WWW.IDRUGEPRICE.ME

smota ga u džep od jakne, i kao neki krivac, pognute glave, izađe iz zlatare skoro bez pozdrava, i nestade u već polumračnoj Balkanskoj ulici, ostavljajući „kraljevsku pudlicu“ onako puštenu sa uzicom, da začuđeno sjedi nasred zlatare, ne shvatajući, onako pseći, šta se to zapravo dešava.

Ne želeći da rizikuje, Mitko je ovlaš priveza za isti onaj stub pulta i odmah okrenu broj telefona koji mu je ostao memorisan. Sa druge strane, kad je veza uspostavljena, začu, sada već poznati glas đetića: „Alo, ko je to?“ - „Ja sam, gospodine Miki, zlatar kod kojeg ste bili. Evo, uspeo sam da vam obezbedim onu pudlicu na vreme, možete da dođete da je uzmete za onih sedam hiljada, kako ste i obećali. Evo nije prošlo ni pola sata a ja sam vam sve završio.

Nadam se da ste zadovoljni“, umilnim će glasom Mitko, čekajući pohvalu sa druge strane i nagradu od dvije hiljade koje će mu ostati na kraju.

- „A, nijesam ti ja više za to zainteresovan! Slobodno je zadrži i nek’ ti je sa srećom!“, u vidu strašne presude, začu se glas sa druge strane.

- „Kako, pa vaša devojka je plakala za njom? Ja sam sve ovo za nju i za vas uradio, molim vas!“, poluočajnim glasom će Mitko, još ne gubeći 193