48th VLASINA ART COLONY 2021

ЛЕСКОВАЧКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

48. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА

2021 ВЛАСИНА

V LASI N A

ART COLONY 48th

48. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА ВЛАСИНА 2021.

48th VLASINA ART COLONY 2021 02 - 09. август 2021.

02nd - 9th August, 2021 Анита Милић / Anita Милић Богдан Ђукановић / Bogdan Đukanović Драгослав Крнајски / Dragoslav Krnajski Душан Петровић / Dušan Petrović Елизабета Баћи - Италија / Elisabetta Bacci – Italy Јелена Ђукановић / Jelena Đukanović Мирјана Денков / Mirjana Denkov Ненад Малешевић - БиХ/РС / Nenad Malešević –BiH/RS Нина Тодоровић / Nina Todorović Перица Донков / Perica Donkov Соња Лундин - РС/Шведска / Sonja Lundin – RS/Sweden Кустос 48. сазива, по позиву: Ивона Фрегл Invited curator of the 48th Vlasina Art Colony 2021: Ivona Fregl Селектор 48. сазива: Нина Тодоровић Selector of the 48th Vlasina Art Colony 2021: Nina Todorović Организатор: Лесковачки културни центар Organizer: Leskovac Cultural Centre

Ликовна колонија Власина 2021

Vlasina 2021 Art Colony

Ивона Фрегл

Ivona Fregl

Како и због чега су настале уметничке колоније и која је њихова данашња улога? Улога уметничких колонија поприлично се променила од њиховог настанка у првој половини 19. века до данас - сврха колонија доживела је концептуални помак од бекства у природу ради сликања у пленеру (en plein air) и дружења са уметницима, до обезбеђивања могућности да, поред измештања из уобичајене средине и међусобне размене мишљења и идеја, уметници добију и боравак на бази пансиона, материјал и простор за рад, а заузврат донирају један до два рада организатору колоније. Трајање колонија у данашње време (7 – 10 дана) краће је него некада кад су колоније трајале сезонски, по неколико месеци, док су поједине живеле и током целе године, јер данас је све брже, згуснутије, али и кошта више. Заједнички именитељи првобитних и савремених ликовних колонија су измештање из простора и ситуације у одређеном временском периоду, као и размена критичког мишљења уметника – учесника колоније; то су кључни фактори који доприносе разбуђивању чула, намећу рацију несвакидашње ракурсе (углове посматрања) и подстичу отварање нових путеве

How and why did art colonies emerge, and what is their current role?

The role of art colonies has changed considerably from their beginnings in the first half of the 19th century to the present day.

The purpose of art colonies has undergone a conceptual shift from escaping to nature for painting en Plein air and socializing with artists, to providing opportunities for artists for relocation from their usual environments and mutual exchanges of opinions and ideas, but also to cover a boarding house, artistic materials and space for work, and in return donate one or two artworks to the organizer of the colony.

Nowadays, art colonies last shorter (7-10 days) than in the past when these communities took place for several months. Earlier, art colonies existed throughout the year because everything is faster, denser, and costs more today. Nevertheless, the common denominator of the original and modern art colonies is relocation, both from space and situation in a specific period. Also, the exchange of the critical opinion of artists who participate in the art colony is one of the key factors contributing to awakening the senses, imposing unusual perspectives to the reason, and encouraging the opening of new paths of artistic creativity.

уметничке креативности. Која потреба је натерала уметнике да више од сто година организују“бекства” из (не више урбаних већ уобичајених) простора у којима живе и раде у нове просторе, урбане или природне, да промене своју околину, своје друштвено и професионално окружење? Да ли је то жеља за рехуманизацијом, за стицањем нових искустава, за повратком к себи или пука могућност обезбеђивања времена, места и средстава за рад компензацијом? Како бисмо у потпуности схватили феномен уметничке колоније данас, морамо његову сврху и значај сагледати из два супротстављена аспекта – критички осврт са једне и разумевање самог конструкта „уметничка колонија“ са друге стране.

Уметничке колоније данас - шта у данашње време значе ликовне колоније за уметнике, за институције културе и за културу у целини? Која је њихова сврха? Шта се (и да ли се) променило? У почетку, уметничке колоније су оснивали и организовали сами уметници. У Краљевини Србији, прву ликовну колонију основала је Надежда Петровић у Сићеву почетком 20. века, 1905. године. За време СФРЈ, велике уметничке колоније биле су у спрези са државним привредним гигантима (у Србији, на пример, то су били рудник мермера Венчац у Аранђеловцу, Топионица бакра Бор, циглана Тоза Марковић из Кикинде, Индустрија стакла Панчево) који су пружали место, материјал и механизацију за рад, те је уметник био у прилици да изведе и технички захтевне радове, за чије стварање није имао услова у свом атељеу. У то доба, ликовна култура је била нераздвојиви део државног и друштвеног интереса, те је држава издвајала значајна средства као подршку развоју савременог стваралаштва. У данашње време корпоративног капитализма у коме су приватне корпорације преузеле власништво не само над индустријом већ и многим природним ресурсима, приватни капитал у Србији, вођен

What has forced artists for a little more than hundred years to organize escapes from (no longer urban but ordinary) places where they live and work to the new spaces, urban or natural, to change their surroundings, their social and professional environment? Is it a desire for re-humanization, gaining new experiences, and returning to oneself, or a mere possibility of providing time, place and means of production in compensation? To fully understand the phenomenon of the art colony today, we must observe its purpose and significance from two opposite aspects - a critical review and understanding of the art colony construct.

Art colonies today - what do art colonies today mean for artists, cultural institutions and culture as a whole? What is their purpose? What has changed (if anything)?

Initially, artists themselves established and organized art colonies.

The painter Nadežda Petrović founded the first art colony in the Kingdom of Serbia in Sićevo at the beginning of the 20th century in 1905. During SFRY, major art colonies were in conjunction with state economic giants (in Serbia, for example, there were the Marble Mine Venčac in Aranđelovac, the Copper Smelter Bor, the Brickyard and Tile factory Toza Marković from Kikinda, the Glass Industry Pančevo).

The industry provided space, materials and machinery for work, so the artists had the opportunity to perform technically demanding artworks, for the creation of which they did not have the necessary conditions in their studios. In those times, the art culture was an inseparable part of the state and social interest, and the state allocated significant funds to support the development of contemporary art.

Nowadays, we are facing a period of corporate capitalism. Private corporations have taken ownership not only of industry but also of many natural resources. Private capital in Serbia, driven by monetary profit as its only goal, has almost no interest in investing in art colonies (some of the exceptions that prove the rule are the Symposium Marble and Sounds in Aranđelovac and the Symposium Terra in Kikinda, which

новчаним профитом као јединим циљем, нема скоро никаквог интереса да улаже у уметничке колоније (изузеци који потврђују правило су симпозијуми Мермер и звуци у Аранђеловцу и Терра у Кикинди, који су се кроз приватну иницијативу и државне донације изборили да наставе традицију као наследници некадашњих колонија). Истина, малобројне велике корпорације стварају своје уметничке збирке откупљујући већ изведене радове уметника и тиме, осим у савремену уметност улажу и у свој корпоративни имиџ, али им дугорочно инвестирање у друге облике развоја савремене уметничке сцене није исплативо. Ко су данашњи иницијатори и спонзори колонија и који је њихов интерес (јер интерес увек мора да постоји)? Покретачи, тј. организатори уметничких колонија данас су најчешће институције културе (центри културе и њихове галерије), а не више привредни гиганти, док држава преко јединица локалне самоуправе остаје финансијер, додељујући у склопу годишњих конкурса организаторима (нажалост све оскуднија) материјална средства. У данашње време, услови за уметнике и њихову уметничку продукцију су све гори (прекаријат као “нова нормалност”). Политика улагања у уметност у доба било ког, а поготово корпоративног капитализма тежи што мањем инпуту (улагању) а што већем оутпуту (добити). Да ли се и институције културе повинују овом тренду, да ли су и оне вољно или невољно прихватиле овај модус понашања као једини одржив? Најисплативији медији су цртеж и сликарство, те их многе колоније фаворизују на рачун вајарства, графике и нових медија, како би се уклопиле у додељени буџет. „Профит“ који институције културе остварују по одржаној колонији, а којим се у тржишним условима оправдава њено постојање, огледа се у обогаћивању колекције радовима реномираних, локалних или пак уметника у успону (учесника колоније), оствареним новим (или продубљеним старим) контактима (односима) са учесницима, чиме институције постају покретачи нове сарадње са уметницима и осигуравају

through a private initiative and state donations managed to continue the tradition and become the successors of the former art colonies). A few large corporations create their art collections by buying artworks from the artists and thus, in addition to contemporary art, invest in their corporate image. Nevertheless, they find the long-term investing in other forms of development of the current art scene not profitable.

Who are the initiators and sponsors of art colonies today?

What is their interest (because there is always an interest)?

Today, the initiators (organizers) of art colonies are no longer the economic giants but mostly the cultural institutions (cultural centres and their galleries). The state continues to finance art colonies through local self-government units, allocating (unfortunately increasingly scarce) material resources to organizers through annual open calls.

Nowadays, the conditions for artists and their production are getting worse. The precariat became a “new normality”. In the time of any capitalism, notably the corporate, policy of investing in art strives for the lowest possible input (investment) and the highest possible output (profit). Do cultural institutions also obey this trend, willingly or unwillingly accepting this mode of behaviour as the only sustainable one? The most profitable media are drawing and painting, and many colonies favour them instead of sculpture, graphics and new media to fit into the allocated budget. Once the event is over, the “profit” those cultural institutions make to justify their existence in market conditions is reflected in the enrichment of the art collection with works of famous, local or aspiring artists who participated in the venue and the establishment of new (or strengthening old) connections (relationships) with participants. The institutions become the initiators of productive cooperation with artists and ensure a successful future.

On the other hand, artists in these (for them especially) existentially uncertain times get a residence, materials of their choice and a place to socialize and work (unfortunately, a studio remains only an unattainable dream for many artists today), shifting from

себи успешну будућност. Са друге стране, уметници у ова (по њих нарочито) егзистенцијално несигурна времена, добијају боравак, материјал по сопственом избору и место за дружење и рад (атеље, који је данас за многе уметнике, нажалост, само недостижан сан), измештање из „уобичајеног“ у „несвакидашње“ и друштво других уметника, односно прилику за нове, креативне сусрете који се иначе можда не би ни догодили. На уметнику је, у зависности од његовог карактера, да ли ће се прикључити, интераговати, осамити, повести дискусију у одређеном правцу, подучавати и/или научити нешто ново. Незаменљива предност колонија за уметнике су и радионице у оквиру којих појединачно представљање уметничких пракси и концепта деловања постаје повод за дискусију и критички осврт осталих учесника, што неминовно доводи до интроспекције (преиспитивања сопствене личности, препознавања утицаја из тренутног окружења и уочавања могућност за промену и напредак). Утицаји колоније на уметничку продукцију могу постати видљиви у радовима насталим већ за време трајања, али и после завршетка колоније, јер доживљено искуство има потенцијал да утиче на даљи ток индивидуалне уметничке праксе сваког учесника. Тиме смо одговорили на једно од главних питања културне стратегије у вези са деловањем колонија, а то је: „Да ли и у којој мери уметничка колонија као феномен може да утиче на уобличавање рецентне уметности“? Због свега поменутог, сматрам да ликовне колоније фигурирају као неизоставни фактор у активном обликовању савремене уметничке сцене. Утицај/учинак уметничких колонија на актуелне уметничке праксе директно је пропорционалан спремности самих уметника и организатора на ново искуство, али и државе као финансијера.

Ликовна колонија Власина 2021 Ликовну колонију Власина 2021 обележио је повратак из

the ordinary into extraordinary and the company of other artists, i.e. the opportunity for new, creative encounters that might not have happened otherwise. It is up to the artist, depending on his character, whether he will join, interact, isolate, lead a discussion in a given direction, teach or learn something new. For artists, an irreplaceable advantage of the art colonies are workshops in which individual presentation of artistic practices and concepts of action becomes an occasion for discussion and other participants’ critical review, which inevitably leads to introspection (reviewing one’s personality, recognizing influences from the current environment and perceiving the possibility to change and progress). The impacts of the colony on artistic production can become visible in the artworks created during and after the end of the event because this experience has the potential to influence each participant’s further course of the individual artistic practises.

Thus, we answered one of the main questions of the cultural strategy regarding the activities of the colonies, which is: “Can an art colony as a phenomenon influence (and to what extent) on contemporary art?” Due to the reasons mentioned above, I believe that art colonies represent an indispensable factor in the active shaping of the contemporary art scene. The influence/effect of art colonies on current art practices is directly proportional to the openness of the artists and organizers to new experiences, including the state as a financier.

Vlasina 2021 Art Colony The return from virtual spaces imposed on us by the covid-19 pandemic into physical reality marked the art colony Vlasina 2021.

The focus of this year’s convocation was on the Association for the Advancement and Development of Visual and Fine Arts ART-ZOOM from Belgrade, of which I am also a member. Together with the artistic selector of the colony Nina Todorović, we envisaged connecting the artists from different cultural milieus (Serbia, Bosnia and Herzegovina,

виртуелних простора које нам је наметнула пандемија ковида-19 у физичку стварност. У фокусу овогодишњег сазива налазило се удружење за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности АРТ-ЗООМ из Београда, чији сам и ја члан. Заједно са уметничким селектором колоније Нином Тодоровић, осмислили смо спајање уметника из другачијих културних миљеа (Србија, Босна и Херцеговина, Италија, Шведска) који припадају различитим генерацијама и изражавају се у разноврсним медијима, специфичних поетика и погледа на уметност. Груписање истог не би имало потенцијал да доведе до било каквих значајних помака, већ само да потврди већ познато, а помаци (и физички и ментални) били су нам свима и те како потребни. Осим селектора 48. сазива Ликовне колоније Власина 2021 Нине Тодоровић, уметнике који сарађују са удружењем АРТ-ЗООМ представљали су и Перица Донков, Душан Петровић, Драгослав Крнајски, Елизабета Баћи (Elisabetta Bacci) (Италија) и млади уметник Богдан Ђукановић; позвани су и реномирани уметници Мирјана Денков и Ненад Малешевић (БиХ/РС) као и млада уметница Соња Лундин (РС/Шведска), док је локална уметничка сцена представљена кроз учешће уметнице средње генерације Аните Милић и младе уметнице Јелене Ђукановић. Уметничку интеракцију окарактерисала је интроспекција млађих учесника кроз размену мишљења и нова искуства насупрот самосталној интроспекцији уметника старије генерације. Измештање из “нове” у “стару нормалност“ пружило нам је шансу за преображај по повратку у свакодневни, устаљени ковид ритам, набој који нам помаже да “реалност” сагледамо из другачијих углова. Плодови присутности уметника на Ликовној колонији Власина 2021 тек ће се видети у промишљањима и будућим радовима оних учесника који су искористили прилику за промену не само топоса време/место/ситуација, већ и себе самих. Анита Милић радовима Hexagonum и Pyramis, насталим за време

Italy, Sweden) who belong to different generations and express themselves in various media, have specific poetics and views on art. Grouping the same would not have the potential to lead to any significant change - on the contrary, it would only confirm what is already known, and the displacements (both physical and mental) were indeed necessary for all of us.

Apart from Nina Todorović, the selector of the 48th convocation of the Vlasina 2021 Art Colony, the artists who collaborate with the ARTZOOM association were Perica Donkov, Dušan Petrović, Dragoslav Krnajski, Elizabeta Bacci (Italy), and young artist Bogdan Đukanović.

In addition, renowned artists Mirjana Denkov and Nenad Malešević (Bosnia and Herzegovina/Serbia), as well as young artist Sonja Lundin (Serbia/Sweden), were invited, whereas middle generation artist Anita Milić and young artist Jelena Đukanović represented the local art scene.

The artistic interaction through the exchange of opinions and new experiences characterized the self-analyses of younger participants, opposed to the independent introspection of older generation artists.

Shifting from the new to the old normality gave us a chance to transform ourselves upon returning to everyday’s life, the covid routine rhythm, a charge that helps us consider reality from different perspectives. The impact of the artist’s presence at the Vlasina 2021 Art Colony will be detectable in the reflections and future artworks of those participants who took the opportunity to change (not only the topos of time/place/ situation but also) themselves.

With her works Hexagonum and Pyramis, created during the colony, Anita Milić continues to examine the possibilities of representing the shape of the open pyramid that has been the focus of her visual research for a long time, experimenting with different combinations of geometry rules, sign symbolism and mode of appearance. Entering this research labyrinth, the artist does not try to find a way out but to discover, investigate and illuminate all existing paths through visual expression.

трајања колоније, наставља да изучава могућности представе облика „отворене пирамиде“ која се налази у фокусу њеног визуелног истраживања већ дуже време, експериментишући различитим комбинацијама геометријских закона, знаковне симболике и модуса појавности. Ушавши у овај истраживачки „лавиринт“, уметница не настоји да нађе излаз, већ да кроз визуелни израз пронађе, осветли и проучи све постојеће путеве. Богдан Ђукановић концептуалним радовима Зао удес и Свет паланке визуелно одражава мисли из дела Философија паланке Радомира Константиновића. Полазећи од премисе да је наша судбина – судбина паланке („зао удес“) јер је дух нашег друштва паланачки, уметник критички приказује паланачки идеал истоветности, једнообразности, затворености у „проверене, традиционалне вредности“ и губитак могућности индивидуалности и оригиналности ради осећаја припадања назадном, крајње затвореном вредносном систему групе (Свет паланке). „Дух паланке“ се може наћи свуда; „свет паланке“ представља нешто између села и града – нити је село, нити је град. За разлику од Демијена Хрста (Дамиен Хирст) и Џона Кнута (Јохн Кнутх) који у својим радовима тела мува користе као боју и/или текстуру, код Ђукановића залепљене муве су метафора херметичке затворености паланке која своје чланове, паланчане, иако им често доноси више лошег него доброг, хвата у клопку и заувек заробљава. У радовима Слика I и Слика II Перица Донков претаче своје интуитивно размишљање као одговор на физичко и друштвено окружење у визуелне знакове – боју и облике. Уметников колорит остаје хладан као и у његовој досадашњој уметничкој пракси, али композиције одишу неком „измаглицом“, као замућено стакло промишљања и осећаја које нам не дозвољава да прецизно видимо „догађаје“ који су били повод за њихов настанак. Радови Донкова никада немају наративан карактер, већ директно

With his conceptual works Bad Lot and Parochial World, Bogdan Đukanović visually reflects the ideas presented in the book The Philosophy of Parochialism by Radomir Konstantinović. Starting from the premise that our fate is the fate of a province, a bad lot because the spirit of our society is provincial, Đukanović critically depicts the small-town ideal of identity, uniformity, closedness in asserted, traditional values that lead to a loss of individuality and originality due to the backward, extremely closed value system of the group - “parochial world”. We can find the “parochial spirit” everywhere; “…between village and town, the world of the province is neither,” declares Konstantinović in his book.

Unlike Damien Hirst and John Knuth, who use fly bodies as colour and (or) texture in their work, Đukanović glued flies as a metaphor for the hermetic closure of the province, which, although more often brings them the bad than the good, traps and captures them forever.

In his works Painting I and Painting II, Perica Donkov transforms his intuitive thinking in response to the physical and social environment into visual signs - colour and shapes. The artist’s colour remains as cold as in his previous artistic practice, but the compositions exude a kind of haze, like a blurred glass of thoughts and feelings that does not allow us to see the “events” that led to their creation accurately.

Donkov’s artworks never have a narrative character but directly initiate a magical, mystical transfer of energy and create a sense of unity between the artist and the observer.

In his artwork, Dušan Petrović examines the visual, representational and receptive capabilities of glass artistic material.

In seemingly playful but essentially carefully elaborated compositions, the artist demonstrates almost all the capacities of this material – from the granular structure of sand embodied in pigment spots, through transparency and embedment of objects (leaves) to blurring and almost complete opacity due to colour saturation. The compositions The Rhythm of Lake and Lake Vlasina Landscape formally constitute horizontal oriented, sometimes slightly diagonally set

иницирају магичан, мистичан пренос енергије и стварања осећаја заједништва између уметника и посматрача.

zones of tempered glass, while bluish-green shades of water as a clear association of the Lake Vlasina dominate the colouring.

Душан Петровић истражује визуелне, представљачке и рецептивне могућности стакла као уметничког материјала. У привидно разиграним, а суштински помно елаборираним композиционим решењима, уметник приказује скоро све капацитете овог материјала – од зрнасте структуре песка оличене у тачкицама пигмента, преко провидности и обухватања објеката (листова) до замућења и скоро потпуне нетранспарентности услед засићења бојом. Композиције Ритам језера и Предео Власинског језера формално чине хоризонталне оријентисане, понекад благо дијагонално постављене зоне затопљеног стакла, док у колориту преовлађују плавичасто-зелене нијансе као јасна асоцијација на воде језера.

Dragoslav Krnajski’s Spiral River Source represents a land art project inspired by Spiral Jetty, the most famous work of art of American artist Robert Smithson. In his work, Krnajski conceptually interprets Spiral Jetty as a “negative” – instead of Smithson’s spiral in the lake formed by filling of soil (earth and stones), Krnajski envisaged the incision of a spiral canal 10 – 15 meters wide and 2 meters deep in the heart of the naturally circular-shaped peninsula on the right bank of the lake.

Bearing in mind the geopolitical history of Lake Vlasina (artificial lake created to accumulate water on useless wetlands) from which the river Vlasina flows/springs, the artist devised a way to provide the river with an aesthetically and also functionally recognizable source.

While maintaining the same water level, water from the lake would be sucked through the spiral and lead to the dam within the system of underwater pipes, from which the river Vlasina imperceptibly and shyly springs today. In that way, Vlasina would obtain an artistically shaped spring, and Lake Vlasina another cultural and tourist attraction.

Спирални извор Драгослава Крнајског представља идејни ленд-арт (land art) пројекат инспирисан Спиралом Џети (Spiral Jetty), најчувенијим радом америчког уметника Роберта Смитсона (Robert Smithson), који Крнајски у свом раду концептуално интерпретира као „негатив“ – уместо Смитсонове спирале у језеру настале насипањем тла (земље и камења), Крнајски предвиђа усецање спиралног канала ширине 10 – 15 метара и дубине 2 метра у срцу полуострва природно кружне форме на десној обали језера. Имајући у виду геополитички историјат Власинског језера (вештачко језеро настало у циљу акумулирања воде на неупотребљивом мочварном терену) из ког истиче/извире река Власина, уметник је осмислио начин да реци обезбеди естетски и функционално препознатљив извор. Одржавајући увек исти водостај, кроз спиралу би се усисавала вода из језера и системом подводних цеви доводила до бране из које данас неприметно и стидљиво извире река Власина. На тај начин, Власина би добила уметнички уобличено извориште, а Власинско језеро још једну културну и туристичку атракцију.

The second work of Dragoslav Krnajski entitled IHTIS 2 formally continues the idea of Constantin Brancusi’s sculptures Bird in Space, executed in the period 1920-40. IHTIS 2 represents a stylized fish - a secret sign of early Christianity during the persecution in the Roman Empire. IHTIS 2 represents a stylized fish - a secret sign of early Christianity during the persecution in the Roman Empire.The name itself is the acronym Jesus Christ Teus Ios Soter (Jesus Christ, the Son of God the Savior) and is related to the idea of salvation, but also the concept of water (IΧΘΥΣ – fish in ancient Greek). The artist aestheticized the form, reformulated the drawing into a sculpture and recontextualized the meanings (shifted from the context of religion to the context of everyday life and art). Unlike Brancusi, Krnajski rotates the tail, so it stands at right angles to the fish body. The forms of the fish allude to the presence of water (lake), but the artist kept the symbolic work title, more as a statement that we need a saviour than

Други рад Драгослава Крнајског ИХТИС 2 формално се надовезује на радове Птица у простору Константина Бранкусија (Constantin Brancusi) из периода 1920 - 40. годинине и представља стилизовану рибу – тајни знак раног хришћанства у доба прогона у Римском царству. Сам назив је акроним Исус Христос Теус Иос Сотер (Исус Христ, син Божји спасилац) и у вези је са с идејом спасења, али и с појмом воде (IΧΘΥΣ – риба на старогрчком). Уметник је естетизовао облик, преформулисао цртеж у скулптуру и реконтекстуализовао значења (изместио из контекста религије у контекст свакодневице и уметности). За разлику од Бранкусија, Крнајски ротира реп рибе да стоји под правим углом у односу на тело. Форме рибе алудира на присуство воде (језеро), али је уметник задржао симболичан назив, више као изјаву да нам је потребан спасилац него као позив на спасење свих нас. У радовима Вера и Вода је била јако хладна, уметница Јелена Ђукановић такође се бави и личном, интимном преформулацијом класичних представа хришћанске иконографије у сопствени духовни семиотички свет знакова, означивача и означеног. Њен мисаони, религијски и духовни приступ уметности и животу ствара интимну повезаност између милости, љубави и разумевања, Бога, човека и „малог бога“ у сваком од нас. Праксу Јелене Ђукановић карактерише мистичан, лични приступ загонеткама живота и духовности на које кроз своје уметничко стваралаштво тражи одговоре. Уметница Мирјана Денков је кроз процес размишљања о природи, атмосфери и простору осмислила радове Небо и вода Власине I и II на начин да могу егзистирати самостално, али и спојени у целину као диптих. Уметница визуелно и тематски сагледава природу као космогонијски исказ. Денков води дијалог са собом, али и са окружењем и посматрачима њеног рада који се намеће као, како сама уметница каже „интервременска и интерпросторна комуникација“. Радови Небо и вода Власине I и II представљају веома експресиван запис о сопственом промишљању и трагању за

as a call to save all of us.

In the works Water Was Very Cold and Faith, the artist Jelena Đukanović is also intrigued by a personal, intimate reformulation of classical Christian iconography images into her spiritual semiotic world of signs, signifiers and signifieds. Her cognitive, religious and spiritual approach to art and life creates an intimate connection between grace, love and understanding, God, man and the “little god” in each of us. Jelena Đukanović’s art practice characterizes a mystical, personal approach to the riddles of life and spirituality, to which she seeks answers through her artistic work.

Through the process of thinking about nature, atmosphere and space, the artist Mirjana Denkov conceived the works Sky and Water of Vlasina I and II in a way that they can exist independently but also combined as a whole in a diptych. The artist visually and thematically sees nature as a cosmogonic expression. Denkov is in a dialogue with herself, the environment and observers of her work, which imposes itself as intertemporal and interspatial communication, as the artist herself states. The paintings Sky and Water of Vlasina I and II represent a very expressive note on personal contemplation and quest for the understanding of life and art that Mirjana Denkov’s equals in her practice (life = art).

The Italian artist Elisabetta Bacci reveals epistemological and ontological representations of universal cognition and knowledge in her works Untitled, from the Light Square cycle, but in a completely different way than Mirjana Denkov. The artist discards all superfluous, unnecessary details and reduces the visual representation to a refined sign - a display of the ultimate emanation. By reduction, sublimation, concentration accomplished with shifting of the focus, Bacci summarizes the mental perception of truth in a light square in the centre of the compositions, in the point of enlightenment, a presentation of the quadrat that denies the feature of representation because it symbolizes pure spirituality and contemplation.

схватањем живота и уметности који су у пракси Мирјане Денков изједначени (живот = уметност). Као и Мирјана Денков, италијанска уметница Елизабета Баћи (Elisabetta Bacci) у својим радовима Untitled, from the cycle Light Square (Без назива, из циклуса Светли квадрат) открива епистемолошке и онтолошке представе (приказе) свеопште спознаје и сазнања, али на потпуно различити начин, одбацивањем свих сувишних, непотребних детаља и свођењем визуелне представе на прочишћен знак – приказ ултимативне еманације. Редукцијом, сублимацијом, усредсређеношћу кроз „померање“ фокуса, Bacci сажима менталну перцепцију истине у „светли“ квадрат (light square) у центру композиције, у тачку просветљења, приказ квадрата који негира обележје репрезентације јер симболизује чисту духовност и контемплацију. У оквиру својих циклуса који за тему имају природу и чуда у њој, Ненад Малешевић (БиХ/РС) истражује микрокосмосе Власине, приказујући фрагменте њене флоре и фауне које разматра у смислу феномена. Травке и животињице, детаљи које не примећујемо и поред којих пролазимо заокупљени „великим“ мислима фокус су Малешевићевих радова, фотографија Из серије Власина 1 и 2. Фотографски прикази истичу и оно што на њима није присутно – одсуство људског фактора. Укључујући случајност као важну компоненту у настанак свог рада, уметник избегава представљање „општих места“ и потенцира непосредни, лични доживљај уочавања детаља и прича из природе. Соња Лундин (РС/Шведска) у радовима Породична тишина и The Eternal Rituals насталим на колонији наставља своје пређашње пропитивање емотивне и географске историје своје фамилије. Њена интимистичко-идентитетска пракса тражења смисла, места и значења сопственог постојања кроз истраживање породичне прошлости и тежњу да дефинише себе и изгради осећај припадности, али и различитости у односу на друге кроз истицање

Within his cycles featuring nature and miracles in it, Nenad Malešević (Bosnia and Herzegovina/Serbia) explores the microcosms of Vlasina, presenting fragments of its flora and fauna that he considers in terms of phenomena. The focus of Malešević’s works, photographs from the series Vlasina 1 and 2, are grass and small animals, details that we do not notice while passing by, preoccupied with thinking big. His photographic representations also accentuate what is not present - the absence of the human factor. By including chance as a noticeable component in his artwork creation, the artist avoids the representation of commonplaces and emphasizes the direct, personal experience of perceiving nature details and stories.

Sonja Lundin’s (Serbia/Sweden) artworks Family Silence and The Eternal Rituals created during the colony continue her ongoing research of the emotional and geographical family history. Her intimateidentity art practice of looking for the meaning, place and sense of her existence, researching the family past and striving to define herself and generate a sense of belonging, but also diversity to the others, while emphasizing the uniqueness and importance of each person’s existence. Commencing with the individual and intimate, Sonja Lundin deepens and spreads her family introspection to all observers of her work, melancholically indicating the subtle but unbreakable bonding between ancestors and their descendants that considerably form the basis of further development of our being.

The selector and participant Nina Todorović in her works from the cycle Life’s a Glitch - (IM)PROBABILITY 01 and 02, analyses glitch as a mistake we live with, as a part of everyday life, a mistake that becomes acceptable and imprinted in the standard of reality. This time, the artist glitches her photographs of Lake Vlasina, thus creating dynamic artistic compositions - connecting vertical segments of photography in juxtaposition, slightly moving their natural centre up or down, while in the foreground forms two circular shapes that define (but at the same time disable the unique) visual focus of the observer. Emphasizing the enlarged pixels gathered in sets of digital errors - glitches, the artist

уникатности и важности постојања сваког човека. Крећући од појединачног и интимног, Соња Лундин нехотице продубљује и шири породичну интроспекцију на све посматраче њеног рада, меланхолично указујући на танане али нераскидиве везе предака и потомака које умногоме формирају основ за даљи развој нашег бића. Селектор и учесник Нина Тодоровић радовима из циклуса Life’s a Glitch – (IM)PROBABILITY 01 и 02 анализира глич (енг. glitch) као грешку са којом живимо, као део свакодневице, грешку која постаје прихватљива и утискује се у „стандард“ реалности. Овај пут, уметница „гличује“ своје ауторске фотографије Власинског језера, стварајући динамичне ликовне композиције – спајајући вертикалне сегменте фотографије један уз други, помало померајући њихов природни центар нагоре или надоле, док у предњем плану обликује по две кружне форме које дефинишу (али у исто време и онемогућују јединствени) визуелни фокус посматрача. Истичући увећане пикселе окупљене у скупове дигиталних грешака – гличева, уметница нам скреће пажњу на један нови, унутарњи поглед на свет који открива хармонију несавршеног. Интересантно је да су сви учесници избегли да у својим радовима контекстуализују референце на „ковид фактор“ што указује на тежњу и жељу да се што пре врате у „нормалност“, али и јасно исказује став да ситуацију која је сада на снази (и даље присутну пандемију и све што она последично носи са собом) не желе у будућности до те мере да су сам феномен игнорисали.

Шта је то толико незаменљиво у уметничким колонијама да опстају до данашњих дана? Искуство које нуде уметничке колоније је крајње уникатно. У данашње време брзе и прекомерне рецепције разнородних

draws our attention to a new, inner view of the world that reveals the harmony of the imperfection.

Interestingly, all participants avoided contextualizing references to the covid factor in their artworks, which indicates the aspiration and desire to return to normality as soon as possible but also clearly expresses the view that the current situation (still present pandemic and everything it brings with it) do not want in the future to the extent that they have ignored the phenomenon itself.

What is so irreplaceable in art colonies that they survived to this day?

The experience offered by art colonies is highly unique. Nowadays, surrounded by the fast and excessive reception of various necessary and unnecessary data, the cardinal question is: How full (or hungry) are we for new knowledge/cognition (not information)?

Colonies provide artists with distancing from the anti-artistic traps of capital and the consequent dictates of the market that tend to condition/impose the medium (paintings and graphics sell easier than sculptures, not to mention new media) and technique (popular oil on canvas) for their artwork, and what, if possible, that artwork should (or should not) represent, mark, embody, explain or bring to light (landscape, nude, still life or abstract Expressionism as aesthetically and formally asserted values versus other painting genres). Fortunately, cultural centres as organizers of art colonies still have cultural, not market action strategy because their principal function is to educate (the local) population and affirm (local) artists, and successfully avoid the trap of degrading art in creative industries by giving freedom to each participant to create what and how he wants.

The Vlasina Art Colony, organized by the Leskovac Cultural Centre, is one of the rare opportunities for artists to find themselves in the inspiring natural ambience of Lake Vlasina (water, sky/air, land), obtain

потребних и непотребних информација, основно питање гласи: Колико смо засићени, а колико гладни нових сазнања/спознаја (а не информација)? Колоније уметницима обезбеђују дистанцирање од антиуметничких замки капитала и последичног диктата тржишта који теже да их услове/наметну им у ком медију (слике и графике је лакше продати од скулптура, да не помињем нове медије) и којом техником (популарно „уље на платну“) да изведу рад и шта би, по могућности, тај рад требало (или никако не би смео) и естетски и садржински да представља, означи, отелотвори, појасни или изнесе на лице дана (пејзаж, акт, мртва природа или апстрактни експресионизам као „проверене вредности“ насупрот осталим сликарском жанровима). На срећу, центри културе као организатори ликовних колонија и даље имају културну, а не тржишну стратегију деловања, јер им је основна функција едукација (локалног) становништва и афирмација (локалних) уметника, те успешно избегавају замку деградирања уметности у „креативне индустрије“ дајући слободу сваком учеснику да ствара шта и како жели. Ликовна колонија Власина у организацији Културног центра Лесковац представља једну од ретких прилика за уметнике да се нађу у инспиративном природном амбијенту Власинског језера (вода, небо/ваздух, земља), добију атеље, материјал и потпуно одрешене руке, а те прилике, како ствари нажалост стоје, биће у будућности све ређе.

studios, materials and absolute liberty. Unfortunately, in this day and age, those opportunities will be more and more seldom in the future.

Анита Милић

Hexagonum, 2021. киригами (геометријска уметност), 50x50cm Hexagonum, 2021, kirigami (geometric art), 50x50cm

Pyramis, 2021. киригами (геометријска уметност), 50x50cm Pyramis, 2021, kirigami (geometric art), 50x50cm

Анита Милић

Богдан Ђукановић

Зао удес, 2021. лепљива трака за муве из села Божица, муве, селотејп трака, 70,5x50cm A Bad Lot, 2021, fly capture tape, flies from Božica village, duct tape, 70,5x50cm

Свет паланке, 2021. браон селотејп трака, муве, графитна оловка, 50x35,5cm Parochial World, 2021, brown duct tape, flies, graphite pencil, 50x35.5cm

Богдан Ђукановић

Драгослав Крнајски

Spiral River Source In the context of building the dam, that significant intervention in the existing natural environment, an artificial lake was created, but the true meaning of the concept of the spring was lost. The idea of a river source is practically neglected, as any point on a large earthen dam can be that potential place. A sheltered piece of masonry channel that emerges from the dam and disappears into the thicket at the bottom of the dam can hardly be admired as a river source.

The Spiral River Source project aims to restore the meaning of the concept of the Vlasina river spring, which starts to run beneath the dam of Lake Vlasina. The project relocates the river spring outside the barrier into outer space to the mainland peninsula which diameter measures about 200 meters. The envisaged spiral channel would be approximately 10-15 m wide and about 2 m deep; the centre of the spiral would become the spring of the river Vlasina. The water would run in the opposite direction: from the lake, through the spiral channel, to its centre; from there, it would be directed underground to the dam. The centre of the spiral canal would represent a suction system that would maintain a constant lake water level. The water from the lake would move in the direction from the lake to the centre of the spiral.

Спирални извор, 2021. дигитални принт на форексу 10mm 100x70cm и пет комада 14x20cm Spiral River Source, 2021, digital print on 10mm forex 100 x70cm and five pieces 14 x 20cm

IHTIS 2, 2021. прохром, челик, дрво, 105x30x30cm IHTIS 2, 2021, stainless steel, steel, wood, 105 x 30 x 30cm

Драгослав Крнајски

Душан Петровић

Ритам језера, 2021. затопљено стакло, 33x43cm The Rhythm of Lake, 2021, melted glass, 33x43 cm

Предео Власинског језера, 2021. затопљено стакло, 33,5x44,5cm Lake Vlasina Landscape, 2021, melted glass, 33.5 x 44.5 cm

Душан Петровић

Елизабета Баћи Италија

Без назива, 2021. из серије Light Square (1-5) акрилик на платну, 25x25cm (x4) Untitled, 2021, from the cycle Light Square (1-5), acrylic on canvas, 25x25cm (x4)

Без назива, 2021. из серије Light Square (1-5) акрилик на платну, 50x50cm Untitled, 2021, from the cycle Light Square (1-5), acrylic on canvas, 50x50cm

Елизабета Баћи Италија

Јелена Ђукановић

Вера, 2021. јајчана темпера на медијапану, 20x20cm Faith, 2021, egg tempera on MDF (medium density fibre), 20x20cm

Вода је била јако хладна, 2021. оловке у боји на папиру 29,7x21cm Water Was Very Cold, 2021, coloured pencils on paper, 29.7x21cm

Јелена Ђукановић

Мирјана Денков

Небо и Вода Власине I, 2021. уље на платну, 80x60cm Sky and Water Vlasina I, 2021, oil on canvas, 80 x 60 cm

Небо и Вода Власине II, 2021. уље на платну, 80x60cm Sky and Water Vlasina II, 2021, oil on canvas, 80 x 60 cm

Мирјана Денков

Ненад Малешевић БиХ/РС

Фотографија из серије Власина - 1, 2021. штампа на Hahnemühle Photo Rag, 42 x 59.4 cm Photo from series Vlasina - 1, 2021, print on Hahnemühle Photo Rag paper, 42 x 59.4 cm

Фотографије из серије Власина - 2, 2021. штампа на Hahnemühle Photo Rag, 42 x 59.4 cm Photo from series Vlasina - 2, 2021, print on Hahnemühle Photo Rag paper, A2 (42 x 59.4 cm)

Ненад Малешевић БиХ/РС

Нина Тодоровић

Life’s a Glitch - (Im)probability 01, 2021. ink-jet print на акварел папиру, 40x60cm Life’s a Glitch - (Im)probability 01, 2021. ink-jet print on watercolor paper, 40x60cm

Life’s a Glitch - (Im)probability 02, 2021. ink-jet print на акварел папиру, 40x60cm Life’s a Glitch - (Im)probability 02, 2021. ink-jet print on watercolor paper, 40x60cm

Нина Тодоровић

Перица Донков

Слика I, 2021. пигмент и акрилик на платну, 110x70cm Painting 1, 2021, pigment and acrylic on canvas, 110 x 70 cm

Слика II, 2021. пигмент и акрилик на платну, 110x70cm Painting 2, 2021, pigment and acrylic on canvas, 110 x 70 cm

Перица Донков

Соња Лундин РС/Шведска

The eternal rituals, 2021. акрил и фототрансфер на платну, 50 x 70 cm The eternal rituals, 2021, acrylic and photo transfer on canvas, 50 x 70 cm

Породична тишина, 2021. акрил и фототрансфер на платну, 50 x 70 cm Family silence, 2021, acrylic and photo transfer on canvas, 50 x 70 cm

Соња Лундин РС/Шведска

Лука Малешевић (8 година) Luka Malešević (8 years old)

БИОГРАФИЈЕ

BIOGRAPHIES

Анита Милић (1981), дипломирала је на Факултету уметности, Универзитет у Нишу на студијском програму Графички дизајн, где данас ради као ванредни професор на главом предмету Графичке комуникације. Члан је УЛУПУДС-а, Културне Мреже Србије и Асоцијације српских архитеката из Београда (АСА). Њена дела донирана су и налазе се у многим значајним институцијама културе. Од многих самосталних изложби издваја Отворена пирамида – уметност комуникације, базираној на подизању еколошке свести а представља ауторкин аутентичан лични језик. Учествује на колективним изложбама у домену примењених уметности и графичког дизајна у земљи и иностранству, уметничким међународним пројектима и на престижним конкурсима са којих је однела прве награде. Поменуте награде њеном имену свакако дају печат посебности и сопственог идентитета.

IG: anitaidentitet

Anita Milić (1981) graduated from the Faculty of Arts, the University of Niš within the Graphic Design study programme, where today she works as an associate professor in the main subject of Graphic Communication. She is a member of ULUPUDS, the Cultural Network of Serbia and the Association of Serbian Architects from Belgrade (ASA). She has donated her works to many important cultural institutions. Of her numerous solo exhibitions, Open Pyramid - the art of communication stands out, based on raising environmental awareness and representing the author’s authentic personal language.

She participates in group exhibitions within the scope of applied arts and graphic design in the country and abroad, international art projects and prestigious competitions where she won first prizes. The mentioned awards certainly add a stamp of uniqueness and identity to her name.

IG: anitaidentitet

Богдан Ђукановић (1996, Аранђеловац) завршио је основне и мастер академске студије на Факултету ликовних уметности у Београду. Први семестар ИВ године провео је на билетарној студентској размени у Кини, на Академији лепих уметности у Си’Ану. Тренутно је студент докторских уметничких студија на истом факултету. Учесник је првог издања пројекта “COMMONS” који носи радни наслов “Замишљање институције будућности” у оквиру креативне платформе Гоетхе-Института у Београду под називом “NEXT GENERATION”. Богдан је имао своју прву самосталну изложбу “Преображај видљивог” у Галерији ФЛУ, у децембру 2020. године.

IG: bogdandjukanovic_ Драгослав Крнајски Рођен у Пули 1953 године. Факултет за ликовне уметности завршио у Београду 1982 гидине. Постдипломске студије завршио на истом факултету 1984 године. Започео излагачку активност 1980 године . Излагао је на многим групним изложбама у земљи и иностранству ( Диселдорф, Минхен, Рим, Париз, Солун, Форталеза– Бразил, Кејп Таун, Бустени– Румунија, Беч-Кремс, Атина, Букурешт, Хефеи–Кина ...). Добитник је значајних награда у области скулптуре Бијенале младих Ријека 1987,

Bogdan Đukanović (1996, Aranđelovac) completed undergraduate and Master academic studies at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. He spent the first semester of the fourth year on a bilateral student exchange in China at the Academy of Fine Arts in Xi’an. Đukanović is currently a PhD student at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. He participated in the first event (entitled Imagining the Institution of the Future) of the COMMONS project that is a part of the NEXT GENERATION creative platform of the Goethe-Institut in Belgrade. Bogdan’s first solo exhibition entitled Transformation of Visible took place at Gallery FLU in December of 2020.

IG: bogdandjukanovic_ Dragoslav Krnajski was born in Pula in 1953. He graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 1982. and completed his postgraduate studies at the same faculty two years later. He started his exhibition activity in 1980. He has participated in many group exhibitions in the country and abroad (Dusseldorf, Munich, Rome, Paris, Thessaloniki, Fortaleza - Brazil, Cape Town, Busteni - Romania, Vienna - Krems, Athens, Bucharest, Hefei - China). Krnajski won prestigious awards within the scope of sculpture at the Rijeka Youth Biennale in 1987, the October Salon in 1990, and the award at the Triennial of Yugoslav Sculpture

Октобарски салон 1990, и награде на Тријеналу југословенске скулптуре у Панчеву 1996 године. Дела му се налазе у збиркама Музеја савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, Музеја савремене уметности у Бања Луци, Музеја рударства и металургије у Бору, Музеја у Врању и у многим приватним колекцијама. Изведена су му дела на симпозијумима у Аранђеловцу, Кикинди, Бору, Мајданпеку и Апатину. Живи и ради у Београду. krnajski@eunet.rs Душан Петровић (Београд, 1962) Дипломирао је 1987. године на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи професора Миодрага Поповића. Код истог професора и на истом Факултету завршио је последипломске студије 1992. године. На Факултету ликовних уметности у Београду ради од 1989. као асистент, од 1997. као доцент, од 2004. као ванредни професор, од 2010. године као редовни професор. Члан је УЛУС-а од 1988. године. Самостално је излагао у Београду 1988, 1989, 1993, 1995, 2008, 2010, 2011; Панчеву 1992. Учествовао је на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је Награде Фонда Сретен Стојановић 1987; Октобарске награде града Београда за најбоље стручне и научне радове студената 1987; Признања градског СИЗ-а за културу за изложбу скулптура у Галерији Коларчевог народног универзитета у Београду 1985; Награде за изложбу године по избору Студија Б у Београду 1992; Награде Иван Табаковић Српске Академије Наука и Уметности у Београду 2011.

IG: dusan_petrovic_art Елизабета Баћи (Италија) рођена у Трсту, је визуелна уметница и кустоскиња. Живела је у Венецији, Лондону, Њујорку и Ђенови. Магистрирала је визуелне уметности и историју уметности на Accademia Ligustica di Belle Arti (Академија ликовних уметности) у Ђенови. Баћи је завршила курс Конзервације историјско-уметничког наслеђа на Универзитету Удине. Њени радови су излагани у Италији и иностранству, а посебно се издвајају активности: „Progetto Arca” PARDES, Mira (2013) Италија, „Ponte Italia-Messico” La Telarana у Оаксаки и Музеј Ароцена у Тореону (2013). Мексико; „Piers ” Музеј Галата, Ђенова (2014) Италија; „Tebah” Ai Fiori, Трст (2015) Италија. Баћи је 2016. излагала у Музеју Carà, у Муђи (Италија) и Галерији Мурска

in Pančevo in 1996. His artworks are part of collections of the Museum of Contemporary Art in Belgrade, the Museum of the City of Belgrade, the Museum of Contemporary Art in Banja Luka, the Museum of Mining and Metallurgy in Bor, the Museum in Vranje and many private collections.

His works were executed at symposiums in Arandjelovac, Kikinda, Bor, Majdanpek and Apatin.

Krnajski lives and works in Belgrade. krnajski@eunet.rs Dušan Petrović (born in Belgrade, 1962) graduated from the Sculpture Department of the Faculty of Fine Arts in Belgrade in professor Miodrag Popović’s class in 1987.

He completed postgraduate studies with the same professor and at the same Faculty in 1992. Since 1989, Petrović has been working at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. First, he was an assistant, then from 1997 an assistant professor, after 2004 as an associate professor, and since 2010 a full professor.

He has been a member of The Association of Fine Artists of Serbia (ULUS) since 1988. Petrović had many solo exhibitions (Belgrade 1988, 1989, 1993, 1995, 2008, 2010, 2011; Pančevo 1992) and has participated in numerous group exhibitions in the country and abroad. He obtained the Sreten Stojanović Fund Award in 1987; October Awards of the City of Belgrade for the best professional and scientific works of students 1987; Recognitions of the city SIZ for culture for the exhibition of sculptures in the Gallery of Kolarac People’s University in Belgrade 1985; Awards for the best display of the year chosen by Studio B in Belgrade 1992; Ivan Tabaković Awards of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade 2011.

IG: dusan_petrovic_art Elisabetta Bacci (Italy) Elisabetta Bacci, born in Trieste, is a visual artist and curator and has lived in Venice, London, New York and Genoa. She has a Master’s Degree in visual arts attained at the Accademia Ligustica di Belle Arti (Academy of fine arts) of Genoa, a Master’s Degree in History of Art. Bacci has compleated the course of Historic-Artistic Heritage Conservation at the Università of Udine. Her works have been exhibited in Italy and abroad, in particular, a selection of activities are as follows: “Progetto Arca” PARDES, Mira (2013) Italy, “Ponte Italia-Messico” La Telarana in Oaxaca and Arocena Museum in Torreon (2013) Mexico; “Piers” Museo Galata, Genoa (2014) Italy; “Tebah” Ai Fiori, Trieste (2015) Italy. In 2016,

Собота у Мурској Соботи, Словенија. Самостално је излагала у Квартирна Хиша, Цеље и у Lux art gallery, Трст (2017). Елизабета Баћи живи у Трсту и Вадарцима. Уметничке галерије и удружења која подржавају њену уметничку праксу су Art-Zoom (Београд), Art3b Gallery (Изола), Галерија Робин (Мурска Собота), Grierson Galleries (Cranbrook). www.elisabettabacci.org Јелена Ђукановић рођена у Лесковцу 1995. године. Средњу школу „Школа за текстил и дизајн“ на смеру техничара дизајна текстила завршава 2014. године, те исте године уписује сликарство на „Факултету уметности“ у Нишу. Дипломирала је у класи професора Зорана Д. Костића 2018. године, а мастер студије у класи истог професора завршава 2019. године са темом „Црвена земља“. Мастер студије завршава као најбољи студент генерације уз награду за најбоље достигнуће. Докторске студије сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду уписује 2020. године у класи професора Добрице Бисенића. У оквиру докторских студија ради као истраживач приправник на Факултету ликовних уметности. Имала је две самосталне и учествовала је на више групних изложби.

IG: jelena.djuk Мирјана Денков Рођена 1962. године у Димитровграду. Завршила средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу 1981. године - прва генерација сарадника у ликовним делатностима. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Милице Стевановић 1986. Код истог професора завршила постдипломске студије и магистрирала 1990. на одсеку Сликарство. Од 1987. године активно излаже и учествује на домаћим и међународним изложбама и уметничким пројектима. Добитник награде за мозаик из фонда ФЛУ 1984, награде „Петар Лубарда“ за сликарство 1986, награде Универзитета уметности 1986, Похвале Октобарског салона Ковин 2007. Радови јој се налазе у домаћим и страним галеријским и музејским збиркама као и у приватним колекцијама (Канада, Француска, Данска, Швајцарска, Бразил, Куњаит, Словенија, Бугарска, Македонија). Живи и ради у Београду. miradenkov@yahoo.com

Bacci exhibited in Museo Carà, Muggia and Galerija Murska Sobota in Murska Sobota, Slovenia, together with a solo exhibition in Qvartirna Hiša, Celje and Lux art gallery, Trieste (2017).

Elisabetta Bacci lives in Trieste and Vadarci. Art galleries and associations that support her artistic practice are Art-Zoom (Belgrade), Art3b Gallery (Izola), Galerija Robin (Murska Sobota), Grierson Galleries (Cranbrook). www.elisabettabacci.org Jelena Đukanović was born in Leskovac in 1995. She graduated from the High School of Textile and Design, subject orientation “textile design technician” in 2014. In the same year, she enrolled on the painting department of the Faculty of Arts in Niš.

In 2018, Đukanović graduated from the class of professor Zoran D. Kostić. The following year, she obtained her Master degree in the same professor’s art class, with the theme “Red Earth”. She completes her master’s studies as the best student of the generation with the award for the best achievement.

Jelena Đukanović enrolled in doctoral studies in painting at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, in professor Dobrica Bisenić’s class, in 2020. As a part of her PhD studies, she works as a trainee researcher at the Faculty of Fine Arts.

So far, she has had two solo exhibitions and participated in several group exhibitions.

IG: jelena.djuk Mirjana Denkov was born in 1962 in Dimitrovgrad. In 1981, she graduated from the High School for Arts “Đorđe Krstić” in Niš as a member of the first generation of Associates in the Fine Arts profession. In 1986 Denkov graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in professor Milica Stevanović’s class. She completed postgraduate studies with the same professor and obtained her master’s degree in 1990 at the Department of Painting.

Since 1987, Denkov has actively exhibited and participated in domestic and international exhibitions and art projects. She won the FLU fund Award for mosaic in 1984, Petar Lubarda Award for painting in 1986, the University of Arts Award in 1986, the Kovin October Salon honourable mention in 2007. Her artworks are in galleries and museums in the country and abroad, and also in private collections (Canada, France, Denmark, Switzerland, Brazil, Kuwait, Slovenia, Bulgaria, Macedonia). Mirjana Denkov lives and works in Belgrade. miradenkov@yahoo.com

Ненад Малешевић (БиХ/РС) (Сарајево, 1981) је дипломирао на Смеру за графику Академије умјетности Универзитета у Бањалуци 2004, а магистрирао на Групи за теорију уметности и медија Интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду 2008. Докторирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2019. године. Био је стипендиста Њемачке службе за академску размјену (DAAD, 2006). Имао је самосталне изложбе: Низводно – Goethe-Institut, Београд (2019); Претпоследња изложба – Галерија Рефлектор, Ужице (2019); Неочекивано – Градска галерија Пожега (2017); Документи: увод у студију престајања – Савремена галерија, Суботица (2016), Photon Gallery, Љубљана и Галерија Artget, Београд (2015), и МСУ Републике Српске, Бањалука (2014); Storyboard – Изложбено продајни салон МСУ Републике Српске, Бањалука и Галерија Дуплекс, Сарајево (2010, са Миодрагом Манојловићем); Доба обнове – Културни центар Бански двор, Бањалука и Галерија Дома културе Студентски град, Београд (2007). Учествовао је на групним изложбама или фестивалима у Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској, Црној Гори, Француској, Италији, Грузији, Великој Британији и Холандији. nenadmalesevic.com Нина Тодоровић Рођена у Београду 1973. године. Дипломирала 1999. на ФЛУ, одсек Сликарство, у класи професора Чедомира Васића. Од 2000. члан УЛУС-а, са статусом самосталног уметника. Магистрирала 2002, у класи истог професора. Докторирала 2014. године на ФЛУ, Београд (ментор: редовни професор др Милета Продановић). Од 1995. године активно излаже, а до сада је имала 47 самосталних и преко 200 групних изложби. Учествовала је и на бројним ликовним колонијама, радионицама и веб пројектима у земљи и иностранству (Канада, Белгија, Мађарска, Македонија, САД, Словенија, Естонија, Немачка, Италија, Швајцарска, Русија, Шведска, Велика Британија, Аустралија, Уругвај, Аргентина, Египат, Француска, Аустрија). Добитник је више домаћих и међународних награда. Радови јој се налазе у страним и домаћим музејима и јавним и приватним колекцијама. www.ninatodorovic.com, www.architectureofmemory.com

Nenad Malešević (BiH/RS) Nenad Malešević (Sarajevo, 1981) graduated from the Graphics department of the Academy of Arts at the University of Banja Luka in 2004 and completed the Interdisciplinary Studies Master’s program in Theory of Arts and Media at the University of Arts in Belgrade in 2008. He received a Doctor of Arts Degree at the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 2019. He was a DAAD (German Academic Exchange Service) scholarship holder in 2006. He has had the following solo exhibitions: Flussabwärts – Goethe-Institut, Belgrade (2019); The Penultimate Exhibition – Reflektor Gallery, Užice (2019); Unexpectedly – Art Gallery, Požega (2017); Documents: An Introduction to the Study of Discontinuance – Contemporary gallery Subotica (2016), Photon Gallery, Ljubljana and Cultural Center of Belgrade (Artget Gallery), Belgrade (2015) and Museum of Contemporary Art of the Republic of Srpska, Banja Luka (2014); Storyboard – Salon of the Museum of Contemporary Art of the Republic of Srpska, Banja Luka and Duplex Gallery, Sarajevo (with Miodrag Manojlović, 2010); The Age of Renewal – Gallery of the Studentski grad Cultural Centre, Belgrade and Banski Dvor Cultural Centre, Banja Luka (2007). He has participated in group exhibitions or festivals in Bosnia and Herzegovina, Serbia, Croatia, Montenegro, France, Italy, Georgia, Great Britain and the Netherlands. nenadmalesevic.com Nina Todorović Born in Belgrade in 1973. In 1999, she graduated from the Faculty of Fine Arts, Department of Painting, in the class of Professor Čedomir Vasić. Since 2000, she has been a member of the Association of Fine Artists of Serbia (ULUS), with a freelance artist status. In 2002, she received her master’s degree in the class of the same Professor. In 2014, she obtained her PhD from the Faculty of Fine Arts, Belgrade (mentor: Prof. Mileta Prodanović, PhD).

Since 1995, she has been actively exhibiting her works. So far, she has had 47 solo exhibitions and participated in over 200 group exhibitions. She also participated in many art colonies, workshops and web-related projects in Serbia and abroad (Canada, Belgium, Hungary, Macedonia, USA, Slovenia, Estonia, Germany, Italy, Switzerland, Russia, Sweden, Great Britain, Australia, Uruguay, Argentina, Egypt, France, Austria). She received several national and international awards.

Her works are present in national and international museums and public and private collections. www.ninatodorovic.com, www.architectureofmemory.com

Перица Донков сликар / представник нео-енформела / универзитетски професор. Дипломирао је 1981, а магистрирао 1984. године на Одсеку за сликарство Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Раденка Мишевића. Од 1983. члан је УЛУС-а у статусу слободног, потом истакнутог уметника. Од 2008. предавач је на Факултету уметности у Нишу у звању редовног професора, а од 2018. члан Савета САНУ, Огранка у Нишу. Добитникје 15 националних награда за сликарство почевши од Студентске награде ФЛУ 1980. и Сребрне медаље Универзитета уметности 1981, затим Награде галерије “Надежда Петровић” 1984, Награде “Ђорђе Крстић” 2001, Златне палете УЛУС 2007, Награде “Бели анђео”2007, Награде “Милан Коњовић”2010 и највећег друштвеног признања града Ниша, Награде “11. Јануар” 2010. године, па до Политикине награде “Владислав Рибникар“ 2020. Самостално је излагао 34 пута у земљи и иностранству. Учествоваоје на више од две стотине колективних изложби као и на најзначајнијим ликовним манифестацијама у Југославији и Србији (Контролирана геста, Југословенска документа’89, Тридесет најзначајнијих уметника VIII и IХ деценије у Југославији, Бијенале младих, Октобарски салон...). Њeroвa дела налазе се у најзначајнијим јавним збиркама у земљи, као и приватним колекцијама (Вујичић, Поповић, Трајковић, Ерић, РИМА, Марјановић, Wiener Stadtischea,Telenor, Philip Moris). Монографија о уметнику “Перица Донков: слика као склониште” аутора Милете Продановића, објављена је 2014. године у издању “Вујичић Колекције”из Београда.

IG: pericadonkov

Perica Donkov is a painter, a neo-informel representative, and a university professor. He graduated in 1981 and obtained his master’s degree from the Department of Painting at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, in the class of Professor Radenko Mišević in 1984. Since 1983, Donkov has been a member of the Association of Fine Artists of Serbia (ULUS), first as an independent artist, later a notable artist. Since 2008, he has been a lecturer at the Faculty of Arts in Nis in the capacity of full professor. Donkov became a member of the Council of SANU, Branch in Nis since 2018. He has obtained 15 national awards for painting, starting with the FLU Student Award in 1980 and the Silver Medal of the University of Arts in 1981, then the “Nadežda Petrović” Gallery Award in 1984, the “Đorđe Krstić” Award in 2001, the ULUS Golden Palette in 2007, the “White Angel” Award in 2007 and the “Awards” Milan Konjović “2010 and the greatest social recognition of the city of Nis, the” January 11th” Award in 2010, to Politika’s award “Vladislav Ribnikar” in 2020. He has exhibited solo 34 times in the country and abroad. He participated in more than two hundred collective exhibitions and the most important art events in Yugoslavia and Serbia (Controlled Gesture, Yugoslav Documents ‘89, Thirty Most Important Artists of the VIII and IX Decades in Yugoslavia, Youth Biennale, October Salon ...). His works are part of the most important public and private collections in the country (Vujicic, Popovic, Trajkovic, Eric, RIMA, Marjanovic, Wiener Stadtischea, Telenor, Philip Morris). Mileta Prodanović wrote a monograph on the artist “Perica Donkov: painting as a shelter”, published by the “Vujičić Collection” from Belgrade in 2014.

IG: pericadonkov

Sonja Lundin je rođena u Stokholmu, Švedska, 1997. godine, završila je osnovne studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (FLU) na grafičkom smeru u Junu 2021. godine. Ona radi uglavnom multimedijske slike uz kolažiranje i crteže različitim bojicama, flomasterima i fototransfer tehnikama. U grafici primenjuje raznovrsne tehnike, među njima su duboka štampa, litografija, digitalna štampa i sitoštampa uz ručne intervencije. Sonjine teme su uglavnom povezane za temu porodice i sukob srpske i švedske kulture u njenom identitetu. Izlagala je četiri puta samostalno (Kulturni Centar Grad, Džon Nezbit Univerzitet, Hadži galerija, TransformArt galerija) i više puta grupno (Kulturforum ODKR i Studentsko bijenale u Beogradu). www.facebook.com/SonjaLundin.Art

Sonja Lundin (b. Stockholm, 1997) completed her Bachelor’s Degree in printmaking at the Faculty of Fine Arts in Belgrade in June of 2021. She is a mixed media artist, her primary focus being on painting. She uses various integrated techniques, such as collaging, drawing in different media (markers, pencils, chalk, pastel) and photo-transfer. In printmaking, her work includes intaglio, lithography, digital print and silkscreen print accompanied by freestyle interventions.

The artist explores themes mainly associated with her family and the crosscultural dynamic of being from both Sweden and Serbia in her identity. She has exhibited four solo-exhibitions (Kulturni Centar Grad, Džon Nezbit Univerzitet, Hadži galerija, TransformArt galerija) and numerous times in group exhibitions (Kulturforum ODKR i Studentsko bijenale u Beogradu) www.facebook.com/SonjaLundin.Art

Ивона Фрегл (1969) Дипломирала 2005. на Филозофском факултету у Београду, одсек за Историју уметности, катедра за Историју архитектуре. У периоду 2016–2018. радила као кустос и члан уметничког савета галерије Луцида у Београду. Од 2018. ради као независни кустос. Један је од оснивача Удружења за унапређење и развој визуелне и ликовне уметности ART-ZOOM. www.art-zoom.rs, www.facebook.com/artzoombgd ivona12@gmail.com

Ivona Fregl (b. 1969) graduated from the Faculty of Philosophy in Belgrade, Department of Art History, majoring in History of Architecture in 2005. In the period 2016– 2018, she worked as a curator and member of the art council of the Lucida Gallery in Belgrade. Since 2018 Fregl has been working as an independent curator. She is one of the founders of the Association for the Advancement and Development of Visual and Fine Arts ART-ZOOM. www.art-zoom.rs, www.facebook.com/artzoombgd ivona12@gmail.com

ЛЕСКОВАЧКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

ЛЕСКОВАЧКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Булевар ослобођења 101 Лесковац www.lkc.org.rs Директор Сања Цонић Уредник ликовног програма Гордана Бошковић

LESKOVAC CULTURAL CENTRE Bulevar oslobođenja 101 Leskovac www.lkc.org.rs Director Sanja Conić Curator Gordana Bošković

Дизајн и припрема за штампу ntDanubiana

Design and prepress ntDanubiana

Текст и превод Ивона Фрегл

Text and translation Ivona Fregl

Фотографије Светлана Волиц, Нина Тодоровић, Богдан Ђукановић Фотографија на корицама Душан Петровић, Предео Власинског језера (детаљ)

Пројекат подржало Министарство културе и информисања Републике Србије

Photos Svetlana Volic, Nina Todorović, Bogdan Đukanović Cover photos Dušan Petrović, Lake Vlasina Landscape (detail)

Project supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia