Page 1

Велику захвалност за несебичну помоћ при изради стручног рада за звање вишег кустоса, на основу кога је настала ова књига, дугујем Бранислави Јордановић – музејском саветнику педагогу у пензији Педагошког музеја у Београду, Оливери Делић – музејском саветнику историчару Музеја Срема у Сремској Митровици, Сањи Радосављевић – музејском водичу Музеја Крајине, Весни Стаменковић – кустосу историчару уметности Музеја Крајине и Слађани Милошевић – вишем књижничару Музеја Крајине.

Аутор


Издавач Музеј Крајине За издавача Ивица Трајковић Рецезент Оливера Делић Превод на енглески

Publisher The Krajina Museum For the publisher Ivica Trajković Reviewer Olivera Delić English Translation

Весна Првуловић

Vesna Prvulović

Графички дизајн

Graphic design

Сања Радосављевић Штампа Графика „Првенац” Неготин Тираж 500

Sanja Radosavljević Print Grafika “Prvenac” Negotin Circulation 500


ИВИЦА ТРАЈКОВИЋ / IVICA TRAJKOVIĆ

Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

(писма и разгледнице) Museum legacy of Stevan Mokranjac (letters and postcards)

НЕГОТИН / NEGOTIN 2016.


Ивица Трајковић


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца ИСТОРИЈАТ МУЗЕЈА КРАЈИНЕ

THE HISTORY OF THE KRAJINA MUSEUM

У развоју музејских установа у Србији 20. века, Неготин је заузимао значајно место. Први музеји комплексног типа у Србији, јужно од Војводине и Београда, основани су у Нишу и Неготину. Музеј Крајине основан је 1934. године. Идеја о оснивању Музеја зачета је приликом обележавања стогодишњице ослобођења Тимочке Крајине од Турака. Тим поводом, 21. септембра 1933. године, приређена je изложба, под називом Старине Крајине, након које су ентузијасти и заљубљеници у старине дошли на идеју да би у Неготину могао да се отвори музеј. Иницијативу за оснивање Музеја и музејског

During the development of museum institutions in Serbia in the 20th century, Negotin held an important position. The first complex type museums in Serbia, excluding Vojvodina and Belgrade, were founded in Niš and Negotin. The Krajina museum was founded in 1934. The idea of founding the Museum was born upon marking the 100th anniversary of the liberation of Timočka Krajina from the Turks. On that occasion, on 21st September 1933, an exhibition called Krajina Antiques was organized, after which a couple of enthusiasts and antique lovers came round to the idea of opening a museum in Negotin. The initiative to found the museum and the museum society

друштва преузели су: Милан Ј. Радојевић, школски надзорник у пензији, Светислав Стефановић, банкарски чиновник и Стојан Младеновић, професор Учитељске школе. Они су саставили Правила музејског друштва у Неготину, која су оснивачи затим потписали, па су она достављена бану Моравске бановине на одобрење и потврду. Бан Моравске бановине у Нишу, познати књижевник Јеремија Живановић (1874–1940), актом II бр. 3322 од 16. фебруара 1934. потврдио је Правила музејског друштва у Неготину, као и оснивање музеја под називом Градски музеј Хајдук Вељко  у Неготину –

was taken by: Milan J. Radojević, a retired school supervisor; Svetislav Stefanović, a bank accountant and Stojan Mladenović, a professor at the Teachers colledge. They complied the Rules of the Museum society in Negotin, which were afterwards signed by the founders, and eventually delivered to ban (chief government official) of Moravska banovina for final approval and licence. Ban of Moravska banovina in Niš, a famous writer Jeremija Živanović (18741940), issued an act II. No. 3322 on 16th February 1934 approving the Rules of the Museum society in Negotin, as well as founding the museum named The town museum Haiduk Veljkoin Negotin 5


Ивица Трајковић

6

Крајина. За осам деценија постојања Музеј је у неколико наврата мењао име, а данас носи назив Музеј Крајине. Од тренутка оснивања Музеј почиње континуирану организовану бригу о споменицима културе у Неготинској Крајини. Своју основну делатност сакупљања, чувања, заштите и презентације покретних културних добара Музеј Крајине остварује кроз послове својих одељења: археолошког, етнолошког, историје уметности, историјског, као и одељења за документацију, водичку службу и библиотеку. Музејски фонд се постепено увећавао, тако да данас поседује преко 15.000 предмета. Музеј Крајине је музеј комплексног типа у чији састав улазе: централна зграда с археолошком, етнолошком, историјском и уметничком поставком, Родна кућа Стевана Стојановића Мокрањца и Музеј Хајдук Вељка. Осим поменутих објеката у граду, Музеј Крајине стара се и о Родној кући Момчила Ранковића у Рајцу и археолошком налазишту Врело – Шаркамен. Посетиоцима Музеја Крајине омогућено је да преко изложених експоната прате историјски

Krajina. During the eight decades of its existence the Musem has changed its name several times, and today it is called the Krajina Museum. Since its opening the Museum has started a continuous, organized preservation of cultural heritage in Negotinska Krajina. Its main activity of collecting, keeping, preserving, and presenting the ‘movable’ cultural inventory is carried out through the Museum’s units: archeological, ethnological, historical, the unit of art history, as well as through its units for documentation, tour guide service and the library. The Museum fund has been increasing gradually, and today it has got over 15000 artifacts. The Krajina Museum is a complex type museum which consists of a central building with archeological, ethnological, historical and artistic display, Mokranjac’s birth house and Haiduk Veljko Museum. Besides the above mentioned town sites, the Museum is also in charge of the Momčilo Ranković’s birth house in Rajac and the archeological site Vrelo - Šarkamen. By observing the artifacts, the visitors of the Krajina museum can follow the historical development of our town in its economic and

развитак нашег града са економске и културнопросветне тачке гледишта. При формирању сталне поставке настојало се да се, избором експоната, историја развитка Неготина од геолошко-палеонтолошке прошлости до краја

cultural-educational aspects. In the course of forming the permanent display it was tended, through the selection of artifacts, to show the historical development of Negotin as thorough as possible, from its geological-paleontological past


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 20. века што комплетније покаже, чиме се добија континуитет у прегледу. Оно чиме се музеј данас поноси је добра концепција поставке, коју доказује велики број посетилаца. Многи експонати из нашег музеја су експонати трајне вредности и надамо се да ће их генерације које долазе предавати једна другој у наслеђе.1

Родна кућа Стевана Мокрањца The birth house of Stevan Mokranjac

to the end of the 20th century. Today, the Museum takes pride in the quality of the conception of the display, which is confirmed by a great number of visitors. A lot of artifacts from our museum are the artifacts of permanent value and we hope that the future generations will pass them on one to another as a valuable heritage.1

Музеј Крајине The Krajina Museum

Музеј Хајдук Вељка The Haiduk Veljko Museum

Археолошки локалитет Врело-Шаркамен Archaelogical site of Vrelo-Šarkamen

1 В. Стаменковић и С. Радосављевић, „Историјат музеја“, у: Музеј Крајине 1934-2014, Неготин 2014, 7-13.

1 V. Stamenković and S. Radosavljević, “Istorijat muzeja”, in: Muzej Krajine 1934-2014, Negotin 2014, 7-13.

7


Ивица Трајковић СЛАВНИ НЕГОТИНАЦ

NEGOTIN’S CELEBRATED MAN

Неготин је мали град по броју становника, али је богат и велики због своје духовне, образовне и културне прошлости. Међу првима у Србији, Неготин је имао установе образовања и културе, а био је и духовни центар овог дела Србије. На таквом тлу рођен је и прве музичке кораке направио, по многима, највећи српски композитор, Стеван Стојановић Мокрањац.

Negotin is a small town concerning its population, but it is rich and great thanks to its spiritual, educational and cultural past. Among the first in Serbia, Negotin had its educational and cultural institutions, and it was the spiritual centre of this part of Serbia. Such was the background in which, according to many the greatest Serbian composer Stevan Stojanović Mokranjac, made his first steps.

Кнез Михајлова улица у Неготину (Стара чаршија), прва деценија 20. века

Музички живот у Србији, све до појаве Стевана Мокрањца, одвијао се на маргинама уметничког стваралаштва. Стеван Стојановић Мокрањац био је српски композитор, хорски диригент, врсни познавалац фолклора, музички педагог заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику. Мокрањчев 8

Knez Mihajlova Street in Negotin (Old downtown), the first decade of the 20 th century

Until the appearance of Stevan Mokranjac, musical life in Serbia was rather on the margins of the artistic creativity. Stevan Stojanović Mokranjac was a Serbian composer, choir conductor, real connoisseur of folklore, music pedagogue responsible for the introduction of Serbian national spirit in art music. The significance of


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца значај у нашој култури огледа се како на стваралачком, тако и на извођачком пољу. Током живота бавио се обрадом народне, световне и црквене музике, као и компоновањем. Ево како су Мокрањца описивали савременици: „Био је он весељак, боем, лептир - природа која је у младости радо слетала са цвета на цвет, која је знала да се занесе балканским кара – севдахом; био је то уметник који се на штету свог личног стваралаштва сав посвећивао околини, друштву у коме је живео, био је личност о којој нико, изузев професионалних завидљиваца, није изговорио ружну реч када су у питању његове карактерне црте“.2

Урош Предић, Портрет Стевана Мокрањца, уље на платну, 1913, 69х54 cm

2 С. Ђурић-Клајн, „Стеван Мокрањац у сећањима и исповестима своје супруге“, у: Зборник радова о Стевану Мокрањцу, ур. М. Вукдраговић, Београд, 1971, 165.

Mokranjac in our culture is reflected both in his creativity and his performance. Throughout his life, he dealt with versioning of folk, secular and religious music as well as composing. This is how he was described by his contemporaries: “He was a joker, a bohemian, a butterfly – a character who gladly flew from one flower to the next in his youth, a figure who knew how to feast on Balkan kara – sevdah (a longing (for a loved one, a place, a time) that is both joyous and painful); he was an artist who was, at the expense of his personal creativity, totally dedicated to the society he lived in, a personality without a bad word to his name, except those given by professional enviers.”2

Uroš Predić, The portrait of Stevan Mokranjac, oil on canvas, 1913, 69х54 cm ������������������������������������������������������������ S. Đurić-Klajn, "Stevan Mokranjac u sećanjima i ispovestima svoje supruge ," in: Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, ed. M. Vukdragović, Belgrade, 1971, 165

9


Ивица Трајковић

10

Најзначајнији и најпознатији српски композитор рођен је у Неготину, 9. јануара 1856. године, од оца Стевана, пореклом из села Мокрања надомак Неготина, по коме је породица Стојановић добила надимак Мокрањац, и мајке Марије из села Сикола. Отац трговац, који је поред радње са мешовитом робом држао и хотел „Европа“, умро је трећи дан по Мокрањчевом рођењу, тако да је мајка остала у тешким материјалним приликама са још четворо деце које је требало однеговати и школовати. И поред тешког живота, изгледа да је била ведра жена, јер Мокрањац наводи да је већ у раном детињству умео да пева народне песме које је научио слушајући певање своје мајке, сестре Вејке-Јелисавете и брата Лазе.3 Међу децом се истицао у певању, а његов тадашњи учитељ Ђока Живковић, који је први запазио његов музички таленат, слао га је често у стару цркву да „поје“.4 У то време на поклон добија виолину, на којој је врло брзо научио да свира по слуху сваку српску игру и песму коју је чуо.5 По завршетку полугимназије, 1870. године, одлази са мајком у Београд, где су му браћа

The most significant and most important Serbian composer was born in Negotin, on 9th January 1856. His father’s name was Stevan whose origins were in the village Mokranje, after which the Stojanović family was nicknamed Mokranjac. His mother’s name was Marija and she was from the village Sikole. Mokranjac’s father, a merchant who besides a shop also owned a hotel called “Europe”, died three days upon Mokranjac’s birth, leaving Marija in difficult financial situation with four more children to bring up and educate. Despite the tough life, she seemed to have been a woman of cheerful spirit, since Mokranjac said that he had learnt to sing in his early childhood listening to songs sung by his mother, his sister Vejka-Jelisaveta and his brother Laza.3 His singing stood out from the rest of his peers’, and his teacher Đoka Živković, who was the first to notice his talent, often sent him to church to “chant” (a form of religious singing)4. During that period Mokranjac got a violin as a gift, and he quickly learnt to play each Serbian tradional song or dance he heard.5 In 1870, having finished the 4th grade of grammar school, he moved to Belgrade with his

3 П. Коњовић, Стеван Ст. Мокрањац, Нови Сад, 1984, 16. 4 К. Бабић, „Стеван Стојановић Мокрањац (18561914)“, Развитак: часопис за друштвена питања, културу и уметност, год. XXV, јул-октобар, бр.4-5 (Зајечар), 1985, 71. 5 П. Коњовић, нав. дело, 17.

3 P. Konjović, Stevan St. Mokranjac, Novi Sad, 1984, 16. 4 K. Babić, "Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1914)", Razvitak:časopis za društvena pitanja, kulturu i umetnost, year XXV, July-October, no.4-5 (Zaječar), 1985, 71. 5 P. Konjović, op.cit.,17


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца била на школовању. Преласком у Београд, у V разред гимназије, почиње озбиљније да се бави музиком и започиње систематски да учи виолину и певање код тадашњих професора Карла Реша и Антонија Цимбрића. То је период када и настају његове прве композиције: хор Луло моја сребром окована и песма за глас Вечерња звона.6 Године 1873. постаје члан Београдског певачког друштва, где се истиче и као члан певач и као заменик и помагач тадашњег хоровође Даворина Јенка.7 После завршетка гимназије, иако га је музика чврсто привлачила, он се, под утицајем антиромантичарске струје Светозара Марковића уписао на природно-математички одсек Велике школе.8 Како га природно-математичке науке нису превише занимале, он их након само две године прекида, да би се прикључио српској војсци у српско-турском рату, а затим долази у Неготин, где постаје хоровођа у старој цркви. Након тога враћа се у Београд, где прекида студије и окреће се музици свим срцем. Пошто се истакао музикалношћу, Београдско певачко друштво шаље га 1879. године на

mother, since his brothers already attended school there. After moving to Belgrade, to the 5th grade of grammar school, he began to study music more seriously and practise the violin and singing systematically, with professors Karlo Reš and Antonije Cimbrić. During that period he composed his first works: a choir composition My silver ornamented pipe (Serbian: Lulo moja srebrom okovana) and a composition Evening bells (Večernja zvona)6. In 1873 he became a member of the First Belgrade Choral Society, where he distinguished himself both as a singer and as a substitute and assistant of the choir conductor Davorin Jenko.7 After he had finished grammar school, although strongly attracted to music, under the influence of Svetozar Marković’s anti-Romanticism, he enrolled in Higher School department for natural sciences and mathematics.8 Nevertheless, he temporary halted the studies two years later, since natural sciences did not interest him much, and joined the Serbian army in Serbian-Turkish war, going to Negotin afterwards where he became the choir conductor in the Old church. He subsequently returned to Belgrade, where he finally gave up on the natural

6 К. П. Манојловић, Споменица Ст. Ст. Мокрањцу, Београд, 1923, 85. 7 С. Ђурић-Клајн, Млади дани Стевана Мокрањца, Нови Сад, 1981, 8. 8 М. Вукдраговић, „Стеван Ст. Мокрањац“, Развитак: часопис за друштвена питања, културу и уметност, год. IV, мај-јун, бр. 3 (Зајечар), 1964, 62.

6 K. P. Manojlović, Spomenica St. St. Mokranjcu, Belgrade, 1923, 85. 7 S. Đurić-Klajn, Mladi dani Stevana Mokranjca, Novi Sad, 1981, 8. 8 M. Vukdragović, "Stevan St. Mokranjac ", Razvitak:časopis za društvena pitanja, kulturu i umetnost, year IV, May June, no. 3 (Zaječar), 1964 62.

11


Ивица Трајковић конзерваторијум у Минхен, где студира хармонију и композицију. Због несугласица са директором конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија губи државну стипендију, враћа се у Београд и постаје хоровођа Певачког друштва Корнелије. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у г-молу, омогућују му да поново добије стипендију и оде у Рим, где 1884/85. изучава полифони стил код Паризотија. Студије наставља 1885/87. на конзерваторијуму у Лајпцигу, где усавршава теоретске предмете и дириговање.9 По други пут губи државну стипендију и бива принуђен да се врати и то баш када је припремао свој дипломски рад који је требало да буде јавно изведен у Лајпцигу.10 По повратку у Београд 1887. године постао је хоровођа Београдског певачког друштва. Његова даља делатност се везује за велики уметнички успон Друштва, које под његовим руковођењем стиче углед на многим концертима ван граница наше земље.11 За Београдско певачко друштво остаће везан до краја живота и као диригент и као композитор. Најзначајнија гостовања Београдског певачког друштва су: Солун, Скопље, Софија, Цариград, Пловдив, Будимпешта, Петроград, Нижњи Новгород, Москва, Кијев, Берлин,

12

9 К. Бабић, нав. дело, 71-76. �������������������� С. Ђурић-Клајн, Млади дани..., Нови Сад, 1981, 101. ���������������������������������� М. Вукдраговић, нав. дело, 62.

sciences and turned to music wholeheartedly. Since his musicality stood out, Belgrade Choral Society sent him to Munich Conservatory in 1879, where he studied harmony and composition. Due to his disagreements with the director of the Conservatory, Mokranjac lost the state scholarship during the third year of his studies and went back to Belgrade to become the choir conductor of the Choir Society Kornelije. His success, both as a choir conductor and as the composer of Prva Rukovet (the First Garland) and Opelo u g-molu (Requiem in G minor), won him another scholarship, so he went to Rome where he studied polyphony with Parisotti in 1884/85. He continued his studies in Leipzig, where he advanced in musical theory and conducting.9 Nevertheless, having lost his scholarship for the second time, he was forced to return to Serbia, just when he was preparing his graduate work which should have been performed publicly in Leipzig.10 Upon his return to Belgrade in 1887 he became the conductor of the First Belgrade Choral Society. His further activity is connected to the great artistic rise of the Society, which under his leadership acquired a big name at many concerts outside the country.11 As long as he lived, Mokranjac remained attached, both as a conductor and composer, to the Belgrade Choral Society. 9 K. Babić, op. cit., p. 71-76. 10 S. Đurić-Klajn, Mladi dani…, Novi Sad, 1981, p. 101. 11 M. Vukdragović, op.cit., p. 62.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Дрезден, Лајпциг, Дубровник, Цетиње, Сарајево, Мостар, Сплит, Шибеник, Ријека, Трст, Загреб, Велика Кикинда, Суботица и Сремска Митровица. На концертима су, поред дела домаћих и страних композитора, највише извођене Мокрањчеве композиције, често и писане за дату прилику. Стеван Стојановић Мокрањац је веома поштован композитор у Србији и сматра се „оцем српске музике“ и најзначајнијим музичким ствараоцем српског романтизма. Његова дела представљају камен темељац музичког стваралаштва у Србији, а српске православне црквене песме које је компоновао чине основу већине модерног црквеног певања. Као композитор Мокрањац је доследно ишао путем неговања националног музичког стила, који је у српској музици половином 19. века започео Корнелије Станковић. Са подједнаким жаром стварао је и на пољу световне и на пољу црквене музике. Реалистички је сагледао прилике у Београду и тадашњој Србији, па се определио за хорско стваралаштво, које је у тој средини имало и слушаоце и извођаче. Црквеном појању је био посвећен целог живота. Слушао га је и учио још као дете у неготинској цркви. На основу традиционалних напева писао је хорску духовну музику од студентских дана до краја живота. На темељима народне уметности

The most important guest performances of this choir were: Thessaloniki, Skopje, Sofia, Istanbul, Plovdiv, Budapest, St. Petersburg, Nizhny Novgorod, Moscow, Kiev, Berlin, Dresden, Leipzig, Dubrovnik, Cetinje, Sarajevo, Mostar, Split, Šibenik, Rijeka, Trieste, Zagreb, Velika Kikinda, Subotica and Sremska Mitrovica. Compositions performed at concerts, besides works of local and foreign composers, were mostly those by Mokranjac, often written for the particular occasion. Stevan Stojanović Mokranjac is a highly respected composer in Serbia, considered as “the father of Serbian music” and the most significant music creator of Serbian romanticism. His works represent the cornerstone of musical artistry in Serbia, where as Serbian Orthodox church songs he composed made the basis for most modern church singing. As a composer, Mokranjac consistently cultivated the national musical style, following the steps of Kornelije Stanković who was the first musician to turn to the national music style in the mid-19th century. With equal zeal he created both the secular and the church music. He held a realistic perspective of Belgrade and Serbian social setting at the time, thus he opted for choral creativity, since choirs had both the audience and the performers. Mokranjac was dedicated to church singing throughout his life. He listened to it and practised it as a child in Negotin church. He wrote choral

13


Ивица Трајковић

14

створио је музичка дела непролазне вредности: петнаест Руковети, Литургију Светог Јована Златоустог, Козар ... Посебно славне тренутке доживео је Мокрањац у свом родном Неготину, приликом откривања споменика Хајдук Вељку, другог дана Духова 1892. године. Мокрањац је, тим поводом, гостовао са својим Београдским певачким друштвом, које је премијерно извело Шесту руковет, посвећену Хајдук Вељку, која је компонована за ту прилику. Био је то прави Мокрањчев тријумф пред неготинском публиком, која га је душом и срцем топло поздравила. Један новинар је овако описао тај тренутак: „Утисак је био огроман. Кад је ова дивна мелодија бурно и заносно одјекнула кроз тиху летњу ноћ, слушаоци чисто премрше од силна узбуђења и тек кад завеса паде, они се опет тргоше и буран пљесак испуни ваздух! Господин хоровођа се одупирао, али захтев да се песма понови био је неодољив, те је маестро најпосле морао попустити... И тада, када се завеса поново диже, кад Мокрањац стаде пред певаче да би отпочео дириговање, настаде једно пријатно изненађење. Пред хоровођу ступи Ђока Станојевић, председник Београдског певачког друштва и у неколико лепих и кратких речи изнесе побуде управе Друштва Св. Сава, да овом приликом одликује Мокрањца за све

spiritual music based on the traditional melodies, from student days until his death. Using folk art as a foundation he created musical works of eternal value: fifteen choral suites Rukoveti (Garlands), Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog (Liturgy of St. John Chrysostom), Kozar (Goatherd)... Mokranjac experienced exceptionally glorious moments in his native Negotin while unveiling a memorial stone to Haiduk Veljko, on the second day of Pentecost in 1892. On this occasion Mokranjac appeared with his Belgrade Choral Society premiering Šesta rukovet (The Sixth Garland) dedicated to Haiduk Veljko, composed for the particular event. It was a real triumph for Mokranjac in front of Negotin audience, who gave him a wholehearted, warm welcome. This is how one of the journalists described the moment: “The impact was enormous. When this beautiful melody vigorously and hypnotically echoed through the quiet summer night, the audience were simply astounded and only when the curtain fell, they roused themselves again and a big round of applause filled the air! The choirmaster resisted, but the requirement to repeat the song was overwhelming, and the maestro finally had to give in ... And then, when the curtain rose again and Mokranjac stood opposite the singers to start conducting, a pleasant surprise occurred: Đoka Stanojević, the president of the Belgrade Choral Society, stepped out facing Mokranjac and in a


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца његове заслуге.“ Тада је Мокрањац одликован Светосавском сребрном медаљом.12 Мокрањац није био човек једног задатка. Компоновање, педагошки рад и вођење хора нису му били довољни. На његову иницијативу, 1889. године, започиње рад први Српски гудачки квартет, у коме Мокрањац свира другу виолину. Остали чланови квартета били су: прва виолина Фердинанд Мелхер, виола Стеван Шрам и виолончело Јосиф Свобода.13 Са пијанистом Цветком Манојловићем и композитором Станиславом Биничким, 1899. године, основао је прву Српску музичку школу, у којој је био наставник теоретских предмета и директор до 1913. године.14 Београд је напустио 1914. године и преселио се у Скопље како би избегао Први светски рат. „Мокрањац је, онако болестан, морао да буде сведок бомбардовању Београда, да би из њега, на послетку, морао у тарницама са својом породицом да бежи. Г. Урош Предић снимио га је више „Славије“ у тарницама, које су га одвеле до прве железничке станице, а одатле у Скопље...“15 У Скопљу је написао свој предсмртни опус, хорску композицију Зимњи

few brief and smart words expressed the initiative of the administration of the Society of St. Sava to award Mokranjac for all his accomplishments at that very moment.” It was then that Mokranjac was awarded the St. Sava silver medal.12 Mokranjac was not a man of one task. Composing, educational work and choir conducting were not sufficient for him. In 1889, on Mokranjac’s initiative, the first Serbian String Quartet was founded, and he played second fiddle. The other members of the quartet were: first violin - Ferdinand Melher, viola - Stevan Šram and cello - Josif Svoboda.13 In 1899, with a pianist Cvetko Manojlović and a composer Stanislav Binički, he founded the first Serbian Music School, where he was a teacher of theoretical subjects and principal until 1913.14 He left Belgrade in 1914 and moved to Skopje to avoid World War I. “Mokranjac, sick as he was, had to witness the bombing of Belgrade, and eventually flee from it with his family on a cart. Mr. Uroš Predić took photo of him leaving “Slavija” on a cart which took him to the first railway station, where from he went to Skopje”15. In Skopje he wrote his antemortem opus, a choral composition Zimnji dani (Winter days), for the verses of Jovan

������������������������������������ К. П. Манојловић, нав. дело, 61. ���������������������������� К. Бабић, нав. дело, 77. �������������������������������������������������������� К. П. Манојловић, нав. дело, 86-87; М. Вукдраговић, нав. дело, 62-63. ������������������������������������� К. П. Манојловић, нав. дело, 117.

12 K. P. Manojlović, op. cit. , p. 61. 13 K. Babić, op. cit., p.77. 14 K.P. Manojlović, op.cit. , p. 61-87; M. Vukdragović, op. cit. , p. 62-63. 15 K. P. Manojlović, op.cit. , p. 117.

15


Ивица Трајковић дани, на стихове Јована Јовановића Змаја. „Два дана пре него што је умро, терао ме да певамо Радујсја невесто и тако смо (Ага алт, ја сопран, а Стеван тенор) отпевали. То је било његово последње певање“.16 У ноћи између 28. и 29. септембра 1914. године умро је Стеван Ст. Мокрањац у својој педесет деветој години. Сахрањен је уз присуство пријатеља и поштовалаца на скопљанском гробљу. О последњим данима Мокрањчевог живот Нушић бележи: „Два пута смо се у животу срели тамо доле иза Копаоника и Сухе Планине. Једанпут је то било доста давно, деведесетих година када је Мокрањац објавио већ седам својих Руковети, које су плениле и освајале широм Српства. Тада је сишао на Косово, где сам ја боравио као консул, и пробавио као мој гост много, много дана, прибирајући грађу за Осму руковет. Организовали смо били тада заједнички рад, те свакодневно прибирали са пазара сељаке и сељанке, доводили из града и околине старије људе и жене, добављали из разних крајева Косова познатије певаче, те је Стева пробављао са њима од јутра до мрака, бележећи сваки тон и сваку варијацију. Чудан је тај посао изгледао тамошњем свету, те никако није могао разумети уметника. Прошло је много и много година од нашег првог сусрета и 16

������������������������������ К. Бабић, нав.дело, 79-80.

Jovanović Zmaj. “Two days before he died, he wanted me to sing Radujsja nevesto (O Virgin Pure) and so we (Aga -alto, me-soprano and Stevan-tenor) sang. This was his last singing”16. At night between 28th and 29th September 1914, Stevan Mokranjac died in his fifty-ninth year. He was buried in the presence of friends and admirers in the Skopje cemetery. Nušić wrote about the last days of Mokranjac’s life: “We met twice in our lives, down there behind the Kopaonik and the Suva Planina. Once it was a long time ago, in the nineties, when Mokranjac had already released seven of his Rukoveti (Garlands), which were exhilarating and elating the Serbian nation. He went down to Kosovo then, where I worked as a consul, and spent many, many days as my guest, gathering material for Osma rukovet (The Eighth Garland). We worked together every day and gathered peasants, older town folks, known singers from different parts of Kosovo, to spend the whole day with Steva who recorded each note and variation. This job seemed strange to the local people and they could not possibly understand the artist. Many years passed from our first encounter and then one day - he arrived in Skopje. But it was neither a moment when a man felt like singing, nor was Steva 16 K. Babić, op. cit., p.79-80.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца једног дана – он је стигао у Скопље. Али, нити је то било доба када се коме певало, нити је Стева био кадар те песме бележити. То је било кобне 1914. године када су непријатељске гранате засуле српску престоницу и нагињале у бекство безброј породица. Стева је са породицом на томе мучноме, избегличком путу, преживео врло тешке дане, те су те невоље његов већ клонули дух још више обориле и када је, тада у пренасељеноме Скопљу, једва нашао себи крова, није нашао и правога мира и одмора који му је толико потребан био. А једнога дана – то је било на Крстовдан – он са једне дуге шетње дође преуморан кући и супруга му у очима јасно прочита, да је то била његова последња шетња. Око постеље му сабрали смо се сви, предосећајући да ће нам то бити последње виђење са Стевом. Сутра дан се слегло цело Скопље да ода последњу пошту посмртним остацима великог уметника. Спровод се кренуо најпре левом страном, а затим десном обалом Вардара, а далеко тамо на северу грували су непријатељски топови претећи смрћу српској престоници.“17 Посмртни остаци Мокрањца су, уз помоћ Мице Мокрањац и Београдског певачког друштва, пренети у Београд 1923. године. Његова Мица придружила му се 1949, а син Момчило ����������������������������������������� К. П. Манојловић, нав. дело, 118-121.

able to record these songs. This was the fatal 1914 when enemy grenades showered the Serbian capital and made great many families run away. Together with his family, Steva went through a very difficult time on that exhausting refugee route. Besides, his already troubled spirit slumped even further, and when he finally got to overcrowded Skopje, hardly finding a roof for his family, he failed to find much needed peace and comfort. And then one day - it was on the Feast of the Cross day – having returned home very tired after a long walk, his wife read in his eyes clearly that that had been his last walk. We all gathered at his bedside, sensing that that would be the last meeting with Steva. The whole Skopje drew together the next day to pay their last respects to the remains of the great artist. The funeral procession was first on the left and then on the right bank of the Vardar River, while far up north the enemy cannons were pounding the death threats over the Serbian capital. “17 The remains of Mokranjac, with the help of Mica Mokranjac and the Belgrade Choral Society, were transferred to Belgrade in 1923. His Mica joined him in 1949, and his son Momčilo Mokranjac, a doctor of chemistry, known expert in 17 K. P. Manojlović, op.cit. , p. 118-121.

17


Ивица Трајковић Мокрањац, са којим се лоза Мокрањац угасила, доктор хемије, познат стручњак за токсиколошку хемију и професор на Фармацеутском факултету18, 1967. године.

toxicology and chemistry professor at the Faculty of Pharmacy18, died in 1967, ending the Mokranjac family line.

VI Руковет, прва песма књигу пише Мула Паша Garland VI, the first song ‘Knjigu piše Mula Paša’

18

18 Мала енциклопедија Просвета, књ. 2, М-Ш , Београд, 1970, 111.

18 Mala enciklopedija Prosveta, Vol. 2, M-Š, Belgrade, 1970, p.111.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца РОДНА КУЋА КОМПОЗИТОРА

THE COMPOSER’S BIRTH HOUSE

Судбину Мокрањчеве куће у 20. веку одредио је њен историјски значај. У склопу процеса меморисања и прослављања Стевана Стојановића Мокрањца, између два светска рата дошло је до интересовања за место његовог рођења. У мају 1934. године, на основу приватних сведочанстава, појављују се први подаци о кући у којој се родио Мокрањац и у којој је провео прве дане свог живота. Била је то потпуно оронула кућа у самом центру града, која је припадала породици Цајић.19 Године 1950, на позив управе Музеја, из Београда је дошао архитекта Иван Здравковић, прегледао је кућу у којој се родио Стеван Мокрањац, констатовао како је руинирана и препоручио је да се кућа рестаурира и сачува од даљег пропадања. У јуну 1963. године Завод за заштиту споменика културе, на захтев Музеја, упутио је архитекту, Ивана Костића, у Неготин ради снимања родне куће Стевана Мокрањца и узимања података за израду елабората за рестаурацију куће. Како је кућа била потпуно руинирана, послови су подразумевали комплетну рестаурацију, конзервацију и адаптацију како би се ставила у функцију. То је учињено да би се истакао и етнографски значај оригиналне куће,

Fate of Mokranjac’s house in the 20th century was determined by its historical importance. During the processes of celebrating Stevan Stojanovic Mokranjac and his legacy, between the two world wars, the place of his birth aroused interest in the public. In May 1934, on the basis of statements by private individuals, the first data about the composer’s birth house appeared. It was a completely dilapidated house in the town centre, which belonged to the family Cajić.19 In 1950, upon the invitation of the Museum management, a Belgrade architect Ivan Zdravković examined Mokranjac’s birth house, noted that it was ruined and recommended restoration and preservation from further deterioration. In June 1963, at the request of the Museum, Institute for protection of National Heritage sent an architect, Ivan Kostić, to Negotin to record the birth house of Stevan Mokranjac on video tape and collect the data for making the restoration plan for the house. As the house was completely ruined, the work included complete restoration, conservation and adaptation, in order to make the house functional. This project was undertaken to highlight the ethnographic importance of the original house, as a monument

������������������������������������ Н. Плавшић, „Као птица Феникс“, Мокрањац бр. 2 (Неготин), 2000, 26.

������������������������������������ N. Plavšić, „Kao ptica Feniks“, Mokranjac no.2 (Negotin), 2000, p. 26.

19


Ивица Трајковић као споменика стамбене грађанске културе из прве половине 19. века, каквих нема у централној градској зони.

Мокрањчева кућа пре рестаурације 1963. године

20

Са рестаурацијом се започело 1. априла 1964. године, да би већ 29. септембра исте године, на дан обележавања педесетогодишњице од смрти Мокрањца, кућа била званично отворена за посетиоце. Том приликом откривена је спомен плоча на којој пише: „Овде се родио и прве дане детињства провео Стеван Мокрањац“. Међу гостима био је присутан и Момчило, Мокрањчев син, као и синовац Василије Мокрањац. У току дана кућу је обишло четири стотине посетилаца. Савет музеја је у новембру

of residential bourgeois culture from the first half of the 19th th century, since none of the similar residences still existed in the town centre.

Mokranjac’s house before restoration, 1963

The restoration began on 1st April 1964, and on 29th September of the same year it was already officially opened for visitors to mark the 50th anniversary of Mokranjac’s death. For that occasion, the memorial plaque was unveiled. The inscription on the plaque says: “This is the place where Stevan Mokranjac was born and where he spent the first days of his childhood”. Mokranjac’s son, Momčilo, and his nephew, Vasilije Mokranjac, were also among the first visitors. Four hundred visitors visited the house during the day. In November of the same


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца исте године донео одлуку да се кућа откупи од сопственика Цајић Михаила, професора из Бора за 300.000 тадашњих динара, док је други део куће откупљен у јуну 1968. године, а радови на рестаурацији и конзервацији трајали су од маја до септембра 1969. године.20 Кућа се одликује скромнијим карактеристикама традиционалне балканске варошке стамбене куће. У приземном делу првобитно је био смештен подрум озидан каменом, док је спратни део, намењен становању, саграђен у бондручном конструктивном систему, а сачињавале су га две собе и кухиња.21 Кров куће је двосливан и покривен црепом.22 Већи радови на уређењу комплекса око Мокрањчеве куће у Неготину изведени су у периоду од 1980. до 1981. године по пројекту Милорада Војиновића, архитекте Завода за заштиту споменика културе из Ниша.23

year the Museum council made the decision to purchase the house from the owner Cajić Mihailo, a teacher from Bor, for 300,000 dinars, while the other part of the house was bought in June 1968, and works on conservation and restoration lasted from May to September 1969.20 The house is characterized by modest features of a traditional Balkan town residential home. The ground floor originally housed the basement lined with stone, while the upper floor, designed for living, was built in wooden framed structural system, and it consisted of two rooms and a kitchen.21 It has a gabled roof covered with roof tiles.22 Major work on the refurbishment of the complex around the Mokranjac’s house in Negotin was undertaken in the period from 1980 to 1981 according to the project by Milorad Vojinović, an architect of the Institute

������������������������������������������������� Надзорни орган на извођењу радова био је Завод за заштиту споменика културе Србије. Послови су се обављали под надзором архитекте Ивана Костића, који је и дао елаборат. Летопис Народног музеја Крајине, 46, 109, 114, 116, 159, 163-164. ���������������������������������������������������������� Б. Дељанин и др, „Мокрањчева кућа у Неготину, под бројем 114”, Заштита споменика културе нишког, јужноморавског и тимочког региона, публикација поводом обележавања петнаестогодишњице рада Завода за заштиту споменика културе Ниш, Ниш. �������������������������������������������������������� Реконструкција крова је урађена 1997. године када је ћерамида замењена црепом. ��������������� Н. Плавшић, Неготин са старих фотографија, Неготин, 1987, текст испод фотографије број 29.

������������������������������������������������������������� The supervisory authority of the works was the Institute for Protection of National Heritage of Serbia. The work was done under the supervision of the architect Ivan Kostić, who designed a plan for restoration. Letopis Narodnog muzeja Krajine, p. 46, 109, 114, 116, 159, 163-164. ����������������������������������������������������������� B. Deljanin et al. , "Mokranjčeva kuća u Negotinu, pod brojem 114," Zaštita spomenika kulture niškog, južnomoravskog i timočkog regiona, a publication marking the fifteenth anniversary of the Institute for Protection of National Heritage Niš, Niš. �������������������������������������������������������� Reconstruction of the roof was done in 1997 when the hollow tiles were replaced with tiles. ���������������� N. Plavšić, Negotin sa starih fotografija, Negotin, 1987, text below photo no.29.

for Protection of National Heritage in Niš.23

21


Ивица Трајковић

Родна кућа Стевана Мокрањца 2014. године The birth house of Stevan Mokranjac, 2014

22

Музејска поставка налази се на спрату. Распоређена је у четири просторије које су међусобно повезане. Распоред је прилагођен посетиоцима. Кућа има два улаза са тремовима и оџаклију. Са великог трема улази се у највећу просторију у кући. На зидовима се налазе панои на којима је представљена краћа биографија истакнутог композитора, рад Зорана Јосића24.

The museum display is placed on the first floor. It occupies four interconnected rooms. The exhibits are arranged in a way that enables the visitors to make the most of their visit. The house has two entrances with porches and a fireplace (odžaklija). The large porch leads into the largest room in the house. There are panels on the walls which show a short biography of the distinguished composer, the work of Zoran Josić24.

���������������������������������������������������� Зоран Јосић је био академски сликар, професор у Неготинској гимназији и директор Музеја Крајине од 1978. до 1983. године.

�������������������������������������������������������������� Zoran Josić was an academic painter, a teacher at Negotin grammar school and manager of the Krajina Museum from 1978 to 1983.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Експонати илуструју живот, рад и друштво у коме је живео и стварао своја дела Стеван Мокрањац. Кроз изложена документа, преписку, фотографије и личне предмете које је његова породица са безграничном љубављу и разумевањем предала Музеју на чување – за поколења, може се пратити живот и стваралаштво Мокрањца од првих дана до краја живота.

The exhibits illustrate the life, work and society in which Stevan Mokranjac lived and created his works. Displayed documents, correspondence, photographs and personal items were kindly and considerately given to the Museum for safekeeping by his family – for the next generations to rediscover Mokranjac’s life and work from the first day to the end of his life.

Радна соба у Мокрањчевој кући The study in Mokranjac’s house

Ради потпунијег и снажнијег утиска, посетиоцима је омогућено да, док разгледају

While the visitors browse through the house of Stevan Mokranjac they can hear the melodies 23


Ивица Трајковић кућу Стевана Мокрањца, уживају у звуцима Руковети и Литургије и да на тај начин буду уведени у свет композитора и његове музике. Испред куће налази се бронзана скулптура Стевана Мокрањца, рад Небојше Митрића. Споменик је био постављен и свечано откривен 20. септембра 1980. године. У знак сећања на Стевана Стојановића Мокрањца у Неготину се, почев од 1966. године, традиционално одржавају хорске музичке свечаности Мокрањчеви дани,25 која не представља само једну у низу манифестација у Србији и која није само израз жеље града да има неку свечаност. Замисао о организовању оваквог фестивала проистекла је уз потребе да се у родном граду нашег великог композитора ода захвалност за све што је учинио за нашу музику. Први фестивали били су временски и садржајно везани за чувени неготински вашар, један од најстаријих и највећих у Србији, у тродневном трајању од 21-23. септембра, на верски празник Мала Госпојина. Временом „Мокрањчеви дани“ постају одвојена манифестација, која добија прво национални, а потом и међународни карактер. Време почетка и трајања фестивала се сваке године разликује: почиње између 9. и 13. септембра и траје 6 до 8 дана. У основи фестивала

24

���������������������������������������������������� Први Мокрањчеви дани одржани су од 19. до 25. септембра 1966. године. Летопис..., 140.

of Garlands and Liturgy played in the background leading them into the composer’s world and making their impression richer and more powerful. There is a bronze statue in front of the house, the work of Nebojša Mitrić. The statue was laid and ceremoniously unveiled on 20th September 1980. Since 1966 Negotin has had a traditional annual Choral Music Festival Mokranjčevi dani,25 (The days of Mokranjac) in memory of the great composer. The festival is not just another in a line of many musical festivals in Serbia, nor is it a mere wish of the town to have a ceremony. The idea of​​ organizing an event like this arose with the need of the hometown of our great composer to express gratitude for all he had done for our music. The first festivals coincided, both in time schedule and structure, with the famous Negotin Fair, one of the oldest and largest in Serbia, a three-day event from 21st to 23rd September, during the religious feast of Nativity. With time, “The days of Mokranjac” have become a separate event, which has grown from a national to an international festival. Start time and duration of the festival is different every year: it begins between 9th and 13rd September and lasts for 6 to 8 days. Basically, the idea of ​​the festival is ������������� The first Days of Mokranjac were held from 19th to 25th September 1966. Letopis ..., 140.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца је замисао да се кроз музику искаже признање композитору, али и да се подстакну стваралачке снаге савременика у областима у којима се Мокрањац истакао, или их само назначио. У Мокрањчевој кући се тих дана одржавају разни концерти, промоције књига, песничке вечери и слично. Садржај Мокрањчевих дана током година трајања фестивала бивао је све богатији, пре свега у области музике, али и у многим другим пратећим манифестацијама. Мокрањчев родни град, манифестација која носи његово име, као и Музеј Крајине, који сваке године има своју улогу у организацији фестивала, могу бити поносни на педесет година трајања фестивала.

Фотографија са отварања Мокрањчевих дана

to express appreciation for the composer, but also to encourage present-day creative strengths in the areas in which Mokranjac was either profficient, or which he marked. There are various concerts, book presentations, poetry evenings and the like at Mokranjac’s house during the festival. The content of the festival has grown in time, especially in the field of music, but also in many other accompanying events. Mokranjac’s hometown, the festival called after him, as well as the Krajina Museum which has its permanent role in the festival organization, can be proud of the fifty years’ period of the festival.

A photo from the opening of The Days of Mokranjac

25


Ивица Трајковић

26

Осим фестивала, у Родној кући Стевана Мокрањца, сваке године се обележава 9. јануар, дан рођења великог композитора. Кућа је тада отворена цео дан и одржавају се мањи пригодни концерти, научне трибине, промоције књига, часописа Мокрањац26...

Besides during the festival, the birth house of Stevan Mokranjac is open every 9th January to mark the birthday of the famous composer. The house is open all day and the visitors are welcome to small commemorative concerts, academic panels, presentation of books and Mokranjac magazine26...

ЗБИРКА СТЕВАНА МОКРАЊЦА

STEVAN MOKRANJAC COLLECTION

Збирка Стевана Мокрањца садржи:

Stevan Mokranjac collection includes:

I Фото албум породице Предић, зелени, плишани, купљен у Лајпцигу 4. VI 1897. године од стране Јована – Јоце Предића, за успомену својој сестри Марији – Мици. У албуму је 10 фотографија формата 11 х 16,5 cm, 53 фотографије визит формата и 3 велике фотографије. Фото албум има бројне фотографије породице Предић и познатих личности, као и неке фотографије породице Мокрањац. II Фото албум Стевана Мокрањца, зелени, велики, поклон супрузи Марији – Мици 24. II 1899. године, купљен у Лајпцигу. Музеју Крајине албум је поклонила снаја Мира Мокрањац. У

I The Predić family photo album, green, plush, bought in Leipzig on 4th June 1897 by Jovan – Joca Predić, as a memento to his sister Marija – Mica. The album has 10 photos in 11 x 16.5 cm format, 53 photos in business format and 3 photos in large format. The album contains many photos of the Predić family and famous people at the time, as well as some photos of the Mokranjac family. II Stevan Mokranjac photo album, green, large, a gift to his wife Marija – Mica on 24th February 1899, bought in Leipzig. It was donated to the Krajina Museum by Mira Mokranjac

����������������������������������������������������� Часопис посвећен култури, уметности и науци, са освртом на Фестивал Мокрањчеви дани, као и темама везаним за живот и дело Стевана Мокрањца, у издању Дома културе „Стеван Мокрањац“ из Неготина.

���������������������������������������������������������������� The magazine dedicated to culture, art and science, with an emphasis on Festival The days of Mokranjac, as well as topics related to the life and work of Stevan Mokranjac, published by the Cultural centre "Stevan Mokranjac" from Negotin.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца улазној књизи под бр. 264 од 16. V 1983. године податке о фото албуму унео је тадашњи директор музеја, археолог Ђоко Јовановић – „Албум са 365 разгледница са породичном коресподенцијом Ст. Ст. Мокрањца“. У збирци се налази укупно 370 разгледница (12 из Карлсбада, 17 из Лајпцига, 23 из Берлина, 22 из Дрездена, 27 из Минхена, 47 из Беча и 222 из разних крајева иностранства). Разгледнице су нумерисане до броја 360, с тим што су неке писане у деловима, па број разгледница не одговара нумерацији. III Албум са телеграмима, дописним картама и писмима поводом венчања Стевана и Мице Мокрањац 8. II 1898. године. IV Оригиналне фотографије Стевана Мокрањца, нумерисане од броја 360 до 388. Поред тога, у збирци се налази 15 оригинала без броја, као и 5 Момчилових и 5 Маријиних фотографија, 1 дописница Wagner и 1 фотографија Стевана Предића. V Документација везана за Стевана Мокрањца:

–Mokranjac’s sister-in-law. The information about the album was entered in the documentation book, entry no. 264 on 16th May 1983 by the archaeologist Đoko Jovanović, the Museum manager at the time: “Album with 365 postcards of St. St. Mokranjac family correspondence“. The collection has a total of 370 cards (12 from Carlsbad, 17 from Leipzig, 23 from Berlin, 22 from Dresden, 27 from Munich, 47 from Vienna and 222 from various places abroad). Postcards are numbered up to number 360, but some of the writings fit more than one postcard, so the total number of cards does not correspond to the numbering. III Album with telegrams, postcards and letters on the occasion of the wedding of Stevan Mokranjac and Mica 8th February 1898. IV Authentic photos of Stevan Mokranjac, numbered from number 360 to 388. Besides, the collection contains 15 authentic photos without a number, as well as 5 Momčilo’s and 5 Marija’s photos, 1 Wagner postal card and one photo of Stevan Predić. V The documentation related to Stevan Mokranjac:

1. Фотографије Мокрањчевих дана;

1. Photos of The Days of Mokranjac festival;

2. Документација и дневник касе о изради бисте Ст. Мокрањца;

2. Documentation and budget book for St. Mokranjac’s bust;

3. Документација везана за лик Мокрањца на новчаницама;

3. Documentation related to printing of Mokranjac’s portrait on banknotes;

4. Оригинална писма Ст. Мокрањца – 5 комада;

4. Authentic letters of St. Mokranjac – 5 letters; 27


Ивица Трајковић 5. Текст Стане Ђурић Клајн о стваралаштву Ст. Мокрањца за поставку у подруму Мокрањчеве куће; 6. Карта хронолошког приказа концерата Првог београдског певачког друштва са диригентом Ст. Мокрањцем у земљи и иностранству; 7. Документација везана за Мокрањчеве дане и поставку у Мокрањчевој кући; 8. Копије докумената и плаката концерата; 9. Копије Мокрањчевих фотографија; 10. Новински чланци и документација о хорском стваралаштву.

28

5. Stana Đurić Klajn’s text on Mokranjac’s work, written for the display in the basement of Mokranjac’s house; 6. Chronological map of the First Belgrade Choral Society concerts conducted by Mokranjac, at home and abroad; 7. Documentation related to ‘The Days of Mokranjac’ festival and the display at Mokranjac’s house; 8. Copies of concert documents and posters; 9. Copies of Mokranjac photographs; 10. Newspaper articles and documentation on choral composing.

Тема ове публикације су писма и разгледнице које припадају збирци Стевана Мокрањца.27

The subject of this publication are the letters and cards that belong to Stevan Mokranjac collection.27

МОКРАЊЧЕВ БОРАВАК У КАРЛСБАДУ

MOKRANJAC’S STAY IN CARLSBAD

Стеван Стојановић Мокрањац није припадао ствараоцима који у миру и изолацији стварају своја уметничка дела. Такав начин стварања није му омогућила сама природа посла дирегента и разноврсност његовог музичког и друштвеног ангажовања. Био је хоровођа више

Stevan Stojanović Mokranjac did not belong to artists who need quiet and isolation to create their works of art. The very nature of his position of a conductor and diversity of his musical and social engagement did not allow him to be detached. He was a choirmaster of several Belgrade choirs and he

����������������������������������������������������� Збирку Стевана Мокрањца обрађивао је виши кустос историчар Никола Плавшић. Његовим одласком у пензију 2009. године, Музеј Крајине је остао без историчара. Од тада се, до пријема новог историчара, о збирци Стевана Мокрањца старају виши књижничар и кустос документариста Музеја.

27 Stevan Mokranjac collection was administered by the senior curator, historian Nikola Plavšić. Since his retirement in 2009, the position of a historian in the Krajina Museum hasn’t been filled. Until the position is filled, Stevan Mokranjac collection will be in charge of the senior librarian and the documentary curator of the Museum.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца београдских хорова, а концерте је одржавао у многим градовима у Србији, али и иностранству. Најдуже је радио са Првим београдским певачким друштвом, са којим је остварио најзначајније успехе у популаризацији српске вокалне музике. Сталне хорске пробе и честа концертна гостовања у другим градовима вероватно су пресудно утицала на Мокрањца да остане момак све до своје четрдесет и друге године. Важио је за смиреног, уздржљивог и умереног човека, толерантног у комуникацији. Имао је шарма и смисао за дружење. У млађим годинама укључивао се у боемски живот београдских књижевника и уметника. Био је гурман и волео је многе кафанске специјалитете. Дуготрајна неуредна и шкодљива кафанска исхрана оставила је последице на рад жучи и бубрега. Његово здравствено стање се погоршава 1897. године, када први пут и одлази у познату бању у Карловим Варима (Карлсбад) у Чешкој, као саставном делу Аустро-Угарске монархије. То је година у којој траје љубавна идила са сопраном из Првог београдског певачког друштва – Мицом, Маријом Предић. Са својих путовања Мокрањац често пише својој драгој Мицики писма и разгледнице. Летњи боравак у бањи смањио је стомачне тегобе и опште здравствено стање

held concerts in many cities in Serbia and abroad. He worked longest with the First Belgrade Choral Society, which brought him greatest success in popularization of Serbian vocal music. Continuous choir rehearsals and frequent concert tours probably had a decisive influence on Mokranjac to remain single until he was forty-two. He was considered a calm, composed and moderate man, very tolerant in communication. He possessed certain charm and a sense of sociability. When younger, he was a part of the bohemian circles of Belgrade writers and artists. He was a gourmet and he loved various restaurant specials. During a very long period he had irregular meals, usually unhealthy restaurant food, and that left consequences on his gallbladder and kidney function. In 1897 his health deteriorated, and that was the first time he went to the famous spa in Karlovy Vary (Carlsbad) in the Czech Republic, an integral part of the Austro-Hungarian monarchy at the time. That was the year of the love idyll with a soprano from the First Belgrade Choral Society – Mica, Marija Predić. Mokranjac often wrote letters and postcards from his journeys to his beloved Micika. Summer stay in the spa reduced the stomach problems, and general health of Stevan Mokranjac improved. Feeling well again, he decided to

29


Ивица Трајковић Стевана

Мокрањца.

Побољшаног

здравља,

доноси одлуку да се 1898. године ожени Маријом Предић. Већ следеће године родио се син Момчило – Ага. Стомачне тегобе и даље ометају нормалан живот и рад Мокрањца. Зато и у наредним годинама одлази на лечење у Карлсбад. У лето 1898. године, то је учинио са стрицем своје супруге Мице – Урошем Предићем, познатим српским сликарем и аутором најзначајнијих портрета Мокрањца и Мице.28 Мокрањац је тада у браку тек пет месеци, зато својој Мицики, млађој 20 година, пише скоро свакодневно. Три одласка Стевана Мокрањца у бању Карлсбад на лечење нису донела излечење. Напротив, стање се у зиму 1899–1900. године погоршало толико да је била неопходна операција и то у Бечу. Тако су настале и финансијске

30

marry Marija Predić in 1898. The following year, his son Momčilo – Aga was born. Stomach problems continued to disrupt normal life and work of Mokranjac. Therefore, in the coming years he continued to visit Carlsbad to receive medical treatment. In 1898, he went to Carlsbad with his wife Mica’s uncle – Uroš Predić, a famous Serbian painter and author of the most significant portraits of Mokranjac and Mica.28 Mokranjac, married only for five months at the time, wrote to his Micika, who was twenty years his junior, almost every day. Three visits to Carlsbad spa for treatment did not bring recovery to Stevan Mokranjac. On the contrary, his condition deteriorated so much during winter 1899–1900 that a surgery in Vienna became necessary. Consequently, the financial

неприлике око обезбеђивања веће количине новца

difficulties began while trying to find large amounts

и за операцију и боравак у болници. Проблем

of money for the surgery and hospital stay. King

је решио краљ Милан Обреновић, поштовалац

Milan Obrenović, an admirer of Mokranjac and his

Мокрањца и његовог музичког дела, тако што му

musical work, solved the problem by granting him

је поклонио 200 дуката.

200 ducats.

����������������������������������������������������� Портрете Стевана Мокрањца и његове супруге Мице, Музеју Крајине у Неготину предала је Станислава Белић 1992. године, према завештању Мирославе Мокрањац – Мокрањчеве снаје. Портрете је насликао Урош Предић 1913. године, као дар Стевану и Мици Мокрањац. АМК, Заоставштина Мирославе Мокрањац Музеју Крајине, преузета 21. фебруара 1992. године, акт без бр. и дат.

28 Portraits of Stevan Mokranjac and his wife Mica were given to the Krajina Museum in Negotin by Stanislava Belić in 1992, respecting the legacy of Miroslava Mokranjac – Mokranjac’s daughter-in-law. The portraits were painted by Uroš Predić in 1913, as a gift to Mica and Stevan Mokranjac. AMK, Miroslava Mokranjac Legacy to the Museum of Krajina, bestowed on 21 February 1992, act without no. and dat.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Опоравак Мокрањца после операције у јануару 1900. године добро се одвијао, тако да половином марта пише својој Мици да се враћа кући. Иако је опоравак био повољан, лекари су сматрали да ће потпуно оздрављење бити убрзано ако може да оде у неку бању. Мокрањац је успео да обезбеди новац и да поново оде у Карлсбад, познату бању, чију је делотворност за своју бољку већ проверио. У бањи борави у јулу 1900. године и редовно пише својој Мици како се осећа и како се опоравља. Мокрањац крајем јула напушта Карлсбад и бању која га је опоравила. Враћа се задовољан и срећан што ће видети свог сина Момчила, своју мајку, своје пријатеље, а посебно што ће видети своју драгу Мицу. У току јесени, Мокрањац новом снагом и амбицијом наставља Момчило – Ага Мокрањац, 1901. год.

Mokranjac’s recovery after surgery in January 1900 went well, so in mid–March he wrote to his Micika that he was coming home. Although the recovery was satisfactory, the doctors thought that this recuperation would be accelerated if he could go to a spa. Mokranjac managed to secure the money and go back to Carlsbad, the effectiveness of which he had already witnessed. He stayed in the spa in July 1900, regularly writing to his Mica how he felt and how the recovery went. In late July Mokranjac left Carlsbad and the spa which recovered him. He returned home satisfied and happy to see his son Momčilo, his mother, his friends, and especially his beloved Mica. During the autumn, Mokranjac regained new strength and ambition to continue his interrupted work at the music school, at the Belgrade Choral Momčilo – Aga Mokranjac 1901

31


Ивица Трајковић

32

своје прекинуте послове у музичкој школи, у Београдском певачком друштву и пословима професора на Богословији. Поред тих редовних обавеза, биле су и друге друштвене обавезе везане за музички живот Београда, концерте у Београду и другим градовима Србије. Све је изгледало као да више здравствених тешкоћа неће бити. Показало се да здравствене невоље нису прошле и да ће нешто касније настати нови здравствени проблеми. После операције у Бечу, 1900. године, борба за живот и боље здравље трајала је још четрнаест година. Интимна преписка Стевана Ст. Мокрањца са својом супругом Маријом значајна је за потпуније упознавање Мокрањчеве личности. У тој преписци, посебан значај налази се у писмима и разгледницама упућеним супрузи у време Мокрањчеве болести, лечења и операције. То је време од 1897. до 1900. године. Истовремено, то је време и најлепших тренутака, јер се 1898. оженио, а следеће године добио сина Момчила. О својој срећи, радостима и надама, као и својим стрепњама и страховима Мокрањац пише искрено. Призива Божију помоћ и гаји веру у оздрављење. Таква преписка открива верујућу, рекло би се, литургијску димензију Мокрањчеве личности, као и његове духовне музике. Иако је Мокрањац до операције 1900. године већ завршио Осмогласник и Литургију

Society and at the Faculty of Orthodox Theology. In addition to these regular duties, there were other social commitments related to musical life of Belgrade, as well as concerts in Belgrade and other Serbian cities. It seemed that there would be no more health problems. Unfortunately, it turned out that health troubles had not passed and sometime later they turned up again. The surgery in Vienna in 1900 was actually the beginning of a fourteen-year-long struggle for life and health. Intimate correspondence between Stevan St. Mokranjac and his wife Marija is important for deeper understanding of Mokranjac’s personality. A special significance in that communication is attributed to the letters and postcards addressed to his wife at the time of Mokranjac’s illness, treatment and surgery. This was the time from 1897 to 1900. It was also the period of the most beautiful moments, because he married in 1898 and had the son Momčilo the following year. Mokranjac wrote honestly both about his happiness, joy and hopes, as well as his fears and worries. He prayed for the help of God and kept faith in recovery. The correspondence reveals a pious, one might say a liturgical, dimension of both Mokranjac’s personality and his spiritual music. Although Mokranjac had already completed Octoechos Liturgy and Holy Liturgy of John Chrysostom before the surgery in


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Св. Јована Златоустог, време болести, на неки начин, подсећа на мрачне слутње и реквијемску атмосферу Волфганга Амадеуса Моцарта.29

1900, the period of illness was, in a way, reminiscent to the dark and foreboding requiem atmosphere of Wolfgang Amadeus Mozart.29

МАРИЈИН ДНЕВНИК

МАRIJA’S DIARY

У Музеју града Београда налазе се интимне забелешке композиторове супруге Мице Мокрањац. Тај документ из најнепосредније близине осветљава лик великог српског уметника. Тај спис се може назвати дневником, мада то уствари није редовно бележење догађаја и доживљаја, него врло спорадично записивање најдубљих емоција, често у веома дугим временским интервалима. Тај драгоцени документ писан је много година после Мокрањчеве смрти. Његова драж је у томе што се у њему рефлектује личност Стевана Мокрањца по најснажнијим успоменама и утисцима који су његовој супрузи остали из давне прошлости. Марија – Мица Мокрањац 29 Н. Плавшић, “Збогом остај граде Карлсбаде“, Развитак: часопис за друштвена питања, културу и уметност, год. XLVI, бр. 223–224 (Зајечар), 2006, 128–132.

Belgrade City museum holds personal notes of the composer’s wife Mica Mokranjac. This document sheds light on the great Serbian artist from the closest perspective. It can be called a diary, although it is not a regular recording of events and experiences, but a very sporadic noting of the deepest emotions, often at very long intervals. That exquisite document was written many years after the death of Mokranjac. Its charm lies in the fact that it reflects the personality of Stevan Mokranjac through most powerful memories and impressions that remained vivid in his wife’s mind after many years that passed. Marija – Mica Mokranjac 29 N. Plavšić, "Zbogom ostaj grade Karlsbade" Razvitak: časopis za društvena pitanja, kulturu i umetnost, year XLVI, no. 223-224 (Zaječar), 2006, p.128-132.

33


Ивица Трајковић

34

Наслов дневника гласи У очи Нове године 1929. Писано је, дакле, петнаест година после Стеванове смрти, а ипак она нежно евоцира године заједнички проведеног живота, његову благост и доброту и осећајући се усамљена њему се обраћа: „Место да успомене на тебе буду све блеђе, потиснуте временом и новим утисцима, оне су све свежије и јаче, и сад све више осећам колико си ти био од мене већи по доброти и племенитији по души. Поносим се што си баш мене изабрао за свог друга, задовољна сам собом што сам на твоју велику љубав и поверење враћала љубављу и оданошћу...“ Њена везаност за покојног супруга је толико јака, да она и у последњој забелешци коју је за собом оставила (децембра 1934. године) каже: „Све што чиним, све што предузимам и решим, увек и на прво место помислим да ли би Стеви било право, дал ми одобрава, дал би био задовољан мојим поступцима“ Даље пише: „Нисам имала мира док није пренесен из Скопља, јер сам знала да је желео да буде овде са мајком својом, он јој је то обећао. Немам мира док се све његове руковети и др. не издаду. И кад би ме неко питао шта би желела, прво би рекла: да видим све Стевине радове штампане

The title of the diary is New Year’s Eve 1929. So, it was written fifteen years after Steva’s death, and still, she gently evoked past life memories of their joint life, Steva’s gentleness and kindness. Feeling lonely she addressed him: “Not only that the memory of you hasn’t faded, overpowered by the time and new impressions, but it has even become fresher and stronger, and now I strongly feel how superior you had been, in comparison to me, in kindness and nobility of the soul. I feel so proud that you had chosen me as a companion. I am pleased with myself because I returned your love and trust with my love and faithfulness… “ Her attachment to the deceased husband was so strong that even the last note which she left behind (December 1934) said: “Everything I do, everything I plan and carry out, I always think first if Steva would have approved, if he would have been satisfied with my actions”. She also added: “I had had no peace of mind until he was transferred from Skopje, because I knew that he wanted to be here with his mother, as he had promised her. I will have no peace until all his Garlands and other works are published. And if someone asked me what I would like, first I would say that I would like to see all Steva’s works published, a conservatory built and

и конзерваторијум подигнут и у њему Стевину бисту.“30

Steva’s bust erected in it.“30

30 С. Ђурић-Клајн, нав. дело, 159–170.

30 S. Đurić-Кlajn, op.cit,p. 159–170.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Пренос посмртних остатака Стевана Мокрањца у Београд, 1923. год. Stevan Mokranjac’s body transportation to Belgrade, 1923.

35


Ивица Трајковић МОКРАЊЧЕВА ПИСМА

MOKRANJAC’S LETERS

Највећи корак у комуникацији остварен је открићем фонетског алфабета. Као што је Вук Стефановић Караџић исказао: Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити са писмом. Пријатељу или знанцу своме, који је на делеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог него човек.31 Писма су намењена кореспонденцији за-

The biggest step in communication was achieved by the invention of the phonetic alphabet. As Vuk Stefanović Karadžić put it: Of all the things that people in this world have invented, nothing can be compared to the alphabet. To send your thoughts on a piece of paper to a friend or an acquaintance who is far away on the other side of the world; to read what others wrote two thousand years ago, and to write so that the others, after a few thousand years, can read – that is the true science, which almost excels the human mind, and it could be said that the first one who invented it, was more a God than a man.31 The letters were intended for closed correspondence. They usually consisted of envelopes (which provided privacy), the address, a stamped seal on a post stamp, and a message – which was placed in the envelope. Personal messages in the letters and on the postcards provide a wealth of information about senders’ emotions, about the events taking place at the time of writing, or some other private matters.32 The letters and postcards are a part of family mementos which solidify family memory as the basis of its identity.

твореног типа. Обично се састоје од коверте – која је обезбеђивала приватност и на којој је исписивана адреса, утиснут печат и налепљена марка и поруке – која је стављена у коверту. Личне поруке у писмима и разгледницама пружају обиље информација о емоцијама пошиљалаца, о догађајима који су се збивали у време писања или о неким другим приватним стварима. 32 Писма и разгледнице чине део породичних успомена са жељом да се обезбеди трајност

36

31 З. Костић, Кратка историја писма, Београд, 2005, 2. 32 О. Делић, Осећања се пишу, писане личне поруке, Сремска Митровица 2012, 7–8.

31 Z. Kostić, Kratka istorija pisma, Belgrade, 2005, p. 2. 32 O. Delić, Osećanja se pišu, pisane lične poruke, Sremska Mitrovica 2012, p. 7-8.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца породичне

меморије

као

основ

њеног

идентитета. У збирци Стевана Мокрањца чува се пет писама које је из Карлсбада, у коме је у неколико наврата боравио због лечења, Мокрањац слао својој супрузи Мици. Колико је био привржен породици и колико је волео своју Мицу, можемо да закључимо на основу њих, јер представљају

The historical collection of the Krajina Museum contains five letters from Carlsbad which Mokranjac sent to his wife Mica during his treatment stays. We can conclude how much he was devoted to his family and how much he loved his Mica thanks to these letters, since they represent the most authentic evidence of the composer’s private communication.

најверније сведочанство интимне забелешке композитора.

Carlsbad, 31st July 1898 My Micika, Карлсбад, 31. јула 1898. године

Мицико моја, Твоје сам писмо примиo тек синоћ пред мрак, место пре подне, и за то Ти данас тек пишем. Један дан је пропуштен, али можда је боље, јер сам јуче и прекјуче био тако нерасположен, да би и писмо морало бити таке врсте, а знам да Ти то не би било мило. До прекјуче смо имали врло лепо време, па смо шетали и убијали досаду којекако, али прекјуче паде нека луда киша, па похладне, као код нас у јесен. Јуче није било кише, али је било тако хладно, да сам морао, да обучем јегера. И због тог времена био сам нерасположен и зловољан, а с друге стране мислио сам непрестано на Тебе и на

I received your letter only before dark last night, instead in the morning, and that is why I am writing to You no sooner than now. I missed one day, but maybe it’s for the better, as I was so moody yesterday and the day before, that the letter would have certainly been of the kind, and I know that You wouldn’t like that. Until the day before yesterday we had very nice weather, so we went for a walk and did many different things to relieve boredom, but on the day before yesterday it was raining heavily, and it was as cold as in the autumn in our country. There was no rain yesterday, but it was so cold that I had to wear my camel hair coat. It was the weather which, in the first place, made me moody and morose, and in the second place I was constantly thinking about You and the house, waiting in vain 37


Ивица Трајковић

38

кућу, писмо сам узалуд очекивао, те се тако све скупило и удесило, да сам се кајао и што сам пошао овамо. Но данас је већ боље. Освануо је опет красан дан, пре подне сам шетао, а сад Ти пишем, а то ми је сад најмилија забава. Ти си у Твоме писму ударила мало у тужне жице, које лепо одјекују а и приличе положају, у коме си, јер ја по себи познам, како ти је. Ну ја Те молим, разби мало бригу, разведри се читањем, свирком, радом у кући, па ће и то кратко време проћи, и ми ћемо бити опет заједно. Велиш да те звали код Даце, па ниси хтела да идеш. Врло си добро урадила, што ниси ишла. Уопште, ваља да избегаваш све кругове, где може бити олајавања и миндерлушке политике. Ти си паметна и разборита, па увек можеш наћи забаве ван таквога друштва. Кућа је најбоља забава. Добро си радила што си ишла код Ђорића, јер су и он и она разговорни и забавни, али никад неће да воде туђу бригу, а још мање да седе и оговарају, и да измишљају себи забаве на туђ рачун. Ја ћу данас писати опет г. Поробићу, да Ти да, што имам да примам, па Ти распорeди све, што треба. А док не примиш паре од њега, Ти ми немој шиљати оних 30 форинти, већ то употреби за кућу. Размени их и троши, док од њега не добијеш. Ја ћу ваљда моћи да прођем и са овим што имам, а ако баш не иде, ја ћу Ти

for your letter, and so all piled up and accumulated, that I even regretted my coming here. But today’s better. It is a beautiful day today, I went for a walk in the morning, and now I’m writing to You, and that is my dearest diversion now. Your letter sounded like sad music to me, resonating nicely and becoming of your situation, and I know how you feel because I feel the same. Still I pray you, take a break from your worries, lighten up by reading, playing some music, doing the chores, and so the time will pass, and we will be together again. You say that you were invited to Daca’s, but did not want to go. You did very well not to go there. In general, you should avoid all the circles which spread rumours and idle chat. You’re smart and sensible, so you can always find some fun out of such a society. The household is the best entertainment. You did well to visit the Đorić family because both he and she are conversational and amusing, but they never mind someone else’s business, even less gossip and make fun of other people. I am going to write again to Mr. Porobić today and tell him to put my allowance at Your disposal to provide anything you need. Until You receive money from him, do not send me the 30 forints, but use them for the household. Exchange and spend them, until you get money from him. I’ll probably be able to manage with what I have, and if that


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца писати, и Ти ћеш ми послати, а од куда то ћу Ти јавити. Кад буде дошао г. Поробић код Тебе, или кад се иначе будеш састала са њим, само га упитај, да ли сам ја што год писао њему и више ништа, он ће већ разумети. Сад бих био тако расположен да Ти пишем много и много, да Ти продужим описивање, али је време тако лепо, и то треба употребити, да не бих после, кад стане падати киша, и кад се никуда не може ићи, опет патио од досаде и дуга времена. Ја ћу дакле, кад је лепо да шетам, а кад је ружно, више да Ти пишем. То је додуше мала себичност, али Ти си тако добра, па ћеш ми опростити, јер знаш да сам овамо дошао на лечење, а ово може бити успешно само онда, кад човек има што мање туробних дана. Јуче сам писао Ђорићу, и питао га шта је са нашим осигурањем, јер сам читао у новинама, да је Хиршл тапетар банкротирао, а он је агент друштва „Њујорк“, па се бојим да он није што год упропастио. Састани се са кумом, па га питај шта је урадио. Јуче је Чика добио писмо из Орловата, и јављају му да је Ангелина добила сина, и да су обоје здрави. Сретно им! А сад, душо Мицо, буди ми весела, ово мало дана прохујаће и ми ћемо бити опет заједно. Само да Бог даде здравља и Теби и мени, па ће све добро бити.

does not work out, I’ll write, and You shall send me, I’ll inform You wherefrom you will get the money. When Mr. Porobić comes to see You, or when you meet him, just ask him if I had written anything to him, he would already understand. Now I am in the mood of writing to you at great length, to prolong my narrative, but the weather is so nice and it should be used, otherwise I’d suffer later (when the rain starts and when I can’t go anywhere) from boredom and monotony. I will therefore hike when the weather is nice, and when it is bad, I will rather write to You. This is admittedly a little selfishness, but You’re so kind, You will forgive me, because You know that I came here for treatment, and it can be successful only when a man has as few dreary days as possible. Yesterday I wrote to Đorić, and asked him what had happened with our insurance, because I read in the newspaper that Hiršl, the upholsterer, went bankrupt, and he is the agent of “New York” insurance company so I’m worrying lest he had messed something up. Meet with our godfather and ask him what Hiršl had done. Uncle got a letter from Orlovat yesterday, they wrote to him that Angelina had a son, and that they both were well and healthy. Good luck to them! And now, my dear Mica, be cheerful, these few days will pass quickly and we’ll be together again. May God give health to you and me, and everything will be fine. 39


Ивица Трајковић Поздрави мајку и све наше миле и драге, а Тебе много и много поздравља и љуби

Say hello to mother and all our loved ones for me, and to You I send all my love and caress

Твој Стипан

Your Stipan

Марија Мокрањац, 1902. год. Marija Mokranjac, 1902

40


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Карлсбад, 1. Августа 1898. год.

Carlsbad, 1st August 1898

Мицо моја,

Мy Mica,

Добро си погодила. Ја Ти не пишем, да Те уверим о својој љубави, јер Ти у њу не сумњаш, као што и сам не сумњам да Ти мене волиш. Не пишем Ти ни ради тога, да Ти се више допаднем, јер то људи чине обично пре свадбе, узајамно се лажу, крију своје мане, износе само врлине, не би ли једно друго преварили, а после како им Бог да. Ну, хвала Богу, ми то нисмо ни пре свадбе чинили, јер смо дуго и дуго били заједно, а ја сам у своме понашању, и изношењу својих мана доста отворен, а Ти си још више, те се ниси никад трудила да своје осећаје прикријеш, већ „Клот ко јургет“, „што на уму то на друму“. Добро си, дакле, погодила, да моја вредноћа није доказ љубави, јер та је ту, већ је унутарња потреба да с Тобом што више разговарам, да себе и Тебе разонодим. Овде су опет настали лепи дани и шетње се продужују. Чика и ја полазимо готово увек без плана, а са намером да се далеко не удаљујемо од вароши. Али миц по миц, ми и нехотице идемо на најудаљеније врхове околних планина и кула за изгледе. То нам прави особито задовољство, да пођемо путем, којим до сад нисмо ишли, па да нађемо, шта има занимљивога. И збиља, куд год се макнемо ван Карлсбада, наилазимо на

You guessed well. I do not write this to assure You of my love, for you do not doubt it, just as I do not doubt that you love me. I do not write either because I want you to like me more, since people usually do that before the wedding: they lie to one another, hide their faults, showing virtues only in order to deceive one another, and put everything in God’s hands from there onwards. But, thank God, we did not do that even before the wedding, since we had been together for a long time before, and I have been very direct both in my behavior and in revealing my faults, and You even more so, You have never tried to conceal Your feelings but “Klot ko jurget” – “You have always worn your heart on your sleeve”. Yes, You guessed well that my eagerness is not a proof my love, since it is proved by itself, but my inner urge to talk to you more, to entertain both You and myself. We have beautiful days here again, and our walks are becoming longer. Uncle and I usually set off without a plan, and our intension is not to go too far away from the town. But, step by step, we unintentionally head towards the highest mountain peaks in the area and the viewpoints. It gives us special pleasure to take a road we didn’t take

41


Ивица Трајковић све нове и нове изгледе и панораме. Поједина су места тако лепа, да човек не може ока одвојити од њих. И природа је сама лепа, али су је људи вредноћом још више улепшали. Дивно уређене шуме, испресецане красним стазама и окићене гостионицама, вилама и кулама за изглед, красно уређена поља и ливаде, а између Карлсбадских брда и ливада вијугава река Тепла, а мало даље око Карлсабдских планина мало већа и рибама богата река Егер, све то даје шетачу силне промене и уживање, али ах! И форинте му из џепа мами. Јуче смо били на Stefanie Warte, одакле сам Ти и карту послао, али сам заборавио да Ти кажем да је с нама био и Ника из Самоша. Овде има доста Срба, неће те занимати да им знаш имена. Ми се с њима састајемо на „водопију“, али иначе слабо шетамо заједно, јер су Срби, као Срби, сувише комотни да шетају и равницом, а камо ли да се веру по брдима. Немају ни мало осећаја за лепоту природе. Уосталом нама нико и не треба. Нас двојица доста смо себи самима. У Чика Урошевој је души читав један свет, а ја се трудим, да му не изостанем. Као што видиш наше је друштво у нама самима и ми се с тим друштвом умемо да нађемо. Шетајући разговарамо, а кашто и ћутимо. Код људи, који мисле и осећају, и ћутање је разговор. 42

before and to come across interesting sights. And really, wherever we move outside Carlsbad, we run into new scenes and views. Some places are so beautiful, that you can’t take your eyes off them. And the nature itself is beautiful, but the people, with their eagerness, have made it even more beautiful. Wonderfully neatened woods carved with gorgeous paths and embellished with cottages, villas and viewpoints, perfectly neatened fields and pastures, the Tepla River curving through Carlsbad hills and fields, and the Eger River, large and full of fish, running a little farther from the Carlsbad mountains. All these sights give immense pleasure and variety tо a hiker, but alas! They also tempt the forints out of his pocket. We were at the Stefaniewarte yesterday, wherefrom I sent You a postcard, but I forgot to mention that Nika from Samoš was with us, too. There are a lot of Serbs here; you wouldn’t be interested in their names. We meet them at „water drinking“, but apart from that we rarely hike together, because Serbs, the way they are, are too casual to walk even in the plains, and let alone to climb some hills. They do not have the slightest regard for natural beauties. Anyway, we do not need anybody. The mere company of the two of us is sufficient. In Uncle Uroš’s soul there is an entire world and I try to keep up with him. As you can see the two of us are each other’s company and we can manage


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Ну доста о томе, јер ако даље почнем да развијам ову тему, како сам почео изаћи ће, као да се ми овде врло добро забављамо, и да нам чак ни Ви тамо далеко на истоку ништа не требате. Но то, бога ми, није истина. Ми једва чекамо, да се сврши ово водено пијанство, па да Вам дођемо и да Вас загрлимо. А то ће бити, душо моја, око 19 Августа. 16 Августа поћи ћемо из Карлсбада преко Прага, ту ћемо се задржати, ако нам дозволе финансије, 1 дан, а можда и у Бечу један дан, те ћемо тако стићи реченога дана. Чика ми предлаже, да одавде идемо заједно у Орловат и Томашевац, али би онда морала и Ти отићи тамо, па да се отуд заједно вратимо. Но ја се још нисам на то решио. О томе ћу Ти писати доцније. Најтеже ми је да се решим за Чикин предлог, шта ако 20 Авг. треба да сам у Београду због школе а и због нашег осигурања, а шта је најважније, не знам још, како ћу стајати са новцем. Замоли Ђорића нека се распита, да ли ће оних скупштином вотираних 5.000.000 од нар. Банке утицати, да ми добијемо плату за Август мало раније. Ако то буде онда ћу моћи да направим план и за Твој и за мој пут, а ако не буде, онда ћу ја право у Београд, што, у осталом, опет има својих добрих страна. Поздрави Тасу и замоли га, да дозволи Коси, да са свим или што чешће остаје код Тебе.

with that quite well. We talk during the walks and sometimes we are silent. People who can think and feel communicate even when they do not talk. But enough about that, because if I try to elaborate this further, it will turn out that we’re having great fun here, and that we do not need all of you in the East at all. But, I swear to God, that is not true. We can’t wait to finish this watery drunkenness and to come and hug you all. Аnd that, my darling, will be around 19th August. On 16th August we are setting off from Carlsbad via Prague, and we will stay there for one day, if our funds run to it, and maybe in Vienna for a day, too, and therefore we will be arriving on the above mentioned day. Uncle suggests that I should go directly to Orlovat and Tomaševac with him, but then you would have to go there too, and we would return to Belgrade together. But I haven’t decided yet. I will write to You about that later. It’s hard for me to accept Uncle’s invitation: what if I have to be in Belgrade on 20th August, because of school and our insurance, and what’s even more important, I still don’t know if I will have enough money. Ask Đorić to inquire whether the 5,000,000 approved by the Assembly from the National Bank, will result in our receiving the August salary earlier. If that may be the case then I will be able to make plans both for Yours and my journey, and if not, then I will come straight to Belgrade, which, after all, has its advantages. Say hello to Tasa for me, and ask him to let Kosa stay at Your place as often as possible. 43


Ивица Трајковић Када се у цркви састанеш са Маринком, или иначе, запитај је за адресу г. Фејфара, па ми је одмах пошаљи, јер сам рад да му пишем да ме у Прагу дочека. Поздравље мајци и свима нашима, а Теби пуно пуно поздрава и пољубаца* од Твог Стипана.

When you see Marinka at church, or at some other place, ask her for Mr. Fejfar’s address and send it to me immediately, since I want to write to him to meet me at Prague station. Say hello to mother and all our folks, and to You I’m sending a lot of greetings and kisses* from Your Stipan

*За пољупце нема на пошти ни упутнице ни Nachnahme.

*At the post office there is neither an order nor a Nachnahme for kisses. The postman

Поштар Чика те много поздравља.

Стеван и Марија Мокрањац, као вереници, 18. септембар 1897. год.

44

Uncle sends You his kindest regards.

Stevan and Marija Mokranjac, betrothed, 18th September 1897.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Карлсбад, 4 Августа 1898. г.

Carlsbad, 4th August 1898

Драга моја Мицо,

My dear Mica,

Ево ме Карслбаду. Синоћ сам стигао а јутрос сам већ почео да пијем воду као некад вино. Доктор ми је преписао скоро онако исту диету и пијење воде као и лане, нaјпре воде са „Царске чесме“, која је слабија и мање дејствује, па онда ће све јаче и јаче. Иначе сам потпуно здрав и задовољан а и Чика је тако исто. Само ми је ови дана незгодно било, што ми никога нема. Чика Те добро заступа, разговара ме а и ја њега, али би куд и камо лепше било да си и Ти с нама. Али шта ћемо му, кад друкчије није могло да буде. Ми смо на путу лепо провели, никакав малер није нам се десио, ја сам се владао тако као што треба да се влада човек који иде на лечење. Стан сам узео заједно са Чика Урошем у истој кући где сам лане био – Haus Moltre. Газдарица се обрадовала и изненадила кад ме видела. Обрадовала се на форинте које ћу јој давати, а изненадила се како добро изгледам, вели, да сам се врло добро поправио, и да ми је Карслбад добро чинио. Казао сам јој и да сам се оженио, а она ми рече, да је не само Карлсбад,

Here I am in Carlsbad. I arrived last night and as soon as this morning I began to drink water as I used to drink wine before. The doctor prescribed me almost the same diet and water therapy as the last year: first the water from the “Tsar’s well” which is rather thin and has less effect, and then I will have some stronger waters. Otherwise I feel completely healthy and satisfied and so does Uncle. The only inconvenience I’ve had these days is that I miss my folks. Uncle represents you quite well, he entertains me with his talk and I entertain him, but it would be far better if you were here with us. But what can we do, when it couldn’t be arranged differently. We had a nice journey, we didn’t have any inconveniences, and I behaved in a manner that suits a man who is tavelling on purpose of medical treatment. I rented a joint apartment with Uncle Uroš at the same mansion where I stayed last year – Haus Moltre. The landlady was pleased and surprised when she saw me. She was pleased with the forints she would receive, and surprised with how well I look she added that I gained some nice weight and that Carlsbad did me good. I also told her that I got married and she said that not only Carlsbad but the happy occasion made me look better as well. You see, my dear, that you take great credit for my improved health and looks. Both my heart and my

већ и срећни догађај учинио своје за мој добри изглед. Видиш, драга моја, да Ти имаш велике заслуге за мене и моје здравље. Ето сад би и

45


Ивица Трајковић срце и перо хтело да Ти ваздан пишем о Теби, о себи, да Ти пишем похвалне песме, али све ти није потребно, јер Ти то све добро знаш, и моја писмена уверавања била би сувише бледа према ономе, шта ја осећам. Сутра ћу ти писати још једно писмо, и Ти немој поћи из Београда док ти писмо не добијеш, у њему ће бити важних ствари. Ово Ти пишем на брзу руку. А сад, буди ми здрава и добра, немој сувише да се бринеш о мени, мени је са свим добро. Много поздрави мајку, Миту и све остале, а Ти прими много поздрава и пољубаца од Твог Стеве

Венчана фотографија Стевана и Мице Мокрањац, 1898. год.

46

pen want me to write incessantly about You, about me, to write odes in Your honour, but You wouldn’t need that, because You know that very well, and my written assurance would be too faint in comparison to what I feel for You. I’m going to write You another letter tomorrow, so do not leave Belgrade until you get it, there are going to be some important matters in it. I am writing this in haste. And now, stay in good health and mood, do not worry too much about me, I am quite fine. Send my kindest regards to mother, Mita and the others, and to You I’m sending a lot of greetings and kisses Your Steva

A wedding photograph of Stevan and MarijaMokranjac, 1898


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Карлсбад, 12 Авг. 1898

Carlsbad, 12th August 1898

Мицане мој,

My Mican,

После подне ћемо ићи у оближње село Далвиц. Кажу, да је тамо лепо. Оно истина, овим људима овде све је лепо. Од куће су пошли са намером, да им се овде све допадне, па, разуме се да им је онда лако и задовољити. Отуда овде се и виде само весела и насмејана лица. Још никога нисам видео да таре свој нос. Све је задовољно. Бригу, незадовољство и недопадање оставили су код куће, или су платили коме Јевренку, да се за њих брине, а они живе спокојно и задовољно као принц од Аркадије. И ја се трудим да следујем њиховом примеру, јер веле, да само у оваком расположењу ова вода сигурно лечи, али опет по који пут одужим лице, опустим нос. Ето нпр. јутрос сам очекивао од Тебе писмо или карту, па ништа не добих. Мислио сам, мора бити да јој нешто фали, или је срдита на кога у кући, или ван куће, а можда чак и на мене чекајући моје писмо. Покуњио сам се мало, па сам се упутио на доручак. (Обично после „водопија“ долазим кући да оставим чашу, и да видим да ли има каквога писма). Уз пут, пролазећи кроз овај шарени свет, гледећи све задовољна лица, премишљао сам, па

We’re going to a neighbouring village Dalvic later this afternoon. People say it’s nice there. To tell you the truth, the people here find everything nice. They made the plan to like everything here even back home, so it is logical that they are easy to please. That is why one can only see happy and smiling faces around. I haven’t seen anyone with a long face. All the folks are satisfied. They left worries, disappointments and dislikes back home, or they paid a Jew to look after them, so that they can live peacefully and pleasantly as the Arcadian prince. I myself am trying to follow their example, since it is said that this water only cures if you are in such a mood. Still, sometimes I do get a long face. This morning, for example, I was expecting a letter or a card from You, but I didn’t get anything. I thought: there’s something wrong with her, she might be angry with someone at home, or outside home, or even with me since she is waiting for my letter. I was sulking a bit, and then I went for breakfast. (After the “water drinking” I usually go back to the apartment to return my glass and to see whether a letter arrived). On my way to the apartment, walking through these colourful crowds, looking at their content faces, I thought: Maybe there’s nothing wrong with her, she’s not angry with anyone, with

можда јој ништа не фали, ни на кога није срдита, а најмање на мене, већ просто није имала ништа важнога да ми саопшти. Ја сам се

47


Ивица Трајковић умирио, и блејао сам, задовољно у разне ствари, у лепа, смешна и свакојака лица, у шарене и чудне тоалете, у дебеле и танке струкове, у омидерене и безмидерене Еве, а нарочито сам се задржао поред једног дућана, где се продају разни уметнички производи за украс сала, кабинета итд. Разне статуете и бисте чудновати канделабри и асталчићи, и пуно других лепих ствари, које су ми тако близу und duch so fern. Али ја, не помишљајући много на даљину, већ на близину, уживао сам у њима. Нарочито ме развеселила у теракоти израђена два талијанска tamena (мангупа), што пале један од другог цигарице. Босоноги, са дивним закрпама на хаљинама, праве тако задовољно и смешљиво лице, да се сваки, који их погледа, мора насмејати. Нећу даље да Те морим са осталим описивањем. Ово сам Ти само напоменуо, да видиш, како ова овдашња разноликост утиче на свакога, па и на мене. Доручковао сам код Пупа. После доручка кренуо сам се кући одакле Ти и пишем ово писмо. Уз пут смо срели нашега Краља. Он је дошао још прекјуче. Дочекали смо га на станици. Он се са свима руковао и поздравио. Само се Чика Урош склонио. Урош остаје увек онај стари Урош.

48

Хтео сам још да Ти кажем да у Долвицу има и једна порцеланска фабрика. Ја ћу после подне гледати фабрику и њене производе, али

me in the least, maybe she just didn’t have anything important to write about. I calmed down and watched various things in amusement: pretty, funny and many different faces, colourful and extraordinary outfits, fat and thin waists, corseted and corsetless Evas, and one shop in particular caught my eye, a shop which sells different artistic items for banquet hall decoration, cabinets, etc. Numerous figurines and busts, incredible chandeliers and coffee tables, and many other lovely things, so close to me und duch so fern. But I enjoyed their closeness and rather ignored the distance. I was especially thrilled with two terracotta Italian tamens (revelers), lighting cigarettes one from another. Barefoot, with charming patched robes, their faces so happy and funny that any man who casts an eye on them has to laugh. I won’t bother You with further details. I only mentioned this to describe how this place’s diversity affects everybody, including me as well. I had breakfast at Pup’s. After breakfast I went back to the apartment wherefrom I’m writing this letter. We met our King on the way here. He arrived the day before yesterday. We met him at the station. He said hello and shook hands with everyone. Only Uncle Uroš stood aloof. Uroš has always stayed the same old Uroš. I also want to tell You that there is a porcelain factory in Dolvic. I am going to visit it and see its goods later, but I won’t buy anything. I used


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца ништа нећу купити. Погрешно сам казао: „нећу“ – већ треба не могу, јер ћу једва да изађем на крај са овим новцем што га имам. Ја сам мислио да останем овде само 21 – 24 дана, и онда би и могло бити што год од куповине, али овако, као што знаш, остајем 28 дана у месту, те од поклона нема ни збора ни разговора. Нећу моћи ни једну иглу да купим, а камо ли порцуланске ствари. Душо Мицо, ово моје извињавање о куповини, управо о некуповини, не тиче се Тебе, јер Ти знаш са коликом сам сумом пошао, а сем тога Ти тако што и не тражиш. Али молим Те, извини ме код мајке. Поздрави је много и кажи јој да за овај пут неће се моћи огрнути свиленом марамом. Нека смо само живи и здрави, биће други пут и тога. Још од прошле недеље почео сам да бројим на зрна. Остало је још седам, не рачунајући данашњи дан. И онда се креће из Карлсбада, а свега још десет па да Те загрлим и пољубим.

the wrong word: “won’t”– the right word would be “can’t”, since I’ll hardly make my ends meet with the money I’ve got. I thought I would stay here for only 21-24 days, and then I could do some shopping, but as You know, I’m staying here for 28 days, so the presents are out of the question. I won’t be able to buy a needle, and let alone porcelain. My dear Mica, my apologies for shopping, actually non-shopping, are none of Your concern, since You know with how much money I set off, and besides, You do not ask for anything like that. But please, ask my mother to excuse me. Give her my kindest regards and tell her that this time it is not possible to get her a silk shawl to put on. We’ll have that another time, may we be healthy and safe. I started counting the days as early as last week. There are seven left, without today. I will be leaving Carlsbad then, and after ten more days I’ll hug and

Твој Стипан

Your Stipan

kiss You.

49


Ивица Трајковић

Породица Мокрањац на Врбицу, 1902. год. The Mokranjac Family, on Lazarus Saturday, 1902

50


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Карлсбад, 1/14. јула 1900. године Мила моја Мицо, Синоћ сам овде стигао, а јутрос сам већ пио воду, ишао лекару и цело пре подне шврљао, те тражио стан. Па како нигде нисам могао наћи јефтинији стан него у хотелу, те сам остао, где сам и одсео. Истина је, да је мало далеко од средишта, и да ми се соба приближила небу. Али, то ништа не мари, јер шетање је у Карлсбаду и иначе обавезно, а за пењање измислио је „Чваба“ лифт. Овде је пуно света, „сезона“ је, као што веле у највећем јеку. И за то је све скупље него обично, а нарочито станови. Али ја се надам, да ћу са овим, што имам, изаћи на крај. Време је овде дивно. Веле, да је до скоро падала киша, а ја мислим да ће сад Бог мени за љубав окренути лепши лист, јер ја му певам химне, а и певаћу му, догод узживим. По овоме првоме дану, рекао бих, да ће се Бог смиловати са лепим временом и добрим здрављем. У Бечу сам само ноћио. Перина се жена особито радовала на слатко. Свилу сам јој дао, и она ће ми јавити шта ће да кошта, па ако се рентира, ако не буде претерано скупо, ја ћу јој писати, да да фарбару, да од старог направи ново.

Carlsbad 1-14 July, 1900 My dearest Mica, I arrived here last night, and this morning I already drank the water, saw the doctor, and walked all morning looking for a place to stay. And since I couldn’t find anything cheaper than this hotel, I decided to stay here, where I spent the night. Frankly, it’s a bit far from the centre, and my room is too close to the sky. But it doesn’t matter, as walking is necessary in Carlsbad, and Swabians had invented the elevator for climbing. It’s swarming here; the season is, as they say, in full swing. Hence the higher prices, of the apartments in particular. But I hope that I will make my ends meet with what I’ve got. The weather is beautiful. They say that it rained a lot some days ago, but I believe that God will turn over a new, nicer leaf, because I sing hymns to him and I will sing to him as long as I live. Judging by the first day, I’d say that God will bless us with nice weather and good health. I only spent a night in Vienna. Pera’s wife was really delighted with the fruit preserve. I gave her the silk, and she will inform me about the price, and if it’s not too expensive, I’ll write to her to give it to the cloth painter, to renew it. 51


Ивица Трајковић Јутрос сам се мерио. Тежак сам 75 кила равно. Дакле значи, да сам, од од како сам се први пут код Ђорића мерио, добио 10 кила. Хвала Богу, добро је ишло, а ваљда ће после Карлсбада поћи још боље. Пера Николајевић је славан човек, он је једини дошао да ме испрати, и ја сам му испричао ону неприлику са Задругом, и замолио га да то отклони. Ја се надам да је он то учинио, и да Ти ниси имала никаквих непријатности. Мицо душо, ја знам да....

I measured my weight this morning. I weigh exactly 75 kilograms. That means that I gained 10 kilos since I measured at Đorić’s last time. Thank God, it all went very well, and I hope that it will go even better after Carlsbad. Pera Nikolajević is a great man, he is the only one who came to see me off, and I told him about the trouble with the Cooperative, and asked him to sort that out. I hope that he had done that, and that You did not have any inconvenience. Мica, honey, I know that....

Поред пет писама која је из Карлсбада Мокрањац писао својој супрузи, у Музеју Крајине чува се и једно занимљиво писмо Мокрањчевог пријатеља, књижевника Драгомира Брзака:

Besides five letters from Carlsbad which Mokranjac wrote to his wife, the Krajina Museum also holds another interesting letter written by Mokranjac’s friend, a writer Dragomir Brzak:

8. II 1900. Београд

8th February1900 Belgrade

Драги Стево, Јавио си се свима и свакоме, или писмом или картом; чак си и дамама карте – ansichts – шиљао, и само се не хтеде мени јавити. Зашто? Ја не знам. Ако си се јављао зато, што си њих сматрао за пријатеље твоје, онда ми је жао што си мене из тога списка избрисао. Ја и ти доста хлеба заједно поједесмо и, надам се, да ти ничим не дадох повода да у моје пријатељство 52

Dear Steva, You wrote to each and every one, either a letter or card; you even sent cards – ansichts – to ladies, and the only one you did not want to write to is me. Why? I do not know. If you wrote to them because you considered them your friends, than I’m sorry that you removed me from that list. We spent a lot of time together and I hope that I didn’t give you any reason to doubt my friendship. If you had written


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца посумњаш. Ако си им се јављао за то, што је тако твоја воља била, онда је то друга ствар и ја противу тога ништа немам. Јављај им се и даље, па ако кадгод добијеш воље, да се и мени јавиш, јави ми се, а ја ти нећу дужан остати. Тек свакако требало би мало и о мени рачуна да водиш, осим ако ти нисам, почем, сасвим из воље испао. „Кад неће Мухамед Брегу, онда ће Брег Мухамеду“. Када се ниси хтео ти мени јавити, ево да се ја теби јавим; да те поздравим; да се порадујем твојем оздрављењу; да ти пожелим скори повратак међ’ твоје драге и миле и да ти речем: да овамо доле још живи један твој добар и искрен пријатељ. Драгомир Брзак

Драгомир Брзак

to them because you wanted it that way, then it’s your choice and I’ve got nothing against it. Write to them yet again, and if you want, write to me as well, and I will reply. Anyway, you should take care of me a little, if you hadn’t by any chance taken dislike to me. “If the mountain won’t come to Muhammad, Muhammad must go to the mountain“. When you hadn’t wanted to write to me, I had written to you; to say hello, to send my regards; to express joy for your recovery; to wish you a nigh return to your beloved and to tell you that you still have a true and honest friend here. Dragomir Brzak

Dragomir Brzak

53


Ивица Трајковић РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ ЗБИРКЕ СТЕВАНА МОКРАЊЦА Појам разгледнице је новијег датума, користи се у периоду између два светска рата и означава поштанску карту која на једној страни носи визуелну представу. Илустроване поштанске карте, тј. разгледнице, штампају се масовно, у серијама, помоћу различитих техника штампе или фотографије и дистибуирају се путем савремених система комуникације. Време од појаве првих разгледница исувише је дуго, тако да су се квалитет штампе, техничка решења и обичаји комуницирања мењали. Остали су, уз мале варијације, стандарди димензија 9х14 cm.33 Данас се интересовање за разгледницу задржало у уском кругу посвећених колекционара и картофила, који су успели да сачувају не само сећање на саму разгледницу, већ и одређену информацију коју она носи. Посматрано из данашњег угла уочавамо да стара разгледница, поред основног својства које је одредила практична намена у време њеног настанка, поседује и одређене квалитете који се могу разматрати и бити интересантни са

54

33 O. Дрезгић, Сремска Митровица на старим разгледницама (1890–1940), Сремска Митровица, 1998, 9-10.

POSTCARDS FROM STEVAN MOKRANJAC COLLECTION

The concept of a postcard is of a rather later date; it started being used during the period between the two world wars and implies a card with a visual presentation on one side. Illustrated postal cards, i.e. postcards, were printed massively, in series, using various printing or photo techniques and distributed via modern communication systems. It’s been a long time since the postcards first appeared and therefore the printing quality, technical solutions, and the communication characteristics have changed. The dimension standards, with slight variations, have remained the same – 9х14 cm.33 Today, the interest in postcards has remained present in a narrow circle of devoted collectors and postcard lovers, who have managed to keep the memory alive both of the postcard and the information it presents. From today’s perspective we can notice that the old postcard, besides its initial practical purpose, has some other interesting aspects. A postcard is often an important historical documentary source that visually brings closer the images of urban space, nature, public festivities, 33 O. Drezgić, Sremska Mitrovica na starim razglednicama (1890-1940), Sremska Mitrovica, 1998, 9-10.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца више аспеката. Разгледница често представља значајан документаран историјски извор који нам визуелно приближава слике урбаног простора, природе, јавних свечаности, рата, знаменитих људи и хероја, народа, као и репродукције уметничких дела. Изучавањем разгледница уочавају се особености културних трендова, мода кореспонденције, друштвене норме, приватни и јавни живот, као и могућност праћења друштвено-историјских промена. Први поглед на рукописе, писма, језик комуникације, адресе, марке, печате сведочанства су материјалног и духовног живота на одређеном простору и у одређеном времену, поготово у недостатку других извора.34 У данашње време разгледница се користи као захвално средство за научно - популарно представљање одређене теме било да се ради о књизи, брошури или изложби. Од времена када су се појавиле у трећој четвртини 19. века, па до данашњих издања, илустроване поштанске карте представљају веома распрострањене визуелне артефакте и чине значајан сегмент визуелне културе модерног доба. Оне припадају корпусу нових визуелних медија који су се појавили током 19. века. Настанак разгледница у Србији практично кореспондира с појавом филма, док им је

war, famous people and heroes, nations, as well

34 О. Делић, нав. дело, 4.

34 O. Delić, op. cit., p. 4.

as reproductions of works of art. By studying postcards one can observe peculiarities of cultural trends, correspondence fashion styles, social norms, private and public life, as well as monitor the sociohistorical changes. The manuscripts, letters, language of communication, addresses, stamps, seals, are certificates of the material and spiritual life in a particular place and at a particular time, especially in the absence of other sources.34 Nowadays, postcards are used as a valuable means for popular science presentation of certain topics be it a book, brochure or exhibition. From the time they first appeared in the third quarter of the 19th century to their present editions, illustrated postcards have exemplified a wide range of visual artifacts, making a significant segment of the visual culture of the modern age. They belong to the scope of the new visual media that appeared during the 19th century. The appearance of postcards in Serbia practically corresponded with

55


Ивица Трајковић

56

велика претходница и основа у 19. веку била фотографија.35 На првим разгледницама коресподенти су, хтели – не хтели, морали да штампају текст преко илустрација, јер је полеђина била резервисана искључиво за адресу. Иако су најчешће у питању топографске разгледнице, у периоду пре Другог светског рата биле су веома популарне и тзв. репортерске, јер су на њима у серијама представљани свечани догађаји.36 У збирци Стевана Мокрањца чува се 370 разгледница. Од укупног броја, на Мицу је адресирано 254, на Мокрањца 81, на Момчила осам, на породицу Стојановић пет, на породицу Предић четири разгледнице и једна разгледница на матуранте Панчићеве гимназије, док је 17 разгледница неискоришћено. За израду ових разгледница коришћене су различите штампарске технике: литографија као цртеж са бојом и без ње; црно – беле фотографије тониране су у браон, плаво или зелено; вишебојне разгледнице настале су колорисањем фотографија, а меки тонови опонашали су стварну слику у природи. Боја је често надокнађивала полутонове са фотографија, које је било тешко пренети штампарском техником.37

the beginnings of film, while in the 19th century their

35 Ј. Пераћ, Разгледнице у Србији: 1895 –1914/Picture Postcards in Serbia: 1895 –1914, Каталог изложбе, прир. Ј. Пераћ, Београд, 2009, 21. 36 Исто, 14. 37 О. Дрезгић, нав. дело, 10.

35 J. Perać, Razglednice u Srbiji 1895 -1914/Picture Poscards in Serbia: 1895 -1914, Exhibition catalog, ed. J. Perać, Belgrade, 2009, p. 21 36 Ibid., p.14. 37 О. Drezgić, op. cit.,p.10.

great forerunner was a photograph.35 On the first postcards, correspondents had to, whether they wanted it or not, write the text over the illustration, because the back was reserved exclusively for the address. Although they usually were topographical postcards, in the period before World War II, so-called reporter postcards were also very popular because they presented series of festive events.36 There are 370 postcards kept in Stevan Mokranjac collection. Of the total, 254 postcards are addressed to Mica, 81 to Mokranjac, 8 to Momčilo, 5 to the Stojanović family, 4 postcards are addressed to the Predić family, one card is addressed to Pančić Grammar school graduates, while 17 postcards had not been used. These postcards feature various printing techniques: lithography as a coloured or black-and-white drawing; photographs tinted with red, blue or green; colour postcards were created by adding soft colours to black-and-white photographs, heightening their realism. The colour often compensated for the halftones in the photos, which were difficult to transfer using the standard printing technique.37


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца Разгледнице представљају вербалну поруку проистеклу из личних контаката, тако да међу њима има: пријатељских, породичних, другарских, путописних, љубавних..., како оних које је Мокрањац писао са путовања Београдског певачког друштва и са одлазака на лечење својој супрузи, тако и бројних разгледница које су Мокрањчевој породици писали пријатељи и рођаци. Исказују емоције и тренутно стање личности која их исписује, однос према појединцу, али и групи. Мисли, осећања и ставови пошиљаоца чине разгледницу личном. На разгледницама које је Мокрањац слао Мици, уочавамо неке од најинтимнијих момената, као што је љубавна изјава. Обично је почетни облик његових разгледница гласио Драга Мицо, Драга Моја, Мила моја Мицо, Мицико Моја..., кроз који исказује поштовање и љубав према супрузи, док се потписивао Твој Стипан. Тако на разгледници из Будимпеште од 15. фебруара 1899. године, Мокрањац пише својој супрузи: Драга Моја, Много мисли на Тебе и поздравља те Твој Стипан.(инв. бр. 152). Разгледнице су писане из многих градова, већином из градова западне и средње Европе (Карлсбад, Лајпциг, Берлин, Дрезден, Франкфурт, Беч, Праг, Будимпешта...) и са јужнословенских простора. Ове разгледнице су важни документи у проучавању Мокрањчевог приватног живота.

Postcards are verbal messages resulting from different personal contacts: friendships, family, mates, travel, love ... The collection contains both the postcards written by Mokranjac from his Belgrade Choral Society tours and his treatment journeys, as well as those addressed to the Mokranjac family by friends and relatives. They express the sender’s emotions and the state of mind at the moment of writing, the attitude towards the addressed individual or group. The thoughts, feelings and attitudes of the sender make the card personal. In the postcards that Mokranjac sent to Mica, we see some of the most intimate moments, such as declarations of love. Usually, the openings of his postcards said: Dear Mica, My dear, My darling Mica, My Micika..., expressing respect and love for his wife, while he used the words your Stipanto sign the postcards. So on a postcard from Budapest on 15th February 1899, Mokranjac wrote to his wife: My dear, I’m thinking about You a lot, and I’m sending You my good wishes, Your Stipan (inv. no. 152). The postcards were written from many cities, mainly in Western Europe (Carlsbad, Leipzig, Berlin, Dresden, Frankfurt, Vienna, Prague, Budapest ...) and South Slavic area. These postcards are important documents for the study of Mokranjac’s private life. 57


Ивица Трајковић

58

Разгледнице су инвентарисане и документационо су обрађене у музејској веб апликацији Етернитас, намењеној обради података о културној баштини Музеја Србије.

The postcards have been listed and processed by the museum web application Eternitas, intended for processing the cultural heritage data of the Museums of Serbia.

Каталошки попис разгледница из збирке Стевана Мокрањца:

The list of postcards from Mokranjac collection kept in the Krajina Museum:

1. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Предићевој, 24.6.1897. (инв.бр.1) 2. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Предићевој, 2.7.1897. (инв.бр.2) 3. Разгледница Лајпцига, Јоца – Мици Ст. Мокрањац, 27.2.1898. (инв.бр.25) 4. Разгледница Лајпцига, Јоца Предић сестри Мици Ст. Мокрањац. 21.4.1898, (инв.бр.28) 5. Разгледница Томашевца, Урош Предић Мици Мокрањац, 12.6.1898. (инв.бр.287) 6. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.7.1898. (инв.бр.96) 7. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.7.1898. (инв.бр.3) 8. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 26.7.1898. (инв.бр.4) 9. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 31.7.1898. (инв.бр.5) 10. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 4.8.1898. (инв.бр.6) 11. Разгледница Карлових Вари Ст.Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 4.8.1898. (инв.бр.7) 12. Разгледница Локета, Мокрањац и Урош Предић Мици 4.8.1898. (инв.бр.146) 13. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 10.8.1898, (инв.бр.8)

1. Karlovy Vary postcard, St. Mokranjac to Mica Predić, 24/06/1897 (inv.no.1) 2. Karlovy Vary postcard, St. Mokranjac to Mica Predić, 02/07/1897 (inv.no.2) 3. Leipzig postcard, Joca - Mica St. Mokranjac, 27/02/1898 (inv.no.25) 4. Leipzig postcard, JocaPredić to his sister Mica St. Mokranjac. 21/04/1898 (inv.no.28) 5. Tomaševac postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 12/06/1899 (inv.no.287) 6. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/07/1898 (inv.no.96) 7. Karlovy Vary postcard, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 25/07/1898 (inv.no.3) 8. Karlovy Vary postcard, St. Mokranjac to Mica St.Mokranjac, 26/07/1898 (inv.no.4) 9. Karlovy Vary postcard, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 31/07/1898 (inv.no.5) 10. Karlovy Vary postcard, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 04/08/1898 (inv.no.6) 11. Karlovy Vary postcard St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 04/08/1898 (inv.no.7) 12. Loket postcard, Mokranjac and Uroš Predić to Mica 04/08/1898 (inv.no.146) 13. Karlovy Vary postcard, St.Mokranjac to Mica St.Mokranjac, 10/08/1898 (inv.no.8)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 14. Разгледница Карлових Вари, Ст.Мокрањац Мици Ст.Мокрањац, 12.8.1898, (инв.бр.9) 15. Разгледница Маријанских Лазњи, Стеван Мици Ст. Мокрањац, 17.8.1898. (инв.бр.144) 16. Дописница из Прага, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 20.8.1898. (инв.бр.145) 17. Разгледница Земуна, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 16.9.1898. (инв.бр.96а) 18. Разгледница Лајпцига, Лаза и Јоца Мици Ст. Мокрањац, 10.10.1898. (инв.бр.26) 19. Разгледница Лајпцига, Јоца Предић сестри Мици Ст. Мокрањац, 5.12.1898. (инв.бр.27) 20. Разгледница Будимпеште, Ст. Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 15.2.1899. (инв.бр. 152) 21. Разгледница Вроцлава, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 16.2.1899. (инв.бр.147) 22. Разгледница Франкфурта, Ст. Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 16.2.1899. (инв.бр.71а) 23. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 17.2.1899. (инв.бр.29) 24. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 17.2.1899. (инв.бр.30) 25. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 17.2.1899. (инв.бр.31) 26. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 17.2.1899. (инв.бр.32) 27. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 18.2.1899. (инв.бр.33) 28. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 18.2.1899. (инв.бр.34) 29. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 18.2.1899. (инв.бр.35) 30. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 19.2.1899. (инв. бр.36)

14. Karlovy Vary postcard, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 12/08/1899 (inv.no.9) 15. Mariánské Lázně postcard, Stevan to Mica St. Mokranjac, 17/08/1898 (inv.no.144) 16. Postal card from Prague, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 20/08/1898 (inv.no.145) 17. Zemun postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 16/09/1898 (inv.no.96a) 18. Leipzig postcard, Laza i Joca to Mica St. Mokranjac, 10/10/1898 (inv.no.26) 19. Leipzig postcard, Joca Predić to his sister Mica St. Mokranjac, 05/12/1898 (inv.no.27) 20. Budapest postcard, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 15/02/1899 (inv.no. 152) 21. Wroclaw postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 16/02/1899 (inv.no.147) 22. Frankfurt postcard, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 16/02/1899 (inv.no.71a) 23. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 17/02/1899 (inv.no.29) 24. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac.17/02/1899 (inv.no.30) 25. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 17/02/1899 (inv.no.31) 26. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 17/02/1899 (inv.no.32) 27. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 18/02/1899 (inv.no.33) 28. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 18/02/1899 (inv.no.34) 29. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 18/02/1899 (inv.no.35) 30. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 19/02/1899 (inv.no.36) 59


Ивица Трајковић

60

31. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 19.2.1899. (инв.бр.37) 32. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 19.2.1899. (инв.бр.38) 33. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 19.2. 1899. (инв.бр.39) 34. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 20.2.1899. (инв.бр.40) 35. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 20.2.1899. (инв.бр.41) 36. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.42) 37. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.43) 38. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.44) 39. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.45) 40. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.46) 41. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.47) 42. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.48) 43. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.49) 44. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.50) 45. Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.2.1899. (инв.бр.51) 46. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1899. (инв.бр.53) 47. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1899. (инв.бр.56) 48. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1899. (инв.бр.57)

31. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 19/02/1899 (inv.no.37) 32. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 19/02/1899 (inv.no.38) 33. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 19/02/ 1899 (inv.no.39) 34. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 20/02/ 1899 (inv.no.40) 35. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 20/02/1899 (inv.no.41) 36. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.42) 37. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.43) 38. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.44) 39. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.45) 40. Berlin postcard, Stevan Mokranjacto Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.46) 41. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.47) 42. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.48) 43. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.49) 44. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.50) 45. Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/02/1899 (inv.no.51) 46. ​​Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/02/ 1899 (inv.no.53) 47. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/02/1899 (inv.no.56) 48. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/ 02/ 1899 (inv.no.57)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 49. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1899. (инв.бр.58) 50. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1899. (инв.бр.59) 51. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1899. (инв.бр.60) 52. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1899. (инв.бр.61) 53. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.55) 54. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.62) 55. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.63) 56. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.64) 57. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.65) 58. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.66) 59. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.67) 60. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.68) 61. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.69) 62. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 23.2.1899. (инв.бр.70) 63. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.12) 64. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.13) 65. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.14) 66. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.15)

49. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/02/1899 (inv.no.58) 50. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/02/1899 (inv.no.59) 51. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/02/ 1899 (inv.no.60) 52. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/02/ 1899 (inv.no.61) 53. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.55) 54. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.62) 55. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.63) 56. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.64) 57. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.65) 58. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.66) 59. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.67) 60. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.68) 61. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23/02/1899 (inv.no.69) 62. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 23.02.1899 (inv.no.70) 63. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/ 1899 (inv.no.12) 64. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/ 1899 (inv.no.13) 65. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/ 1899 (inv.no.14) 66. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/ 1899 (inv.no.15)

61


Ивица Трајковић

62

67. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.16) 68. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.17) 69. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.18) 70. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.19) 71. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.20) 72. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.21) 73. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.22) 74. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.23) 75. Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.2.1899. (инв.бр.24) 76. Разгледница Дрездена, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.2.1899. (инв.бр.54) 77. Разгледница Легњице, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.2.1899. (инв.бр.149) 78. Разгледница Легњице, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.2.1899. (инв.бр.150) 79. Разгледница Будима, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.2.1899. (инв.бр.153) 80. Разгледница Минхена, Ст. Бинички Стевану Мокрањцу, 11.3.1899. (инв.бр.74) 81. Разгледница – портрет Ј.Ј.Змаја из Загреба од Светозара Стеви, 24.6.1899. (инв.бр.339) 82. Разгледница Минхена, Станислав Бинички Стевану Мокрањцу, 15.7.1899. (инв.бр.75) 83. Разгледница Хамбурга од Јовице Предића сестри Мици, 14.8.1899. (инв.бр.186) 84. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 14.1.1900. (инв.бр.97)

67. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.16) 68. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.17) 69. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.18) 70. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.19) 71. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.20) 72. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.21) 73. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.22) 74. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.23) 75. Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/02/1899 (inv.no.24) 76. Dresden postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 25/02/1899 (inv.no.54) 77. Legnica postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 25/02/1899 (inv.no.149) 78. Legnica postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 25/02/1899 (inv.no.150) 79. Buda postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 25/02/1899 (inv.no.153) 80. Munich postcard, St. Binički to Stevan Mokranjac, 11/03/1899. (inv.no.74) 81. Postcard from Zagreb - J.J.Zmaj portrait, Svetozar to Steva, 24/06/1899 (inv.no.339) 82. Munich postcard, Stanislav Binički to Stevan Mokranjac, 15/07/1899 (inv.no.75) 83. Hamburg postcard, Jovica Predić to his sister Mica, 14/08/1899 (inv.no.186) 84. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 14/01/1900 (inv.no.97)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 85. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 14.1.1900. (инв.бр.101) 86. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 14.1.1900. (инв.бр.102) 87. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 14.1.1900. (инв.бр.103) 88. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 14.1.1900. (инв.бр.104) 89. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 15.1.1900. (инв.бр.98) 90. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 15.1.1900. (инв.бр.105) 91. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 20.1.1900. (инв.бр.107) 92. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.1.1900. (инв.бр 99) 93. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.1.1900. (инв.бр.100) 94. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 24.1.1900. (инв.бр.106) 95. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 3.2.1900. (инв.бр.108) 96. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 8.2.1900. (инв.бр.109) 97. Разгледница Сарајева од Николе Кашиковића Ст. Мокрањцу, 9.2.1900. (инв. бр.298) 98. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 10.2.1900. (инв.бр.110) 99. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 10.2.1900. (инв.бр.111) 100. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 13.2.1900. (инв.бр.112) 101. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 15.2.1900. (инв. бр.114)

85. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 14/01/1900 (inv.no.101) 86. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 14/01/1900 (inv.no.102) 87. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 14/01/1900 (inv.no.103) 88. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 14/01/1900 (inv.no.104) 89. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 15/01/1900 (inv.no.98) 90. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 15/01/1900 (inv.no.105) 91. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 20/01/1900 (inv.no.107) 92. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/01/1900 (inv.br 99) 93. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/01/1900 (inv.no.100) 94. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 24/01/1900 (inv.no.106) 95. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 03/02/1900 (inv.no.108) 96. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 08/02/1900 (inv.no.109) 97. Sarajevo postcard, Nikola Kašiković to Mokranjac, 09/02/1900 (inv.no.298) 98. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 10/02/1900 (inv.no.110) 99. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 10/02/1900 (inv.no.111) 100. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 13/02/1900 (inv.no.112) 101. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 15/02/1900 (inv.no.114) 63


Ивица Трајковић 102. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 17.2.1900. (инв.бр.115) 103. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 18.2.1900. (инв.бр.117) 104. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 22.2.1900. (инв.бр.116) 105. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.2.1900. (инв.бр.118) 106. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.2.1900. (инв.бр.127) 107. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 26.2.1900. (инв.бр.120) 108. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 26.2.1900. (инв.бр.121) 109. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 27.2.1900. (инв.бр.119) 110. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 3.3.1900. (инв.бр.124) 111. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 3.3.1900. (инв.бр.125) 112. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 3.3.1900. (инв.бр.126) 113. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 13.3.1900. (инв.бр.132) 114. Разгледница са цветом, Ст. Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 16.3.1900. (инв.бр.151) 115. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 21.3.1900. (инв.бр.133) 116. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 25.3.1900. (инв.бр.131) 117. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 26.3.1900. (инв.бр.122) 118. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 26.3.1900. (инв.бр.123) 119. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 27.3.1900. (инв.бр.128) 64

102. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 17/02/1900 (inv.no.115) 103. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 18/02/1900 (inv.no.117) 104. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 02.22.1900 (inv.no.116) 105. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 22/02/1900 (inv.no.118) 106. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 25/02/1900 (inv.no.127) 107. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 26/02/1900 (inv.no.120) 108. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 26/02/1900 (inv.no.121) 109. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 27/02/1900 (inv.no.119) 110. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 03/03/1900 (inv.no.124) 111. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 03/03/1900 (inv.no.125) 112. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 03/03/1900 (inv.no.126) 113. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 13/03/1900 (inv.no.132) 114. Postcard with a flower, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 16/03/1900 (inv.no.151) 115. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 21/03/1900 (inv.no.133) 116. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 25/03/1900 (inv.no.131) 117. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 26/03/1900 (inv.no.122) 118. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 26/03/1900 (inv.no.123) 119. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 27/03/1900 (inv. no.128)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 120. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 28.3.1900. (инв.бр.129) 121. Разгледница Карлових Вари, Стеван Мици Ст.Мокрањац, 14.6.1900, (инв.бр.10) 122. Разгледница Будимпеште, Стеван Мици Ст. Мокрањац, 29.6.1900. (инв.бр.154) 123. Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 13.7.1900. (инв.бр.113) 124. Разгледница Карлових Вари, Стеван Мици Ст Мокрањац, 25.7.1900, (инв.бр.11) 125. Разгледница Трста, од Уроша Предића Мици Мокрањац, 20.8.1900. (инв.бр.332) 126. Разгледница Беча, Ст. Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, ...1900. (инв.бр.130) 127. Разгледница Задра, од Милоша Мици, 4.2.1901. (инв.бр.272) 128. Разгледница Минхена, Милоје и Иванка породици Мокр., 19.10.1901. (инв.бр.95в) 129. Разгледница Рима од Марка Мурата Стевану Мокрањцу, 21.12.1901. (инв.бр.207) 130. Разгледница Опатије од кума Ђорића Стевану Мокрањцу, 29.12.1901. (инв.бр.226) 131. Разгледница Дубровника од Н. Бабића Стевану Мокрањцу, 30.12.1901. (инв.бр.317) 132. Разгледница Задра од М. Кнежевића Марији Ст. Мокрањац, 18.4.1902. (инв. бр.168) 133. Разгледница Дубровника од Коњовића Мици Мокрањац, 28.4. 1902. (инв.бр.316) 134. Разгледница – портрет Марка Цара, послата из Мостара, од матураната Гимназије краља Александра I матурантима Панчићеве гимназије, 12.11.1902. (инв.бр.342) 135. Разгледница морске пучине од Н. Бабића Мокрањцу, 24.11.1903. (инв.бр.260) 136. Разгледница Томашевца од Уроша Предића Мици, 18.8.1904. (инв.бр.285)

120. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 28/03/1900 (inv.no.129) 121. Karlovy Vary postcard, Stevan to Mica St. Mokranjac, 14/06/1900 (inv.no.10) 122. Postcard Budapest, Stevan to Mica St. Mokranjac, 29/06/1900 (inv.no.154) 123. Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 13/07/1900 (inv.no.113) 124. Karlovy Vary postcard, Stevan St. Mokranjac to Mica, 25/07/1900 (inv.no.11) 125. Trieste postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 20/08/1900 (inv.no.332) 126. Vienna postcard, St. Mokranjac to Mica St. Mokranjac ... in 1900 (inv.no.130) 127. Zadar postcard, Miloš to Mica, 04/02/1901 (inv.no.272) 128. Munich postcard, Miloje and Ivanka to the Mokranjac family, 19/ 10/ 1901 (inv.no.95v) 129. Rome postcard, Marko Murat to Stevan Mokranjac, 21/ 12/1901 (inv.no.207) 130. Opatija postcard, to Stevan Mokranjac from his godfather Đorić, 29/ 12/1901 (inv.no.226) 131. Dubrovnik postcard, N. Babić to Stevan Mokranjac, 30/ 12/1901 (inv.no.317) 132. Zadar postcard, M. Knežević to Marija Mokranjac, 18/ 04/1902 (inv.no.168) 133. Dubrovnik postcard, Konjović to Mica Mokranjac, 28/ 04/1902 (inv.no.316) 134. Postcard - Portrait of Marco Tsar, sent from Mostar from Grammar school King Alexander I graduates to graduates of Pančić Grammar school, 11/ 12/1902 (inv.no.342) 135. Postcard -open sea, N. Babić to Mokranjac, 24/ 11/1903 (inv.no.260) 136. Tomaševac postcard, UrošPredić to Mica, 18/ 08/1904 (inv.no.285)

65


Ивица Трајковић

66

137. Разгледница Томашевца од Уроша Предића Мици, 16.9.1904. (инв.бр.286) 138. Разгледница Софије од Јована Предића Мокрањцу, 13.12.1904. (инв.бр.334) 139. Разгледница са ликом Лава Толстоја од Јована Мокрањцу, 20.12.1904. (инв.бр.262) 140. Разгл. крунисања краља Петра I од Видосаве Мокрањцу. 27.12.1904. (инв. бр.263) 141. Разгледница Женеве од Олге Мици Ст. Мокрањац, 11.1.1905. (инв.бр.196/1) 142. Разгледница Дубровника од Бабића и Марковића Мокрањцу, 11.2.1905.(инв. бр.310) 143. Разгледница Венеције од Уроша Предића Мици, 30.6.1905. (инв.бр.205) 144. Разгледница Карлових Вари, Цветко Манојловић Мокрањцу,10.7.1905. (инв. бр.11а) 145. Разгледница Аранђеловца од Ђуре Војиновића Мокрањцу, 25.7.1905. (инв. бр.275) 146. Разгледница Дубровника од С.Ј.Стевану и Мици Мокрањац, 26.7.1905. (инв.бр.309) 147. Разгледница Минхена, Станко Стевану Мокрањцу, 24.9.1905. (инв.бр.75а) 148. Разгледница Мостара од Свете Ђоровића Мокрањцу, 24.12.1905. (инв.бр.304) 149. Разгледница Беча, Славко Стевану Мокрањцу, 5.1.1906. (инв.бр.141) 150. Разгледница Мостара од Свете Ђоровића Стевану Мокрањцу, 4.6.1906. (инв.бр.305) 151. Разгледница бање Аусзе, Миша Марији Ст. Мокрањац, 20.7.1906. (инв.бр.162) 152. Разгледница бање Херкулане од Бојане Ђорић Мокрањцу, 21.7.1906. (инв.бр.180)

137. Tomaševac postcard, Uroš Predić to Mica, 16/ 09/1904 (inv.no.286) 138. Sofia postcard, Jovan Predić to Mokranjac, 13/ 12/1904 (inv.no.334) 139. Postcard with the image of Leo Tolstoy, Jovan to Mokranjac, 20/ 12/1904 (inv.no.262) 140. Postcard-coronation of King Peter I, Vidosava to Mokranjac, 27/ 12/1904 (inv.no.263) 141. Geneva postcard, Olga to Mica St. Mokranjac, 01/ 11/1905 (inv.no.196 / 1) 142. Dubrovnik postcard, Babić and Marković to Mokranjac, 11/ 02/1905 (inv.no.310) 143. Venice postcard, Uroš Predić to Mica, 30/ 06/1905 (inv.no.205) 144. Karlovy Vary postcard, Cvetko Manojlović to Mokranjac, 07/ 10/1905 (inv.no.11a) 145. Aranđelovac postcard, Đuro Vojinović to Mokranjac, 25/ 07/1905 (inv.no.275) 146. Dubrovnik postcard, S. J. to Stevan and Mica Mokranjac, 26/ 07/1905 (inv.no.309) 147. Munich postcard, Stanko to Stevan Mokranjac, 24/ 09/1905 (inv.no.75a) 148. Postcard Mostar, Sveta Đorović to Mokranjac, 24/ 12/1905 (inv.no.304) 149. Vienna postcard, Slavko to Stevan Mokranjac, 05/ 01/1906 (inv.no.141) 150. Mostar postcard, Sveta Đorović to Mokranjac, 04/ 06/1906 (inv.no.305) 151. Ausze spa postcard, Miša to Marija Mokranjac, 20/ 07/1906 (inv.no.162) 152. Herculane spa postcard, Bojana Đorić to Mokranjac, 21/ 07/1906 (inv.no.180)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 153. Разгледница Врањске Бање од Душана Бабића Мокрањцу, 22.7.1906. (инв.бр.291) 154. Разгледница Палића од Манојловића и Јоце Мокрањцу, 30.7.1906. (инв.бр. 277) 155. Разгледница манастира Беочин, У. Предић Мици Мокрањац, 20.8.1906. (инв.бр.345) 156. Разгледница манастира Јазак од Уроша Предића Мици, 31.8.1906. (инв.бр.343) 157. Разгледница Опатије од Манојловића, Вере и Арсена Мици, 4.9.1906. (инв.бр.228) 158. Разгледница Опатије од Цветка Манојловића Ст. Мокрањцу, 12.9.1906. (инв. бр.229) 159. Разгледница манастира Фенек од Уроша Предића Мици, 16.9.1906. (инв.бр.344) 160. Разгледница Беча, чика Мици Ст. Мокрањац, 2.12.1906. (инв.бр.134) 161. Разгледница Прага од Славка и Јоце Марији Ст. Мокрањац, 13.4.1907. (инв. бр.190) 162. Разгледница анђела љубави од пријатеља Мици Мокрањац, 29.6.1907. (инв.бр.261) 163. Разгледница Беча, Славко Мици Ст. Мокрањац, 12.7.1907. (инв.бр.135) 164. Разгледница Сремских Карловаца од Даринке Митић Мици, 23.7.1907. (инв. бр.283) 165. Разгледница Гамсекштајга, Цветко Манојловић Мокрањцу. 3.8.1907. (инв. бр.259) 166. Разгледница Хајделберга, Јоца Мици Мокрањац, 12.8.1907. (инв.бр.167) 167. Разгледница Мурцушлага, од Зорке Манојловић Мокрањцу, 15.8.1907. (инв. бр.184) 168. Разгледница Халеа, Ђорић Стевану Мокрањцу, 20.8.1907. (инв.бр.194)

153. Vranjskabanja postcard, Dušan Babić to Mokranjac, 22/ 07/1906 (inv.no.291) 154. Palić postcard, Manojlović and Joca to Mokranjac, 30/07/1906 (inv.no. 277) 155. Monastery Beočin postcard, U. Predić to Mica Mokranjac, 20/08/1906 (inv.no.345) 156. Monastery Jazak postcard, Uroš Predić to Mica, 31/08/1906 (inv.no.343) 157. Opatija postcard, Manojlović, Vera and Arsen to Mica, 04/09/1906 (inv.no.228) 158. Opatija postcard, Cvetko Manojlović to St. Mokranjac, 12/09/1906 (inv.no.229) 159. Fenek monastery postcard, Uroš Predić to Mica, 16/09/1906 (inv.no.344) 160. Vienna postcard, Uncle to Mica St. Mokranjac, 02/12/1906 (inv.no.134) 161. Prague postcard, Slavko and Joca to Marija Mokranjac, 13/04/1907 (inv.no.190) 162. Postcard angel of love, a friend to Mica Mokranjac, 29/06/1907 (inv.no.261) 163. Vienna postcard, Slavko to Mica St. Mokranjac, 12/07/1907 (inv.no.135) 164. Sremski Karlovci postcard, Mitić Darinka to Mica, 23/07/1907 (inv.no.283) 165. Gamsecksteig postcard, Cvetko Manojlović to Mokranjac, 13/08/1907 (inv.no.259) 166. Heidelberg postcard, Joca to Mica Mokranjac, 12/08/1907 (inv.no.167) 167. Mürzzuschlag Postcard, Zorka Manojlović to Mokranjac, 15/08/1907 (inv.no.184) 168. Hale postcard, Đorić to Stevan Mokranjac, 20/08/1907 (inv.no.194) 67


Ивица Трајковић

68

169. Разгледница Дрездена, Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 20.8.1907. (инв.бр.71) 170. Разгледница Франкфурта од кума Ђорића Ст. Мокрањцу, 22.8.1907. (инв.бр.197) 171. Разгледница Будимпеште од Ђорића Стевану Мокрањцу, 23.8.1907. (инв.бр.213) 172. Разгледница Висбадена од кума Ђорића Стевану Мокрањцу, 23.8.1907. (инв.бр.176) 173. Разгледница Дрездена, Јоца Предић Мици Мокрањац, 1.9.1907. (инв.бр.338) 174. Разгледница са ликом Вагнера, од Јелице Мици, 25.9.1907. (инв.бр.270) 175. Разгледница Ужица, од Милоша Мици Ст. Мокрањац, 7.12.1907. (инв.бр.269) 176. Разгледница Нансија од Олге Мици Ст. Мокрањац, 11.12.1907. (инв.бр.224) 177. Разгледница Мирцушлага, Ц.Манојловић Мокрањцу, ...1907. (инв.бр.191) 178. Разгледница Скопља, од Беогр. певачког друштва Мици,17.2.1908. (инв.бр.330) 179. Разгледница Скопља од Беогр. певачког друштва Мици, 17.2.1908. (инв.бр.331) 180. Разгледница Беча, Славко Мици Ст. Мокрањац, 1.3.1908. (инв.бр.138) 181. Разгледница Париза од Олге Мици Ст. Мокрањац, 10.3.1908. (инв.бр.248) 182. Разгледница Минхена, кум Милоје Стевану Мокрањцу, 23.3.1908. (инв.бр.95а) 183. Разгледница - портрет Ј.Дучића, од Јелене Скерлић Мици,12.4.1908. (инв.бр.335) 184. Разгледница Минхена, Ива и Милоје породици Мокрањац, 14.4.1908. (инв.бр.95г) 185. Разгледница Париза од Олге Мици Мокрањац, 24.4.1908. (инв.бр.245) 186. Разгледница Мустамакија од Милорада Стевану Мокрањцу, 7.6.1908. (инв.бр.193)

169. Dresden postcard, Mokranjacto Mica St. Mokranjac, 20/08/1907 (inv.no.71) 170. Frankfurt postcard, godfather Đorić to St. Mokranjac, 22/08/1907 (inv.no.197) 171. Budapest postcard, Đorić to Stevan Mokranjac, 23/08/1907 (inv.no.213) 172. Wiesbaden postcard, godfather Đorić to Stevan Mokranjac, 23/08/1907 (inv.no.176) 173. Dresden postcard, Joca Predić to Mica Mokranjac, 01/09/1907 (inv.no.338) 174. Postcard with the image of Wagner, Jelica to Mica, 25/09/1907 (inv.no.270) 175. Užice postcard, Miloš to Mica St. Mokranjac, 07/12/1907 (inv.no.269) 176. Nancy postcard, Olga to Mica Mokranjac, 11/12/1907 (inv.no.224) 177. Mürzzuschlag postcard, C. Manojlović to Mokranjac ... in 1907 (inv.no.191) 178. Skopje postcard, Belgrade Choral Society to Mica, 17/02/1908 (inv.no.330) 179. Skopje postcard, Belgrade Choral Society to Mica, 17/02/1908 (inv.no.331) 180. Vienna postcard, Slavko to Mica St. Mokranjac, 01/03/1908 (inv.no.138) 181. Paris postcard, Olga to Mica Mokranjac, 10/03/1908 (inv.no.248) 182. Munich postcard, godfather Miloje to Stevan Mokranjac, 23/03/1908 (inv.no.95a) 183. Postcard - J. Dučić portrait, Jelena Skerlić to Mica, 12/04/1908 (inv.no.335) 184. Munich postcard, Iva and Miloje to the Mokranjac family, 14/04/1908 (inv.no.95g) 185. Paris postcard, Olga to Mica Mokranjac, 24/04/1908 (inv.no.245) 186. Mustamäe postcard, Milorad to Stevan Mokranjac, 07/06/1908 (inv.no.193)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 187. Разгледница Passage Du Mont, од Јелице из Смедерева Мици, 9.6.1908. (инв.бр.271) 188. Разгледница Минхена, Милоје и Ива Мици Ст. Мокрањац, 30.6.1908. (инв.бр.95д) 189. Разгледница Минхена, кум Милоје Стевану Мокрањцу, 1.7.1908. (инв.бр.95) 190. Разгл. Маријанских Лазњи од Милоша и Бојане Мокрањцу, 7.7.1908.(инв.бр.244) 191. Разгледница Париза од Олге Мици Мокрањац, 16.7.1908. (инв.бр.246) 192. Разгледница Дубровника од Бабића и Тројановића Мокрањцу17.7.1908.(инв. бр.311) 193. Разгледница Меленаца од Соке и Зоре Мици Мокрањац, 31.7.1908. (инв.бр.284) 194. Разгледница Палића од Марије, Вере, Цветка и Јоце Мици, 11.8.1908. (инв.бр.280) 195. Разгледница Палића од Манојловића Стевану Мокрањцу, 11.8.1908. (инв.бр.279) 196. Разгледница Париза, од Олге Мици Ст. Мокрањац, 16.8.1908. (инв.бр.251) 197. Разгледница крунисања краља Петра I од Јел. Мици, 6.10.1908. (инв.бр.264) 198. Разгледница са цртежом Зигфрида Вагнера, послата из Минхена, Ива и Милоје музичком друштву у дому Ст. Мокрањца, 2.11.1908. (инв.бр.360) 199. Разгледница Суботице од Цветка, Марије и Душана Мокрањцу,17.12.1908. (инв. бр.281) 200. Разгледница Рима, од Уроша Предића Мици Мокрањац, 31.3.1909. (инв.бр.208) 201. Разгледница Рима, од Уроша Предића Мици Мокрањац, 7.4.1909. (инв.бр.209) 202. Разгледница Рима, од Уроша Предића Мици Мокрањац, 11.4.1909. (инв.бр.210)

187. Passage Du Mont postcard, Jelica from Smederevo to Mica, 09/06/1908 (inv.no.271) 188. Munich postcard, Miloje and Ivo to Mica St. Mokranjac, 30/06/1908 (inv.no.95d) 189. Munich postcard, godfather Miloje to Stevan Mokranjac, 01/07/1908 (inv.no.95) 190. Mariánské Lázně postcard, Miloš and Bojana to Mokranjac, 07/07/1908. (inv.no.244) 191. Paris postcard, Olga to Mica Mokranjac, 16/07/1908 (inv.no.246) 192. Dubrovnik postcard, Babić and Trojanović to Mokranjac, 17/07/1908 (inv.no.311) 193. Melenci postcard, Soka and Zora to Mica Mokranjac, 31/07/1908 (inv.no.284) 194. Palić postcard, Marija, Vera, Cvetko and Joca to Mica, 11/08/1908 (inv.no.280) 195. Palić postcard, Manojlović to Stevan Mokranjac, 11/08/1908 (inv.no.279) 196. Paris postcard, Olga to Mica St. Mokranjac, 16/08/1908 (inv.no.251) 197. Postcard- Coronation of King Peter I, Jel. to Mica, 06/10/1908 (inv.no.264) 198. Postcard-a drawing by Siegfried Wagner, sent from Munich, Iva and Miloje to musical folks at St. Mokranjac’s house, 02/11/1908 (inv. no.360) 199. Subotica postcard, Cvetko, Marija and Dušan to Mokranjac, 17/12/1908 (inv.no.281) 200. Rome postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 31/03/1909 (inv.no.208) 201. Rome postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 07/04/1909 (inv.no.209) 202. Rome postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 11/04/1909 (inv.no.210) 69


Ивица Трајковић

70

203. Разгледница Гармиш - Партенкирхена од Милоја и Иве Мици Ст. Мокрањац, 11. 4. 1909. (инв.бр.183) 204. Разгледница Фиренце од У. Предића Момчилу Мокрањцу, 15.4.1909. (инв.бр.199) 205. Разгледница Рима, од Уроша Предића Мици Мокрањац, 18.4.1909. (инв.бр.211) 206. Разгледница Пизе од Уроша Предића Мици Ст. Мокрањац, 23.4.1909. (инв.бр.200) 207. Разгледница Дрездена, Урош Предић Мици Ст. Мокрањац, 28.4.1909. (инв.бр.72) 208. Разгледница Студенице, Бојана и Анка Стевану Мокрањцу, 23.5.1909. (инв.бр.289) 209. Разгледница Питсбурга од М.Крагуљевића Ст. Мокрањцу, 4.6.1909.(инв.бр.175) 210. Разгледница Лазарице, од М. Кнежевића Мици Мокрањац, 8.6.1909. (инв.бр.326) 211. Разгледница Београда од Соке Мици Мокрањац, 1.7.1909. (инв.бр.267) 212. Разгледница Краљевице од Олге Мици Мокрањац, 5.7.1909. (инв.бр.321) 213. Разгл. Маријанских Лазњи од Милоша и Бојане Момчилу, 28.7.1909. (инв.бр.243) 214. Разгледница – портрет Милована Глишића, послата из Наполија, од Јована Мокрањца Стевану Мокрањцу, 11.8.1909. (инв.бр.336) 215. Разгледница Дрездена, Урош Предић Мици Ст. Мокрањац, 22.8.1909. (инв.бр.73) 216. Разгледница Палића од Манојловића Момчилу Мокрањцу,31.8.1909. (инв.бр.278) 217. Разгледница Базела, Урош Предић Миливоју Предићу, 21.9.1909. (инв.бр.187) 218. Разгледница Женевског језера, Мици Ст. Мокрањац, 11.10.1909. (инв.бр.164) 219. Разгледница Ивердона од У.Предића Мици Мокрањац, 17.10.1909. (инв.бр.222)

203. Garmisch - Partenkirchen postcard, Miloje and Iva to Mica St. Mokranjac, 11/04/1909 (inv. no.183) 204. Florence postcard, Uroš Predić to Momčilo Mokranjac, 15/04/1909 (inv.no.199) 205. Rome postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 18/04/1909 (inv.no.211) 206. Pisa postcard, Uroš Predić to Mica St. Mokranjac, 23/04/1909 (inv.no.200) 207. Dresden postcard, Uroš Predić to Mica St. Mokranjac, 28/04/1909 (inv.no.72) 208. Studenica postcard, Bojana and Anka to Stevan Mokranjac, 23/05/1909 (inv.no.289) 209. Pittsburgh postcard, M. Kraguljević to St. Mokranjac, 04/06/1909 (inv.no.175) 210. Lazarica postcard, M. Knežević to Mica Mokranjac, 08/06/1909 (inv.no.326) 211. Belgrade postcard, Soka to Mica Mokranjac, 01/07/1909 (inv.no.267) 212. Kraljevica postcard, Olga to Mica Mokranjac, 05/07/1909 (inv.no.321) 213. Mariánské Lázně postcard, Miloš and Bojana to Momčilo, 28/07/1909 (inv.no.243) 214. Postcard - portrait of Milovan Glišić, sent from Napoli, Jovan Mokranjac to Stevan Mokranjac, 11/08/1909 (inv.no.336) 215. Dresden postcard, Uroš Predić to Mica St. Mokranjac, 22/08/1909 (inv.no.73) 216. Palić postcard, Manojlović to Momčilo Mokranjac, 31/08/1909 (inv.no.278) 217. Basel postcard, Uroš Predić to Milivoje Predić, 21/09/1909 (inv.no.187) 218. Lake Geneva postcard, to Mica St. Mokranjac, 11/10/1909 (inv.no.164) 219. Yverdon postcard, U. Predić to Mica Mokranjac, 17/10/1909. (inv.no.222)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 220. Разгледница Беча, Цветко и Марија Манојловић Мици, 17.10.1909. (инв.бр.139) 221. Разгледница Минхена, Јоца Предић Стевану Мокрањцу, 22.10.1909. (инв.бр.76) 222. Разгледница Ивердона од У. Предића Мици Мокрањац, 28.10.1909. (инв.бр.220) 223. Разгледница Ивердона од Уроша Предића Мици Мокрањац, 4.11.1909. (инв.бр.219) 224. Разгледница Минхена, Јоца Предић Мици Ст. Мокрањац, 8.11.1909. (инв.бр.78) 225. Разгледница Рима од Зорке, Јеле и Коњовића Мици, 21.11.1909. (инв.бр.212) 226. Разгледница Минхена, Јоца Предић Мици Мокрањац, 18.12.1909. (инв.бр.77) 227. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрицу Стевану, 9.1.1910. (инв.бр.86) 228. Разгледница Ивердона од У. Предића Мици Ст. Мокрањац, 11.1.1910. (инв.бр.221) 229. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрини Мици, 20.1.1910. (инв.бр.81) 230. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац Мици, 27.1.1910. (инв.бр.80) 231. Разгледница Ивердона од У. Предића Мици Ст. Мокрањац, 8.3.1910. (инв.бр.185) 232. Разгледница Новог Винодолског од Соке Мици Мокрањац, 19.3.1910. (инв.бр.322) 233. Разгледница Лозане, Урош Предић Мици Ст. Мокрањац, 27.3.1910. (инв.бр.161) 234. Разгледница Опатије од Ђорића Стевану Мокрањцу, 28.3.1910. (инв.бр.234) 235. Разгледница Опатије од Д. М. Ђорића Стевану Мокрањцу, 30.3.1910. (инв.бр.227) 236. Разгледница Минхена, од Милана секи Мици Ст. Мокрањац, 12.4.1910. (инв.бр.85) 237. Разгл. Опатије од Бојане, Милоша, Мите и Анке Мокрањцу, 23.4.1910. (инв.бр.230)

220. Vienna postcard, Cvetko and Marija Manojlović to Mica, 17/10/1909 (inv.no.139) 221. Munich postcard, Joca Predić to Stevan Mokranjac, 22/10/1909/ (inv.no.76) 222. Yverdon postcard, U. Predić to Mica Mokranjac, 28/10/1909 (inv.no.220) 223. Yverdon postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 04/11/1909 (inv.no.219) 224. Munich postcard, Joca Predić to Mica St. Mokranjac, 08/11/1909 (inv.no.78) 225. Rome postcard, Zorka, Jela and Konjović to Mica, 21/11/1909 (inv.no.212) 226. Munich postcard, Joca Predić to Mica Mokranjac, 18/12/1909 (inv.no.77) 227. Munich postcard, Jovan to uncle Stevan Mokranjac, 09/01/1910 (inv.no.86) 228. Yverdon postcard, U. Predić to Mica St. Mokranjac, 11/01/1910 (inv.no.221) 229. Munich postcard, Jovan Mokranjac to aunt Mica, 20/01/1910 (inv.no.81) 230. Munich postcard, Jovan Mokranjac to Mica, 27/01/1910 (inv.no.80) 231. Yverdon postcard, U. Predić to Mica St. Mokranjac, 08/ 03/1910 (inv.no.185) 232. Novi Vinodolski postcard, Soka to Mica Mokranjac, 19/03/1910 (inv.no.322) 233. Lausanne postcard, Uroš Predić to Mica St. Mokranjac, 27/03/1910 (inv.no.161) 234. Opatija postcard, Đorić to Stevan Mokranjac, 28/ 03/1910 (inv.no.234) 235. Opatija postcard, D. M. Đorić to Stevan Mokranjac, 30/03/1910 (inv.no.227) 236. Munich postcard, Milan to his sister Mica St. Mokranjac, 12/04/1910 (inv.no.85) 237. Opatija postcard, Bojana, Miloš, Mita and Anka to Mokranjac, 23/04/1910 (inv. no.230)

71


Ивица Трајковић

72

238. Разгледница Опатије од Бојане Стевану Мокрањцу, 4.5.1910. (инв.бр.231) 239. Разгледница Париза од У. Предића Мици Ст. Мокрањац, 16.5.1910. (инв.бр.247) 240. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрини Мици, 24.5.1910. (инв.бр.83) 241. Разгледница Минхена Јован Мокрањац Стевану Мокрањцу, 17.6.1910. (инв. бр. 79) 242. Разгледница Новог Винодолског од Соке Мици Мокрањац, 8.7.1910. (инв.бр.324) 243. Разгледница Новог Винодолског од Соке У. Предићу, 9.7.1910. (инв.бр.323) 244. Разгледница Сарајева од Стоје Кашиковић Мици Мокрањац 18.7.1910. (инв.бр.299) 245. Разгледница Лозане, Олга Мици Ст. Мокрањац, 4.8.1910. (инв. бр. 160) 246. Разгледница Цириха од Анђе и Цане Мици Мокрањац, 11.9.1910. (инв.бр.239) 247. Разгледница Г.Малера од Јована Ст. Мокрањца Стевану. 12.9.1910. (инв.бр.257) 248. Разгледница Цириха од Цане и Анђе Мици Мокрањац, 1.10.1910. (инв.бр.235) 249. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац Стевану Мокрањцу, 2.10.1910. (инв.бр.82) 250. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац Стевану Мокрањцу, 13.10.1910. (инв.бр.84) 251. Разгледница Краљевице од Јелице Мици Мокрањац, 6.11.1910. (инв.бр.319) 252. Разгледница Цириха од Анђе и Цане Мици и Стевану, 4.12.1910. (инв.бр.237) 253. Разгледница Беча, Милош Ђорић Стевану Мокрањцу, 25.12.1910. (инв.бр.140) 254. Разгледница Константинопоља, П. Ж. Илић Мокрањцу, 25.12.1910. (инв.бр. 173) 255. Разгледница Монте Карла од кума Ђорића Мокрањцу, 2.1.1911. (инв.бр.179)

238. Opatija postcard, Bojana to Stevan Mokranjac, 04/05/1910 (inv.no.231) 239. Paris postcard, U. Predić to Mica St. Mokranjac, 16/05/1910 (inv.no.247) 240. Munich postcard, Jovan Mokranjac to aunt Mica, 24/05/1910 (inv.no.83) 241. Munich postcard, Jovan Mokranjac to Stevan Mokranjac, 17/06/ 1910 (Inv. No. 79) 242. Novi Vinodolski postcard, Soka to Mica Mokranjac, 08/07/1910 (inv.no.324) 243. Novi Vinodolski postcard, Soka to U. Predić, 09/07/1910 (inv.no.323) 244. Sarajevo postcard, Stoja Kašiković to Mica Mokranjac, 18/07/1910 (inv.no.299) 245. Lausanne postcard, Olga to Mica St. Mokranjac, 04/08/ 1910 (Inv. No. 160) 246. Zurich postcard, Anđa and Cana to Mica Mokranjac, 11/ 09/1910 (inv.no.239) 247. G. Maler postcard, Jovan Mokranjac to Stevan Mokranjac, 12/09/1910 (inv.no.257) 248. Zurich postcard, Cana and Anđa to Mica Mokranjac, 01/10/1910 (inv.no.235) 249. Munich postcard, Jovan Mokranjac to Stevan Mokranjac, 02/10/1910 (inv.no.82) 250. Munich postcard, Jovan Mokranjac to Stevan Mokranjac, 13/10/1910 (inv.no.84) 251. Kraljevica postcard, Jelica to Mica Mokranjac, 06/11/ 1910 (inv.no.319) 252. Zurich postcard, Anđa and Cana to Mica and Stevan, 04/12/1910 (inv.no.237) 253. Vienna postcard, Miloš Đorić to Stevan Mokranjac, 25/12/1910 (inv.no.140) 254. Constantinople postcard, P. Ž. Ilić to Mokranjac, 25/12/1910 (inv.no. 173) 255. Monte Carlo postcard, godfather Đorić to Mokranjac, 02/01/1911 (inv.no.179)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 256. Разгледница Минхена, Милан секи Мици Ст. Мокрањац, 5.1.1911. (инв.бр.92) 257. Разгледница Ментона, Ђорић Стевану Мокрањцу, 9.1.1911. (инв.бр.159) 258. Разгледница Сан Рема од Ђорића Стевану Мокрањцу, 14.1.1911. инв.бр.201) 259. Разгледница Марсеља, Ђорић Стевану Мокрањцу, 26.1.1911. (инв.бр.157) 260. Разгледница Ђенове, кум Ђорић Мици Мокрањац, 3.2.1911. (инв.бр.216) 261. Разгледница Ђенове, Д. М. Ђорић Стевану Мокрањцу, 16.2.1911. (инв.бр.217) 262. Разгледница Милана од Ђорића Стевану Мокрањцу, 20.2.1911. (инв.бр.203) 263. Разгледница Милана од Ђорића Стевану Мокрањцу, 20.2.1911. (инв.бр.203) 264. Разгледница Минхена, Јован В. Мокрањац Стевану, 22.2.1911. (инв.бр.52) 265. Разгледница Опатије од Милоша и Анке Момчилу, 23.3.1911. (инв.бр.233) 266. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрини Мици, 23.3.1911. (инв.бр.90) 267. Разгледница Базела, више потписа Мици Ст. Мокрањац, 2.4.1911. (инв.бр.198) 268. Разгледница Сарајева од Николе Кашиковића Мокрањцу, 5.4.1911. (инв. бр.296) 269. Разгледница Сарајева од Кашиковића Мокрањцу, 8.4.1911. (инв.бр.293) 270. Разгледница Цириха од Анђе и Цане Момчилу, 12.4.1911. (инв.бр.240) 271. Разгледница Венеције од Миме Стевану Мокрањцу, 22.4.1911. (инв.бр.204) 272. Разгледница Аксенштраса – Цана и Анђа Мици, 16.5.1911. (инв.бр.166) 273. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрини Мици, 18.5.1911. (инв.бр.89)

256. Munich postcard, Milan to his sister Mica St. Mokranjac, 05/01/1911 (inv.no.92) 257. Menton postcard, Đorić to Stevan Mokranjac, 09/ 01/1911 (inv.no.159) 258. San Remo postcard, Đorić to Stevan Mokranjac, 14/01/1911 (inv.br.201) 259. Marseille postcard, Đorić to Stevan Mokranjac, 26/01/1911 (inv.no.157) 260. Genoa postcard, godfather Đorić to Mica Mokranjac, 03/02/1911 (inv.no.216) 261. Genoa postcard, D. M. Đorić to Stevan Mokranjac, 16/02/1911 (inv.no.217) 262. Milan postcard, Đorićto Stevan Mokranjac, 20/02/1911 (inv.no.203) 263. Milan postcard, Đorić to Stevan Mokranjac, 20/02/1911 (inv.no.203) 264. Munich postcard, Jovan V. Mokranjac to Stevan, 22/ 02/1911 (inv.no.52) 265. Opatija postcard, Miloš and Anka to Momčilo, 23/03/1911 (inv.no.233) 266. Munich postcard, Jovan Mokranjac to aunt Mica, 23/03/1911 (inv.no.90) 267. Basel postcard, multiple signatures to Mica St. Mokranjac, 02/04/1911 (inv.no.198) 268. Sarajevo postcard, Nikola Kašiković to Mokranjac, 05/04/1911 (inv.no.296) 269. Sarajevo postcard, Kašiković to Mokranjac, 08/04/1911 (inv.no.293) 270. Zurich postcard, Anđa and Cana to Momčilo, 12/04/ 1911 (inv.no.240) 271. Venice postcard, Mima to Stevan Mokranjac, 22/04/1911 (inv.no.204) 272. The Axenstrasse postcard, Cana and Anđa to Mica, 16/05/1911 (inv.no.166) 273. Munich postcard, Jovan Mokranjac to aunt Mica, 18/05/1911 (inv.no.89)

73


Ивица Трајковић

74

274. Разгледница Сарајева од Соке Кондић Мици Мокрањац, 21.5.1911. (инв.бр.295) 275. Разгледница Мостара од Радојке Мици Ст. Мокрањац, 21.5.1911. (инв.бр.300) 276. Разгледница Фрауенфелда од Цане, Анђе и Дина Мици, 21.5.1911. (инв.бр.178) 277. Разгледница Минхена, Јован стрицу Стевану Мокрањцу, 30.5.1911. (инв.бр.95б) 278. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрини Мици, 10.6.1911. (инв.бр.91) 279. Разгледница Цел ам Зеа од Цветка Манојловића Мици, 30.6.1911. (инв.бр.255) 280. Разгледница Земеринга, од Уроша, Јоце и Маре Мици, 2.8.1911. (инв.бр.188) 281. Разгледница Загреба од Зорке и Соке Мици Мокрањац, 4.8.1911, (инв.бр.308) 282. Разгледница Илиџе од Радојке Мици Мокрањац, 9.8.1911. (инв.бр.294) 283. Разгледница Цириха од Анђе и других Мици Ст. Мокрањац, 10.8.1911. (инв.бр.242) 284. Разгледница Давоса, Цана Мици Ст. Мокрањац, 15.8.1911. (инв.бр.223) 285. Разгледница Инсбрука од Анђе, Стевану Мокрањцу, 2.9.1911. (инв.бр.174) 286. Разгледница Беча, од Уроша Предића Марији Ст. Мокрањац, 5.9.1911. (инв.бр.181) 287. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрини Мици, 11.9.1911. (инв.бр.88) 288. Разгледница Линца, Јован В. Мокрањац Стевану Мокрањцу, 26.9.1911. (инв.бр.158) 289. Разгледница Талвила од Анђе и Славке Мици Мокрањац, 27.9.1911. (инв.бр.236) 290. Разгледница Манхајма, Анђа и Славко Мици Ст. Мокрањац, 29.9.1911. (инв.бр.195) 291. Разгледница са диригентом, од Иванке и Милоја Мокрањцу. 8.10.1911. (инв.бр.258)

274. Sarajevo postcard, Soka Kondić to Mica Mokranjac, 21/05/1911 (inv.no.295) 275. Mostar postcard, Radojka to Mica St. Mokranjac, 21/ 05/1911 (inv.no.300) 276. Frauenfeld postcard, Cana, Anđa and Dina to Mica, 21/05/1911 (inv.no.178) 277. Munich postcard, Jovan to uncle Stevan Mokranjac, 30/05/1911 (inv.no.95b) 278. Munich postcard, Jovan Mokranjac to aunt Mica, 10/06/1911 (inv.no.91) 279. Zell am See postcard, Cvetko Manojlović to Mica, 30/06/1911 (inv.no.255) 280. Semmering postcard, Uroš, Joca and Mara to Mica, 02/08/1911 (inv.no.188) 281. Zagreb postcard, Zorka and Soka to Mica Mokranjac, 04/08/1911 (inv.br.308) 282. Ilidža postcard, Radojka to Mica Mokranjac, 09/08/1911 (inv.no.294) 283. Zurich postcard, Anđa and others to Mica St. Mokranjac, 10/08/1911 (inv.no.242) 284. Davos postcard, Cana to Mica St. Mokranjac, 15/08/1911 (inv.no.223) 285. Innsbruck postcard, Anđa to Stevan Mokranjac, 02/09/1911 (inv.no.174) 286. Vienna postcard, Uroš Predić to Marija Mokranjac, 05/09/1911 (inv.no.181) 287. Munich postcard, Jovan Mokranjac to aunt Mica, 11/09/1911 (inv.no.88) 288. Linz postcard, Jovan V. Mokranjac to Stevan Mokranjac, 26/09/1911 (inv.no.158) 289. Tal Vil postcard, Anđa and Slavko to Mica Mokranjac, 27/09/1911 (inv.no.236) 290. Mannheim postcard, Anđa and Slavko to Mica St. Mokranjac, 29/09/1911 (inv.no.195) 291. Postcard with a conductor, Ivanka and Miloje to Mokranjac, 08/10/1911 (inv. no.258)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 292. Разгледница Дубровника од П. Коњовића Мокрањцу, 18.10.1911. (инв.бр.313) 293. Разгледница Цириха од Анђе и Цане Мици Мокрањац, 19.10.1911. (инв.бр.238) 294. Разгледница Минхена, Јован Мокрањац стрицу Стевану, 20.10.1911. (инв.бр.87) 295. Разгледница Трста од Зоре и Соке Мици Мокрањац, 25.10.1911. (инв. бр. 333) 296. Разгледница Коњица од Кашиковића Стевану Мокрањцу, 29.11.1911. (инв.бр.306) 297. Разгледница Дубровника од Дулета Мокрањцу, 3.12.1911. (инв.бр.314) 298. Разгледница Цириха од Цане и Анђе Мици и Стевану, 22.12.1911. (инв.бр.241) 299. Разгледница Бихаћа, Самарџић Стевану Мокрањцу, 23.12.1911. (инв.бр.340) 300. Разгледница Палића од Манојловића Мокрањцу, ...1911. (инв.бр.282) 301. Разгледница Дубровника од Душана Стевану Мокрањцу, 3.1.1912. (инв.бр.254) 302. Разгледница Будимпеште од Зоре Мици Мокрањац, 31.1.1912. (инв.бр.215) 303. Разгледница Беча, Зора Мици Ст. Мокрањац, 2.2.1912. (инв.бр.136) 304. Разгледница Темишвара, Славко П. Мици Мокрањац, 14.2.1912. (инв.бр.189) 305. Разгледница Черниваца од Војислава Јонића Ст. Мокрањцу, 21.3.1912. (инв. бр.177) 306. Разгледница Париза од Анђе и Цане Стевану Мокрањцу, 9.4.1912. (инв.бр.252) 307. Разгледница Минхена, К. П. Манојловић Стевану Мокрањцу, 20.4.1912. (инв.бр.93) 308. Разгледница Париза од Олге Мици Ст. Мокрањац, 2.6.1912. (инв.бр.250) 309. Разгледница Београда од Зоре и Уроша Предића Мокрањцу, 18.6.1912. (инв.бр.265)

292. Dubrovnik postcard, P. Konjović to Mokranjac, 18/10/1911 (inv.no.313) 293. Zurich postcard, Anđa and Cana to Mica Mokranjac, 19/10/1911 (inv.no.238) 294. Munich postcard, Jovan Mokranjac to uncle Stevan, 20/10/1911 (inv.no.87) 295. Trieste postcard, Zora i Soka to Mica Mokranjac, 25/10/1911 (inv. no. 333) 296. Cavalry postcard, Kašiković to Stevan Mokranjac, 29/11/1911 (inv.no.306) 297. Dubrovnik postcard, Dule to Mokranjac, 03/12/1911 (inv.no.314) 298. Zurich postcard, Cana and Anđa to Mica and Stevan, 22/12/1911 (inv.no.241) 299. Bihać postcard, Samardžić to Stevan Mokranjac, 23/12/1911 (inv.no.340) 300. Palić postcard, Manojlović to Mokranjac,… 1911 (inv.no.282) 301. Dubrovnik postcard, Dušan to Stevan Mokranjac, 03/01/1912 (inv.no.254) 302. Budapest postcard, Zora to Mica Mokranjac, 31/01/1912 (inv.no.215) 303. Vienna postcard, Zora to Mica St. Mokranjac, 02/02/1912 (inv.no.136) 304. Timisoara postcard, Slavko P. to Mica Mokranjac, 14/02/1912 (inv.no.189) 305. Chernivtsi postcard, Vojislav Jonić to St. Mokranjac, 21/03/1912 (inv.no.177) 306. Paris postcard, Anđa and Cana to Stevan Mokranjac, 09/04/1912 (inv.no.252) 307. Munich postcard, K. P. Manojlović to Stevan Mokranjac, 20/04/1912 (inv.no.93) 308. Paris postcard, Olga to Mica Mokranjac, 02/06/1912 (inv.no.250) 309. Belgrade postcard, Zora and Uroš Predić to Mokranjac, 18/06/1912 (inv.no.265)

75


Ивица Трајковић

76

310. Разгледница Рибарске Бање од Јелке Мици Ст. Мокрањац, 24.6.1912. (инв.бр.290) 311. Разгледница Селца од Соке Стевану Мокрањцу, 21.7.1912. (инв.бр.325) 312. Разгледница Крагујевца од Зоре Стевану Мокрањцу, 23.7.1912. (инв.бр.274) 313. Разгледница Крозана – Цана и Анђа Мици Ст. Мокрањац, 20.8.1912. (инв.бр.165) 314. Разгледница Будимпеште од Славка Мици Мокрањац, 21.8.1912. (инв.бр.214) 315. Разгледница Босанског Брода од Славка Мици Мокрањац, 24.8.1912. (инв.бр.307) 316. Разгледница Владичиног Хана од Славка Мици Мокрањац, 2.10.1912. (инв.бр.292) 317. Разгледница Сомбора од Уроша Предића Мици, 5.10.1912. (инв.бр.273) 318. Разгледница Мостара од Јелице Мици, ... 1912. (инв.бр.302) 319. Разгледница Мостара од А.Шантића Мокрањцу,...1912.(инв.бр.303) 320. Разгледница Минхена, Ружа и Јоца Стевану Мокрањцу, 7.1.1913. (инв.бр.94) 321. Разгледница Мостара од Владимира и Мирјане Мици, 8.1.1913. (инв.бр.301) 322. Разгледница Шантилија, Цана и Анђа Мици, 1.5.1913. (инв.бр.172) 323. Разгледница–портрет Османа А. Ђикића, Мици Мокрањац, 29.10.1913. (инв.бр.337) 324. Разгледница Опатије од Милоша Момчилу Мокрањцу, 27.3.1914. (инв.бр.232) 325. Разгледница Давоса, од Миливоја Мици Ст. Мокрањац, 9.5.1914. (инв.бр.171) 326. Разгледница Давоса, од Миливоја Мици Ст. Мокрањац, 17.5.1914.(инв.бр.170) 327. Разгледница Студенице, Урош Предић Мици Мокрањац, 12.7.1914. (инв.бр.288)

310. Ribarska banja postcard, Jelka to Mica St. Mokranjac, 24/06/1912 (inv.no.290) 311. Selce postcard, Soka to Stevan Mokranjac, 21/07/1912 (inv.no.325) 312. Kragujevac postcard, Zora to Stevan Mokranjac, 23/07/1912 (inv.no.274) 313. Crozant postcard, Cana and Anđa to Mica St. Mokranjac, 20/08/1912 (inv.no.165) 314. Budapest postcard, Slavka to Mica Mokranjac, 21/08/1912 (inv.no.214) 315. Bosanski Brod postcard, Slavko to Mica Mokranjac, 24/08/1912 (inv.no.307) 316. Vladičin Han postcard, Slavko to Mica Mokranjac, 02/10/1912 (inv.no.292) 317. Sombor postcard, Uroš Predić to Mica, 05/10/1912 (inv.no.273) 318. Mostar postcard, Jelica to Mica, 1912 ... (inv.br.302) 319. Mostar postcard, A. Šantić to Mokranjac, 1912 ... (inv.br.303) 320. Munich postcard, Ruža and Joca to Stevan Mokranjac, 07/01/1913 (inv.no.94) 321. Mostar postcard, Vladimir and Mirjana to Mica, 08/01/1913(inv.no.301) 322. Santilli postcard, Cana and Anđa to Mica, 01/05/1913 (inv.no.172) 323. Postcard-portrait Osman A. Đikić, to Mica Mokranjac, 29/10/1913 (inv.no.337) 324. Opatija postcard, Miloš to Momčilo Mokranjac, 27/03/1914 (inv.no.232) 325. Davos postcard, Milivoje to Mica St. Mokranjac, 09/05/1914 (inv.no.171) 326. Davos postcard, Milivoje to Mica St. Mokranjac, 17/05/1914 (inv.no.170) 327. Studenica postcard, Uroš Predić to Mica Mokranjac, 12/07/1914 (inv.no.288)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 328. Разгледница Беча, Анђа и Славко Мици Ст. Мокрањац, 14.7.1914. (инв.бр.142) 329. Разгледница Женеве од Ђорића, Мици (Скопље), 2.7.1915. (инв.бр.196) 330. Разгледница Беча, Милан Мици Ст. Мокрањац, 8.7.1915. (инв.бр.137) 331. Разгледница Ријеке од Уроша, Миле и Соке Мици, 12.7.1918. (инв.бр.192) 332. Разгледница Наполија од Растка Мици Мокрањац, 22.6.1922. (инв.бр.202) 333. Разгледница Једрена, Стеван Мокрањац Мици, без датума (инв.бр.143) 334. Разгледница Нансија, Олга Мици Ст. Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.155) 335. Разгледница Нансија, Олга Мици Ст. Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.156) 336. Разгледница Малвала, Цана и Анђа Мици, нечитак датум (инв.бр.163) 337. Разгледница Задра од Миме Марији Ст. Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.169) 338. Разгледница Пиштена од Анђе Мици Ст. Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.182) 339. Разгл. Венеције од Уроша Предића Миливоју Предићу,нечитак датум (инв.бр. 206) 340. Разгл. Ђенове од Милоша Ђорића Момчилу Мокрањцу, без датума (инв. бр. 218) 341. Разгледница Граца од Стефана и Митра Марији Мокрањац, без датума (инв.бр.225) 342. Разгледница Париза од Олге Мици Ст. Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.249) 343. Разгледница Париза од Ј.Ср. Мици Ст. Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.253) 344. Разгледница Салзбурга од Јоце Мици Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.256)

328. Vienna postcard, Anđa and Slavko to Mica St. Mokranjac, 14/07/1914 (inv.no.142) 329. Geneva postcard, Đorić to Mica (Skopje), 02/07/1915 (inv.no.196) 330. Vienna postcard, Milan to Mica St. Mokranjac, 02/07/1915 (inv.no.137) 331. Rijeka postcard, Uroš, Mila and Soka to Mica, 12/07/1915 (inv.no.192) 332. Naples postcard, Rastko to Mica Mokranjac, 22/06/1922 (inv.no.202) 333. Edirne postcard, Stevan Mokranjac to Mica, undated (inv.br.143) 334. Nancy postcard, Olga to Mica St. Mokranjac, illegible date (inv.br.155) 335. Nancy postcard, Olga to Mica St. Mokranjac, illegible date (inv.br.156) 336. Malvale postcard, Cana and Anđa to Mica, illegible date (inv.br.163) 337. Zadar postcard,Mima to Marija St. Mokranjac, illegible date (inv.br.169) 338. Piešťany postcard, Anđa to Mica St. Mokranjac, illegible date (inv.br.182) 339. Venice postcard, Uroš Predić to Milivoje Predić, illegible date (inv.br. 206) 340. Genoa postcard, Miloš Đorić to Momčilo Mokranjac, undated (inv. No. 218) 341. Graz postcard, Stefan and Mitar to Marija Mokranjac, undated (inv.br.225) 342. Paris postcard, Olga to Mica St. Mokranjac, illegible date (inv.br.249) 343. Paris postcard, J. Sr. to Mica St. Mokranjac, illegible date (inv.br.253) 344. Salzburg postcard, Joca to Mica Mokranjac, illegible date (inv.br.256) 77


Ивица Трајковић 345. Разгледница Београда од Уроша и Јована Мокрањца Мици, без датума (инв.бр. 266) 346. Разгледница Неготина од Зоре Мици Ст. Мокрањац, без датума (инв.бр.276) 347. Разгледница Сарајева од Јелице Мици Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.297) 348. Разгледница Дубровника од Дулета Мици Мокрањац, нечитак датум (инв.бр.312) 349. Разгледница Дубровника од Олге и Лазаревића Мици, нечитак датум (инв. бр.315) 350. Разгледница Трпња од А. Шантића и других Мици, нечитак датум (инв.бр.318) 351. Разгледница Краљевице од Ј. Скерлићеве Мици, нечитак датум (инв.бр. 320) 352. Разгледница Цетиња од Даце Светиславу Предићу, нечитак датум (инв.бр.327) 353. Разгледница – портрет Мокрањца од маме М. Мокрањцу, 25.7..... (инв.бр.341) 354. Разгледница Београда – повратак српске војске 1913.. некоришћена (инв.бр.268) 355. Разгледница Херцег Новог, некоришћена (инв.бр.328) 356. Разгледница Херцег Новог, некоришћена (инв.бр.329) 357. Разгледница – портрет Мокрањца, некоришћена (инв.бр.346) 358. Разгледница девојчице, некоришћена (инв. бр. 347) 359. Разгледница дечака, некоришћена (инв.бр.348) 360. Разгледница масива Чрна Прст, некоришћена (инв.бр.349) 361. Разгледницa Добоја, некоришћенa (инв. бр.350) 362. Разгледницa Добоја, некоришћенa (инв.бр.351) 78

345. Belgrade postcard, Uroš and Jovan Mokranjac to Mica, undated (inv.br. 266) 346. Negotin postcard, Zora to Mica St. Mokranjac, undated (inv.br.276) 347. Sarajevo postcard, Jelica to Mica Mokranjac, illegible date (inv.br.297) 348. Dubrovnik postcard, Dule to Mica Mokranjac, illegible date (inv.br.312) 349. Dubrovnik postcard, Olga and the Lazarević family to Mica, illegible date (inv.br.315) 350. Trpanj postcard, A. Šantić and others to Mica, illegible date (inv.br.318) 351. Kraljevica postcard, J. Skerlić to Mica, illegible date (inv.br. 320) 352. Cetinje postcard, Daca to Svetislav Predić, illegible date (inv.br.327) 353. Mokranjac’s portrait postcard, to Momčilo from his mother 25/7..... (inv.br.341) 354. Belgrade postcard - the return of the Serbian army in 1913... Unused (inv.br.268) 355. Herceg Novi postcard, unused (inv.br.328) 356. Herceg Novi postcard, unused (inv.br.329) 357. Mokranjac’s portrait postcard, unused (inv. br.346) 358. Postcard- Girls, unused (inv.br.347) 359. Postcard- Boys, unused (inv.br.348) 360. Črnaprst postcard, unused (inv.br.349) 361. Doboj postcard, unused (inv.br.350) 362. Doboj postcard, unused (inv.br.351)


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца 363. Разгледница Скадра, некоришћена (инв. бр.352) 364. Разгледница Триглава, некоришћена (инв.бр.353) 365. Разгледница Бохињског језера, некоришћена (инв.бр.354) 366. Разгледница Херцег Новог, некоришћена (инв.бр.355) 367. Разгледница Скадра, некоришћена (инв. бр.356) 368. Разгледница жене са срцем, некоришћена (инв.бр.357) 369. Разгледница плесачице, некоришћена (инв.бр.358) 370. Разгледница музичарке, некоришћена (инв.бр.359)

Мокрањчева мастионица, сецесија, крај 19. века

363.

Shkodra postcard, unused (inv.br.352)

364.

Triglav postcard, unused (inv.br.353)

365.

Lake Bohinj postcard, unused (inv.br.354)

366.

Herceg Novi postcard, unused (inv.br.355)

367.

Shkodra postcard, unused (inv.br.356)

368.

Woman with a heart in her hands postcard,

unused (inv.br.357) 369.

Postcard- A dancer, unused (inv.br.358)

370.

Postcard- A musician, unused (inv.br.359)

Mokranjac’s inkwell, secession, the end of 19th century

79


Ивица Трајковић ИЗБОР РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ ЗБИРКЕ СТЕВАНА МОКРАЊЦА

SELECTED POSTCARDS FROM STEVAN MOKRANJAC COLLECTION

Разгледница Карлсбада, Стеван Мокрањац Мици Предић, 1897.

Carlsbad postcard, Stevan Mokranjac to Mica Predić, 1897.

Црно-бела

разгледница

са

мотивом

зграде Franz Josef’s Hohe. У добром је стању, без маркице, грубо скинуте. Углови су мало изгужвани. Текст је следећи:

The text is as follows:

„Фр. Мицо,

“Fr. Mica,

са ове куле која лежи на једно-ме вису до Карлсбада и одакле је величанствен поглед на варош и околна брда и долине, гледајући на југоисток – тамо где су сви моји – шаљем Вам и свима Вашима срдачно поздравље и молим Вас да обиђете и моју матер. Време је овде красно, а мени је све боље и боље. Од срца желим да је и Вама свима добро. Стипан Haus - Moltre.”

80

Black and white postcard with the building Franz Josef’s Hohe image. In good condition, no stamp, roughly removed. The corners are slightly creased.

from this tower, which lies on a crest near Carlsbad, with a wonderful view over the city, surrounding hills and valleys, while looking towards the south east- where all my folks are – I’m sending You and all Your nearest my kindest regards and I’m pleading for you to visit my mother. The weather is great here, and I’m getting better and better. From my heart, I wish well to all of you. Stipan Haus - Moltre.”


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

FRANZ JOSEF’S – HÖHE, Leipzig, 19. век, Издање: Lith. Kunstanstalt Carl Garte, колотипија, 9.3x14 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 2

FRANZ JOSEF’S – HÖHE, Leipzig, 19th century, Edition: Lith. Kunstanstalt Carl Garte, collotype, 9.3x14 cm, the Krajina Museum, inv. no. 2

81


Ивица Трајковић Разгледница Карлсбада, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1898.

Црно-бела разгледница.

Black and white postcard.

Текст гласи:

The text is as follows:

„У недељу после јаког сунца, то је било око десет сати накани се преблаги Урошу и са њима свирац од Мокрања, па пођоше куд их очи воде, очи воде, танке ноге носе. Па пођоше кроз ту гору чарну. Кад су били насред горе чарне, стигоше их муке свакојаке, јера су се понапили воде, љуте воде, што не зна за шалу. Јури Урош, а за њиме Стјепо, не бил’ својој одолели „Москви“ виче Урош: „Стегни срце, Стјепо!“ Скоро ћемо Russelistru доћи и ту ћемо оданути души. Продужиће се усмено.”

82

Carlsbad postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1898.

“On Sunday after bright morning sun, Around 10 o’clock kindhearted Uroš and the musician from Mokranje, set off on a hike for as far as their eyes could see, as far as their fit legs would take them. And they came across a dark forest. When they were in the middle of the forest, great distress came upon them, cause they drank a lot of water, fierce water, which was no fun at all. Uroš broke into a run, Stjepo followed him, They struggled to endure the Moscow pain With Uroš screaming: “Hold on tight, Stjepo!“ We’ll get to Russelister soon And there we’ll find our relief. To be continued orally.”


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Aberg, Meissen, 19. век, Издање: Hermann Seibt (Kretzschmar&Sehatz), колотипија, 9x13.8, Музеј Крајине, инв. бр. 4

Aberg, Meissen, 19th century, Edition: Hermann Seib (Kretzschmar&Sehatz), collotype, 9x13.8, the Krajina Museum, inv. no. 4

83


Ивица Трајковић Разгледница Карлсбада, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1900.

Разгледница је у добром стању, али је

Carlsbad postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

The postcard is in good condition, with the

маркица скинута.

postmark removed.

Текст гласи:

The text says:

„Мила Мицо,

“Dear Mica,

синоћ стигох здрав, али не и весео, јер знам

last night I arrived in good health, but not in

шта сам оставио код куће. Аган ће те тешити,

cheerful mood, because I know what I have left at

пољуби га.

home. Agan will be your comfort, kiss him.

Поздрав свима, љуби те твој.“

I’m sending my kind regards to all of you, and a lot of kisses to you.“

84


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

SPRUDEL COLLONADE, 19. век, Издање: KRW, 8.8x13.8, Музеј Крајине, инв. бр. 10

SPRUDEL Colonnade, 19th century, Edition: KRW, 8.8x13.8, the Krajina Museum, inv. no. 10

85


Ивица Трајковић Разгледница Карлсбада, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1900.

Carlsbad postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

Разгледница је у добром стању, маркица је

The postcard is in good condition, with the

скинута.

86

postmark removed.

Текст гласи:

The text says:

„Збогом остај граде Карслбаде!

“Farewell the city of Carlsbad!

У теби ми моје драго оста триста форинти.

I left 300 forints in you, my dear city.

Довиђења, Мицико,

Goodbye, Micika,

У суботу, Цицико!

Until Saturday, Cicika!

Стипан.“

Stipan“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Karlsbad. Westend, Дрезден, 19. век, Издање: Hermann Poy, колотипија, 9х14 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 11

Carlsbad. Westend, Dresden, 19th century, Edition: Hermann Poy, collotype, 9x14 cm, the Krajina Museum, inv. no. 11

87


Ивица Трајковић Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

Разгледница је добро очувана.

The postcard is well conserved.

Мокрањац често пише у наставцима. У

Mokranjac often wrote in sequences. That be

овом случају поздрав иде преко две разгледнице,

the case, the text went through two greeting cards and

Мокрањац их обележава римским бројевима.

Mokranjac marked them with Roman numerals.

Текст гласи:

The text says:

„Драга моја,

“My dear,

на јуриш стигосмо у Лајпциг. Киша пада, те

we came to Leipzig in a hurry. It’s raining, and

не могу да шетам по њему, али...“ Наставак је на другој разгледници.

88

I cannot walk through it, but ... “ It continues on the next postcard.


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Gruss aus Leipzig, Zum Wassergott, 19. век, Издање: An der Pleisse, колотипија, 9.2x14, Музеј Крајине, инв. бр. 12

Gruss aus Leipzig, Zum Wassergott, 19th century, Edition: An der Pleisse, collotype, 9.2x14, the Krajina Museum, inv. no. 12

89


Ивица Трајковић Разгледница Лајпцига, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Разгледница је у добром стању.

The postcard is in good condition.

Текст је наставак претходне разгледнице,

Text is a continuation of the previous card. It

гласи:

says:

„... зато ћу бар бити са Јоцом заједно. Он је

“... at least I will be with Joca. He is healthy

здрав и добро изгледа, бео је и румен. Са очима

and he looks fine, with fair and pink complexion.

иде боље. У другима ћу трајати.

His eyes are getting better, too. I will last in others.

Поздрав твој Стева.“

90

Leipzig postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

Kind regards from your Steva.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Leipzig, Barfufsberg, Lith. Anst. Leipzig, 19. век, Издање: Künstler ansichtspostkarte, хромолитографија, 9.2x14.2, Музеј Крајине, инв. бр. 13

Leipzig, Barfufsberg, Lith. Anst. Leipzig, 19th century, Edition: Künstler ansichtspostkarte, chromolithograph, 9.2x14.2, the Krajina Museum, inv. no. 13

91


Ивица Трајковић Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Разгледница је у добром стању.

The postcard is in good condition.

Текст гласи:

The text says:

„Мицо моја,

“My Mica,

Берлин је лепа модерна варош, али ја не

Berlin is a beautiful modern city, but I do not

уживам млого у његовој лепоти, јер ми ти ниси

enjoy its beauty very much, because you’re not here.

ту. Поздрави све наше.

Say hello to all ours.

Љуби те твој Ст.“

92

Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

Lovingly, your St.”


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Friedrichsstrasse, Berlin, 19. век, Издање: Emil Steget, колотипија, 9x14, Музеј Крајине, инв. бр. 32

Friedrichstrasse, Berlin, 19th century, Edition: Emil Steigt, kolotipija, 9x14, the Krajina Museum, inv. no. 32

93


Ивица Трајковић Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Разгледница је у добром стању, има две маркице.

94

Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

The postcard is in good condition, it has two stamps.

Текст гласи:

The text says:

„Мицика,

“Micika,

синоћни је концерт испао врло добро. Сви

last night’s concert turned out very well. We

смо здрави и задовољни, али мени је много мука

are all healthy and happy, but it bothers me so much

што и ти ниси са нама.

that you are not here with me.

Поздравље свима нашима,

My best regards to all our folks,

а највише Теби,

and most of all to You,

од твога Стипана.“

from your Stipan.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Kaiser Friedrich – Palais, Dresden-A, 19. век, Издање: Leo Braun’s Abreiss-Postkarten-Verlag, колотипија, 9.4x14.3, Музеј Крајине, инв. бр. 33

Kaiser Friedrich - Palais, Dresden-A, 19th century, Release: Leo Braun Abreiss-Postkarten-Verlag, collotype, 9.4x14.3, the Krajina Museum, inv. no. 33

95


Ивица Трајковић Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Разгледница је у добром стању, са очуваном маркицом.

Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

The postcard is in good condition, with the preserved stamp.

Текст гласи:

The text says:

„Драга Мицо,

“Dear Mica,

синоћни концерт још је лепше испао, и

last night’s concert was even better, we

ми смо били бољи а и публика је била веома

ourselves were better and the audience were very

одушевљена. После концерта био је сјајан банкет

enthusiastic. There was a great banquet after the

од стране Берлинаца приређен у нашу част. Ти

concert, prepared by the Berliners in our honour.

већ знаш шта на банкетима бива – једи и пиј и

You already know what banquets are like – eat,

наздрави. После банкета није изостало ни српско

drink and toast. It couldn’t go without the Serbian

коло. Наши домаћини били су одушевљени, а и

kolo (a traditional dance) in the end, of course. Our

ми са њима.

hosts were delighted, and so were we.

Поздрави све наше, а тебе љуби твој Стева.“

Say hello to all our loved ones, and to you I’m sending a bunch of kisses, your Steva.“

96


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Unter den Linden u. Friedrichstrassen – Ecke, Dresden-A, 19. век, Издање: Leo Braun’s (Abreiss-Postkarten-Verlag), колотипија, 9.5x14.4, Музеј Крајине, инв. бр. 37

Unter den Linden u. Friedrichstrasse – Ecke, Dresden-A, 19th century, Release: Leo Braun's (Abreiss-PostkartenVerlag), collotype, 9.5x14.4, the Krajina Museum, inv. no. 37

97


Ивица Трајковић Фото разгледница друштва, 1899.

98

Београдског

певачког

Picture postcard of Belgrade Choral Society, 1899.

Разгледница је у релативно добром стању,

Postcard is in relatively good condition, the

ћошкови су мало изгужвани, са очуваном

corners are creased a little, with the well preserved

маркицом.

stamp.

Текст гласи:

The text says:

„Драга Мицо,

“Dear Mica,

Сви Те поздрављамо

We all send you our best regards

а највише Твој

And most of all Your

Стипан.“

Stipan”


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Берлин, 19. век, Издање: Sudermann, фотографија, 9х14 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 40

Berlin, 19th century, Issue Sudermann, photo, 9x14 cm, the Krajina Museum, inv. no. 40

99


Ивица Трајковић Разгледница Берлина, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Berlin postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

Разгледница је у добром стању, са очуваном маркицом.

The postcard is in good condition, with the well preserved stamp.

Текст гласи:

The text says:

„Драга Мицо,

“Dear Mica,

Данас у 3 ¼ ч. по подне певали смо пред Царем Немачким. Цар је био потпуно

Today at 3 ¼ h. we sang to the German Emperor. Tsar was utterly satisfied.

задовољан. Best wishes, Your Steva.“ Поздрав, Твој Стева.“

100


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Unter den Linden, Берлин, 19. век, Издање: Emil Sieger, колотипија, 9х13.9 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 47

Unter den Linden, Berlin, 19th century, Edition: Emil Sieger, collotype, 9x13.9 cm, the Krajina Museum, inv. no. 47

101


Ивица Трајковић Разгледница Франкфурта, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Frankfurt postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

Разгледница је у добром стању, са очуваним

The postcard is in good condition, with the

маркицама.

102

well-preserved stamps.

Текст гласи:

The text says:

„Мицика,

“Micika,

Ево Ти још једне картице.

Here’s another little card for You.

Из Берлина ћеш добити писмо.

From Berlin You will get a letter.

Поздрав, Стипан.“

Best wishes, Stipan.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Gertraudkirche. Wilhelmsplaty. i.d. Anlagen, Берлин, 19. век, Издање: Georg Stilke, хромолитографија, 9.3х14 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 71a

Gertraudkirche. Wilhelmsplaty. i.d. Anlagen, Berlin, 19th century, Edition: Georg Stilko, chromolithograph, 9.3x14 cm, the Krajina Museum, inv. no. 71a

103


Ивица Трајковић Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Мокрањац, 1900.

Разгледница је у добром стању.

The postcard is in good condition.

Текст гласи:

The text says:

„Честитам Ти дан!

“Happy Your day! God is good, we’ll see each other soon.

Добар је Бог, видећемо се. Твој Стева“

104

Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

Your Steva.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Mondschein, Nürnberg, 19. век, Издање: Winkler&Schorn, комбинована техника (аутотипија и колотипија), 9x14, Музеј Крајине, инв. бр. 107

Mondschein, Nuremberg, 19th century, Edition: Winkler & Schorn, mixed technique (autotype and collotype), 9x14, the Krajina Museum, inv. no. 107

105


Ивица Трајковић Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Мокрањац, 1900.

Разгледница је у добром стању.

The postcard is in good condition.

Текст гласи:

The text says:

„Мила моја,

“My dear,

здравље је највећа срећа! Молимо се Богу да нам га подари, па ћемо бити срећни као што смо били ми, љуби те Твој Ст.“

106

Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

health is the greatest happiness! Pray God for it, and we will be happy as we used to be, Your St kisses You.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Mondschein, Nürnberg, 19. век, Издање: Winkler&Schorn, комбинована техника (аутотипија и колотипија), 9x14, Музеј Крајине, инв. бр. 114

Mondschein, Nuremberg, 19th century, Edition: Winkler&Schorn, mixed technique (autotype and collotype), 9x14, the Krajina Museum, inv. no. 114

107


Ивица Трајковић Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1900.

Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

Разгледница је у добром стању, са очуваном маркицом.

The postcard is in good condition, the stamp is well preserved.

Текст гласи:

The text says:

„Добра и мила моја Мицо,

“My good and loving Mica,

Поред Твоје срдачне карте, коју сам данас добио, опет сам прочитао сва Твоја писма и карте. То чиним врло често, и тад ми је тако добро, све мислим, да сте сви и Ти и слатки Аган и мајка и сви мили наши уза ме. Поздравље свима. Агана

Besides getting your cordial postal card today, I also read all your previous letters and cards again. I do that quite often, and then I feel so good and I believe that all of you-You and sweet Agan and mother and all our nearest and dearest-are by my

ми пољуби место мене.

side. Best wishes to everyone. Kiss Agan for me.

Љуби Те Стипан. Жуч се већ мање лучи, рана у велико зарашћује, али опет за то још пет недеља мораћу да останем у болници.“

108

Love you, Stipan. Bile problems have already eased off, the surgical wound is healing, but still, I will have to stay in hospital for five more weeks.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Wien - Hötel Ronacher, Беч, 19. век, Издање: Verlag Emil Storch, колотипија, 9х14 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 116

Wien - Hotel Ronacher, Vienna, 19th century, Edition:Verlag Emil Storch, collotype, 9x14 cm, the Krajina Museum, inv. no. 116

109


Ивица Трајковић Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1900.

Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

Разгледница је у добром стању, маркица је скинута.

The postcard is in good condition, the stamp has been removed.

Текст гласи:

The text says:

„Мила моја Мицо,

“My dear Mica,

Две године прођоше, пуне среће и блаженства, али и пуне и беде и невоље. Боже дај да нам од сада сијају само светли дани, а доста је било мрачних и невољних! Поздравље свима, а Тебе и Агана љуби Твој Стипан.“

110

Two years have passed, full of happiness and bliss, but also full of misery and trouble. May God bless us with shiny and bright days only; we’ve had enough of dark and gloomy ones! My kindest regards to everyone and a lot of kisses for You and Agan from Your Stipan.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Parlament, 19. век, хромолитографија, 9х13.8 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 117

Parliament, 19th century, chromolithograph, 9x13.8 cm, the Krajina Museum, inv. no. 117

111


Ивица Трајковић Разгледница Беча, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1900.

Vienna postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

Разгледница је у добром стању, са очуваном маркицом.

The postcard is in good condition, the stamp is well preserved.

Текст гласи: „Данас је Агану 10 мес. Дај Боже, да дочекамо да га видимо здрава, срећна и упућена у живот. Њега и Тебе поздравља и љуби Твој Стипан.“

112

The text says: “Agan is 10 months old today. Pray God to let us live to see him healthy, happy and ready for life.

Best wishes and a lot of kisses for him and You, from Your Stipan.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

C. Klein, 19. век, хромолитографија, 9х14 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 119

C. Klein, 19th century, chromolithograph, 9x14 cm, the Krajina Museum, inv. no. 119

113


Ивица Трајковић

114

Разгледница Мариенбада, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1898.

Marienbad postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1898.

Разгледница је у добром стању, са очуваном маркицом.

The postcard is in good condition, the stamp is well-preserved.

Текст гласи:

The text says:

„Драга Мицо,

“Dear Mica,

Ево ме и овде, разуме се, са Чика Урошем. Буди ми здрава и весела!

I’m even here now, of course, with Uncle Uroš. Be healthy and happy!

Твој Стипан.“

Your Stipan.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Marienbad, Дрезден, 19. век, Издање: Stengel & Co, колотипија, 9х14 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 144

Marienbad, Dresden, 19th century, Edition: Stengel & Co., collotype (print), 9x14 cm, the Krajina Museum, inv. no. 144

115


Ивица Трајковић

116

Разгледница Вроцлава, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Wroclaw postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

Разгледница је у добром стању, маркица је скинута.

The postcard is in good condition, the stamp has been removed.

Текст гласи:

The text says:

„Драга Моја,

“My dear,

И Теби и свима нашима срдачно поздравље

My kindest regards to You and our nearest,

Твој Стипан.“

Your Stipan.“


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Central Bahnhof, Вроцлав, 19. век, Издање: Veriag Oscar, хромолитографија, 9.6х14.1 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 147

Central Bahnhof, Wroclaw, 19th century, Edition: Verlag Oscar, chromolithograph, 9.6x14.1 cm, the Krajina Museum, inv. no. 147

117


Ивица Трајковић Разгледница Будимпеште, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1899.

Budapest postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1899.

Разгледница је у добром стању, маркица је скинута.

The postcard is in good condition, the stamp has been removed.

Текст гласи:

The text says:

„Драга Моја,

“My dear, I’m thinking about you a lot and I’m sending You the best of wishes,

Много мисли на Тебе и поздравља Те Твој Стипан.“

Your Stipan.“

118


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Justiz-Palast, Königliche Oper, 19. век, Издање: Gesetzl gegchützt, хромолитографија, 8.7х14.4 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 152

Justiz-Palast, Königliche Oper, 19th century, Edition: Gesetzl gegchützt, chromolithograph, 8.7x14.4 cm, the Krajina Museum, inv. no. 152

119


Ивица Трајковић Разгледница Будимпеште, Стеван Мокрањац Мици Ст. Мокрањац, 1900.

Budapest postcard, Stevan Mokranjac to Mica St. Mokranjac, 1900.

Разгледница је у добром стању, маркица је скинута.

The postcard is in good condition, the stamp has been removed.

Текст гласи:

The text says:

„Мила моја Мицо,

“My dear Mica,

У Београду сам оставио Тебе суморну и време туробно. Нека Бог небо разведри а наш мали Аган Твоје чело. Пера Никол. доћи ће данас к Теби. Поздрав свима. Тебе и Агана љуби Твој Ст.“

120

In Belgrade I left both You and the weather bleak and dreary. May God brighten the sky, and our little Agan Your face. Pera Nikol. will come to see You today. Regards to all of you. Kisses for You and our beloved Agan. Your St.”


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца

Lánczhid a Lipót város egy részével és a Bazilika, Kettenbrücke mit einem Theil der Leopoldstadt und die Basilika, Будимпешта, 19. век, Издање: Schmidt Edgar, колотипија, 9.2х13.8 cm, Музеј Крајине, инв. бр. 154

Lánczhid a Lipót város és egy részével a Basilica, Kettenbrücke mit einem Theil der Leopoldstadt und die Basilika, Budapest, 19th century, Edition: Edgar Schmidt, collotype, 9.2x13.8 cm, the Krajina Museum, inv. no. 154

121


Ивица Трајковић

122

ЗАКЉУЧАК

CONCLUSION

У историји српске музике неприкосновено место припада стваралаштву и делатности Стевана Стојановића Мокрањца, како његовом композиторском раду, тако и доприносу музичкој педагогији, теорији и извођаштву. Стога је разумљиво што је једини музички музеј у Србији посвећен управо овом композитору. Стеван Мокрањац својим свестраним деловањем задужио је крај из кога је потекао. Неготинци су му се одужили на више начина: отварањем музејске поставке, споменицима у Неготину и селу Мокрању, организацијом музичког фестивала, а Музичка школа и Дом културе у Неготину носе његово име.

Stevan Stojanović Mokranjac’s artistic creation and engagement in composing, as well as his contribution to music pedagogy, theory and performance, take an inviolable position in the history of Serbian music. It is therefore understandable that the only music museum in Serbia is dedicated to this composer.

Музеј Крајине са поносом брине о бројним предметима и документима који су остали сачувани, а који су били значајан део Мокрањчевог живота и стваралаштва. Циљ овог рада је да се разгледнице и писма из Мокрањчеве заоставштине сагледају као лични визуелни артефакти и сместе у одређени историјскоуметнички и културни контекст. Кућа у којој се родио Стеван Стојановић Мокрањац отворена је за посетиоце 1964. године. Није сачуван ниједан предмет из Мокрањчевог дечачког доба, већ сви сачувани

The Krajina Museum is proud to have preserved

By his versatile initiative, Stevan Mokranjac obliged his hometown, whose inhabitants have repaid him in several ways: by opening the museum exhibitions, erecting monuments in Negotin and Mokranje, organizing the music festival, naming the Music school and the Cultural centre in Negotin after their famous fellow citizen. numerous objects and documents, which were important for Mokranjac’s life and work. The aim of this publication is to deal with personal aspects of visual artifacts such as postcards and letters from the Mokranjac Legacy, so as to place them in a specific art historical and cultural context. Stevan Stojanović Mokranjac’s birth house was opened to visitors in 1964. None of the preserved objects belong to Mokranjac’s young age, but to his adulthood. During the World War II, a valuable


Музејска заоставштина Стевана Мокрањца предмети припадају његовом зрелом добу. У Другом светском рату изгорела је драгоцена збирка Мокрањчевих докумената и диплома, која се чувала у уметничком одељењу бившег Министарства просвете. Такође, пропао је и један део архиве Првог београдског певачког друштва, која је представљала богат извор за проучавање великог композиторског дела Стевана Мокрањца, као и његовог рада у том друштву.38 Мокрањчева писана заоставштина прилично је богата, значајнији део чува се у САНУ, a део у Музеју Крајине. Експонати су доспели у Музеј Крајине на различите начине. Оригинални намештај и личне предмете уметника Музеј града Београда уступио је Музеју Крајине ради излагања у сталној поставци. Године 1992. од Станиславе Белић, рођене Предић, преузети су предмети које је Мокрањчева снаја, Мирослава Мокрањац, завештала Музеју Крајине на чување. У историјској збирци Музеја Крајине чувају се и експонати који су скривени од очију јавности. Све музеалије из заоставштине Стевана Мокрањца су на неки начин зауставиле време. Оне представљају материјално сведочанство о егзистенцији мисли, протоку информација,

collection of Mokranjac’s documents and diplomas

���������������������������������������������� Р. Антић-Божић, „Изложба Стевана Мокрањца у Музеју града Београда“, Годишњак Музеја града Београда, књ. 3 (Београд), 1956, 597.

38 R. Antić-Božić, "Izložba Stevana Mokranjca u Muzeju grada Beograda", Yearbook of Belgrade City Museum, vol. 3 (Belgrade), 1956, p.597

kept in the artistic department of the former Ministry of Education was burnt. Also, another part of the First Belgrade Choral Society archives was ruined, and it had represented a rich source for the study of the great composer’s work as well as his engagement in that society. 38 Mokranjac’s written legacy is quite rich, and its major part is kept in SASA, whereas a minor part is kept in the Krajina Museum. The exhibits reached the Krajina Museum in different ways. The authentic furniture and the composer’s personal items were bestowed to the Krajina Museum by Belgrade City Museum, in order to be permanently displayed. In 1992, Stanislava (Predić) Belić bestowed the items that Mokranjac’s daughter-in-law, Miroslava Mokranjac, donated to the Krajina Museum for safekeeping. The historical collection of the Krajina Museum also keeps the exhibits hidden from the public eye. All museum items from Stevan Mokranjac Legacy have somehow stopped the time. They represent material evidence of lines of thinking and communication. Diverse written

123


доказ о постојању. Разноврсна писана грађа омогућава допуну постојећег знања о Мокрањчевом приватном животу, јер рукописи представљају вид аутентичне композиторове биографије. Писана грађа представља директан извор сачуваних сећања, што нам омогућава да откријемо или наслутимо другу страну Мокрањчеве личности, открива нам његову љубав, нежност, забринутост, стрепње и страхове.

124

sources supplement the existing knowledge about Mokranjac’s private life, as these writings are an authentic part of the composer’s biography. The written materials lead to the direct source of stored memories, allowing us to detect or assume the other side of Mokranjac’s personality, revealing his love, tenderness, concerns, anxieties and fears.


ЛИТЕРАТУРА 1. Антић-Божић, Радмила. „Изложба Стевана Мокрањца у Музеју града Београда“, Годишњак Музеја града Београда, књ. 3 (Београд), 1956. 2. Делић, Оливера. Осећања се пишу, писане личне поруке, Сремска Митровица 2012. 3. Дељанин, Бојана и др. „Мокрањчева кућа у Неготину, под бројем 114”, Заштита споменика културе нишког, јужноморавског и тимочког региона, публикација поводом обележавања петнаестогодишњице рада Завода за заштиту споменика културе Ниш, Ниш. 4. Дрезгић, Оливера. Сремска Митровица на старим разгледницама (1890–1940), Сремска Митровица. 5. Ђурић-Клајн, Стана. „Стеван Мокрањац у сећањима и исповестима своје супруге“, у: Зборник радова о Стевану Мокрањцу, ур. М. Вукдраговић, САНУ, Београд, 1971. 6. Костић, Зоран. Кратка историја писма, Београд, 2005.

BIBLIOGRAPHY 1. Antić-Božić, Radmila. „Izložba Stevana Mokranjca u Muzeju grada Beograda“, Godišnjak Muzeja grada Beograda, vol. 3 (Belgrade), 1956. 2.

Delić, Olivera. Osećanja se pišu, pisane lične poruke, Sremska Mitrovica 2012.

3. Deljanin, Bojana et al. „Mokranjčeva kuća u Negotinu, pod brojem 114“, Zaštita spomenika kulture niškog, južnomoravskog i timočkog regiona, a publication marking the fifteenth anniversary of the Institute for Protection of National Heritage Niš, Niš. 4. Drezgić, Olivera. Sremska Mitrovica na starim razglednicama (1890–1940), Sremska Mitrovica. 5. Đurić-Klajn, Stana. „Stevan Mokranjac u sećanjima i ispovestima svoje supruge“, in: Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, ed. M. Vukdragović, SANU, Belgrade, 1971. 6. Kostić, Zoran. Belgrade, 2005.

Kratka

istorija

pisma,

7. Пераћ, Јелена. Разгледнице у Србији: 1895 –1914/Picture Postcards in Serbia: 1895 –1914, Каталог изложбе, прир. Ј. Пераћ, Београд, 2009.

7. Perać, Jelena. Razglednice u Srbiji: 1895 –1914/Picture Postcards in Serbia: 1895 –1914, Exhibition catalogue, ed. J. Perać, Belgrade, 2009.

8. Плавшић, Никола. „Као птица Феникс“, Мокрањац бр. 2 (Неготин), 2000.

8. Plavšić, Nikola. „Kao ptica Feniks“, Mokranjac no. 2 (Negotin), 2000.

9. Плавшић, Никола. Неготин са старих фотографија, Фото кино клуб „Хајдук Вељко“, Неготин, 1987.

9. Plavšić, Nikola. Negotin sa starih fotografija, Foto kino klub “Hajduk Veljko”, Negotin, 1987.

125


10. Плавшић, Никола. „Збогом остај граде Карлсбаде“, Развитак: часопис за друштвена питања, културу и уметност, год. XLVI, бр. 223–224 (Зајечар), 2006.

10. Plavšić, Nikola. „Zbogom ostaj grade Karlsbade“, Razvitak: časopis za društvena pitanja, kulturu i umetnost, year XLVI, no. 223-224 (Zaječar), 2006.

11. Стаменковић, Весна и Радосављевић, Сања. „Историјат музеја“, у: Музеј Крајине 1934-2014, Музеј Крајине, Неготин 2014.

11. Stamenković, Vesna and Radosavljević, Sanja. „Istorijat muzeja“, in: Muzej Krajine19342014, the Krajina Museum, Negotin, 2014.

Извори:

Sources:

Архива Музеја Крајине:

The Krajina Museum Archives:

1. Летопис Народног музеја Крајине.

1. Yearbook of the National Museum Krajina.

2. Заоставштина Мирославе Мокрањац Музеју Крајине, преузета 21. фебруара 1992. године, акт без бр. и дат.

2. Miroslava Mokranjac’s legacy to the Krajina Museum, handed over on 21st February 1992, act without no. or date.

Скраћенице:

126

Abbreviations:

АМК – Архива Музеја Крајине

АМК – The Krajina Museum Archives

БПД – Београдско певачко друштво

BPD – Belgrade Choral Society

САНУ – Српска академија наука и уметности

SASA– Serbian Academy of Sciences and Arts


САДРЖАЈ

SUMMARY

Историјат Музеја Крајине 5 The history of the Krajina Museum Славни Неготинац 8 Negotin’s celebrated man Родна кућа композитора 19 The composer’s birth house Збирка Стевана Мокрањца 26 Stevan Mokranjac collection Мокрањчев боравак у Карлсбаду 28 Mokranjac’s stay in Carlsbad Маријин дневник 33 Marija’s diary Мокрањчева писма 36 Mokranjac’s leters Разгледнице из збирке Стевана Мокрањца 54 Postcards from Stevan Mokranjac collection Избор разгледница из збирке Стевана 80 Selected postcards from Stevan Mokranjac Мокрањца collection Закључак 122 Conclusion Литература 125 Bibliography 127


128

Muzejska zaostavština Stevana Mokranjca  
Advertisement