Page 1


Z G U Ž VAN I M AG AZ I N

w w w . s h a r p e i - b a l k a n . c o m

BROJ 2

RE Č U RE DN I K A

IZDANJE ZA JANUAR 2012.

NA MAGAZINU SU RADILI:

Drugari,

Zorica Masinova - urednik Ljiljana Miletić - tekst Sanja Barić - tekst Vladica Milutinović - tekst Predrag Rašević - tekst Ivana Dragičević - tekst Vera Brdarski - tekst Nebojša Grmuša - tekst, fotografije Mladen Anić - dizajn i grafika

Praznični broj vam stiže taman na vreme da upotpuni novogodišnju radost i dočeka vas odmorne od svih slavlja! U ovom broju, spremili smo vam mnoštvo iznenađenja, pričica koje će vam pomoći da se što bolje snađete u zgužvanom društvu, korisnih i zabavnih u isto vreme, jer su nam i psi baš takvipametni i luckasti.

U magazinu su na pojedinim mestima preuzimane fotografije i ilustracije sa sledećih mesta: Sharpei Club Hong Kong Traditional Shar-Pei Hong Kong DVM Jeff Vidt, http://www.drjwv.com Wurtsboro Veterinary Clinic (DVM Linda Tintle) http://www.wvc.vetsuite.com

U ovom broju, pored već poznatih , upoznaćemo vas sa onom stranom šar peia koja je manje poznata, da pored zabave i šetanja, mogu imati i veliki, human zadatak! Od ovog broja imate priliku da upoznate manekene sa naslovnica, tek da znate da su naši psi - manekeni za 10. Opet će vas dnevnik nasmejati, kutak o zdravlju pomoći, naša iskustva naučiti, slike razgaliti... Da ne otkrivam previše, listajte i uživajte!

Zgužvani pozdrav!

MAGAZIN IZDAJU:

ISKRENI LJUBITELJI SHAR PEI RASE NAPOMENA: Svi tekstovi, fotografije, grafika i dizajn su rađeni na amaterskom nivou ljubitelja Shar Pei rase.

Maneken na naslovnoj stranici: Han sharpeibansif@yahoo.com

http://www.sharpei-balkan.com


S A D R Ž A J

Z D R A V L J E OČI KOD SHAR PEI-a

w w w . s h a r p e i - b a l k a n . c o m

M I T O V I

I

1

S T V A R N O S T

ŠTA S’ BORAMA?

3

Ž I V O T SHAR PEI KAO TERAPEUTSKI PAS

4

N E G A DLAKA, ČETKANJE, LINJANJE, KUPANJE

6

I N T E R V J U NEMANJA MALEŠ

O V O

J E

7

M O J

PA S

DON I BETTY

10

DNEVNIK JEDNOG SHAR PEI-a SHAR PEI I DRUGARI

12

LUTKE SA NASLOVNE STRANE TOMI, ATINA I AhKIN

S H A R

P E I

14

P O E Z I J A

PJESMA O ZGUŽVANOM PSU

16

G A L E R I J A SHAR PEI - FOTOGRAFIJE

P E I

S T R I P

-

17

B R O J

2

ISPOVEST OŽENJENOG PEI-a - SREĆAN SAM!!!

20


ZDRAVLJE

Autor: Predrag Rašević

OČI KOD SHAR PEI-a U prošlom broju sam pokušao na što jednostavniji način da objasnim najčešću boljku kod šar-peja, entropiju. U ovom broju nastavljam u sličnom p r a v c u .

izazvana najčešće pogrešno odrađenom intervencijom (operacija entropijuma) u preranom periodu. Konsultacija sa iskusnim veterinarom je uvek najbitnija jer će jedino stručno lice najbolje moći da prepozna o čemu se zaista radi. Šar-pej spada u ne tako mali broj rasa koje zbog svog specifičnog izgleda imaju uslovljene probleme sa očima pre svega sa očnim kapcima.

Oči su i dalje najosetljiviji deo kod šar-peja i o njima se posebno mora voditi računa. U tekstu u prethodnom broju, naveo sam svrhu zatezanja kapaka i razloge zašto se kod mladih pasa (pre najmanje šestog, a idealno pre osmog meseca života) ne radi klasična operacija entropijuma gde se reoblikuje sam kapak i uklanja deo kože u okolini očne duplje. Jedan od najbitnijih razloga je pojava ektropijuma koji je najčešće indukovan prerano urađenom operacijom entropijuma, mada, u nekim slučajevima i genetskom predispozicijom. Šta ektropija uopšte znači za vašeg psa? Ektropija (ektropijum) Donji kapak koji ima ulogu Ektropija podrazumeva da štiti oko i koji normalno izvrtanje očnog kapka (u obavlja svoju funkciju u ovom slučaju donjeg) ka slučaju ektropijuma je izvispolja što dovodi do jen ka spolja. Ostavlja preterane izloženosti oka otvorenu površinu oka i spoljašnjim uticajima. Kapci pruža priliku za sakupljanje imaju zaštitnu ulogu tako što prljavštine i ostalih sprečavaju da razna nepozvanih gostiju (najčešće prljavština i mnogi spoljašnji su to bakterije, gljivice...). U patogeni dospeju do samog tom slučaju suze koje oka. Ektropija najčešće vodi prirodno čiste oko ne mogu do preterane iritacije samog dovoljno dugo da se zadrže oka, crvenila, zapaljenskih da bi pokupile i izbacile procesa, infekcija... Neki prljavštinu napolje nego se naučnici smatraju da je oko daleko lakše suši dajući ektropija poligenski psu osećaj iritiranosti. Takvo uslovljena (interakcija više stanje nije prijatno po psa, a gena) kao i da može da bude uglavnom je preduslov za

razvoj konjuktivitisa koji se mora tretirati od strane veterinara, ciljano antibiotskim kapima i/ili mastima. U velikom broju slučajeva veterinari će psu koji ima problem sa izvrnutim očnim kapkom preporučiti korišćenje veštačkih suza radi pospešivanja vlaženja oka i lakšeg izbacivanja prljavštine. Ovakva stanja mogu da prouzrokuju i alergijske reakcije kod pasa i u tim slučajevima se mora uključiti i neki antial e rg e n t . Konjuktiva oka kod pasa sa ektropijumom najčešće je potpuno izložena spoljašnjim uticajima, upaljena je i sadrži iscedak koji u sebi ima, većinom, bakterije ili gljivice. Boja iscetka se kreće od tamno zelene do tamno braon boje što ukazuje n a problem. Pojavljuje se i umanjeno lučenje suza što vodi do lakšeg sušenja o k a . Veterinar postavlja dijagnozu na osnovu pregleda psa i ukoliko u potpunosti nije siguran, može da proveri rad suzne žlezde. U većini

slučajeva sam izgled donjeg očnog kapka pokazuje da li je u pitanju ektropijum. Kako lečiti ektropijum? U blažim slučajevima ektropijum se leči tako što se reaguje po potrebi, najčešće je to samo ukapavanje veštačkih suza nekoliko puta na dan, a u slučaju infekcije ili alergijske reakcije tada se reaguje propisivanjem određene terapije od strane veterinara. Konjuktivitis je sekundarni problem ektopijuma koji se takođe leči po savetu veterinara određivanjem terapije koja se primenjuje do povlačenja simptoma. U slučajevima veoma ozbiljne ektropije (kada stanje oka prerasta u hronično) jedino rešenje je podvrgavanje psa operaciji. Otklanja se mala količina tkiva sa unutrašnje strane kapka uz samu ivicu da bi se omogućilo da kapak dođe u

prvobitni, namenjeni položaj (gotovo uz rožnjaču oka).

1


izbočina najčešće veličine zrna graška, nekad i veća. Sama cista ne smeta mnogo U standardu za svaku rasu psu ili bar deluje da ne smeta može se pronaći da stanja preterano. Uzrok za pojavu kao što je ektropija najčešće prolapsa trećeg očnog kapka imaju genetsku uslovljenost može biti i veoma jak udarac osim ako nisu izazvana pre- psa o neki predmet, a u rano i loše urađenom najvećem broju slučajeva je operacijom entropijuma. U to entroija (uvrtanje interakciji više gena (poli- trepavica). Saveti stručnjaka gensko nasleđivanje) veoma su da se prvo pokuša vratiti je teško predvideti kod kojeg suzna žlezda na svoje mesto psa će se tačno ispoljiti u trećem očnom kapku neželjena osobina pa jedinke koristeći nekoliko ponuđenih koje imaju ektropijum tehnika. Neki veterinari moraju biti isključene iz savetuju odmah uklanjanje uzgoja. Samo ozbiljno plani- suzne žlezde, mada treba ran uzgoj, koji se bazira imati na umu da ova žlezda prvenstveno na zdravlju obezbeđuje najveću količinu odabrane jedinke, dovešće suza u oku i da uklanjanje do potpunog otklanjanja može da izazove sušenje oka ispoljavanja neželjenih i potrbu za doživotnim osobina i smanjenja muka korišćenjem veštačkih suza, budućim vlasnicima. Udalja- kapi, masti. Ukoliko žlezda vanje od preterivanja u iskoči iz svog ležišta na izgledu glave i preteranih jednom oku postoji nabora u predelu očiju verovatnoća da će iskočiti i znatno će poboljšati kvalitet na drugom, kao i u budućih pasa. Svaka bolest slučajevima kada se odradi koja je nasledna morala bi vraćanje žlezde u prvobitni biti zaustavljena na svom položaj , može doći do početku. njenog ponovnog iskakanja. Savet je sačekati desetak Cista na trećem očnom dana i tretirati oko po savetu veterinara jer se žlezda kapku (cherry eye) nekada može vratiti na mesto Psi poseduju treći očni kapak sama od sebe ili može u samom uglu oka (ka nosu). iskočiti i na drugom oku. Ima potpuno zaštitnu ulogu Ovo je takođe jedan od jer služi kao prva linija najčešćih problema koji odbrane i razmazuje suze po viđamo kod šar-peja. celom oku čisteći ga. U trećem očnom kapku se nalazi i suzna žlezda koja je zadužena za proizvodnju suza (oko 50% suza se proizvodi u suznoj žlezdi smeštenoj u trećem očnom kapku, sudeći po tekstu DVM Jefa Vidta). Kod veoma mladih pasa ova žlezda ponekad ume da Uzroci: iskoči iz svog ležišta usled 1. oslabljenost vezivnog nedovoljno jakog tkiva koje drži suznu žlezdu konektivnog tkiva i da se po- na mestu (dovodi do odvajavi u uglu oka kao upaljena janja žlezde od trećeg očnog Šta ektropija raspolod?

znači

za

kapka i njenog iskakanja napolje). 2. prolaps može da se dogodi kao odgovor na inflamaciju oka ili entropijum koji dodatno može da komplikuje stanje. 3. takođe, veoma jak udarac glavom prilikom igre psa, što je uglavnom povezano i sa prvom stavkom. Na šta posebno obratiti pažnju: 1. pojavu crvene ili rozikaste kuglice u uglu oka (ka nosu) 2. iscedak iz oka 3. crvenilo konjuktive 4. položaj trepavica u odnosu na površinu oka (rožnjaču) 5. veoma česti pokušaji psa da se češe zbog osećaja neprijatnosti (ne bola) 6. zapaljenje konjuktive

Dijagnoza se postavlja na osnovu rutinskog pregleda kod veterinara koji će odrediti terapiju ili predložiti operaciju. Moj lični savet je prvo pokušaj da se suzna žlezda vrati na mesto, a ukoliko to ne uspe, tek onda pristupiti uklanjanju suzne žlezde. Tretman se sastoji u korišćenju antiinflamatornih kapi, masti i veštačkih suza (u slučajevima kada nema oštećenja rožnjače savetuje se i korišćenje svih ovih na bazi kortikostroida radi umanjenja inflamacije).

Uglavnom se savetuje operacija posle izvesnog perioda (deset dana do dve nedelje) kada se ostavi prostora za mogući prolaps i na drugom oku. Žlezda se ne odstranjuje odmah jer postoji velika verovatnoća da posle prve intervencije više nikada ne iskoči napolje. Kao i posle svake operacije, savetuje se postavljanje zaštitne kragne psu da bi se sprečilo diranje rane i mogućnost vraćanja u stanje pre operacije. Za sve dalje informacije najbolje je konsultovati se sa iskusnim veterinarom, jer kao i uvek dobar veterinar zna šta radi. Do sledećeg susreta, zdravi bili !

2


MITOVI I STVARNOST

Autor: Ivana Dragičević

ŠTA S’ BORAMA? Od kako je ušao u stan, šar dodir, druga je “brush coat”, pej je postao moja stvarnost! malo kraće i mekše krzno i treća je “bear coat”, znatno Dovoljan je samo pogled na mekša i duža dlaka. njegovu blesavu facu i osmeh je tu. On mi je U mom stanu živi jedan crni asocijacija na ljubav, sreću, brush coat! radost, na mekano, na musavo, na blentavo, na šašavo, na pametno…. Kao i većina vlasnika imala sam hiljadu pitanja pre same kupovine psa… Svuda oko mene negativne kritike… Takozvani šar pej mitovi! Naš i Vaš drugar Predrag Rašević, pričao je o čuvenom šar pej mitu – pošto bora ? Morate priznati, svako je slušao priču jedna bora - 100 evrića, pa kad se to pomnoži sa svim borama na leđima… opaaaa, dobijamo baš lepu sumu para . Nadovezaću se na njegovu priču. Bore, tj. taj njihov višak kože, predstavlja još jedan šar pej mit. Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan. Prva ja sam, pre kupovine psa, slušala o čuvenom čišćenju između bora, o nakupljanju prljavštine, o kožnim problemima koji nastaju zbog samog postojanja bora. Po zvaničnom FCI standardu ova rasa se odlikuje dlakom koja je kratka, oštra, čekinjasta. Dlaka je prava, stoji van tela i ravnija je na udovima. Dužina se kreće od 1cm do 2.5 cm i deli se na “horse coat“ koja je izuzetno kratka i oštra, uglavnom neprijatna na

nalazi u svim delovima tela i kožu mekšom i lepšom !!!! on je razlog njihove naboranosti, tj. mutacija na Do sledećeg broja, trinaestom hromozomu koja reguliše sintezu hijalurona. Dlakavi pozdrav :) Stvarnost je da ishrana ima veliki uticaj n a kompletno spoljašnje stanje dlake i kože vašeg psa.

Stvarnost je da redovno četkanje k o j i m skidamo odumrle dlake ima Linja se dva puta godišnje. U veliki uticaj da vaš pas ima periodu linjanja, lepo i zdravo krzno. svakodnevno se četkamo, a jednom u tri dana napravim Stvarnost je da redovna rastvor jabukovog sirćeta i fizička aktivnost, šetanje, vode ( 1:3 ) i detaljno mu trčanje i igranje ima veliki prebrišem krzno. Kada nas uticaj na kompletno stanje prođe “dlakava faza”, prelazimo na normalan ritam. To podrazumeva četkanje jednom u tri nedelje i brisanje rastvorom. Četkanje je vrlo bitno, jer tako skidate, osim viška dlake, i prljavštinu koja se spiralno lepi za dlaku. Mnogi i ne znaju da zgužvane ne treba kupati svaki čas, dovoljno (i preporučeno) je dva kupanja godišnje. Sve preko ovog može samo da napravi problem i da stvori kontraefekat, tj. da vam se pas više “oseća”. Stvarnost je da šar pej ima jedinstveni sastav kože. Organizam stvara velike količine hijalurona koji se

organizma vašeg psa, a sve to zajedno utiče i na izgled dlake i kože. Stvarnost je da redovno maženje i razmena energije između vas i vaše naborane kuglice čini i njihovu i vašu

3


SHAR PEI

Autor: Sanja Barić

KAO TERAPEUTSKI PAS Pročitavši naslov, mnogi od vas će se upitati je li to moguće. Je li moguće da sharpei služi nekom kao terapija (osim svojim vlasnicima, naravno). Idemo ispočetka. U službi rehabilitacije, terapije i mobiliteta razlikujemo rehabilitacijske, terapijske pse i pse vodiče. Rehabilitacijski psi se koriste za pomoć teško pokretnih ili potpuno nepokretnih osoba kao pomoć u obavljanju raznih poslova (kupovina, dodavanje stvari, otvaranje i zatvaranje vrata i dr. ). Terapijski psi se koriste kao pomoć u terapiji djece i mladih sa teškoćama u razvoju (pomažu im u kretanju, socijalizaciji i dr.). Psi vodiči se koriste kao pomoć pri kretanju osobama s oštećenjem vida (slijepi i slabovidni). Gdje god se spominju ovi psi govori se o labradorima, retriverima i njemačkim ovčarima. To su psi koji su, najčešće, blage naravi i lakše ih je školovati za određenu funkciju. Ovo je bilo malo teorije potrebne za nastavak priče.

Zaposlena sam kao rahabilitator u ustanovi gdje se školuju djeca sa autizmom. Autizam je poremećaj koji je zadnjih godina u porastu, odnosno jedno dijete na stodvadeset rođene djece ima autizam. Djeca s autizmom imaju velikih teškoća u komunikaciji, socijalizaciji i čudnog su ponašanja. Izgledaju kao da žive u svom svijetu i vrlo je teško doprijeti do njih. Jedan naš učenik je imao terapeutskog psa – labradora. Dogovorili smo sa roditeljima da nam Nana (terapeutski pas) dolazi u školu kako bi osim svom malom vlasniku, pomogla i drugim našim učenicima. I tako je Nana postala član naše male ekipe. Nana je bila miran, stabilan i poslušan pas. Idealno, reći ćete. Da, možda idealno ali ne za djecu sa autizmom. Nana ih svojom mirnoćom nije uspjela izvući iz njihovog, zatvorenog svijeta. Ona se trudila, nosila im lopticu, gurala im u ruku, ali djeca nisu reagirala na nju. Kako stalno razmišljam i pokušavam naći načine kako pomoći svojim učenicima došla sam na

ideju da im u školu dovedem

Sion je bio meni najdraži i maze. Stalno je htio mjenjati najbolji pas na svijetu. Uz te mjesto boravka, odnosno skoro

karakteristike, Sion je bio jako nervozan pas, nervoznih pokreta tijela, volio je režati i lajati na

ljude. Gotovo nikada nije sjedio, ili je spavao (uvijek sa dozom opreza) ili je bio u pokretu. Nije volio da ga nepoznati ljudi dodiruju ili

nikada nije bio zadovoljan sa trenutnim mjestom na kojem smo se nalazili. Volio je skakati na ljude.

4


Mi smo se trudili oko njegovog odgoja i socijalizacije, ali naše znanje (ili neznanje ) nije davalo velikih rezultata. Nije mi bilo svejedno kada sam dovela Siona u školu i bila sam na oprezu ne bi li prestrašio nekog od mojih učenika. Ali ono što se dogodilo, gotovo me zaprepastilo. Sion „divljak„ je uspio svojim nervoznim ponašanjem „probuditi„ moje učenike. Počeli su ga primjećivati, vući za povodac, dizati mu noge, okretati glavu, ljubiti ga... Sion je sve to jako dobro podnosio, a ja sam bila skroz bez teksta jer su to bila druga djeca, uključena i zainteresirana za svijet oko sebe. A zar nije to ono čemu svi, koji radimo sa djecom sa autizmom, težimo? Da ih izvučemo iz njihovog, zatvorenog svijeta. A Sion je u tome uspio.

I ja, kao veliki ljubitelj sharpei rase mogu s ponosom reći da se ova zanimljiva, zgužvana rasa može koristiti u terapeutske svrhe i da je jedan njen pripadnik uspio ono što rijetkima uspijeva – pomoći djeci s autizmom, da budu sretna i zadovoljna u „našem„ svijetu. Naravno, ovo je samo jedan primjer iz prakse i trebalo bi

napraviti znanstveno istraživanje koje bi, prema mom mišljenju, pomoglo mnogoj djeci sa autizmom.


NEGA

Autor: Ljiljana Miletić

DLAKA, ČETKANJE, LINJANJE, KUPANJE Evo mene među dlakama, odnosno četkanju. Pretpostavljam da znate da shar-pei nema podlaku kao većina pasa. Iz tog razloga ga i nije potrebno preterano četkati. Četkanje je uglavnom radi održavanja vašeg životnog prostora, jer se njihove mrtve, oštre dlačice ne zadržavaju u krznu preterano dugo. Ne mrse se kao kod drugih rasa i samim tim jednostavnije ispadaju iz krzna. Četkanjem se može malo ubrzati proces linjanja kao i količina dlačica koje ispadaju po kući ili stanu. Ono što u mnogome može da olakša period linjanja je prilagođavanje životnog prostora životu sa psom. Pas je to. Moramo se pomiriti da će uvek jedna količina dlaka biti prisutna na nameštaju, ili po podu, odeći. Po garniturama za sedenje imam prostirke od pamuka koje svakodnevno istresam, a na podu nema tepiha tako da je čišćenje veoma lako. Prostirke menjam često jer se određena količina nečistoća ipak zadrži u njihovom krznu, a jedan od većih razloga je ta njihova njuška koja balavi i ostavlja ulepljene delove. I pored brisanja ponekad se provuče po neki balavi rezanac ili balava flekica. Da koristila sam ozonsku četku. Više u svrhu održavanja higijene kože i dlake nego radi samog četkanja. Ozon uništava gljivice i bakterije, otklanja neprijatne mirise, to sam radila zato što preterano kupanje nije baš

najbolje rešenje za ovu rasu, a i štenci su bili premaleni da bi se kupali. Ozon je potpuno neškodljiv i nema opasnosti od narušavanja mikroflore kože. Što se četkanja tiče, priznajem da to jako retko radim. Kada mi padne na pamet uglavnom je to u periodu linjanja, kada se više dlake može naći po podovima i nameštaju i naravno, uvek kada primetim nečistoće na njihovom krznu posle igre u dvorištu. Tada koristim isključivo četku od prirodne dlake. Imam jednu od onih gustih, dužine dlačica 1 cm, za glancanje kožne obuće. Nije toliko efikasna kao, recimo, gumena rukavica, ali ne stvara statički elektricitet koji pre svega oštećuje strukturu dlake. U periodu linjanja, tih nekih, udarnih desetak dana, uglavnom ih četkam furminatorom. Tad je i samo četkanje malo učestalije.

Tada ih četkam, brišem, usisavam dlake po kući, a kada smo napolju umem šakom dobro istrljati krzno da bi što više dlačica ispalo van. Valjanje, kretanje, brisanje kao masaža u toku perioda linjanja je dobra stimulacija kože da bude zdravija i da se krzno lakše i

brže oporavlja.

pse ove rase i malo je teže održavati im krzno u smislu Postoji još jedan preduslov da zahtevaju više pažnje i da linjanje prođe što nege. Kod njih nije loše kobezbolnije po vlasnika i po ristiti furminator kao pomoć psa, a to je zdrava koža. Na u svakodnevnom zdravu kožu uglavnom utiče iščetkavanju psa. zdrava ishrana kao jedan od osnovnih faktora u životu Inače, svoje pse kupam samo svakog zgužvanca. Onaj in- dva do tri puta godišnje tenzivni period linjanja, kada šamponom, vrlo često ih ne smeju da se dodirnu ko- brišem, nekad čajem od laliko opada dlaka, kod mojih vande (prirodni antiseptik i uglavnom kratko traje. Tada odlično miriše), ili rastvorom glavnu ulogu igra furmina- jabukovog sirćeta u vodi. Na tor. Horse psi (psi sa par litara vode supenu kašiku izuzetno kratkom, ili dve jabukovog sirćeta. čekinjastom dlakom) u tom Ovo je doza za više pasa. periodu umeju da budu u Ukoliko se baš isprljaju u rupicama, kao da su ih blatu ili prašini tada ih istušimoljci načeli. Uglavnom kod ram običnom vodom bez prvog linjanja tako izgledaju. korišćenja šampona. Tada nastupa furminator i sve ono što sam gore opisala. Naravno sve ovo ima efekta Furminator je specijalno ukoliko psi imaju zdravu dizajniran češalj koji kožu. Uz bolesti kože dolaze otklanja mrtvu dlaku iz i veliki problemi sa dlakom i krzna u fazi linjanja. preteranim linjanjem. Često Posebno je koristan kod kupanje šamponom (jednom brush pasa (onih sa malo mesečno) ne savetujem. dužom i Nema potrebe “iskuvavati” m e k š o m psa kako volim da kažem. dlakom) jer Šamponi, ma koliko blagi i uspešno izvlači primereni za pse, su mač sa mrtve dlačice iz dve oštrice. krzna. Do sledećeg broja. Kod ove rase pojavio se i jedan “defekt”, verovatno usled preteranog ukrštanja pasa sa brush dlakom ili kao posledica ukrštanja sa dugodlakim psima iz prošlosti, a to je podlaka. Shar-pei po standardu ne bi smeo da ima podlaku, ali eto, i takve stvari se dešavaju. Takvi psi se uglavnom intenzivnije 6 linjaju u odnosu na ostale


INTERVJU SA NEMANJOM MALEŠOM

“ŽELIM DA JEDNOG DANA ŠAMPION SVETA BUDE IZ SRBIJE”

Mi, vlasnici zgužvane lepote, znamo šta nas je nagnalo da zavolimo bore na našim psima, ali kako se postaje odgajivač, otkriva nam Nemanja Maleš, vlasnik odgajivačnice "Wings of Campus".

Moja tadašnja devojka bi se uvek oduševila štenetom šar peja, kad god bi videla reklamu, pa je meni sinula ideja - kupiću joj štene. Iskren da budem, meni se nisu nešto posebno sviđali… A sada ne bih mogao da zamislim život bez njih.

Šta Vas je nateralo da od toliko pasmina izaberete baš To je bio Vaš prvi kontakt sa šar-peja? Šta Vas je najviše pasminom? privuklo? Iskreno, to je bio splet događaja, mogu reći, sasvim slučajno. Od detinjstva sam uvek imao psa kao kućnog ljubimca, moji roditelji, kao svi roditelji uvek s u ispunjavali moje hirove i kupovali pse ali ja nikada nisam želeo obavezu, da sređujem nered za njima, da ih hranim... već samo da se igram. Kako roditelji nisu imali vremena, pored svojih obaveza, da obavljaju i moj “posao”, na kraju bi scenario bio isti. Naš kućni ljubimac bio bi poklonjen nekome ko ume i želi da se stara o njemu. Meni to tada nije bio “alarm” da treba da se uozbiljim, već sam nastavio po starom. Promenio sam preko dvadesetak rasa, a onda dolazim do presudnog momenta. Kao i kod mnogih, za sve je “kriva” Garnier reklama.

Krenuo sam po izložbama i bio uveren, ako kupim štene sa što više nabora, da ću bolje prolaziti na izložbama. Kako ste izabrali Vašeg prvog šar-peja? Kako je izgledao dolazak prvog šar-peja u Vaš dom? Da li ste psa uzeli od odgajivača?

Za razliku od Megi koja je bila bez nabora, otišao sam u drugu krajnost, pa sam tražio štene od roditelja koji su naborani. Hteo sam baš naboranog psa . Tada sam na internetu našao par odgajivačnica iz Rusije i Mađarske . Hteo sam nešto što nemaju drugi, drugu boju - drugačijeg - da se ističe i razlikuje od ostalih. Pošto su mi je tada transport štenaca iz Rusije bio komplikovan, odlučio sam se za odgajivačnicu “Qi Ming Da, kada sam devojci kupio Xing” iz Madjarske, na poklon ženkicu – Megi. gospođice Margarete CosBila je skroz zategnuta, bez ban. Baš u tom periodu, nabora. Uz njeno odrastanje, leglo je došlo na svet i svake polako sam zavoleo rasu. nedelje sam dobijao slike da Najviše me je privuklo što su gledam i odlučujem. Pošto dobri čuvari, uredni prilikom sam se prvi javio, prvi sam i obavljanja nužde, na jednom mogao da biram, ali samo mestu (i to na kraj dvorišta), preko slike. Beše to vreme što ne kopaju i uništavaju kada je nama trebala viza da stvari, što su odani gazdi, a bi preskočili granicu, pa je uz sve to lepi i atraktivni. po štene išao prijatelj iz Zbog svega toga, poželeo Nemačke. Sećam se, bilo je sam da i ja imam šar peja. leto, a ja nestrpljiv, zvao sam

ga svakih pola sata da pitam da li je štene dobro. Zbog moje, ne baš sjajne, prošlosti kada su ljubimci u pitanju i moje “odgovornosti”, roditelji su bili malo

skeptični prema celoj situaciji. Nisu verovali da ću se brinuti o njemu i sam sve obavljati. Ali kada je stigao u dvorište, svi su se zaljubili na prvi pogled. Na samom početku, da li Vas je brinulo zdravstveno stanje rase? Na početku nisam ni razmišljao o zdravlju rase, ali nažalost, samo posle mesec dana krenuli su problemi. Moje štene, Bem Bem, tada je imao samo tri meseca. To je trajalo skoro šest meseci. Bio sam potpuno izgubljen, promenio sam pet veterinara i niko nije znao tačno šta mu je, već su ga samo punili kojekavim 7


injekcijama. To je bio grozan period. Nisam mogao više da gledam kako se pati i hteo sam da ga vodim na kliniku, u Budimpeštu. Međutim, sa devet meseci sve se smirilo i više nikad nije bio bolestan. Tada sam počeo malo više da čitam o bolestima naše rase i da se interesujem. Ne mogu da tvrdim da sada znam mnogo o bolestima, ali ipak osnovne stvari koje su potrebne gotovo svakom vlasniku - znam. Šta smatrate najvećim problemom u rasi danas?

prijatelji koji su došli da se v i d e , druže... Što se tiče uzgoja, mogu reći da sam na početku. U sve to ušao sam sa idejom da svojim odabirom jedinki i ukrštanjem dobijem nešto što ja želim i volim, nešto što će biti moj lični pečat i prepoznatljivo u ovom svetu. Želim da uzgajam, koliko god znam i mogu, pomažem rasi, kako u našoj državi, tako i u svetu .

Najveći problem su ljudi, odgajivači i svi koji kriju bolesti svojih pasa da bi sačuvali svoje “ime”, radeći nešto najgore, a to je ugroža- Kako ste došli na ideju da vanje rase. Kada bi svi bili odaberete ime Vaše iskreni, mnogi problemi bi odgajivačnice? mogli da se izbegnu. Kažu da kada bilo koji posao počinjete, bitno je ime. Nisam bio mlad i nadobudan već sam p i t a o iskusnije od mene, v e l i k e odgajivače i svi su mi rekli isto, da odaberem ime koje će Šta Vas je povuklo da predstavljati mene, nešto što počnete da se bavite uzgo- je meni bitno, npr. podneblje. Pošto živim u Futogu, a jem? Futog je poznat po kupusu, Privukle su me izložbe. Sam bilo je smešno da vid manifestacija gde se odgajivačnici dam ime upoznaju ljudi, druženje. Sve "Zlatni Kupus ". Pošto volim je počelo na lokalnom nivou, anđele, a krila predstavljaju da bih sada mogao reći da se svu njihovu lepotu i stiglo do globalnog. To me i bezgraničnu slobodu, to se dalje impresionira i privlači. nekako poklopilo sa mojom Kada smo svi vlasnici u idejom i mojim željama da ringu protivnici, a van ringa izađem iz okvira Srbije.

Krila su, dakle, bila “ pogo-

dak u metu”. Sada je falilo nešto “moje”. Živim u ravnici, tako da se sve sklopilo.Moja odgajivačnica dobila je ime " Krila Ravnice" ili na engleskom " Wings of Campus ". Koje su, po Vama karakteristike (što fizičke, što karakterne), najbolje za jednog pravog predstavnika pasmine? Po meni, bitno je da pas nije agresivan, da možete sa njim da se igrate, da ga pomazite. Da može svako da mu priđe, ali takođe i da čuva dvorište svog vlasnika. Bitno je i da nije plašljiv, stidljiv . Što se tiče izgleda, tu obraćam pažnju na leđa, zadnje uglove, front, kosti, glava je uvek nekako najupečatljivija, dok mi boja nije bitna. Volim jače pse, jače kosture, verovatno zato sto ih nemam. Dobro kretanje i pravilan rad nogu je veoma bitna stavka, da je miran, staložen i da dozvoli konatakt.

mojoj odgajivačnici, ali za to treba dosta vremena. Svi moji planovi su dugoročni, jer za kvalitet je potrebno mnogo rada, vremena i n a p o r a . Želim da odgajam pse kako za kućne ljubimce, tako i za izložbe, bez previše nabora. Retki su psi dubokih grudi, ali te linije želim da ubacim u svoju odgajivačnicu. Želim šar-pejeve pravih prednjih nogu, dobrih zadnjih i prednjih uglova, dobrom gornjom linijom leđa, jake pse, dobrog kretanja u ringu, dobrim k a r a k t e r o m i temperamentom. Najbitnije za dobrobit rase je da pse sa manama i bolestima odstranimo iz uzgoja. Znam da je to za mnoge surovo, ali se uvek mora praviti selekcija i za uzgoj ostavljati samo najbolje jer ”izbačeni” mogu biti sjajni kućni ljubimci. Stremim ka tome da kvalitet naše rase, u našoj državi podignem na viši nivo i da jednog dana svetski šampion dođe iz naše zemlje. Ko je Vaš uzor od odgajivača ove pasmine?

Moj uzori su Aleksandra Studen (Slovenija) “Alistea odgajivačnica” i Gabriela Zaro (Italija) “Del Peodoro Odgajivacnica”. Na samom početku mnogo mi je pomogao Jugoslav Tadić (Gold Panonia odgajivačnica), ali sebe sam pronašao uz Koji je Vaš tip šar-peja i ono Aleksandru i Gabrielu, od čemu želite da stremite u njih i dalje učim, divim im se i izuzetno cenim. Imam svom uzgoju? dosta prijatelja, velikih Stremim ka tome da odgajivača širom sveta i ukrštanjem pojedinih jedinki trudim se da od svakog od dobijem nešto što će jednog njih naučim i pokupim nešto dana biti prepoznatljivo po što meni može pomoći, 8


da jednog dana sve ukomponujem u svoju odgajivačnicu dodajući, naravno, svoj lični pečat.

putujem po Evropi i svetu, razmenjujem iskustva i utiske sa poznatim uzgajivačima i drugim l j u d i m a . Kao odgajivač, da li sma- U budućnosti želim da idem trate da je za uzgoj bitnija samo na jaka takmičenja jer ženka ili mužijak? samo tamo može da se vidi koliko vrediš. Međutim, opet Smatram da je oboje bitno. se tu javlja činjenica da je to Bitan je sam sklad i prava opet mišljenje jednog sudije, kombinacija jedinki. Bitno je jednog čoveka, a znamo da uvek nedostatke jedne svi imaju različite ukuse. Tu jedinke nadomestiti kvalite- je i bitna stvar - pej nekad tima druge. Možda je lakše ima “svoj dan”, a nekad ne. imati dobre ženke jer tada Nadam se da će se jednog možeš birati mužjaka koji dana poklopiti sve okolnosti ispunjava tvoje kriterijume. i da osvojim Svetsku ili Evropsku izložbu ili speciŠta smatrate svojim jalku. Moja velika, možda najvećim uspehom do sada? najveća, želja je da jednog dana šar-pej iz moje Smatram da najveći uspeh odgajivačnice osvoji svetsku tek treba da dođe. Ne mogu ili evropsku izlozbu. kao lični uspeh da nazovem sve što sam do sada posti- Koji je Vaš savet za sve koji gao, jer sve što sam osvajao, žele da nabave sebi bilo je sa psom koji nosi ime šar-peja? Šta treba da tuđe odgajivačnice. Smatram gledaju? Na šta posebno da da ću uspehe tek postizati obrate pažnju? kada krenem sa psima koji nose ime moje Moj savet je da budući odgajivačnice. Što se tiče vlasnici dobro pogledaju mojih najdražih i najboljih roditelje i prostudiraju pedirezultata do sada, Ellboy gre jer “iver ne pada daleko (Ellboy Rouge Des Chanda- od klade”. Svi štenci su lepi gueres) je 2010. godine proglašen za najlepšeg mladog mužijaka na specijalki za šar-pej rasu u Italiji, u jakoj konkurenciji među 76 predstavnika “naše” rase. Iste godine, u Zagrebu Ellboy je na specijalki za Molose proglašen za najlepšeg mladog psa svih rasa, Junior BISS.

zdravlje predaka , bitno je da staloženo donesu odluku i da im cena ne presuđuje jer ipak taj pas će sa vama živeti deceniju i više. To nije lutka, pa kad vam je dosadno da je bacite u plakar, to je član porodice . Gde vidite sebe i Vaš uzgoj za nekih deset godina? Za deset godina sebe vidim kao uspešnog odgajivača, do tada ću da izgradim svoj stav i stvorim svoju liniju i nešto po čemu će me ljudi znati. Radiću na kvalitetu, a ne na kvantitetu. Mlad sam počeo, smatram da imam vremena celog života da učim i mislim da ću se baviti uzgojem celog života. Trudiću se da podignem lestvicu kvaliteta u našoj državi jer želim da se jednog dana priča o pejevima iz Srbije. www.wingsofcampus.com

Koliko su izložbe bitne u svetu pasa, posebno kod šar-peja? Kada su izložbe u pitanju, imam lično mišljenje. Meni su bitne izložbe da vidim kad su mali, ali posle... Zato stare prijatelje, upoznam je moj savet da se pogledaju nove, da obilazim mesta, roditelji... Obratiti pažnju na

9


OVO JE MOJ PAS

Autor: Nebojša Grmuša

DON I BETTY Dugo sam maštao da imam psa ali roditelji su bili velika prepreka. Duži niz godina sam molio ali uzalud. Kada sam u drugoj godini srednje škole popustio sa ocenama, smislio sam kako da sam sebe motivišem. Dogovorio sam se sa roditeljima da ako popravim sve ocene, kupim sebi prvog psa posle toliko godina. Na moje veliko iznenađenje oni su to prihvatili i već tog dana sam se bacio na učenje. Shar pei mi tada i nije bio u glavi već sam želeo Američkog staforda. Ali nažalost (ili sreću), leglo koje sam ja čekao nije uspelo. Bio sam jako tužan, besan i nisam znao šta dalje i kojeg psa uzeti. Sve dok mama nije pitala „A zašto ne bi uzeli Shar pei-a ?“. Istog trenutka sam otvorio oglase i odmah pozvao. Tog dana naša “meta“ bila je Ečka, selo pored Zrenjanina. Tamo se desila ljubav na prvi pogled...mali Don. Tada je imao 4 nedelje. Mnogo slatko kuče, veoma razigrano i nestašno. Kaparisan je odmah, a ja presrećan. Iskren da budem, o njima

skoro ništa nisam znao osim da imaju bore. Posle najduže četiri nedelje - konačno je stigao! Neverovatan osećaj ....neopisiv. U međuvremenu izgrađen je boks u dvorištu i imao je veoma dobre uslove, jer kad smo se već odlučili za psa, onda moramo i da ga držimo na pravi način. Od jutra do mraka bili smo sa njim u dvorištu, igrali se i ludo zabavljali. Bio je jako smešan i strašno zanimljiv sa uvek ludim forama kakve još nismo videli. Oduvek spava u baš blesavim pozama i svaki put kad ga vidim, ne mogu da se ne nasmejem. Na shar pei forumu sam zapazio Alfija i Lili. Odmah su mi se jako dopali tako u paru i zadao sebi sledeći zadatak. Da uzmem Don-u drugaricu ali opet roditelji su bili prepreka. To je ostalo meni u glavi jer tada nije bilo šanse da ih ubedim. Ali bio sam ubeđen da samo treba čekati… Stigla je zima, a sa njom i prvi sneg. Don-u nikakav problem, on se valjao u snegu i nikada ga nisam video da je drhtao od hladnoće. Ali jednostavno nam je bilo žao da bude napolju, pa smo ga uveli unutra. Tada je imao već sedam meseci ali dogovor je bio da na proleće opet izađe, što se naravno nije desilo - evo već pune dvije godine. Toliko sam ga zavoleo da nikad nisam osećao toliku ljubav

prema psu! Kao brat da mi je! Svako veče smo se otimali sa kime će spavati. I tako je Don našao mesto i na krevetu! Bio je veoma dobar, nikada štetu nije napravio. Vreme je brzo prolazilo a ljubav je rasla svakim danom. Završavao sam 3. godinu i tad sam (opet!) stvarno zeznuo ocene ali ovog puta sam morao na popravni. Shvatio sam da je to idealna šansa za moj naum! Trebala mi je opet motivacija! Opet je pred roditeljima bio ultimatum ako položim, uzimamo ženku. Naravno, kada je nagrada tako lepa i željena, ja položio! Krenula je potraga za ženkicom. Samo par meseci posle toga, na forumu se pojavila Vera. Tada je njena Atina okotila pet preslatkih zgužvanaca ali nisam tada razmišljao puno o njima. Prošla su još dva meseca i kod Vere ostadoše mala Hana i Betty. Tek tada mi je jedno veče sinulo da uzmem Betty. Odmah sam nazvao Veru. Opet je bilo na brzinu (što nikako ne bih vama preporučio da radite kada kupujete štene) ali bar

sam znao poreklo i zdravlje štenaca. Mala Betty je stigla par dana posle i opet onaj neopisivo dobar osećaj! Plašili smo se kako će Don reagovati, obzirom da je živeo sam 16 meseci, a nije puštao druge pse u njegovo dvorište. Betty je tada bila manja od njegove glave i stvarno smo se jako obradovali što je odmah prihvatio pez problema. Don je bio veoma srećan i uzbuđen što konačno ima društvo. Ponovo smo se podsetili kako je to imati štene, ovoga puta u kući, naporno ali i veoma slatko. Bio je problem što je ona stigla u decembru kada je snega bilo poprilično ali preživeli smo i taj period. Betty se odlično snašla i uklopila. Don joj je sve dopuštao i tolerisao, pa su tako jeli iz iste činije, spavala je na njemu - sve mu je radila, a on je puštao. Ali to mu je bila velika greška. Betty se osilila i krenula da dominira i da ga napada, uglavnom zbog hrane. Bilo je to veoma stresno za nas. Pokušali smo da to popravimo i sredimo ali džabe.

10


Bila je veoma uporna i nije odustajala. Inače je veoma

dobijaju i sirovo meso, zapravo Don se od skoro opametio pa prešao i on na sirovo. Svaki drugitreći dan imaju skušu, juneća srca i ostala mesa kao i brdo dodataka…

Iskreno, da ona nije toposlušna, ali za to ne liko dominantna i “opasna”, reaguje. Njeni napadi su se sada bi već verovatno imali i nastavili ali smo znali da trećeg zgužvanca ali ne prepoznamo i pazimo, pa su želim da rizikujem baš tose napadi dosta proredili ali liko. Njih dvoje za ne i prekinuli. On nikada svakodnevni smeh su sasvim prvi nije napao ali zna da se dovoljni! Mada, sada sam brani. Betty u društvu drugih brucoš, ko zna, ako mi opet pasa super funkcioniše al’ zaškripi sa ocenama… eto, nad Don-om vlada. Neko će reći da smo Don-u zagorčali život ali oni se stvarno vole. Ne prođe dan bez igre. Kad se igraju mnogi bi pomislili da se tuku kako su grubi i ludi. Naravno, Don se prvi umori, a onda Betty nastavi sama da divlja još pola dana. Mnoogo je aktivnija od njega i ima puno više snage. On bi najradije spavao po ceo dan, a za nju je to gubljenje vremena. Najviše voli da joj bacam lopticu i tako može... pa dok se ja ne umorim. Velika je maza i stalno je kod nekoga u krilu ali ne uzimamo je mi, već se sama penje i gura. I već je prošla godina kako je i ona kod nas. Ne primećujem nikakvu duplo veću obavezu čak je lakše i lepše! Nema ništa lepše gledati ih kako se igraju, vole i maze! Što se hrane tiče, osnovno su im granule ali ima već više od godine kako im dajem isključivo one bez žitarica. Pored toga redovno

11


DNEVNIK JEDNOG SHAR PEI-a

Autor: Vladica Milutinović

SHAR PEI I DRUGARI Nizali su se tako jedan za drugim hladni zimski dani. Bilo mi je lepo, toplo i udobno u mojoj porodici. Predstavljala sam glavnu zvezdu u kući, predmet mnogih diskusija, razni ljudi su dolazili da me vide, obiđu, donesu poklon (čemu sam se posebno radovala) i pipnu moju naboranu kožu (čemu se nisam radovala). Lajala sam i lajala pokušavajući da ih oteram, ali oni nikako da shvate poentu. Dobro, dobro, videćete vi kad ja porastem! I dalje sam se bezuspešno trudila da impresioniram mamu, ali ona je vikala svaki put kad bi primetila da ostavljam dlake po garnituri. Stvarno ne razumem takve čudne ljude,pa kako nekom može da smeta moje krzno koje je tako divno i što je najbitnije - toplo. I strašno me nerviraju kad po ceo dan zuje po kući sa onom ogromnom bučnom spravom za koju sam čula da se zove usisivač. Aaaaa....!!!! Bežim ispod kreveta, definitivno… .!!!

odvela u, do sada meni nepoznat, deo dvorišta. Prvo što sam zapazila bilo je nekoliko veeelikih pasa. Svako je imao svoj boks, ali su lajali na mene, rekavši mi da im ulazim na teritoriju. Koješta…! Onda je Vladica iz jednog boksa izvela duguljasto stvorenje koje će ubrzo postati jedan od mojih najboljih prijatelja. Jazavičar Džambo. Hahaha, kako je samo smešan, uši mu vise i mlatara onim dugačkim repom i sav je kobasičast… Haha, odoh da onjuškam te njegove uši (možda bih mogla i da ih pipnem malo). Ali za svaki slučaj ću režati, ipak da mu pokažem da ne može on sa mnom kako hoće, nisam ja tamo neka klinka…! Evo našeg prvog susreta… Džambo je bio ljubazan, ali ja to nisam mogla odmah znati. I zato sam prvo bežala i prilazila mu iza leđa….

Pa sam odlučila konacno da pasa i njihovih vlasnika koji se suočim sa njim…. su nas ljubazno pozvali da se igramo sa njima. Ovaj put nisam imala tremu jer sam mislila da su svi psi kao Džambo. Međutim, prevarila sam se. Dočekalo me je ovo:ogrooomno, belo, čupavo stvorenje zvano Zoi, Zoi samojed. U početku sam je se Malo po malo, prišla sam mu jaaaaaaaaako plašila, u potpunosti… Onda smo međutim tokom narednih malo ćaskali. Čini mi se da druženja pronašle smo me je posmatrao kao s` zajednički jezik. Mada, Marsa da sam pala. Pa kako onako u poverenju da Vam je glup, shar-pei-a nije video. kažem, Zoi me nikad nije M i s l i m , stavrnooo…Pa kakve su to predrasude?! On je ubeđen da sam ja smotano malo stvorenje koje se ne snalazi nigde vam sobe i prihvatila, jer je ljubomorna. udobnosti toplog doma. Onaj veliki haski Oli merka Jedna od onih koji ne smeju mene , a ne nju. Shhh, nemoda izađu bez jaknice, prava jte da joj kažete slučajno… gradska gospođica. E, čvrsto sam odlučila da mu Onda su se Boka i Zoi zadokažem suprotno. jedno urotile protiv mene. Krenula sam u akciju. Bila sam tužna i odlučila da Igrali smo se i valjali po porazgovaram sa Bokom oči zemlji kao nikada do tad. u oči… Kao odrasli psi, civilizovano da I to je bio početak jednog popričamo… I, naravno, ta diiiivnog prijateljstva koje metoda je upalila, sukobi su još uvek traje. izglađeni.

I tako jednog jutra dok sam uobičajeno dremkala na svom omiljenom ćebetu, Vladica me je probudila sa velikim osmehom na licu, Međutim, počeo je da me stavila mi nesto čudno oko ignoriše,a to nikako nisam vrata (čini mi se da je želela… U narednom periodu usledio pominjala reč ogrlica) i rekla je niz iznenađenja i da odmah krenem za njom, n o v i h ima jedno iznenađenje za poznanstava.Sasvm mene. Mislila sam da me slučajno, dok smo samo vodi da piškim, kao i Vladica i ja šetale obično (zbog perioda Crnom stazom (naše karantina posle revakcine), omiljeno mesto za mđutim bila sam šetnju) u dvoristu vrtića iznenađena kada me je , spazile smo gomilu

Privilegiju da se upiše na moju listu najboljih prijatelja dobila je i Dunja, mali, slatki Džek Rasel Terijer. Od početka mi je bila simpatična (valjda zato što je jedino ona bila manja od mene). 12


jedno.

Međutim, za kraj ono najslađe, naravno. Moj naj,naj,najbolji prijatelj, Bak, haski. Bak je dosta mlađi od mene, pa sam se trudila da ga tokom dugih zajedničkih šetnji naučim pravilima lepog ponašanja u gradu (sa kojima je on očigledno imao problem). Sedeli smo u kafiću sa našim gazdaricama, i dok sam ja ljubazno pozirala i čuvala Vladicu, Bak je pokušavao da skoči na sto, da sedne u krila Sanji, da laje na ljude terajući ih da ga maze. Uh,ti klinci, tako znaju da blamiraju!!!! Međutim, oboje smo bili najsrećniji kad smo posle svog poziranja po gradu i tog uštogljenog ponašanja imali priliku da se istrčimo u dvorištu vrtića (bez bilo koga drugog, mislim na našu pseću vrstu, naravno) Uostalom, sami ćete videti iz priloženog kako se nas dvoje ludo provodimo kad smo za-

A onda se umorimo, pa leškarimo uživajući u divnom vremenu, ljubavi koju nam pružaju osobe koje najviše volimo (Sanja i Vladica) i našem prijateljstvu, jer ... “Svi treba da znaju šta drugarstvo znači, zajedno smo lepši i zajedno smo jači... “ Moj društveni život je veoma bogat, tako da od mene možete da očekujete još mnogo luckastih dogodovština. Mašem repićem do sledećeg susreta!!!

13


LUTKE SA NASLOVNE STRAN E

Autor: Vera Brdarski

TOMI, ATINA I AhKIN Oni su lutke sa naslovne strane, oni su harmonična porodica, oni su moja najveća ljubav. Da, to su moji šar-pejevi, Tomi, Atina i AhKin. Videli ste ih u prvom broju Zgužvanog magazina na naslovnoj strani, ali slika ne može da ispriča priču o njima, ali zato ja mogu… Za ovu rasu sam počela da se interesujem pre četiri godine kada sam upoznala m o g dečka. P o s l e samo par dana naše veze saznala sam da ima psa, odraslog crnog šar-peja. Bila sam presrećna, jer volim životinje, ali isto tako sam bila u dilemi da li će me prihvatiti, jer me ne poznaje. Naš prvi susret je protekao savršeno, kao da se znamo ceo život, odmah je počeo da maše repićem i da se umiljava. Osvojio me je na prvu loptu. Tomi je mnooogoo dobar pas, pametan, staložen, a isto tako i jako veseo i druželjubiv i prema ljudima i prema drugim psima. Sve je naučio još dok je bio mali, sve komande, od “dođi, sedi”, pa do “ daj šapu“ i sve savršeno uradi, pa ponekad pomislim da je čovek, a ne pas. Zahvaljujući njegovoj poslušnosti, ubrzo posle našeg prvog susreta, mogla sam da ga vodim sama u

šetnju, bez straha da će mi napraviti neki problem. Po ceo dan smo se igrali, mazili i uživali, ali kada bi došlo vreme za posao, Tomi bi ostajao sam u stanu i tugovao. Odlučili smo da mu priredimo iznenadjenje. Uzeli oglase, izvrteli par telefona i pronašli jednu

malu crnu ženkicu. Odmah smo otišli po nju. Tada je u Tomijev i naš život ušetao jedan mali crni medvedić, Atina. Uneli smo je u stan, a Tomi je bio zbunjen totalno, ništa mu nije bilo jasno. Ona je trčkarala, upoznavala teritoriju, a on je pratio u stopu, njuškao i lickao. Nije prošlo ni pola sata, a oni su se već igrali. Njegovoj sreći nije bilo kraja. Najzad je dobio

društvo koje je toliko želeo. Tomi ju je toliko razmazio, da je m l a d a gospođica i m a l a kraljevski tretman svaki dan. Ujutro je umivao, puštao je da jede iz njegove činije, donosio joj igračke, ljubio po ceo dan… Ona bi se samo izvrnula na leđa, a on bi počeo sa lickanjem od glave do pete. Atina je postala jedna velika maza i svi koji su je upoznali to potvrđuju, jer je u stanju da zauzme pozu za maženje i tako satima može da uživa. Sve što zna, naučila je od Tomija, tako da nismo morali puno da se trudimo oko obuke. Sve je postalo mnogo lakše. Oni su se po ceo dan igrali, mazili i pazili jedan drugog, kao pravi zaljubljeni par. Tek tada sam shvatila da je i njima jako bitno da imaju pored čoveka i društvo svoje rase, jer tek tada njihov predivni karakter dolazi do izražaja. Pored njih o v e sreće i z a d o voljstva i mi smo dobili n e š t o v i š e , d u p l u porciju njihove ljubavi, d v e

umiljate njuškice koje nas bude svako jutro i koje nam svojom igrom uvek izmame osmeh na lice. Kako je Atina rasla, tako je rasla i njihova ljubav, pa je došlo vreme za bebe. Na svet je donela tri slatka dečaka u tri boje, crnog, žutog i krem medvedića. Atina je ulogu majke sjajno izvela, a Tomi je bio tu da zabavlja sinove. Vladala je potpuna harmonija medju njima. Kada je došao dan da mališane pošaljemo u novi dom, jer nismo mogli sve da ih zadržimo jer živimo u stanu, srce mi se cepalo.Počela sam da ubeđujem dečka da bar jedno štene zadržimo. Posle nekoliko dana mog moljakanja, pristao je. Sa nama je ostalo jedno malo ružno pače, crna pufnica, AhKin (Aki). Dok je bio mali bio je jako plašljiv, jer zbog velike količine bora nije ništa video, pa je kaskao za braćom. Poslednji je prohodao, nije smeo da siđe niz stepenice, do činije sa hranom je poslednji stizao... Zbog svega toga mi je bio najdraži i jako sam bila srećna što će ostati sa nama. Pošto je rastao uz roditelje, 14


od njih je sve naučio. Samo ih je posmatrao i kopirao, a pošto su oni već sve znali, nama je ostalo samo da uživamo u njima. Mogu vam reći da je mnogo lakše sa više pasa, nego sa jednim. Njihov dan počinje tako što nas svako jutro probude tako što dođu do spavaće sobe i krenu da se maze. Dok pijemo kafu sede sa nama na trosedu, dremkaju ili se gurkaju za turu maženja. Onda idemo napolje u š e t n j u .

Obično pored reke ili na velikoj “livadi”. Tu jurcaju, jure lopticu, otimaju se oko drvceta koje nađu, igraju se po sat-dva i kad se umore, vratimo se kući. Klopaju i onda se komiraju. Dremaju po pet-šest sati ili na svojim jastucima ili pored nas na trosedu. Kada se probude, kreće igranje po stanu, uzimaju svoje igračke i luduju. E to treba doživeti, tu njihovu sreću kada se igraju. Zadovoljsto ih je gledati. Kao da gledaš predstavu, a ne tri psa. I mojoj i njihovoj sreći nema kraja. Znaju nekad i da preteraju u igri pa bude i po koja rupica na koži, ali odmah posle toga se lickaju i leče jedan drugog. Tomi i Aki žive u potpunom skladu, iako je Aki sada zreo pas, retko kad se posvađaju, tako da priča da dva mužjaka ne mogu da žive zajedno, pada u vodu (bar u mom

slučaju). Svo troje imaju različite karaktere. Tomi je dobrica, Atina maza, a Aki čuvar, nepoverljiv prema strancima, a prema ljudima koje poznaje kao mala maca, uvek spreman za maženje i igru. Radoznali su i vole da istražuju u prirodi, pravi lovci. Gde god da pođemo van grada, oni su sa nama. Obožavaju putovanja. Vole da poziraju, što se i vidi na slikama. Sve u svemu, oni su skladna porodica koja je moj život učinila potpunim. Srećni su sa nama, a i mi sa n j i m a . Volim ih do neba i sve bih za njih učinila.

I za kraj jedan mali savet, ako nemate psa, odmah da ste ga nabavili, a oni koji imaju, neka učine svog ljubimca i sebe još srećnijim tako sto će nabaviti bar još jednog. Ipak je pas čovekov najbolji prijatelj, a kad ih ima više, broj prijatelja se povećava, a samim tim i ljubav i dobra energija.

15


SHAR PEI POEZIJA

Autor: Sanja Barić

PJESMA O ZGUŽVANOM PSU

Neki mi kažu da je lijep, Nekima je ružan. Neki mi kažu da ga peglam. Neki da ga mažem. Nekima se sviđa. Nekima ne. Nekima je pufnast. Nekima medast. Govore ljudi svašta, Jer priroda im takva, Da kažu što misle, Da ne misle što kažu. Neki mi kažu da je car. Neki da je kralj. Neki mi kažu da je više čovjek. Neki da je ipak pas. Svi mi govore nešto. Svi se prave da znaju. Svi mi govore nešto. I razne savjete daju. Govore ljudi svašta, Jer priroda im takva, Da kažu što misle, Da ne misle što kažu. Al istina cijela je u meni: Najveću ljubav moj pei mi daje. I sreću veću od svijeta! Jer to je pas koji puno više voli, nego što laje!

16


17


PEI STRIP broj 2 ISPOVEST OŽENJENOG PEI-a - SREĆAN SAM!!!

Ja sam Toca, a ovo je moja lepša polovina Tina.

Ja sam jedan nepopravljivi romantik, jedva čekam proleće, pa da svoju dragu izvedem u šetnju.

A nekad smo nestašni i pred gostima.

Priznajem, volim svoju Ženu, ma sta volim, ja je obožavam. Ljubim je kad god se ukaže prilika... kad smo sami.

Znam da mnoge moje kolege, pei-evi nisu baš slavno prošli u braku, pa se razvode i spavaju u posebnim sobama...Kod mene to nije slučaj, spavam sa svojom kraljicom.

Deca su otišla u svet, a Aki ostade sa nama, na našu sreću.

Možda će me neko proglasiti za naj-papučara, ali sam ja bio uz svoju dragu i čuvao dečicu koju smo izrodili. Ipak sam ja tata za primer.

Mada, iskreno, ume nekad da bude naporan ...

Ali ja svoju srećnu porodicu ne bih menjao ni za šta na svetu. A brak bih svima preporučio, ništa lepše nego spavati u dvoje ..ili troje. 20

Zguzvani magazin 2  

Shar-Pei

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you