Issuu on Google+

I Osnovni pojmovi o organizaciji za{tite na radu 1. Predmet i razvoj organizacije za{tite na radu 1.1. Nastanak i razvoj organizacije za{tite na radu U XVIII veku u periodu poznatom kao period industrijske revolucije, tj. periodu uvo| enja ma{ina u proizvodnju pojavljuje se za{tita na radu kao organizovana dru{tvena delatnost. Pod uticajem novih nau~nih i tehni~kih pronalazaka sa razvojem novih ma{ina i novim tehnolo{kim promenama javlja se ve}a opasnost po radnika u procesu rada. Tako da zbog ve}e potrebe za {to ve}om robnom proizvodnjom ~ovek je uveo tehnolo{ke promene radnih postupaka {to je uticalo kako na radnu sredinu ~oveka tako i na samu `ivotnu sredinu ~oveka. Te promene su vr{ene takvim intenzitetom da se de{avalo da nije bilo prilika i vremena da se izvr{i analiza ovih promena na radnu i `ivotnu sredinu u kojoj se nalazi ~ovek. Pored same radne sredine u kojoj se ~ovek izla`e raznim opasnostima u procesu rada, javljaju se i opasnosti i van radne sredine, tj. u `ivotnoj sredini ~oveka kao {to su na primer razna zaga|enja, trovanja riba `ivom, upotreba olova u benzinima koje koriste automobili, prekomerna buka u gradskim sredinama itd. Kako se dru{tvo i nauka razvijaju tako se u procesu rada primenjuju novi i savremeni pronalasci koji doprinose ~oveku na na~in na koji se time pobolj{avaju materijalni i duhovni uslovi `ivota ~oveka, ali sa tim novim primenama u procesu rada dolazi do ve}e opasnosti po ~oveka u radnoj sredini. U savremenom dru{tvu sve je vi{e poku{aja da se isklju~i uticaj {tetnog dejstva radne sredine na ~ovekovo zdravlje, tj. sve se vi{e te`i da se ~ovek {to bolje za{titi u radnoj sredini pa tako i da se smanji {tetni uticaj te radne sredine na samu `ivotnu sredinu ~oveka i to postaje imperativ svih. Kao posebna nauka organizacija za{tite na radu javlja se tek u prvim decenijama pro{log veka. Ona je nastala iz nauke o organizaciji rada kao rezultat dru{tvenih potreba da se oformi posebna disciplina u okviru koje bi se izu~avali i istra`ivali problemi organizacionog aspekta za{tite na radu. U pojedinim zemljama vide se napori da se prona|u re{enja u sprovo|enju i organizovanju za{tite, pa se javlja veliki broj institucija koje se bave pitanjem za{tite na radu, i to su pored dr`avnih organa nadzora, stru~na udru`enja , razne institucije, odbori, komisije, humanitarna dru{tva, ali se u nekim dr`avama kao osnovni nosioci za{tite na radu javljaju dr`avni organi i sindikati. Kod nas se organizacija za{tite na radu javlja pod posebnim uslovima socijalisti~kog dru{tveno-ekonomskog razvitka i to samo u posleratnom periodu.

1


1.2. Predmet, sadr`aj i cilj organizacije za{tite na radu Osnovni predmet Organizacije za{tite na radu predstavljaju svi organizovani oblici savremenog dru{tva koji se pojavljuju kao nosioci odre|enih funkcija za{tite na radu koja se po svom karakteru i sadr`ini pojavljuje kao specifi~na preventivna dru{tvena delatnost. Ovi oblici mogu biti veoma heterogeni, kao {to su preduze}a, dr`avni organi, instituti, asocijacije, sindikati itd. Svaki od njih vr{i odre|ene aktivnosti putem kojeg se ostvaruje za{tita na radu. Predmet organizacije za{tite na radu se svodi na prikaz aktivnosti faktora koji deluju u nacionalnom sistemu za{tite na radu, na njihov nastanak i razvitak, karakteristike, odnose i forme koordiniranja i povezivanja pojedinih faktora u okviru sistema, kao i na~ina organizovanja za{tite i nadzora u oblasti za{tite na radu. Predmet organizacije za{tite na radu obuhvata organizaciono-sistematska pitanja za{tite na radu. Organizacija za{tite na radu se mo`e odrediti kao posebna i samostalna disciplina, s obzirom na to da ima poseban predmet prou~avanja koji je {iri od predmeta srodnih disciplina kao {to su organizacija rada, organizacija preduze}a i ta {irina opravdava postojanje organizacije za{tite na radu kao samostalne discipline u okviru organizacionih nauka. Osnovni cilj nauke o organizaciji za{tite na radu je da otkrije zakonitosti koje vladaju u pojavama koje su predmet organizacije za{tite na radu, da na osnovu njih postavi zakone kojima se utvr|uje najcelishodnija organizacija za{tite na radu u savremenom dru{tvu i da na osnovu tih zakona omogu}i utvr|ivanje rezultata organizacionih mera u oblasti za{tite na radu.

2. Odnos organizacije za{tite na radu i srodnih nauka Nauka o organizaciji za{tite na radu je dru{tvena empirijska nau~na disciplina o odre| enoj vrsti dru{tvenih pojava, kojoj je cilj utvr|ivanje objektivnih zakonitosti i pravilnosti, i koja se od drugih srodnih nau~nih disciplina razlikuje po svom predmetu.

2.1. Odnos radnog prava i organizacije za{tite na radu Nauka o organizaciji rada prou~ava pravne propise iz oblasti radnih odnosa pa je u tome njena dodirna ta~ka sa radnim pravom. Organizacija za{tite na radu tako|e koristi propise i norme radnog prava u cilju da na sintetizovani na~in objasni i organizaciju i sistem

2


za{tite na radu u jednoj zemlji koji se delimi~no normira i putem propisa o radnim odnosima.

2.2. Odnos sociolo{kih nauka i organizacije za{tite na radu Sociologija kao nauka je op{ta nauka o dru{tvu kojoj je cilj utvr|ivanje i formiranje op{tih zakona koji obuhvataju sva podru~ja dru{tvenog `ivota, a “sociologija za{tite na radu je posebna sociologija koja za predmet svog prou~avanja ima naru{avanje fizi~kog i moralnog intenziteta ~oveka u radnoj sredini kao dru{tvenu pojavu, istra`uju}i specifi~nost veze koja postoji izme|u ove pojave i dru{tva, dru{tvenih odnosa u radnoj sredini i izvan radne sredine.”1) Pa se stoga organizacija za{tite na radu mo`e sresti na istim poljima prou~avanja sa sociologijom za{tite na radu i op{tom sociologijom ali se organizacija za{tite na radu razlikuje od njih {to ona posmatra ove kategorije sa organizacionog aspekta.

II Sistemi za{tite na radu u svetu 1. Dru{tveni karakter sistema za{tite na radu 1.1. Karakter za{tite na radu u savremenim industrijskim dru{tvima Do sada smo videli da se za{tita na radu pojavljuje i kao dru{tveno organizaciona aktivnost koja ima za cilj da za{titi ~oveka od opasnosti sa kojima se sre}e u toku rada, ali da se ovakve dru{tvene aktivnosti javljaju krajem XIX veka. Prvo su se javljale dru{tvene akcije u vidu dono{enja za{titnih procesa kojima je dr`ava utvr|ivala minimalne norme za{tite, a zatim, u osnivanju dr`avnih organizacija i udru`enja koja su se bavila problemima povre|ivanja na radu i profesionalnim bolestima. U savremenim dru{tvima javlja se veliki interes za bezbednu radnu sredinu, za eliminisanje {tetnih dejstava brojnih povre|ivanja radnika. U kapitalisti~koj proizvodnji koja se zasniva na privatnoj svojini sredstava za proizvodnju i odvojenost neposrednih proizvo|a~a od njih. Materijalni uslovi rada (sredstva za proizvodnju nisu podre|eni potrebama radnika, ve} je on njima povre|en, pa se odatle vidi briga o uslovima rada u kapitalisti~kom dru{tvu, bez obzira {to se u sve ve}oj meri ogr}e pla{tovima “humanizacije rada”, ne mo`e biti van odnosa razmene izme|u kapitala i vlasnika radne snage. U kapitalisti~kom dru{tvu se sve vi{e govori o radnom ritmu, odnosnu o potrebi njegove promene i

prilago|avanju radnika, o studiji vremena i radnih operacija, o

tehni~koj

3


1)

Dr Danilo @. Markovi}, Uvod u sociologiju za{tite na radu, Fakultet za{tite na radu u Ni{u, Ni{, 1975.,

str. 52

opremljenosti pomo}u koje treba da se spre~e pojave povre|ivanja na radu ali ne iz stvarne `elje da se sa~uva i odbrani fizi~ki i psihi~ki integritet radnika, njegovo zdravlje i `ivot, ve} u cilju reprodukcije kapitalisti~kih odnosa. Radni~ka klasa se borila za pobolj{anje uslova rada u kapitalisti~kom na~inu proizvodnje, odbijali su da potpisuju kolektivne ugovore u kojima je bilo odredba o premijama za uslove rada. Tako da se ljudsko dobro, fizi~ki i moralni integritet radnika danas smatra elementarnom dru{tvenom vredno{}u. Dr`ava je morala da kao posebnu oblast sistem za{tite radnika od povre|ivanja da prizna i da mu da dru{tveni karakter.

1.2. Razvoj za{tite radnika na na{im prostorima Briga o ~oveku u socijalisti~kim dru{tvima smatra da je ~ovek najvi{a vrednost socijalisti~ke dru{tvene zajednice. Za{tita na radu je sastavni deo celokupne i op{te brige o ~oveku i deo globalne politike u nekada{njem jugoslovenskom dru{tvu. Jedna od njegovih osnovica je ekonomska, socijalna i li~na sigurnost ~oveka. Tako da se u ustavu SFRJ isti~e pre svega pravo na rad, neotu|ivost prava ste~enih po osnovu rada, pravo na ograni~eno radno vreme, na slobodu rada. Op{ta za{tita radnika sastojala se iz tri grupe aktivnosti i odnosa:

a). za{tite na radu, b).

socijalne za{tite,

c). za{titu standarda `ivota.

2. Pregled razvoja organizovanih oblika za{tite na radu u svetu 2.1. Pojava i razvoj za{tite na radu 2.1.1. Pojava i razvoj za{tite na radu do kapitalizma Sa nastankom primitivnih alata i oru|a ljudi su pobolj{avali uslove `ivota u prvobitnim dru{tvenim formacijama, ali izradom i upotrebom oru|a pove}ale su se opasnosti kojima je ~ovek bio izlo`en u te{kim uslovima proizvodnje. U najstarijim dru{tvima i dr`avama koje su se temeljile na robovlasni~kom na~inu proizvodnje nije moglo biti pomena o organizovanim oblicima za{tite, s obzirom na tada{nja shvatanja rada i stepen razvoja sredstava rada. U starom Egiptu, fizi~ki poslovi i lica koja su ih obavljala gledani su sa prezrenjem. Robovi u staroj Gr~koj imali su pravni polo`aj

4


nepokretne stvari, dok se u starom Rimu smatralo da je sramota za slobodnog ~oveka da radi kao radnik ili zanatlija. Ali se jo{ tada u anti~kom dobu bili poznati znalci nekih oboljenja koja su, po dana{njem shvatanju nauke, posledice oboljenja nekih profesija. Hipokrat je, na primer, u IV veku pre na{e ere opisao simptome trovanja olovom - olovne kolike u 1700. godini objavljena je ~uvena knjiga “De Morbit Artificum Diatriba� italijanskog lekara Bernardina Ramazzinija u kojoj je prvi put sistematski i na originalan na~in obra|en problem profesionalnih oboljenja pod uticajem raznih faktora za oko 60 raznih zanimanja. Ali se u inostranoj literaturi prvi put pominje pisani dokument sa podacima o za{titi na radu poti~u iz 1664. godine kada se dogodila eksplozija u jednom rudniku u Salcbergu, dok je na na{im prostorima jo{ u srednjevekovnoj Srbiji bilo vrlo razvijena eksploatacija rudnog blaga, pa postoje tragovi o za{titi u rudnicima i na rudarskim poslovima.

2.1.2. Razvoj za{tite na radu u kapitalizmu Sa ru{enjem feudalizma po~inje u Evropi period ranog kapitalizma u kome je proklamovana puna sloboda privre|ivanja i ugovaranja rada izme|u kapitalista i slobodnih radnika koji u tim odnosima nisu imali {ta da prodaju osim svoje radne snage. U tom periodu poznatom kao ekonomski liberalizam najamni rad radnika kori{}en je za {to ve}e sticanje bogatstava, a radni~ka klasa dovedena je u beznade`an polo`aj. Radnici su radili pod najte`im okolnostima i uslovima {to je dovodilo do porasta morbiditeta i smanjenja radnog veka radnika. Neza{ti}enost radnika, neograni~eno radno vreme, nehigijenski uslovi rada i stanovanja uslovili su i pojavu prvih organizovanih radni~kih zahteva da se radnici za{tite od opasnosti koje im prete pri radu i da se pobolj{a njihov polo`aj. To je prouzrokovalo postepeno stvaranje “fabri~kog zakonodavstva� kojim se ograni~ava i reguli{e radno vreme radnika, uvodi socijalno osiguranje, ure|uju minimalne plate i obezbe|uje higijensko-tehni~ka za{tita na radu.

3. Osnovne karakteristike organizovanja za{tite na radu u razvijenim kapitalisti~kim dr`avama U kapitalisti~kim dr`avama razni subjekti su se bavili problemima organizovanja za{tite na radu i kontroli mera za{tite. 3.1. Organizovanje za{tite na radu u okviru strukturnih zajednica u Zapadnoj Nema~koj

5


U periodu razvoja industrijske proizvodnje u Nema~koj zna~ajan uticaj na organizacione forme imala je tradicija cehova. Jo{ 1896. godine u Nema~koj donet je Zakon o zanatstvu u kome su utvr|ene obaveze u pravcu za{tite zaposlenih radnika. Norme koje su se odnosile na za{titu imale su prinudan karakter i njih se radnik nije mogao odre}i niti ih ugovorom menjati, a poslodavac je bio obavezan da ih primenjuje. Njihovo po{tovanje obezbe|ivalo je preko posrednih organa - inspekcije. Ovaj zakon je i danas na snazi u SR Nema~koj. Na organizaciju za{tite na radu od velikog uticaja je bio Zakonik Rajha iz 1911. godine. Ovaj Zakonik u sistemu za{tite i spre~avanja nesre}e na radu ima zna~ajnu ulogu jer predvi|a u okviru sistema socijalnog osiguranja posebnu granu osiguranja - osiguranje od nesre}e na radu. Strukovne zajednice su ovla{}enje da donose propise o postrojenjima, sredstvima za rad i merama koje treba preduzimati radi spre~avanja nesre}a, o lekarskim pregledima itd.. Strukovne zajednice sprovode nadzor preko posebnih odelenja za za{titu na radu, preko inspektora za{tite, komisija za za{titu i drugih organa. Sve ove slu`be imaju ovla{}enja da nadgledaju primenu mera za{tite na radu od strane poslodavca i radnika, da ispitaju objekte, naprave i ure|aje u pogledu bezbednih uslova rada, da zahtevaju od poslodavca da se preduzmu posebne mere i da se rad na ma{inama na kojima postoji neposredna opasnost za `ivot i zdravlje radnika, obustavi.

3.2. Za{tita na radu u Anglosaksonskim zemljama Ka`e se da je Velika Britanija kolevka za{tite na radu. Sa razvojem industrijske proizvodnje u Velikoj Britaniji javlja se ve}a opasnost po radnike u radnoj sredini. Prvi zakoni na radu javljaju se u periodu od 1802. do 1833. godine. ali imaju veoma slabu primenu. U njima se govori i o prvim za~ecima fabri~kih inspekcija, a sem njih problemima za{tite po~inju da se bave razne institucije, udru`enja, odbori, ali je tada bila veoma velika rascepkanost me|u njima koja je trajala sve do I svetskog rata, kada je do{lo do prvog zna~ajnijeg objedinjavanja u oblasti za{tite na radu, pa je nastalo Kraljevsko dru{tvo za spre~avanje nesre}a na radu (ROSPA). Kasnije dolazi do formiranja me{ovitih komisija za za{titu na radu po pojedinim delatnostima. Pored ROSPA danas deluju i druge institucije kao {to su Britanski savet za spre~avanje nesre}a na poslu, Nacionalni institut za psihologiju rada, itd. Sistem za{tite na radu u SAD je tako|e karakteristi~an po rascepkanosti, jer u SAD postoje brojne organizacije, udru`enja i dru{tva koja se bave unapre|enjem za{tite na radu.

6


Prvi korak ka njihovoj koordinaciji u~injen je 1913. godine stvaranjem Nacionalnog saveta za bezbednost, sa sedi{tem u ^ikagu. Pored organizacija drugi zna~ajan ~inilac u za{titi na radu su dr`avni organi koji vr{e kontrolu putem inspekcijskog nadzora. Specifi~nu ulogu u organizovanju za{tite na radu u SAD imaju sindikati, a dva zna~ajna sindikata su Ameri~ka fondacija rada (AFL), i Kongres industrijskih organizacija (CIO).

3.3. Objedinjavanje za{tite na radu u velikim asocijacijama i institucijama Italije i Francuske U Italiji je jo{ 1894. godine osnovana Nacionalna ustanova za preventivu od nesre}a na radu (ENPI). Nacionalna ustanova (ENPI) deluje na celoj teritoriji Italije. Njeno sedi{te je u Rimu, a u svim ve}im privrednim centrima Italije postoje regionalni centri (SEDI) koji, pak u manjim provincijskim mestima imaju ispostave (UFFICI). Nadzor nad radom Nacionalne ustanove vr{i Ministarstvo rada. Svi faktori koji su zainteresovani za za{titu imaju svoje predstavnike u administrativnim organima Nacionalne ustanove. U Francuskoj je sistem organizacije za{tite na radu sli~an kao u Italiji, s tom razlikom {to funkciju za{tite obavljaju specijalizovane organizacije koje usko sara|uju sa socijalnim osiguranjem. Sem dr`avnih organa najzna~ajniji ~inilac u oblasti za{tite u Francuskoj su nacionalne blagajne socijalnog osiguranja. U okviru bolesni~kog osiguranja ovih institucija obezbe|uju se iz doprinosa poslodavca i radnika sredstva za finansiranje Nacionalnog instituta za istra`ivanja i za{titu od nesre}a na radu i profesionalnih oboljenja (INRS). Tre}i ~inilac u organizovanju za{tite u Francuskoj su slu`be za za{titu i komisije za za{titu u fabrikama.

3.4. [vajcarski sistem za{tite na radu U [vajcarskoj je 1918. godine formirana [vajcarska ustanova za osiguranje od nesre}nih slu~ajeva (SUVA) sa sedi{tem u Lucernu. Danas je ova organizacija zna~ajan ~inilac u sistemu za{tite na radu u [vajcarskoj, budu}i da joj je dato pravo da donosi uputstva za primenu za{titnih mera i vr{i kontrolu u oblasti za{tite.

4. Osnovni ~inioci za{tite na radu u socijalisti~kim zemljama Sistemi za{tite na radu u socijalisti~kim

zemljama sli~ni su me|u sobom ali se

razlikuju od na~ina organizacije za{tite na radu u zemljama zapadne evrope.

7


4.1. Organizovanje za{tite na radu u biv{em Sovjetskom savezu Sistem za{tite na radu u Sovjetskom savezu, s obzirom na organizaciju dr`avnih aparata i federalno ure|enje vrlo je slo`en. U tom mehanizmu dva su osnovna ~inioca: dr`avni organi i sindikat. Dr`avna slu`ba za{tite na radu ~ini splet dr`avnih organa po~ev od saveznih ministarstva pa do izvr{nih organa gradova. Kontrolu sprovo|enja mera za{tite o kojima odlu~uje uprava preduze}a, vr{i odelenje (biro) tehni~ke za{tite i in`enjeri tehni~ke za{tite na radu. Sindikat ima zna~ajnu ulogu u dru{tvenoj kontroli mera za{tite. Njegova se ovla{}enja sastoje u vr{enju tehni~ke kontrole izvr{enja mera za{tite. U dr`avnom preduze}u sindikat ostvaruje sve funkcije putem komisije za za{titu na radu.

4.2. Razvoj sistema za{tite na radu na na{im prostorima 4.2.1. Razvoj za{tite na radu do stvaranja SFRJ 4.2.1.1. Za{tita na radu na teritoriji Jugoslavije pre prvog svetskog rata Za{tita na radu na teritoriji na{e zemlje razli~ito se razvijala do stvaranja predratne Jugoslavije. Na teritoriji stvaranja biv{e Jugoslavije postojalo je sedam zakonodavnih podru~ja. Ova ~injenica uslovljavala je i velike razlike u normama kojima je regulisana za{tita za{tita radnika u ovim podru~jima. Prve mere za{tite na radu mogu se na}i u propisima kojima su regulisani radni odnosi. Ove mere su se pojavile na na{em tlu znatno kasnije nego u kapitalisti~kim zemljama zapadne evrope. Uzrok ovom zaka{njenju se tra`i u sporom razvoju kapitalisti~ke proizvodnje u zaostalim agrarnim podru~jima centralnih, ju`nih i isto~nih delova zemlje kao i u razli~itom stepenu organizovanja radni~ke klase. U Srbiji u zna~ajnim akcijama na regulisanju i organizovanju za{tite mo`e biti re~i tek krajem XIX veka kada ja~a radni~ka klasa i kada radni~ki pokret, pod uticajem i delovanjem Svetozara Markovi}a dobija svoje organizacione forme. Nedostatak bilo kakve za{tite radnika krajem XIX veka uslovilo je te`ak polo`aj radnika. Radno vreme nije bilo ograni~eno, ve} se radilo preko 12 ~asova dnevno. 1910. godine je donet Zakon o radnjama, u kome se reguli{u prethodna (ugra|ena) za{tita, a odredbe o za{titi `ivotne i radne sredine prednja~ile su mnogim zakonodavnim sistemima toga vremena. U Crnoj Gori i Makedoniji u tom periodu nije postojala inspekcija rada, dok je ona postojala u Srbiji i zapadnim delovima zemlje, jer su zapadni delovi zemlje bili pod uticajem Austrougarske.

8


4.2.1.2. Za{tita na radu izme|u dva svetska rata Izme|u dva svetska rata za{tita na radu se razvijala pod uticajem ja~anja radni~ke klase u svetu i Jugoslaviji, kao i pod uticajem ekonomsko-politi~kih uslova u zemlji. Posle rata pod pritiskom radni~ke klase i sindikata, bilo je preduslov da se, nakon dono{enja Vidovdanskog ustava iz 1921. godine incira zakonska regulativa o za{titi radnika. Tada nastaju Zakon o inspekciji iz 1921. godine, Zakon o za{titi radnika i Zakon o osiguranju radnika oba iz 1922. godine i Pravilnik o higijenskim i tehni~kim merama, za{titnim, merama bezbednosti u preduze}ima iz 1921. godine. Ovim propisima utvr|ena su prava na radno vreme, no}ni rad, higijenske uslove rada, pravo na udru`ivanje, osiguranje za slu~aj bolesti, nezaposlenosti, povredama na radu, nesposobnost za rad i starost. Za ~itavu zemlju uvedena je inspekcija rada.

4.2.2. Faze u razvoju za{tite na radu u SFRJ Celokupni posleratni razvoj za{tite na radu u SFRJ mo`e se podeliti u pet faza. Prva faza obuhvata vremenski period od oslobo|enja zemlje do prelaska na radni~ko samoupravljanje. Dono{enjem Osnovnog zakona o upravljanju privrednim preduze}ima i vi{im privredni udru`enjima, odnosno od po~etka decentralizacije i dono{enje ustavnog zakona iz 1953. godine. Druga faza traje do dono{enja Zakona o radnim odnosima iz 1957. godine. Tre}a faza razvoja za{tite na radu kod nas mo`e se uokviriti vremenskim periodom od 1957. do 1965. godine kada je dono{enjem Osnovnog zakona o za{titi na radu dat nov pristup ure|ivanju za{tite na radu. ^etvrtu fazu ome|avaju aktivnosti koje nastupaju posle dono{enja Osnovnog zakona o za{titi na radu 1965. godine i traju do dono{enja ustavnih amandmana 1971. godine. Peta faza po~inje navedenim ustavnim promenama i dono{enjem republi~kih i pokrajinskih zakona o za{titi na radu i njeno trajanje odredi}e budu}i kvaliteti u polo`aju radnika u radu.

III Me|unarodne organizacije i za{tita na radu U oblasti za{tite na radu zna~ajan uticaj imaju i me|unarodne organizacije, kao {to su Me|unarodna organizacija rada, Me|unarodna organizacija socijalnog osiguranja, Svetska zdravstvena organizacija, Evropsko udru`enje za{tite na radu i dr.

9


Regulisanje za{tite na radu na me|unarodnom nivou, kao ideja, pojavljuje se jo{ u XIX veku i vezuje se za ime socijal-utopiste Roberta Ovena. Inicijative Roberta Ovena, Augusta Blankija i drugih radni~kih tribuna XIX veka da se donesu me|unarodne odredbe u cilju pobolj{anja polo`aja radnika, kasnije su prihvatile vlade nekih evropskih zemalja ([vajcarska, Nema~ka) kako bi otupile o{tricu borbe radni~ke klase. U takvim zahtevima posebno su se isticale I i II internacionala. Na ovom polju zna~ajnu ulogu imalo je Me|unarodno udru`enje za zakonsku za{titu radnika, osnovano 1900. godine u Parizu. Iako nije imalo zvani~na obele`ja Me|unarodne organizacije, ovo udru`enje je bilo prete~a budu}e Me|unarodne organizacije rada. Me|utim, kao akcija koja je neposredno prethodila formiranju Me|unarodne organizacije rada smatra se Me|unarodna radni~ka konferencija u Lidsu 1916. godine na kojoj je postavljen zahtev za osnivanje jedne me|unarodne komisije koja bi radila na unapre|enju me|unarodnog radnog zakonodavstva i kontrolisala njegovu primenu.

1. Me|unarodna organizacija rada 1.1. Stvaranje, razvoj i struktura MOR-a Me|unarodna organizacija rada stvorena je 1919. godine na Konferenciji mira u Parizu i imala je status organa Dru{tva Naroda. Posle Drugog Svetskog rata, na osnovu posebnog sporazuma izme|u Ujedinjenih Nacija i MOR-a iz 1946. godine, ova organizacija je priznata za specijalizovanu instituciju Ujedinjenih Nacija. Glavna i osnovna delatnost Me|unarodne organizacije rada sastoji se u dono{enju normi me|unarodnog radnog zakonodavstva putem konvencija i preporuka. Me|unarodnu organizaciju rada ~ine: Op{ta konferencija predstavnika zemalja ~lanica, Administrativni savet i Me|unarodni biro rada. Sedi{te MOR-a je u @enevi. Op{ta Konferencija je najvi{i organ MOR-a. Jedino Op{ta konferencija mo`e donositi me|unarodne norme o pojedinim pitanjima iz oblasti rada i socijalne politike. Sastavljena je od nacionalnih delegacija dr`ava ~lanica. Prema Ustavu, Op{ta konferencija odr`ava svoja zasedanja svaki put kad se za to uka`e potreba, a najmanje jedanput godi{nje. Administrativni savet je izvr{ni organ MOR-a i sastoji se od 48 ~lanova i to: 24 ~lanova predstavnika vlada, 12 predstavnika radnika, 12 predstavnika poslodavaca, s tim da od 24 predstavnika vlada 10 budu imenovani od ~lanica najrazvijenijih industrijskih zemalja (stalni ~lanovi), a ostale odre|uju zemlje ~lanice na Op{toj konferenciji svake tre}e godine.

10


Zadatak saveta je da odre|uje pitanja dnevnog reda konferencije, utvr|uje bud`et Organizacije, bira generalnog direktora MOR-a i rukovodi poslovanjem Me|unarodnog biroa rada. Administrativni savet zaseda obi~no svaka tri meseca. Me|unarodni biro rada je organ izvr{enja i administracije i vr{i funkciju stalnog sekretarijata MOR-a. Funkcioni{e pod rukovodstvom generalnog direktora koga imenuje Administrativni savet. Vrlo zna~ajnu ulogu ima Centar za informacije o bezbednosti i higijeni rada (CIS) koji je 1959. godine organizovan kao posebno telo u sastavu MOR-a. Njegov je “osnovni zadatak da zainteresovanim forumima brzo i sistematski pru`a informacije o svim aspektima bezbednosti i higijene rada� u pojedinim granama delatnosti. Ovaj centar tesno je povezan sa Me|unarodnim udru`enjem za socijalnu sigurnost (MUSS), odnosno Me{ovitim komitetom MOR/MUSS za medicinu rada i odr`ava veze sa svim zna~ajnim nacionalnim organizacijama, institucijama, telima, radi prikupljanja obrade i objavljivanja dokumentacije iz oblasti za{tite na radu.

1.2. Za{tita na radu u konvencijama i preporukama MOR-a Me|unarodne konvencije rada su po svojoj prirodi me|unarodni ugovori posebne vrste. One stvaraju me|unarodne obaveze za dr`ave koje ih ratifikuju. Obi~no se donose po bitnim pitanjima o kojima postoji saglasnost zainteresovanih dr`ava. Preporuke ne obavezuju ~lanice-dr`ave, ali imaju zna~ajan uticaj na nacionalna zakonodavstva. Konvencija koja je izglasana od strane MOR-a dostavlja se svakoj ~lanici radi njene ratifikacije. Po ~lanu 19. Ustava MOR-a svaka ~lanica se obavezuje da u roku od jedne godine od dana zaklju~enja Op{te konferencije, dostavi konvenciju nadle`noj vlasti svoje zemlje u cilju ratifikacije i sprovo|enja u `ivot, kao i da obavesti generalnog direktora Me| unarodnog biroa rada o preduzetim merama.

2. Ostale me|unarodne organizacije 2.1. Me|unarodna zajednica socijalnog osiguranja Me|unarodna zajednica socijalnog osiguranja (Association internationale de la securite sociale - AISS) je autonomna me|unarodna institucija sa sedi{tem u @enevi. Njen zadatak je da razvija me|unarodnu saradnju u oblasti utvr|ivanja i usavr{avanja tehni~kih i organizacionih metoda racionalnog razvoja socijalnog osiguranj, a naro~ito: organizovanje me|unarodnih sastanaka i seminara posve|enih problemima socijalnog osiguranj; razmena

11


informacija i upoznavanje ~lanova sa dostignu}ima i ostvarenjima u ovoj oblasti i saradnju sa drugim me|unarodnim organizacijama koje se bave problemima socijalnog osiguranja. Nakon usvajanja prve me|unarodne konvencije o socijalnom osiguranju MOR-a 1927. godine do{lo je do stvaranja “Me|unarodnog udru`enja dru`tva za uzajamno pomaganje i blagajni za slu~aj bolesti�, ali je tek 1947. godine ovo udru`enje preraslo u Me|unarodnu zajednicu za socijalno obezbe|enje, kada je usvojen i nov Statut udru`enja. Izme|u AISS i MOR-a postoji uska saradnja i povezanost. Tako AISS bira svog sekretara posle savetovanja sa generalnim direktorom MOR-a, a sedi{te AISS je u sedi{tu Biroa Me|unarodne organizacije rada u @enevi. Organi Organizacije su: Generalna skup{tina, Savet, Biro i drugi organi predvi|eni Statutom ove zajednice.

2.2. Svetska zdravstvena organizacija Svetska zdravstvena organizacija (Organizacion Mondiale de la Sante) je samostalna institucija Organizacije Ujedinjenih Nacija, sa sedi{tem u @enevi. Sedi{te Evropske direkcije ove organizacije je u Kopenhagenu. Osnovni zadatak ove specijalizovane organizacije je borba protiv bolesti uop{te i staranje o problemima invalida i njihove rehabilitacije, te je u tom delu svog zadatka dodirna sa sistemom za{tite na radu. Vrlo tesno sara|uju sa Me|unarodnim biroom rada i Me|unarodnom zajednicom socijalnog osiguranja i drugim organizacijama koje su zainteresovane za za{titu zdravlja ~oveka.

12


Zaklju~ak Sa razvojem dru{tva i nau~no-tehni~kih dostignu}a javlja se sve ve}a opasnost po ~oveka u radnoj sredini ali isto tako se javlja velika opasnost po `ivotnu sredinu ~oveka kao posledica njegovog rada. Nastankom sistema za{tite na radu i `ivotne sredine vremenom se javlja sve ve}a te`nja za organizovanjem tog sistema koje je preraslo na kraju u me|unarodne organizacije kojima su stvorene ne}a sigurnost po ~oveka kako u radnoj tako i u `ivotnoj sredini.

13


Literatura 1. Milutinovi}. J (1978) Organizacija za{tite na radu, Institut za dokumentaciju za{tite na radu , Ni{

14


medjunarodne organizacije