knji­ži­ca, pam­fle­ta i le­ta­ka ko­ji su se de­li­li gra­đa­ni­ma, bi­li isto­ri­ča­ri i uni­ver­zi­ tet­ski pro­fe­so­ri. Slič­no sta­nje je vla­da­lo u knji­žev­ no­sti i mu­zi­ci to­ga pe­ri­o­da, umet­nič­ka de­la su tre­ba­la da go­vo­re o rat­noj sla­vi sop­stve­ne na­ci­je, za in­spi­ra­ci­ju su slu­ži­li he­roj­ski pod­vi­zi po­je­din­ca na fron­tu. Rat­ni he­ro­ji su vr­lo če­sto bi­li po­vla­če­ni sa fron­ta u po­za­di­nu gde su bi­li an­ga­žo­va­ni na pro­pa­gand­nim sku­po­vi­ma ko­ji su or­ga­ni­zo­va­ni po ve­ćim gra­do­vi­ma. Nji­hov za­da­tak je bio da u svo­jim obra­ća­nji­ma oprav­da­ju vo­đe­nje ra­ta I na­ go­vo­re no­ve ma­se da se pri­ja­ve u voj­sku. Obra­sci i pra­vi­la vo­đe­nja pro­pa­gand­nog ra­ta ko­ji su ta­da na­sta­li bi­će ko­riš­će­ni u svim bu­du­ćim su­ko­bi­ma to­kom XX ve­ka. Rat­na pro­pa­gan­da Pr ­vog svet­ skog ra­ta je svo­jom de­lat­noš­ću uda­ri­la te­me­lje in­du­stri­je me­dij­skog mar­ke­tin­ga ko­ji je po­stao ne­iz­o­stav­ni deo glo­ba­li­za­ci­je ljud­ske ci­vi­li­za­ci­je.