Page 1


Tajne ribolova 2 Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

priredio Aleksandar Daki

u Vrcu novembra 2002.


Ovu knjigu sigurno ne bi drali u rukama da nije bilo sledeih ljudi kojima se ovim putem zah valjujem: - za koordinaciju: dipl. ing. Mariji ¨irh - za savete u vezi sadraja: Milanu Jovanoviu - Mii (Zov) , Neboji Matiu (mikroElektronika) , Stanku Popoviu (RibolovaŁki Magazin) , Sinii Slaviniu ( RibiŁi i ribe ) - za informacije: Draganu Brzaku, Łlanovim a C W P - Carp teama (Sai Popoviu i Aleksandru Radovanoviu), Zoranu Dimitrijeviu, Brian Poole-u, Andriji Urbanu, Sinii TkalŁecu, Sabahudinu Mesinoviu, Edinu Rediu Ashley DjuriŁinu za podrku: (Radio021) , Bojanu SremŁeviu (RT K Kruevac) , Draganu Stankoviu (TV Last avica) , Dragomiru VujaŁiu (Radio "FOX 91,1"), Dragu Nemecu (Ribarska) , Draganu Nikoliu (www .ribar.co.yu) , Milanku StanŁiu (OSR Drina) , Mii Nikoliu (radio¨iŁica) ,Vuku Petroviu (RibolovaŁki-magazin) , Vladimiru Vukainoviu (www .ribar.co.yu)

Naznaka èitaocu: Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.

Adresa za kontakte:

Aleksandar Dakiæ Svetosavski Trg 6/b 26300 Vršac

tel: 013/821-641 e-mail: quercus@hemo.net Internet: http://users.hemo.net/quercus


Uvod 3

Knjiga je pripremana sa dunom p anjom, ipak, koliki god trud bio uloen, greaka i nejas noa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu kontaktirali u vezi sadraja knjige. Aleksandar Daki u Vrcu, 20.10.2002.


Moderan šaranski ribolov

knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima" data su detaljna objašnjenja o ivotu i navikama šarana, kao i o svim mamcima i primamama koji se koriste u njegovom ribolovu. Takodje, opisano je više razlièitih tehnika ribolova šarana, kao što su mušièarenje šarana, lov plovkom, lov na površini i klasièan lov dubinskom metodom. Cilj ovog teksta je da se da poseban akcenat na moderan šaranski ribolov, opremu i radnje koje se koriste i koje su specifiène samo za ovu tehniku. Slike vezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo ete naæi u istoj ovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi". Lokacije koje su interesantne za lov šarana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi u poglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena"

U

Pribor

Da bi se uopšte upustili u moderan šaranski ribolov, potrebno je da imamo adekvatan pribor i opremu. U ovom prvom poglavlju akcenat je dat na specifiènosti ovog pribora. Štapovi (Carp - Karpfen) Generalno posmatrano du i štapovi, sa veæom test krivom (oznaka na štapu T.C. - ne treba je mešati sa te inom bacanja) i br om akcijom su pogodniji kada elite da dobacite dalje. Medjutim, mana tih štapova je što slabije umaraju ribu i riba se lakše oslobaða udice. Sa druge strane, kraæi i mekši štapovi, su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaèaji, kao Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

5


6 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Kraæi štapovi, takoðe imaju manju transportnu du inu, što u nekim sluèajevima mo e biti prednost. Danas je uobièajena du ina za šaranske štapove oko 3,6 m. Da bi odredili koji je štap pogodan, a koji nije za šaranski ribolov, potrebno je upoznati se sa terminima koji su objašnjeni u poglavlju "Pecaroški pribor" u ovoj knjizi: • Test krivulja (engl. test curve - oznaka TC); • Te ina bacanja (engl. Weight, lure weight i slièno); • Akcija štapa Karakteristike današnjih uobièajenih štapova pogodnih za šaranski ribolov su TC 1,75-3,5lb u zavisnosti od du ine. Ovo su parabolièni štapovi. Du ina štapa Test kriva 11 ft (3,3 m) 1 3 - 2 1 lb 12 ft (3,6 m) 2 1 - 2 3 lb 13 ft (3,9 m) 2 3 - 3 1 lb Konstrukciono, štapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ili trodelni(reðe) štek štapovi, a izraðeni su od najkvalitetnijih tipova karbonskih materijala. Na ove štapove postavljaju se najkvaliteniji sprovodnici. Kako se u ovom sluèaju, parabolièan štap savija po celoj svojoj du ini, od vrha do rukohvata, sve karike trpe naprezanja i sve trebaju biti kvalitetne (SIC). Mašinica Generalno gledano, za ovaj tip ribolova potrebna je mašinica sa nepomiènom špulnom. (Za više informacija u vezi mašinica pogledajte poglavlje "Ribolovaèki pribor" u ovoj knjizi). Kapacitet špulne treba da je bar 200m onog najlona koji planirate da koristite. Ovaj kapacitet špulne potreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojanja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre. Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci šarana, a i amura koji mo e doæi, prilièno masivni i da daju prilièan otpor pri izvlaèenju. Ovako krupne primerke treba izvlaèiti štapom, a ne mašinicom, u èemi greše mnogi poèetnici. Da bi se pravilno izborili sa ribom, neophodno je da je


Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 7

kvalitet koènice koja je ugraðena u mašinicu nadproseèan. Cilj koènice je da spreèi lom štapa ili mašinice pri sna nom kretanju ribe od pecaroša, u isto vreme, pru ajuæi otpor ribi i umarajuæi je. Koènica treba da je tako podešena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona. Jaèina koènice mo e se podešavati na vrhu mašinice - "Front drag control" ili na kraju "Rear drag control". Iz praktiènih razloga drugi sistem je bolji, jer je lakše u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koèenja. Broj kugliènih le aja u mašinici mo e biti jedan od pokazatelja njenog kvaliteta. Uobièajeno je da su mašinice koje se danas proizvode i spadaju u kvalitetnije prave sa 3 i više le aja. Kod šaranskih mašinica bitnije je da imaju ugraðen "Baitrunner", nego da imaju veliki broj le ajeva. "Baitrunner" je neobièno va an kod ribolova šarana, jer dozvoljava ribi da ponese mamac, a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru a mašinica i štap. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovni pribor" u ovoj knjizi). Ribolovaèke strune U modernom šaranskom ribolovu koriste se tri tipa struna: • Monofilament (odomaæen naziv - najlon) • Upredene strune • Fuzije (multivlakno) O sva tri tipa struna kao i najbolje naèine vezivanja dve strune i strune i udice mo ete proèitati više u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" na stranama od 157 do 164. Nosivost struna treba da je bar 3,5 kg, a kod teških terena i do 7 kg. Na izuzetno teškim vodama koristit strune nosivosti preko 11 kg. Ovo do sada reèeno va i za osnovnu strunu. Meðutim, za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strune drugih karakteristika. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. Udice Za ribolov šarana koriste se jednokrake udice one velièine koje odgovaraju kako mamcu, tako i oèekivanoj velièini ribe. Teško æete pogrešiti ako koristite velièine 1/0, 2/0 ili 3/0. Imajte na umu da je uvek bolje koristiti udice renomiranih proizvoðaèa, jer su sigurno oštrije i èvršæe.


8 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

Preporuka je da uzimate hemijski oštrene udice kao i udice sa mikro jezièkom ili bez njega, jer manje povreðuju ribu. Stare klasiène šaranske udice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluèaju da na nju direktno kaèite kukuruz ili valjak, meðutim ukoliko pecate "na dlaku", ipak su bolje u e udice, koje riba lakše proguta uz mamac na dlaci. Boja udice mo e biti crna, srebrna, zlatna ili crvena. Imajte na umu da ribe ne razlikuju boju, ali razlikuju sjajnost materijala. Uobièajeno je da se uparuje boja udice sa bojom mamca. U uslovima noænog pecanja, kao i kada se peca na veæim dubinama, boja udice i mamca je potpuno irelevantna. Indikatori trzaja Indikatori trzaja su savremena pomagala, koja omoguæavaju pecarošu da pravovremeno uoèi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adekvatno kontrirao. Šaranski ribolov je specifièan po tome, što je broj ugriza u jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu bele ribe), pa je neprekidno posmatranje vrha štapa izuzetno zamorno. Za tu svrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja, koji reaguju zvuènim i svetlosnim efektom na izvlaèenje najlona od strane ribe sa špulne. Kod boljih modela moguæe je menjati uèestanost zvuènog signala, kako bi se lakše razlikovao trzaj ukoliko se peca na veæem broju štapova. Svetlosni indikatori se obièno izraðuju sa LED diodama koje imaju leè kola što im omoguæava da jednom upaljena dioda svetli i nakon prestanka izvlaèenja najlona. Svetlosni signali su izuzetno korisni u sluèaju noænog ribolova. U ranijem izlaganju, reèeno je da mašinica treba da ima "Baitrunner", kako riba ne bi osetila otpor prilikom uzimanja mamca. Svaki drugi indikator trzaja, sem elektronski, bi pru io dodatni otpor ribi, što je u ovom sluèaju nepo eljno. Neki elektronski indikatori imaju moguænost podešavanja osetljivosti, što eliminiše pojavu la nih bipova prouzrokovanih tokom vode ili vetrom. Njaveæa mana elektronskih indikatora trzaja je što je indikacija trzaja u sluèaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka štapu slaba ili nikakva. Naime, u tom sluèaju neæe doæi do izvlaèenja najlona, veæ do njegovog labavljenja i opuštanja. U tom sluèaju elektronski indikator


Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 9

najèešæe ni ne reaguje. Da bi se ovo eliminisalo, potrebno je najlon stalno dr ati blago zategnutim, što je moguæe ako se koristi kombinacija elektronskog indikatora i indikatora koji se kaèe na najlon. Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima moguæe je, dakle, koristiti i druge tipove pomagala, kao što su razni indikatori iz kuæne radinosti, indikatori koji se kaèe na najlon (majmuni), indikatori na vrhu štapa (quivertip, swingertip i springtip). Praæke Da bi se precizno prihranilo mesto ribolova, ukoliko se peca na veæoj udaljenosti danas se koristi veæi broj razlièitih naprava. Praæka je najklasiènije i najstarije pomagalo. Dobra je za krupne komade primame, ali se njom teško precizno na veæoj udaljenosti baca sitnija granularna primama, zbog velikog rasipanja. Mo e biti prilièno efikasna na manjim udaljenostima. Specijalno dizajnirani štapovi za bacanje granulirane primame (kao Cobra), su se pokazali odliènim za primamljivanje na veæim udaljenostima. Esecijalno je da primama bude pravilnog kru nog oblika. Najzad, na vodama na kojima je to dozvoljeno, primamljivanje dalekog mesta mo e se vršiti iz èamca. Moderna tehnika omoguæava izgradnju malih (do 50 cm dugih) èamaca sa daljinskim upravljanjem. Ovakav brodiæ se mo e dovesti do eljenog mesta na kojem se brodiæ automatski istovari i nakon toga vrati na obalu. Dr aèi za štapove (pod-ovi) Zbog specifiènog polo aja štapova prilikom ribolova, (paralelni sa zemljištem ili blago nagnuti unapred), kontruisani su specijalni dr aèi za veæi broj štapova. Obièno dr e 3 do 4 štapa. Ovi dr aèi štapova (engl. Rod-štap, pod-dr aè) omoguæavaju da se na njih postave i elektronski indikatori trzaja. PVA - polivinil alkohol - vlakno Polivinil alkohol ima osobinu da se, ako se od njega izradi vlakno, ono se za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. Ova njegova osobina je našla primenu u modernom šaranskom ribolovu. Naime, sada je moguæe


10 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

na kratak komad PVA vlakna nanizati eljeni broj komada zrnaste hrane koju elimo da koristima kao primamu. Ovako nanizane partikle, prive emo za glavni najlon blizu udice. Nakon zabacivanja, PVA æe se otopiti i partikli æe ostati slobodni, pored udice kao primama. U skorije vreme, pored PVA vlakna, mo e se kupiti i PVA vreæica, u koju je moguæe ubaciti veæi broj sitnih partikala, ali i sve druge tipove primama. Anti-tangle Specifièan naèin vezivanja - sistem, koji omoguæava da se na velike daljine zabaci mamac, a pri tom ne doðe do mršenja sistema. Sa antitangle, helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. Ampule za noæno pecanje Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastiène ampule ispunjene dvema teènostima. Ampule mogu biti razlièitih preènika, mada su najuobièajniji 1,5mm , 2mm i 3mm. Da bi se aktivirala potrebno je par puta blago prelomiti ampulu da bi došlo do mešanja teènosti, nakon èega ona poèinje da sija. Uobièajene su fluorescentno crvene i uto-zelene boje. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakon upotrebe se baca. Obièno se montira na vrh štapa kod dubinskog ribolova, odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. U nekim primenama, mo e se montirati i na varalicu koja se vuèe noæu kroz vodu. Kako šaran vrlo èesto radi i noæu, ove ampule su izuzetno korisno pomagalo. Dodaci mamcima i primami U knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objašnjenja za veliki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu šarana, gde je dato preko 40 proverenih recepata za boilije. Desetak recepata za boile dato je i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom šaranskom ribolovu. Ovde æu se osvrnuti samo na one materije koje su specifiène za moderan šaranski takmièarski ribolov, a nisu detaljno objašnjenje u prethodnoj knjizi. Atraktori - su generalno gledano, materije koje privlaèe ribe. U


Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 11

veæini sluèajeva su to arome, koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju. Uljanog su tipa i najèešæe se koriste ulja semenki, ulja koja se koriste u uzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Kao atraktori se èesto koriste i amino kiseline. Amino kiseline ivotinjskog porekla obièno su iz jetre sisara. Koriste se u taèno datoj kolièini za svaki recept. Nije dobro dodavati veæu kolièinu, jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. Mišljenja o upotrebi amino-kiselina je podeljeno. Dok jedni smatraju da su neophodne, drugi tvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. Ukoliko se dodaje d igerica, treba je koristiti sve u i samlevenu u kolièini od oko 80 g na 0,5 kg miksa. Samlevena d igerica se meša sa jajima, pa se ta mešavina dodaje u suvi miks. Umesto d igerice, neki koriste lignje. Arome - se koriste da bi zamirisale mamce i primamu. Meðutim, treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji. Naime, dve arome koje identièno mirišu u vazduhu, u vodi mogu stvarati potpuno razlièite efekte. U vodi se mirisi ne mogu širiti, veæ se šire ukusi. Arome jonizuju prostor i na taj naèin predaju informaciju ribi o sebi. Dakle, vrlo je bitno, sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma. Do sada se pokazalo da se etil alkohol mnogo br e rastvara u vodi, pa æe se sa mamca br e isprati. Sa druge strane mnogo æe br e zasititi svojom aromom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola. Propilen glikol je bolji u zimskim mesecima, kada je èekanje na ribu du e, dok je etil alkohol prihvatljiviji leti. Pored veštaèkih aroma, mogu se koristiti i prirodne arome u vidu zaèina. Neki od najjaèih prirodnih mirisa su: • kari (curry) - je orijentalna mešavina zaèina (kao osnova koristi se kim, grèko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. Izuzetno je jakog mirisa i uto-braon boje. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blagu zelenu fluorescentnu nijansu. Slano-ljutog je ukusa. Treba dodati oko 15 g zaèina na 0,5 kg suvog miksa. Najbolje rezultate daje u ribljim i zaèinskim mešavinama. Pored karija, pokazalo se da se mo e dodati i par kapljica èili sosa. Obratite pašnju na kolièinu èilija, jer je izuzetno ljut. Nikako ne dodajte èili ili kari u sluèaju da su slani. • grèko seme - je zaèinska biljka koja se koristi u kulinarstvu samostalno ili u mešavinama sa drugim zaèinima. Ima blag ali specifièan ukus, koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i šaranske ribe.


12 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

Dodaje se oko 4 g na 0,5 kg mešavine. Obièno se dodaje u riblje i mešavine sa semenjem za ptice. • beli luk - je jedan od najjaèih aromata koji rastu kod nas. Pokazao se izuzetnim, kako samostalno u miksevima, tako i u kombinaciji sa grèkim semenom. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u kolièini od 30 g na 0,5 kg suvog miksa. Koristi se u mešavinama sa aromom voæa, zaèina i u ribljim mešavinama. Izazivaèi gladi - su treæa najèešæa komponenta primame i mamaca. Cilj izazivaèa gladi je da delujuæi kao laksativ, što pre ribu nateraju da svari i izbaci pojedenu hranu, izazivajuæi njenu glad. Riba æe se, zbog svoje gladi, mnogo èešæe vraæati na mesto primamljivanja i poveæaæe se verovatnoæa za ulovom. Najbolji naèin da se stimulator ravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks, veæ da se ulupa sa jajima i malom kolièinom miksa. Na ovaj naèin dobija se poluteèna masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. Nakon toga, ovu mešavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti. Kazeini i kazeinati - su koncetrovani (90 do 96%) mleèni proteini. Kazeini mogu biti kiseli i neutralni. Sitnija granulacija (30) se koristi za izradu tvrdih mamaca, dok se krupna granulacija (90) koristi za izradu plivajuæih boilija. Dodaju se u kolièini od 5 do 50% u zavisnosti od eljenog stepena obogaæenja smeše. Kazeinati mogu biti natrijumovi ili kalcijumovi. Imaju visok stepen belanèevina. Koriste se za izradu plivajuæin boilija do 25% u smesi. Zaslaðivaèi - zbog osobine šeæera da upija mnogo vode i time daje nepotrebnu vla nost, umesto šeæera dodaju se mnogo jaèi veštaèki zaslaðivaèi. Moguæe je koristiti i prehrambene veštaèke zaslaðivaèe, ali su oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih za pripremu mamaca. Generalno gledano, kolièina zaslaðivaèa koji æete dodati zavisi i od arome boila. U boile sa aromom ribe ide manje (ili se stavlja slabiji zaslaðivaè), a u boile sa aromom voæa ili zaèina više zaslaðivaèa. Kao orijentacionu meru, ukoliko koristite veštaèke zaslaðivaèe, uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. Ukoliko koristite prirodne zaslaðivaèe mera je od 10 do 20 ml na 0,5 kg suvog miksa. Najèešæe korišæeni prirodni zaslaðivaèi su: • melasa - veoma tamna, lepljiva i slatka teènost. Zbog svoje


Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 13

tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko su potrebni svetli boili, obièno namenjeni za zimski ribolov, bolje je koristiti veštaèke zaslaðivaèe. • kukuruzni ili jeèmeni slad - dobro je pre upotrbe ovaj malt pustiti da malo prokisne, kako bi dobio karakteristièan jak miris. Koristi se oko 10 ml na 0,5 kg suvog miksa. Takoðe, mo e se koristiti i mešavina kukuruznog malta i melase u odnosu 1:1.

Veština

Kao kruna cele veštine, potrebno je savladati tehniku modernog šaranskog ribolova. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike primamljivanja, tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranja mamca i izvlaèenja zakaèene ribe. Veliki broj šarand ija poštuje svoj ulov i prilikom izvlaèenja posebnu pa nju poklanja brizi da se riba ne povredi, kako bi nakon merenja i slikanja, mogla da se vrati u vodu bez posledica. Ovaj postupak naziva se tehnikom “uhvati i pusti” i o njoj æe biti više reèi na kraju ovog poglavlja. Tehnika primamljivanja Tehnika primamljivanja šarana mo e biti loosefeeding ili grounbaiting. Kada se ka e loosefeeding, podrazumeva se rasipanje zrnaste primame i mamaca na mesto pecanja. Detaljan opis ove tehnike biæe objašnjene kasnije u ovom tekstu. Groundbaiting, je termin koji oznaèava hranjenje mesta kuglama primame na bazi brašna. Veæina standardnih kupovnih i domaæe pravljenih primama upravo je na bazi razlièitih vrsta brašna. Više recepata i opise tehnika njihovog korišæenja daje se u knjizi “Tajne ribolova 1”, a ovde æu se skoncentrisati samo na neke specifiène vrste prihrana koje do sada nisu obraðivane. • Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retko korišæena primama. Najbolje su se pokazale kada je mamac boili, kukuruz šeæerac ili kukuruz zuban (obièni kukuruz). Ove pahulje izuzetno lako upijaju boje i mirise. Priprema je vrlo jednostavna. U plastiènu posudu ili šerpu stavite eljenu kolièinu pahulja i sipajte vrelu vodu. Ostavite oko jedan èas i napraviæe se vrlo gusta i gipka pasta. Ova pasta je idealna primama. Pravi odnos vode i pahulja, zavisi od proizvoðaèa i


14 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

najbolje je da sami kod kuæe eksperimentišete. Ukoliko elite da dodate boju ili aromu uradite to mešajuæi ih sa vodom u kojom æete kasnije natopiti pahulje. Takoðe, u primamu mo ete dodati i konopljino seme, riblje brašno ili semenke. Ukoliko elite da dobijete manje lepljivu primamu, zamrznite na nekoliko dana nakvašene i umešene pahuljice. Prilikom razleðivanja, jedan deo vode æe izaæi iz primame. • Hleb jeste staromodan i veæina pecaroša smatra ga prevaziðenim, ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. U gnjeèeni hleb treba dodati semenke, hranu za pse ili maèke, riblje brašno ili koncentrat, kako bi se dodatno zamirisao. Ukoliko dodajete hranu za pse i maèke, pre mešanja, potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha, pa tek onda da ih umešate. Prilikom kvašenja u vodu treba staviti arome i boju. I na kraju, znajte da je šaranu potrebno odreðeno vreme da se navikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. Uvek imajte to na umu, kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. Prilikom prihranjivanja pazite da vodu ne prehranite. Takoðe, ukoliko u vodi ima mnogo sitne bele ribe ili recimo babuški i karaša, bolje je koristiti loosefeeding tehniku. U suprotnom, jata sitnih riba æe vam dosaðivati neprekidnim pipkanjem mamaca. Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde æu dati jedan tipièan pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame: U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome elimo da pecamo i pripremiti ga. Kada dodjemo na vodu, meðu prvim stvarima koje treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kg druge hrane u toku ribolova. Èim se doðe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko 1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. Aroma boilija i zrnaste hrane mora biti ista. Preporuèljivo je da i velièina boilija bude pribli no velièina zrnaste hrane. Na taj se naèin æe riba, ako ništa greškom uzeti nekoliko zrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv. Cilj je šarana naviknuti na hranu. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se ne peca boilijima. Ono što u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazi na krupnije boilije - one velièine koje æete kaèiti na udicu. Dakle, svakog


Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 15

dana u dnevnu kolièinu primame, smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste hrane i poveæajte udeo velikih boilija. Za oko 4 dana, kompletna primama treba da je od samo krupnih bojlia. Kolièina primame od samog poèetka mora zavisiti od vode i oèekivanog broja riba koji tu ivi. Generalno gledano, svakog dana treba kolièinu hrane smanjiti za 50% u odnosu na prethodni dan. Osnovna zamisao kod primamljivanja je da se riba navikne na hranu, ali da se ne nahrani. Ovo posti emo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstièu probavu, u primamu. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto, što je preduslov za dobar ulov. Nije realno oèekivati velike ulove na samom poèetku. Ribi je potrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se mora omoguæiti. Od vas zavisi da li elite da prvih dan-dva pecate ili samo da kampujete kraj vode. Veæ od treæeg dana, postoji šansa da je šaran probao boili eljene velièine i da æe krenuti za mamcem na udici. Tu kreæemo u drugu fazu. Tehnika pripreme i upotrebe mamaca - boila U knjizi “Tajne ribolova 1” dato je preko 40 proverenih mikseva za boile, meðutim sam postupak izrade nije dat do tanèina. Cilj ovog teksta je upravo da se taj postupak pojasni. Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta. Nakon toga se pasta rolja u kuglice eljene velièine, koje se nakon toga kuvaju, prosušuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. U sastav boilia uvek ulaze jaja, arome i zaslaðivaèi i sam osnovni praškasti miks. Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. Praviæemo jednostavne pirinèane boile, koji su iako vrlo jednostavni, izuzetno lovni. Prvo je potrebno da napravimo suvi miks. U veæu šerpu ili plastiènu posudu treba usuti 250g griza, 125g pirinèanog brašna (ukoliko ne mo ete da naðete brašno u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinèana zrna) i 125g sojinog brašna. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kašièicu crvene prehrambene boje u prahu i sve dobro izmešajte. Ukoliko ne mo ete da naðete boju u prahu, veæ teènu boju, onda je nemojte umešati u suvi miks veæ u jaja. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti. Prespite ga u papirnu vreæu i smestite na suvo i hladnije mesto.


16 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

Kada odluèite da boilie napravite, preðite na sledeæu fazu. Prvo je potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaðivaèa sa jajima. U plastiènu posudu razbite 4 jajeta, dodajte arome i zaslaðivaèe. Vrlo je bitno da dodate taènu kolièinu aroma. Informacije o merama moraju se nalaziti na svakom pakovanju. Ukoliko koristite teènu prehrambenu boju, dodajte je sada u jaja. Viljuškom dobro ulupajte jaja i dodatke. Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvi miks. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano mešajuæi. U prvi mah dodajte oko jedne pune šolje suvog miksa u jaja i napravite poluteènu masu. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. Polako, nastavite da dodajete suvi miksi, neprstano mešajuæi viljuškom. U jednom trenutku, masa æe postati pretvrda, pa nastavite da mesite rukama. Kada umešate kompletnu kolièinu suvog miksa prelazite na treæu fazu. U ovoj fazi treba izraditi boile eljene velièine. Kako ih pravite sami, nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon velièina. Ovo æe vam trebati, posebno na vodama gde je potrebno ribu naviæi na krupnije boile, prvo im bacajuæi sitnije. Pravilo je da boili treba da je okrugao. Ovakav oblik je najlakši za izbacivanje na velike daljine. Meðutim, nekada je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji za ribu i mo e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju. Ovako pripremljene boile treba još skuvati. Najbolje je koristiti dublji sud i rešetku (Vrlo jeftino se mogu naæi priruène friteze pogodne za korišæenje na štednjaku koje su idealne za ovaj posao). U sud je potrebno sipati vodu i saèekati da ona provri. U meðuvremenu na icu poreðajte boilie. Kada voda poène da vri, spustite icu sa bojlima u vodu i saèekajte oko 2 minuta. Nakon toga ivadite boile i pustite da se iskaplju. Rasporedite ih po èistoj krpi i ostavite da se prosuše i ohlade oko pola sata. Ovako pripremljene boile mo ete spakovati u plastiène vreæe i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu. Nekada, a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetno jakog mirisa (velika kolièina mulja organskog porekla) pa mo e uticati na miris mamca, dobro je koristiti pop-up boile. Pop-up boili su u stvari boili koji plivaju u vodi, umesto da tonu. Prilikom pozicioniranja, ovi boili se podi u sa dna, ispravljajuæi dlaku. Udica ostaje na dnu ili se i ona blago podi e ka gore. Riba, rijuæi po dnu, nailazi na mamac koji mu je


Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 17

prezentovan na par santimetara od dna, te ga lako uoèava. Sama izrada ovih boila mo e biti: • upotreba polistirena ili plute - Za ovu metodu koristi se isti miks kao i za normalne boile, ali se prilikom formiranja kuglice u sredinu svake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Nakon toga se kuglice kuvaju kao i normalni boili. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i boju kao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive. • obrada u mikrotalasnoj peænici - Umesto da u svaki boili utiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu, u ovoj metodi potrebno je da boili ispeèete u mikrotalasnoj peænici. Osnovni miks se priprema kao i kod normalnih boila, samo se ne kuva, veæ se peèe u mikrotalasnoj peænici. Istovremeno se mo e obraditi oko 30 boila od 14mm. Pecite ih oko 2min. Ako se nakon ovog perioda na njima ne pojavljuju znakovi pregorelosti ili dima, pecite još 15 sekundi, sve vreme pazeæi na njih. Ponavljajte peèenje od po 15 sekundi onoliko puta dok boiliji ne poènu da se dime. Zapamtite to vreme. Vrlo je bitno da svaki put postavite isti broj boila iste velièine, kako bi taèno znali koliko traje priprema. Recimo za 30 boila 14mm, potrebno je 2 minuta i tri puta po 15 sekundi na maksimumu da bi poèeli da se dime. Kako vama ne trebaju prepeèeni boili, oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do toga da vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundi peèenja. Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja i velièine boila koje peèete, pa je neophodno da mera uvek bude ista. Pazite na to da se peèenjem jedna kolièina arome gubi, pa je dobra preporuka da dodate oko 50% više arome i mirisa u osnovni miks, nego kod redovnog boila. Bez obzira da li koristite obièan ili pop-up boili, preporuka jednog broja šarand ija je da neposedno pre upotrebe, boili umoèite ili na njega nakapljete dodatnu kolièinu arome, kako bi ga uèinili atraktivnijim. Ovo se èini umakanjem i natapanjem boila - Ukoliko se odluèite za ovaj naèin, prvo morate razbla iti aromu i do 10 puta, jer bi direktno natapanje boila u èistu aromu, naèinilo presna an boili, koga ribe ne bi rado uzimale. Pored standardnih kupovnih aroma, za ovu svrhu mogu poslu iti i prehrambeni èokoladni ili voæni prelivi za torte ili sladolede i razna ulja. Vrlo je bitno da obratite pa nju na to da se aroma rastvara u


18 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

rastvaraèu. Poznato je da se slièno u sliènom rastvara, pa i rastvor u rastvaraè moraju biti sliène koezistencije. Naime aroma mo e biti uljana ili alkoholna. Ukoliko je alkoholna, ona æe se dobro rastvarati u vodi i boili treba umakati u vodeni rastvor arome. Meðutim, ukoliko je aroma uljana, ona æe se u vidu kapljica naæi na površini vode i efekat umakanja boila biæe kao da ste ih umoèili u èistu vodu. Za uljane arome, koristite slabomirisna rafinisana biljna ulja. Ukoliko elite mo ete koristiti mešavinu aroma, meðutim obratite pa nju da su ili sve arome uljane ili da se sve rastvaraju u vodi. U suprotnom efekat neæe biti oèekivan. Boili treba u aromi da stoji bar 24 èasa, mada je prava mera nedelju dana i više. Što bude du e stojao aroma æe se bolje upiti. • za Crveni recept pomešati: 40 ml glicerina, 1/4 šolje šeæera, 30ml crvene boje, 30ml arome badema, 2 kašike meda. • za Zimski recept pomešati: 30 ml arome ruma, 30 ml arome badema, 30 ml arome meda, 20 ml glicerin, na vrh kašike neke fluorescentne boje. • za Voæni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. Uzeti oko 25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina, 5 ml neke arome. I na kraju ovog dela o boilima ostaje još par preporuka o tome koje boile kada koristiti. Dva su osnovna pristupa: • Biti drugaèiji - ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vremenom postaju sve odbojnije prema boilijima. Razlog je taj što se nakon hvatanja i izvlaèenja riba ponovo pušta. Nekoliko puta uhvaæena riba na boile poèinje da povezuje boili sa onim što joj se kasnije dogaða i poèinje da ga izbegava. • Biti isti - ovaj prilaz poèiva na èinjenici da se šaran u prirodi ne hrani boilijima i da je potrebno odreðeno vreme da se navikne na novu hranu. Pecati na hranu na koju svi pecaju znaèi eliminisati vreme navikavanja. Najzad, kada pecate prvi put na nekoj vodi, proverite kakvo je dno. Ukoliko je èisto svaki boili mo e doæi u obzir. Meðutim, ukoliko je dno puno organskog otpada, a to æete primetiti po mirisu boila, potrebno je koristiti jako mirisne smeše, kao što su one sa mirisom ribe.


Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 19

Tehnika plasiranja mamca Jedan broj šarand ija i dalje koristi hranilice. Oko njihove upotrebe mišljenja su podeljena. Sa jedne strane, prednost im je što na isto mesto pada i primama i mamac, ali im je mana što je kolièina primame mala, što se teško koristi zrnasta primama i što prilikom izvlaèenja i borbe sa ribom, hranilica vrlo lako zapne za prepreke, što mo e dovesti do gubitka ribe. Ukoliko se ipak odluèite da koristite hranilicu, što je èesto i preporuèljivo na lakim vodama, treba to uraditi na sledeæi naèin. Prvo, hranilicu napunite primamom, a onda u primamu utisnite mamac (boile ili kukuruz) zajedno sa dlakom. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku u hranilicu. Ideja je da šaran, privuèen hranom iz hranilice, pronaðe i boilije umešane sa primamom na dnu. Ovaj metod, ako je pravilno plasiran, mo e doneti izuzetne uspehe, posebno tamo gde riba nije navikla na boilie. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati, po pravilu bli e obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore trzaja i èekajte. U drugoj fazi, šaran se navikao na mamac i treba dodavati samo onoliko primame, koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hrani negde drugo. Nemojte preterivati. Bolje je bacati manje kolièine više puta u toku dana, nego raditi jedno jako prihranjivanje. Tehnika izvlaèenja zakaèene ribe U sluèaju trzaja, kontra treba biti odluèna, kako bi se udica zabila u usnu šarana. Po pravilu upecan šaran be i prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na špulni. Dakle, ako je mašinica sa kvalitetnom koènicom, ona æe u ovom prvom udaru, besprekorno puštati najlon, neprekidno umarajuæi ribu. Kada se riba smiri i zaustavi, potrebno ju je polako privuæi ka obali. Sem ukoliko vam je mašinica izuzetno kvalitetna (sa pu nim prenosom), nije preporuèljivo ribu privlaèiti okretanjem ruèice. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha štapa. Kada riba krene


20 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

ka vama, pratite njeno pribli avanje namotavajuæi najlon. Kada riba krene od vas, podignite vrh štapa nagore. Na taj naèin èete rasporediti silu po štapu i on æe pored koènice na mašinici izmarati ribu. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluèno krene u ne eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutku blago popustite tenziju najlona, ali nikako ne ispuštajuæi kontakt sa ribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u eljenom pravcu. U velikom broju sluèajeva, riba æe se okrenuti tamo gde vi elite. Ukoliko zaplete najlon u travu i ukoliko ne mo ete da je odatle izvuèete, a da ne pokidate sistem, pokušajte da otpustite najlon i ostavite štap u dr aè. Èesto æe riba izaæi iz trave ka dubini i na taj naèin sama se odmrsiti. Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prihvatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda da se riba štapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom po pliæaku, èesto dovodi do gubitka ulova. Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte u dodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna ošteæenja prilikom izvlaèenja i kako da je vratite u vodu a da ne do ivi šok. Najjednostavni naèin postavljanja boila na dlaku

Presavijte strunu kao na slici iznad...

... pa naèinite èvor ...

...iglom probodite boili...

...zkaèite èvor vrhom igle i provucite strunu kroz boili...

...provucite strunu kroz alku udice...

...zave ite “èvor bez èvora”,tako što æete obmotati vrat udice od alke ka vrhu 810 puta, a zatim vratiti namotavanje ka alki još 2-3 puta i provuæi strunu kroz alku...

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem


Ribolovne tehnike 21

Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Carp World Popoviæ

Naš najtrofejniji Carp team

www.carp-yu.co.yu

Carp World Popoviæ


Meè tehnike

Brzinski lov beovica ije redak sluèaj da se na nekoj vodi mo ete naæi ispred ogromnog jata beovica. Uz pravilnu primamu, mamce i dobro podešen pribor, za kratko vreme mo e uloviti lepu kolièinu riba. Lov beovica vem neæe doneti kapitalne ulove, ali mo e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade, kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kao i kada elite da se odmorite od svakodnevnog ivota. Treba reæi da mladi upravo ovakvim ribolovom zapoèinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ih ohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusniji pecaroši bi trebalo da im ovaj lov uèine što efikasnijim. U ovom tekstu nalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova. Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okušali u ribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, staništima, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi “Tajne ribolova 1”. Uovom tekstu æemo razmatrati samo one informacije koje su karakteristiène za ovu tehniku. Ukupna kolièina ribe koju mo ete uloviti ovom tehnikom za jedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te ina beovica oko 15 g, jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv. Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadaju mamac periodièno. Kada jato doðe, u proseku se peca po jedna beovica na minut, meðutim, jato brzo pretra i kompletan areal i nastavlja dalje. Tada nastaje du i period neaktivnosti. Cilj ove naše tehnike je da jato zadr imo što du e i na taj naèin maksimalno smanjimo vreme neaktivnosti. Obièno je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se èeka da jato

N

22

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 23

doðe. Ovo èekanje mo e biti i mnogo kraæe, ali je prosek oko sat vremena. Nakon tri do èetiri sata broj ugriza po minutu je najveæi, a nakon toga se polako smanjuje. U zavisnosti od naše veštine, ovo smanjivanje mo e biti veæe ili manje. Iskusan pecaroš mo e upecati po jednu beovicu svakih 10-15 sekundi. Pripreme Kada se ispred vas naðe jato gladnih beovica, nije teško i uhvatiti ih. Idealna udica je velièina 20 ili 18, a najlon mo e biti i veæe nosivosti nego što su one. Idite na najtanje najlone koji æe vam omoguæiti lagodno pecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvim dovoljna da izvuèe i mnogo veæe ribe od beovice. U ovom sluèaje nema predveza veæ se isti najlon ve e za vrh štapa, na njega se postavi plovak, minimalna kolièlina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna, olovo postavite što bli e udici jer u tom sluèaju prirodna prezentacija mamca nije bitna. Ukoliko pecate pri površini ili u srednjem delu, olovo podignite koliko mo ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uticaj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne vaæe mamac, veæ ga ne nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguæava da na istog crviæa ili glistu, mo ete uhvatiti i desetak riba. Mestu pecanja treba maksimalno priæi, kako bi mamac mogli lako da plasirate na eljeno mesto, a da vam pri tome polo aj ruke bude ugodan. Naime, kod ovog metoda, štap neprekidno dr ite u ruci. Štap uhvatite oko 50 cm od kraja. Dr ite ga šakom sa strane, tako da vam lagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakšali dr anje, oslonite kraj štapa na donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran štap, bi trebalo da blago prete e unapred, èineæi minimalan pritisak na vašu podlakticu i zglob. Meðutim, veæina štapova nije balansirana, što ote ava njihovo dugotrajno dr anje. Štap se balansira dodavanjem adekvatnog ote anja ispod kapice na zadnjem kraju. Mre asta, pletena èuvarka sa širokim otvorom (bar 60 cm) je idealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacujete upecanu ribu. Svaka sekunda koju uštedite prilikom skidanja ribe sa udice, je dragocena, jer æete u ukupnom skoru imati više riba i u sluèaju da ste na takmièenju, veæe šanse za pobedu.


24 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Trudite se da ih samim cimom štapa izbacite iz vode, tako da ako se budu i otkaèile, po inerciji nastave da lete ka vama. Takodje mislite o tome da mamci i primama budu pri ruci, jer æe to dodatno smanjiti trošenje vremena. Pribor Idealno je da na pecanje ponesete èetiri nameštena štapa od po 4,5m, 3,5m, 2,5m i 1,5m. Na poèetku koristite najdu i štap, meðutim, kako ribolov odmièe, pravilno rasporeðenom primamom, jato æete privuæi bli e obali i samim tim preæi na kraæi štap. Cilj vam je da pecate na 1,5 m štapu, jer on omoguæuje najbr e rukovanje. Ukoliko nije dozvoljeno da koristite taj broj štapove, koristite štap du ine koja je propisana, a po potrebi ga mo ete skratiti skidanjem nastavka. U isto vreme potrebno je da skratite i najlon. Ova operacija vam neæe uzeti mnogo vremena, meðutim, ukoliko se jato opet udalji od obale, vreme potrebno da ponovo produ ite najlon je dosta veliko. Kada pecate klasiènom teleskop-pecaljkom izaberite štap èiji je vrh maksimalo mekan, što æe vam omoguæiti lagodne zabaèaje lakog sistema, a rukohvat èvrst. Ovakav štap æe u svom srednjem delu biti srednje mek i neæe se previše uvijati zbog uticaja boènog vetra ili pomeranja vaše ruke. Du ina najlona mora biti takva, da kada podignete štap iz vode udica doðe taèno gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr ite desnom) ili malo du a. Ovo æe vam omoguæiti da lako skinete upecanu ribu sa udice. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno da povuèete ka sebi, što æe napnuti štap i ote ati otkaèinjanje ribe sa udice. Sa druge strane predugi najlon æe se prilikom zabacivanja kaèiti i za ruke i za okolinu. Primamljivanje Prihranjivanje beovica je najsliènije hranjenju jata golubova u parku. Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inaèe æe ono ili da otpliva ili æe prestati da se interesuje za vaš sledeæi zabaèaj. Pri svakom zabaèaju, dakle svakih 15 do 20 sekundi, potrebno je da bacite po 3 do


Ribolovne tehnike 25

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

4 bela crviæa i po jednu kuglicu primame velièine oraha svakog minuta. Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas. Krupnije beovice æe se uvek sakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete, tako da æe sa ovakvim prihranjivanjem, one biti taèno tamo gde zabacujete. Mamac menjajte èim primetite da je broj udaraca opao. Nikada ne èekajte dugo sa starim mamcem, ako je on neatraktivan. Ukoliko je voda obojena, crveno i bronzano obojeni mesni crviæi su se pokazali lovnijim. Tehnika Osnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaèenju riba. Na poèetku æe taj ritam biti sporiji, meðutim, kako trzaji budu uèestaliji, tako æe ovaj ritam više lièiti na ritmièno kru enje štapom. Nakon zabacivanja, pustite da strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saèekajte da se plovak ispravi. Plovak æe lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi treba odmah da kontrirate, pazeæi i usmeravajuæi ribu ka vama, kako ne bi, u sluèaju da spadne sa udice, pala u vodu. Obratite pa nju na rastinje iza vas. Svako mršenje najlona u njega prouzrokovaæe gubitak vremena koji mo e da vas košta plasmana. U toku ribolova, uvek posmatrajte da li je došlo do usporavanja ovog ciklusa. U tom sluèaju je bitno da pravilno reagujete. Mogu se desiti dve stvari: • da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi - tu treba odmah pomeriti plovak • da je jato otišlo dalje od ili bli e ka obali - i tu treba promeniti štap ili istom modifikovati du inu

W


Pecanje na konoplju kao mamac valitetne bodorke se najbolje pecaju na konoplju kao mamac. Potrebno je poznavati tehniku, kako bi uspeh bio zadovoljavajuæi. Osnovna stvar zbog koje mnogi odustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je, što je u poèetku gotovo nemoguæe, i pored mnoštva trzaja, zakaèiti ribu. Naravno, nakon sat ili dva pecanja ovaj problem se praksom sam rešava. Kako je ovaj naèin pecanja više od same promene mamca, u ovom tekstu æe se obraditi upravo ove specifiènosti. Èitaocu se predla e da u knjizi “Tajne ribolova 1”, detaljno prouèi naèin pripreme konopljinog zrna za ribolov. Najveæa prednost konoplje je što æete na nju pecati krupnije primerke. Kako su konoplja (i kasteri ili ito recimo), tvrði mamci od crviæa, hleba i glista, sitnije ribe sa ne nijim ustima nisu za njih zainteresovane, pa æe krupnije uspeti do njih da doðu. Odavde zakljuèujete da tvrði mamci zapravo vrše selekciju i koristite ih onda kada u vodi ima puno sitne ribe. Druga prednost konoplje je da nikada ne mo ete prehraniti ribu. Koliko god da bacite konoplje, ona æe ispustiti više ulja, koje æe opet još jaèe primamiti ribu.

K

Strategije Prva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija bela riba. Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja je objašnjena u knjizi “Tajne ribolova 1”, a udica se mamèi jednim zrnom konoplje. Na samom poèetku bacite malo primame i zabacite mamac na samo dno. Kada poènu trzaji, polako smanjite dubinu sa svakim zabaèa-

26

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 27

jem, do onog trenutka, kada je signalizacija plovkom dovoljno brza, da kontra bude efikasna. Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan “prekrivaè” od zrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kao što su mrena ili linjak. Kada pravite “tepih” potrebno vam je oko 4 litre konoplje, pomešane sa kasterima ili kukuruzom šeæercem. Kao mamac koriste se dva kastera ili glista na udici. Pribor Osnovni razlog promašaja je preteška oprema. Bodorke same po sebi stidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju promašaja. Prvo što treba imati na umu je da štap treba da je što br i i lakši. Najlon podveza, posebno u bistroj vodi, ne bi smeo biti preko 0,06 mm. Plovak treba da je minimalne nosivosti, kako bi i olovce ispod bilo najmanje moguæe. Kada je god moguæe pecajte sa dugim pecaljkama bez sprovodnika ili štekama, kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljno daleko. Na sreæu, konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obale pa nadalje, pa vam neæe biti potrebni predugaèki štapovi. Obratite pa nju da su zrna konoplje dosta teška, mnogo te a nego crviæi ili kasteri, te da æe u tekuæim vodama, uticaj vode biti mnogo manji na njihovo rasejavanje po dnu. Dakle, zrna konoplje su brzotonuæa i pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gde prilikom bacanja padnu na površinu vode. Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkom antenom, napravljen od balze. Ovakav plovak æe sam, èesto i bez olova pravilno le ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu. Na kanalima i plitkim mirnim vodama, sistem podesite tako da mamac potpuno le i na dnu. Leti, kada primamljujete pomalo i èesto, uspeæete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinu pecanja, pomeranjem plovka ka mamcu. Ako du e vreme pecate na istom mestu, uz stalno, ali kolièinski malo primamljivanje, mo ete pomeriti mamac i u gornju polovinu vode. Na ovaj naèin æete selektovati udare na najkrupnije komade, meðutim vreme izmeðu dva udarca mo e biti izuzetno dugo. Zimi je ipak moguæe pecati samo na dnu.


28 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

U slièaju kada pecate na dubljim ili br im vodama, treba uzeti te i plovak u obliku štapiæa koji æe se što pre uspraviti. I dalje koristite minimalno olovno ote anje. Kada je izuzetno vetrovito, posebno kada vetar duva nizvodno, izaberite vagler sistem monta e. Pravilo je da jaèi vetar tra i te i sistem i te a olova. Preporuke • Na mešovitim vodama, nije loše pored semena konoplje, probati seme ptièije grahorice. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18. • Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16 do 20. • Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promašaja nsu krivi pecaroši, veæ to riba napada olovca. Da bi ovo izbegli, probajte da grupišete olovca umesto da ih razvlašite po najlonu. • Još jedna veština je da vam najlon bude uvek nategnut. Dakle, ne dozvolite da se najlon nakon zabaèaja slobodno opusti sve do smirivanja sistema, jer bi u tom sluèaju imali situaciju u kojoj ne mo ete da reagujete na ugriz ribe. Ukoliko najlon dr ite blago nategnutim, verovatno æe se riba, koja uzima mamac u padu, sama upecati.

I


Pecanje diberom iber je plovak koji se skoro sam ispravlja u vodi bez potrebe dodavanja ote anja ili uz dodatak vrlo malog ote anja. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. Mogu biti dugaèki od 2 do 10 cm i široki na vrhu od 5 do 7 mm. Po pravilu se optereæuju sa dva olova br 12 ili èetiri br 6. Kada se dodatno optereti, on mo e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar. Ova osobina ga èini idealnim za prezentovanje potpuno nepomiènih mamaca na samom dnu što ga èini idealnim za pecanje bodorki, ali i šarana. U ovom tekstu æemo se skoncentrisati na varjantu pecanja bodorki, jer je mnogo dinamiènija od šaranske verzije.

D

Zimska i letnja varijanta Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treæini vode. Pecanje je uglavnom orjentisano na kastere kao mamce. Idealno bi bilo ote anje od pet do šest olova broj 10., koje treba pravilno rasporediti po najlonu. Leti vredi probati pecanje u pliæacima pa je potrebno koristiti minimalne dibere, duge oko 2cm. Opteretite ih tako da im samo vrh viri iz vode. Ukoliko je voda pliæa od 30 cm, bolje je dibere vezati samo kroz donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu, jer æete smanjiti broj mršenja pri zabacivanju. Na najlon postavite po jedno olovo pre i posle dibera koja æe slu iti kao stoperi, ali i kao dodatna ote anja. Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglašen. Ukoliko pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguæu debljinu najlona. Udica treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. Primama je i ovde od esencijalnog znaèaja. Kako su bodorke oprezne ribe, potreban im je Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

29


30 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

izuzetno ne an prilaz. Na poèetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim treæim zabaèajem, a kada riba poène da se javlja, polako poveæavajte kolièinu primame. Tehnika

Pre poèinjanja ribolova merenje dubine je neophodno, jer se bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du im sistemom koji le i na dnu. Što je vreme vetrovitije, potreban vam je du i sistem, ali i više najlona na štapu (posebno ako pecate štekom) da bi prezentovati apsolutano miran mamac. U ovom sluèaju najlon nikako ne sme biti nategnut izmedju vrha štapa i plovka, jer æe se pokret vrha štapa preneti na mamac. Kada doðe do trzaja nemojte uriti sa kontrom. Svaka rana kontra mo e uzrokovati gubitak ribe, koja æe èesto uplašiti ostatak jata. Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod vodom.

Specifiènost tehnike za šarane Leto je pravo vreme za ovu tehniku. Ribu tra ite u plitkim delovima vode ( ne dubljim od metar), prihranjujte loosefeeding tehnikom. U ovom sluèaju, mo e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju udice. Koristite manje dibere, jer su lakši i stvaraju manji otpor. Najlon treba da je elastièna debljine 0,12 za bodorke i 0,20 za šarane, a podvez treba da je 0,10 mm za bodorke i 0,18 za šarane. Diberi su takoðe izuzetno pogodni leti kada pecate na travom obraslim površinama. U tom sluèaju mo e vam se desiti da naletite i na linjaka, posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. Ukoliko pecate štekom, obavezno pri ruci dr ite dodatni segment, jer æe i šaran i linjak probati da energiènim begom u dubinu ili u travu se oslobode udice. Kako se zima pribli ava, zabacujte sve dalje u dublju vodu. Koristite veæe dibere koje je potrebno ote ati i sa èetiri olovca broj 6.

i


Ribolov šarana vaglerom a ovakvim vodama broj šarana se veštaèki odr ava visokim u odnosu na ostale ribe. Idealan metod ribolova na ovim mirnim vodama, je lov vagler metodom. Jedna od najveæih zabluda meðu našim ribolovcima je da je šaran iskljuèivo riba dna i da se ne mo e pecati u drugim slojevima vode. To je daleko od istine. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova šarana je lov na površini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. Ideja vagler metoda je da se šaran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornji sloj vode. U tom sluèaju se šaran ponaša najsliènije pastrmci. Naime, on iz veæe dubine prati svaki od baèenih komada prihrane i napada još dok pada. Pa ljivom tehnikom prihranjivanja, moguæe je uèiniti da voda prosto vri od gladnih riba. Ideja je da se svakih tridesetak sekundi baci mala kolièina mesnih crviæa. Sada veæ vidite da vam je za ovu tehniku potrebna malo veæa kolièina mesnih crviæa, pa vam preporuèujem da ih sami uzgajate na naèin koji je dat u knjizi “Tajne ribolova 1”.

N

Sistem Potreban vam je onaj vagler sistem koji æe vam omoguæiti da lako i precizno zabacite u hranjeno podruèje i koji æe omoguæiti da mamac prirodno pada. Klasièan vagler sistem, kod koga je kompletno ote anje skoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olova dalje od plovka ka mamcu se nameæe kao idealno rešenje. Meðutim, sledeæa reèenica æe verovatno šokirati mnoge ribolovce. Udica na treba da bude udaljena od plovka više od 35 do 45 cm. Dakle. kompletan Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

31


32 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

ribolov se oèekuje na dubinama do 50 cm. Svaki zabaèaj na veæim dubinama, na mestima koja su prihranom pripremljena, verovatno vode ka promašaju. Kako mamac pada, praktièno bez ikakvog ote anja, prirodnim padom, riba neæe posumnjati u njega i rado æe ga i neoprezno zgrabiti. Svako propadanje mamca dublje, riba neæe registrovati kao prirodni mamac i verovatno mu se neæe ni okrenuti. Odmah nakon uzimanja mamca, riba æe pokušati da se vrati u sredinu vode, odakle je vrebala i dotada. Meðutim, zbog du ine najlona, štap æe sam dati kontru i riba æe u 90% sluèajeva biti zakaèena. Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker koji pokazuje gde treba bacati prihranu, a da se trzaji ogledaju na vrhu štapa. Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim štapom pecate. Ukoliko radite sa klasiènom dugaèkom dubinkom ili teleskopom namenjenom dubinskom ribolovu, kontriranje treba da je uobièajeno i sledi uobièajena borba sa ribom. Meðutim, ukoliko pecate štekom ili dugim pec-pec štapom, svaka kontra bi dovela do loma opreme, posebno ako je riba velika i ako krene od vas. U tom sluèaju najva nije je da ne panièite - oèekujte jak prvi trzaj. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvodnim preprekama, ne pokušavajte da je zaustavite na silu. Dr ite najlon zategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju. Kod šarana je najbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni, da vas zbrza i prevari. Ceo sistem dr ite maksimalno nategnutim, ali ne dozvolite da doðe do loma ili pucanja najlona. Polako i uporno vodite ribu ka vama. Ne dozvolite da vas riba šeta po obali i da se zbog toga uspanièite. Cilj je da nikada neotpustite najlon i time dozvolite da šaran naèini brzi pokušaj bega u neku stranu. Ovakav cim æe u veæini sluèajeva znaèiti i gubitak ribe. Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vaših napora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji više scenarija koje je moguæe realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla. Kada oseæate vibraciju ribe na štapu, a trava u koju je riba poblega , je meka, dovoljno je da i dalje najlon dr ite blago nategnutim. Riba æe sama da polomi ne ne stabljike trave i da izaðe na èistinu. Drugi metod je da štap spustite na zemlju i olabavite najlon.


Ribolovne tehnike 33

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Vrlo èesto æe riba sama da se odpetlja. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta, a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poèeo da se pomera. Kada se to desi, uzmite štap u ruke i nastavite sa borbom. Najzad, nekada se dešava da se riba toliko uvuèe u travu, da iz nje ni ne eli da izaðe. Kao poslednju šansu, probajte da vrhom meredova promešate po travi, kako bi ribu uplašili. U suprotnom riba je verovatno izgubljena. Kako zavarati šarana Pre svega treba imati na umu da bi svaku veæu udica šaran odmah primetio. Verovali ili ne ovde se koriste udice velièine 18 do 21. Pokazalo se da je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr ljiva, a zbog svoje sitnoæe, vrlo teško spada. Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se šaran privukao i navikao na njega kao na izvor hrane. Mamac mora da imitira prihranu, pa ga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti. Plovak u ovom naèinu ribolova ima funkciju markera, pa nije bitno kakav vagler koristite. Ukoliko u vodi nema mnogo riba, nemojte da preterate sa prihranom. Bolje je nakon nekog vremena stati i saèekati da se ribe okupe i potra e po dnu ono što ste do tada bacili.

[ Sirna pasta - mamac

Riblja pasta - mamac

200g sira za mazanje aroma sira boja po elji 100g mekog testa (brašno+voda+ulje)

100g tune iz konzerve 1 kašièica arome lignje boja po elji 100g mrvica 100g mekog testa (brašno+voda+ulje)

Umešajte sir, boju i aromu testo. Dobro sjedinite. Zamrznite do upotrebe.

Umešajte sastojke i dobro sjedinite. Zamrznite do upotrebe.


“Straight lead” tehnika

ada reke, nakon obilnih kiša nabujaju, veliki broj pecaroša ne odlazi na vodu, sa obrazlo enjem da su mutne i hladne i da ribe ne radi. To je zato što ne poznaju “straight lead” tehniku. U danima kada je reka nadošla, ribe napuštaju maticu i najjaèa stujanja i prilaze obalama ulazeæi u svaki revir i mrtvaju. Pri tome priljubljuju se do dna, jer je tamo snaga struje manja. Sem u ovom sluèaju, “straight lead” tehniku treba koristiti i u bistrim vodama, kada su one prehladne i kada ribe ne ele da se pokrenu da bi se hranile. Krenimo prvo od objašnjenja pojma “straight lead” - oznaèava ribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak, pa se sastoji od udice i olova. Meðutim ova tehnika se razlikuje i od klasiène dubinske tehnike i od tehnike zvane muvanje. Ova tehnika omoguæava da se mamac u brzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra i u daljinu do tri du ine štapa. Ovom tehnikom treba oèekivati dva do tri udarca na svakih 20 minuta, što znaèi da ovo nije brzinska tehnika, kao ona pri lovu beovice, ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni, a oèekivane ribe vrlo èesto mnogo krupnije.

K

Tehnika Kada izaðete na ovakvu vodu, prvo æete pomisliti da u njoj i nema riba. Naravno da to nije taèno. Meðutim, u ovim uslovima riba je nepokretna i neæe krenuti u potragu za hranom. Dakle, morate prvo naæi ribu. Svaki udarac, makar i promašaj, signal je da ste naišli na skrivenu ribu i tu se treba usredsrediti. 34 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 35

Namestite sistem tako da na tanak najlon 0,12 postavite udicu 18 ili 20. Olovo-bombu te ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca i zabacite. Obratite pa nju na dubinu vode i na brzinu toka. Kada odredite ova dva parametra, zabacite sistem nizvodno, pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire. To æe se desiti na do 3 du ine vašeg štapa. Sledeæi korak je primama. Uzmite nekoliko mesnih crviæa i bacite ih pred sebe, tako da padnu na dno gde vam je i mamac. Ukoliko je voda jako brza, moraæete da bacate èak uzvodno od vašeg mesta ribolova. Èekajte prve ugrize. Sa vremena na vreme trznite vrhom štapa, jer mo ete izazvati ribu da napadne mamac. Taktika za bodorku Bodorka je karakteristièna po svom vrlo blagom trzaju. Kada su udarci brojni i èesti nije teško ni pravovremeno kontrirati, ali kada su retki, lako vam se mo e desiti da zakasnite u kontri, zbog opale pa nje. Najbolje je koristiti štapove vrlo mekog vrha, podvez du ine do 60 cm (ako imate mnogo promašaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22. Taktika za kleniæa Udica za ovu ribu treba da je nešto veæa od one za bodorku, od 18 do 20. Ako poènete da promašujete, pogledajte crviæa na udici. Ako je isisan, potrebno je smanjiti du inu podveza, a ako je crviæ ceo treba smanjiti velièinu udice. Taktika za klena Kada je nemoguæe loviti klena klasiènim metodama sa plovkom, ova tehnika mo e doneti nekakve rezultate. Ne oèekujte više od par udaraca u nekih dva do tri sata, pa je neophodno da budete neprekidno koncentrisani. Koriste se udice od 20 do 24. Saveti

• Kada su udarci retki, slobodno spustite štap na zemlju ili dr aè i posvetite se prihranjivanju, meðutim kada uèestaju štap dr ite u krilu. • U ovakvim vodama slobodno hranite više i u širem arealu,


36 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

kako bi skupili što više riba oko vaše udice. Raèunajte na veliki rastur primame. • Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vašeg najlona, ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i vaš mamac. • Vaš najlon trpi uticaj jake struje. Što je tanji to je i uticaj manji i pa mo ete imati i štap sa mekšim vrhom. Dakle idite na najtanji moguæi najlon. (U veæini sluèajeva najlon nosivosti 0,9 kg je dovoljan.)

gh

n

n

AKTUELNO mali oglasi liga trofeja ribolovaŁka torba izbor izt ampe ¨ASOPISI bistro ribolovaŁki magazin ribolov ribolovaŁki trofej port ski ribolov ribiŁi & ribe ribe & vode udica KNJIGE tajne ribolova 1

INFO tereni vrste riba takmiŁenja oprema mamci AKTUELNO mali oglasi liga trofeja ribolovaŁka torba izbor izt ampe ZANIMLJIVOSTI ribolovaŁki klubovi sajt meseca recepti riboskop riba nedelje

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n

n n

n n

n

n

n

n

n n

n

n

n

n

n

n

n

w w w.ribar.co.yu


Pecanje na hlebnu ru u

ao i pecanje bandara na deliæe glista, tako je i pecanje bele ribe, a posebno bodorke i babuške na hlebnu ru u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistra i dane kada riba slabo radi. Belu ribu, a pre svega bodorku, treba tra iti pri dnu, tamo gde je najdublja, najtamnija i najtoplija voda. Ako pecate na kanalima, ona se mo e naæi negde na sredini kanala, posebno ako su ivice vrlo strme. Ukoliko lovite bli e obali na kojoj se nalazite koristite štek ili dugaèki pec štap, a ako pecate sa suprotne strane, mo ete koristiti vagler, jer one æe uplašiti ribu. Pec metod je dobar kada lovite sitnije primerke, koje mo ete direktno dizati iz vode u ruku, meðutim, kada je jato mešovito šteka je bolja.

K

Sistem Kada je voda èista, bistra i sporija, koristite tanke plovke nosivosti 0,2 do 0,3 g i opteretite sa olovcima broj 10, 12 i 13 ravnomerno po najlonu. Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada, veæ je cilj da mamac prirodno padne, kako riba ne bi posumljana u njega. Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda teèe, potreban vam je stabilniji sistem. Najbolje je koristiti 0,3 do 0,5 g plovke oblika ragbi lopte, postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine i potom jednu 12-icu i jednu 13-icu. Bez obzira koji plovak koristite, on treba da ima tanku ièanu antenu i mora biti tako namešten da ne pru a gotovo nikakav otpor. Bodorke æe, osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. Karaš æe Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

37


38 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

verovatnije skinuti ru u, a da vam se plovak samo malo zaljulja. Zato je neophodno da plovak bude pravilno optereæen i dovoljno potopljen, te da mu samo antena viri. Ukoliko pecate na suprotnoj obali, koristitie 2 do 4 BB+ vaglere, optereæene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. Nikada ne grupišite olovca, ona æe pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplašiti ribu. Hlebna ru a, pribor i tehnika O hlebnoj ru i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija u knjizi “Tajne ribolova 1”, ovde æu se zadr ati samo na onim informacijama koje su esencijalne za ovu tehniku u meè ribolovu. Najèešæa greška pri izradi hlebne ru e je što mnogi ne pritisnu hleb dovoljno, te on vrlo lako spada sa udice. Neki ru u blago uvaljaju i zaobljuju, ali pravo rešenje je da je sa jedne strane stisnete da bude oko od 2 do 3,5 mm tanka. Tako pravilno stisnuta ru a dosta dugo ostaje na udici. Sa druge strane, vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve . Ru u od 2 mm kaèite na udicu broj 22, dok ru a od 3,5 mm ide na udicu broj 20. Veæe udice po pravilu razbijaju ru u, koja lako spada. Udica bi trebalo da bude srebrnog sjaja, širokog otvora i da se ve e na najtanji moguæi najlon koji mo ete naæi. Meðutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvaliteta. Do sadašnja preporuka va i za pecanje bodorki, koje su po pravilu izuzetno stidljive i oprezne. U sluèaju da se pecaju karaši ili babuške, udice mogu biti i do dva broja veæe, a najlon bi morao biti bar 0,12 nosivosti i preko 1 kg, jer su ove ribe izuzetni borci na udici. Sa pecanjem poènite na dubini od oko 10 cm iznad dna, ako pecate bodorke, odnosno 10 cm veæoj od dubine vode, ako pecate karaše i babuške. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznad dna, jer æe radije uzeti mamac koji se pomera i njiše, nego nepomièno le i. Krupnije bodorke ipak, više vole da uzmu mamac sa dna, no imajte na umu da je krupnih bodorki veoma malo, pa je sve u vašoj proceni, odnosno u onome šta elite da postignete. Primamljivanje Primamljivanje mo ete raditi kuglom od èistih nakvašenih mrvica belog ili crnog hleba, kao i lopticama belog hleba. Ukoliko hleb dr ite u plastiènoj


Ribolovne tehnike 39

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

kesi, nije potrebno da ga dodatno kvasite, veæ ga samo rukama stisnite u loptu velièine golf lopte. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenutaka na površini vode, a onda polako poèinje da tone, ostavljajuæi trag za sobom. Ukoliko je voda mutnija, stisnite kuglu malo jaèe, kako se ne bi raspadala u gornjoj polovini vode. Kolièina primame zavisi od dana. Pazite da ne prehranite vodu, što je hlebom vrlo lako uèiniti. Generalno, ako ribe ima, pored inicijalnog primamljivanja, dvema kuglama velièine lopte za golf, treba nakon par upecanih riba dodati još malo. Ako riba ima vrlo malo, svako dodatno prihranjivanje znaèi i prestanak ribolova. Napomene • Potra ite u vašoj ribolovaèkoj radnji malo pomagao koje mo e izrezati pahulju hleba iz njegove sredine. Takva, nestisnuta pahulja, nekada daje bolje rezultate nego hlebna ru a. • Ukoliko riba radi na hleb, ona to pokazuje odmah nakon zabacivanja. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza, menjajte tehniku.

f Sirna pasta - mamac

Èokoladna pasta - mamac

50 g custard powder 50 g griza 1 kašièica scopex zaslaðivaèa 1 jaje 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) boja po elji

èokoladni preliv za kolaèe ili èokoladni krem aroma viskija ili ruma 100g mekog testa (brašno+voda+ulje)

Umešajte sir, boju i aromu testo. Dobro sjedinite. Formirajte kuglice eljene velièine. Zamrznite do upotrebe.

Umešajte sir, boju i aromu testo. Dobro sjedinite. Formirajte kuglice eljene velièine. Zamrznite do upotrebe.


Plovkaroške tehnike Ribolov klizeæim plovkom lizeæi plovak omoguæava da se peca na onim mestima gde je dubina veæa od du ine štapa. Na zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj naèin ribolova sve više potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi “pole” štapovi. Meðutim, na onim vodama, gde se ribe hrane jako daleko od obale, dalje nego što je pole štap dug, jedino rešenje je iæi ili na dubinski lov (koji ima svoje prednosti, posebno ako je voda tekuæa) ili iæi na metode sa klizeæim plovkom. Klizeæi plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male metalne omèice sa boène strane. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim vodama, postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka, a ukoliko je namenjen lovu na tekuæim vodama, onda ima dva okca, jedno na dnu i jedno na sredini tela. Kroz okca se provlaèi struna, a iznad plovka, ka vrhu štapa vezuje se stoper ili klizeæi èvor, na onom mestu na koje elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi.

K

I

II

III

IV

Klizeæi plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veæa od du ine štapa, kao i kada se plovak zabacuje na veæu daljinu.

40

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 41

Meðutim, zbog praktiènosti, veæ na dubinama veæim od 4 m, pokazalo se da je bolje koristiti klizeæi plovak nego fiksni, bez obzira na du inu štapa. Kao klizeæi plovak, mo e se koristiti i bilo koji waggler plovak. Kao generalno pravilo, nemojte koristiti plovke èije optereæenje treba da je manje od 1,5 g. Razlog je što manje ote anje neæe uspeti da povuèe najlon kroz alkice i sistem neæe zauzeti pravilan polo aj. Nakon postavljanja plovka na ribolovaèku strunu, postavite stoper. Postavite jedno 0,15 g olovce na oko 2,4 m od mamca. Ovo olovce ne dozvoljava plovku da se spusti bli e mamcu. Na sredini izmeðu ovog olova i mamca, grupisano postavite ostatak olovnog ote anja koje odgovara plovku koji koristite. Na kraju, izmedju ove grupe olova i mamca, grupisano postavite 3 olovca te ine oko 0,2 g svako i na kraju na polovini rastojanja od ove grupe i mamca postavite još jeno olovo te ine oko 0,08 g. Nakon zabacivanja plovak æe proæi kroz tri faze prikazane na slici u zaglavlju. Svako odstupanje od ove šeme indikacija je trzaja. Merenje dubine ovom metodom je jednostavno. Prostim pomeranjem stopera uz i niz najlon, birate onaj trenutak kada plovak stoji uspravno i pravilno. M


Ribolov waggler plovkom

aggler plovak se èesto pogrešno koristi. Naime veæina kupuje ove plovke i dodaje im po jedan prsten na vrhu i na taj naèin ih pretvara u fiksne plovke. Na taj naèin plovci gube svoju osnovnu namenu, a pecaroši jedan izuzetno efikasan naèin ribolova ne razvijaju. Waggler plovkom mo e se pecati u svim uslovima i u svim vodama, jedino o èemu treba voditi raèuna je oblik plovka. W a g g l e r plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima, kao i za vreme vetrovitih dana na sporotekuæim vodama, izuzetno kada vetar diva uzvodno. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u obliku olovke nosivosti od 1,5 do 3 g, dok za mirne vode i tamo gde plovak treba zabaciti na veæu daljinu koristite waggler plovke sa telom. Wagglere manje od 0,5 g ne treba koristiti, jer se izuzetno teško bacaju. Waggler plovci se uglavnom izraðuju od balze, trske ili plastike, mada su meðu ribolovcima omiljeni plovci od gušèijih ili labudovih pera. Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zaštitu od vode, pravilno izraðeni plovci od ovog materijala ne tra e mnogo boje i laka i spadaju u najlakše waggler plovke izuzetne plovnosti. Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Plovci bez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite, potrebna je veæa sila da se potope. U jakom toku, ovi plovci ostaju na površini sve vreme, dok se plovci sa antenom u brzom toku teško odr avaju na površini, te je indikacija ugriza mnogo te a. Generalno plovci bez antene najveæu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovima, kada se lovi riba na dnu.

W

42

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 43

Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu poèeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. Ovi se plovci, iz tog razloga koriste leti, i onda kada se peca u gornjem ili srednjem sloju vode. U ribolovu waggler tehnikom koristite tonuæe ribolovne strune sem kada nema ni najmanje vetra, tada mo ete koristiti i plutajuæe. Ako ne mo ete naæi tonuæu strunu, ako elite da vam struna br e tone, potopite strunu u rastvor sapuna u vodi. Kada vetar duva nizvodno, što su i najte i uslovi za ribolov ovom metodom, mo e se desiti da plovak prebrzo bude izbaèen iz matice ka obali. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao potrebno je bacati nizvodno i koristiti te e plovke. Nakon zabacivanja, ostavite preklopnik na mašinici otvorenim. Na taj naèin æe najlon slobodno izlaziti sa špulne i plovak æe nesmetano i pravolinijski iæi nizvodno. Ukoliko se ovo ne dozvoli, plovak æe nakon zatezanja najlona, polako krenuti ka obali. Kada nema vetra, pecajte plivajuæom strunom. Kako ova struna ide manje kroz vodu, i pri kontri je i br a. Takoðe i ovde treba ostaviti mašinicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz mašinice. Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: “on the drop” i na dnu. Korišæenjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem mekih lopti primame nagoniæete ribe da se odvoje od dna i da hranu hvataju dok tone. Ovako navnikutu ribu treba loviti “on the drop” tehnikom. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na udici. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote anja na struni. Meðutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja, sve dok riba ne bi prešla kompletnu du inu podveza, a to mo e biti prekasno za pravovremenu kontru. Zato je bolje napraviti kompromis i lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. Pravi broj i velièinu olovaca treba odrediti na samom mestu, meðutim kao vodiè uzmite pa rasporedite tri do èetiri olovca te ine oko 0,07 g i još jedno dodatno odmah do udice. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju zonu, skoncentrišite sva olova u donju treæinu strune. Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu, treba znati da je potrebno mamac što pre spustiti i smiriti. Da bi ovo uradili u donjoj


44 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

treæini skoncentrišite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem. Slobodno dodajte koje ekstra olovce. Veæa kolièina olova æe uništiti prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja, a to nam ovde nije ni bitno, ali æe zato mamac biti miran na dnu i sistem æe se br e stabilizovati. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0,4 g na 1/3 najlona od udice, pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od 0,07 g i j edno do 0,04 g, tako da poslednje bude na nekih 5 cm od udice. Na slici ispod dat je prikaz karakteristiènih naèina ote avanja waggler plovaka sa antenom, bez antene i waggler plovaka sa telom.

I


Trotting roting ili vo nja kako je kod nas uobièajeno da se naziva ova tehnika, je metod kojim se uspešno lovi na tekuæim vodama. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno pušta niz vodenu struju. Dubina na koju se podešava sistem zavisi od dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Generalno, sistem se zabacuje malo uzvodno u odnosu na ribolovca i pušta da ga voda odnese nizvodno sve dok ga je moguæe kontrolisati. Nakon toga ceo postupak se ponavlja. Ovaj metod je moguæe koristiti samo onda kada se riba hrani u srednoj ili gornjoj polovini vode. Leti, se na primer, klen i bodorka rado zadr avaju pri površini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. Ove dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce. Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon što ga ugleda, pa je bistrina vode od presudnog znaèaja. Što je voda bistija, riba sa veæe daljine mo e videti mamac i odluèiti da ga napadne. U mutnim vodama, ovaj metod se vrlo retko koristi. Vrlo je bitno primetiti šta se dogaða kada struna doðe do svog kraja. Usled uticaja vodenog toka, dolazi do isplivavanja mamca ka površini. Ovaj efekat se mo e ponoviti kad-god, jednostavnim zaustavljanjem odmotavanja strune. Kada pecate sa kasterima kao mamcem pokušajte da mamac nekoliko puta u toku vo nje izvedete do površine. Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena. Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. Mo ete ga baciti i na suprotnu. U ovom sluèaju bacite što mo ete uzvodnije. Plovak æe nošen strujom sam krenuti nizvodno. Jedino na šta treba da pazite je

T

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

45


46 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

da se plovak ne pribli i previše suprotnoj obali, jer æe to dovesti do gubitka sistema. Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. Štap bi trebalo da bude dug izmeðu 3,6 i 4 m. Sa vršnom akcijom za sitnije bodorke i kleniæe, a akcije B za veæe klenove, mrene i deverike. Takoðe dobro je da ima veæi broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za štap. Mašinica nije obavezna, veæ se mogu koristiti i motalice, ali je zbog ugodnosti rada, bolje koristiti laku i finu mašinicu. Kao plovak za ovu metodu, obièno se koristi fiksni plovak uskog tela u obliku štapa, koji mo e imati i ièanu antenu sa donje strane, kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaèenog toka, avon plovak u br im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji, a voda dublja. Tipiène naèine ote avanja ova tri plovka, respektivno, data su na slici ispod.

B


Bolonjez tehnika olonjez tehnika je vrlo slièna tehnici trotinga i waggler tehnici koje su objašnjenje u prethodnim poglavljima. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije, te ga mnogi nazivaju i italijanskom tehnikom. Originalni bolonjez italijanski štapovi su imali relativno mali broj sprovodnika, jer se pojava lepljenja najlona nije manifestovala u suvoj i toploj klimi Italije. Italijanski štapovi su du ine 5 do 8 m. U uslovima veæe vla nosti, kao što je recimo engleska klima, štapovi su modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada). Ovi sprovodnici onemoguæavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za sam štap. Engleski štapovi su du ine od 5,5 do 6,2 m i èesto nisu teleskopi veæ dvodelne i trodelne šteke. Bez obzira na tip štapa izuzetno je bitno da je uraðen od lakog i ilavog materijala (karbon), jer se štap pri ovoj tehnici neprekidno dr i u ruci. Na štap se postavlja mašinica, koja omoguæava da se plovak sa sistemom baci na veæe daljine. Plovak se uvek baca nizvodno i na odreðenom mestu zadr ava. U toku plivanja plovka nizvodno podizanjem vrha štapa i otpuštanjem i namotavanjem strune, moguæe je usporavati brzinu plovka i na taj naèin ga zadr avati ga du e vreme u hranjenoj zoni. Na mašinicu se namotava plivajuæa struna, što je jedna od razlika u odnosu na waggler metod. Idealna debljina strune je 0,20 do 0,22 mm, a ne treba da je deblja od 0,35 mm jer æe ote avati zabacivanje. Podvez treba da je od 0,15 do 0,18 mm, a za krupnije primerke 0,20 do 0,22 mm. Namešta se u du ini od oko 40 cm i kaèi za glavni najlon pomoæu vrtilice. Plovci za ovaj metod su specifièni sa obaveznom kuglom na vrhu antene, koja doprinosi stabilnosti plovka i poveæava nje-

B

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

47


48 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

govu uoèljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike, balze ili bambusa. Mogu biti stacionarni i klizni. Telo bolonjez plovaka je loptasto ili blago cilindrièno. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. Najlon se povlaèi kroz sredinu plovka i u celoj du ini od plovka do vrha štapa nalazi se u vazduhu, te se tako eliminiše uticaj vodenog toka na strunu. Velièina udice zavisi od samog mamca i kreæe se od 10 do 18. Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo dubokoj vodi. Sam sistem se mo e postaviti na dva osnovna razlièita naèina: • Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukupne nosivosti plovka, kako bi otišlo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u vrlo brzim vodama; • Drugi naèin je da se postavi jedno veæe olovce mase 50% nosivosti plovka na sredini strune i još par olovaca ravnomerno rasporeðenih izmeðu veèeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50% nosivosti plovka. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca bitna. Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mestima gde je potrebno voditi plovak du obale obrasle trskom, kao i tamo gde postoje odreðena plivajuæa travnata ostrva. Naima, kako su bolonjez štapovi za 50 do 100% du i od waggler štapova, samo upravljanje plovkom je olakšano. Pre poèetka ribolova i u toku istog, mesto treba hraniti od mesta na kojem pecaroš stoji pa nizvodno. Nemojte bacati hranu uzvodno. Najlon treba stalno dr ati van vode i blago nategnut što æete uèiniti ako vrh štapa dr ite visoko podignutim. Sa vremena na vreme treba prikoèiti plovak, dodatnim podizanjem vrha štapa. Ukoliko se najlon opusti du e vreme, doæi æe do kaèenja sistema za dno i plovak æe poèeti da tone. Sve vreme pecanja, treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki i najmanji sumnjivi pokret.

de


Ribolov fiksnim plovkom zbor pravog ote anja za ovu tehniku zavisi od dubine i brzine toka vode. Kao vodilju uzmite sledeæe preporuke. U mirnim i sporo-tekuæim vodama postavite jedno 0,07 g olovce na svakih 30 cm najlona. (Obratite pa nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeðu udice i plovka, a nikako iznad plovka ka štapu!!!) U srednje brzim vodama koristite isto rasporeðenja olovca te ine 0,13 g, dok u br im tokovima idite na olovca te ine 0,18 g. Nosivosti plovka je velièina koju takoðe treba unapred odrediti i usaglasiti sa te inom olovaca koje koristite. Ukupna nosivost plovka treba da bude jednaka ukupnoj te ini svih olovaca koje ste postavili. Tako, recimo, za vrlo brze tokove, koji su duboki oko 180 cm, potrebno vam je šest olovaca od po 0,18 g, pa æete zato koristiti i plovak nosivosti 1g. Raspored olovaca koji je malo pre predlo en je pogodan onda kada riba uzima mamac dok on tone, jer je to kompromis izmeðu prirodne prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i moguænosti pravovremene kontre sa druge. Ipak, kada je potrebno da mamac što pre padne na dno, jer se ribe koje lovimo hrane iskljuèivo sa dna (recimo karaš, babuška ili cverglan), bolje je koristite jedno krupnije olovce èija je te ina jednaka zbiru te ina olovaca. U tom suèaju bi recimo, za vodu dubine 1,8 m, ukupno ote anje trebalo da bude: 0,42 g za spore tokove, 0,8 g za srednje brze i 1 g za brze. Plovci takoðe treba da budu nosivosti 0,42 g, 0,8 g i 1 g respektivno. Generalno gledano u brzim tokovima treba skoncentrisati svu te inu u donjoj treæini do plovka, u srednje brzim tokovima ote anje se mo e ravnomerno rasporediti, dok se u sporim tokovima ote anje mo e tako rasporediti da su najte a olov-

I

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

49


50 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

ca pri plovku, a da je svako sledeæe olovce ka mamcu sve lakše. (u engleskoj literaturi taj se stil zove “Shirt Button style”.) Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono što razlikuje majstore od poèetnika. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od uslova: A Primetite zadebljanje na samom dnu plovka A. Zbog njega æe plovak biti izuzetno stabilan te je odlièan za ribolov u brzim vodama. B Plovak kod koga je donja antena izuzetno tanka, dok mu je telo u obliku šireg cilindra, odlièan je za lov na mirnim vodama. C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo, kao i kada su primerci izuzetno mali. D Plovci sa ravnim vrhom (dibber), su izuzetno otporni na vetar te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra. Èetiri osnovne tehnike voðenja kroz vodu sistema sa fiksnim plovkom su: (1) ”Running through” je ime koje u engleskoj literaturi oznaèava stil koji je najslièniji prirodnom naèinu ribolova. Koristi se u tekuæim vodama. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako poèinje da se kreæe nizvodno. Najlon je potrebno pridr avati meðu prstima, a vrhom štapa treba pratiti pomeranje plovka. Vrlo je bitno kompletan najlon od vrha štapa pa sve do plovka dr ati izvan vode, kako bi se maksimalno smanjio uticaj reène struje. Sistem treba da je tako postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode. Ukoliko opteretite sistem previše, on æe leæi na dno i mamac neæe biti atraktivan. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano, treba ponoviti bacanje. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane sa dna. (2) ”Lift and Drop” je metoda koja se koristi onda kada riba lovi mamac koji poskakuje po dnu. Koristi se takoðe u tekuæim vodama. Nakon zabacivanja, pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Sa


Ribolovne tehnike 51

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

vremena na vreme, vrhom prsta zaustavite izvlaèenje najlona. To æe prouzrokovati izdizanje mamca sa dna. Ponovno oslobaðanje najlona æe mamac opet spustiti na dno. Period poskakivanja zavisi od situacije do situacije i treba eksperimentisati. (3) “On the Drop” je mo da najpoznatiji metod. Koristi se onda kada riba jede u srednjoj zoni vode, dok mamac pada. Ote anje treba da je izuzetno malo i pravilno rasporeðeno po najlonu. Ovo æe omoguæiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Kako mamac bude padao, plovak æe se ispravljati, a kontrira se na svaku nepravilnost u ispravljanju plovka. Na mirnim vodama pravac zabacivanja nije bitan, ali na tekuæim je najbolje zabacivati nizvodno. . (4) “Holding Back” je metod koji se koristi kada je temperatura vode niska. Ote anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do 30 cm veæa od stvarne. Ruka se dr i na najlonu i prstom se oseæa trzaj ribe. Pored metode voðenja na tekuæim vodama, na mirnim vodama se sistem baca na fiksno mesto. Mamac se mo e o ivljavati pomeranjem vrha štapa ukoliko je potrebno privuæi ribe koje vole pokretne mamce (recimo bodorka), ali je moguæe i fiksirati mamac na dnu malo te im olovom. Nakon fiksiranja podizanjem vrha štapa plovak se postavlja tako da mu je 1/2 iznad vode, a druga ispod. Uobièajeno je da se takav plovak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na površinu. Ukoliko riba uzme mamac, podiæi æe i olovo i najlon æe se opustiti, što æe dovesti do poleganja plovka. Ovaj naèin lova je vrlo dobro poznat kod starijih vojvoðanskih ribolovaca, koji kao plovak koriste gušèije pero. Gornji deo pera farbaju u crveno, dok je donji prirodno beo. Ovom metodom se uglavnom lovi šaran, kao i krupniji karaš i babuška. Tradicionalno se kao štap koristi jak bambusov prut. Najlon koji se koristi je dosta debeo i velike nosivosti, tako da omoguæuje da se krupni primerci vade direktno iz vode na obalu, bez umaranja. Zabacuje se direktno meðu granje i podvodne prepreke i snagom mišiæa pecaroša i ilavošæu pribora riba se vadi iz vode. Kao mamac se najèešæe koristi kukuruz (za karaša jedno zrno sa vrhom koji je van, a za šarana dva, kod koga se drugim zrnom pokriva vrh udice), hleb i mamak (ili kulja). Ovaj metod ribolova, iako dosta zastareo, na nekim vodama daje odliène rezultate.

W


Dubinski ribolov

Lov deverike na mirnim vodama everike su najèešæe lovljene ribe ovim naèinom ribolova. Prvo što treba pripremiti je primama. Mnogo je dobrih kupovnih gotovih mešavina, jedan broj recepata dat je i u knjizi “Tajne ribolova 1”, ali za ovu tehniku i mešavina od 1/3 belog hleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajuæa. U primamu dodajte malo šeæera i arome vanile. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada na površini, kako ne bi primamili i druge sitne ribe. Jedan deo primame, nemojte previše natopiti vodom, kako bi ostao suvkast. Taj deo æete koristiti kao punjenje za hranilicu. Ova mešavina mora biti manje vla na, kako bi se brzo raspala na dnu vode. Ono što je bitno, je da se kompletna primama raspe iz hranilice. Ukoliko vam se pri izvlaèenju mamca vrati i hranilica puna primame, posao niste valjano uradili.

D

Pribor Za pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam štapovi dugi 3-3.3m. Za veæe udaljenosti izaberite du e štapove 3.6-3.9m Ukoliko je vreme vetrovito, koristite nešto tvrðe štapove. Svaka kvalitetnija mašinica je dobra za ovaj ribolov, ali bi mašinica sa long-cast špulnom bila za nijansu podesnija. Birajte tonuæi najlon, nosivosti oko 1,4 kg. Ukoliko nikako ne mo ete da zabacite dovoljno daleko, jedino vam preostaje da uzmete tanji najlon. U tom sluèaju nikako nemojte iæi ispod najlona nosivosti 0,9 kg. Koristite open-end hranilice srednje velièine. One su odliène za zabacivanje raznih mešavina prihrana u koje mo ete dodati kastere i

52

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 53

crviæe, a takoðe pri kontri pru aju mali otpor. Klasiène spiralne hranilice su odliène za daleka zabacivanja, jer imaju pogodno skoncentrisanu masu. Meðutim, ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hranom niti hranom u koju su dodati crviæi ili kasteri. Kao sistem vezivanja treba koristiti klasièan paternoster. (Detaljni opis ovog naèina monta e, kao i njegovu sliku potra ite u delu Ribolovaèki sistemi u ovoj knjizi). Bitno je da se sistem tako podesi da se najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom. Na poèetku probajte sa podvezom dugim i 90 cm, ali ako vidite da gubite mnogo udaraca, produ ite podvez na 1,8 m. Ovako dug podvez æe dati više slobode ribi, ona æe više poneti mamac i više ga progutati, tako da æe i kaèenje biti verovatnije. Udice treba da budu u rasponu velièina 16 do 22 u zavisnosti na koji mamac pecate. Tehnika Na samom poèetku ribolova, skoro kod svih tehnika je bolje prihraniti mesto. Izuzetak je ova tehnika. Naime, ukoliko na mesto bacite nekoliko kugli prihrane, a riba je veæ tu, sigurno æete rasterati jato. Zato je bolje prvo zabaciti i ukoliko nema udaraca, tek onda primamiti. Drugi daleko veæi problem je preciznost bacanje kako primame tako i mamca kasnije. Naime, ovde je od esencijalnog znaèaja da se sve vreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama. Kako se to mesto nalazi i do 30 m daleko, problem kod neiskusnih pecaroša je još veæi. Preciznost bacanja primame se stièe ve banjem uz upotrebu praæke i tu nema neke tehnièke pomoæi. Meðutim, kod zabacivanja mamca postoji jedna mala pomoæ - “line clip”. Naime, kada prvi put zabacite na eljeno mesto, na najlon kod mašinice postavite marker i provucite najlon kroz “line clip” na mašinici. Svaki naredni zabaèaj biæe iste daljine, samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu. Dva moguæa scenarija Prvi scenario - U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta, sa ciljem da raspete što više primame hranilicom. Ne elite da koristite praæku kako ne bi rasterali ribu. Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu. Nište se ne dešava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta.


54 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Zabacili ste još tri puta i nije bilo trzaja. Takoðe niko oko vas nije imao trzaj. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti taktiku. Prihranite mesto praækom. Zabacite i èekajte. Deverikama je potrebno da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili. Alternativni scenario - Poèeli ste sa pecanjem bez bacanja primame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. I oko vas je par pecaroša upecalo po jednu ili dve ribe. Jasno je da se deverika hrani i potrebno je da što pre bacite primamu, kako vas neko ne bi preduhitrio. Meðutim i ostali pecaroši su primetili da vi hranite mesto pa su poèeli i oni da bacaju primamu. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas, a i manje iskusni, i kako riba odmah i ne mo e da “proradi” na svakih 20 minuta bacaju po kuglu primame. Uskoro, zbog stalnog buækanja riba potpuno prestaje da radi na njihovim mestima i naseljava se na vaše mesto, koje ste vi u tišini, dobro nahranjeno èuvali. Napomene • Povlaèenje mamca u nekim sluèajevima mo e biti jedini naèin da uhvatite deveriku. Naime, kako je podvez jako dug, deverika æe uzeti mamac u usta i nakon odreðenog zadr avanja ga ispljunuti. Pri tome se neæe kretati, pa vi neæete ni primetiti trzaj. Da bi se to spreèilo, probajte sa vremena na vreme da blago podignete vrh štapa. To æe pokrenuti i mamac i hranilicu i mo ete zakaèiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ili je uplašiti i nagnati u beg na neku stranu te æe se sama upecati. • Da biste bili sigurni da æe primama ispasti iz hranilice, zamesite je da bude malo suvlja od one primame koju koristite praækom. • Obratite pa nju da vam se sistem ne umrsi. Izuzetno je bitno da on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. Da bi ovo postigli, nekoliko minuta nakon zabaèaja privucite ceo sistem za onoliko koliko vam je dugaèak podvez. Ovim manevrom æete uneti mamac na hranjeno mesto.

G


Lov klena sistemom sa hranilicom a tekuæim vodama na kojima ima klena interesantno je da se klenu ponudi mamac na suprotnoj obali. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plašljiva vrsta, a kako se jata sitnijih klenova obièno nalaze u gornjoj polovini vode, svaki neoprezan korak ili senka na vodi, mogu rasterati i jato sitnih, ali i krupnije komade. Zato ova metoda, mo e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaroš poseduje adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja.

N

Pribor Kod ove tehnike potrebno je baciti teret te ak od 50 do 90g na suprotnu stranu reke ili kanala. Kod u ih voda to i nije preteran problem, meðutim kod voda širokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor. Za poèetak štap mora biti dug od 3,6 do 3,9m. Što je štap du i to æete lakše dalje baciti. Sa druge strane, du im štapom mo ete veæi deo najlona dr ati van vode.(Štap kod ove tehnike treba dr ati sa vrhom nagore.) Manje najlona pod vodom, znaèi manji uticaj vode na sistem, pa æe vam trebati lakša hranilica da bi mamac sve vreme u tekuæoj vodi ostao na istom mestu. Pošto su potrebni daleki zabaèaji, nije loše da štap ima dršku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatite štap prilikom zamaha. Idealan štap za ovu vrstu ribolova je malo tvrði parabolik. Vrh štapa ne mora biti premek, jer je trzaj klena odluèan i primetiæete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu. Mašinica mora da ima i špulnu dovoljnog kapaciteta da primi adekvatnu kolièinu najlona, a mora i da osigurava daleke zabaèaje. (long cast špulna). Takoðe, ukoliko pecate na jakoj reci, mora biti i dovoljno Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

55


56 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

izdr ljiva da sa suprotne obale privuèe borbenog klena koji mo e biti prilièno veliki. Najlon u ovom sluèaju treba da ima adekvatnu nosivost. Trudite se da koristite najdeblji najlon koji vam omoguæava adekvatno daleko zabacivanje. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bio idealan za dane bez vetra. Meðutim, kada su uslovi za zabacivanje loši idite na tanje najlone, ali nemojte iæi na nosivost manju od 2,7 kg, jer æe se najlon kidati veæ pri zabacivanju mamca i hranilice. Hranilica treba da bude ièana, zatvorena sa oba kraja olovnim glavama. Zimi, kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice, leti uzmite najveæu koju naðete. Imajte takoðe na umu da manja hranilica ote ana dodatnim olovom dalje leti nego veæa hranilica iste te ine. Prava te ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. Te a hranilica vam treba kada duva vetar, kada je tok reke jaèi, kada je riba gladnija (leti) i kada treba da bacite dalje. Na licu mesta metodom probanja i uz vaše prethodno steèeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vam omoguæava ugodno zabacivanje. Znajte da veæa hranilica pravi jaèi udar u vodu i plaši ribu. Po pravilu neæe vam trebati hranilice lakše od 60g. Tehnika Pola bitke je dobijeno preciznim zabaèajem. Kod ovog metoda pecanja kompletna prihrana se baca hranilicom, tako da svaki zabaèaj mora biti na istom mestu. Koristite line-clip kako bi to sebi olakšali. Tipièan scebario je da u prvih 20 minuta, bacate svakih 3 do 4 minuta. Sistem vadite èim hrana ispadne iz hranilice. Nakon ovog prvog hranjenja, obièno je potrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. Zabacite sistem, štap postavite u dr aè pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon i èekajte na udarac. Na ovim daljinama, udarac je obièno jak i nije oštar, zbog amortizacije samog najlona. U 90% sluèajeva riba se sama upeca, pa nakon prvih par trzaja vrha, treba blago konrirati i borba poèinje. Jaka kontra, u sluèaju da je vrh mek mo e dovesti do loma. Ukoliko trzaj nije siguran, bolje je ostaviti štap nego kontrirati, jer bi kontra mogla da rastera ribu koja se zainteresovala za mamac. Prilikom borbe sa ribom, imajte na umu da klenovi po pravilu kreæu u travu i podvodne prepreke. Dr ite najlon uvek zategnutim i vrh štapa uvek nagore i nikako im to nemojte dozvoliti.


Ribolovne tehnike 57

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Napomene • Prednost ovog metoda je što podvez vezujete ispod hranilice, tako da je mršenje vrlo retko. Nije loša ideja da hranilicu ve ete Power Gum-om (u bolje opremljenim ribolovaèkim radnjama mo ete naæi ovaj komad izuzetno jakog, ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabacivanja skoro i ne postoji moguænost da najlon pukne. • Koristite jake i sitne udice. Èak ni velièine 18 i 20 nisu premale. • Obojeni crviæi i adekvatna hranilica koja omoguæava da ih umešane u prihranu bacite, kao i kombinacija kastera i konopljinog semena su se do sada pokaze najlovnijima. U ovom drugom sluèaju, potrebno je rupe na hranilici malo poveæati. • Ukoliko imate udarce, ali ništa ne uspevate da zakaèite, probajte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. Ako se udarci nastave, riba napada hranilicu a ne mamac. Rešenje je da skratite podvez.

DE Riblji boili 140 g ribljeg brašna 115 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja

Umešajte prvo suve sastojke, pa dodajte teène i jaja. Umesite pastu. Formirajte kuglice eljene velièine. Kuvajte oko 1 min.

Riblji - killer boili

Da bi dobili pop-up boile umesto kuvanja u vodi, pecite ih u mikrotalasnoj peænici ili koristite loptice od plute.

140 g ribljeg brašna 140 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja

Tehnika sa plutom: Od plutanpog èepa formirajte kuglice, manje od velièine eljenog mamca. Oblepite kuglicu masom i skuvajte.


“Uptide” tehnika pecanja soma edan od najveæih problema pri pecanju somova se postavlja onda kada elimo da daleko od obale bacimo mrtav mamac, recimo parèe ribe ili još te e komad d igerice. Jedno od rešenja je da se ovi komadi, nakon što se probodu udicom, pove u dodatnim ribolovaèkim koncem (mo e i jaki pamuèni ili svileni konac), kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritiènom trenutku udara mamca u vodu. Oni koji ele da potroše više novca, mogu koristiti male brodiæe-makete, koji se navode elektronski i koji mogu istovariti svoj mali tovar na eljeno mesto. (Videti tehnike prihranjivanja kod modernog šaranskog ribolova u ovoj knjizi, gde se isto ove makete mogu koristiti). Problem ovih naprava je što su skupi i što su noæu, kada se veæina somova i upeca neupotrebljivi. Naæin koji æe se u ovom tekstu predstaviti englezi nazivaju “Uptide” (engl. isplovljavanje) i rešava upravo ovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca.

J

Pribor Za ovu tehniku potrebna su vam dva štapa, dve mašinice i dva najlona. Glavni štap kojim æete pecati treba biti parabolik, TC 2,75 do 3 lb. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg, jer oèekujete krupne primerke. Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruške sa alkicom na vrhu kroz koju se provlaèi najlon. Ovakvo olovo se zbog oblika najbolje zabija u dno. Olovo treba da je teško oko 100g, ali mo e biti i te e. Idite do one te ine koja vam još dopušta dovoljnu daljinu zabaèaja, bez pucanja najlona. Monta a olova treba da je klizeæa i na kraj najlona postavite vrtilicu sa kopèom. Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se

58

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 59

najlon slobodno kreæe bez otpora. Nije loše da na najlon pre vezivanja vrtilice navuèete malo parèe silikonskog creva. Nakon montiranja vrtilice, navucite crevo na prvu alku vrtilice. Na taj naèin æete zaštititi najlon i vrtilicu pri zabacivanju od udarca olova. Pomoæni štap mo e biti bilo koji štap koji je namenjem bilo varalièarskom bilo klasiènom dubinskom metodu ribolova. Na mašinicu ovog štapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. Deblji najlon bi samo koèio zabacivanje, a tanji bi se sam kidao. Kraj ovog najlona pove ite na kopèu vrtilice na glavnom štapu. Pre zabacivanja napravite i podvez. Udicu nave ite na najlon du ine oko 30 cm, ali nemojte odsecati komadiæ najlona koji vam ostaje pri vezivanju udice. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. Na tu “dlaku” postavite komad stiropora. Tehnika Prvo što treba uraditi je da namamèite udicu na predvezu, koji u ovom trenutku nije na štapu. Ukoliko kaèite ribu kao mamac, naèin monta e je izuzetno bitan. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploèicu površine oko 0,5 cm2 i pomerite ploèicu na vrat udice. Kada budete zabacili sistem, udica æe u vodi stojati naopako, pa je bitno da vam mamac stoji pravilno na udici. Sada na udicu navucite ribu, tako što joj prvo probodete donju pa gornju usnu. Nakon toga opet navucite komad iste gume ili silikona. Ovako nameštena riba treba da stoji na sredini vrata udice. Okrenite udicu naopako, otvorom nadole, kako æe i stojati u vodi i videæete da mamac sada stoji idealno. Kao prava iva riba. Ukoliko pecate noæu, a nemate dovoljno svetla, ovaj pipavi posao nameštanja mamaca mo ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spakovati u neku kutiju ili kesu. Sada sledi zabacivanje. Pomoæni štap postavite u dr aè pod uglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mašinici. Drugi štap uzmite u ruke i zabacite. Teško olovo æe izvlaèiti i najlon iz glavnog i pomoænog štapa. Saèekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Zamenite štapove. Pomoæni uzmite u ruke, a glavni postavite u dr aè. Namotavajte najlon polako, pazeæi da ne pomerite olovo na dnu. Cilj vam je da izvuèete van vode kraj najlona na glavnom štapu, a da olovo ne pomerite. Ako vam


60 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

se dok namotavate najlon na pomoænom štapu, najlon na mašinici glavnog polako odmotava, onda radite ispravno. Kada se pojavi vrtilica sa kopèom, odvojte najlone, sklonite pomoæni štap i na kopèu namontirajte podvez koji ste ranije spremili. Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. Budite posebno oprezni ako je voda u pliæaku puna granja i prepreka, kako vam ne bi mamac zapeo za njih i spao. Sada komad stiropora dolazi do izra aja. Naime, kako je dovoljne velièine da dr i mamac uspravno, stiropor æe plutati po površini i neæe dozvoliti da udica kaèi prepreke na dnu. Mamac æe potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo. Polakim namotavanjem, osetiæete promenu u naponu namotavanja a to je trenutak kada je vrtilica sa kopèom stigla do olova. Mamac se nalazi na eljenom mestu i dubini. Sada preklopite preklopnik na mašinici i dozvolite da stiropor povuèe mamac ka površini vode. Kontrolišite ovo kretanje propuštajuæi najlon meðu prstima. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu na koju elite da lovite. Ukoliko nakon popuštanja najlona ne doðe do dodatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle), ponovo nategnite najlon. Malo namotajte, tako da olovo pomerite po dnu i ponovite postupak otpuštanja. Izuzetno je bitno da najlon slobodno prolazi kroz alku olova. U suprotnom, najlon mo e ostati uvrnut od bacanja. Takav najlon lakše puca pri kontri. Drugi razlog je što statièno olovo smanjuje intenzitet kontre i mo e vam se desiti da ona nema dovoljnu jaèinu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe. Kao identifikator trzaja mo ete koristiti vrh štapa na koji mo ete postaviti zvonèiæe ili ukoliko pecate noæu svetleæe ampule. Meðutim, moderan naèin ribolova na soma donekle ima neke elemente modernog šaranskog ribolova. Štapovi se postavljaju takodje na pod-ove, na koje se montiraju elektronski detektor. Kada detektor signalizira izvlaèenje najlona (u ovoj varijanti nije loše koristiti mašinice sa baitrunner-om), prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la an. (ukoliko je došlo do la nog trzaja ili je trzaj prestao, nemojte kontrirati. Som je u blizini i nemojte ga plašiti kontrom. Verovatno æe se vratiti za desetak minuta.) Kontra ne treba da bude prejaka, jer mo e doæi do loma pribora. Dovoljno je malo oštrije podiæi vrh štapa i poèeti sa energiènim


Ribolovne tehnike 61

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

namotavanjem. Najlon dr ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dok se ne oglasi koènica. Jedan broj pecaroša u tom trenutku prebacuju rad mašinice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontrolišuæi odmotavanje i namotavanje najlona. Ovo smete da radite samo ako vam je mašinica izuzetnog kvaliteta, jer vrlo èesto dolazi do loma ruèice ili loma prenosnih diskova u mehanizmu mašinice. Napomene • Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta, doæi æe do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucima kada koènica proklizava. • Kada koristite upredene strune, zabaèaji su dalji, a uvrtanja najlona reða. • Ova metoda pecanja je u veæini sluèajeva izuzetno dobra. Meðutim, biæe trenutaka kada zbog velike kolièine trave ili uvrtanja strune neæete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca. U tom sluèaju, koristite klasišan dubinski metod. • Sliku “uptide” sistema potra ite u delu “Ribolovni sistemi” u ovoj knjizi.

J


Ribolov sa hranilicom i olovom recizno zabacivanje je veština koja se uèi praksom. Èak i kada ste vešt ribolovac, uvek je lakše upecati i izvaditi ribu sa manje daljine. Meðutim ima dana kada se riba ne kreæe kraj obale i kada su precizni i daleki zabaèaji neophodni da bi se uspešno pecalo. U tim danima, samo oni sa više prakse imaæe priliku da u ivaju. Koristiti swingtip ili quivertip, pitanje je koje se postavlja onda kada se peca na veæim daljinama. Kada se baca izuzetno daleko prednost treba dati swingtip-u. Ukoliko se na štapu nalazi quivertip, prilikom zabaèaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Zato æe daljina plasiranja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. Sa druge strane, što je te ina sistema veæa, quivertip æe prilikom zamaha trpeti veæu silu i mo e doæi do njegovog ošteæenja. Najzad, prilikom postavljanja štapa, vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom, što æe smanjiti vidljivost indikacije trzaja na velikim daljinama, posebno ako je struna sa veæom istegljivošæu. Swingertip, opet, prilikom zabaèaja ne pru a dodatni otpor, a i signalizacija udara mu je ista, bez obzira da li se baca 30 g na 15 m ili 60 g na 50m. Baciti sistem na veæu daljinu nije moguæe bez adekvatnog pribora. Za daljine od recimo 70-80m treba vam štap du ine 3,6 m i TC od 0,9 kg. Obratite pa nju da karike budu dovoljno široke kako bi najlon lako klizio kroz njih. Mašinica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnim kapacitetom. Raèunajte da æe vam trebati ekstra najlona, ukoliko riba krene od vas. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veæim daljinama bolje je uzeti du i štap (recimo 4 m) iste TC, nego iæi na te a olova.

P

62

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Ribolovne tehnike 63

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Velièina udica i ovde zavisi od velièine ribe koju oèekujete i mamca koji koristite. Za krupnije ribe koristite udice velièine 10 ili 8. Ukoliko pecate finije sitnije ribe, idite na manje udice. Uvek uparujte debljinu podveza sa velièinom udice. Recimo, kada lovite sa podvezom nosivosti 1,5 do 2 kg koristite udice 8 - 12, kada vam je podvez 1 - 1,5 kg koristite udice 12 - 14, kada koristite podvez 0,5 do 1kg idite na udice 14 - 18. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucaæe prilikom zabaèaja i kontre. Du ina podveza treba da je oko 1 m u poèetku. U toku pecanja mo ete menjati ovu du inu u zavisnosti od velièine ribe i naèina na koji uzima mamac. Recimo, ako naletite na jato crvenperki, one æe prilikom uzimanja mamca, mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja biæe dobra i ako je podvez du i. Meðutim, ako naletite na sitnije deverike, mo e vam se desiti da u veæini sluèajeva ni ne ponesu mamac, veæ da ga dr e u ustima i nakon odreðenog vremena ,mamac jednostavno ispljunu. U tom sluèaju, morate smanjiti du inu podveza, kako bi poveæali verovatnoæu indikacije trzaja. Krupne deverike, sa druge strane mamac vole da dr e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju. U tom periodu one se polako kreæu i ne smeju osetiti nikakav otpor. U ovom sluèaju ostavite dodatnu du inu podveza (i do 1,8 m). Te ina olovnog ote anja zavisi od daljine na kojoj pecate, a nosivost glavne strune opet, zavisi od te ine ote anja. Te e olovo ne znaèi i dalji zabaèaj. Oblik ume da bude od presudnog znaèaja. Hranilicu æete baciti daleko bli e od olova (Arsley bomb pblik je najpogodniji) iste te ine. Gustina olova je veæa nego gustina netoksiènih materjala od kojih se prave moderna ote anja, tako da æete ote anja od olova baciti dalje, jer ista te ina ima manju zapreminu i stvara manji otpor u vazduhu. Te ina olova zavisi i od vremenskih prilika, posebno od vetra. Vetar u leða nosiæe olovo dalje, nego boèni ili èeoni vetar. Glavna struna treba da bude što je moguæe tanja, jer æe indikacija trzaja biti bolja. Za sistem te ine od oko 35 g, glavna struna treba da je nosivosti od bar 1,8 kg. Ukoliko olovo ve ete preko “shock leader”-a (elastiènog materijala specijalno namenjenog za amortizovanje trzaja olova), nosivosti od oko 3 kg, nosivost strune mo ete smanjiti i na 1,4 kg.

M


Lov sa hranilicom na mirnim vodama va tehnika lova se pomalo razlikuje od do sada navedenih tehnika lova sa hranilicom, pre svega po tome što je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali, pa je uticaj vetra dominantan. To je razlog što æe se u posebnom tekstu obraditi upravo ove specifiènosti. Nosivost strune koju koristite zavisi od te ine olovnog ote anja. Orijentaciono uzmite sledeæu preporuku: struna nosivosti 0,9 kg za ote anje od 15 g, 1,4 kg za 20 g, 1,8 kg za 30 g. Idealno je da koristite tonuæu strunu. Du ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oèekujete. Ukoliko èekate deverike, znajte da su oprezne i da æe im du i podvez omoguæiti da uzmu mamac pre nego što doðe do indikacije. Zato koristite podvez du ine i do 1,5 m. Sa druge strane, za recimo bodorke, babuške i karaše koristite kraæi podvez od oko 1 m. Kada prilikom provere sistema i mamaca, primetite da su udice bez mamca ili su mamci ošteæeni, a vi niste imali udarce, skratite podvez za oko 15 cm. Ovo ponavljajte dok udarce ne poènete da primeæujete. U suprotnom sluèaju, ako imate udarce, ali je broj promašaja jako veliki, produ ite podvez za 15 cm. Ovaj postupak ponavljajte dok ne doðete do optimalne du ine. Veæa riba dolazi na veæi mamac. Opet veæi mamac se postavlja na veæu udicu. Plašljivija riba uzima sitniju udicu. Odrediti pravu meru je veština koja se uèi praksom. Generalna preporuka je udica 10 za krupnije mamce, pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je riba izuzetno oprezna.

O

64

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 65

Kada odete na vodu, prvo je potrebno odrediti mesto gde æete zabaciti. Ako pecate deverike, obièno ih mo ete videti kako se valjaju po površini iznad mesta gde se jato zadr ava, ako sa druge strane vidite mehuriæe gasa na površini, jasno je da su se ispod na dnu okupili karaši ili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Meðitim, ukoliko nema nikakvih znakova treba pronaæi pravo mesto. Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva. Sitni organizmi na površini æe pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali, u pliæaku æe zbog strujanja vode poèeti da tonu i krenuæe ka suprotnoj strani po dnu. To kretanje æe biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenasto menja. Na tim mestima æe se hrana koncentrisati i naravno, to je pravo mesto da se ponudi mamac. To mesto i nije tako teško naæi. Uzmite jedan štap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica i zabacite recimo nekih 5 m. Kada olovo dodirne površinu vode, preklopite mašinicu. Najlon æe ostati blago nategnut sve vreme. Brojte dok se najlon ne opusti. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. Recimo da ste izbrojali do 5. Ponovite bacanje, ali na daljini od 10 m i opet brojte. Neka ste sad izbrojali do 7. Bacite sada na 15 m. I opet brojte. Pretpostavimo da ste izbrojali do 10. Zakljuèak nakon ova tri bacanja je da se dubina polako poveæava. Bacite sada na 20 m. Pretpostavimo da ste izbrojali opet do 10. Znaèi da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tu dno ravno. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m, jer se oèigledno škrapa nalazi izmeðu 10 i 15 m od obale. Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udaljenost od oko 15 m. Najlon zakaèite na “line clip” na špulni, kako bi svaki put bacali na isto mesto. Da bi pravac uvek bio isti, odredite neki nepokretni orijentir na suprotnoj obali. Ukoliko oèekujete izuzetno krupne i borbene ribe, kao što su som, šaran ili amur, nemojte kaèiti strunu za “line clip”, jer æe vam riba otkinuti najlon u sluèaju da krene od vas nakon što je uzela mamac. Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanja mesta. Ukoliko smatrate da je riba veæ tu, bolje je prvo baciti sistem bez hranilice. Ako nema trzaja nakon par desetina minuta, dodajte hranilicu na sistem. Sem ako ste vešti u praækanju primame na taèno mesto, bolje je baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Kada


66 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

se pojave trzaji, prilagodite bacanje hranilice vrsti i velièini ribe. Ukoliko je neophodno, skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom. Dobra je praksa, da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta, prvih par zabaèaja budu nešto bli e vama. Na taj naèin æete loviti ribe koje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajuæi hranjeno mesto. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo na mesto hranjenja, poènite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili. Tokom pecanja mo e vam se desiti da riba prestane odjednom da grize. Razlozi mogu biti sledeæi: • Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. Promenite mamac. Nekada samo promena broja crviæa ili glista mogu doneti nastavak ribolova. • Riba je uplašena udarcem hranilice u vodu. Probajte da mekše bacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. Malo omekanite primamu, kako bi se br e i lakše raspadala. • Mo e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenule ka dubini. Ovo jato èesto radi, mada se uvek nakon odreðenog vremena opet vraæa na hranjeno mesto. Da bi lovili i u ovim trenucima, skinite hranilicu i postavite nešto veæe olovo. Zabacujte dalje. Hranilicu vratite tek kad se ribe opet primaknu. U suprotnom, hraniæete sve dalje i dalje i ribe æe na kraju otiæi toliko daleko gde neæete moæi da dobacite. • Kada odluèite da izvuèete sistem napolje kako bi proverili da mamce, dobra je taktika da prvo cimom štapa uradite blagu kontru. Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m. Tu ostavite sistem par minuta. Ovaj manevar mo e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio.

0


“Metod” tehnika za lov šarana vu tehniku treba da koriste kako mach ribolovci tako i svi oni koji su krenuli u lov na krupnije primerke šarana, linjaka, amura i ostale šaranske i bele ribe. U osnovi to je tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu, uz pomoæ hranilice i dodatne primame (groundbait tipa) uz korišæenje vrlo kratkih podveza. Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima. Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor treba da bude na visini zadatka. Pre svega, štap mora da je vrhunski, parabolik, du ine 3,6 m i TC od 1 do 1,3 kg. Ovako sna an štap je neophodan da bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga èini hranilica sa veæom kolièinom primame. Mašinica mora da je kvalitetna i jaka, kako bi izdr la i najveæa naprazanja. Struna koja se ovde koristi treba da bude minimalne nosivosti od 4 kg. Meðutim, ukoliko je teren te ak i ukoliko postoji moguænost da riba mo e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ili druge prepreke, treba iæi i na strune nosivosti 10 i više kg. Jaèinu strune, obavezno uskladite sa TC štapa, da ne bi došlo do loma pribora. Jedan broj ribolovaca koristi i “shock leader” za povezivanje hranilice i ostalog ote anja. Mana je što se dodaje još jedan èvor, koji kod nekih monta a mo e smanjiti ukupnu nosivost sistema. Udice koje koristite i ovde treba prilagoditi velièini mamca. Kao mamac mo ete koristiti široku paletu ivotinjskih i biljnih mamaca. Ipak, zbog svoje atraktivnosti gomila crviæa ili glista u veæini sluèajeva daju bolje rezultate. Razlog mo e da bude u njihovoj pokretljivosti. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce, od puffija preko boilia, pa i do glista u koje medicinskim špricom mo ete ubrizgati vaz-

O

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

67


68 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

duh. Ako koristite normalne mamce, oni æe tonuti i na dnu æe se nalaziti ispod hranilice. Kada koristite pop-up oni æe se izdiæi i biti negde oko hranilice. Ukoliko ima sitne ribe, probajte da mamac utisnete u smesu u hranilici. U danima kada riba jede, bilo koji od ovih prezentacija æe poslu iti. Kada je riba slabo aktivna, ostaje vam samo da metodom probanja odredite koja je najlovnija. Lov zapoènite bacanjem šest kugli velièine pomorand e na ciljno mesto. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u koju treba staviti sedmu kuglu prihrane. Ovde ne treba voditi raèuna o tome da æete jato rasterati buènim ubacivanjem kugli hrane u vodu, kao kod lova deverike. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba, koje je neophodno privuæi velikom kolièinom primame. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema zategnite najlon, a vrh štapa podignite toliko da ugao koji zaklapaju pravac štapa i pravac strune bude prav. Po onome što je do sada reèeno, pravilan izbor prihrane i njeno ispravno pripremanje su od esencijalnog znaèaja za uspeh. Ukoliko vas mrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks, mo ete otiæi do ribolovaèke radnje i kupite gotov miks na kome obièno piše “Method Mix”. Sa vremenom postaæete iskusniji i mo ete poèeti da pravite poludomaæe mešavine. Ove mešavine u svom sastavu treba da imaju: • Neku kupovnu primamu za šarana (recimo “Sansas Carp 3000”), koja æe mu dati ukus, boju i atraktivnost, • Neki lepak koji æe povezati i otvrdnuti miks, kao što su PV1 ili melasa, • Hlebne mrvice - prezlu, koja æe dati kolièinu i slu iti da se dobije odgovarajuæa vla nost i lepljivost, • Izmrvljena zrna konoplje, koja æe poveæati atraktivnost • Teène arome, koje æe dati posebnost svakom miksu. Konoplja, mesni crviæi i kukuruz šeæerac mogu se dodati u primamu i cilj ovih dodataka je da krupna riba nakon što pronaðe primamu i rasturi je pronaðe i odreðenu kolièinu hrane koju mo e da pojede. Nikako nemojte dodavati bilo kakve plutajuæe mamce u primamu, jer æe oni povuæi ribu ka površini. Dodavanje mamaca je dobro, jer æe dodatno naterati ribu da pretra uje po dnu kako bi se dohranila i na taj naèin æe br e pronaæi i vaš mamac. Nije loše mamace staviti u sredinu lopte od primame. Kako su zabaèaji daleki, a lopte sa primamom u sredini treba da


Ribolovne tehnike 69

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

sadr e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego što one padnu na dno, potrebno je da sama primama bude pravilno umešana. Potrebna je dakle, teška i lepljiva masa koja u isto vreme treba da bude izuzetno atraktivna i mirisna. Nikako ne sme biti tvrda jer æe je riba mnogo te e razbiti. Naravno, ne mo e se dati opšti recept za uspeh na svakoj vodi. Probajte i mekše i tvrðe primame. Probajte više razlièitih mešavina i naæiæete onu koja je najbolja za svaku od voda. Lopta primame koja padne pod pravim uglom u vodu, mnogo jaèe udara o njenu površinu i raspašæe se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malim uglom. Na kraju potrebno je da razmotrimo du inu podveza koji se koristi u ovom metodu. 3 do 5 cm je optimalna du ina. Mamac æe se u tom sluèaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba æe ga lako naæi. Mana ovako kratkog podveza je što on, zbog svoje male du ine, ne mo e da se iste e i na taj naèin apsorbuje jake trzaje krupne ribe. Ova osobina èesto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkaèinjanja ribe. Da bi se ovaj problem ubla io, jedan broj pecaroša podvez povezuje sa glavnim najlonom preko “Shock leader”-a ili preko gume koja se koristi u “pole” štapovima. glavna struna

glavna struna

hranilica gumica

gumena cevèica navuèena preko pola vrtilice i kraja hranilice

podvez

B

“Method” hranilica vrtilica podvez od meke upredene strune


Muvanje

Lov smuða muvanjem uvanje je specifièna tehnika, sa dve svoje varijante (sa obale i iz èamca), koja je u suštini izmeðu dubinskog ribolova i d igovanja. Najbolje rezultate daje u lovu smuða, mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica, naroèito štuka. Za lov smuða muvanjem potreban je fini, a opet vrlo kvalitetan i izdr ljiv pribor. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani štap, du ine od 3,6 do 4m. Štap treba da je brze akcije i te ine bacanja od 40 do 80 g. Kako se štap kod ove tehnike dr i u ruci du e vreme, bolje je da je izraðen od kvalitetnih karbonskih materijala, koji su izuzetno laki i ilavi. Mašinica za ovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varalièarska, sa “long cast” špulnom. Dril mora da joj je kvalitetno uraðen i bilo bi dobro da ima jednosmerni le aj, koji eliminiše postojanje lufta u ruèici. Najlon teba da je nosivosti od oko 3 kg za lakše vode sa èistim i peskovitim dnom , pa sve do 5 kg, ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja. Udicu treba prilagoditi velièini mamca. Uobièajeno je da se koriste, tipske jednokrake u e udice za smuða sa nešto du im vratom. Ukoliko se peca na terenima sa mekšim dnom, koristi se Karolina sistem, dok se na tvrðim pre koristi Teksas sistem. (Slike oba sistema data su u ovoj knjizi u poglavlju “Ribolovaèki sistemi”.). Da biste dobili osnovni Karolina sistem, na najlon postavite olovo u obliku pištoljskog zrna, te ine od 5 do 20g. Olovo okrenite tako da mu kraj sa špicom bude okrenut ka vrhu štapa. Tako postavljeno olovo æe se vrlo teško kaèiti za podvodne prepreke. Iza olova, ka kraju najlona, postavite mali stoper i nakon toga stavite vrtilicu. Za vrtilicu pove ite podvez. Du ina

M

70

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 71

podveza zavisi od oblaènosti i zatamljenja vode. Ukoliko je voda tamnija i vreme više oblaèno, podvez treba da vam je du i. Minimalna du ina podveza je 25 cm, a maksimalna oko 1,3 m. Ukoliko elite da odignete mamac sa dna, umesto klasiène vrtilice postavite model sa tri okna. Levo okno ve ite za glavni najlon, za desni èvor prièvrstite podvez, a za gornji èvor prive ite manji komad plute ili stiropora. Na udicu postavite mamac. Najèešæe korišæeni mamci su keder, parèe ribe, nekoliko glisti ili jedna velika crna glista, pijavica ili durbak. Prilikom izbora mesta ka kojem æete plasirati mamac, potrebno je da imate u vidu par èinjenica. • Smuðevi se obièno nalaze na dnu. Ukoliko je vreme oblaèno ili u sutom i u ranu zoru, smuðevi kreæu ka površini. • Smuðevi odlièno vide i oseæaju svaki pomeraj u svojoj okolini. • Smuðevi vole kamenito dno, mada mogu da se okupljaju i u vodama sa peskovitim dnom. Sa druge strane, nemojte misliti da tamo gde je dno muljevito nema smuðeva. Mnoge su bare i mrtvaci naseljene smuðevima. Jedini je uslov, da u vodi ima dovoljno kiseonika, jer je smuð veoma osetljiv na njegov nedostatak. • Smuðevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovitla i peni. Tada ih mo ete naæi i vrlo blizu površine. U dubinama tra e mesta blizu vodenih prepreka. • Smuðevi su vrlo osetljive ribe. Pa ljivo rukujte njima, posebno ako elite da ih pustite nakon merenja i slikanja. Ukoliko riba ugine, koja je svrha puštanja. Nakon što ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je da zabacite sistem. Pustite ga da padne na dno, što æete osetite po ponašanju štapa i opuštanju najlona. Upravo zbog neophodnosti da se oseti svaki, pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom, štap mora biti izuzetno fin. Kada se sistem smiri, postavite štap u dr aè i nategnite blago najlon. Saèekajte odreðeno vreme. Ovo vreme èekanja, je od 15 sekundi, pa sve do nekoliko minuta. Iskustvo na svakoj lokacij je drugaèije pa treba probati. Nakon èekanja, uzmite štap u ruke i blago kontrirajte, pa ponovo vratite štap u prvobitan polo aj. Ovaj manevar ponavljajte nekoliko puta. Cilj je da skrenete pa nju ribi, ukoliko je u blizini,


72 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

na svoj mamac. Svaki smuð, koji je u potrazi za hranom, reagovaæe na ovakav titraj u vodi i priæi æe da vidi o èemu se radi. Ukoliko osetite da je riba povukla mamac, morate biti krajnje smireni. Brza kontra æe pre izvuæi mamac ribi iz usta, nego što æe zakaèiti udicu. Pustite da smuð proguta mamac. Smuð specifièno uzima hranu. Naime, on prvo prilazi hrani i nakon par trenutaka posmatranja, energièno otvara usta. Usled toga, hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Smuð nikada neæe napasti mamac kao štuka, tako što æe ga, poput nekog recimo psa uhvatiti ustima i otkinuti. Ukoliko ne uspe da usisa hranu, smuð postaje sumljièav i mo e se desiti da ni ne pokuša drugi put. Ova prièa je veoma bitna jer objašnjava zašto je trenutna i brza kontra nepo eljna. Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem, vi u stvari kontrirate u trenutku kada je riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. Vaša kontra æe samo onemoguæiti ribu da usisa mamac. Dakle, treba saèekati na drugi, jaèi udar, kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima. Ukoliko ne doðe do uzimanja mamca ni nakon odreðenog vremena provedenog u vibriranju mamcem, pribli ite mamac ka sebi par metara. To æete uraditi tako što æete nakon blage kontre, namotati metar ili dva metra najlona i ponovo ostaviti štap u dr aè. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne privuèete sistem do obale. Napad ribe na mamac je najèešæi u trenucima kada njime vibrirate. Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici, mo ete za poèetak pokušati jednu njenu varijantu, koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunèice. Naime, sunèice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruèju, u prvih 30 cm od obale, na malim dubinama do 50 cm. Tu je voda dovoljno bistra i svetla i sunèice vole da love sitnije ribe i insekte. Uzmite kraæi pec štap i na njega pove ite najlon du ine štapa. Na kraj najlona postavite udicu. Nemojte stavljati nikakav plovak. Radi lakšeg zabacivanja mo ete staviti vrlo malo olovo i postavite ga što bli e udici. Na udicu nani ite nekoliko, jednu ili dve crvene gliste, tako da se formira loptica. Krajeve ostavite da slobodno vise, kako bi lelujeli u vodi i privlaèili ribu. Spustite mamac u vodu odmah do obale. Posmatrajte kako prirodno tone. Kada dodirne dno polako pomerite vrh štapa i mamac æe poskoèiti. Tako šetajte mamac po dnu na trzaje. Dok to radite, primetiæete da je priobalje u stvari puno sunèica i da ih niste videli jer su bile sakrivene. Sunèice æe


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 73

napadati mamac prilièno agresivno. Kako se sve odigrava u pliæaku vrlo brzo æete shvatiti kako sistem radi i kada sunèice najviše napadaju. Znanja i zakljuèke koje æete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasniji lov smuða. I sunèice i smuð apsolutno isto love, sa tim što pri lovu smuða vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom, veæ sve morate osetiti preko štapa. Nauèeni prethodnim primerom, krenite u ribolov grabljivih riba koje ive u bistrijim i pliæim vodama. Tu mo ete nave bati lov ovom metodom skobalja i klenova, recimo. Princip je identièan, sa tim da vam je u ovoj verziji potreban malo drugaèiji pribor. Umesto pec štapa, ovde vam treba bolonjez ili neki drugi lak štap, du ine preko 3m, kojim mo ete da bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. Potrebna vam je i mala i laka mašinica, koja ne treba da ima veliki kapacitet špulne, jer zabaèaji nisu dalji od desetak metara, a i ribe koje lovite nisu prevelike. Takoðe, uz udicu postavite lako olovce kako bi vam zabaèaj bio lakši. Idealno bi bilo da ni ne koristite olovo, što æete sa praksom i uspeti. Zabacite i pretra ujte teren voðenjem mamca po dnu. Odlièno je ukoliko imate vizuelni kontakt sa mamcem, jer æete onda videti i ribu u trenutku napada. Iskustva u lovu sunèice mo ete primeniti i ovde. U ovom primeru æete izve bati lov na veæim daljinama, sa priborom koji je naslièniji priboru koji se koristi u lovu smuða. Nakon ove prakse, prelazak na lov smuða, gde ne postoji vizuelni kontakt, je mnogo lakši. Neki va ni detalji, na koje morate obratiti pa nju ukoliko elite da lovite štuku ovom metodom. Pre svega, smuð se nalazi na veæim dubinama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. Štuka, ipak više voli da se zadr ava u obalnim podruèjima, gde iz zaklona vreba na ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. Dakle, kod štuke treba bacati paralelno sa obalom ili bli e obali. Idealno je koristiti èamac, jer je iz èamca moguæe voðenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakšano. Imajte na umu da štuka ima zube i da je neophodno korišæenje sajlice. Mišljenja o korišèenju sajlica kod smuða su podeljena, meðutim, ukoliko mo ete da naðete sajlicu koja je mekoæe najlona mo ete je koristiti. Tvrda sajlica neæe dozvoliti smuðu da usisa ribu i on to neæe ni uèiniti. Treæa specifišnost je naèin uzimanja mamca. Smuð mamac usisava, a štuka ga hvata ustima u munjevitom napadu. Dakle kod štuke ne treba èekati. Veæ


74 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

prvi trzaj je signal da treba kontrirati. Smuð rado uzima mamac sa dna, dok štuka voli ive ribe koje plivaju uz obalu. Mali trik ovde mo e poslu iti. Na sajlicu du ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ili stiropora, pa tek onda provucite najlon kroz kedera. Najbolja je varjanta da najlon provuèete kroz celu ribu, od podrepnog peraja, kroz stomak i usta. Na kraj strune postavite trokraku udicu (velièina 2 je sasvim dovoljna) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. Plutani ili stiroporni komad ugurajte ribi kroz usta. Ovako postavljena mrtva riba æe plutati i samim tim biti mnogo atraktivnija štuki od kedera koji le i na dnu. Mo ete koristiti i ivog kedera, meðutim, tada morate da ga kaèite za usta ili za leða i postoji velika moguænost spadanja prilikom zabacivanja ili provlaèenja po dnu. Opet, ivi keder voli da se kreæe nekontrolisano i mo e umrsiti podvez, pa je neophodno korišæenje paternoster sistema. Pored ovih metoda lova sa obale, tehnika muvanja mo e se koristiti i u lovu iz èamca. Mo ete bacati dalje od èamca i polako privlaèiti sistem ka vama istom tehnikom, kao i da pecate sa obale. Meðutim mo ete koristiti i jedan stil koji nije moguæ sa obale. Koristite kraæe štapove i spustite sistem bli e èamcu. U pravilnim razmacima, podi ite vrh štapa, što æe pomerati mamac nagore, pa ga polako spustite na dno. Ovaj manevar ponavljajte. Smuð u blizini æe biti privuèem ovim skokovitim ponašanjem na dnu. Ovu tehniku mo ete koristiti i sa mostova ili brana.

VU

ivi mamci pijavica

keder glista

veštaèki mamci tube

twister šed


Varalièarenje

D igovanje ov grabljivica, posebno smuða silikonskim varalicama (twisteri, šedovi, peševi i vormovi) vuèenjem po dnu. Ova tehnika je vrlo slièna muvanju. Dve osnovne razlike kod ova dva ribolova je što su kod muvanja mamci prirodni, a kod d igovanja silikonski i što pri d igovanju nema dugih pauza u voðenju sistema. Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica koje tonu. Meðutim, kako je dno po pravilu puno prepreka za koje se trokrake udice lako kaèe, ovi metodi dovode do relativno velikih gubitaka opreme. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica, postaje nam jasno što je upotreba silikonskih varalica sve veæa. Dve osnovne prednosti su vrlo niska cena i moguænost kaèenja na jednokraku udicu uz korišæenje specifiènih olovnih glava, koje skoro onemoguæavaju bilo kakvo kaèenje za dno. Silikon je mek i elastièan i prilikom vuèenja kroz vodu proizvodi veoma jake vibracije, koje privlaèe ribu. Boja silikona mo e se menjati pri samoj proizvodnji. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj, utoj, narand astoj, rozoj, zelenoj, sivoj i crnoj boji), mogu se naæi i transparentni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalnosvetleæe taèkice koje pojaèavaju vidljivost mamca. Silikon se takoðe mo e spolja farbati i to se najèešæe i radi kod šedova, kod kojih se farbaju leða u crno kako bi više lièili na sitne ribe. Oblikovanje silikona zavisi od samog kalupa, te se ovi mamci izraðuju u obliku ribica (šedovi i peševi), crva i glista (vormovi i tvisteri). Od ove mase mogu se izraðivati i druge imitacije ivih mamaca i najèešæe su to mesni crviæi u svim bojama (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih ivotinja i

L

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

75


76 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

insekata. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima i izuzetno trajan. Jedino na šta treba obratiti pa nju je njegova hemijska reaktivnost. Naime on otapa odreðene vrste plastika, te vašu kolekciju silikonskih mamaca morate dr ati ili u metalnoj, drvenoj ili kutiji od plastiène mase koja je specijalno namenjena njihovom èuvanju. Da bi mogli da koristite silikonske mamce, morate imati specijalno ote ane udice sa olovnim glavama. Sam silikon je izuzetno lagan i bez ovih olovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamac na adekvatnu daljinu, a ni da ga dovedete na eljenu dubinu. Samo postavljanje mamca zavisi od doba godine i vrste mamca. Na slikama desno nalaze se preporuke naše firme Orka koja proizvodi ove silikonske mamce. (Više informacija o njihovom proizvodnom programu mo ete naæi na njihovom sajtu na adresi http://www.orkajk.co.yu.) Pa ljivim zagledanjem slika primetiæete da se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varalice, za razliku od metalnih i drvenih varalica gde se oni nalaze sa donje, te da se provlaèenjem ovih varalica po dnu izbegava kaèenje za prepreke po dnu. Treæa slika gledana od gore, predstavlja specifièan oblik silikonskog tvistera koji ima mali jezièak sa gornje strane, u koji se ubada vrh udice. Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguæava kaèenje vrha udice za prepreke u vodi. Za ovu tehniku koriste se tipièni meki smuðaroški varalièarski štapovi male te ine bacanja, jer je i mamac vrlo lak. Štap mora biti mek sa osetljivim vrhom, kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od strane ribe. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno, jer æe smuð vrlo brzo shvatiti da mamac nije pravi i probaæe da ga ispljune. Da bi signalizacija bila br a, bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te se najèešæe i koriste sve vrste upredenih mekih struna. Struna se za udicu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 77

mo e vezivati direktno ili preko vrtilice. Vezivanje preko vrtilice omoguæava lako menjanje same varalice, dok direktno vezivanje ima veæu èvrstinu, ali svaka zamena uslovljava seèenje dela strune. U nekim vodama, u kojima se pored smuða mo e naæi i štuka, treba va vrh strune vezati èeliènu sajlicu. Meðutim, mora se obratiti pa nja na samu sajlicu. Uobièajene sajlice koje se mogu naæi u veæini prodavnica nisu odgovarajuæe jer su pretvrde i smuð se neæe okrenuti za njima. Potrebno je koristiti najnovije modele upredenih èeliènih sajlica koje u svom sastavu imaju veoma veliki broj vrlo tankih ica, te su zbog toga izuzetno meke. Sama tehnika d igovanja je vrlo jednostavna i lièi na ubrzano muvanje. Kako je ovde mamac veštaèki riba æe odmah primetiti prevaru i kontra mora biti blagovremena. Kod muvanja je dopušteno da se pusti da riba ponese mamac. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spusti na dno. To æete primetiti po tome što se struna opustila. Nakon toga preklopite mašinicu i pritegnite strunu. Vrh štapa povucite nagore i vratite u prvobitan polo aj. Ovo æe prouzrokovati trenutno odvajanje mamca od dna, njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. Sama manifestacija lièi na kretanje ranjene ribe po dnu. Nakon ovog manevra pritegnite najlon i mo ete ponoviti celu radnju, sve dok mamac ne privuèete obali. Nakon pritezanja mamca mo ete sa vremena na vreme ubaciti blago vibriranje mamcem. To radite tako što vrh štapa pomerate gore dole, ali ne više od 10 cm. Mamac æe u vodi vibrirati i to mo e izazvati neodluènu ribu da napadne. Velièinu mamca i te inu jig glave treba uskladiti meðusobno, ali i sa prilikama na terenu. Te e glave se generalno koriste za dalja zabacivanja i onda kada je tok vode br a.M Monta a sa jezièkom za vrh udice koji onemoguæava kaèenje U ovoj monta i se odseca zadnji kraj tvistera i na njegovo mesto se postavlja keder. U ovoj monta i se koristi specijalna glava sa iscrtanim okom ribe. Ova monta a se koristi samo kod providnih gumica


Lov ribe voblerima obleri su izuzetno popularni veštaèki mamci meðu našim varalilèarima. Meðutim, dosta je ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili više modela voblera, ali ih ne koriste gotovo nikada. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravo onima koji ele da prošire svoje ribolovaèko znanje i krenu u osvajanje jedne potpuno specifiène veštine ribolova. Prva greška koju mnogi poèetnici èine je nepravilno vezivanje voblera za strunu. Na taj naèin smiruju rad voblera i smanjuju verovatnoæu ulova. Ukoliko se vobler ve e direktno na strunu najbolje je koristiti vez koji preporuèuje poznati proizvoðaè ovih mamaca “Rapala”. 1. Zave ite obièan èvor na 15 cm od kraja strune i provuèite je kroz alkicu na vobleru. 2. Vratite vrh strune kroz prvobitan èvor i obmotajte tri puta vrh strune oko najlona. Èvor treba da je oko 1 cm od voblera. Ne zate ite prejako. 3. Krajem strune formirajte èvor kao na slici. 4. Navla ite èvor i zategnite ga. Ukoliko se ve e vobler kod koga je kašika u samom nosu treba koristiti vez na slici desno. Oba èvora se mogu koristiti kako za vezivanje najlona tako i za vezivanje upredenih struna. Sledeæa stvar koju treba podesiti je sama akcija voblera. Fabrièki je veæina voblera podešena za rad, ali se veæ nakon jedne ili dve veæe ribe ili kaèenja za prepreku, ovo podeša-

V

78

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 79

vanje promeni. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo za podešavanje. Pomeranjem alkice gore dole menja se akcija. Br i rad je voblera kome je alkica podignuta gore, nego onom kome je alkica spuštena. Ukoliko se vobler prilikom povlaèenja naginje na jednu stranu ili ceo okreæe oko svoje uzdu ne ose okrenite alkicu ka istoj strani. Svaki vobler je fabrièki podešen da radi na odreðenoj dubini. Ukoliko elite da varalicu spustite još dublje ili da je dr ite na konstantnoj dubini treba dodati ote anja. Lakša ote anja postavite na oko 20 cm od voblera, a te a na oko 50 cm, da ne bi smetali pravilnom radu varalice. ¸Izbor voblera zavisi od situacije na vodi. • Tanje i du e voblere koristite kada je potrebno varalicu vuæi du e vreme po pravolinijskoj putanji. Ovi modeli su najbolji za troling. Sama manifestacija je slièna ponašanju prave ribe. • Deblje i kraæe voblere koristite onda kada je potrebno naèiniti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. Ovi modeli imaju najbr e oscilovanje. Koristite ih u toku letnjih meseci. Odlièni su i za troling i za bacanje sa obale. • Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima. Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuèenja. Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. Generalno gledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaèan treba koristiti svetlije i fluorescentne boje. Kada je sunèano vreme i u bistrim vodama koristite tamnije voblere. Opšte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena, uta) koriste kada je vreme toplo, a hladnih (plava, bela, siva) kada je hladno. Noæu se mo e koristiti i crni vobler kako bi se doèarao prirodni efekat, ali se mo e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulom koja svetli u mraku, kako bi ga ribe videle sa veæe daljine i napale. Takoðe vobleri koji se vuku pri površini treba da su crvenih, utih i belih nijansi, dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Jedna od preporuka je


80 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovite hrani. Optimalnu boju i oblik voblera, ribolovac odreðuje na samom mestu pecanja metodom probanja. Nakon dodira voblera sa voðenom površinom, potrebno je ispravno voditi varalicu. Voðenje zavisi od tipa voblera. Neke od glavnih smernica date u na slici ispod.

Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na površinu, treba saèekati par sekundi i nakon toga odseènim pokretima vrha štapa varalicu voditi po samoj površini. Putanja mo e biti pravolinijska, ali je bolja cik-cak isprekidana linija. Površinski vobler (ili plutajuæi) je tako napravljen da je lakši od vode i nakon zabacivanja pluta po površini. Kašika na njegovom nosu, vobler povlaèi u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjem strune. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoroneæe (do 2 m) i dubokoroneæe (od 2 do 4 m). Namenjeni su za lov u plitkim i mirnim vodama i u vodama sa travnatim dnom. Pogodni su za izradu sistema sa strimerima. Nakon pada površinskog voblera u vodu saèekajte par sekundi, a zatim br im namotavanjem dovedite varalicu na radnu dubinu. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski. Dobro je u toku voðenja menjati brzinu i polo aj vrha štapa. Takoðe u toku povlaèenja mo ete i potpuno zastati.


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 81

Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj. Idealno oponašaju ribu. U odsustvu vuène sile, ostaju u horizontalnom polo aju, blago vibrirajuæi. Ova osobina uslovljava sasvim drugaèiju tehniku lova od svih drugih varalica. Ovim voblerom se dominantno lovi u pauzama u kojima se varalica ne vuèe. Dakle, manevar se sastoji od bacanja i dovoðenja voblera na eljeno mesto i dubinu. Nakon toga ostaje se na tom mestu eljeni broj sekundi. U toj fazi vobler blago vibrira, imitirajuæi ribu. Nakon toga, treba povuæi varalicu ka sledeæem mestu i tu saèekati. Ovaj metod dozvoljava polako i metodièno pretra ivanje vode. Tonuæi vobleri su te i od vode i nakon pada u vodu sami tonu do dna. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa èistim dnom. Koriste se u lovu riba dna (som i smuð), ali se mogu koristiti i za ostale ribe. Kod tonuæeg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu. Kod prvog zabaèaja poènite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlon opustio. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno.). Znajte da vobleri u proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Na ovaj naèin mo ete odrediti podvodni pejza dna i pronaæi mesta koja su najinteresantnija za ribu. Veæ u sledeæem bacanju, preciznim brojanjem sekundi, mo ete odrediti dubinu do koje elite da vam vobler potone. Nakon tog perioda, poènite sa namotavanjem i vobler æe zadr ati tu dubinu. Promenom brzine namotavanja menjate dubinu rada varalice. Sa vremena na vreme potpuno zastanite, kako bi vobler pao pravo nani e. Najzad, dubokotonuæe voblere treba pustiti da potpuno potonu na dno. Nakon toga treba vrhom štapa povuæi varalicu ioko 40 cm i opet je pustiti da padne. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanje namotavanjem viška najlona. Ceo postupak se ponavlja sve dok se varalica ne izvuèe iz vode. Ovaj metod je vrlo slièan d igovanju, ali se koristi samo na vodama sa èistim i tvrdim dnom. Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varalice (kašike i leptire). One se u suštini koriste isto kao i tonuæi vobleri. Same po sebi su te e od vode i tonu. Nakon zabacivanja potrebno je saèekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu, a onda je potrebno poèeti sa namotavanjem. Namotavanje mo e biti ravnomerno ili sa promenjivom brzinom. Meðutim ne treba trzati vrhom štapa, jer æe varalica pritom poskoèiti i prekinuæe se njen pravilan rad. Vrh štapa


82 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

mo emo pomerati blago gore ili dole, jer na taj naèin menjamo dubinu voðenja varalice. Ni e spušten vrh dozvoljava joj da zaroni dublje. Neka idealna putanja bi bila talasasta. Ukoliko elimo mo emo vrh štapa pomerati levo desno i na taj naèin šarati varalicom po vodi. Ono što je bitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momentalno prekida i riba odustaje od udarca. Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dno èisto i bez trave, jer su u suprotnom gubici veoma veliki. Ukoliko lovite u vodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode, dodajte ote anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu štapa kako bi je potopili. Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako što za bucova treba vuæi najbr e, a za bandara najsporije.

YX

3-way sped trolling rig 3-way finesse rig

Float rig. Koriste se ultralake kašike. Talasi pomeraju plovak gore-dole i laka i tanka kašika vibrira.


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 83

Provereno kvalitetno ruèno raðeni vobleri razlièitih velièina, te ina, vibracija i širokog spektra boja su garancija da æete i vi meðu njima naæi nešto za sebe.

Tel: 031 512 467 http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu


Varalièarenje iz èamca

aralièarenje iz èamca je izuzetno znaèajna tehnika, pre svega jer omoguæuje ribolovcu da se pribli i mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac “ispred nosa”. U ovom tekstu obradiæe se neke specifiènosti u praktiènim primerima lova bandara, smuða i štuke.

V

Bandar

Bandar se za razliku od štuke kreæe u jatima i grupno napada plen. Da bi to efikasno uèinio potrebna mu je veæa površina èiste vode. To je razlog što se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jezera. Èamac vam je potreban kako bi im se pribli ili. Ukoliko imate sonar nije loše pronaæi mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe, jer to signalizira i bandara u blizini. Jedna od glavnih osobina bandara je da nije ni probirljiv niti plašljiv. Napašæe sve što mu se èini jestivo. Jedino što treba paziti pri izboru varalice je njena velièina. Obièno se ovde koriste manje varalice, svih boja i oblika. Ono što je sigurno, kada jedna varalica poène da daje rezultate, nemojte je menjati, ona obièno ostaje du i period veoma lovna - pravila nema. Bandari su naše najsitnije grabljivice koje ima smisla loviti varalièarskom tehnikom. Iako su krupni primerci izuzetno retki, osobina bandara da se kreæu u jatima, mo e rezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu, što ovaj ribolov mo e uèiniti izuzetno atraktivnim. Smudj

Da bi osigurali siguran ulov, veæina iskusnih smuðaruša èuva mesto ribolova samo za sebe. Osnova svega je poznavanje dna. Ono 84 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 85

što tra ite je èvrsto dno bez trave, sa što veæim brojem podvodnih prepreka. Naravno, tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono što mesto èini smuðaroškim. Nije retko da ribolovci prave mesta, potapajuæi veštaèke prepreke u vodu u oèekivanju da æe se tu naseliti sitna riba, a sa njima i smuð. Specijalnih, smuðaroških varalica nema. Nije retkost da se na varalicu namenjenu smuðu naðu štuka ili bandar. Jedino što mo ete uèiniti je da varalicu vodite pravilno. To znaèi da je treba spustiti maksimalno duboko. Idealno bi bilo da je povlaèite tik iznad dna, tako da ona povremeno svojom kašikom kaèi dno, podi uæi maglu za sobom. Ovo je izuzetno atraktivno za smuða. Meðutim, tu se i krije opasnost. Veliki broj varalica je upravo izgubljeno usled kaèenja prilikom dodira sa dnom. Kada treba da se odluèite za tip voblera, uvek uzmite onog sa veæom nosnom kašikom. Takav vobler æe pri povlaèenju br e i dublje zaroniti i podiæi veæi oblak na dnu emitujuæi izuzetno atraktivan zvuk koji privlaèi smuðeve. Prilikom manevra, on æe stojati skoro vertikalno i manja je verovatnoæa da æe se svojim trokrakim udicama zakaèiti za dno. I ovde je èamac od izuzetnog znaèaja, jer vam omoguæava da se pribli ite mestu gde se smuð okuplja. Kada pomoæu sonara odredite mesto koje vrlo verovatno ima smuðeva krenite sa zabacivanjem u svim pravcima. Ukoliko je mesto dobro, videæete da samo pojedini pravci daju udarce, dok æe veæina njih biti nelovna. Neki zbog podvodnih prepreka koje neæe dozvoliti pravilan rad varalice, a neki zbog toga što smuðevi jednostavno ne love u tim segmentima dna. Kada naðete optimalne pravce, zapamtite ih. Najlakše je da se orjentišete prema nepokternim objektima na obali. Ovi pravci æe u veæini sluèajeva biti lovni, ne samo tog dana nego svaki put kada doðete na isto mesto. Štuka

Èamac omoguæava ono što sa obale ne mo ete nikako uèiniti: voðenje varalice paralelno sa obalom. Veæina štuka se nalazi sakriveno u priobalnom rastinju, odakle vreba plen. Sa obale nije moguæe efikasno pretra iti taj pojas. Kako se štuka nalazi u oblasti sa dosta trave, moguænost kaèenje varalice je velika. Zato se u ovoj varijanti ne koriste dubokoroneæi vobleri, veæ oni èija je putanja u gornjoj treæini vode.


86 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Štuka napada iz dubine, obièno po sredini varalice, tako da nema smetnje ako varalice ide pliæe. Dve osnovne tehnike varalièarenja iz èamca su: • Prva je kada je èamac nepokretan ili nošen strujom. U tom sluèaju je tehnika identièna varalièarenju sa obale, sa tim da je pretra ivanje pojednostavljeno. Uobièajeno je da se na jezerima èamac dovodi bli e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. Na u im vodama (kanali), èamac se vodi sredinom toka i naizmenièno se zabacuje paralelno sa obe strane toka. • Druga tehnika (troling) se koristi kada je èamac u pokretu. Ova tehnika se koristi na veæim vodama, gde je potrebno pretra iti što veæu površinu. Varalica se zabacuje iza èamca. Dubina voðenja varalice zavisi od visine vrha štapa, brzine èamca i vrste varalice. Kada je voda izuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko, varalicu treba voditi na oko 2 m iza èamca. Da bi odredili prava mesta za varalièarenje, dobro je imati sonar. Njime se mo e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljef vode na kojoj se lovi. )

Monta a kedera na jig glavu uz dodatnu udicu

Monta a gumice i kedera na jig glavu uz dodatnu udicu

Monta a gumice i kedera na jig glavu bez dodatne udice

Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glava sa prirodnim mamcem, vuèe po površini. Dubina se kontroliše plovkom.


Vertikalno varalièarenje poslednih par decenija vetikalno varalièarenje se raširilo iz zemalja Beneluksa po celom svetu. Ova tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga. Prvi je što ribolovci nemaju informacije o ovom naèinu ribolova, a drugi je što se za ovu tehniku koristi specijalizovan pribor koga je teško kod nas naæi. Meðutim, kako je naš narod izuzetno kreativan, nije teško i klasiènim varalièarskim priborom savladati ovu tehniku. Ono što ovu tehniku èini posebno atraktivnom jeste moguænost varalièarenja zimi, kada je površina vode zaleðena i kada klasiène tehnike varalièarenja nisu primenljive. Kada lovite na zaleðenoj vodi, obratite pa nju na debljinu leda. Nikada nemojte iæi na tanak led, jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opasnost. U zemljama u kojima je lov na zaleðenim vodama uobièajen, ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. Naime, ukoliko èovek upadne u vodu, gotovo da nema naèina da se ponovo popne na santu leda samo snagom svojih ruku, jer one klize po površini leda. Za tu svrhu se koriste metalne kuke, koje se lako zabijaju u površinu leda i njima je mnogo lakše izvuæi se na suvo. Ukoliko se naðete na ledu i èujete kako on poèinje da pucka, najbolje je da što pre zalegnete potrbuške i klizajuæi se na stomaku krenete ka obali. U naredna tri primera pokušno je da se ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom.

U

Bandar

Tehnika se svodi na spuštanje varalice na dno i njeno povlaèenje dole gore. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba. Za ovu svrhu koriste se dubokotonuæi vobleri i sitne kašike kao i maksiSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

87


88 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

malno kratki štapovi sa mašinicama. Ova tehnika je izuzetno atraktivna kada temperatura vode opadne, kao i zimi kada se na površini vode pojavi debeo sloj leda po kome je moguæe hodati. U tom sluèaju èamac nije moguæe koristiti, veæ se na eljenom mestu buši rupa u ledu i postupa se isto kao i kada pecate iz èamca. Tada se bandar nalazi u jatima na dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje, panjevi, rupe,...). Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala enja ovih mesta. Voda se pretra uje po vertikali, sloj po sloj. Pomoæ sonara je dobrodošla. Tra ite mesta sa dosta sitne ribe, u èijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. Èamac mora biti dobro fiksiran, jer æete u suprotnom vrlo brzo izaæi iz lovnog podruèja i ulov æe izostati. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to što tiše. Buèno spuštanje æe rasterati jato sitne ribe i bandari æe otiæi zajedno sa njima. Zveèka u vobleru je prednost, jer æe se bandar u jatu sitne ribe fokusirati na zvuk vašeg voblera. Smuð

Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde se riba okuplja. Ukoliko lovite iz èamca, priðite mestu što je moguæe tiše i sa najveæom pa njom spustite varalicu. Štap i ovde treba biti što kraæi, nikako du i od 2 m. Ukoliko oèekujete da u blizini ima štuka, na kraj nalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviðena i za lov smuða. Nikako ne koristite klasiène sajlice, jer su pretvrde i smanjiæe ukupnu kolièinu ulova. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele, kako bi što bolje osetili trenutak kada smuð uzme varalicu. Kaèite dubokotonuæe voblere sa zveèkom i silikonske varalice sa d ig glavom. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dno i onda vrhom štapa podigne trzajem oko 30 cm. Nakon toga se vrh opusti i postupak ponavlja. Vobler æe usled ovog manevra poskakivati po dnu uz neprestalno zveckanje i ritmièno udaranje o dno. Zimi kada je riba manje pokretna, neki izvori savetuju da se štap dr i nepomièno te da varalica uvek ide iznad samog dna. Brzina pomeranja je identièna brzini kretanja èamca usled delovanja vetra i vodene struje.


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 89

Štuka

Kao bandara i smuða i štuku je moguæe loviti vertikalnim varalièarenjem. Meðutim, štuka u dublje vode odlazi tek kada temperatura vode opadne. Dakle, zima je pravo vreme za lov i tada treba tra iti najdublje vode u kojima štuka ivi, da bi ova tehnika mogla da se koristi. Kao varalica se mo e upotrebiti svaki tip dubokoroneæih voblera, kašika i silikonskih varalica sa d ig glavama. Ukoliko koristite voblere, dobro je da su sa zveèkom. Èesto se na istom mestu mogu naæi i smuðevi, pa je bolje koristiti secijalne sajlice. Nikada nemojte loviti štuku bez sajlice, posebno ako postavljate trokraku udicu. Riba sa trokrakom udicom u ustima, ukoliko prere e najlon, osigurana je na smrt od gladi. Tehnika vertikalnog ribolova se mo e koristit kako iz èamca, tako i kroz rupu iskopanu u ledu. Monta e sa specijalnom glavom za vertikalno varalièarenje Monta a vorma

Monta a tvistera

Monta a šeda Monta a vorma sa suknjicom

Monta a kedera Monta a gliste


Ribolov vaser kuglom i mušicama aser kugla omoguæava svima onima koji nemaju standardni mušièarski pribor, da se oprobaju u lovu riba veštaèkim mušicama. U gornjim i bistrijim tokovima ovom metodom je moguæe loviti sve vrste riba koje se love klasiènim mušièarskim alatom. Meðutim, najèešæu primenu ovaj metod ima upravo u donjim tokovima, gde veæina ribolovaca ima klasièan varalièarski pribor. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica, klen, bucov i štuka. Naravno, svaka od ovih riba ima svoje specifiènosti u tehnici i na njih æe se ukazati u ovom tekstu.

V

Beovice

Ukoliko se odluèite da oprobate ovu tehniku, lov beovica vam mo e doneti neka izuzetno bitna iskustva, koja su primenljiva u lovu drugih krupnijih i atraktivnijih riba. Krenimo od pribora. Za lov ove vreste potrebna vam je najmanja vaser kugla koju mo ete naæi. Naspite u nju vode do 1/4, tek koliko je potrebno da imate pravilne zabaèaje. Uzmite laki, najbolje karbonski tanak štap, akcije A ili B, male te ine bacanja (10-30gr). Du ina štapa treba da je od 2,4 do 3 m. Postavite laku i preciznu mašinicu, koja lepo sla e tanak najlon. Kod ove tehnike, nije presudno da mašinica ima veliki prenos, jer se sistem vodi izuzetno polako. Najlon treba da je maksimalno tanak, da bi omoguæavao daleke zabaèaje, sa obzirom da je sistem izuzetno lak. Najbolje je iæi na najlone debljine od 0,18 do 0,25mm. Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja. Predvez za mušice izraðujte od tonuæeg tankog najlona debljine 0,16 do

90

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 91

0,22 mm. Kako lovite sitnu ribu, mušice treba da su navezane na udice broj 14, 12 ili 10. Odluku da li koristiti vla ne ili suve mušice, kao i koji oblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena i lokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani. Dva osnovna sistema vezivanja su: • Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve e vrtilica na koju se kaèi vaser kugla. Za drugi kraj vaser kugle, postavlja se podvez du ine štapa, jer du i podvez ne bi omoguæavao pravilno zabacivanje. Na podvez treba ravnomerno postaviti dve do tri mušice, sa tim da se poslednja mušica nalazi na samom kraju podveza. Vodite raèuna da poslednja mušice bude ili vla na ili ote ana, kako bi sistem pravilno le ao u vodi. Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama. • Drugi sistem je da se na kraj najlona ve e vrtilica, a na nju se postavlja podvez du ine štapa. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla. Izmeðu vrtilice i vaser kugle, pravilno po podvezu, rasporeðuju se dve do tri mušice. Ovaj sistem je bolji na brzotekuæim vodama. Zabacivanje se vrši trzajem iz ruke i neposredno pre udara kugle u vodu, vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona. Inercijom æe se mušice pravilno rasporediti. Ukoliko vam se i desi da sistem padne na vodu, a nije došlo do njegovog pravilnog razvijanja, jedan oštriji trzaj vrhom štapa, obièno postavlja sve na svoje mesto. Namotavanje treba da je lagano. Pazite da vam mušice na izaðu na samu površini vode, veæ ih vodite u gornjih 20 cm. Beovice æete retko uhvatiti na velikoj udaljenosti od obale. Najèešæi su udarci u priobalnih 10 m. Kada uðete u ovu zonu, posmatrajte ribe koje se zaleæu na mušicu. Nekada je od presudnog znaèaja da stanete sa namotavanjem. Mušica æe u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta. Pecanje beovica ovom metodom mo e biti izuzetno efikasno, meðutim ono što ovu metodu izdvaja je specifièan oseæaj. Upecana beovica, èesto iskaèe iz vode i pru a mnogo veæi otpor nego pri lovu drugim metodama. Klen I klen se mo e loviti ovom tehnikom. Za sitnije primerke koristite isti pribor kao i za lov beovica, dok za krupnije komade treba uneti neke mod-


92 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

ifikacije, najviše u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. Bez obzira na velièinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekih stvari na koje treba obratiti pa nju. Pre svega, klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih i sunèanih dana nalazi u gornjoj treæini vode, odakle lovi mušice koje padaju u vodu. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa ljiv. Obratite pa nju na èinjenicu da vas klen mo e i videti, pa je uvek dobro ostati koliko je moguæe zaklonjen. Ipak, veæina ribolovaca smatra da je neopa en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemoguæ. Ova èinjenica uslovljava jednu specifiènost lova. Kod beovica veæina udara dolazi u poslednjih 10 m voðenja sistema, dok je kod klena upravo obrnuto. Veæina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 m voðenja. Vrlo retko se desi da klen na mušicu udara u završnoj fazi. Èesto se dešava da klen u daljem delu primeti mušicu i krene da je prati i odustane neposredno pred pecarošem kada ga spazi na obali. Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno, što bli e suprotnoj obali i što mekše. Preporuèena tehnika voðenja je identièna kao i kod beovica, sa tim da sa zastajkivanjem treba poèeti odmah nakon zabacivanja. Ono što je interesantno kod ovog naèina ribolova je da kontra gotovo da i nije potrebna. U veæini sluèajeva jaèa kontra mo e išèupati mušicu ribi iz usta i dovesti do promašaja. Dakle, sistem vodite polako i kada na štapu osetite trzaj malo prikoèite ili nastavite istom brzinom. Klen æe se sam upecati silinom svog udara. U vodama u kojima ima dosta ribe, mo e se desiti da jednim provlaèenjem ulovite veæi broj klenova. Ukoliko bi kontra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uèinite. Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi, sistem treba malo modifikovati. U ovom sluèaju koristi se varijanta kod koje se mušice nalaze iza vaser kugle. Umesto poslednje mušice, koja se kod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanji plutajuæi plitkoroneæi vobler. Nakon zabacivanja vobler æe svojom masom rastegnuti najlon sa mušicama i sve æe doæi na svoje mesto na površini vode. Kada zapoènete sa vuèenjem, vobler æe krenuti ka dnu. Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm. Mušice æe se u tom sluèaju naæi na dubinama od oko 30 cm što je ide-


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 93

alna radna dubina. Krupniji komadi æe se veæinom zaletati na voblera, dok æe sitniji napadati mušice. Bucov

Lov bucova velikim mušicama (stimerima) je izuzetno atraktivna i lovna tehnika. Krupniji bucov je prilièno redak i obièno se kreæe sam, dok se sitniji bucov kreæe u jatima. Kada doðete na vodu u trenutku okupljanja jata bucova koji lovi na površini uspeh u ribolovu je siguran. Najveæi problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakih strimera, jer bucov lovi u sredini samog toka. Neki ribolovci ovaj problem rešavaju lovom iz èamca, dok neki imaju adekvatan pribor. Štap treba da bude akcije A, te ine bacanja od 30 do 60 g i du ine od 2,4 m (za èamac) do 3 m (za obalu). Pri odabiru štapa dobro bi bilo da ga isprobate na samoj vodi. Mnogi proizvoðaèi u elji da prodaju svoj pribor, netaèno oznaèavaju njihove tehnièke karakteristike. Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko, a da štap pritom bude jak da se izbori sa velikom ribom, prevare upravo kod ovih štapova mogu biti èeste. Pored kvalitetnog štapa, potrebna vam je izuzetno kvalitetna mašinica, sa što veæim prenosom. Udarac bucova je jak i svaka lošija mašinica, veæ nakon nekoliko veæih primeraka, poèeæe da popušta. Dva uobièajena sistema vezivanja strimera su: • Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla, veæ se na oko 1,5 m od kraja najlona ka vrhu štapa ve e prvi strimer, na oko 80 cm drugi, a na kraj najlona se postavlja plutajuæi, plitkoroneæi vobler. Strimere treba vezati na kratke podveze du ine od oko 15 cm. • Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblera postavlja vaser kugla, a za njen drugi kraj, na podvezu dugom od oko 1 m postavlja se plutajuæi plitkotonuæi vobler. Ovaj sistem tra i štap du ine od 3 m da bi se pravilno zabacio. Tehnika zabacivanja je identièna kao i kod prethodnih primera, sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. Povlaèenje je ravnomerno, pravolinijsko i brzo. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spreman na njega. Umesto strimera, neki ribolovci koriste veæi broj manjih mušica, koje simuliraju jato, a umesto voblera, druge vrste modernih površinskih varalica.


94 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Štuka

I za lov štuke koriste se krupne mušice - strimeri koji se izraðuju specijalno za lov štuke. Za razliku od lova bucova, ovi strimeri se ve u pojedinaèno na kraj najlona. Ispred strimera, na udaljenosti od 1 m, ka vrhu štapa, mo e se postaviti vaser kugla, koju je potrebno do pola napuniti vodom, kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje. Zabaèaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova, jer se štuka uglavnom nalazi u priobalnom podruèju odakle vreba plen. Strimer se vodi u gornjem sloju, ali ne pravolinijski kao kod bucova, veæ trzanjem štapa u cik-cak. Kako strimer pluta po površini vode, moguæe ga je voditi i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. U takvim vodama, ovaj metod daje najbolje rezultate. Udarac štuke je izuzetno spektakularan i teško se zaboravlja. Riba uzimajuæi mamac, iskaèe iz vode uz jak udarac. Kontra mora da bude malo zakasnela, kako bi se riba l zakaèila.

Mušica

Vrtilica

Vaser kugla

Gumeni stoper

Monta a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetano klizne kroz vaser kuglu. Riba pri trzaju ne oseæa otpor i rado guta mamac. Tradicionalno je verovanje da se riba plaši vaser kugle, meðutim u veæini sluèajeva vaser kugla upravo privlaèi ribu. Prilikom voðenja sistema èesto æete primetiti da riba napada prvo kuglu, a tek nakon toga mušicu. Po nekim istra ivanjima, najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom, potom ide varalièarenje, a tek na kraju standarno mušièarenje. Meðutim, sigurno je da je standarno mušièarenje najzahtevnija, ali i najspektakularnija tehnika od ove tri. Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas èešæi, ali je lošiji jer struna pru a otpor ribi pri uzimanju mamca.


Uhvati i pusti

Viteško ponašanje na vodi ibolov, kao i svaki drugi sport ima svoj fair-play. Veliki broj ribolovaca se pridr ava ovih viteških pravila, ali na alost, još uvek je veliki broj onih koji svojim ponašanjem ribolov svode na bahatost i nemar. Neki od njih to rade namerno, dok veæina pak iz neznanja. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepše kraj vode. Siguran sam da niko ne eli da mu ribolovaèki dan protekne ovako: “U rano jutro, došli ste na vodu, odabrali mesto i zabacili svoje štapove. Samo što je poèelo da sviæe i da se izmaglica di e sa površine, sa suprotne obale èujete zov slièan urliku vašeg poznanika koji vas razdragano pita ima li èega. Naravno, odgovarate da nema u nadi da æe se tu razgovor prekinuti. Meðutim, njegov sledeæi urlik vam saopštava da vas ništa ne razume i da æe doæi kolima do vas. Za nekoliko trenutaka iza vas tandrèe njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima. Stoji iza vas i posmatra. I dok æaskate sa njim, štap signalizira udarac ribe. Kontrirate i pored ribe dobijate oduševljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik uz vas. Poèetak svog ribolova oznaèio je bacanjem ogromne kugle primame ka vama. (Da privuèe ribu ka sebi.) No da stvar bude još gora, poèinje da zabacuje. Prvo dubinke. Videvši gde vi lovite, pokušava da pogodi isto mesto. Kako bi riba uzela njegov mamac, postavlja hranilice pune primame. Nakon dubinki, kreæe sa plovcima. Sam ih je izradio. Nose bar 30 g i prave lep “plop” kada padnu u vodu. Normalno u elji da vam se što više pribli i prebacio je svoj najlon preko vašega. Sledi dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. U meðuvremenu

R

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

95


96 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

ulova nema, sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju èuvarku. Nakon samo par sati, koje ste proveli u slušanju njegovih prièa i do ivljaja, cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja, on zakljuèuje da ribe nema i odluèuje da nešto pojede. Poneo je par šnicli da ispeèe na roštilju. Na brzinu na obali cepa drva, plašeæi i ono malo riba u okolini. Nakon što je pojeo ono što je doneo i popio piæe (èiju je flašu ostavio na obali) ostavlja i vas, na brzinu pakujuæi stvari i odlazi.” Koliko god ovaj prikaz izgledao smešan on se svima mo e dogoditi. Da vi ne bi bili loš momak u ovoj prièi dobro je da se pridr avate nekih pravila: • Nemojte bez potrebe krèiti nove staze i prilaze kroz višegodišnje rastinje. • Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog ribolovca do vas. Uvek zatra i dopuštenje od starijeg ribara za ribolov u njegovoj blizini. • Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa njom. Ukoliko elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa nu. Povreðena riba æe ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti. • Nikada ne ostavljate olova, najlon ili udice na obali. Oni mogu biti smrtonosni za veliki broj divljih ivotinja koje se tuda kreæu. • Obalu ostavite uvek èistu. Ne ostavljajte iza sebe smeæe, papire i druge otpatke. Poèistite otpatke koje ste zatekli. Sve spremite u kesu i kod kuæe bacite smeæe ili oprezno spalite na obali. • Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu. • Pa ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tuðeg. • Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Potrudite se da rano ustanešte i doðete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili primamljivanjem za ribolov ili na koje nejèešæe dolazite. • Ukoliko vas neko preduhitri, smestite se na drugu ribolovnu poziciju. • U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na koje nailazite. • Ne lupajte po vodi i obali. • Ne uznemiravajte ivi svet uz obalu. • Ne stvarajte nepotrebnu buku.


Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 97

Pored ovih opštih pravila ponašanja, u poslednje vreme, posebno meðu modernim šarand ijama, popularan je pokret “Uhvati i pusti”. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je iz vode, a ne odneti je kuæi kako bi je pojeli. Naravno, ova ideja je stvar odluke svakog pecaroša i ne treba suditi pecarošu koji eli da kuæi ponese ulov, ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci upecanih riba preko minimalne mere. Meðutim, ukoliko se odluèite za ideju “uhvati i pusti”, neophodno je da prihvatite nekoliko osnovnih èinjenica, kako bi puštena riba mogla neošteæena da pre ivi. • Ribu treba u što kraæem vremenskom periodu pustiti. Veæina riba na vazduhu umire od gušenja, za otprilike isto vreme za koje se èovek davi pod vodom. • Prilikom zamaranja ribe, riba do ivljava šok. Ukoliko je zamaranje preterano dugotrajno, riba mo e uginuti i pre nego što se izvuèe na suvo. Brzo umaranje u veæini sluèajeva dovodi do predavanja ribe. Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od šoka. Dugotrajno zamaranje dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe, koja najèešæe ugiba. Uvek koristite najjaèi moguæi pribor, kako bi ribu mogli brzo da izvuèete. • Riba preko svoje krljušti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u svakodnevnom ivotu slu i kao prva brana od napada bolesti i mirkoorganizama. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo, skida deo sluzi i puštena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Kada ribu spuštate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji prethodno pokvasite vodom. Dugotrajno zadr avanje ribe u èuvarci, takoðe ošteæuje sluz. • Ukoliko ste u moguænosti ribu iz meredova pustite direktno nazad u vodu. Ukoliko elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom, uradite to brzo. Tom prilikom ribu dr ite horizontalno za glavu i stomak, a ne vertikalno za škrge, oèi ili usta. • Nikada nemojte ribu dizati iz vode na štapu. Uvek za to koristite meredov. Veliki broj riba se ošteti upravo nesavesnim dizanjem iz vode. Tada se kompletna te ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa usni aparat ribe. • Nije loše dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hipermangana.


• Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite saferig, koji æe u sluèaju kidanja potpuno osloboditi ribu. • Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala strunu skoro sigurno umire od gladi. Isto se dešava i sa ribom koja je pokidala strunu i sa sobom nosi parèe sa kompletnim ote anjem. • Znajte da riba koja je otišla u trsku ili granje i tu se zapetljala verovatno umire od iznemoglosti. • Udice bez jezièaka skoro ne ošteæuju ribu, ali mamac sa njih lako spada. Kompormis je korišæenja udica sa mikro jeziècima. Ukoliko riba proguta udicu, ona æe je povrediti, bez obzira na oblik i tip udice. Sledeæi ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajta www.ribarska.com: • ako pustite nazad u vodu smuða od 4.5kg u suštini ste pustili nazad u vodu 525 smuða te ine 0.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti smuð izmresti. • ako pustite nazad u vodu štuku tešku 9 kg, pustili ste ribu koja je stara izmedju 14 i 18 godina. Ovako odrasla enka je "vredna" preko 1000 štuka izmeðu 1.3kg i 2.2 kg za svaku godinu koje se izmresti. • enka štuke i smuða izle e oko 35.000 komada ikre po jednom paundu (450g) sopstvene te ine. Od ovih 35.000 komada samo 15 primeraka ce pre iveti i dostiæi punu zrelost. • smuðu treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od samo 900 gr. • štuki treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od 1.3kg do 2.2kg.

L Za ovaj tekst korišæeni su informacije sa sledeæih sajtova: http://www.ribar.co.yu http://www.ribarska.com http://www.floatsgone.btinternet.co.uk/index.html


Cena knjige “Tajne ribolova 1” Knjiga : 300din + ptt(130din) CD-ROM : 150din + ptt(110din)

Knjiga T ajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima - na 256 strana obuhvat a: •120 metoda ribolova sa sistemima.Neke od obradjenih tehnika su: Bolognese, Kotrljanje, Lov na zaledjenim vodama, Lov prirodnim mamcima, Mach, Fly fishing, Plovkarenje, Pop-up, Surface, Slobodni najlon, Zastavica, Waggler,... •70 tehnika primamljivanja sa receptima u zavisnosti od riblje vrste, vode i doba godine. •70 vrsta mamaca sa metodom pripreme i upotrebe; • 40 ribljih vrsta na preko 150 strana - tekstovi su bazirani na tehnikama ribolova, mamcima i primami; • 40 proverenih recepata za bojlije i detaljna uputstva kako napraviti svoj boili.

Kontakt za nabavku : tel:013/821-641 e-mail:quercus@hemo.net www:http://users.hemo.net/quercus

w w w.dragstor.c o m

Mesto za kupovinu knjiga, DVD- movies & muzike na internetu


II deo: Ribolovni sistemi


Predgovor II delu ilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni veæi broj karakteristiènih vezova i sistema koji su specifièni u tehnikama ribolova objašnjenim u prethodnom poglavlju. Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti, i slike su morale zadr ati svojstva i obele ja izvora. Imena monta a ostala su u originalnom uglavnom engleskom obliku. Razlog ovome je da se što manje unosi zabuna u našoj ribolovaèkoj javnosti. Takoðe, veæina monta a je meðunarodno poznata po svojim engleskim nazivima, tako da æe ova imena biti univerzalno poznata. Takoðe, dobro je da se naši ribolovci upoznaju i sa stranom terminologijom, kako bi lakše pratili savremena dogaðanja u ovoj oblasti. Obratite pa nju na slièice u gornjem desnom uglu na poèetku svakog teksta. Tu su postavljene neke specifiène monta e, koje mogu, a ne moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. Za ovaj potez sam se oluèio kako bih poveæao informativnost knjige.

C


Moderan šaranski ribolov

Anchor rig

A Za kraj 35 cm dugog Silka ve ite 1,5mm alkicu.

Provucite vez kroz alkicu na udici.

Nakon 8-10 obmotavanja provucite opet silk kroz alkicu na udici. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

nchor rig podseæa na sidro. Namenjen je za kaèenje plutajuæih (pop-up) mamaca, na terenima obraslim travom. Koristite bilo koji mali èvor, a preporuka je Halfblood ili griner. Nakon toga krenite sa obmotavanjem vrata udice.

Odmerite eljenu du inu gumene cevèice.

103


104 Ribolovni sistemi

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Navucite cevèicu na vrat udice preko silka.

Za drugi kraj silka ve ite drugu identiènu alkicu i na vez postavite gumenu cevèicu.

Iglom probušite gumenu cevèicu pod pravim uglom.

Kroz izbušene rupe provucite 2 cm dug komad tvrdog najlona (formirate sidro). Super lepkom prema ite najlon, kako bi zadr ao oblik.

Zave ite pop-up boili za alkicu.

Na slici dole prikazan je naèin vezivanja knotless èvora. Dve su varijante ovog èvora. Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje omèa na kraju najlona. Za tu omèu se kasnije vezuje dlaka. Druga je bez omèe i ona se koristi kod “D” riga i drugih slo enijih sistema.

W


Stif rig vo je najstariji naèin postavljanja boilia na udicu. Na vodama gde šaran još nije navikao na dlaku daje izuzetne rezultate. Osnova ovog veza je da se na udicu, pored osnovnog najlona, nave e i komad meke dlake na koju se postavlja boili. Kada riba pronaðe ovako postavljen mamac, usisava ga u usta. Veæ nakon par trenutaka, riba æe osetiti da je pored mamca usisala i udicu i pokušaæe da je ispljune. Meðutim, kako je dlaka vrlo meka i savitljiva, udica æe slobodno da krene unapred i postoji velika verovatnoæa da æe se zakaèiti za usta ribe. Vezivanje ovog sistema je vrlo jednostavno. Prvo odsecite onoliko najlona koliki elite da vam je podvez. Nakon toga na vrat udice ve ite knotless èvor. Vratite kraæi kraj najlona kroz alkicu na udici i formirajte slovo “D”. Da se najlon ne bi izvlaèio iz alkice, pa ljivo istopite njegov kraj. I sistem je gotov. Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia, kukuruza kao i paste.

O

i

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

105


“D” rig vo je jedan od najpoznatijih vezova namenjen prvenstveno pop-up boilima. Vezuje se jednostavno. Prvo provucite strunu kroz alkicu i nave ite knotles èvor. Obratite pa nju da se namotaji prilikom vezivanja èvora zaustave najviše na 1/2 vrata udice. Na kraæi kraj strune nani ite jednu alkicu preènika 1,5 mm, pa vrh najlona provucite kroz alkicu na udici. Pa ljivo upaljaèem, sagorite vrh najlona, kako se “D” rig sam ne bi razvezao. Kada ste vezali sam “D” sistem, postavite boili na dlaku du ine oko 5 cm. Provucite dlaku kroz alkicu koju ste postavili na “D” rig. Zave ite dlaku i dodatno superlepkom ojaèajte vez, kako se ne bi desilo da boili spadne. Višak dlake odsecite. Boili treba da bude na udaljenosti od oko 0,5 cm od vrata udice. Drugi kraj strune, kojom ste vezali udicu, odsecite na du inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestite klasiènu petlju. Uzmite drugi komad strune du ine od oko 25 cm i njen jedan kraj provucite kroz alkicu. Tim krajem ve ite petlju, tako da se alkica slobodno kreæe po njoj.

O

106

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Ribolovni sistemi 107 Kako je ovo sistem namenjen pre svega za kaèenje pop-up boilia, cilj je da se ova du a struna odr i u vodoravnom polo aju, dok kraæa treba da stoji uspravno. Da bi se to postiglo, na vez petlje na du oj struni postavite komad ote anja. Za drugi kraj strune pove ite olovo adekvatne te ine. Prava prednost ovog sistema je njegova prezentacija mamca. Bez obzira na oblik i tip dna, mamac stalno stoji uspravno i odignut od podloge na oko 8 cm. Visinu odreðujete du inom kraæe strune.

]

Na slici desno prikazan je naèin vezivanja boila na dlaku.


Helikopter rig elikopter sistem je poznat ne samo meðu šarand ijama, veæ i mnogo široj ribolovaèkoj publici. Ovo i nije samo jedan vez, veæ je to èitava serija podvarijanti. Zajednièka osobina im je da se podvez mo e slobodno okretati oko glavne strune, dok mu je hod uz i niz strunu ogranièen. Ovako postavljen podvez se prilikom zabacivanja slabo mrsi, jer zbog dejstva centripetalnih sila mamac dr i daleko od glavne strune. Osnovna varijanta ovog naèina vezivanja data je na slikama levo. Treba primetiti da se vrtilica, koja se postavlja izmešu dve perlice, mo e slobodno okretati oko glavne strune. Za tu vrtilicu se vezuje podvez u du ini od 20 do 30 cm. Ovaj naèin vezivanja se nije pokazao dobrim u vodama obraslim travom, jer su kaèenja olova vrlo èesta. Sa druge strane, moguæe je koristiti i pop-up i klasiène boilie i druge mamce, što je prednost ovog sistema. Na slikama su date druge varijante helikopter riga.

H

108

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Ribolovni sistemi 109

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

gh


Safety rig igurnosni vez je posebno postao popularan sa omasovljenjem pokreta “Uhvati i pusti”. Prednost ovog veza je da riba, u sluèaju da se struna prekine, sa velikom verovatnoæom pre ivljava. Razlog ovome je taj što kompletno ote anje spada sa strune i omoguæava ribi da nesmetano pliva. Udica, sama ispada iz usta najviše za par dana. Osnovni najlon se prvo provlaèi redom kroz: alkicu, perlicu, komad silikonske cevèice na koju je postavljena vrtilica sa virblom za koju se kaèi olovo ili hranilica i najzad opet kroz jednu perlicu. Nakon toga se vezuje omèa za koju æe se vezati podvez. Kraæi kraj strune se vraæa nazad ka alkici i vezuje za nju. Ceo sistem se nate e u obliku luka, što je pokazano na treæoj slici. Na èetvrtoj slici se vidi da sistem mo e puæi na tri mesta. Ukoliko pukne podvez, ote anje ostaje na glavnoj struni, dok u druga dva sluèaja slobodno spada sa nje. f

S

110

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Hook-hair rig

U

ovu grupu monta a spadaju sve one kod kojih se alkica postavlja direktno na vrat udice.

DE Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

111


Boili k+v+m mix 18% 8% 8% 10% 10% 12% 16% 10% 8%

acid kazein natrijum kazein mleko u prahu hrana za šarana ptièija hrana sojino brašno pire u prahu griz šeæer

Bolt rig

svojoj suštini ova grupa monta a zamenjuje mesto predvezu i olovu kod helikopter monta e. Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom. Teško olovo tone u mulj, ali podvez ostaje na samoj površini. Varijanta monta e sa kliznim olovom dodatno omoguæuje kretanje sistema. Kao podvez koristite meku upredenu strunu.

U

I 112

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Proteinski boili 110gr 30gr 30gr 30gr 200gr 50gr 50gr

acid Kazein laktalbumin natrijum kazein kalcijum kazein sojino brašno griz sojini proteini + 3 jaja

Gravel rig

ravel ili dubinski sistem je vrlo èesto korišæen sistem vezivanja kod svih dubinskih metoda ribolova sa jednim predvezom. Umesto olovnog ote anja moguæe je postaviti i hranilicu. Prilikom povlaèenja riba ne oseæa te inu olovnog optereæenja. Na slikama ispod date su dve varijante.

G

Silikonska cevèica kao zaštita Ote anje od 50 do 100 grama

G Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

113


Boili sa pšeniènim klicama 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr

acid ka ein laktalbumin natrijum kazein sojino brašno pšeniène klice šeæer griz + 3 jaja

Antitangle rig

olova.

A

ntitangle ili nemrseæa monta a se èesto koristi na svim onim terenima gde je potrebno udicu kaèiti ispod

Vrlo je bitno da du ina predveza ne bude veæa od du ine cevèice, inaèe mo e doæi do umršavanja i nepravilnog prezentovanja mamca. Cevèica mo e biti prava, ali i u obliku latiniènog “L”, sa tim da se

kraæi krak okreæe ka mamcu, a du i ka vrhu štapa. Umesto cevèice mo ete uèiniti sledeæe. Prilikom vezivanja omèe na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaèak kraj. Taj kraj treba uvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom. Na taj naèin æemo donjih 30 cm glavne strune uèiniti vrlo tvrdim, što æe imati slièan efekat kao i cevèica. Meðutim, kod te monta e uticaj olova je mnogo jaèe izra en.

DE

114

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Boili H+K mix 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr

pšenièni gluten griz hrana za pse pastrmke sardina sojino brašno kukuruzni skrob + 3 jaja

Running rig

uning rig je takva monta a kod koje je olovno ote anje slobodno i riba prilikom uzimanja mamca ne oseæa njegov otpor. Na slikama levo date su dve varijante ove monta e. Prva monta a je tehnièki kvalitetnija, jer struna ne dolazi u direktan i kontakt sa olovom, veæ se prostire kroz plastiènu cevèicu. Prednost te monta e je i slabija zavisnost od terena kao i antitangle efekat zbog prisustva cevèice. Druga varijanta je lakša za konstruisanje i veæina ribolovaca se odluèuje upravu za nju. Ukoliko se pravilno i meko zabaci, ova monta a lepo le e na dno i ima identiène osobine kao i prva.

R

UV

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

115


Boili sa slagom 125 gr 150 gr 200 gr 100 gr 200 gr 175 gr

slag u prahu pirinšano brašno kazein sojino brašno hrana za ptice griz + 3 jaja

Shocker rig va interesantna monta a se koristi na vodama gde je dno èisto i gde nema moguænosti da se riba upetlja u panjeve ili travu. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema, strunu treba opustiti, kako bi riba nesmetano mogla, bez ikakvog otpora da ponese mamac. Specifièna konstrukcija monta e, sama daje kontru, kada riba povuèe mamac, a sa njim i cevèicu u sredini olova. Pri tome, zadnja perla udara u olovo i koèi ceo sistem.

O

M 116

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Boili sa sardinom 300 gr 200 gr 150 gr 350 gr

sardina hrana za ptice krvna plazma sojino brašno + 3 jaja

Long range silt rig koliko je potrebno baciti na izuzetno veliku daljinu, a pri tome je dno prekriveno debelom naslagom mekog mulja, ova monta a radi pravu stvar. Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. Da bi ovo pravilno uradili, prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 minuta. Nakon laganog izvaèenja, na upredenoj struni æe ostati jasan trag do koga je upala u mulj. Na to mesto postavite gumenu perlu. Bolja je varijanta da na kraj strune, navuèete komad silikonske ili plastiène cevèice. Taj komad mora biti minimalno one du ine koje je mulj dubine. Potrebna vam je cevèica koja nije glatka, kako bi se mulj zadr ao u tragovima na njoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu. Du ina predveza je 10 do 20 cm, a te ina olova 50 do 100 g. Perlicu do olova treba zalepiti, dok druge dve kao i vrtilicu na koju se kaèi predvez treba ostaviti kliznim.

U

A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

117


Dubinski ribolov

The Keith Lambert CAT-O-COPTER

P

rednost ovog, u suštini klizeæeg sistema, je da se postavljanjem stopera, mamac pozicionira na

N

Ovaj sistem je prevshhodno namenjen lovu sa ivim kederom. Mrtav keder ili parèe bi se prilikom zabacivanja umotali o glavnu strunu i ne bi bili atraktivni. Na slici levo dat je izgled postavljenog sistema.

taèno eljenu dubinu. Osnova sistema je lift koga èine dve od 3 do 6 cm u preèniku velike kugle stiropora. Kugle æe se popeti po najlonu sve do stopera. Vrlo je bitno da se kroz centar kugle provuèe komad cevèice, kako bi struna lako mogla da klizi. Ispod stopera se mo e postaviti i mala perla, da se ne desi da stoper zaka e. Olovo treba da je dovoljno teško, kako bi onemoguæilo kedera da ga pomera i eventualno umrsi.

118

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Link rig va monta a je varijacija na temu running riga. Namenjen je lovu grabljivih riba na vodama sa izuzetno mekim dnom. Glavna modifikacija je oznaèena strelicom. Na kraj strune postavlja se stiroporna kuglica, a nakon nje gumena ili silikonska cevèica. Na kraju se postavlja udica. Stiroporna kuglica podi e mamac i èini ga plutajuæim. Silikonska ili plastièna cevèica se postavlja unutar mamca. Na taj naèin se mogu kaèiti vrlo meki mamci, koji bi se raspali ukoliko bi se koristile druge monta e. Vrlo je bitno da izmeðu vrtilice i olova postavite perlicu (bli e olovu) i komad silikonske ili gumene cevèice (ka vrtilici). Ova dva elementa imaju zadatak da saèuvaju od ošteæenja vrtilicu i strunu prilikom zabacivanja. Podvez mo e biti monofilament, ali i upredena struna. Udicu treba prilagoditi mamcu koji se koristi. Te ina olova je od 50 do 100 g.

O

J Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

119


“Uptide” rig

U

bi se sama monta a bolja shvatila.

ptide tehnika je detaljno objašnjena u delu o ribolovnim tehnikama. U ovom tekstu date su slike kako

O 120

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Pop up deadbait rig koliko elite da mrtav mamac prezentujete kao plutajuæi, ovaj sistem æe vam to i omoguæiti. Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamca potrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajuæeg materijala koji æe je podiæi sa dna. Takoðe, dobro je malom gumicom za tegle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mestu repnog su enja mrtvog mamca.

U

0 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

121


Arsley i feeder rig

A

rsley rig se koristi na rekama i jezerima, na mestima gde se prethodno i u toku ribolova dodatno

prihranjuje. Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopèu kako bi se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida veæ postojeæi sistem. Ukoliko elite dalje zabaèaje, treba postaviti te e olovo i obrnuto. Ova monta a je slièna drugoj varijanti running riga, kod koga se ne postavlja kopèa na olovu. Umesto olova moguæe je postaviti hranilicu i onda se ta monta a naziva feeder rig. Kada se struna provlaèi kroz hranilicu, kao što je sluèaj na slici tri, monta a se naziva In-line feeder rig.

89 122

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Paternoster rig

O

va monta a kod nas pokriva preko 70% sluèajeva kada se montira predvez iznad olova.

Iako je izuzetna u onim sluèajevima kada je dno reke ili jezera obraslo travom, ipak treba upoznati i ostale naèine monta e. Pored monta e prikazane na slici, moguæa je i varijanta sa hranilicom.

B

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

123


Link leger rig

K

ao što paternoster monta a pokriva veæinu monta a iznad olova, link leger monta a pokriva veæinu

monta a ispod olova. Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima agresivno mamac. Kako je ovde olovo nepomièno, ova monta a se naziva i monta a sa nepomiènim olovom.

de

124

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Barbel rig arbel rig je specijalno razvijen za lov mrene. Na osnovnu strunu nosivosti od oko 2,7 kg, postavlja se udica. Prilikom monta e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi se na nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad, potrebno je postaviti predvez du ine 30 cm i na njega treba postaviti hranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljinim semenom. Prvih 5 do 10 zabaèaja vrši se u kontinuitetu, kako bi se napravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamèena udica.

B

] Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

125


Feeder helicopter rig rlo dobra kombinacija helikopter monta e sa hranilicom je data na slici ispod. Du ina predveza na kojima su udice je oko 15 cm, dok je du ina strune od vrtilice do hranilice 36 cm. Treba obratiti pa nju da se donji i gornji predvez u opuĹĄtenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mrĹĄenja prilikom zabacivanja je znatan.

V

[

126

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Zender rig ender ili smuðaroška monta a je prvenstveno namenjn lovu ove vrste ribe. Meðutim, nije retkost da se na nju uhvate i bandar, štuka ili som. Kod pravilne mota e na kraj strune postavlja se alkica, gumena ili plastièna perlica i vrtilica. O alkicu se kaèi tanak najlon du ine oko 1 m nosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove e se olovo te ine 50 do 100 g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oèekuje štuka sajlica, nosivosti 7 kg, na èijem se kraju vezuju dve trokrake udice br 12. Rastojanje meðu udicama zavisi od velièine kedera koji se koristi. U ovoj metodi mo e se koristiti iv ili mrtav keder, kao i parèe.

Z

l Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

127


Float paternostar rig ve su varijante ove monta e namenjene lovu grabljivica. Prva na slici je monta a sa promenljivom dubinom. Dubina se ĹĄteluje pomeranjem komada plute ili stiropora po osnovnoj struni. Komad se fiksira sa po jednim olovcem sa obe strane. Druga varijanta je kombinacija dubinske metode i metode sa plovkom. Izuzetna je kada riba stidljivo grize, jer koristi plovak kao indikator.

D

I 128

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Bottle rig koliko sa obale elite da lovite krupne somove, ovaj metod je dobar. Kamen kojim optereæujete plastiènu bocu treba da je dovoljno te ak, kako bi meki najlon izmeðu glavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu, pukao kada riba uzme mamac. Ne urite sa kontriranjem. Obratite pa nju da mamac uvek bude iv i atraktivan.

U

W Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

129


Free running paternoster rig va varijanta paternoster monta e je izuzetna na terenima koji su obrasli niskom travom ili plitkim muljem. Potapajuæim plovkom, moguæe je podesiti dubinu na kojoj æe se pokretni predvez pomerati, a da ne kaèi dno. Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova ivim mamcima. Kao osnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg, a nešto slabija za povezivanje olova.

O

+ 130

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Monta a sa odstojnicima dstojnici su ièani elementi, koji onemoguæavaju mršenje predveza i podveza za glavnu strunu, pri èemu dr e konstantno odstojanje. Mana odstojnika je što je nemoguæe napraviti klizni sistem, koji bi pru ao mali otpor pri uzimanju mamca. Takoðe, odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaèenja, kaèeæi se za strukture i travu na dnu. Nekoliko varijanti monta a sa odstojnicima dato je ispod.

O

K Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

131


Mach ribolov

River & canal rigs eè ribolov se odlikuje vrlo finim monta ama. Koriste se izuzetno tanke strune i sitne udice. Olovca se po pravilu rasporeðuju na više mesta ispod plovka. Koriste se

M

132

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Ribolovni sistemi 133

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

i sitne mikro-vrtilice, koje odvajaju glavnu strunu od podveza. Podvez je uvek tanji od glavne strune. U ovom delu su predstavljeni oni sistemi koji se koriste u ribolovu na tekuæim vodama - rekama i jezerima. Prva monta a se koristi kada rade vrlo sitne ribe i kada mamac uzimaju posebno oprezno. Druga monta a se koristi kada se na mestu pojave krupnije i sna nije ribe. T r e æ a monta a koristi oliveti olovo. Obratite pa nju da se ispod i iznad olivetija postavlja po jedno malo o l ovo - s to p e r, koja pozicioniraju oliveti na pravom mestu. Èetvrta monta a se koristi na rekama izuzetno jakog toka. Neophodan je specijalni plovak koji boèno daje vrlo mali otpor vodi. Najzad, peta monta a se koristi na kanalima. Ovde treba obratiti pa nju na stoper iznad grupe olovaca.

gh


Lake rigs ezerska voda je mirna, pa je plovkarenje na njoj mnogo jednostavnije. U ovom tekstu date su neke karakteristiène monta e za ovu vodu.

J

134

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Ribolovni sistemi 135

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Prva je klasièna monta a. Druga se koristi kod lova uvek plašljivih bodorki. Treæa je odlièna kada se na dnu plasira mamac za jato deverika ili babuški. Èetvrta monta a opisuje naèin kaèenja oliveti olova. Peta se koristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi. Kada se u toku pojave krupnije ribe, treba koristiti veæe plovke i šestu monta u. Najzad, kada se oèekuje šaran, koristite poslednju, sedmu monta u.

f


Plovkaroške tehnike

Stret-pegging rig va plovkaroška monta a se koristi u tekuæim vodama. Bitno je da je plovak namešten na duplu dubinu vode. Na oko 20 cm od udice, postavlja se niz olovaca te ine 0,40 g. Ova niska sigurno dr i mamac priljubljen na dnu i ukupna te ina treba da je dupla nosivost plovka. Kako plovak ne bi tonuo ispod površine, najlon od vrha štapa do plovka mora biti nategnut svo vreme.

O

M 136

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Lay-on rig imi, kada je tok vode br i i uopšte u tekuæim vodama, ovaj metod je dosta uspešan. Sistem zabacite nizvodno i pustite da se smiri. Nakon toga podizanjem vrha štapa postavite ga u polo aj prikazan na slici. Na maloj slici je data druga varijanta ove monta e, kod koje je vrlo bitno da je ceo sistem malo jaèe optereæen od nosivosti samog plovka, kako bi se formiralo koleno na najlonu. Kada riba uzme mamac, jasno æe se videti indikacija na plovku. Ova metoda je dobra za sve ribe dna.

Z

A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

137


Pec-pec rig ada se lovi bela riba dugim teleskopskim štapom, kod nas poznatim kao pec-pec, pravilan raspored olovaca je od presudnog znaèaja za uspešnost. Varijante date ispod sa leva na desno imaju sledeæe karakteristike: 1. dobro reaguje na horizontalno vuèenje, 2. još bolje uraðeno progresivno optereæenje, 3. tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem, koristi se ovaj, 4. kao i prethodno kada je vodena struja jaka, 5. kao prethodno samo osetljivije, 6. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno, 7. manje osetljiva varijanta prethodnog veza, 8. kada se lovi na dnu u brzim vodama, 9. brzo tone i dobro reaguje na trzaj, ali daje jak otpor ribi i 10. osetljivija varijanta prethodnog veza.

K

1.

138

2.

3.

4.

5.

N 6.

7.

8.

9.

10.

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Drift-float rig vo je vrlo interesantna monta a, koja je u suštini poboljšanje balerine koja je namenjena vetrovitim uslovima. Obratite pa nju na malo jedro, koje mo ete naèiniti od papira ili komada lake plastike, na plovku. Nakon zabacivanja sistema, sistem æe se pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu. Najlon treba da je popušten, kako bi plovak doplovio do eljenog mesta. Kada se on pozicionira, zategnite najlon što æe zaustaviti sistem. Ovim sistemom se mo e loviti u gornjih 1 m vode, na sve vrste ivih i mrtvih kedera, kao i na parèe.

O

de

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

139


Surface rig od nas se šaran vrlo retko lovi na samoj površini. Meðutim, ova metoda je izuzetno èesta i uspešna i potrebno joj je posvetiti pa nju. Kao mamac se obièno koristi hlebna pahulja ili korica hleba. Izuzetnu pa nju treba posvetiti prilasku vodi i maskiranju kako vas riba ne bi uoèila. Primamljivanje treba da bude prisutno i to samo plutajuæim mamcima. U trenutku uzimanja mamca, riba èini izuzetno jak udarac pa je potrebno da budete spremni. Kompletna oprema mora biti zadovoljavajuæeg kvaliteta, ilava i èvrsta. Obratite pa nju na plovak. On sam bez dodatnog optereæenja zauzima pravilan polo aj. Struna se provlaèi sa gornje strane. Indikacija trzaja je potapanje plovka.

K

J 140

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Beachaster rig koliko elite da lovite na površini sa klasiènim priborom, ovo je monta a koja vam to mo e omoguæiti. Umesto specijalnog plovka, ovde se koristi klasièni štukaroški plovak. Vrh štapa tako treba podesiti, da struna sve vreme stoji van vode, a da se mamac naðe na samoj površini vode. Olovo treba da je oko 60 g, kako bi osiguralo da ceo sistem miruje i pod uticajem vodene struje. Ipak, lov na površini je najefikasniji na mirnim vodama. Razlog je što je gotovo nemoguæe prihraniti mesto na površini ukoliko je voda tekuæa.

U

C Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

141


Balerina rig

B

posebno štuke i bandara. Sistem se sastoji od jednog veæeg plutanog ili stiropornog plovka velike nosivosti. Nosivost plovka zavisi od velièine kedera. Najveæi problem kod ove monta e je da je izuzetno osetljiva na vetar i tok vode. Meðutim, na mirnim vodama, kada vetar ne duva ili duva od obale ka èistoj vodi, ova monta a ima izuzetne uspehe. Da bi se spreèilo preterano šetanje plovka, na najlon se postavlja olovo adekvatne te ine. Ispod olova postavlja se podvez sa sajlicom i trokrakom udicom. Du ina podveza treba da je oko 30 cm. Ukupna du ina strune od dna plovka do vrtilice ispod olova treba da je od 60 cm do 1 m.

alerina je najpoznatija i najkorišæenija pokretna monta a kod nas namenjena lovu grabiljivica,

W 142

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Fixed float rig

K

ao što je balerina najkorišæeniji pokretni sistem, tako je fixed float (sistem sa fiksnim plovkom)

najpoznatiji nepokretni sistem. Mo e se koristiti na svim vodama, bez obzira na vremenske uslove i dubinu vode. Pored fiksnog naèina vezivanja koji je pokazan na levoj slici, postoji varijanta sa pokretnim predvezom. Ova j predvez ima samo najveæu dubinu, koja se podešava polo ajem olovnog graniènika. Radnu dubinu , odreðuje sama riba keder. Prvi sistem se mo e koristiti za sve mamce, dok desni sistem ima smisla samo kada je mamac iv.

0 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

143


Wasser ball rig asser kugla se mo e koristiti u svim monta ama koje su predstavljene do ovog trenutka umesto svih plovaka velike nosivosti. U onim situacijama gde je potrebno videti i najmanji titraj plovka, wasser kuglu ne treba koristiti, jer je indikacija blagog trzaja vrlo slaba. Wasser kuglu treba koristiti onda kada je griz ribe odluèan. Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. Prvi levi je slièan surface rig-u, dok je drugi u suštini fixed float rig. Prednost wasser kugle je da se vrlo lako mo e pomerati po struni i bez dodatnih stopera mo e vršiti funkciju klizeæeg plovka.

W

W 144

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


plutajuæa-neutralna perlica

Bolognaese rig olognaese tehnika se koristi na brzim tekuæim vodama. Odve su date dve monta e, prva je a fiksnim, a druga je sa klizeæim plovkom.

B

M Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

145


Waggler rig ri waggler monta e prikazane ovde pokrivaju sledeÌe sluèajeve: prva lov na kanalima i jezerima bez vetra, druga kada je potrebno zabaciti daleko, a treÌa je posebno osetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu.

T

B 146

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Muvanje

Moveing dead bait rig ehnike muvanja i d igovanja su prikazane u prethodnom poglavlju. Tu je objašnjeno da su same tehnike vrlo sliène, te æe ovde biti prikazane neke karakteristiène metode postavljanja mrtvog mamca na udicu, koji se mogu koristiti u ovim tehnikama. Levi niz slika predstavlja monta e za teško dno, za èisto dno i za duboku vodu. Desni niz slika predstavlja monta e za èisto dno, za teško dno i za duboku vodu. Mrtva ribica se mo e podiæi od dna ukoliko se u njeno telo ubaci komad plute ili stiropora.

T

Q Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

147


Varalièarenje

Jig rig a montiranje silikonskih varalica na udicu mo e se koristiti veæi broj metoda. Sve su ovde nazvane jednim imenom jig rig, meðutim svaki ima svoje ime i svoje specifiènosti. Texas rig - pogodan za teške i travnate terene. Tex-posed rig - poboljšani prethodni, bolje kaèi ribu. Florida rig - odlièan za lov u travnatim d epovima. Doodle rig - odlièan za vertikalno pecanje. Kuglica izmeðu olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodno osciluje, kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. Ovaj razmak treba da je 30 cm. Carolina rig - koristi se za lov na dnu. Struna od glave do udice je od 30 cm do 1 m. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice.

Z

A B C

Texas rig

148

D

Florida rig Doodle rig

Tex-posed rig

Carolina rig Tandem rig Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin


Ribolovni sistemi 149

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Tandem carolina rig - dvostruki carolina rig. Carolina jig rig - ispred silikonske varalice ve e se fantastièna mušica ili strimer. Mojo rig - Zamena za carolina rig, kada se koristi lak pribor. Jig glava je izuzetno mala i laka. Split shot rig - za bistre brze vode, kada mamac treba brzo da tone. Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca. Leadhead jig rig - za pecanje u srednjim i gornjim slojevima. Udica je okrenuta ka gore. Weightless worm rig - za bistre stajaæe vode. Sistem bez ikakvog ote anja. Wacky worm rig - udica se postavlja po sredini silikonske varalice. Mo e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. U ovom drugom sluèaju tone horizontalno. Swimming worm rig - se dobija kada se koristi daleko veæa varalica nego što je udica i ote anje. Ovakva varalica tone polako u velikim lukovima. Bez obzira koju monta u koristite, bitno je da je ona dobro balansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu ivahnost.

Carolina jig rig

Weightless worm rig

Mojo rig

Wacky rig

Split shot rig Leadhead rig

UV

Swimming worm rig


150 Ribolovni sistemi

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

RibolovaŁki magazin Revija za sportski ribolov, ekologiju i turizam na vodi email: w w w.ribolovacki-magazin.co.yu

Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio program od 1992. godine, a televizijski od 1997. godine i to na frekvenciji FM 107.2 MHz, odnosno na 51 UHF kanalu. http://www.lastavica.com

Èetvrtak 18:00 - Utorak 13:00 r

Emisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova; ako vas interesuje koja riba "radi", koji mamac upotrebiti, kakav pribor izabrati dru ite se sa nama i sigurno æete uæi u zanimljiv svet ribolova. priprema i vodi Zoran Stankoviæ


III deo:

Ribolovni pribor 2


Predgovor III delu vo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige “Tajne ribolova” u kome su obraðeni: ploci, udice, strune, èvorovi, èuvarki i meredovi. U ovoj knjizi daæe se najkraæe i najneophodnije informacije vezane za izbor olova, mašinica i štapova u zavisnosti od vrste ribolova.

O

tel/fax: 035/321-064 mob. 063/73 00 78 mob. 063/615 860 e-mail:

doo"MIKS-SAL" Svetog Save b.r.55

L O V----RIBOLOV----SPORT

prodavnica

LASER Revija za ljubitelje prirode http://www.zov.co.yu e-mail: zov@eunet.yu


Olovo

amena olova je da omoguæe plasiranje mamca na adekvatnu, eljenu daljinu i da daju potrebnu te inu samoj monta i kako bi joj omoguæila funkcionalnost. Postoji bezbroj razlièitih oblika olova, ali su najpoznatija ona u obliku: bombi (suza), kutija (paralelopipeda i trapeza), bureta (valjka), lopte i glave metka. Aerodinamièna, duguljasta i obla olova mogu se baciti na veliku udaljenost, ali vrlo loše stoje na samom dnu. Koriste se obièno za tehnike povlaèenja i kotrljanja, gde se u toku ribolova mamac pomera. Sa druge strane, kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley) pru aju veæi otpor pri letu kroz vazduh, ali su na dnu prilièno statièna. Ovo posebno va i za pljosnata kutijasta olova. Mana ovih olova je što prilikom izvlaèenja lako mo e doæi do njihovog kaèenja za podvodne strukture. Uobièajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g, mada se mogu naæi i posebno teška olova i do 100 g, namenjena lovu šarana, soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernim metodama u kojima olovo slu i i za davanje inicijalne kontre ribi. Kao što se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu, sitnija olova (olovna saèma) se koriste kada se lovi na plovak mach, bolonjez i ostalim plovkaroškim tehnikama. Ova olova su obièno u obliku loptica i štapiæa i njihova masa se kreæe u granicama od 0,04 g pa sve do 1,89 g. Velièine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. Kako se u literaturi èesto mogu naæi njihove oznake, ali ne i masa, ovde æe biti data izuzetno potrebna tabela. Pored klasiènih olovnih ote anja, postoji još jedan tip olovnih ote anja koja se kaèe direktno na vrat udice, kada se lovi silikonskim var-

N

153


154 Ribolovaèki pribor 2 alicama. U nas su to poznate jig-glave. Jig-glave mogu imati razlièite oblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene. eleo bih da uka em na èinjenicu da je olovo izuzetno otrovno za sav ivi svet. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu, jer ga Oznaka No0 Te ina 0,39

No1 0,29

No2 0,27

No3 0,22

No4 0,18

No5 0,15

No6 0,13

Oznaka No7 Te ina 0,39

No8 0,29

No9 0,27

No10 0,22

BB 0,18

AAA 0,15

SG 0,13

(u gramima)

(u gramima)

metabolizam ne mo e izbaciti, èini ga još opasnijim. Zato savetujem svima da koriste savremena ekološka ote anja izraðena od netoksiènih materijala. Ipak, ukoliko ne mo ete doæi do takvih ote anja, pazite na svako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecanja sve pokupite. Na taj naèin saèuvaæete ivi svet oko voda.

DE


Mašinice

ibolovaèka mašinica ili èekrk je bitan deo svakog ribolovaèkog pribora i sistema. Namena mašinice je da omoguæi da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu, pri èemu kontroliše strunu i ne dozvoljava da se višak strune naðe slobodan, sem u sluèajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano. Izuzetno bitna namena mašinice je da precizno i pedantno slo i strunu na kalem. Lepo slo ena struna se ne mrsi pri otpuštanju, a sa druge strane omoguæava dalje zabaèaje posebno lakših mamaca. Najzad, ugraðena koènica u mašinici, adekvatno podešena vrši pravilno i konstantno umaranje ulova. Pri izboru mašinice treba se usredsrediti na neke detalje, koji odvajaju dobre od loših modela. Posebnu pa nju pri kupovini treba da obrate oni ribolovci koji ele da se bave varalièarskom tehnikom, jer je habanje mašinice izuzetno veliko, zbog velikog broja radnih sati, i oni koji ele da se bave modernim šaranskim ribolovom, jer ova tehnika zahteva odreðene moguænosti mašinica. • prenosni mehanizam - mo e biti izraðen u obliku pu a i u obliku tanjira. Zbog veæe ukupne površine naleganja kod pu nog prenosa, ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. Meðutim, zbog skuplje izrade, vrlo je redak i prilièno podi e cenu èekrka. Sem ukoliko ste zahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruèice u oba pravca, bez upotrebe koènice, nije vam potreban pu ni prenos. • prenosni odnos - pokazuje koliko puta æe se okrenuti špulna dok vi okrenete jednom ruèicu. Veæi prenosni odnos garantuje veæu brzinu namotavanja strune. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal-

R

155


156 Ribolovaèki pribor 2 ièarskom tehnikom i u tom sluèaju odnos mora biti bar 1:5. • sistem za slaganje strune - omoguæava ravnomerno namotavanje strune po celoj površini špulne. Lepo slo ena špulna omoguæava daleke zabaèaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na špulni. Tehnološki najnapredniji sistem za slaganje strune je “Worm Shaft” kod koga se struna sla e unakrsno. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluèite za varalièarsku tehniku, posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima, koje je potrebno baciti na veliku daljinu, kao i kada lovite upredenim strunama. • špulna - slu i da se na nju namota struna. Veæina proizvoðaèa svoj proizvod oprema dvema špulnama: grafitnom i aluminijumskom. Po obliku najèešæe se razlikuju plitke i dugaèke špulne (namenjene dalekom izbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke špulne (namenjene dubinskom ribolovu, gde je potrebna velika rezerva strune). • sistem za slobodni hod špulne - omoguæava ribi da slobodno izvlaèi strunu sve dok ribolovac ne kontrira. Sem ukoliko ne lovite modernim šaranskim ribolovom, ovaj mehanizam vam nije potreban. • koènica - je vitalan deo svake mašinice. Veæina ribolova koènicu ne koristi ili je koristi nepravilno. Namena koènice je da umara ribu, dok ona odlazi od ribolovca izvlaèeæi strunu. Mora biti tako podešena da ne dolazi do loma štapa ili pucanja strune usled sile koju riba izaziva. Potpuno zategnuta koènica, dovešæe do sigurnog gubitka svakog malo krupnijeg ulova, usled pucanja strune ili ošteæena opreme. • kuæište - se danas izraðuje od aluminijuma ili od karbonskih materijala. Aluminijum je skuplji i èvršæi i ovakve mašinice su mnogo trajnije. Obratite pa nju da se svi zupèanici i le aji oslanjaju na kuæište. Ukoliko se ta le išta u mašinici prošire dolaze do lufta osovina. • kuglièni le aji - omoguæuju ravnomeran i miran rad mašinice. Danas svi modeli imaju bar jedan le aj. Minimalno je potrebno da se le aj nalazi u glavi rotora na glavnoj osovini. Najèešæi modeli su sa tri le aja i oni imaju pored le aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan na voðici strune. Veæi broj le aja od tri, èešæe neopravdano di e cenu nego što podi e kvalitet èekrka.

XY


Štapovi

amena štapova je da omoguæi precizno plasiranje sistema, signalizira trzaj ribe, amortizuje udare ribe i u kombinaciji sa mašinicom vrši umaranje ribe pri izvlaèenju. Moderni štapovi se izraðuju od fiberglasa, karbonskih vlakana i njihove mešavine. Fiberglas štapovi su elastièniji, jaèi, jeftiniji i te i. Uglavnom se koriste za dubinski ribolov, onda kada štap nije potrebno dugo dr ati u ruci i kada nije potrebno da budu du i od 5 m. Karbonska vlakna (pogrešno nazvana grafitna) èine veliku grupu razlièitih materijala, sa velikom varijabilnosti osobina. Generalno gledano, karbonska vlakna su lakša od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge štapove ( od 5 pa do 12 i više metara) i za one štapove koje je potrebno dugo dr ati u ruci, kao i za veliki broj štapova sa paraboliènom krivom savijanja. Mešavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeðu cene i kvaliteta i veæina štapova na tr ištu spada u ovu grupu. Po svojoj konstrukciji štapovi mogu biti: • teleskopski - kod kojih se jedan nastavak uvlaèi u drugi. Prednost ovih štapova je mala transportna du ina. Mana im je relativna krtost i veliki broj spojeva. (izuzetno su osetljivi na upadanje peska izmeðu spojeva) Obièno se štapovi bez sprovodnika du ina od 2 do 7 m, bolonjez štapovi i mach štapovi realizuju kao teleskopski štapovi. • štek - je štap od dva ili više delova kod kojih se jedan deo natièe na drugi. Mogu biti i puni i šuplji, za razliku od teleskopskih koji moraju biti šuplji. Zbog manjeg broja spojeva i moguænosti izrade punih delova ovi štapovi su jaèi i trajniji od teleskopskih. Mana im je velika

N

157


158 Ribolovaèki pribor 2 transportna du ina. Najdu i štapovi šteke mogu biti dugi i 12 i više metara. Pri izboru adekvatnog štapa treba obratiti pa nju na sledeæe karakteristike: • du ina štapa - ukoliko lovite štapom bez sprovodnika du ina je od 1,5 do 7 m, štekom od 3 do 14,5 m, za bolonjez tehniku koriste se štapovi od 2,4 do 3,6 m, za mach tehniku 3,6 do 4,5 m, za varalièarenje iz èamca 1,8 do 2,4 m, a sa obale od 2,4 do 3,6 m i za moderni šaranski ribolov od 3,3 do 3,9 m. • te ina bacanja (T.B.) - je ona optimalna te ina sistema za koju je štap predviðen. Te ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti. (npr. 5-25g, 10-30g, 20-40g, 30-60g, 50-100g, 100-250g,...) • akcija štapa - pokazuje kako se štap saviju ukoliko se optereti optimalnom te inom. Štap se mo e savijati samo vrhom (brz štap - akcija “A”), prvom treæinom (brz štap - akcija “B”), prvom i drugom treæinom (umereno brz štap - akcija “C”) i kompletnom du inom od rukohvata (spor štap - parabolik). • test kriva (T.C.) - je karakteristika parabolik štapova. Pokazuje koliko treba da bude te ak teret koji okaèen za vrh štapa savija isti pod pravim uglom, ukoliko štap stoji paralelno sa zemljom. Izra ava se u librama (lb). Jedna libra ima te inu od 453,6 gr. Da bi T.C. petvorili u T.B., potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453,6) i podeliti sa 16. Ukoliko elite da izraèunate kolika je idealna nosivost strune nekog I karbonskog štapa potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453,6) i pomno iti sa 5.

Radio 021

radio koji povezuje ljude http://www.radio021.co.yu


IV deo:

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena


Predgovor IV delu potreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na kojima se lovi. U ovom delu biæe objašnjene neke specifiènosti vezane za lov na jezerima, rekama i kanalima u zavisnosti od njihove velièine i doba godine. U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim imenom “watercraft”. Ovaj termin u suštini oznaèava poznavanje karakteristika voda i ivota u njoj. Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njoj uopšte ive. Skoncentrišite se na one vrste kojih ima najviše. Ako idete na slepo, probajte sa nekim opšte prihvaæenim mamcem ( mesni crviæi ili gliste), pa po ulovu se skoncentrišite na dalje pecanje. Ukoliko se na vodi naðete predveèe ili rano ujutro, lako æete primetiti mesta gde ribe dolaze do površine, to su obièno i dobra mesta za lov.

U

PRVI HRVATSKI MJESE¨NIK ZA SPORTSKI RIBOLOV


Jezera

Lov na jezerima

ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u tekuæim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja vetra. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meðutim kada ovaj sloj priðe obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru, sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu.

N

Male bare

Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3,2 kg, linjake i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuške i bandare do 0,45 kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one moguæe. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled, a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine. Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji, ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

161


162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

pomera, potièu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potièu od linjaka, a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran, deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran, deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa proleæa uz travu gde se mresti, a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe, a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite to što tiše i pa ljivije, jer æe vas ribe osetiti, buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crviæi, kukuruz šeæerac i gliste. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama, u kojima ima šarana i linjaka, treba koristit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica, veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte èesto i pomalo. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti.


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163

Mala duboka jezera - ciglane i šljunkare

Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali, a sve pliæa ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode, dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar, pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar. Odavde treba zakljuèiti, da u trenucima kada duva vetar, ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi, kada treba iæi na suprotnu obalu. Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda, sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu, imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. Za lov šarana, babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Ukoliko lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.


164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Gradska veštaèka jezera

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veæinom nastala veštaèkim putem, obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. Na ovakvim vodama, ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”, pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. U smiraj dana i noæu, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale ribolovce. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih, lako æete naæi dobre pozicije. Somovi, karaši, šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. U nekim od ovih voda ima i štuka, meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku. Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini, a krupniji bli e dnu. Voli sunèane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu, kao i kod svake prepreke na dnu. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Kao mamac koristite ito, hleb i mesne crviæe. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni crviæi, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluèite se za adekvatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, durbaka ili èikova. Mo ete probati i varalièarenje. Kada u vodi ive i štuke,


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165

mali plavac, crvenperka ili karaš kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate.

Akumulaciona jezera

Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka. Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu - privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸, a voda ima najviše kiseonika. • potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine, tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture. • originalan tok matice - je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. • zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe, a dubina najveæa. Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. Leti, za vreme najveæih vruæina, deverika, štuka, bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda, dok šaran, linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoðe, ukoliko je izuzetno toplo u toku dana, riba se više hrani predveèe i u toku noæi. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. Lovite je na mesne crviæe i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-


166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

ma na mesne crviæe, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima, a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. Štuku lovite varalièarenjem, dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder, mrtav ili parèe) sa obale, èamca ili brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama, a kao mamac koristite durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varalièarskim metodama, jigovanjem, muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe.

Lov iz èamca

Lov iz èamca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz èamca lako, jer ste mobilni. Pretra ite što veæi prostor, a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu, dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu kome odredite dubinu, dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. Verovatno æete pored manjih struktura na dnu, pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. Po vodi se kreæite što tiše, kako bi minimalno uznemirili ribu. Kada naðete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe, ona æe ipak vremenom, uz uticaj strujanja vazduha nad površinom, pomeriti vaš èamac. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167

daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba.

Lov sa jeseni

Jesen je interesantna za lov, jer se ribe još nisu povukle na mirovanje, veæ se ubrzano hrane, spremajuæi se za predstojeæu zimu. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je moguæe pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ukoliko je vetar umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.

Lov zimi

Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov, raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoðe birajte sunèane dane. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. Štuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. Kedera æete vrlo teško naæi zimi, pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mestima gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati mesto. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.


168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Zimi su uvek u jatima. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju odliène rezultate. Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi slabiji nego leti, plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha. Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na minimum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz šeæerac, ito, durbak i kasteri. Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.

gh

Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. marta 1950. godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola, ali i dece i omladine. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br. 9, u èijem je sklopu i klub ribolovaca. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika, a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac", a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”.

http://www.drina-lo.org.yu

OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat.net


Reke

Lov na rekama

eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e, ribe lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaæujuæi broj vrsta. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. Velike reke, kao što su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova.

V

Brze, èiste reke

U ovim vodama mo ete naæi mrenu, klena, kleniæa, bodorku, štuku, bandara i reðe deveriku. Mrenu, klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca, stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom. Bodorku, štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode, posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte površinu vode. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni, predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka, koristeæi tehnike freelining, troting, kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluèiti za klena, Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

169


170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

kleniæa, bodorku i štuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koristite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. Nemojte podceniti snagu reènog toka. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Nosivost strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od 0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g.

Spore, ravnièarske reke slabog intenziteta toka

Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Obale ovih reka su gusto obrasle travom, a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava nešto dublje vode, a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzanimljivije. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je kod izvorišta. Buduæi da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaðaje na obali. Tihi pristup, korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi, smanjiæe moguænost da oterate ribu. Plovkaroške, tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite gliste, durbake, hleb i kulju. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meðu njom se èesto krije štuka. U depresijama dna, mo ete naæi mrenu. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka, koristite najlakši pribor koji funkcioniše, bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike. Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171

polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika, kao i varalièarenje.

Male reke srednjeg intenziteta toka

Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. U njima ive bodorke, bandari, štuke, klenovi, kleniæi, mrene, a ukoliko su èiste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao i (depresije) udubljenja u dnu. Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. U njima se okupljaju bodorke, bandari, kleniæi i klenovi. Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena mesta mrenama. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi, a sa strane štuke i bandari. Uopšte uzev, najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj površini predveèe. Ispod vode, korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni, u pliæim, nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining, bolognese tehnika, muvanje, varalièarenje, mušièarenje, kao i lak dubinski ribolov.

Velike mutne reke

U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-


172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. Ovakve reke su staništa velikog broja riba, pa èak i salmonida, sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi, uz trsku i ševar, mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. Kleniæi vole nešto br i tok, posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. Tu se danju nalazi som. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka, sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini, a bucov u gornoj polovini vode. Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. Koristite najmirisnije mamce, kao što su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko kaèite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista i mesnih crviæa. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varalièarenje i muvanje.

Reèni kej i marine

Na velikim i plovnim rekama, kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti veæa, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173

perka, beovice, štuke i bandari, dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez obzira što oni više vole tekuæe vode. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i šarane. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i èamaca. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali, gde love bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj površini , pa sve do 1/3 dubine. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Klenove tra ite na samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, štuki, bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranilicom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti jedno, ali veæe olovo.

Brane i ustave


174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. Deverike i šarani više vole mekše dno, mrene, skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. Površinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. Kako idemo više nizvodno, dubina bazena opada, sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najveæa. Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere, crviæe, gliste, hleb i kukuruz šeæerac. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz šeæerac ili durbaka, i varalièarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem, troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima, a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i mušicama.

Mlinovi

Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. Nizvodno od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. Meðutim, glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoðe, mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. Na ovom mestu se mogu naæi deverike, u najdubljim delovima


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175

bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mestima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliæim priobalnim delovima. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin, obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen). Pri dnu, kriju se štuke, odakle vrebaju sitnu ribu. Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varalièarenjem.

Ade - reèna ostrva

Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odliènu zaštitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka, koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. U ovom zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, ukoliko u zatonu ima dosta mulja. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva, meðu ševarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu ribu. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno, lov iz èamca je neprikosnoven, jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se sve tehnike lova iz èamca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. Na uskim rekama, moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. U ovom sluèaju, uglavnom se koriste dubinske metode ribolova.

Mostovi


176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Most se svojim stopama oslanja o reèno korito, pritom menjajuæi tok vode. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe, dajuæi joj sigurnost. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseæih mostova, je obièno mnogo veæi. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i štuku. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice, u zavisnosti koju ribu èekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh štapa više, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.

Ušæa

Svako ušæe, bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori - je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Jako komešanje vode, spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi, mrene i kleniæi, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku, deveriku, štuku ili bandara. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina, kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi na crviæa i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177

uspešno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica štuke. • Ušæe dva toka istog intenziteta - obièno formira dno prekriveno finim peskom. Obala je èesto jako zarasla. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom.

Plavne reke

Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje. Jedan je proleæni, kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima izuzetno hladna, veæ kada poène da se vraæa u korita. Drugi je letnji, kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana. Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok, obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Naselila su nove, mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvima, stopama mostova, a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao što su mesni narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce, koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne.

Lov s jeseni

Od septembra do novembra, promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju, lišæe poèinje da otpada sa drveæa , te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Vetar poèinje


178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

èešæe da duva, i meša vodu sve više je hladeæi. Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj naæi jato. Meðutim, nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima, riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Tada treba biti izuzetno oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo poèinje da se spušta, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.

Lov zimi

Kada zima jako stegne, samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleniæ, lipljen, pastrmka, bodorka, manjov, bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno plašljiva. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama, obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od metoda najèešæe se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Ukoliko primamljujete ribu, radite to sa minimalnom kolièinom hrane.

DE


Kanali

Lov na kanalima

anali su izuzetno èesti u Vojvodini, gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e, ali i zbog isušivanja, odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov, posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta, koja zimi privlaèe ribu. U hladnom periodu, èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja.

K

Irigacioni kanali - mali

Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodnjavanja terena. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke, pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. Ipak najèešæe su babuška i štuka. Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

179


180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

loviti od jeseni, dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijuæi tra e hranu. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male širine kanala previše komplikovane. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varalièarenje je retko uspešno, zbog èestog kaèenja, pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima, love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini, meðu travom, plutajuæim mamcima. Bela riba, bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. U tim vodama ostaju vrlo sitni.

Irigacioni kanali - veliki

U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Ovi ulivi su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno su atraktivni za ribe, posebno u proleæe kada se brzo greju, a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama. U poèetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka, ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Po pravilu, obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama, mo e biti vodiè. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, buduæi da nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.

Duboki i široki kanali

Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obièno


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181

imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Obièno su uz samo obalu i rastinje. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Najèešæe se love pec-pec tehnikama, pole štapovima ili staight lead metodom. Deverike i babuške dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. Babuške, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na dnu, a druge na samoj površini. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale.

Lov zimi

Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspešno loviti bodorka, deverika, štuka, bandar i smuð. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naiðe na jato. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. Štuka je zimi aktivna. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Ukoliko se ono naðe, i štuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Štuku tra ite na ivicama kanala, a smuða u sredini toka u gornjij polovini.

89


Ribe i staništa

O Amur

Zimi miruje i ne hrani se

vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe. Amur se hrani u svim slojevima vode

Zimi odlazi u najdublje delove.

U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona

Bandar

4,6m

3m 3m

10m

U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. Beovice su u zalivima kada je reka plavna.

Beovica

Tok

Za vreme letnje ege, beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.

Kada je vodostaj visok, beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini.

182

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Bodorka

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183

U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje

Na ravnom delu dubine 2,4m bodorka je cele godine

Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine

3m

Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja

Crvenperka

5m

U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima

Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero

U kanalu se hrani na površini

Mo e se naæi u blizini trske

Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode 1,2 m

Deverika 2,7m

Karaš

Uveèe se hrani blizu obale

Hrane se na dnu meðu vodenim biljem

Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem

Zimi miruje nepokretan na dnu

Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem


184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Omiljene vode su im reke i kanali

Kesega

U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile

Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno

Klenovi patroliraju oko ostrva

U pliæacima se sunèaju na površini

Vole gusto obrasle kanale

Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva

Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova

Tra ite ih ispod krošnji drveæa

Kleniæ

15cm

1,5m

Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima

Zimi su u najdubljem delu toka

2m Rado rije dno pod trskom

Linjak

1,2m

0,6m

1,5m

0,6m

Tra ite ih ispod krošnji drveæa

Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu

1,5m

0,9m 1,2m

Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja

0,9m

Rije po mekom dnu pravac vetra


Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Kada love pri površini love u sredini toka u grupi

Smuð

Som

Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili

Love i iznad muljevitog tla, jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1,2m

Danju su u dubini kraj potopljenih struktura

3m

Noæu prilaze obali i love

Krstare terasom u potrazi za hranom

Zimi odlaze u najveæe dubine

Šaran 4,5m 4,5m

Rado se kriju ispod krošnji drveæa

Plitka mesta gde se ribe mreste

Potpoljeno stablo je za njih drago mesto

Potopljena stabla

Spori tokovi reka Plitka, biljem obrasla voda

Štuka Skokovita promena dubine dna

ostrvo

Duboke vode sa spoljne strane krivine

Rado patroliraju oko ostrva Pumpne stanice

Utoci malih kanala


186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Tereni za moderan šaranski ribolov

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje. Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka. Dalja borba je uobièajena. • Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. • Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. • Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tu voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana. • Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite surface rig, a kao mamac uzmite hleb. • Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena, veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema ni sitnih ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani. • Priobalni pojas - šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greška. Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kada duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delove toka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an. W


Prenumeranti: I izdanja


Prenumeranti I izdanja

Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931 Aleksiæ Sne ana,Vrbas Aleksiæ Vladeta,Kruševac Aleksov Predrag, Beograd Anðelkoviæ Slobodan,Kruševac Andesilic Pavle,Kula Antiæ Slobodan,Zemun Baciæ Davor,Kruševac Bašiæ Danijel, Sonta Benko Mirko,M. Mitrovica Bicanin Nenad,Beograd Blaškoviæ Bela,Sombor Bojkoviæ Nenad,Bor Bojoviæ Zoran,Zemun Brkiæ Nemanja,Mladenovac Dakoviæ Milan,Beograd Dašiæ Dragan,Novi Beograd Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva Dobrosavljeviæ Èedomir,Loznica Dra iloviæ Tatjan,Setonje-Zdrelo Dragomiroviæ Dragèe, Bošnjak Durakoviæ Zoran,Šid Ðeniæ Aleksandar,U ice Ðokiæ Branislav,Beograd Ðokiæ Saša, Od aci Ðordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd Ðukanoviæ Aleksandar,Beograd Ðukiæ Zoran,Beograd Ferencik Laslo, Zrenjanin

Filipoviæ Igor,Beograd Gavriloviæ Aleksandar,S. Mitrov Geriæ Beatrica,Subotica Goluboviæ Darko, arkovi Gordiæ Zvonko, Novi Sad Hemela Ljubomir,Baèki Petrovac Hudjan Andrej,Glo an Ibrajter Ivan,Senta Iliæ Zoran,Despotovac Jakšiæ Boris,Mol Jakusin Aleksandar,Kruševac Jerotiæ Branislav,Borèa Greda Jovanoviæ Igor,Beograd Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar Karanoviæ Ratko,S. Kamenica Keri Robert,Bajmok Kerkez Mile,Vršac Kerkez Zoran,Novi Beograd Kosoviæ Dejan,Paraæin Kostiæ Viktor,Zrenjanin Kozakijeviæ Branko,Beograd Kuraica Slavko,Šabac Laziæ David,Beograd Leban Laslo,Mu lja Ljubisavljeviæ Goran,Niš Lonèareviæ Nenad,Beograd Maksimoviæ Miroslav,Zemun Maniæ Slobodan,Smederevo


Prenumeranti 189 Marinkoviæ Boban,Graèanica Marinkoviæ Milun,Kragujevac Maslovariæ Ivan,Beograd Masnikoviæ Dragomir,Beograd Matovina Zvonimir,Šid Mezei Ivan,Novi Sad Mijatoviæ Milan,Vladimirci Mijiæ Slobodan,Futog Milanoviæ Nebojša,Lazarevac Miliæ Zoran,Rekovac Milivojeviæ Momèilo,Kukujevci Milovanoviæ Iva,Svrljig Miriæ Siniša,Novi Sad Momiroviæ Radivoje,Mionica Nedeljkov Predrag,Kikinda Nikoliæ Dejan,Bajmok Nikoliæ Miroslav,Loznica Novkoviæ Predrag,Beograd Obradoviæ Danilo,Novi Sad Ostojiæ Marko,Novi Beograd Pantiæ Danijel, Zemun Pernar eljko,Kraljevo Petroviæ Borislav,Boljevac Pinkava Ivan,Subotica Popoviæ Milan,Kragujevac Porèiæ Dejvid,Banovci-Dunav Praziæ Srdjan,Panèevo Prodanoviæ Rade,Novi Sad Puja Tomislav,Cerak - Beograd Radovanoviæ Relja, Zemun Radujkoviæ Janko,Novi Sad Rajkoviæ Milenko,Novi Beograd Ristiæ Slaviša,Stopanja Segi Arpad,Novi Sad Seocanac Dejan,Novo Selo

Sesartic Braslav,U ice Simiæ Aleksandar,Kruševac Srdanov Vladimir,Zrenjanin Srdiæ eljko,Sremska Kamenica Sremèeviæ Bojan,Kruševac Stanimiroviæ Miæa,Oseèina Stanimiroviæ Nebojša,Osniæ Stefanoviæ Andreja,Kragujevac Stojadinoviæ Milorad,Beograd Stojanoviæ Dragan,Vladièin Han Stojiæ Iva, Vršac Stojkov Ljubomir,Zrenjanin Struniæ Mladen,Beograd Suèeviæ Slobodan,Beograd Šarac Goran,Kruševac Šiljiæ Goran,Novi Beograd Tanurd iæ Milenko,Beograd Tasiæ Gligorije,Leskovac Tesmanoviæ Miroljub,Loznica Trebinjac Milojko,Novi Beograd Viæentijeviæ Milivoje,Beograd Vozar Emil,Kisaè Vuèen Kristijan,Zrenjanin Vuèetiæ Miodrag,Vrnjaèka Banja Vujaèiæ Dragomir,Senta Vukašinoviæ Srdjan,Kraljevo Vukin Nebojša,Beograd/Cerak Vukoliæ Miloš,Novi Beograd Vuksanoviæ Nebojša,Beograd Zdraviæ Milan,Novi Sad Zdravkoviæ Zdravko,Temerin igiæ Dragoslav,Zrenjanin ivkoviæ Danilo,Kruševac ivkoviæ Milan,G. Milanovac ivkoviæ Nenad,Blace

W


190

Bele ke


Jezera

Lov na jezerima

ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u tekuæim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja vetra. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meðutim kada ovaj sloj priðe obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru, sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu.

N

Male bare

Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3,2 kg, linjake i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuške i bandare do 0,45 kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one moguæe. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled, a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine. Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji, ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

161


162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

pomera, potièu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potièu od linjaka, a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran, deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran, deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa proleæa uz travu gde se mresti, a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe, a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite to što tiše i pa ljivije, jer æe vas ribe osetiti, buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crviæi, kukuruz šeæerac i gliste. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama, u kojima ima šarana i linjaka, treba koristit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica, veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte èesto i pomalo. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti.


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163

Mala duboka jezera - ciglane i šljunkare

Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali, a sve pliæa ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode, dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar, pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar. Odavde treba zakljuèiti, da u trenucima kada duva vetar, ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi, kada treba iæi na suprotnu obalu. Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda, sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu, imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. Za lov šarana, babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Ukoliko lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.


164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Gradska veštaèka jezera

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veæinom nastala veštaèkim putem, obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. Na ovakvim vodama, ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”, pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. U smiraj dana i noæu, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale ribolovce. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih, lako æete naæi dobre pozicije. Somovi, karaši, šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. U nekim od ovih voda ima i štuka, meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku. Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini, a krupniji bli e dnu. Voli sunèane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu, kao i kod svake prepreke na dnu. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Kao mamac koristite ito, hleb i mesne crviæe. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni crviæi, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluèite se za adekvatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, durbaka ili èikova. Mo ete probati i varalièarenje. Kada u vodi ive i štuke,


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165

mali plavac, crvenperka ili karaš kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate.

Akumulaciona jezera

Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka. Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu - privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸, a voda ima najviše kiseonika. • potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine, tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture. • originalan tok matice - je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. • zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe, a dubina najveæa. Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. Leti, za vreme najveæih vruæina, deverika, štuka, bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda, dok šaran, linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoðe, ukoliko je izuzetno toplo u toku dana, riba se više hrani predveèe i u toku noæi. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. Lovite je na mesne crviæe i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-


166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

ma na mesne crviæe, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima, a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. Štuku lovite varalièarenjem, dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder, mrtav ili parèe) sa obale, èamca ili brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama, a kao mamac koristite durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varalièarskim metodama, jigovanjem, muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe.

Lov iz èamca

Lov iz èamca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz èamca lako, jer ste mobilni. Pretra ite što veæi prostor, a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu, dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu kome odredite dubinu, dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. Verovatno æete pored manjih struktura na dnu, pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. Po vodi se kreæite što tiše, kako bi minimalno uznemirili ribu. Kada naðete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe, ona æe ipak vremenom, uz uticaj strujanja vazduha nad površinom, pomeriti vaš èamac. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167

daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba.

Lov sa jeseni

Jesen je interesantna za lov, jer se ribe još nisu povukle na mirovanje, veæ se ubrzano hrane, spremajuæi se za predstojeæu zimu. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je moguæe pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ukoliko je vetar umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.

Lov zimi

Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov, raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoðe birajte sunèane dane. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. Štuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. Kedera æete vrlo teško naæi zimi, pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mestima gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati mesto. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.


168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Zimi su uvek u jatima. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju odliène rezultate. Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi slabiji nego leti, plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha. Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na minimum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz šeæerac, ito, durbak i kasteri. Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.

gh

Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. marta 1950. godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola, ali i dece i omladine. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br. 9, u èijem je sklopu i klub ribolovaca. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika, a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac", a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”.

http://www.drina-lo.org.yu

OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat.net


Reke

Lov na rekama

eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e, ribe lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaæujuæi broj vrsta. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. Velike reke, kao što su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova.

V

Brze, èiste reke

U ovim vodama mo ete naæi mrenu, klena, kleniæa, bodorku, štuku, bandara i reðe deveriku. Mrenu, klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca, stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom. Bodorku, štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode, posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte površinu vode. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni, predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka, koristeæi tehnike freelining, troting, kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluèiti za klena, Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

169


170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

kleniæa, bodorku i štuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koristite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. Nemojte podceniti snagu reènog toka. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Nosivost strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od 0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g.

Spore, ravnièarske reke slabog intenziteta toka

Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Obale ovih reka su gusto obrasle travom, a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava nešto dublje vode, a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzanimljivije. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je kod izvorišta. Buduæi da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaðaje na obali. Tihi pristup, korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi, smanjiæe moguænost da oterate ribu. Plovkaroške, tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite gliste, durbake, hleb i kulju. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meðu njom se èesto krije štuka. U depresijama dna, mo ete naæi mrenu. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka, koristite najlakši pribor koji funkcioniše, bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike. Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171

polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika, kao i varalièarenje.

Male reke srednjeg intenziteta toka

Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. U njima ive bodorke, bandari, štuke, klenovi, kleniæi, mrene, a ukoliko su èiste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao i (depresije) udubljenja u dnu. Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. U njima se okupljaju bodorke, bandari, kleniæi i klenovi. Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena mesta mrenama. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi, a sa strane štuke i bandari. Uopšte uzev, najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj površini predveèe. Ispod vode, korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni, u pliæim, nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining, bolognese tehnika, muvanje, varalièarenje, mušièarenje, kao i lak dubinski ribolov.

Velike mutne reke

U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-


172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. Ovakve reke su staništa velikog broja riba, pa èak i salmonida, sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi, uz trsku i ševar, mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. Kleniæi vole nešto br i tok, posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. Tu se danju nalazi som. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka, sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini, a bucov u gornoj polovini vode. Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. Koristite najmirisnije mamce, kao što su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko kaèite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista i mesnih crviæa. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varalièarenje i muvanje.

Reèni kej i marine

Na velikim i plovnim rekama, kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti veæa, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173

perka, beovice, štuke i bandari, dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez obzira što oni više vole tekuæe vode. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i šarane. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i èamaca. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali, gde love bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj površini , pa sve do 1/3 dubine. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Klenove tra ite na samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, štuki, bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranilicom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti jedno, ali veæe olovo.

Brane i ustave


174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. Deverike i šarani više vole mekše dno, mrene, skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. Površinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. Kako idemo više nizvodno, dubina bazena opada, sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najveæa. Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere, crviæe, gliste, hleb i kukuruz šeæerac. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz šeæerac ili durbaka, i varalièarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem, troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima, a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i mušicama.

Mlinovi

Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. Nizvodno od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. Meðutim, glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoðe, mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. Na ovom mestu se mogu naæi deverike, u najdubljim delovima


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175

bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mestima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliæim priobalnim delovima. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin, obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen). Pri dnu, kriju se štuke, odakle vrebaju sitnu ribu. Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varalièarenjem.

Ade - reèna ostrva

Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odliènu zaštitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka, koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. U ovom zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, ukoliko u zatonu ima dosta mulja. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva, meðu ševarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu ribu. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno, lov iz èamca je neprikosnoven, jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se sve tehnike lova iz èamca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. Na uskim rekama, moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. U ovom sluèaju, uglavnom se koriste dubinske metode ribolova.

Mostovi


176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Most se svojim stopama oslanja o reèno korito, pritom menjajuæi tok vode. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe, dajuæi joj sigurnost. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseæih mostova, je obièno mnogo veæi. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i štuku. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice, u zavisnosti koju ribu èekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh štapa više, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.

Ušæa

Svako ušæe, bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori - je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Jako komešanje vode, spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi, mrene i kleniæi, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku, deveriku, štuku ili bandara. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina, kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi na crviæa i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177

uspešno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica štuke. • Ušæe dva toka istog intenziteta - obièno formira dno prekriveno finim peskom. Obala je èesto jako zarasla. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom.

Plavne reke

Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje. Jedan je proleæni, kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima izuzetno hladna, veæ kada poène da se vraæa u korita. Drugi je letnji, kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana. Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok, obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Naselila su nove, mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvima, stopama mostova, a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao što su mesni narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce, koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne.

Lov s jeseni

Od septembra do novembra, promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju, lišæe poèinje da otpada sa drveæa , te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Vetar poèinje


178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

èešæe da duva, i meša vodu sve više je hladeæi. Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj naæi jato. Meðutim, nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima, riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Tada treba biti izuzetno oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo poèinje da se spušta, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.

Lov zimi

Kada zima jako stegne, samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleniæ, lipljen, pastrmka, bodorka, manjov, bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno plašljiva. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama, obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od metoda najèešæe se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Ukoliko primamljujete ribu, radite to sa minimalnom kolièinom hrane.

DE


Kanali

Lov na kanalima

anali su izuzetno èesti u Vojvodini, gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e, ali i zbog isušivanja, odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov, posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta, koja zimi privlaèe ribu. U hladnom periodu, èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja.

K

Irigacioni kanali - mali

Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodnjavanja terena. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke, pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. Ipak najèešæe su babuška i štuka. Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

179


180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

loviti od jeseni, dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijuæi tra e hranu. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male širine kanala previše komplikovane. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varalièarenje je retko uspešno, zbog èestog kaèenja, pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima, love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini, meðu travom, plutajuæim mamcima. Bela riba, bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. U tim vodama ostaju vrlo sitni.

Irigacioni kanali - veliki

U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Ovi ulivi su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno su atraktivni za ribe, posebno u proleæe kada se brzo greju, a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama. U poèetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka, ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Po pravilu, obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama, mo e biti vodiè. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, buduæi da nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.

Duboki i široki kanali

Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obièno


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181

imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Obièno su uz samo obalu i rastinje. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Najèešæe se love pec-pec tehnikama, pole štapovima ili staight lead metodom. Deverike i babuške dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. Babuške, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na dnu, a druge na samoj površini. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale.

Lov zimi

Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspešno loviti bodorka, deverika, štuka, bandar i smuð. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naiðe na jato. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. Štuka je zimi aktivna. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Ukoliko se ono naðe, i štuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Štuku tra ite na ivicama kanala, a smuða u sredini toka u gornjij polovini.

89


Ribe i staništa

O Amur

Zimi miruje i ne hrani se

vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe. Amur se hrani u svim slojevima vode

Zimi odlazi u najdublje delove.

U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona

Bandar

4,6m

3m 3m

10m

U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. Beovice su u zalivima kada je reka plavna.

Beovica

Tok

Za vreme letnje ege, beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.

Kada je vodostaj visok, beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini.

182

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe


Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Bodorka

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183

U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje

Na ravnom delu dubine 2,4m bodorka je cele godine

Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine

3m

Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja

Crvenperka

5m

U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima

Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero

U kanalu se hrani na površini

Mo e se naæi u blizini trske

Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode 1,2 m

Deverika 2,7m

Karaš

Uveèe se hrani blizu obale

Hrane se na dnu meðu vodenim biljem

Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem

Zimi miruje nepokretan na dnu

Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem


184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Omiljene vode su im reke i kanali

Kesega

U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile

Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno

Klenovi patroliraju oko ostrva

U pliæacima se sunèaju na površini

Vole gusto obrasle kanale

Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva

Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova

Tra ite ih ispod krošnji drveæa

Kleniæ

15cm

1,5m

Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima

Zimi su u najdubljem delu toka

2m Rado rije dno pod trskom

Linjak

1,2m

0,6m

1,5m

0,6m

Tra ite ih ispod krošnji drveæa

Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu

1,5m

0,9m 1,2m

Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja

0,9m

Rije po mekom dnu pravac vetra


Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Kada love pri površini love u sredini toka u grupi

Smuð

Som

Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili

Love i iznad muljevitog tla, jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1,2m

Danju su u dubini kraj potopljenih struktura

3m

Noæu prilaze obali i love

Krstare terasom u potrazi za hranom

Zimi odlaze u najveæe dubine

Šaran 4,5m 4,5m

Rado se kriju ispod krošnji drveæa

Plitka mesta gde se ribe mreste

Potpoljeno stablo je za njih drago mesto

Potopljena stabla

Spori tokovi reka Plitka, biljem obrasla voda

Štuka Skokovita promena dubine dna

ostrvo

Duboke vode sa spoljne strane krivine Rado patroliraju oko Utoci malih kanala ostrva Pumpne stanice


186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Tereni za moderan šaranski ribolov

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje. Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka. Dalja borba je uobièajena. • Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. • Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. • Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tu voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana. • Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite surface rig, a kao mamac uzmite hleb. • Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena, veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema ni sitnih ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani. • Priobalni pojas - šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greška. Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kada duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delove toka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an. W


Sadr aj

I DEO - RIBOLOVNE TEHNIKE MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV MEÈ TEHNIKE

BRZINSKI LOV BEOVICA PECANJE NA KONOPLJU KAO MAMAC PECANJE DIBEROM RIBOLOV ŠARANA VAGLEROM “STRAIGHT LEAD” TEHNIKA PECANJE NA HLEBNU RU U

PLOVKAROŠKE TEHNIKE

22 26 29 31 34 37

RIBOLOV KLIZEÆIM PLOVKOM RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM TROTTING BOLONJEZ TEHNIKA RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM

40

LOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMA LOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM “UPTIDE” TEHNIKA PECANJA SOMA RIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOM LOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA “METOD” TEHNIKA ZA LOV ŠARANA

52 52 55 58 62 64 67

LOV SMUÐA MUVANJEM

70 70

D IGOVANJE LOV RIBE VOBLERIMA VARALIÈARENJE IZ ÈAMCA VERTIKALNO VARALIÈARENJE RIBOLOV VASER KUGLOM I MUŠICAMA

75 78 84 91 90

DUBINSKI RIBOLOV

MUVANJE

3 5 22

VARALIÈARENJE

40 42 45 47 49

75

191


192 Index UHVATI I PUSTI

VITEŠKO PONAŠANJE NA VODI

95

ANCHOR RIG STIF RIG “D” RIG HELICOPTER RIG SAFETY RIG HOOK-HAIR RIG BOLT RIG GRAVEL RIG ANTITANGLE RIG RUNNING RIG SHOCK RIG LONG RANGE SILT RIG

103 105 106 108 110 111 112 113 114 115 116 117

II DEO - RIBOLOVNI SISTEMI MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV

DUBINSKI RIBOLOV

95

99 103

THE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTER LINK RIG “UPTIDE” RIG POP-UP DEAD BAIT RIG ARSLEY & FEEDER RIG PATERNOSTER RIG LINK LEGGER RIG BARBEL RIG FEEDER HELICOPTER RIG ZENDER RIG FLOAT PATERNOSTER RIG BOTTLE RIG FREE RUNNING PATERNOSTAR RIG MONTAZA SA ODSTOJNICIMA

118

RIVER & CANAL RIGS LAKE RIGS

132 132 134

STRET-PEGGING RIG LAY-ON RIG PEC-PEC RIG DRIFT FLOAT RIG SURFACE RIG BEACHASTER RIG BALERINA RIG FIXED FLOAT RIG

136 138 139 140 141 142 143 144

MACH RIBOLOV

PLOVKAROŠKE TEHNIKE

118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131

136


Index 193

MUVANJE

WASSER BALL RIG BOLOGNAESE RIG WAGGLER RIG

145 146 147

MOVEING DEAD BAIT RIG

148 148

JIG RIG

149 149

MALE BARE MALA DUBOKA JEZERA (ciglane i šljunkare) GRADSKA VEŠTAEÈKA JEZERA AKUMULACIONA JEZERA LOV IZ ÈAMCA LOV S JESENI LOV ZIMI

161 163 164 165 166 167 167

VARALIÈARENJE

III DEO - RIBOLOVNI PRIBOR 2 OLOVO MAŠINICE RIBOLOVAÈKI ŠTAPOVI IV DEO - TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENA JEZERA

REKE

KANALI

LOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMA LOV NA SPORIM RAVNIÈARSKIM REKAMA LOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKA LOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMA LOV SA KEJA I U MARINAMA LOV ISPOD BRANA I USTAVA LOV KOD MLINOVA LOV SA ADA LOV SA MOSTOVA LOV NA UŠÆU LOV NA PLAVNIM REKAMA LOV S JESENI LOV ZIMI

169

LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - MALIM LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - VELIKIM LOV NA DUBOKIM I ŠIROKIM KANALIMA LOV ZIMI

179 179 180 180 181

TERENI ZA MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV

183

RIBE I STANIŠTA PRENUMERANTI SADRZAJ

151 153 155 157 159 161

169 170 171 171 172 174 174 175 176 176 177 177 178

181 187 191


Aleksandar Daki TAJNE RIBOLOVA 2 ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda Samostalno autorsko izdanje ď›™ Aleksandar Daki Copyright 2002 I izdanje tampa tamparija T riton, Vrac Novembra 2002. Tira 500 ISBN 86-902935-2-3 CIP - Katalogizacija u publikaciji 799.12 TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e i sistemi u zavisnosti od tipa voda / priredio Aleksandar Daki . - [1. izd.] - V r ac : A . D a k i , 2 0 0 2 ( V r a c : Triton). - 191 str. : ilustr. ; 20 cm Ti r a 5 0 0 . ISBN 86-902935-2-3 1. Daki} ,Aleksandar a) Sportski ribolov COBISS-ID 102150924

Profile for nmjx

Tajne ribolova 2  

Tajne ribolova 2  

Profile for nmjx
Advertisement