Page 1

lejla:Layout 1

12/9/2010

3:24 PM

Page 58

PREDSTAVLJAMO KNJIGU

ISHRANA ŽENA 21. VEKA Dr Lejla Kažinić Kreho, autorka brojnih bestselera na temu zdrave ishrane, magistrirala je klinički nutricionizam na uglednom Kings College, na odseku Department of Biomedical and Health Sciences, University of London. Članica je Britanskog nutricionističkog društva. Nedavno se i kod nas pojavila knjiga “Ishrana žena u 21. veku”u izdanju beogradskog Profila. Kroz 12 poglavlja i 100 recepata saznaćete kako obrokom možemo popraviti raspoloženje, uravnotežiti nivo hormona, skinuti kilograme i vratititi godine unazad. Knjiga može biti izabrana kao poklon prijateljici za Novu godinu, čime ćete joj učiniti život zdravijim i prijatnijim. Tekst: Stanislava Lazić

I Vaše preporuke kako Doživeti 100. Važno je da smo svesni svojih individualnih karakteristika te da prema tome oblikujemo svoj životni stil. Kada me pitate kako doživeti 100 mislim da ne postoji neki univerzalni recept jer da postoji verovatno bi danas mnogi doživljavali duboku starost. Ali bez obzira na nepostojanje te neke univerzalne formule mislim da je od velike važnosti za dugovečnost održavanje nivoa šećera stabilnim. Šta mislim kada to kažem? Mislim da treba da se hranimo prema glikemijskom indeksu (GI) odnosno da biramo namirnice koji šećer održavaju stabilnim. Takve namirnice upravo treba tražiti po policama naše kuhinje. One su tradicionalne za naše podneblje ali ipak danas pomalo zaboravljene, usled agresivnosti trenda konzumiranja brze hrane. Mislim na pasulj, leblebiju, sočivo, orašaste plodove, laneno ulje i njegove semenke, plavu ribu kao što je sardela, zeleno lisnato povrće. Sve su ovo namirnice koje pomažu postizanju zdravog nivoa šećera u krvi. Oscilacije šećera su i ponajviše odgovorne za prejedanje, 58

decembar 2010.

osećaj umora, manje energije a danas svedočimo da su gojaznost i dijabetes dostigli epidemijske proporcije dok se metabolički sindrom širi poput virusa gripa. Ukratko, jedimo mediteranski, birajući namirnice nižeg GI, birajmo sezonske namirnice te minimizirajmo unos namirnica koje sadrže ksenoestrogene (spoljne hormonalne hemikalije kao što su pesticidi, herbicidi, veštačke boje, pojačivači ukusa, veštački zaslađivači, akrilamidi...). Veoma je važno kretati se odnosno birati telesne vežbe od onih jakih aerobičnih do anaerobičnih i šetnje. Prilagodimo vežbu našim individualnim karakteristikama, pijmo dovoljno tečnosti i prestanimo da pušimo! I Koje su dobre dnevne navike, ritam ishrane koji treba negovati? Zašto je važno dan započeti kvalitetnim doručkom kao najvažnijim obrokom dana? • Od trenutka kada smo zaspali pa do jutra prošlo je dosta sati. Kada se probudimo nivo šećera u telu nam se snizio jer dugo nismo jeli, te je upravo sada pravo vreme da ojačamo organizam. Međutim ako nastavimo jutro bez doručka, što će često biti uzrokovano željom da smršamo ili to zahteva


lejla:Layout 1

12/9/2010

3:24 PM

Page 59

neki redukcijski program, povećavaju se šanse da osetimo simptome kao što su glavobolja, malaksalost, iritabilnost, manjak koncentracije. • Doručak je idealan obrok da unesemo određene visokovredne nutritiente za koje možda nećemo naći vremena tokom dana, te tako, naprimer, unosom različitih vrsta semenki možemo zadovoljiti sve naše dnevne potrebe za esencijalnim masnim kiselinama koje mnogima često nedostaju u ishrani. • Ako preskočimo doručak, kako se približimo sredini dana, naše telo će zahtevati nešto ‘slatko’ - znak da mu je potrebna hitna energija te će najčešće baš tada biti izbor hrana koja sadrži rafinisane šećere i više masti ali i manje vrednih nutrienata. • Svaki put kada ne doručkujemo, zbunjujemo naše telo. Zašto? Kada se probudimo telo oseća kao da se izgladnjujemo te ako ne doručkujemo, telo je zbunjeno i umesto da sagoreva nepotrebnu mast, ono zadržava masti kako bi se ‘osiguralo’ da ne ostane bez potrebne energije. Zato je danas doručak, kao najvažniji obrok dana, važan u programu mršavljenja kao i održavanja zdrave telesne težine! I Kako vidite veću opsednutost fizičkim izgledom, kao taštinom, nego zdravljem? Vidim kao vrlo opasnu pojavu, pa sam i svoju drugu knjigu, Ishrana žena 21. veka, upravo otvorila sa tinejdžerkom koja je, prema mom mišljenju, danas više nego ikada pre opsednuta time da joj telo bude socijalno prihvaćeno. Njene prehrambene navike tako više ne kreira njena porodica, kao što je to bilo u ona srećna stara vremena, nego danas to čini njeno društvo, najčešće prijateljice ali i nepisana pravila industrije mode. Osim tinejdžerki u ovaj trend socijalno prihvaćenih tela spadaju i starije žene kao i muškarci te je mnogima važnije da su mršavi ali ne baš i zdravi! Zato je dobar deo moje knjige i posvećen ovom dijetetskom mitu. I Koje su najbolje namirnice koje treba favorizovati u zimskim mesecima? U zimskim mesecima, kao i u ostalim, jedite najviše sezonske namirnice. Mnogi su baš u ovom periodu skloniji umoru i depresiji poznatoj kao ’zimski blues’ te evo nekoliko mojih saveta: • 60 odsto našeg mozga čine masnoće. Ako ih ne unosimo dovoljno, stanje se može pogoršati. Stoga oprez s niskomasnim dijetetskim programima, naročito ako ste skloni zimskom »bluesu«. • Začinite hranu čili papričicama i jedite »indijski« – (iako netipična za naše podneblje ova vrsta ishrane je danas decembar 2010.

59


lejla:Layout 1

12/9/2010

3:25 PM

Page 60

PREDSTAVLJAMO KNJIGU globalno poznata a za zdravlje se danas ističu baš njeni osnovni sastojci kurkuma, đumbir i čili) – indijska hrana proizvodi endorfine koji nas »oraspolože«. • Najmanje dva puta nedeljno jedite plavu ribu a u salatama koristite maslinovo, orahovo, susamovo i suncokretovo ulje. Jeste li čuli za Udovo ulje - izvrsnu kombinaciju omega-3 i omega-6 esencijalnih masnih kiselina?! • Jedite namirnice bogate biljnim vlaknima poput smeđeg basmati pirinča, sočiva, leblebija, lanenih i susamovih semenki, oraha i avokada – one sadrže esencijalne masnoće koje će itekako podići energiju organizma. • Što više svežeg ekološkog voća i povrća! • Ne zaboravite da pijete dovoljno vode. I Kakav je Vaš stav o novom trendu, nutricosmoceutici, šta vidite kao hranu koja se uklapa u taj koncept? Moj stav je da su i velike međunarodne korporacije shvatile da ljudi postaju svesniji onoga šta jedu ali i šta stavljaju na kožu te sada više nego ikada proizvode kozmetiku baziranu na prirodnim sastojcima koje veoma ističu i u reklamnim kampanjama. Ja generalno pozdravljam sve aktivnosti koje se okreću zdravim namirnicama ali moramo biti svesni da mnogi i nemaju, naročito danas, dovoljno novca da priušte ovakve proizvode te moja knjiga sadrži niz saveta kako uz pomoć namirnica iz kuhinje kreirati proverene, ekonomične i jednostavne preparate za kožu od pilinga do tonika za lice i noćnog vitaminskog seruma. Kao hit nutricosmoceutike vidim zob. On sadrži beta glukan koji će zauzimati sve značajnije mesto u prirodnoj kozmetici zahvaljujući svojim izvrsnim svojstvima ne samo za unutrašnjost našeg tela već i za njegovu spoljašnjost. Zob u mojim knjigama često nazivam ne samo zob nego i fantastičan zob! I Šta mislite o hirurškom lečenju gojaznosti, koje je prema našoj novoj regulativi ušlo u paket usluga koje se mogu dobiti na teret zdravstvenog osiguranja Na ovo pitanje ne mogu da odgovorim da li sam za ili protiv. Zavisi o kakvom stepenu gojaznosti je reč te ako je to po stručnoj proceni jedini način da se smanji smrtnost koju prevelika gojaznost donosi, onda bi to bio izbor. Iako mislim 60

decembar 2010.

da bi osoba trebalo da pokuša i ima volju i snagu da prirodnim načinom smanji svoju težinu, te da sama promeni svoj životni stil a ne da se oslanja na neke druge načine smanjenja težine. Po meni , iako mukotrpan i zahtevan, prirodan način skidanja kilograma je najbolji izbor, što će naravno zahtevati stručnu pomoć odnosno pomoć stručnoga tima koji će uključivati i endokrinologa, nutricionistu i/ili dijetetičara, fitness trenera kao i psihologa. I Koliko ste u praksi videli poboljšanja u lečenju bolesti nakon dijetarnih intervencija Mnogo, jer promene prehrambenih navika zaista utiču pozitivno na mnoga stanja od smanjenja holesterola, podizanja imuniteta, regulisanja šećera u krvi, smanjenja alergija na hranu, endometrioza, PCOS, do poboljšanja cervikalnih displazija... Ipak na kraju krajeva, i knjige u kojima pišem o uticaju hrane na razna stanja organizma jesu potvrda toga, ali ono što kažem hrana zaista može biti i užitak i lek te bismo svi često morali da se zapitamo šta ustvari jedemo ili možda jede nas? Tužna je statistika koja kaže da su nam deca bolesnija nego pre a jedan od razloga je i što se razvila jedna nova generacija majki – majki koje ne vole da kuvaju pa je najlakše kupiti nešto ne pitajući se šta smo zapravo pojeli. Moderna tehnologija hrane od 50-tih godina prošlog veka proizvela je 3500 raznih hemikalija koje jedemo te nesvesno svako od nas pojede oko 3 kg tih hemikalija. Mislim da je ovo dovoljan razlog da drugi put razmislimo šta smo ustvari pojeli. I Zašto je artičoka na naslovnoj strani »Prehrana žena za 21. vek« Ova naslovnica jednostavno pokazuje šta je u knjizi »Ishrana žena 21. veka« te sam i insistirala da ostane ista u svim izdanjima knjige, Hrvatskoj, Srbiji, sada se prevodi u Sloveniji, a ima naznaka da će se objaviti i u drugim zemljama (iako je moj izazov ovaj naš region). Artičoka u krilu ženskog tela i to baš ovako zelena, raskošna, asocira me na zdravlje, plodnost, svežinu, mir – a to su sve poruke koje moja knjiga nosi. Trenutno završavam knjigu prehrane za muškarca te mi je baš ova naslovnica sa artičokom podigla standarde te će biti izazov nešto tako jako i simbolično naći i za njega!

Farmalogist - Ishrana žena 21. veka  

Lejla Kažinić Kreho: Ishrana žena 21. veka

Advertisement