Issuu on Google+

1. Pojam odrzivog razvoja Pojam odrzivog razvoja najbolje je definisala brunteldova komisijai glasi: “odrzivi razvoj je drustveni razboj koji zadovoljava potrebe sadasnjih generacija ljudi bez ugrozavanja mogucnosti buducih narastaja da zadovolje sopstvene potrebe. O Odrz. Razvoju govorio je i Nikola tesla rekavsi da bi trebalo da se pronadju nove metode prerade gvozdja kako bi se ono ustedelo. Pojam odrzivog razvoja nastao je kao odgovor na opasnosti i rizike koje donosi nagli ekonomski rast. Cilj odrzivog razvoja je sprecavanje rizika i moguce katastrofe. Odrzivi razvoj obuhvata 3 oblsti(kriterijuma): 1. biolosko ekoloski: genetska raznovrsnost, obnovljivost vrsta i biloska produktivnost, sto sve podrazumeva zastitiu zivotne sredine. 2. ekonomski: povecanje proizvodnje roba i usluga, zadovoljenje osnovnih potreba i smanjenje sitomastva, poboljsanje ekonomske pravicnosti i obuzdavanje prekomerne potrosnje. 3. drustveno kulturnih: kulturni raznovrsnost ili multikulturalnost, socijalnu pravdu, jednkost polova, participaciju u odlicivanju i upravljanju, poboljsanje kvaliteta zivota ljudi.

Definicija odrzivog razvoja po Bruntlendovoj komisiji: Odrzivi razvoj je drustveni razvoj koji zadovoljava potrebe sadasnjih generacija ljudi bez ugrozavanja mogucnosti buducih narastaja da zadovolje svoje potrebe. Bruntlendova komisija je imala za cilj da da jednu prakticnu definiciju odrzivog razvoja i da tako promeni svest drustva u nacinu koriscenja prirodnih resursa i kako te resurse treba raspodeliti izmedju sadasnjih i buducih narastaja. Smatrali su da buduce narastaje treba ukljuciti u trenutna obracunavanja ekonomskog rasta. Trudili su se da nadju nacin: -ozivljavanja ekonomskog rasta -zadovoljavanje elementarnih potreba -odrzavanje osnovnih prirodnih resursa -preorjentisanje tehnologije -da se rade ekonomski proracuni uz brigu o zivotnoj sredini. Bruntlendova komisija je pokusala da pomiri 2 suprotna cilja, a to su ozivljavanje ekonomskog rasta i ocuvanje zivotne sredine.

2. ekoloska ekonomija Ekoloska ekonomija se javlja kao suprotnost klasicnoj ekonomiji. Medjuzavisnost izmedju ekonomske sfere i prirodne sredine neoklasicna ekonomija jednostavno ne uzima u obzir. Centralni pojam odrzivosti, gledano sa stanovista ove ekonomije, jeste ocuvanje sposobnosti stvaranja ekonomskog blagostanja. Nasuprot ovakvom stanovistu neoklasicne ekonomije, ekoloska ekonomija ekonomsku delatnost ljudi sagledava kao podsistem biosfere. Prema tehnometabolizmu biosfera predstavlja septicku jamu za odlaganje otpadnih materija kao i osnovni izvor sirovina. Ono sto ekoloska ekonomija posebno naglasava jeste ogranicenost biosfere da da potrebnu sirovinu kao i da apsorbuje otpadne materije. Za ovo su zasluzni Nikolas Georgesku – Regan i Kenet Boulding. Noseci kapacitet biosfere je maximum koji biosfera moze da da tj. apsorbuje. Pojam i teorija odrzivog razvoja su nastali zbog neophonosti zadrzavanja ekonomskog razvoja u granicama noseceg kapaciteta biosfere. Kriticari teorije odrzivog razvoja smatraju da je pojam nejasan poredeci ga sa praznom bocom u koju svako moze da nalije sopstveno vino.

Predstavnici ovog pristupa su: Cezar Kueljo Neto i Pol T. Durbin. Zalagali su se za otklanjanje nejasnoca u definiciji odrzivosti kako bi dobili operacionalnu definiciju. Po njihovom misljenju tumacenje Bruntlendove komisije vodi zakljucku da se prirodni izvori uopste ne bi smeli koristiti vec se trebaju cuvati za buducnost. Predlazu definiciju koja podrazumevaa mogucnost zamene iscrpivih sirovina. Ovaj pristup je vise zasnovan na ekonomiji nego na ljudskim potrebama. Uvode 3 vrste indikatora odrzivosti: -indikatori pritiska na zivotnu sredinu -indikatori efekta -retrospektivni i predvidjajuci indikatori Po njima drustvo koje zeli da zasnuje zdravu politiku odrzivog razvoja mora da obezbedi kvantitativne ekoloske i ekonomske podatke.

3. Rast i razvoj Da bi se razumeo smisao odrzivog razvoja neophodno je praviti razliku izmedju pojmova rasta i razvoja. Rast predstavlja kvantitativno povecanje fizickog opsega, a razvoj je kvalitativno poboljsanje. Ekonomija moze da se razvija, a da ne raste. Moze da raste, a da se ne razvija. A moze da se niti razvija niti raste. Opsti ekosistem ne raste, mada moze da se razvija. Kako je ekonomija podsistem nekog opsteg sistema, jasno je da ekonomski rast zbog prirodnih ogranicenja ne moze biti odrzivi. Raspon ljudskih potreba je mnogo siri od potreba koje moze da zadovolji ekonomski rast, jer pored materijalnih dobara ljudi imaju i potrebu za odgovarajucim kvalitetom zivota. Odrzivi razvoj podrazumeva mnogo vise od ekonomskog razvoja. I pored potreba sadasnjih narastaja, odrzivi razvoj ukljucuje i brigu o buducim narastajima. 4. Odrzivost i odrzivi razvoj Rec odrzati ima vise znacenja, ali kada se radi o odrzivom razvoju treba znati sta je podrzano i sta pruza podrsku. Odrzivi razvoj podrazumeva obezbedjenje uslova podrske zivotu uopste. Zadovoljenje potreba buducih narastaja posebno je kriticno s obzirom na neobnovljivost i nezamenljivost prirodnih dobara. U neobnovljiva prirodna dobra spada mnostvo mineralnih sirovina i fosilnih goriva, kao i ozonski omotac, plodno zemljiste, cist vazduh. (ozonski omotac - proseravanje). Neki zapadni analiticari smatraju, u skladu sa trgovackim racunom Sloua, da drustvo moze da prihvati dobitke u jednoj oblasti zajedno sa gubicima u drugoj, a da se pritom i ne obraca paznja na monstruoznost posledica. Ovo razmisljanje je diskutabilno jer je ideja zamene jedna prirodnog dobra drugim, a pogotovo ekonomskim, sasvim neprikladna. Dakle, odrzivi razvoj je proces koji tezi da na humanistickim osnovama zasnuje ekonomski sistem, kao i drustveni poredak koji treba da stvore uslove za ostvarenje odrzivosti. 5. Ekologija i razvoj ekoloske misli Rec ekologija prvi put je upotrebljena od strane Ernsta Hekela. On je njome oznacio “domacinstvenu nauku o prirodi”. Remert je kasnije dodao da ona odgovara na pitanje “Kako se mogu odrzati uslovi u kojima zivimo?”. Danas se za ekologiju smatra da je nauka o izucavanju ekosistema, tj. odnosa izmedju zivih bica i ekosistema, kao i odnosa medju samim zivim bicima. Ekologija na savremenom nivou predstavlja vrlo slozenu nauku koja se preko mikrobioloske ekologije dotice sa biologijom, ali se isto tako i preko humane ekologije dodiruje sa sociologijom. Moze se reci da ekologija predstavlja neku vrstu sociologije prirode. Ekoloski problemi : -na izrazito grub nacin izbili u danasnjem svetu. Javljaju se skoro sa samom pojavom kulturnog coveka(krcenje suma zarad obradivog zemljista). Stavise i sama Biblija uveravala je coveka da je njegovo gospodarenje nad prirodom Bozja volja. -poprimaju vece razmere u postindustrijskom drustvu i tada predstavljaju otvorenu pretnju po opstanak zivog sveta. -Ekoloske probleme je prvi uocio Platon i opisao ih u delu Kritija(kopane rude, krcene sume). -Do potpunog ekoloskog osvecenja ljudi doslo je tek kad je ekoloska kriza uzela maha u 19.veku. -Na ove probleme se obraca posebna paznja tek u drugoj polovini 20. Veka i o tome brigu vode Ujedinjene Nacije. 6. Shvatanje odrzivog razvoja Bruntlendove komisije

7. kvantifikacija pojma odrzivog razvoja

8. neomarksisticki pristup odrzivom razvoju Ovo stanoviste su uoblicili govornici treceg sveta. Predstavnici ovog stanovista sumnjaju da kapitalizam ustvari podupire tradicionalnu teoriju razvoja koja izostavlja potrebe siromasnih. M. R. Redklift tvrdi: “Ako siromasni ljudi nisu ukljuceni u zadovoljenje njihovih potreba onda razvoj nikad nece biti istinski odrziv”. Bruntlendova komisija: “Glavni prioritet treba da bude dat u obliku koncepta potreba, narucito u obilku osnovnih potreba siromasnog sveta”. Redklift smatra da se bez istorijske analize ne moze na pravi nacin sagledati odnos izmedju ekonomskog razvoja i zivotne sredine. Prekolumbovska Amerika je primer kulture koja nikada nije bila opterecena imperativom bezuslovnog ekonomskog rasta i zato se odlikuje zdravom ekonomskom sredinom. Prema Redkliftu medjunarodni kontakti su skoro uvek rezultirali izvozom kapitala iz siromasnih zemalja. Prema Redkliftu zivotna sredina nije odlucujuci cinilac odrzivi razvoj vec je to politicka moc. 9. radikalna filozofska kritika odrzivog razvoja Najpoznatiji predstavnik je Volfgang Zaks i Gustav Esteva. On gleda na svaki razvoj kao na zastaro spomenik jednog bestidnog doba. Smatra da je evolcuija prirode tokom istorije pretvorena u osnovu ekonomskog razvoja, i to stvara veliki pritisak na ljudski rod i promene sistema vrednosti. Oznacavanjem ljudi, drustvenih zajednica, kao osnove ekonomskog razvoja se otvara mogucnost za brojne bezobzirne manipulacije. Zaks smatra da je pojam odrzivosti utopija i da sluzi kao maska koja treba da osigura snazenje ekonomskog razvoja. Po njemu je jedina razlika izmedju pristalica odrzivog i ekonomskog razovja u tome sto prvi priznaju postojanje ogranicenja koje zadaje priroda. Ali obe grupe zanemaruju kulurna ogranicenja. Zaks zamera predstavnicima odrzivosti zbog pogresne pretpostavke da je suprotnost razvoju u stvari stagnacija. Po njemu kljucni pojam je kultura. Prilikom posmatranja ekonomskog rasta se procenjuje sta u siromasnim zemljama koci materijalno bogacenje, potpuno zanemarujuci kulturu i tradiciju. Po Estevu problem nije u ekonomiji vec u ekonomskoj halapljivosti. Resenje vide u razlicitosti kultura i u takozvanom nerazvijenom svetu. Urodjenicki narodi doprinose razumevanju kulturne razlicitosti dok je globalizacija unistava. Zaks i Esteva prave razliku izmedju modernih i premodernih kulturnih vrednosti, smatrajuci da su premoderni vredniji.


10. Povezivanje odrzivosti i ekoloske etike Ovim postupkom se uspostavlja veza izmedju ordrzivosti i ekoloske etike. Glavni predstavnik je Stenli Karpenter. Gleda se na zastitu zivotne sredine kao na najvazniji vid odrzivosti. Karpenter smatra da je Bruntlendova komisija napravila veliku gresku pokusavajuci da izmiri dva nepomirljiva cilja, a to su ozivljavanje ekonomskog rasta i ocuvanje zivotne sredine. Ipak, on smatra da je u svetu doslo do promene ljudske svesti o uticaju na ekosisteme, s obzirom da promene poprimile planetarne razmere. Kritikuje Bruntlendovu komisiju jer se nisu ogradili od neoklasicne ekonomske teorije. Po njemu, povezivanje ekologije i ekonomije samo jaca neodrzive sisteme. Drugi predstavnik je Mark Segof, koji se zalaze za ekonomski model vrline. Po njemu, ekonomija je stvar kolegijalnog ponasanja ljudskog roda, ukljucujuci i ocuvanje prirodnih resursa. Sa Segofom se slaze i Vandana Siva, koja zagovara biocentricno stanoviste prema kojem je ljudski zivot samo jedan deo u okviru prirode. Ona veoma ostro kritikuje ideju da se odrzivi razvoj moze osnaziti zamenom prirodnih izvora, i da se tako moze izbeci katastrofa. Smatra da je to samo odrzanje ekonomskog razvoja, i da potpuno zanemaruje ogranicenja prirode. Neki pripadnici ovog pristupa smatraju da bi trebalo sto pre napustiti pojam odrzivog razvoja. 11. Politicki pristup odrzivom razvoju U drugoj polovini 20. veka ovakav pristup odrzivom razvoju aktualizovala su politicka tela Ujedininjenih Nacija. Prva konferencija u organizaciji UN-a posvecena zastiti zivotne sredine odrzana je u Stokholmu 1972. Bruntlendova komisija na celu sa predsednicom Gro Harlem Bruntlend je 1987.sacinila izvestaj pod nazivom “Nasa zajednicka buducnost” u kome upozorava na nemogucnost obnavljanja prirodnih dobara planete Zemlje. Sledeca konferencija UN-a posvecena odrzivom razvoju i zastiti zivotne sredine odrzana je 1992.u Rio de Zaneiru i na njoj je prisustvovalo oko 150 drzava. Iako nisu uspeli da usaglase stavove o mnogim pitanjima odrzivog razvoja, na njoj su prvi put dovedeni u vezu problemi razvoja i zastite zivotne sredine. Uz to je usvojeno i nekoliko vaznih konvencija i deklaracija : -deklaracija o zivotnoj sredini i razvoju, konvencija o promeni klime, konvencija o bioloskoj raznovrsnosti i akcioni plan odrzivog razvoja za 21vek pod imenom “Agenda 21”. Na oko 500 stranica teksta govoreno je o siromastvu, zastiti atmosfere, suma, voda, problemima zdravstva… U ovom dokumentu se prvi put javlja izdvajanje bitnih drustvenih grupa(zene,deca). Smatra se da zastitu zivotne sredine nije moguce uskladiti sa interesima privrednog razvoja, mada poslednjih decenija razvijene zemlje rade na tome i danas se sve vise novca ulaze u zastitu zivotne sredine. Primeceno je da se broj stanovnika na planeti Zemlji konstantno povecava, a time i potrosnja neobnovljivih resursa.Po dokumentima UN-a odrzivi razvoj ne podrazumeva samo zastitu zivotne sredine, nego i mnoge druge promene. Potrebno je smanjenje potrosackih apetita i uvodjenje novih vidova privredjivanja u ekonomskoj sferi. Javlja se i problem pravedne raspodele svetskog bogatstva medju zemljama, a postoji jos jedan vid raspodele koji se odnosi na raspodelu izmedju sadasnjih i buducih narastaja. Fritjof Kapra smatra da je najvaznija karakteristika zemaljskog budzeta njegova sposobnost da stalno odrzava zivot. Zato bi ljudska zajednica trebalo da bude organizovana tako da ne smeta stalnoj sposobnosti prirode da se odrzava, vec da joj u tome pomogne. Programski ciljevi izlozeni na konferenciji odrzanoj u Rio de Zaneiru veoma su konstruktivni, ali je ocena rezultata postignutih u medjuvremenu koja je data na konferenciji u Johanesburgu 2002.godine je razocaravajuca. Neuspeh se ogleda u citavom nizu ekoloskih, socijalnih i ekonomskih problema(zagadjenje vazduha, sirenje ozonske rupe). Jedna od prepreka u ustvarivanju odrzivog razvoja je nepromisljena politika ekonomskog rasta. Druga prepreka je nemogucnost pomirenja ekoloskog ponasanja s postojecim sistemom vrednosti. To upucuje na medjusobnu iskljucivost odrzivosti kapitalizma o cemu prica Erih From u svojoj knjizi “Umece ljubavi”. Prema misljenju politicara sa Zapada, ideja odrzivog razvoja je u jednom trenutku bila potisnuta idejom globalizacije. Josjedna od prepreka je to sto najmocnije drzave sveta nastoje da odrze status kvo u medjunarodnim odnosima, kako njihova dominacija ne bi bila dovedena u pitanje. Bitno je napomenuti da je teskoca razumevanja ekoloskih problema jedan od vecih problema. 13. Holisticki pristup odrzivom razvoju Holisticki pristup idealu odrzivosti u sustini je filozofsko sagledavanje perspektive odrzivog razvoja. Razvio se osamdesetih godina. Holisticki pristup je sistematizovao misljenja iz oblasti socijalnih, politickih, ekonomskih i ekoloskih nauka. Iz toga je rezultiralo stvaranje jedne vizije za sve drustvene odnose. U svom holistickom obliku pojam odrzivosti je usmeren an povezivanje i objedinjavanje svih elemanata odrzivosti u jednu celovitu viziju razvoja. Prema holistickoj teoriji drustveni razvoj bi trebalo da se zasniva na principu jednakosti. Taj princip ima utopijski uticaj na kapitalisticko drustvo. Odrzivi razvoj je usmeren na odrzavanje zivog sveta na zemlji, ocuvanju ljudskog roda i kulturnih vrednosti, ravnotesu o biosferi i u tom smislu on predstavlja korekciju onih pravaca drustvenog razvoja koji su skolni zanemarivanju vrednosti. Principi holistickog pristupa odrzivom razvoju. U usaglasavanje na svim nivoima da ekonomija bude ispod sociologije, kulture i ekologije. Protiv nepravednih oblika raspodele bogatstva. Covek nije gospodar prirode. Nijedan deo prirode nije nezavisan. Pravedni odnos medju nacijama. Ekonomska delatnost sadasnjih generacija nebi trebalo da sustinski osteti zivotnu sredinu i njenu moc samoobnavljanja. Na predtehnickom nivou etika se zasnivala na medjuljudskim odnosima. Sa pojavom tehnike i monopola, eticke duznosti su morale da se prosire i na odnos coveka prema prirodi. 14. Tehnika i odzivi razvoj

− − − − − − −

1. 2. 3. 4.

Ljudske aktivnosti na prirodu kroz tehnologiju se nazijaju tehnometabolizam, i danas se po jacini uticaja ravnaju sa prirodnim silama. Moderna tehnologija je jedan od glavnih uzroka stete na covekovo prirodno okruzenje(pesticide, vestacka jezera za hidrocentrale, zagadjeni vazduh i voda). Najveca opasnost je insistiranje na konstantnom ekonomskom rastu. Kao jedna od prepreka ka povezivanju tehnike i odrzivog razvoja, istice se liberalna politicka filozofija, a koja se ogleda u antipaternizmu i antiperfekcionizmu. Antipaternizam je stav da drzavna ogranicenja individualnih sloboda nisu dozvoljena, te svako moze postupati sa prirodom po svom licnom nahodjenju. Antiperfekcionizam se ogleda u tome da drzava se sme da namece ideal dobrog zivota. Ovo sve je izrodilo da ljudi gledaju na sebe kao na apsolutne gospodare prirode. To je dovelo do brojnih tehnoloskih katastrofa : oticanje otrovnih hemikalija u Indiji 1984, eksplozije nuklearnih reaktora u Cernobilju 1986, mnogobrojna izlivanja nafte u mora(nedavno Meksicki zaliv). Tehnoloske katastrofe nisu proizvod samo gresaka pojedinaca, vec i nedostatka moralne odgovornosti celih korporacija. Ovakve tehnoloske katastrofe upucuju na neophodne preventivne mere. U preventivnu strategiju spade ucenje o preventivnoj etici, preventivnom inzenjerstvu i preventivnom menadzmentu. Procena tehnologije je jedno od stredstava kojim se pokusava da se predvidi moguci ekoloski uticaji nastajajucih tehnologija, kao i moguce tehnoloske probleme. Proces procenjivanja obuhvata njene uticaje na ekonomiju, drustveni zivot, zivotnu sredinu i etiku. Polazi od 6 pretpostavki : Procena tehnologije je sredstvo politike Pozeljno ju je ponoviti vise puta. Nova tehnoloska znanja stvaraju nova neznanja. Glavna politicka potreba je kontrola sigurnosti. Vise informacija i podrobnije analize su najsigurnija osnova za donosenje odluka. Neplanirani uticaji su cesto znacajniji od planiranih i neposrednih. Poljski filozof Henrik Skolimovski je predlozio cetiri zakona procene buducih tehnologija : Nijedan sistem ne moze dobro da proceni samog sebe. Procena vise zadovoljava kvantitativnim podacima, zanemarujuci drustveni aspekt. Svaka izvorna procena tehnologije mora se zavrsiti vrednosnim sudovima. Stvarna ekspertiza u proceni tehnologije je drustvene prirode, a ne tehnicke. Obrazovne inovacije zahtevaju cvrsto povezivanje inzenjerske etike i javne politike. Po G.F.Meklinu „inzenjerstvo je u potpunosti mreza etickih pitanja“. Po Americkom Institutu Inzenjera Elektrotehnike „poboljsanje podrazumeva tehnologije, njene odgovarajuce primene i mogucih posledica“, cime se javnoj ulozi inzenjera namecu moralne odgovornosti. Takodje, smatra se da inzinjeri treba da ukljuce i javnost u proces donosenja inzinjerskih odluka. To podrazumeva, da drustvena odgovornost inzinjera nije samo izbegavanje cinjenja stete, vec podrazumeva i cinjenje dobrog. Drustvena odgovornost inzinjera je utoliko veca sto oni pre predstavljaju moderne revolucionare, menjajuci svojim izumima celokupno drustvo. 15. Ekologija i razvoj ekoloske misli Rec ekologija prvi put je upotrebljena od strane Ernsta Hekela. On je njome oznacio “domacinstvenu nauku o prirodi”. Remert je kasnije dodao da ona odgovara na pitanje “Kako se mogu odrzati uslovi u kojima zivimo?”. Danas se za ekologiju smatra da je nauka o izucavanju ekosistema, tj. odnosa izmedju zivih bica i ekosistema, kao i odnosa medju samim zivim bicima. Ekologija na savremenom nivou predstavlja vrlo slozenu nauku koja se preko mikrobioloske ekologije dotice sa biologijom, ali se isto tako i preko humane ekologije dodiruje sa sociologijom. Moze se reci da ekologija predstavlja neku vrstu sociologije prirode. Ekoloski problemi : -na izrazito grub nacin izbili u danasnjem svetu. Javljaju se skoro sa samom pojavom kulturnog coveka(krcenje suma zarad obradivog zemljista). Stavise i sama Biblija uveravala je coveka da je njegovo gospodarenje nad prirodom Bozja volja. -poprimaju vece razmere u postindustrijskom drustvu i tada predstavljaju otvorenu pretnju po opstanak zivog sveta. -Ekoloske probleme je prvi uocio Platon i opisao ih u delu Kritija(kopane rude, krcene sume). -Do potpunog ekoloskog osvecenja ljudi doslo je tek kad je ekoloska kriza uzela maha u 19.veku. -Na ove probleme se obraca posebna paznja tek u drugoj polovini 20. Veka i o tome brigu vode Ujedinjene Nacije. Ekoloska kriza je posledica prakticnog odnosa coveka prema prirodi uspostavljenog na vrednosnim predpostavkama i kulturnoj paradigmi te civilizacije. Po Dekartu i Bekonu covek je iznad prirode. Krivci za nastanak ekoloske krize su profit tj kapitalizam. Humanocentrizam- mi smo samo jedan oblik zivota unutar planetarne ekosfere. Metod ekologije- svemirski brod i zemlja.


16. Tehnika i etika G.Anders svojom tezom kaze da tehnika nije moralno neutralna. Apstraktno uzev svaki nacin zadovoljavanja potrebe jeste ogranicavanje coveka utoliko sto ga iskljucuje iz alernativnih mogucnosti postizanja cilja. Za tehniku realno gledano nema alternative, sto u krajnjoj liniji znaci da postoje samo gora ili bolja tehnicka resenja. Tehnicke naprave ukljucujuci i one najtotalitarnije samo su prenosioci ljudske namere i zamisli. Desauer tehniku u osnovi odredjuje kao “ realno bice iz ideje”. Prema misljenju Andersa zlo i opasnost kojima tehnika stvarno izlaze ljude dolazi iz prirode coveka. Preneti krivicu za zlo na tehniku znaci osloboditi pravog pocinioca tj. coveka. Moralna odgovornost u vezi sa tehnikom javlja se samo povodom tehnoloskog ponasanja tj. stavaranja i upoterbe. Ljudski afekti su nesumljivi izvor skoba medju ljudima i to ne samo u odnosima medju grupama nego i u okviru odnosa unutar grupa. Kohezija drustvene grupe s druge strane javlja se kao uslov njihovog opstanka. Moral je jedan od nacina razresavanja sukoba izmedju pobuda pojedinaca i zahteva zajednice dakle uzima oblik sukoba izmedju nagona i razuma. Dirkem kaze da je zajednica “ jedina moralna licnost, koja stoji iznad drugih licnosti”. Postupci koji svojim posledicama ne sezu u krug potreba interesa i osecanja drugih ljudi i ne poseduju potencijal da ih ugroze ili afirmisu, moralno su neutralni. Moralno sudjenje pretpostavlja odgovarajuci vrednosni sistem. Moralne vrednosti su drustveno pozeljni nacini ponasanja. Medjutim, covekovo ponasanje nema u svim prlikama jednoznacna moralna uputstva. Da li i tehnolosko delovanje ljudi moze biti predmet moralnog procenjivanja??? Odgovor: neophodnost moralnog procenjivanja tehnoloskog delovanja savremenog coveka proizilazi iz formalno istih razloga iz kojih su predmeti morlanog prosudjivanja i drugi oblici ljudskog ponasanja. Kada je tehnolosko ponasanje savremenog coveka u pitanju onda postoji teznja da se odgovornost za njegove posledice otkloni predstavljenjem tehnoloskog procesa kao objektivnog i neminovnog procesa. Postoji misljenje da je ljudska vrsta dospela u geneticku zavisnost od tehnologije. Tehnoloski proces je ustavri niz individualnih cinova pa H. Jonas smatra da odgovornost za posledice ne moze biti kolektivna vec individualna. Prema G. Zimelu tehnika nije samo „ apsolutno sredstvo” ona je istovremeno i oblikujuca stvaralacka sila. Tehnika je prakticno osvojila zivote ljudi. Medjutim tehnika ne radi samo u korist ljudskog zivota, ona ga moze i ugroziti i unistiti. Prvi nacin ukljucivanja tehnickog razvoja u moralnu sferu odvija se preko njegovog odnosa prema pretpostavkama ocuvanja zivota na zemlji. Moralni zahtevi odnose se podjednako na narucioce i korisnike ekoloski i drustveno opisanih tehnoloskih resenja. Posledice tehnoloskog delovanja uopste nisu neutralne. U tehnoloskom razvoju uvek postoji mogucnost izbora a njegovi konkretni akteri inzinjeri i pronalazaci uvek mogu da se povuku iz proizvodnje nehumanih tehnickih proizvoda. Nije tesko teorijski predstaviti novi proizvodni model koji bi iskljucio potrosnju kao krajnji cilj, to je proizvodnja koja iskljucuje luksuz iz proizvoda. Tehnoloski razvoj se javlja kao vazan cinilac drustvenih kulturnih promena podjednako u „primitivnim” i modernim drustvima. 17.Pretpostavke inzinjerske etike Postoji uska veza izmedju morala i tehnike, a najbitnija osobina koju obe sadrze je cinjenica da obe sluze kao sredstva za prevladavanje teskoca i otklanjanje prepreka u ljudskoj delatnosti. Medjutim, poznato je da tehnika ima i veoma razorno dejstvo, pored svojih pozitivnih doprinosa. Tehnoloska delatnost dobija moralni kvalitet tek kada dodje do unistavanja zivotne sredine, podrivanja ekoloskih uslova i povreda ljudskih prava i licnih sloboda pojedinaca. Postojanjem ovakvih situacija se izuzetno povecava moralna odgovornost tehnike, a tako i njenih nosioca – inzenjera. Medjutim, granice i pravac razvoja tehnike ne uslovljava samo priroda, vec i moral kao aktivni cinilac. Danas ekonomija, politika i bitna drustvena dogadjanja bitno uticu i usmeravaju tehnoloski razvoj. S obzirom na to da je tehnika bitan faktor u stvaranju modernog drustva, inzinjeri snose moralnu, pravnu, ekolosku i politicku odgovornost, pored osnovne ekonomske odgovornosti. Inzinjerska etika je disciplina koja ima za zadatak da istrazuje moralne duznosti inzenjera i da normira inzinjersko stvaralastvo. U tom smislu, ona uskladjuje inzinjerski rad i njegove proizvode sa interesom zajednice, ocuvanjem zivotne sredine i opstim blagostanjem ljudi. Moralni imperativ bi glasio : „Odustani od svih tehnickih mogucnosti cije bi ostvarenje nanelo stete ljudima koji bi u zbiru na kraju mogla ispasti katastrofalno veca od zbira bilo cijih trenutnih koristi.“ Inzenjersku etiku su u svoj program nastave prvi ukljucili na Kornel Univerzitetu i na Drzavnom Univerzitetu u Misisipiju. Po njihovim standardima za uspesnu inzinjersku karijeru je neophodno „razumevanje etickih, drustvenih, ekonomskih i bezbedonosnih momenata u inzinjerskoj praksi“. Smisao opsteg obrazovanja studenta je da ga dovede u intelektualni polozaj iz koga bi mogao da aktivno ucestvuje u oblikovanju tehnologija buducnosti, a ne samo da pasivno reaguju na njih.

18. Inzenjeri i odrzivi razvoj Inzenjeri su prvenstveno upuceni na resavanje problema, ali oni delimicno i ucestvuju u stvaranju problema. Jedan od glavnih zadataka inzenjera jeste borba za maksimalnu efikasnost tehnickih sredstava. Inzenjeri su duzni da obezbede komunikaciju izmedju nauke, drustva i instanci koje odlucuju o javnom ili privatnom sektoru. Oni moraju da prihvate eticko ponasanje. To je njihova prva obaveza. Druga obaveza inzenjera je suocavanje sa tehnoloskim odlukama pri cemu ne treba uvazavati samo specijalisticka znanja, vrednosti i iskustva, vec i znanja, ideje i iskustva sakupljena u podrucju kulture. Treca duznost je da inzenjeri moraju voditi racuna o tome da komunikativni sistemi pojedince ne oteraju u izolaciju. Cetvrta duznost inzenjera je posvecivanje uspostavljanju ravnoteze izmedju ekonomskih i drustvenih sistema, kako bi omogucili odrzivi razvoj. Peta obaveza je briga o zdravlju ljudi. Inzenjeri treba da obezbede dovoljno slobodnog vremena za celo drustvo. Na kraju, inzenjeri treba da podsticu zajednistvo, razumevanje i mir u svetu. Inzenje su duzni ne samo da minimiziraju stetu, vec i da cine dobro. Promena u pravcu odrzivog razvoja je pre svega eticka promena. Napredak u pravcu odrzivog razvoja je moguc tek nakon promene sistema vrednosti kojom bi bilo omoguceno redefinisanje covekovog pogleda na svet, na sebe i na drustvo. 19. Preventivno inzenjerstvo i odrzivi razvoj Preventivno inzenjerstvo pokusava da preoblikuje inzenjerske metode i postupke kako bi bila ostvarena najveca moguca harmonija izmedju tehnologije i zivotne sredine. Cilj ovih promena je otklanjanje stetnih uticaja tehnologije na zivotnu sredinu. Pojam odrzivog razvoja nastoji da usaglasi ljudske poslove kako i bila zasticena prirodna dobra, ali i podignut nivo kvaliteta zivota svih ljudi. Javnost je zabrinuta zbog ugrozavanja zivotne sredine i vrsi pritisak na vladu, koja donosi nove mere u vidu zakonskih propisa. Ti zakoni vrse pritisak na zagadjivace da smanje izbacivanje stetnih materija u prirodu. Najveci pritisak na vladu i industriju ima “pokret zelenih”. Njihovo misljenje je siroko prihvaceno, a preduzeca koja pridobiju njihovu naklonost postaju konkurentija na trazistu. Preventivni nacin misljenja zalaze se za uvodjenje ekoloske cistoce i zastite zivotne sredine u sam proces projektovanja prozivoda, takodje i u proces njohovog koriscenja. Zamisao se svodi na stvaranje takvih tehnoloshkih sistema koji bi funkcionisali na nacin prirodnih sistema. Strategije sprecavanja zagadjenja: Promena prozivodnje tehnologije i opreme;Poboljsanje radnih operacija i potreba; Recikliranje otpada u fabrikama;Promene koriscenog materijala;Ponovno projekotvanje proizvoda.

20. Eticko obrazovanje inzenjera Od kako je tehnoloska delatnost sredinom 70ih godina proslog veka teorijski otvorena i za eticki pristup, inzinjersko eticko obrazovanje se dosta prosirilo, najpre u vodecim firmama. U poslednje vreme briga o zastupljenosti etickih sadrzaja u inzinjerskim nastavnim programima sve je veca. Organizacije koje se bave inzinjerskom etikom su : ABET, NSF, NEH. ABET utvrdjuje opste kriterijume inzenjerstva koji sadrze profesionalnost i eticnost(zahtevi drustvene prirode). U svim varijantama ovih kriterijuma podrazumeva se da profesionalno inzinjersko obrazovanje mora krunisati vestina projektovanja, ali da takodje mora sadrzati eticku i opste obrazovnu komponentu, kako bi njima bili obuhvaceni : ekonomski, ekoloski, eticki, zdravstveni, sigurnosni, drustveni, politicki, i drugi momenti. Inzinjersko eticko obrazovanje ostvaruje se na 3 nacina : -samostalni kursevi etike, -tehnicke discipline sa etickim sadrzajima -netehnicke discipline sa etickim sadrzajima. Smisao opsteg obrazovanja studenta jeste u tome da ih dovede u intelektualni polozaj iz koga bi mogli da oblikuju buducnost tehnologije, a ne samo da reaguju na nju. Svaki program inzinjerskog obrazovanja koji studente ne oprema da postojano ispituju osnovne ciljeve svog rada je uvreda za zdrav razum.


12.Ekonomski pristup odrzivom razvoju Ekonomija i ekologija vode polreklo od iste reci. Najosnovnije definicija ekonomije je upravljanje domacinstvom.Ernst Hekel je ekologiju definisao kao nauku o domacinstvu prirode, dakle ozbiljna ekonomija ukljucuje u sebe i ekoloski nacin razmisljanja. Ipak u proslosi se ekonomija skoro uopste nije interesovala za ekologiju. Medjutim zivotna sredina postavlja granice i samo ekonomskoj aktivnosti. U istoriji ima puno primera civilizacija cija ekonomije nisu bile ekoloski odrzive npr. Maje. Herman Dejli na ekonomiju gleda kao na prosces neprekindong rasta i sirenja, takva teorija je ustvari teorija ekspanzivnog kapitaliszma i nju je u 18.veku razvijo skotski ekonomista Adam Smit. U delu Ispitivanje prirode i uzorka bogatstva naroda on je izlozio teoriju neprekidnoog ekonomskog rasta zasnovanog na neprekidnom rastu stanovnistva, potrosnje i proizvodnje a sve to na racun koriscenja prirodnih izvora. Medjutim savremeni demografi ukazuju na to da zemlje sa visokom stopom ekonoskog rasta imaju nizu stopu rasta stanovnistva. Srbija je izuzetak ona je i nerazvijena i ima veoma nisku stopu rasta stanovnistva. U 18. veku Smit je prirodne izvore smatrao beskonacnim a danas je takav pristup apsolutno neodrziv.. Prirodni izvori nisu neiscrpni a zagovornici ekspanzivnog kapitalizma igonisu ovaj problem dok drugi analiticari smatraju da se ta ogranicenost moze nadoknaditi upotrebom vestackih materijala. Postoji misljenje prema kojem tehonoloske promene zavise od porasta stanovnistva koji podstice dalje inovacije. Sto je vise ljudi vise umova radi na otkrivanju novih izvora i tehnoloskih sredstava. Nasuprot tome postoji teorija po kojoj je kreativnost funkicija kvaliteta pojednica i kulturnog okruzenja. I povoljne i nepovoljne posledice neke ekonomske aktivnosti oznacavaju se kao eksternelitis zahvaljujuci dvosmislenosti ovog izraza on se cesto koristi kao sredstvo za prikrivanje ekoloski stetnih posledica koje proizvodi ekonomija. Americki ekonomista A. K. Pidzou dokazao je da privatna korist cesto i ispostavlja racun drustvu. Drugi ekonomista V. K. Kep tvrdi da se kapitalizam mora posmatrati kao ekonomija koja ne placa cenu i to zbog toga sto odlucujuci deo stvarne cene prozivodnje ostaje neuracunat u troskove preduzetnika nego se prebacuje na trece osobe ili na zajednicu kao celinu. Ovu pojavu uvidjaju cak i neki politicari kao npr Al Gor bivsi potpredsednik SAD. Nerealno je ekoloskim posledicama pripisati nultu vrednost u analizama cene i dobiti. Zato je americki ekonomista Dzon Elkington izgradio teorijski okvir za ukljucivanje ekoloskih posledica u ekonomske racune pomocu pojma trostrukog obracuna. Dotada su ekonomske racunice bile usmerene na obracun profita. Elkington je dokazao da se mora obratiti paznja na jos dva faktora: socijalnu pravdu i kvalitet zivotne sredine. Argument protiv ukljucivanje ekoloskih posledica jeste navodna nemogucnost kvantifikacije tih posledica. Medjutim danas postoje sredstva za veoma precizno merenje zagadjenosti vazduha, vode itd. Ovim argumentom zeli da se izbegne suocavanje sa posledicama i postigne prebacivanje cene na spoljasnje cinioce. Ekonomisti koji zagovaraju status quo tvrde da bi nasilno spajanje troskova i cene proizvoda smanjilo produktivnost, ekonomske rezultate i usporilo ekonomski rast. Protivnici ove teorije smatraju da bi ukljucivanje ekoloskih posledica u obracun samo pomoglo ljudima da shvate koliko stvari zaista kostaju i da preipitaju ekonomske aktivnosti pomocu tacnih trzisnih informacija.. Dakle kapitalizam nije odrziv drustveni poredak s druge strane izraz odrivi kapitalizam znaci odrzavanje profita. Ima autora koji misle da kapitalizam moze ostvariti relativnu odrzivost po Keleru ljuti treba da nesebicno ulazu svoje napore kako bi kapitalizam bio preobrazen u ekloloski i socijalo odrzivo drustvo. U savremenoj ekonomskoj nauci postoje pristalice neekspanzivne ekonomije, njen najraniji predstavnik bio je Dzon Stjuart Mil prema njegovom misljenju stabilna ekonomija je moguca ali i eticki pozeljnja. On ovakvu ekonomiju vidi kao sredstvo za ostvarivanje viskokih individualnih prihoda a ne kao cilj po sebi. Tehnoloski napredak treba da omoguci povecanje individualnih prihoda ali i usavrsavanje umetnickog stvaralastva, pravnog i moralnog poretka... Prema Dejliju stabilna ekonomija obuhvata tri nezavisna pitanja: alokaciju, distirbuciju i skalu. Alokacija predstavlja podelu prirodnih izvora na razne prozivodne grane. Distribucija je podela izvora medju pojedincima a skala je fizicka velicina materije i energije uzet je iz zivotne sredine koje se vracaju u nju u degradiranom obliku. Tradicionalna neoklasnicna ekonomija zanemaruje problem skale pod pretpostavkom da su prirodni izvori neiscrpni. Stabilna ekonomija priznaje ogranicenost prirodnih izvora kao jedan neotklonjiv problem. Zbog toga stabilna ekonomija zagovara minimiziranje proizvodnje i potrosnje kako bi se dovele u sklad sa celom skalom potreba stanovnistva, neodustajuci od zahteva za poboljsanjem ljudskih uslova zivota. Stabilnu ekonomiju karakerise prenaglaseni tehnoloski optimizam. Tehnika pored dobrih strana ima i lose. Primer je katastrofa koja se desila u Cernobilu. Prepreka u ostvarivanju odrzivog kapitalizma je to sto se sreca poistovecuje s kolicinom posedovanih dobara. Herbert Markuze insistira na tome da se u potrosackim drustvima licnost poistovecuje s posedovanim dobrima. Ljudima se potrosacke navike usadjuju jos u detinjstvu. Covek veruje da ce njegov zivot biti bolji ukoliko ima vise kablovskih kanala, vecu kucu, bolja kola... Te potrebe su prema Markuzeu krive potrebe i one su vrlo cesto prepreka na putu ka sreci. Mil smatra da novac kao sredstvo za ostvarenje srece kao cilja pretvara se u cilj po sebi snagom navike. Markuze je radikalizovao Marksov pojam otudjenja. Marks kaze da se radnik prema proizvodu svoga rada odnosi kao prema tudjem predmetu. Radnik stavlja svoj zivot u predmet ali asada zivot vise ne pripada njemu nego predmetu. Ovaj vid otudjenja ozanacava se kao prvi stepen otudjenja. Za Markuzea i Misela Fukoa postoji i drugi stepen otudjenja, oni smatraju da ljudi izlozeni represiji u savremenim drustivma nisu potpuno svesni svoje podvrgnutosti represiji. Ovaj drasticniji oblik otudjenja oni oznacavaju kao kozumerizam. Neprestano rastuca ekonomija je neophodna samo kod rastucih materijalnih potreba stanovnistva ciji broj raste, inace nije ni pozeljna. Nakon sto je dostignut odredjeni nivo bogatstva ono sto je potrebno ljudima vise nisu stvari nego vise slobodnog vremena. Prema misljenju ekonomiste Dzona Keneta Galbrajta ekonomska aktivnost koja od zaposlenog zahteva da na radnom mestu provede veci deo dana jeste za zaljenje. Ekoloski ekonomisti kvalitet zivota ne procenjuju samo iz ugla proizvodnje i potrossnje vec i iz ugla zdravlja, integriteta, stabilnosti itd. Cilj ekoloske ekonomske politike je ziveti dobro i dostojanstveno u skadu sa uslovima koje nam pruza nas zemaljski dom. Zato je bitno da se ponovo otkrije veza izmedju ekologije i ekonomije a to je etika.


sve