Issuu on Google+

15. Ekologija i razvoj ekoloske misli Rec ekologija prvi put je upotrebljena od strane Ernsta Hekela. On je njome oznacio “domacinstvenu nauku o prirodi”. Remert je kasnije dodao da ona odgovara na pitanje “Kako se mogu odrzati uslovi u kojima zivimo?”. Danas se za ekologiju smatra da je nauka o izucavanju ekosistema, tj. odnosa izmedju zivih bica i ekosistema, kao i odnosa medju samim zivim bicima. Ekologija na savremenom nivou predstavlja vrlo slozenu nauku koja se preko mikrobioloske ekologije dotice sa biologijom, ali se isto tako i preko humane ekologije dodiruje sa sociologijom. Moze se reci da ekologija predstavlja neku vrstu sociologije prirode. Ekoloski problemi : -na izrazito grub nacin izbili u danasnjem svetu. Javljaju se skoro sa samom pojavom kulturnog coveka(krcenje suma zarad obradivog zemljista). Stavise i sama Biblija uveravala je coveka da je njegovo gospodarenje nad prirodom Bozja volja. -poprimaju vece razmere u postindustrijskom drustvu i tada predstavljaju otvorenu pretnju po opstanak zivog sveta. -Ekoloske probleme je prvi uocio Platon i opisao ih u delu Kritija(kopane rude, krcene sume). -Do potpunog ekoloskog osvecenja ljudi doslo je tek kad je ekoloska kriza uzela maha u 19.veku. -Na ove probleme se obraca posebna paznja tek u drugoj polovini 20. Veka i o tome brigu vode Ujedinjene Nacije. Ekoloska kriza je posledica prakticnog odnosa coveka prema prirodi uspostavljenog na vrednosnim predpostavkama i kulturnoj paradigmi te civilizacije. Po Dekartu i Bekonu covek je iznad prirode. Krivci za nastanak ekoloske krize su profit tj kapitalizam. Humanocentrizam- mi smo samo jedan oblik zivota unutar planetarne ekosfere. Metod ekologije- svemirski brod i zemlja.


15(2003)