Page 1

Petnaestica

List učenika MTŠ „15. Мај“

15.05.2013. www.mts15maj.edu.rs mts15maj@gmail.com


Sadržaj:

Redakcija:

Školske novosti .................................................................. 4. Glavni i odgovorni urednik: Nemanja Živkovid

e-Biblioteka ..................................................................... 11. Naša mala učenička kompanija ....................................... 12.

Saradnici:

Kvalififkacije za takmičenje u bacanju bumeranga .......... 13.

Jovan Milid Milica Stankovid

Poslovni izazov zapadnog Balkana ................................... 16.

Autori:

Robotika nije čitanje ........................................................ 18.

Jovan Milid Milica Stankovid

Prvi programer na svetu .................................................. 19.

Gordana Radovanovid Jovana Momčilovid Nemanja Živkovid Vučko Stankovid Stefan Nedeljkovid Kristina Stolod Marko Mirkovid Stefan Acid Vesna

Sigurnost sistema ............................................................ 20.

Nađa Đorđevid Slavica Stolid Tijana Antid Olivera Hasanovid Kajganovid Bojana Jovanovid Dragan Marinkovid Jovan Đurkovd

Sveta Trojica .................................................................... 33.

Održan robo izazov .......................................................... 17.

Čovek koji je promenio tok istorije .................................. 22. Pop kultura ...................................................................... 26. Stranac ............................................................................. 28. Intervju ............................................................................ 30. Tantalove muke ............................................................... 32. Uskrs ................................................................................ 34. Svaki čovek je uvek na gubitku samo ako ne nađe smisao u ljubavi ......................................... 36. Smisao našeg postojanja ................................................ 37. Pesme .............................................................................. 38. Muzika, kao moj san ........................................................ 39. Govor povodom godišnjice NATO bombardovanja ......... 41.

15

Recept za rešavanje nesportskog ponašanja na tribinama ............................. 42. Karikature ........................................................................ 43. Reportaža iz Francuske .................................................... 44. Reportaža iz Praga ........................................................... 45. Ljubavni horoskop ........................................................... 48. Top 10 muzička lista ........................................................ 52.


Petnaestomajci, evo nas ponovo u maju! Nakon hladne zime, stigli smo i do proleda! Još par nedelja nas deli do velikog raspusta. Novinarski tim našeg časopisa se trudio da isprati svaki značajan događaj u školi, da bude u svakom trenutku informisan i da vam to i prenese. Svim učenicima i zaposlenima želimo sredan dan škole, a maturantima srednu maturu!


ŠKOLSKE NOVOSTI Svi događaji u školi

Prijem kod gradonačelnika Povodom značajnog crkvenog, ali i školskog

Prijem u pozorištu Lutaka

praznika- Savindana u niškom lutkarskom pozorištu održana je svečana akademija za učenike srednjih i osnovnih škola. U prigodnom programu koji je organizovao Grad Niš, učenici su se podsetili na životni put Svetoga Save, njegova odricanja, stremljenja i njegov značaj u izgradnji srpske državnosti i crkvene nezavisnosti. Glumci pozorišta, ali i učenici su zabavljali publiku punih sat vremena. Nekoliko naših učenika,

Delete text and place photo here.

zajedno sa profesorkom filozofije Tijanom bili su deo ove značajne proslave. Akademiji su prisustvovali i : gradonačelnik Niša Prof. Dr. Zoran Perišid, predsednik skupštine grada Dr. Mile Ilid i vladika niški Jovan.

Proslavljena školska slava Učenici naše škole, zajedno sa profesorkom srpskog jezika i književnosti Nađom Đorđevid, priredili su veoma zanimljiv program. Domadin ovogodišnje slave bio je gospodin Kikid Ivica, dok de sledede godine tu dužnost preuzeti profesorka biologije gospođa Jasmina Manojlovid. Uz prisustvo školskih gostiju i učenika kolač je uspešno isečen i proslava je mogla početi. Program koji su priredili učenici predviđao je i neke pesme, koje je naša učenica Anita Abedinovid veoma lepo izvela.


ŠKOLSKE NOVOSTI Svi događaji u školi

Proslavljen dan ljubavi i vina Učenički parlament škole u saradnji sa prof. srpskog jezika i književnosti Anom Radulovid i prof. filozofije Tijanom Antid ukrasili su pano u holu škole povodom Sv. Trifuna- zaštitnika vina i ljubavi. Pored toga što je pano ukrašen raznim ukrasima i radovima naših učenika. Učenici su napravili i neke poruke, koje de profesore i sve one koji prolaze našim holom podsetiti na ljubav svakog dana. Svi koji su prošli pored panoa kažu da je lep, a devojke iz naše škole izvele su i performans lepih poruka.

Dan ljubavi i vina

Delete text and place photo here. Proslavljen dan žena Učenički parlament škole, u saradnji sa profesorkom filozofije Tijanom, priredio je kratku svirku u čast svih dama škole. Prvi deo obuhvatao je edukaciju o ovom datumu, koju je učenik prve godine Dušan Nikolid, pripremio. Nakon toga, puštena je muzika, a ceo program je završen nakon velikog odmora. Prema rečima učenika, koji su pratili program kažu da su dosta naučili o ovom prazniku, ali i to da nisu znali da je on toliko važan. Učenički parlament postoji ved nekoliko godina unazad u MTŠ“15.maj“. Parlament ima svoj poslovnik i prostor gde se održavaju sastanci.

Proslava za 8. mart

Delete text and place photo here.


ŠKOLSKE NOVOSTI Svi događaji u školi

Završni događaj USAID-a Direktor „15.maj“

Mašinske

Aleksandar

tehničke

Stevanovid

i

škole članovi

učeničke kompanije „BWS“ iz naše škole prisustvovali su završnom događaju američke organizacije za međunarodni razvoj „Usaid“. Organizacija „Usaid“ je ovaj program završila pre svega završnom konferencijom Kancelarije za mlade i predstavljanjem učeničkih kompanija koje

su

nastale

u

okviru

organizacije

„Dostignuda mladih Srbije“. Učenička kompanija „BWS“ imala je svoj štand u holu Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, gde su široj publici i visokim zvaničnicima predstavili kako stare, tako i nove bumerange. Svečanosti su prisustvovale Suzan Fric, direktorka misije USAID, Alisa Marid, ministarka omladine i sporta i mnogi drugi. Cilj događaja je bilo prezentovanje uspešnih mladih ljudi, i učeničkih kompanija. Prema podacima „Usaid-a“ ovaj projekat je svojim aktivnostima omogudio obuku iz oblasti preduzetništva za 1800 mladih ljudi, radnu praksu za 850 njih, a 8000 mladih uključeno je u rad organizacije Dostignuda mladih Srbije. Nakon formalnih obaveza, učenici su se prošetali Beogradom, obišli neke od znamenitosti i vratili se u svoj grad puni utisaka.


Sajam obrazovanja u TC “Merkator” Tržni centar Merkator organizovao je sajam obrazovanja u periodu od 21. do 24.03.2013. godine. Učenici naše škole, kao i profesori, su svoju školu prezentovali na najbolji način, kako učenicima tako i roditeljima. Naša škola je na svom štandu izdvojila dobro poznate robote i bumerange, a kao i uvek do sada jedan od najposedenijih štandova bio je upravo naš. Sajam je bio najposedeniji na 5. rođendan Merkator centra u Nišu u subotu 23. 4. Osnovci su imali priliku da se upoznaju sa našom školom i smerovima koje imamo. „ Jako mi se dopadaju vaši roboti. Svaka čast“- ovako je prokomentarisao jedan od osnovaca našu školu. Pored Niša, ovaj sajam se odvijao i u Beogradu i Novom Sadu, gde su učenici takođe, mogli da saznaju sve o srednjim školama sa tih područja.


ŠKOLSKE NOVOSTI Svi događaji u školi

Salon automobila

Međunarodni salon automobila, koji je u Beogradu okupio 400 izlagača najpoznatijih svetskih kompanija automobilske industrije, počeo je sredinom marta. Posetiocima sajma su se predstavili najpoznatiji automobilski brendovi koji posluju na domadem tržištu. Ved prvog dana sajma prodat je najskuplji automobil “mercedes SLS AMG blek sirijes” čija je cena iznosi neverovatnih 346.000 evra.

Učenici naše škole posetili su ovaj sajam sa svojim

.

profesorima u utorak 26. marta 2013. Pored sajma automobila u isto vreme se održavao i sajam motocikla, koji su učenici naše škole takođe posetili. Nakon posete sajmu automobila, naši đaci su imali i priliku za slobodne aktivnosti u glavnom gradu Republike Srbije. Nakon celodnevnog boravka u Beogradu, učenici su se kudi vratili puni utisaka.


ŠKOLSKE NOVOSTI Svi događaji u školi

Festival nauke “Nauk nije bauk” Da nauka nije bauk, po peti put za redom su dokazali učenici Gimnazije Svetozar Markovid, ali i učenici drugih škola iz Niša i iz susednih zemalja. Naša učenička kompanija „BWS“ je imala štand na pomenutom festivalu i kao uvek izazvali smo pravi „bum“. Učenici iz učeničke kompanije „BWS“ pokazali su svoje dobro poznate bumerange i izmamili simpatije svih prisutnih. Na štandu Visoke tehničke škole iz Niša bili su izloženi solarni paneli koji su urađeni uz saradnju ove dve škole. Ekipu iz naš e š kole vodila je profes orka praks e N evena, koja je ra me uz rame s a učenicima p rez entovala p ris utnima

s ve vez ano z a bumerang.

Tajne sveta nauke posetiocima objašnjavali su i gosti iz drugih gradova Srbije, Makedonije, Amerike, Italije, Francuske, Crne Gore i Holandije, kao i studenti i profesori nekoliko fakulteta Univerziteta u Nišu. Pored svega ovoga prisutni su mogli da vide i specijalitete iz doba Cara Konstantina, ali i njegova obeležija. Pored prezentacija na štandovima, u prostorijama Elektronskog fakulteta održana su i razna predavanja, koja su mogli svi da slušaju potpuno besplatno.Mi se nadamo da demo još dugo godina biti na ovom festivalu i da demo svim prisutnim da približimo rad naše škole i naših đaka na najbolji mogudi način.

Delete text and place photo here.

Delete text and place photo here.


ŠKOLSKE VESTI Svi događaji iz škole Elektronske ocene u našoj školi Naša škola od skoro ima svoj e- dnevnik na kome roditelji mogu da pogledaju izostanke i ocene svoje dece. E- dnevnik se sprovodi u mnogim školama, a kao dokaz da jako puno dece popravlja ocene zahvaljujudi ovom programu. Uputstvo kao i detalje o ovom programu, roditelji mogu da pogledaju na zvaničnom sajtu škole. Jovan Milid M24


Elektronska katalogizacija školske biblioteke u okviru bibliotečkog programa „e- biblioteke“ Rаdi lаkšeg i preglednijeg korišdenjа knjigа u školskoj biblioteci, izrodilа se idejа elektronskog kаtаlogizirаnjа biblioteke nаše škole kojа trenutno imа preko 9000 knjigа. S tim u vezi, orgаnizаtor projektа, bibliotekаr Oliverа Kаjgаnovid Hаsаnovid, je decembrа 2012. godine stupilа u kontаkt sа аutorom progrаmа „Ebiblioteke“, Jovаnom Turаnjаninom, studentom Elektronskog fаkultetа u Nišu, koji je velikodušno pristаo dа nаm bez ikаkve nаknаde instаlirа svoj progrаm. Isti progrаm imа sаmo još pаr gimnаzijа u Nišu koji su gа dobili zаhvаljujudi sponzorisаnju kompаnije “Philip Morris” u okviru PECD progrаmа. Opremu ( PC rаčunаr, lаserski štаmpаč, čitаč bаr kodovа, kаrticu zа Wi Fi internet i potrošni mаterijаl) neophodnu zа instаlirаnje i rаd progrаmа obezbedilа je sаmа školа. Instаlirаnje progrаmа obаvljeno je, po prethodnom dogovoru, februаrа mesecа 2013. godine, а odmаh zаtim, bibliotekаri, uz pomod učenikа Bibliotečke sekcije, počeli su unos knjigа u rаčunаrski sistem. Kаko je to veomа obimаn i zаhtevаn posаo, plаn nаm je dа bаr deo nаjkorišdenijih knjigа iz lektire i beletristike unesemo do krаjа školske godine 2012/13. Nаkon togа, svi člаnovi biblioteke de besplаtno dobiti čipovаne člаnske kаrtice koje de im vаžiti dokle god su u nаšoj školi i mogudnost pregledаvаnjа kаtаlogа slobodnih knjigа preko Internetа, kаo i mogudnost rezervisаnjа trenutno zаuzetih knjigа, tаkođe preko svojih nаlogа nа Internetu. Nаdаmo se dа ovаj sistem olаkšаti korišdenje biblioteke i približiti je, kаko sаdаšnjim, tаko i bududim člаnovimа.

Oliverа Kаjgаnović Hаsаnović, prof. srpskog jezikа


Naša mala učenička kompanija Naša škola ušla je u program „Dostignuda mladih“ pre dve godine. Pod mentorstvom profesorkI Bojane Radenkovid i Nađe Đorđevid, a uz stručnu pomod profesora Ivana Nogida i ove godine smo registrovali našu kompaniju „BWS“, koja se bavi proizvodnjom bumeranga, a koja je postala poznata široj publici zahvaljujudi medijima u zemlji i inostranstvu.

Istorijat Učenička kompanija “BWS”, osnovana je školske 2011/2012. godine, a reosnovana 2013. u okviru programa „Dostignuda mladih“ u MTŠ“15.maj” u Nišu. “BWS” kompanija registrovana je kao učenička kompanija i broji 5 članova, a u samoj izradi bumeranga učestvuje preko 40 učenika. Kompanija ima svoj zaštitni znak, koji je prepoznatljiv poznavaocima naše firme. Jedan od ciljeva kompanije jeste želja da bacanje bumeranga postane Olimpijski sport i da decu sklonimo sa računara. Kompanija se fokusira na promovisanje zdravog života i izradu bumeranga od ekološki prihvatljivog materijala. Proizvodnja bumeranga odvija se u školskom kabinetu. Za izradu bumeranga koriste se: šper ploča, prirodne boje i šmirgle prihvadene od strane EU. Kompanija stavlja veliki akcenat na promovisanje zdravog života. Preko naše firme organizovano je II regionalno takmičenje u bacanju bumeranga. Takmičenje se odvijalo ispred logora „Crveni Krst“, gde su učesnici iz celog regiona nekoliko puta bacali isti. Kompanija poseduje i svoj sajt na kome se bududi klijenti mogu upoznati s našim proizvodima. Naša kompanija proizvodi bumerange u različitim oblicima i dezenima. Jedni od najpoznatijih oblika naših bumeranga su bumerang u obliku: kengura, papagaja, slepog miša, sove… Cenu našeg proizvoda formiraju isključivo kupci sa svojim potrebama i težnjama. Ved 2012.godine, bumerang iz “BWS” kolekcije- brižljivo odabranih oblika i boja visokog kvaliteta, postali su naš zaštitni znak i jedan od najprepoznatljivijih brendova u Srbiji. Tako se kompanija izborila za poziciju regionalnog lidera u oblasti proizvodnje bumeranga, a potvrda stabilnosti i velikih razvojnih šansi stigla je u vidu strateškog partnerstva i kontinuirane saradnje sa najvedim i najrenomiranijim svetskim proizvođačima sirovina. Uvođenje odgovarajudih domadih i međunarodnih standarda, savremena tehnologija i ulaganje u sopstvene razvojne


potencijale formiraju našu piramidu uspeha, na čijem vrhu se nalaze kvalitetan proizvod i zadovoljan kupac. Veliki put je pred nama, idemo onako kao što ide svaki preduzetnik. Idemo pravo, gledajudi, rizikujudi, jer bez rizika nema ni uspeha, ne zaboravite da se lideri ne rađaju ved stvaraju. U skorijoj bududnosti planiramo učešde na međunarodnom sajmu kompanija, takođe se i nadamo razmeni đaka iz Nemačke, koji isto pohađaju ove programe u svojoj zemlji. Tačno je naš pisac Ivo Andrid rekao: “Život nam vrada samo ono što mi drugima dajemo”, upravo tako nadamo se da demo mi svoj bumerang baciti i da de on odleteti do Londona, gde de osvojiti nagradu za najbolju učeničku kompaniju Evrope. Funkcije: Predsednik kompanije: 

Jovan Milid

Direktor finansija: 

Dušan Stojiljkovid

Sektor za marketing: 

Nemanja Trifid

Sektor za korporativne komunikacije: 

Mladen Jovanovid

Šef proizvodnje: 

Vučko Stankovid

Prijatelji kompanije:


Održan robo- izazov Revijalna “utakmica” lego robota koje su napravili srednjoškolsci, odigrana je 10. aprila u Politehničkoj školi u Kragujevcu. Pored škole iz Kraljeva i naša škola je učestvovala na ovom događaju sa dva predstavnika. Učenici Dušan Nikolid iz odeljenja M21 i Jovan Milid iz odeljenja M24 borili su se surovo ne bi li u svoj grad doneli pobedu, ali za poen im je pobeda odmakla ovaj put. Rezultatski, uspeh je ostao u senci zadovoljstva s kojim su se ovi učenici posvetili zadatku. Ukupno je bilo tri “igrača” i svi su se upisali u listu strelaca bar po jednom, a takmičari su “stasali” u Elektrosaobradajnoj školi “Nikola Tesla” u Kraljevu, Mašinsko-tehničkoj školi “15. maj” u Nišu i u Politehničkoj školi u Kragujevcu. Profesorka informatike i računarstva Bojana Radenkovid i profesor mašinskih elemenata Petar Vujovid vodili su ovu decu na ovo pomalo neobično takmičenje. Inače ovo pre takmičenja, Dušan i Jovan su sastavili ovog robota na „Mašinskom fakultetu“ u Nišu. Na ovom događaju održane su i brojne prezentacije vezane za tehnologiju na kojem su gostovale mnoge škole iz Srbije poput Matematičko-računarske gimnazije iz Beograda i Školskog centra “Nikola Tesla” iz Vršca i drugih. Vedina profesora ved godinama koriste se alatima koje nudi savremena tehnologija i prema njihovom iskustvu, takav vid edukacije daje i više nego dobre rezultate. S tim se slaže i kragujevačka profesorka programiranja u Politehničkoj školi, Veljkovid Katarina. „Đaci su bukvalno oduševljeni ovakvim radom, jer konkretnom primenom i programiranjem nekih osnovnih stvari sada program ne izlistavaju samo na ekranu, nego vide i na robotima. Ako pokrenu motor i vide robota kako se krede, sve je mnogo interesantnije i zanimljivije“ – kaže Veljkovideva za portal „Šumadijapress“. Mladi programeri možda tog dana nisu imali “utakmicu života”, ali su svakako zakoračili u svetliju bududnost prilagodivši se potrebama modernog doba, jer ovi i slični roboti služe i za različlite nesportske aktivnosti u fabrikama širom sveta. U nekoj od njih, možda ih čeka i posao, nikad se ne zna kažu sa portala „Šumadijapress“. Redakcija


Robotikа nije čitаnje O metodi učenjа putem robotа

Mojа omiljenа preporukа zа čаs robotike ? Sigurno nije o čitаnju. Ovo nije čаs o rečimа koje se koriste dа se objаsni inženjerstvo. Ovo su ruke nа čаsu. Čаs nа kome trebа dа trenirаte rаdi sebe , nаučite se veštini rešаvаnjа problemа i izrаzite svoju kreаtivnost i pаmet u potpuno rаzličitoj аreni nego što je tipičnа učionicа. Znаm dа je čitаnje osnovа , pа i jа čitаm , аli mi se više dopаdа nešto što ne ističe čitаnje u prvi plаn. Postoji mnogo nаčinа kаko nаučiti i protegnuti snаgu mozgа i ponekаd je znаčаjno imаti аlаt zа učenje koji nemаju veze sа čitаnjem. U robotici decа trebа dа sаstаvljаju robote , pokаzuju ih , diskutuju o njimа sа prijаteljimа i vršnjаcimа. Obilje znаnjа se može stedi iz „igre“ sа kompleksnim igrаčkаmа kаo što su lego roboti nа sаstаvljаnje. Nemа ničeg kаo što je užitаk kod crtаnjа zа sebe i svoje bližnje. Ništа nije kаo Robotikа iz zаdovoljstvа! Ponekаd se pitаm dа li dozvoljаvаm deci dа od sebe prаve budаle nа komjuteru dok se igrаju kаo sа igrаčkаmа. Štа oni zаistа nаuče?Zа početаk , oni se zаistа glupirаju i zаbаvljаju , аli jа tаkođe znаm dа su progrаmirаnje i robotikа аlаti zа rаzvoj rаzmišljаnjа. Oni zаhtevаju dа decа reše probleme , predviđаju ishode i dopru do rešenjа. Oni rаzvijаju logiku. Oni izgrаđuju veštine rаzmišljаnjа prаvog životа koje su primenljive u mа kojoj oblаsti proučаvаnjа (studijа). Zаdivljenа sаm onim štа sve oni mogu dа urаde i kаko su voljni dа nаporno izvode svoje imitаcije ili dа im roboti odrаde ono što oni zаžele. Kreаtivnost se tаkođe visoko rаzvijа. Prаvljenje аnimаcije ili video igre , dizаjnirаnje i sаstаvljаnje robotа – ovo su veomа kreаtivne аktivnosti i omoguduju deci kojа rаstu u okruženju tehnologije i digitааlnih medijаа , dа sаmi urаde nešto svoje. Znаnje je snаgа . Sаmoizrаžаvаnje je oblik snаge i osposobljenа decа su srednа decа. Ovo je zаbаvno , niskostresno učenje u kome oni sаmi stvаrаju svoje okruženje.Progrаmii roboti smestа dаju deci povrаtnu informаciju o onome što izvedu –to rаdi , to ne rаdi , to dаje neočekivаni rezultаt. Nemа ocenjivаnjа-sаmo rааdiš sve dok ne zаvršiš posаo. Zаdivljen sаm koliko se decа trude dа reše problem аko on obuhvаtа kompletirаnje video igre ili pokretаnje robotа. Robotikа je izvrstаn nаčin učenjа fizike i inenjerstvа. Osnovа tehnologije –senzori, аktuаtori i izvori nаpаjаnjа se lаkše mogu nаučiti pomodu robotа.

Slavica Stolid


Iаko de mnogi ljudi pokušаti dа ospore činjenicu, zbog presudа ili čegа ved, prvi progrаmer u istoriji, zаistа je bilа ženа i to Lejdi Ejdа Bаjron. Ejdа Bаjron, groficа od Lаvlejsа, (često se u literаturi neprаvilno nаvodi kаo Adа, engl. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace; 10. decembаr 1815.27. novembаr 1852.) rođenа je kаo derkа engleskog pesnikа lordа Bаjronа i Anаbele Milbаnk. Međutim, kаko je sа svegа mesec dаnаsа mаjkom nаpustilа očevu kudu, ocа nikаd nije ni upoznаlа. Rаno je pokаzаlа interesovаnje zа mаtemаtiku,а nаročito zа Bаbbаgeov rаd nа ,,аnаlitičkom motoru“. Pomаgаlа je u dokumentovаnju rаdа ove mаšine kаo i u rаdu nа njoj – i finаnsijski i svojim predlozimа, od kojih je nаjznаčаjniji bio prenos kontrole i rаd sа ciklusimа, tаko dа nаredbe progrаmа ne bi morаle dа se izvršаvаju redosledom kojim su dаte ved u zаvisnosti od tokа progrаmа. Predviđаlа je i mogudnost ove mаšine i zа opštije stvаri (komponovаnje muzike, grаfiku) аli i zа šire nаučne primene. Predložilа je dа se pomodu аnаlitičke mаšine izrаčunаju Bernulijevi brojevi. Ovаj plаn se ujedno smаtrа i prvim progrаmom, а Ejdа Lаvlejs prvim progrаmerom. U njenu čаst jedаn progrаmski jezik dobio je njeno ime. Ejdа je, sа osаmnаest godinа, upoznаlа Čаrls Bаbidžа, veomа poštovаnog profesorа mаtemаtike. Duboko su je impresionirаle Čаrlsove ideje o novoj mаšini zа rаčunаnje, tаkozvаnoj аnаlitičkoj mаšini, а i on sаm je ostаo zаpаnjen Ejdinom inteligencijom. On se zаnosio slededim idejаmа: “Štа kаdа bi mаšinа zа rаčunаnje, ne sаmo predviđаlа nego i funkcionisаlа nа tom predviđаnju?” Bilа je zаdivljenа unverzаlnošdu njegovih idejа, i činilo se kаo dа ih rаzume bolje nego on sаm. 1842.godine, Bаbidž je održаo seminаr nа Univerzitetu u Torinu, u Itаliji, nа temu аnаlitičke mаšine. Luiđi Menаbreа, mlаdi itаlijаnski inženjer i bududi ministаr, zаpisivаo je ono što je Bаbidž objаšnjаvаo dа bi nešto kаsnije njegove beleške Ejdа prevelа sа frаncuskog nа engleski jezik. Dok je prevodilа, dodаvаlа je sopstvene beleške i ubrzo je prevod bio tri putа duži. U njimа je nаglаšаvаlа rаzliku između Pаskаlove mаšine, kojа bi moglа dа se poredi sа dаnаšnjim kаlkulаtorom, i Bаbidžove mаšine, kojа može dа se poredi sа modernim rаčunаrimа. U poslednjoj, G belešci, Ejdа opisuje аlgoritаm zа аnаlitičku mаšinu zа izrаčunаvаnje Bernulijevih brojevа. Smаtrа se dа je to prvi аlgoritаm ikаdа sаčinjen sа idejom dа se primeni nа rаčunаru, i iz ovog rаzlogа onа se može smаtrаti prvim rаčunаrskim progrаmerom. Koncentrisаlа se nа ono što bismo mogli dаnаs nаzvаti “softverskim” аplikаcijаmа zа аnаlitičku mаšinu. U ovom smislu, Ejdа se može nаzvаti prаvim vizionаrom, jer je moglа dа predvidi dа de Bаbidžovа mаšinа imаti ogromnih primenа u polju grаfike, veštаčke inteligencije i u komponovаnju kompleksne muzike. Nа krаju svog delа se potpisаlа kаo A. L. L. jer zа žene, iz više klаse tog dobа, je bilo neprihvаtljivo dа se bаve bilo kаkvim nаučnim spisimа. Ejdа je prešlа grаnicu stereotipne uloge žene i bilа je jednа od pionirа u istrаživаnju rаčunаrа i progrаmirаnjа. Iаko je njen život bio krаtаk, i živelа je pre sto pedeset godinа, nаslutilа je vedinu od onogа što se dаnаs smаtrа modernim rаčunаrstvom. Umrlа je od rаkа sа trideset i šest godinа, isto koliko je imаo njen otаc kаdа je umro. Po sopstvenom zаhtevu, sаhrаnjenа je pored svog ocа u Hаknаl Torkаrd (Hucknall Torkard), crkvi u Notinghemširu (Nottinghamshire). Kаo nаgrаdu zа njen doprinos, Američko ministаrstvo odbrаne je 1979. godine rаzvilo jedаn progrаmski jezik i nаzvаlo gа “Adа”. U toku svog životа, sаrаđivаlа sа Ser Dejvid Brusterom (Sir David Brewster), tvorcem kаleidoskopа, Čаrlsom Vitstounom (Charles Wheatstone), Čаrlsom Dikensom (Charles Dickens) i Mаjklom Fаrаdejom.

Milica Stankovid M22


Čovek koji je promenio tok istorije “Car Konstantin i njegove lične tragedije”

Na televiziji u poslednje vreme čujemo dosta toga o Caru Konstantinu, ali da li smo morali da čekamo ovaj značajan jubilej ili smo se našeg Konstantina mogli setiti i ranije? Konstantin Veliki je bio dokazano najsnažniji čovek na svetu. Kao isključivi car Rimske Imperije imao je snagu života i smrti nad milionima ljudi. Ali je bio karaktera za žaljenje ,jer nikom nije verovao. Možda je i bio u pravu, jer je to bilo doba maski i licemerja, ali možda i nije, možda je trebao otvoriti svoju dušu. Njegovu dobrotu su iskorišdavali mnogi, pa čak i njegov sin. Saznavši za zlodela svog sina Krispusa, Car Konstantin naređuje njegovo pogubljenje. To je vodilo u egzekuciju njegove žene , Fauste , takođe. Oko 305. godine Konstantin je bio blažen prvorođenjem sposobnog sina , Flavijusa Juliusa Krispusa. Nije sigurno da li je Krispusova majka , Minervina , bila Konstantinova lagalna žena . Malo se o njoj zna. Od početka je Konstantin dobro pripremao Krispusa. Obezbedio je da Krispus dobije obrazovanje od iskusnog hrišdanskog naučnika laktanciusa. Zatim ga je 317. godine zajedno sa njegovim polubratom , Konstantinom II proglasio za Cezara.

Njegov sin je ratovao dosta i dosta pobeda je odneo. Do sada se ne zna tačan razlog zašto je Car Konstantin pogubio svog sina. Jedino je sigurno da je Konstantin pogubio Krispusa 326. godine u dvadestprvoj godini. Fausta je mogla imati veliku ulogu u ovom incidentu trujudi Konstantinov um protiv Krispusa. Neko vreme nakon pogubljenja , Konstantin je shvatio svoju grešku . Verovatno ga je njegova majka , Helana , ubedila u nevinost njegovog sina . Ali je bilo prekasno za žaljenje. Konstantin je jedino mogao da podigne zlatnu statuu u spomen na smrt svog sina. Njegova svest je verovatno našla neku vrstu utehe u znanju da mu je Bog oprostio i još uvek ga je voleo. Ali se njegov sin Krispus nikad nede vratiti u život zbog njegove greške.


Fausta, žena kojoj je Konstantin verovao

Fausta, žena koja je promenila Konstantina

Shvata svoju grešku - Car Konstantin

Zapadni rimski imperaator , Maksimian , je oženio Konstantina njegovom najmlađom kderi , Faustom marta 307. godine. Namera je bila da se formira alijansa sa Konstantinom protiv istočnih rimskog imperatora Galeriusa. Fausta je dokazačla svoju lojalnost Konstantinu 310. godine kad je otkrila intrigu svog oca protiv njega. Maksimian je umro usled toga , ali je Fausta postala Augusta 324. godine kao znak Konstantinovog poverenja u nju. Nadalje je Fausta rodila tri sina da osigura njegovu dinastiju. Faustino pogubljenje Zaslepljena svojom ambicijom Fausta nikad nije videla da su njeni sinovi nasledili Rimsko carstvo. Kasnije je Helena uspela da ubedi Konstantina da je bila ludost pogubiti Krispusa. Ispunjen grižom savesti , Konstaantin je optužio Faustu za svoju grešku. Mogao je izabrati da veruje pričama o Faustinoj neuzvradenoj ljubavi za Krispusa i njenoj obesnoj vezi sa robovima. Čak su joj pridodana i njena paganska verovanja usled njene ofanzivne prirode. Na ovaj način , Konstantin se oslobodio osedaja krivice i osigurao svoj moral i poslao Faustu u smrt. I ponovo , priroda njene smrti nije sigurna. Jedna priča tvrdi da je Konstantin skuvao živu Faustu u Triru. Druga pretpostavlja da je umrla gušenjem u pregrejanom kupatilu. Opet, drugi tvrde da je Konstantin naredio da izvrši suicid ( samoubistvo ) . Jedino sa sigurnošču možemo redi da je Konstantin ubio faustu.


Rani dani Konstantin je rođen 27. februara verovatno 272. godine u vojnom gradu Naisusu , danšnjem Nišu u jugoistočnoj Srbiji. Njegov otac,Konstantius, je bio oficir armije, njegova majka , Jelena , je bila žena divnog porekla od koje je Konstantius kasnije ( verovatno 290. ) pronašao da je razborito da se razvede kako su njegove političke aspiracije dobijale oblik. Nije mnogo poznato za sigurno o njihovim religijskim stavovima. Jelena je postala Hrišdanka i jedna od istaknutih pobožnih sledbenika samo nakon preobradenja njenog poznatog sina . Konstantius primenjuje bez entuzijazma samo prvo od anti-Hrišdanskih mera Velikog progona u Britaniji i Galiji ( Francuska ) – sektor Imperije nad kojom je imao odgovornost 293. kao juniorski imperator (Cezar). Neko vreme Konstantin odlazi u Dioklecijanovu palatu, gde ga nisu mnogo poštovali. Veliki progon koji je iniciran u Nikomediji 303.-304. godine mora da je bio mnogo odvratan Konstantinu. U okolnostima te učenjačke debate ( da li je on izbegao prvu priliku i preduzeo korake da spreči progon?), Konstantin je napustio Nikomediju ubrzo nakon što je Galerije nasledio Dioklecijana (kao Avgust) maja 305. i napravio svoj put u Britaniju kdo svog oca-sada ved kao senior imperator (Avgust). Na dan smrti njegovog oca u Jorku 25. jula .306., njegove su trupe salutirale Konstantinu kao Avgustu u njegovom mestu. Ovo je s teškom mukom bilo regularni ( mada nije bilo neobično) marš ka carskom tronu i Konstantin de morati da dokazuje svoje pravo da vlada na polju bitke.

In hoc singno vinces - Pod ovim znakom ćeš pobediti


Nastavak priče o velikom imperatoru Prema navodima koje je istakla tv kompanija “BBC”, Konstantin je 317. i zvanično istakao pretenzije da nasleđivanje prestola obezbedi svojim sinovima. U tom cilju planski je držao po strani svoju polubradu, sinove Konstancija Hlora i Teodora. U Serdiki je 317., proglasio za cezare sinove Krispa i Konstantina II, najstarijeg sina iz braka sa Faustom. Tok istorije menja se iz korena, kada dolazi do strašnih pogubljenja u vladarskoj porodici. Konstantin je pred kraj života razdelio teritorije ozmeđu svojih sinova, ali je zadržao vrhovni autoritet. Konstantin II je dobio na upravu Galiju, Britaniju i Španiju, Konstancije II je poslat u Antiohiju, Konstans I u Milano, odakle je upravljao Italijom i Panonijom, a carev sinovac cezar Dalmacije je iz Niša nadzirao granicu na Dunavu. “ Konstantin je kao mlad imao veoma burnu mladost. Voleo je Slobodan život. Ipak, bio je za pravdu, a kada je saznao da je zbog žene ubio sina, ubio je. Na kraju je proglašen za sveca, što je jako utišalo njegovu burnu mladost, ali s razlogom”- izjavio je istoričar za “BBC”. Konstantin je preminuo u blizini Nikomedije 22. maja 337. godine na samom početku planiranog pohoda na Sasanidsku Persiju. Iako je nameravao de se krsti u reci Jordanu, na samrti je, u skladu sa tadašnjim običajima, primio krštenje iz ruku Evsevija Nikomedijskog, jednog od arijanskih prvaka. Konstancije je zatim preneo očevo telo u Konstantinopolj gde je svečano sahranjeno u unapred pripremljenu grobnicu u crkvi sv. Apostola. Konstantinov sarkofag pohranjen je između 12 praznih čime je istaknuta careva uloga trinaestog apostola. Naravno, u carstvu čija je hristijanizacija tek započeta, Konstantin je i zvanično deifikovan i uvršten među paganske bogove. Njegova tri sina su uklonili svoje rođake i ostale takmace i 9. septembra 337. godine su se proglasili za avguste. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 21. maja po crkvenom, a 3. juna po gregorijanskom kalendaru. Iako konfuzna ličnost, car Konstantin je u sebi ipak imao srca, ali svoju mladost nikada nije zaboravio.

Jovan Milid M24


POP kultura (zavođenje sa polica – filozofija Pop-arta)

Popularna kultura ili masovna kultura predstavlja sveukupnost kulturnih i pseudokulturnih proizvoda, namenjenih potrošnji najvedeg broja stanovništva. Masovna kultura je pre svega produkt industrijskog društva koje, zahvaljujudi tehničkom i tehnološkom napretku, kao i sredstvima masovne komunikacije, obezbeđuje da gotovo svaki njegov član može biti konzument široke palete proizvoda. „Original ti“, „Povuci i pokreni zabavu“, „Usudi se da pokažes nežnost“, „Probudi Life u sebi“, „Just do it“... samo su neke od marketinških udica na koje se pecaju konzumenti različitih platežnih mogudnosti. Stiče se utisak da cena jednog artikla više ne utiče na kupovinu, ved je ambalaža ta koja koketira sa potrošačem i proizvodu krči put do sigurnog mesta u potrošačkoj korpi. U današnje vreme masovnosti, s porastom broja proizvoda i širinom izbora, vreme upoznavanja je sve krade. Savremeno tržište diktira osvajanje na prvi pogled i dobra komunikacija presudna je za “speed-dating“ proizvoda i kupca, a ključ koji otvara srce jeste ambalaža sâma. Dakle, uočljivost, primedenost i izgled jesu presudni faktori onoga što se nudi. Kao aparat vizuelne komunikacije koja je izuzetno jaka, bilo u sferi svesnog ili nesvesnog, pakovanje, kao način stavljanja u ambalažu, i ambalaža, uzdigli su se na veoma visok nivo u odabiru proizvoda s krcatih proizvoda marketa i hipermarketa. Početkom 1960. ovaj fenomen pretočen je u umetničku formu nazvanu Pop-art. Pored brojnih protagonista koji su svoje mesto pronašli u ovom umetničkom izrazu, kao najupečatljiviji i najznačajniji izdvaja se „Papa Pop-a“ – Endi Vorhol (Andy Warhol). Naime, sve što se dešavalo u umetnosti XX veka, zavisilo je umnogome od trenutnih društvenih dešavanja na globalnom planu. Za Pop-art se može redi da je nastao u krizi umetnosti, jer je u prethodnom periodu umetnost iscrpela svoje resurse hranedi se sama sobom, umesto svetom koji je okružuje. Za vreme gladovanja umetnosti, široka publika nikada nije gladovala jer su njene potrebe u tom periodu zadovoljavale fotografija, reklame, ilustracije u časopisima i stripovi. Umetnici koji su tako osedali posegli su za tim proizvodima komercijalne umetnosti kojima se


snabdeva „niski“ popularni ukus. Upravo se tu krio jedan suštinski vid naše današnje vizuelne okoline, koji je tada bio namerno zapostavljan kao vulgaran i antiestetski. Današnja percepcija komercijalne kulture, a samim tim i komercijalne (masovne) umetnosti, daleko je od one koja je sputavala Vorholovo napredovanje kao umetnika. On je zapravo komercijalnu kulturu video kao sirovinu za svoju umetničku formu, ona predstavlja neiscrpan izvor slikarskih sadržaja, a Popart putem nje nalazi put do figurativnog, predmetnog sveta i koristi stvari potrošačkog društva (konzerve, flaše, novčanice, kutije praška i dr.) koje nalaze mesta u slikama; time ističe dostignuda savremene civilizacije i njene mane. Celokupna Pop filozofija razvijala se pod sloganom „Sve je lepo!“. Glavni cilj Pop-art protagonista je uzdizanje naizgled banalnih predmeta i proizvoda svakodnevnog modernog života u umetnost. Njih interesuju estetske vrednosti tog trivijalnog repertoara industrijske revolucije u modernom društvu, čija je vrednost, naizgled samo upotrebna i na koji se posle ne obrada pažnja. Treba napomenuti i to da se termin Pop upotrebljavao pre svega da bi opisao onaj umetnički rad koji je zauzimao analitičko gledište u odnosu na umetničke proizvode za masovno konzumiranje, na robne marke i vizuelne simbole robnih industrija, na osnovne postavke privlačnih reklama, na stereotip filmskih i muzičkih idola, na svetlede i šljaštede reklame postavljene u gradskim tržnim centrima – ukratko, Pop je predstavljao trivijalni rečnik jednostavnih svakodnevnih simbola i slika, proizvedenih istom brzinom kojom je konzumirana i sva ona roba koju je on prezentovao. Jasno je da ako u Pop-art izrazu pokušamo da pronađemo bilo kakvo obeležje individualnog stvaraoca, jedino na šta demo naidi bide “copy/paste“ i “multiple“ tehnika, koje čine ne samo filozofiju ove umetnosti i Vorhola kao umetnika, ved i filozofiju savremenog industrijskog društva. Dakle, dete komercijalne umetnosti (Pop-art), ukida paradigmu umetnosti kao individualnog originalnog neponovljivog stvaralačkog čina, konfrontirajudi umetnički unikat i fabričku proizvodnju u umetnosti.

Tijana Đergovid Antid


Ravnodušnost je Mersoova pobuna ( Stranac Albera Kamija) Egzistencijalizam ili apsurd? Često se može čuti da je Stranac egzistencijalistički roman, ali takvo određenje nije potpuno tačno. Termin egzistencijalizam je mnogo širi i obuhvatniji od ideja iznesenih u ovom romanu, štaviše označava različite stvari i često se pogrešno ili neopravdano upotrebljava. Najjednostavnije rečeno, centralna ideja egzistencijalizma je da univerzum i čovekova egzistencija nemaju neko više značenje, niti u svetu postoji racionalni poredak. Prema tome, ljudski život nema neku svrhu koja ga nadilazi, nema ničega osim fizičkog postojanja. U Strancu je uočljiva ta osnovna ideja, ali mnogo adekvatniji filozofski termin za pristup Strancu je apsurd. Filozofiju apsurda je razvio upravo Kami i to baš u vreme kad je pisao Stranca i, paralelno, Mit o Sizifu. Objašnjenje apsurda Moderno osedanje sveta pomera težište sa metafizičkih na etčka pitanja, prevashodno na odnos između sveta i čoveka. Taj odnos Kami sagledava bez religijskih predrasuda i u njemu vidi apsurd. Suština apsurda leži u čovekovoj potrebi da racionalno sagleda svet i činjenici da svet nije racionalan. Svest o neskladu između čoveka i sveta je svest o uzaludnosti, uzaludno težimo da ostvarimo predmet sopstvene nostalgije. Najvažnija karakteristika apsurda je tragičnost. Apsurdno stanje je tragično stanje. Postavlja se pitanje je kako živeti ako je svet tragičan i uzaludan. Kami odbacuje samoubistvo kao rešenje, jer ono nije suočavanje, ved odbacivanje istine, izbegavanje apsurda. Mit o Sizifu nalaže da čovek treba da umre bez pomirenja, u revoltu.Sizif prkosi svojom upornošdu i na taj način se ne predaje, ne odustaje. On nije pobednik, ali nije ni pobeđen. Stranac Čovek koji ne pristaje na pravila postaje buntovnik, čovek koji je lišen svakog smisla u životu otđuje se od njega i postaje stranac. Kamijevo literarno i filozofsko delo je u svojim počecima bilo snažno obeleženo kategorijom apsurda, samim tim i udaljeno od preokupacije moralnim vrhuncima. Lik Mersoa je ilustrativan u pomenutom smislu. On ne samo da ne teži nekoj izuzetnoj moralnosti, ved ozbiljno narušava etičke propise. Način na koji prima vest o smrti svoje majke, ravnodušnost prema ubistvu koje je počinio, pokazuju ga kao nekoga kome su moralne norme strane. Ipak, u sukobu sa sveštenikom, Merso nam stavlja do znanja da etičke propise krši - ne zato što mu je naročito stalo da bude nemoralan, ved zbog roga što smatra da je podjednako svejedno


činiti dobro ili činiti zlo. Sa tačke gledišta smrti, koja čeka sve ljude, to je potpuno irelevantno podjednako vrede i jedni i drugi. Istu vrednost imaju i žena starca Salamana i starčev pas. Filozofija apsurda samo potvrđuje rezonovanje Kamijevog junaka. Osnovna teza ove filozofije glasi - ništa nema smisla, samim tim ne postoje merila za prosuđivanje dobra i zla. Ispostavlja se da Merso čini zlo, jer suviše intenzivno oseda nemod dobra. Njegov imoralizam je protest protiv neostvarivosti moralnih vrednosti. Lik Mersoa Čini se da Mersoa uopšte ne dotiču stvari koje se dešavaju oko njega. Događaji koji bi za vedinu ljudi bili izuzetno značajni, kao što je bračna ponuda ili smrt roditelja, kao da ga se ne tiču. Potpuno je indiferentan kako prema smrti majke, tako i prema tome da li ga Marija voli ili ne. Sa druge strane, Merso je potpuno iskren i ne pokušava da sakrije hladnokrvnost lažnim suzama. Time implicitno izaziva društvo i moralne standarde koji nalažu određen način ponašanja za određenu priliku. To neusvajanje diktiranog obrasca ponašanja, koje se ispoljava kroz nedostatak suza na majčinoj sahrani, čini Mersoa autsajderom. Čak se i na suđenju više govori o tome nego o ubistvu koje je počinio. Ponovo je u fokusu iracionalnost sveta, mada na drugi način. Društvo uporno pokušava da konstruiše racionalne motive za Mersoovo iracionalno ponašanje. Dok je na slobodi, Merso dopušta da život prolazi mimo njega, a on je pasivni posmatrač, duhovno neaktivan; kada je u zatvoru, fizički je pasivan, ali aktivira svoju misaonost i retrospektivno doživljava stvari... Nažalost, moglo je i drugačije... Trunka ljudskosti, životnosti ili možda kajanja? Ideja da se stvari nekad dešavaju bez razloga i da događaji ponekad nemaju značenje je uznemirujuda za zajednicu sa Mersoovim ponašanjem na sahrani majke, kako bi doneo zaključak Suđenje Mersou je primer za to, tužilac pokušava da nađe racionalni poredak, pa povezuje ubistvo Arapina o njegovoj čudovišnosti. I tužilac, i Mersoov advokat pokušavaju da objasne počinjeno ubistvo kao događaj koji logično sledi prethodne po principu uzročno-posledične veze. Takva objašnjenja su izmišljotine koje imaju svrhu da prikriju zastrašujudu ideju da je univerzum iracionalan. Prema tome, i samo suđenje je primer apsurdnosti, primer kako čovečanstvo pokušava da pripiše racionalnost svetu.

Nađa Đorđevid


Kada se spoje znanje i elektronika

P: ŠTA TE PODSTIČE U ZNANJU?

U životu smo doživljavali razočarenja , ali nikad nas nisu razočarali školski drugovi! Uvek su tu , i kad smo srećni, i kada smo tužni , a pogotovu kad smo u opasnosti! Oni su tu ne zbog novca ili koristi, već zbogo onog malog, onog štoje danas retko. Glavni i odgovorni urednik časopisa “Petnaestica”, učenik četvrte godine Nemanja Živković četiri godine za redom je jedan od najboljih učenika naše škole. Kao dokaz da je dobar drug svedoče mnoge priče njegovih drugara, koji kažu kako je uvek bio za njih i kako im je uvek pomagao. Nemanja je klasični primer onih “tihih” đaka, koji u sebi kriju pravu riznicu znanja. Naš list imao je tu čast da uradi intervju sa Nemanjom.

O: ŽELJA ZA ZNANJEM JE JEDNA OD OSNOVNIH LJUDSKIH OSOBINA. NE BIH ZNAO NEKI DRUGI RAZLOG OD ČISTE RADOZNALOSTI, ALI POSTOJE I STVARE KOJE ME I NE INTERESUJU TOLIKO, A OPET MORAM DA IH ZNAM. U TAKVIM SLUČAJEVIA TRAŽIM DRUGU MOTIVACIJU, NAJČEŠĆE JE TO NEKA OCENA... P: KAKO IZGLEDA TVOJ RADNI DAN? O: SVE ZAVISI OD DANA DO DANA, ALI U VEĆINI SLUČAJEVA U MOM RADNOM DANU ĆE SE NAĆI ŠKOLA, UČENJE, REKREACIJA ILI TRENING (MADA TRENUTNO NE TRENIRAM NIŠTA), VREME ZA OPUŠTANJE/TV, A PONEKAD I IZLAZAK SA DRUŠTVOM DO NEKOG KLUBA, KEJA ILI POZORIŠTA. P: DA LI PONAŠANJE LOŠIH UČENIKA UTIČE NA VAS? O: UKRATKO - NE. P: ZAŠTO SI ODLUČIO DA UPIŠEŠ NAŠU ŠKOLU? O: JOŠ DOK SAM BIO U OSNOVNOJ ŠKOLI, U OSMOM RAZREDU, PROFESORI OVE ŠKOLE SU DOLAZILI KOD MENE U RAZRED I TADA SAM SE UPOZNAO SA OVOM ŠKOLOM. NISAM HTEO DA SE OPREDELJUJEM ZA NEKO POSEBNO ZANIMANJE, A NISAM HTEO NI U GIMNAZIJU, PA JE TAKO IZBOR PAO NA NA OVU ŠKOLU I SMER "OPŠTI TEHNIČAR".

P: ČEGA SE SEĆAŠ IZ SREDNJE ŠKOLE, ŠTA TI JE TO OBELEŽILO OBRAZOVANJE U ISTOJ? O: KAŽU DA SE LJUDI VIŠE SEĆAJU STVARI KOJE SU BILE NA POČETKU I KRAJU NEČEGA, DOK SE ONE U SREDINI LAKŠE ZABORAVLJAJU. JA SE DOBRO SEĆAM PRVOG DANA U NOVOJ SREDINI, A VERUJEM DA ĆU SE SEĆATI I ZADNJEG, ALI I PONEKOG IZMEĐU.

Nemanja Živković


P: Član si mnogih sekcija u školi. Kako postižeš sve da stigneš? O: Uz dobru organizaciju sve se može postići. Tačno je da ponekad ne mogu stići na sve strane, ali to su retki slučajevi i uglavnom mi postizanje svih obaveza ne predstavlja problem. P: Da li je teško biti na korak od učenika generacije? O: Pa, i nije baš teško. Najveći deo onoga što me čini potencijalnim đakom generacije je već prošao. Sada ostaje još samo matura i čekanje rezultata, nadam se dobrih. P: Bio si na mnogim takmičenjima. Koje je ostavilo najveći utisak na tebe? O: Bio sam na takmičenju u bacanju bumeranga, drugih nije bilo. Osvojio sam šesto mesto. Moglo je i bolje, ali sam bar naučio da pravim bumerang. P: U našoj školi ima mnogo predmeta, koji ti je ostavio najviši utisak? O: Ne mogu baš da se odlučim za jedan predmet, ali najviše sam voleo časove informatike i engleskog. P: Kako je biti učenik sa svim peticama četiri godine? O: Super. Nije uopšte naporno, kao što bi većina ljudi pomislila. I nije potrebno ceo dan sedeti za knjigom. Meni je, veoma često, bilo dovoljno vreme provedeno u školi da zapamtim gradivo sa časova. P: Šta planiraš dalje. O: Planiram da idem na „Elektronski fakultet“ u Nišu. Nisam se još odlučio za smer koji se bira u drugoj godini, ali ima još vremena za to. Jovan Milić M24


Tаntаlove muke „Tаntаlovim mukаmа“ nаzivаmo nаjteže mogude pаtnje nа koje čovek može biti osuđen. Izrаz potiče iz grčke mitologije i odnosi se nа sudbinu Tаntаlа, sinа vrhovnog bogа Zevsа. Tаntаl je bio sin bogа Zevsа, vlаdаr grаdа Sipilа nа mаloаzijskoj obаli Egejskog morа. Zаhvаljujudi nаporimа ocа dа gа zаštiti od svаke nevolje, živeo je u stаlnoj sredi nepoznаvаjudi nijednu brigu ovog svetа. Često je posedivаo Olimp, uživаjudi u gozbаmа koje su priređivаli bogovi, tаko dа je sebe počeo smаtrаti nаtčovekom i rаvnim svome ocu Zevsu. Postаo je obestаn, ohol, uobrаžen i sujetаn. Odаvаo je tаjne bogovа koje bi čuo nа Olimpu i krišom donosio prijаteljimа аmbroziju i nektаr, božаnsku hrаnu i pide koji čine smrtnike besmrtnimа. Iаko gа je Zevs opominjаo, Tаntаl nije shvаtаo očeve pretnje ozbiljno pа je činio još vedа nedelа. Počinio je strаšаn zločin, ubio je svog sinа Peloposа, kаko bi proverio dа li de bogovi primetiti dа je nа trpezi posluženo ljudsko meso. Bogovi su Peloposа oživeli, аli jeZevs smаtrаo dа je ovаj postupаk dovoljаn dа sinа surovo kаzni. Zevs je Tаntаlа osudio nа trostruke muke-dа večno bude u sаmrtnom strаhu, večno glаdаn i večno žedаn. Bаcio gа je u Hаd, podzemni svet i osudio gа dа stoji u bistroj vodi do vrаtа kojа bi se povlаčilа kаdа bi pokušаo dа je pije, а dа mu nаd glаvom vise grаne pune nаjlepših plodovа vodа koje bi se podizаle kаdа bi on pokušаo dа ih ubere.

Vesna


Sveti oci insistiraju na tome da su Bog Otac, Sin i Sveti Duh tri konkretna bida tri ličnosti a ne uloge ili pojave jednog Boga ili jedne bezlične suštine. Razlika u posajanju Svete Trojice i ljudi jeste u tome što su ljudi i ljudska priroda stvorene. Bog,medjutim nije stvoren. Da je stvoren,ne bi bio Bog. Bog,Otak,Sin i Sveti duh su večna bida. Izmedju njih ne postoji niti vremenska niti prostorna distanca u postojanju, a samim i tim i razdeljivost po prirodi. Zato je Bog jedan po prirodi. Istovremeno, Bog Otac, Sin i Sveti Duh si večne ličnosti. Bog Otac je večni otac i večno postojeda ličnost zato što je u večnoj zajednici sa sinom i duhom. Postojanje Boga Oca predpostavlja i postojanje sina i duha. Da bi postojala jedna ličnost ona predpostavlja postojanje najmanje jos jedne ličnosti sa kojom u vezi postoji. Dakle,da bi postojao jedan,on predpostavlja mnoštvo. Prema tome nemogude je redi da u Bogu bilo koja od tri ličnosti postoji, ili da može da postoji, ili da može da postoji odvojeno od ostalih ličnosti. Bog Otac, Sin i Sveti Duh su tri ličnosti,tri potpuna bida koja postoje istovremeno i njihova priroda je jedinstvena. Zato je Bog trojedan. Dakle, hrišdani veruju u svetu tojicu kao jednog Boga. Jedinstvo i mnoštvo u Bogu se ne isključuju, kao što se to dešava u stvorenoj prirodi, ved „jedno“ zahteva „mnoštvo“ od samog početka da bi moglo postojati. Sveti Kirilo filozof objašnjava Svetu Trojicu uporedjujudi sa suncem. Kao što je Sunce jedno, ima jedan šar, tako je Bog jedan, ali takodje ima i zrak i toplotu. Sveti Spiridon je objasnio Svetu Trojicu uz pomod cigle. Pritisnuo je ciglu i pretvorila se u vodu, blato i oganj. Kao što ta tri elementa čine jednu ciglu, tako su Otac, Sin i Svetu Duh jedan Bog. Sveti Patrikije prosvetitelj Irske objasnio je Svetu Trojicu uz pomod lista deteline.

Veroučitelj Jovan Đurkovid; Kristina Stolid M24


Uskrs ili Vаskrs je hrišdаnski prаznik kojim se proslаvljа Isusovo vаskrsenje iz smrti. Po hrišdаnskom verovаnju, to se desilo tredeg dаnа posle njegove smrti, uključujudi i dаn smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petkа. To je pokretni prаznik i prаznuje se posle jevrejske Pаshe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog mesecа, koji pаdа nа sаm dаn proledne rаvnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišdаnа, Uskrs nаjrаnije može dа pаdne 4. аprilа, а nаjkаsnije 8. mаjа, а kod zаpаdnih hrišdаnа uvek pаdа između 22. mаrtа i 25. аprilа. Početаk običаjа dа se zа Uskrs pripremаju jаjа potiče iz vremenа Mаrije Mаgdаlene, kojа je prilikom širenjа jevаnđelijа uRimu izаšlа pred cаrа Tiberijа sа rečimа „Hristos vаskrse“ i pružilа mu nа dаr ofаrbаno jаje. Tucаnje jаjetа i lom ljuske, kojа simboliše okove, predstаvljа početаk novog životа. I dаnаs se zа ovаj prаznik u nаrodu su ustаljeni mnogi običаji, koji nаročito vesele decu. Zа tаj dаn se fаrbаju jаjа, nаjviše crvenom bojom (mаdа se koriste i druge boje), poklаnjаju se jаjа i tucа se jаjimа. Prаvoslаvni hrišdаni se tog dаnа pozdrаvljаju pozdrаvom Hristos vаskrse nа štа se odgovаrа Vаistinu vаskrse ili Hristos voskrese - Vаistinu voskrese.


Milica Stankovid M22


Svaki čovek je uvek na gubitku samo ako ne nađe smisao u ljubavi Bez ljubavi nema života. Ljubav je nešto što ispunjava čoveka i daje mu razlog da živi, da se bori i da opstane u ovom svetu u kome su problemi, tuga i mržnja tako česte pojave koje u čovekovoj duši prave ambis i uništavaju sve ono dobro i vredno u njemu. Ljubav može da izdigne čoveka i da ga spusti toliko nisko da ga uništi. Ništa kao ljubav nema tu mod da u čoveku probudi njegovu sentimentalnu stranu, učini ga ranjivim, ali isto tako može, kao neka nuspojava, da probudi ljubomoru. Uzrok tome može biti ne uzvradena ljuibav, preljuba... Ljubav ne mora uvek imati sredan kraj. Mnogi tvrde da su se prave ljubavi završavale tragično i te tvrdnje su istinite, jer su potkrepljene istorijskim dokazima. Svaki čovek je na gubitku, ako ne nađe smisao u ljubavi. Marko Mirkovid


Smisao našeg postojanja Kad smo se rodili naša razmišljana su bila čista. Tokom vremena to se promenilo uglavnom preko uticaja drugih starijih ljudi i njihovih razmišljanja, ali kako starimo tako se naš pogled na svet menja. Na mene je najviše uticala jedna ideja da kako se naš mozak razvija naša svest de modi da se odvoji od fizičkog tela i tu naša svest prelazi u čistu energiju. Naravno, ja sam čvrst vernik i stvarno mislim da je to mogude, jer je to za mene smisao života. Mislim da su fizička tela beskorisna i da nas ograničavaju. Naravno, ne verujem da sve ovo mogude u nekoj bližoj bududnosti i nedemo modi svi to da postignu. Nismo svi isti i nemamo svi ista razmišljanja. Uslovi za ovo su veoma veliki, potrebno je postidi 98% moždane aktivnosti, a mi trenutno koristimo samo 20%, a poneko i više. Ukratko rečeno, ja mislim da je ovo naš smisao života i smisao ljudske rase. Ovo je jedan od načina kako bi smo se oslobodili bola, patnje, besa i svega lošeg što nas samo sputava u životu.

Stefan Acid


Moj anđele

Veče

Osedanja

Nevolja ti si, potreba takođe,

Mesec sija, kudu krasi,

Srca kuca razum se gubi

ljubav našu sad krasi.

kad te volim srce hode da

Prolede sada budi,

Izađe iz grudi.

i leptiri svuda lete,

Osmeh krede, lice crveni,

zaljubih se sad u tebe.

a srce lupa ko pupoljak crveni.

vidim tvoje plave oči, što nevolju svakome donose.

Nevolja, samo ime ti kaže,

Srce kuca razum muti,

osmeh i tugu sad donosiš ti

odstranili smo mi kapute.

Prolede je stiglo ljubav me guši,

anđele moj mili.

obukli se u šarene boje,

hode duša da se uguši.

A leptiridi se u stomaku roje.

Tvoj pogled mami me

Pesmu ti pišem, oči mi plaču

tiho reka sada teče,

srce moje volim te.

za tobom uzdišem sada ja,

nodas mi je bez tebe

Muziku slušam, srce mi gori

anđele bez krila ti znaj.

prazno veče.

hodu da puknem od ljubavi tvoje

Gordana Radovanovid M42 Dođi mi u san, krišom me poljubi u nodi mračnoj osvetli mi put. sad idi svojim svojim putem, zaboravi me i ne dolazi mi više, ali znaj ostadeš anđeo moj mili. Gordana Radovanovid M42

laku nod sada ljubavi Dva srca Dva se sveta mogu spojiti kao dva srca i tako se voleti, ali kada se dva srca razdvoje i ta de ljubav nestati. Srca de kucati ali srce de tugovati i nikad tu ljubav nede preboleti. Gordana Radovanovid M42

ja umirem ove nodi bez tebe. Oči sklapam i tonem u san zašto patim za tobom sad. Srce kaže DA, a razum NE, poludedu to znam za tobom. srce i razum govore mi sad da u svetu ovom gde treba da odlučim ja odlučih da te zaboravim i ostavim jer ti imaš svoj život sad. Gordana Radovanovid M42


Zašto baš ja?

zašto baš ja?

Život se nastavlja

Stoji čaša prazna na stolu

Srce kuca, razum blista

Baš kada pomislim uspedu,

suzama je punim ja,

sad je moja sreda čista.

život nanosi drugu priču

zašto sam to bila ja?

U glavi bura, mislim da mi

Oči mi crvene, a srce kuca

raste temperatura.

kao da se suprostavlja mojoj sredi.

imam osedaj da puca.

glavo moja srce steže,

Žašto od života tražim više,

Gušim se u sobi, jer

oči traže jednu sredu

kada gubim i ono malo,

misli me vuku tebi, i

da misli zaveže.

jer srce briše,

vrti mi se u glavi pitanje sad

E živote, šta mi bi,

zašto sam to morala da budem baš ja?

da se zaljubim u tebe sasvim.

Kako ne možeš da shvatiš sad ali zašto baš ja?

godine su mnogo, a duša me boli

sve lepo što život piše kao i ovaj dan, koji prolazi tmuran.

Prolede je to se zna

da ne smem da budem s tobom ja.

i bol je sve vedi,

Hodu samo malo srede, da ulepša ovo veče,

nod sada ovu provodim ja,

kad ne može ovaj dan

sedajudi se našeg razgovora.

ili nek prođe u mojoj glavi

Misli teku, oči sjaje

samo kao san.

zbog ljubavi ove moje, a

Kasnije, kada se osedi

ima li nade da te prebolim. U očaj padam to je jasno sad u glavi pitanje još stoji ali nade imam nadi du ja Zašto sam to bila baš ja? načina da te iz moga srca

zapitadu se da li život vredi. boridu se svakog trena, jer život nije dilema,

Gordana Radovanovid M42 izbrišem to znaj.

ved večna borba „Ne“,

Puno reči, puno priče,

zato uvek kaži „Da“

vreme prođe, a razum ostaje sad sa pitanjem

i samo kreni dalje, život se nastavlja. Jovana Momčilovid M42


Muzika, kao moj san

S

vi mi kada se rodimo dobijamo neki dar od Boga, pa bio on vezan za muziku, glumu, slikarstvo... Na žalost, a možda i ne, za to saznajemo tek kada odrastemo, a nekada i previše kasno. Na primer, kada prelazimo starosno doba posle šeste godino onda ved vidimo kako nas koji pravač „vuče“ da pevamo,sviramo,glumimo, a onda nas nasi roditelji šalju dalje u muzičke škole, dramske sekcije itd. Muzika je moj san, a i san mnogih drugih osoba koje vole muziku i koji bukvalno žive za nju. Muzika obuhvata mnogo stavki, a zašto je baš ona moj san? Prošlog leta prijavio sam se za takmičenje u pevanju „Prvi glas Srbije“ i prošao dalje. Mojoj sredi nije bilo kraja. Cela moja porodica se okupila i slavila, na slavlju su se nizali sve sami hitovi od Džeja do Šakire. Upeklo je jako avgustovsko sunce, a ja sam morao da putujem u Beograd na finalnu audiciju, pun želje, straha, a sve sa jednim ciljem da postanem PRVI. Ušao sam u studio 1 televizije „Prva“ i ugledao sam reflektore, koji su išli prema mojim očima što je dodatno povedalo ved postojedu tremu, ali setio sam se saveta svoje razredne, koja mi je govorila kako da se ponašam. Počeo sam da pevam i bilo je lepo, ali zbog godišta ne dovoljno te sam upao u rupu, rupu koja se činila veliku, rupu u kojoj su nestali svi moji snovi, rupu punu sunđera... Nakon, što sam izašao iz studija mislio sam da du prestati sa pevanjem, ali nisam uspeo zato što je to moj san, moja ljubav, moj život. Nakon ovog takmičenja i dalje se bavim aktivno pevanjem i sviranjem. Kao dokaz dobrog pevanja svedoče i mnogobrojni komentari na internetu, koji me podržavaju. Inače, ovo je moj san. Žao mi je što se i u muzici, kao i u svemu drugom pojavila korupcija i što se sve radi iz neke lične koristi što je bezpotrebno. Zivot je za mene uvek predstavljao neobicnu, jezgrovitu i mnogoznacnu zagonetku. U njemu nije uvek crno i belo. Nekada su nasi putevi trnoviti, a nekada sa lakodom saznajemo uspehe. Iako postoji korupcija ja du redi NE, ne ja du krenuti da menjam stvari, ja nedu ovakvu sudbinu, ja nedu da moja deca žive u korumpiranoj zemlji, moja volja je moj san, moj san je moj život. Muzika je nešto lepo, nešto čisto iako još uvek nisam profesionalac ja se nadam da du jednog dana puniti hale i da du pevati, a da de ljudi to prepoznati i da de to ceniti. Jer ne trebamo pocenjivati nijedan dar, jer nam je sve te darove dao Bog. Sada, umoran od priče idem u dubok san, a možete zamisliti šta du sanjati. Stefan Nedeljkovid M24


Govor povodom godišnjice NATO bombardovanja Dobar dan, Danas sam ovde sa Vama da bih Vam pročitala sastav i da Vas navedem da razmislite o nekim stavovima i svarima koje svi mi radimo. Doživljaji iz detinjstva najviše se pamte i nikad ne umiru, ali samo kao neke pojedinosti, kao detalji i otrgnute slike. Sve ostalo iščezava u tami vremena i zaborava. Ljudi su bili zlostavljani u svim vremenima i društvima. Na hiljade nevinih ljudi se susrelo sa strašnom i mračnom sudbinom. Opasnost zvana rat nadvila se nad brojnim mestima i sa sobom odnela veliki broj ljudskih života. Još od najstarijih vremena, rat seje stravu i užas svuda po svetu. Živeti u večnom strahu, još je i gore od same smrti. Politika, proširenje teritorije, rasizam i nacionalizam, sve su to najčešdi razlozi zbog kojih se ratovi vode. Svaki izgubljeni život predstavlja veliki gubitak za čovečanstvo. Čak i sada, dok pričam o ovome, negde u svetu je rat, masa nevine dece i odraslih ginu ili ostaju bez domova i porodica. Ana Frank,deca iz "Krvave bajke",ljudi iz ,,Plave grobnice“, deca iz romana,,Orlovi rano lete“ i mnogi drugi samo su oni koji stoje iza rata, možda samo beznačajne žrtve koje su ratovi odneli. Želela bih da pitam nešto odrasle: Zar ste skoro svi Vi zaboravili da pričate, da se mirnim putem dogovorite i nađete najbolje rešenje za sve? Vi ste svi doživeli da odrastete, da postanete svoji ljudi, ali ko de nama deci to da obezbedi, ko nam garantuje za našu bududnost, da li demo je u opšte i doživeti? Naša bududnost nije kao gubitak na političkim izborima ili gubitak poena na ispitima. Došla sam da bih pričala u ime svih generacija koje dolaze. Danas su u mnogim zemljama i deca vojnici koji moraju idi u ratove, ili umiru od gladi, bolesti, ili pak žive kao prosjaci. Ako ne znate kako da popravite svet oko sebe, molim Vas prestanite da ga kvarite i uništavate ratovima. Razmislite samo šta radimo ovom svetu? Od malih nogu nam svi govorite da ne trebamo da se svadjamo, bijemo sa drugima, ved da sve rešavamo mirnim putem i razgovorom, da poštujemo i pomažemo drugima, da delimo sa drugima, pa zašto onda svi vi radite te stvari koje ste nama uporno govorili da ne radimo? Svi mi odlučujemo u kakvom demo svetu i okruženju rasti. Da li smo mi deca i budude generacije uopšte na vašoj listi prioriteta i bitnih stvari? Vratimo se na one iskonske vrednosti, probudimo davno uspavanu ljubav, saosedanje, čovekoljublje, poštenje, stavimo zajedno tačku na tu beskrajnu krvavu bajku. Zaustavimo pogibju i spasimo nedužne! Hvala na pažnji

Jovan Milid; Milica Stankovid


Obrazovanje - recept za rešavanje nesportskog ponašanja na sportskim tribinama Na sportskim utakmicama, osim sportske utakmice između klubova odvija se i utakmica među navijačima. Ona po nekad nije nimalo prijatna i ne završava se bez posledica. Sport na taj način postaje oblast koju više prate novinari crne hronike nego sportski novinari. Nekada su to sukobi sa lakšim ili težim fizičkim povredama pa čak i sa smrtnim ishodom.

Slika 1. Vandalsko navijanje

Slika 2. Kulturno navijanje

U cilju suzbijanja nasilja navijača na sportskim terenima donešeni su i zakoni po uzoru na neke Evropske zemlje, ali na žalost zakon nije dao očekivane rezultate. Uočeno je da se pretnjama i silom ne može suzbiti nasilje navijača. Ovo drugim rečima znači da se ovaj problem mora rešavati mnogo ozbiljnije i kroz sistem obrazovanja mladih ljudi. Sa ovim treba početi od malih nogu u porodici pa sve do srednjoškolskog obrazovanja. Obrazovanje je dug proces ovladavanja saznanjima, usvajanja uverenja, pogleda na svet, kao i odnos prema naučenim i kulturnim dostignudima. Ako pođemo od značenja glagola „obrazovati“ koji znači stvoriti, sačiniti ili formirati možemo zaključiti da tu leži rešenje ovog problema. Neophodno je da se za učenike organizuju obrazovne kampanje koje bi mogle pomodi u: -

Promeni njihovih vaspitnih stavova Progresivnom smanjivanju nagonskih i nasilničkih tendencija Ublažavanju nasilja pre utakmice, za vreme utakmice i po završetku utakmice U socijalnom oplemenjivanju Razvijanju sposobnosti za prilagođavanje društveno poželjnom ponašanju na sportskim terenima Razvijanju fer- plej navijanja

Nadamo se da de ovo bar malo dotadi vašu svest o ponašanju na sportskim utakmicama.. jer koliko god voleli svoj klub za koji navijate, pre svega je bino ponašanje kojim pokazujete svoju i kulturu svog kluba za koji navijate! Sportski pozdrav od profesora fizičkog vaspitanja Dragana Marinkovida i Bojane Jovanovid


Ajfelova kula

Polja vetrogeneratora

Trokadero

Trijumfalna kapija

Notrdam


Najuži centar Pariza, Avenija KraljaPetra Prvog od Srbije Elektrofića

Opera u Lilu

Valensijen

Centar Briža u Belgiji

Pozdrav od Slavice Stolić


Češka srednjoevropska metropola uzima najbolje iz dvaju svetova – onog prošlog, koji je u njoj vidljiv gotovo na svakom koraku, i onog novog, koji se besprekorno razvija.

Kako je Prag dobio ime? Priča ide otprilike ovako. U davna stara vremena Višehradom je u vreme dinastije Premisloviča vladala ljupka princeza Libuše. Stanovništva je bilo sve više i bilo je prekopotrebno sagraditi jedan novi grad. Podanici su upitali princezu gde da sagrade grad. Ona im je rekla: "Tamo gde su četiri elementa u potpunom skladu: plodna zemlja, zdrav vazduh, dovoljno šume i čista voda" . Princeza Libuše je sa brda kraj grada ispružila ruku ka istoku u pravcu gustih šuma i rekla: " Vidim visoki dvorac koji doseže do zvezda... Pođete li tamo, videdete čoveka koji teše prag za svoju kudu. Podignite tamo dvorac i sagradite grad, nazovite ga po pragu koji taj čovek pravi." Tako je Prag dobio ime!

Grad hiljadu tornjeva U Pragu se preplidu razni stilovi u arhitekturi od renesansne, barokne, gotičke, romantičke , rokoko arhitakture do secesije i kubizma u 20 veku. Zbog velikog broja katedrala, crkava, sinagoga, dvoraca imate osedaj kao da ste u bajci, kao da ste se vratili u prošlost... Grad je podeljen na Hradčane, Malu stranu, Novo mesto i Staro mesto. Na brdu Hradčani nalazi se čuveni praški dvorac. Najatraktivniji deo grada su Vaclavske namesti, trg šetalište dugačko 750 i široko 60 metara. U Starom mestu, smešten u južnom delu stare gradske vednice nalazi se čuveni Astronomski sat, Orloj, iz 15. veka, koji je pored tornjeva, Karlovog mosta i Hradčanskog dvorca, glavni simbol Praga. Ovaj sat su konstruisali Mikulaš Kadanski, sajdžija iJan Šinden, profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu. Sat i danas radi kao u 15. veku, on pokazuje vreme, izlazak i zalazak Sunca i Meseca, dan, godinu, msečeve mene, položaj planeta, horoskop. Sat krasi dvanaest apostola i osam figura. Svakog sata izlazi šarmantna kolonaapostola. Oni blagosiljaju grad, a četiri figure, po dve levo i desno predstavljaju češko srednjovekovno društvo; simbol taštine (narcis koji se divi


svom liku u ogledalu), trgovine (Jevreji sa džakom blaga), Turčin (podsedanje na osvajanje Evrope od strane Turaka) i smrt koja povlači konopac i time simbolizuje odvođenje grešnika u pakao, ali nas podseda i na prolaznost ljudskog života i na to kako smo joj svakim satom sve bliži. Fanfare sa vrha tornja oglašavaju se nakon što apostoli blagosiljaju grad i njihov zvuk upotpunjuje ovaj veličanstveni doživljaj . Nije ni čudo što hiljade turista čeka ispred sata....

Grad ispunjenih tajnih želja (legenda o Karlovom mostu) Karlov most je sagrađen 1357.godine jednom vrlo neobičnom i verovatno jedinstvenom tehnikom, zapravo, kamene ploče lepljene su jajima. Most čine specifičnim dva gotska tornja sa obe njegove strane i 30 religijskih kipova duž mosta. Most ima svoju legendu koja kaže da je sa njega u Vltavu bačen sveštenik Ivan Nepomuk, kraljev ispovednik. Jednom ga je kralj pitao da li ga je kraljica prevarila, a ovaj mu nije odgovorio, rekavši da je to ispovedna tajna koju ne može da oda šak ni kralju. Kralj je naredio da ga bace sa mosta. Stavite li levu ruku na lik ovog sveštenika i zamislite želju, ta de vam se želja, kaže legenda, ostvariti... Onda dete ponovo poželeti da se vratite u Prag. U Pragu se nalaze muzej, kuda i grob čuvenog pisca Franca Kafke. po nacionalnosti bio je Jevrej, sahranjen je na ogromnom jevrejskom groblju. Nedaleko od Praga nalazi se čuvena mondenska banja Karlove Vari. Ovu banju poseduju poznate ličnosti. Tamo su boravili i inspiraciju tražili mnogi glumci, kompozitori, književnici... O ovom divnom gradu u srcu Evrope moglo bi da se priča u nedogled, no, bolje bi bilo da se u to sami uverite.

I, naravno, ne zaboravite praško pivo!

Nađa Đorđevid


Ljubavni horoskop Ovan Zaista ponekad u ljubavi deluje kao da je sve mogude ili dostupno, naročito ukoliko ste dovoljno nadahnuti i hrabri da izrazite svoje intimne namere. Imate utisak da na Vašu psihološku i emocionalnu sigurnost, najbolje deluju neke dobro isplanirane ili »unapred izrežirane situacije«. Međutim u emotivnom ili strasnom zanosu, na kraju dete učiniti ono što osedate srcem, a ne glavom. Stalo Vam je da unapredite svoj ljubavni ili intimni život. Ukoliko postoji dobra prilika nju ne treba propustiti, prihvatite novu ljubavnu romansu i emotivni izazov. Ako ste mladi ili slobodni potencirajte stil zavođenja i osvajanja, ali sačuvajte i dobru meru ukusa uz svoje tipične manire. Potrudite se da ispoštujte nečije emotivne potrebe ili osedanja.

Bik Povremeno prolazite kroz različite faze raspoloženja, ali jasno izražavate potrebu za vedim osedanjem bliskosti, poverenja ili emotivne naklonosti. Osedate emotivnu nesigurnost, mada Vas partner uporno nagovara da prihvatite novo ili kompromisno rešenje. Međutim, Vama nedostaje dobra volja i odlučnost. Odbijate da neko na Vas vrši psihološki pritisak i iritira Vas partnerovo ponašanje. Imate utisak da voljena osoba vešto koristi »zaobilazan način« da ostvari svoje namere, što dodatno podstiče Vaše nezadovoljstvo. Dobra volja, nežnost ili pažnja, predstavljaju najbolji odgovor na zajedničke dileme. Ako ste mladi ili slobodni, prihvatite nečije udvaranje i društvo. Ljubavna romansu treba pažljivo negovati, bez uzajamne naklnosti i iskrenosti ona gubi svoju snagu, vrednost i znaženje. Krajem meseca, očekuju Vas sjajni događaji, intimna sreda i »ljubavni procvat«.

Blizanci U ljubavnom životu trenutno prolazite kroz različite faze emotivnog raspoloženja i »strasnih izazova«. Povremeno imate utisak kao da Vam je sve dozvoljeno ili skoro mogude. Prija Vam emotivna nota ili sentimentalnost koju Vaš partner unosi u zajednički život. Priželjkujete različita uzbuđenja, a novi događaji u ljubavnom životu deluju vrlo izazovno i prijatno. Vešto koristite svoje zavodničke manire, lako se prepuštate inspiraciji, strastima i osedanju koje u Vama pobođuje bliska osoba. Želite da ostvarite svoje ljubavne namere ili da prekoračite dosadašnja ograničenja u zajedničkom odnosu. Ukoliko ste započeli neku »tajnu« ljubavnu vezu, mogude su iznenadne promene. Učinite sve što je potrebno da sačuvate svoju ljubavnu sredu, kao i osobu do koje Vam je zaista stalo.


Rak Često zračite pozitivnom energijom i delujete vrlo zanosno ili zahtevno pred bliskom osobom. Ponekad u emotivnom zanosu, mislite kako je sve mogude ili lako ostvariti. Ali, u Vašem ljubavnom životu neprekidno se smenjuju neki topli ili hladni talasi. Naglašene strasti i burni izlivi emocija u dužim intervalima, mogu delovati vrlo »intrigantno« za Vaš odnos sa partnerom. Važno je da svoje emocije, strasti i impulse podvodite pod zajednička zadovoljstva. Ne budite suviše »provokativni«, jer Vaš partner sigurno zaslužuje dodatnu pažnju i naklonost. U periodu od 08. aprila, očekuju Vas ljubavni noviteti. U skladu sa svojim temperamentom ili emotivnim statusom odgovorite na najlepši izazov – nema razloga da sumnjate u svoju »ljubavnu sredu« ili uticaj.

Lav Delujete vrlo privlačno i inspirisani ste za novu emotivnu ulogu, ljubavnu romansu ili strasnu vezu. Novi događaji unose lagani nemir u Vaš porodični ili ljubavni život. Pod uticajem snažnih emocija često menjate svoje raspoloženje ili odluke. Ali, talas novih i uzavrelih emocija predstavlja put do zajedničke srede. Važno je da usredite svog partnera ili da osedate uzajamnu naklonost. U ljubavnoj perspektivi, dobro se dobrim vrada. Imate utisak da lako osvajate različite osobe koje pobuđuju Vašu emotivnu pažnju. Ukoliko ste mladi ili slobodni, uživajte u novim susretima u skladu sa svojim emotivnim potrebama. Slobodno pomerite neke dosadašnje granice i uspostavite nove kriterijume vrednosti u zajedničkom ili ljubavnom životu.

Devica Osedate zanos i stalo Vam je da sklopite svoj »ljubavni mozaik« u skoro idealnu sliku. Novi emotivni događaji unose lagani nemir u Vaše raspoloženje. Neko u Vama pobuđuje »čarobne misli« ili plimu toplih osedanja. Uporno pokušavate da ostvarite ravnotežu između svojih misli i osedanja, ali to je nemogude bez nečijeg prisustva. Mala zadovoljstva predstavljaju put ka velikoj sredi, ali samo u zajedničkom preplitanju misli i osedanja. Potrebno je da iskreno razgovarate pred svojim partnerom ili da otvoreno preispitate zajedničke planove. U ljubavi ne treba igrati »pogrešnu ulogu«, zavaravajudi se da je mogude zaštititi se od emotivnog razočarenja. Pokažite svom partneru, da uvek postoji neki lepši ili sredniji put do zajedničke srede. Na sredu Vaši »ljubavni snovi« i planovi mogu da se ostvare.


Vaga Imate utisak da se u svom ljubavnom životu suočavate sa prolaznom krizom, partner Vam daje do znanja da očekuje zajednički dogovor. Pokušavate da rešite svoje unutrašnje dileme i sumnje, stoga osedate emotivnu nesigurnost ili sputanost. Čini Vam se da partner nema dovoljno razumevanja za Vaše potrebe, tako da česti konflikti utiču na Vaše promenljivo raspoloženje. Skloni ste češdim izlivima ljutnje i pomalo provocirate svog partnera. Nedostatak optimizma pokušavate da nadomestite nekim spoljašnjim zabavama. Važno je da se ne zaledete u svojim procenama ili da proveravate nečije emotivne namere. Budite dovoljno strpljivi i »mudri« u iščekivanju na rasplet, moguda je ljubavna romansa, ali tek na »drugi pogled«. Krajem meseca očekuju Vas pozitivne promene, partner de se prikloniti Vašim željama. Mogude je i da dete upoznati jednu atraktivnu osobu, koja de ispuniti Vaše osnovne kriterijume i očekivanja.

Škorpija U povremenim naletima velike inspiracije delujete vrlo zanosno i vodite aktivan društveni život, često se nalazite u prilici da ostvarite nove ili neobične ljubavne kontakte. Ipak, Vaše emotivno interesovanje za određenu osobu nije trajnog karaktera. Ne želite emotivno vezivanje i smišljate brojne izgovore, kako biste opravdali svoje dudljivo raspoloženje i ponašanje. Nema potrebe da izbegavate emotivnu vezu ili odgovornost. Imponuje Vam saznanje da se nalazite pred radoznalim pogledima i da prepoznajete emotivne signale, slobodno odgovorite na različite izazove u skladu sa svojim statusom i afinitetima. Kvalitet koji proističe iz ljubavne veze predstavlja Vašu intimnu sredu i pozitivno utiče na Vašu kompletnu pojavu ili na samopouzdanje.

Strelac Nalazite se u sjajnoj prilici da ostvarite harmoniju zajedničkog života ili svoje ljubavne želje. Osedate potrebu da uveličate neke događaje u krugu porodice ili u odnosu sa voljenom osobom. Na sredu, Vaš ljubavni stil deluje vrlo izazovno ili podsticajno na partnera. Imate priliku da čujete pozitivne komentare o svom izgledu ili ponašanju, godi Vam nečija emotivna naklonost i pažnja. Osobi koja Vam se dopada jasno dajete do znanja da preferirate harmoničan odnos, uzbudljivu ljubavnu romansu ili strasnu vezu. Ukoliko ste mladi ili slobodni, priželjkujete novu ljubavnu romansu. Uživajte u novim ljubavnim izazovima, ali budite i dovoljno iskreni u izražavanju svojih osedanja. Ljubavna sreda je dostižna, samo kada se nalazite u društvu osobe koja odgovara Vašem ukusu i afinitetima.


Jarac Sve češde u ljubavnom životu delujete zanosno i zadovoljno, prija Vam tretman koji dobijate u društvu voljene osobe. Želite da iskristališete svoja osedanja i da odredite svoja emotivna očekivanja. Imate dovoljno snage samo kada se uz Vas nalazi osoba sa kojom možete da podelite svoje misli, emocije ili inspiraciju. Znaci pažnje ili nežnosti koje pokazuje Vaš ljubavni partner, unose osedanje bliskosti u Vaš zajednički život. Ukoliko ste mladi ili slobodni, imate sjajnu priliku da ostvarite brojne emotivne kontakte ili novu ljubavnu romansu u skladu sa svojom vizijom. U periodu od 12. aprila, očekuju Vas novi emotivni kontakti i neobična ljubavna prilika. Ljubavna romansa je ponekad čudna, ali bez uzajamne razmene iskrenih osedanja ona gubi svoju vrednost i značenje.

Vodolija U pozitivnom duhu stalo Vam je da prevaziđete »emotivnu krizu« kroz koju prolazite i nalazite se pred novom odlukom, koju želite da saopštite svom partneru. Ponekad nije lako ostvariti razvnotežu između glasa razuma i svojih osedanja. Partner izražava svoje negodovanje i pokušava da Vas uveri u drugačiji način razmišljanja. Razgovor ili podrška bliskih prijatelja, uvek deluju pozitivno na Vaše raspoloženje i samopouzdanje. Emotivne dileme je mogude razrešiti, ali uz dodatno strpljenje i vreme. Izvesno udaljavanje od voljene osobe treba da Vas podstakne na dobro rešenje. Ako ste mladi ili slobodni, ljubavni susreti i kontakti deluju kao »zamena« za neke neostvarene želje koje imate. Na sredu, očekuje Vas dobar ljubavni epilog ili zajedničko zadovoljstvo.

Ribe Sve češde osedate romantičnu notu u svom raspoloženju i imate pojačanu potrebu za ljubavnom harmonijom. Uživajte u lepim stvarima i dozvolite sebi pravi emotivni zanos, jer sve što je lepo može biti inspirativno i čarobno ukoliko to zaista želite. Na Vama je da pokrenete inicijativu i da se nametnete u društvu ljubavnog partera ili osobe koja Vam se dopada. Ukoliko ste mladi ili slobodni, predstoje Vam brojni susreti ili neobične ljubavne avanture u kojima dete potpuno uživati. Važno je da ste dovoljno aktivni i da odgovarate na zanimljive pozive koji stižu sa različitih strana. Ako imate stalnog partnera, prijade Vam novi događaji koji donose ljubavnu harmoniju i mame osmeh zadovoljstva na licu voljene osobe. Ljubavna romansa je čarobno zadovoljstvo, ali bez iskrenosti ona gubi svoju vrednost i značenje.


MUZIK PLUS: TOP 10 Zima i prolede su bili puni novih hitova. Novi hitovi - nove zvezde. Urednik muzičke strane našeg časopisa odlučio se za 10. najboljih po mišljenju publike u Srbiji i svetu.

TOP 10: 1. PSY – „GENTLEMAN“ 2. Reba McEntire, Kelly Clarkson – „Because Of You“ 3. Aca Pejović- „Makar zadnji put“ 4. Amadeus Band- „Nije svejedno“ 5. Jennifer Hudson- „One night only“ 6. Parni valjak- „Sve još miriše na nju“ 7. Whitney Houston – „I Have Nothing“ 8. DJ SHONE FT. IVANA SELAKOV & SHA – „Igraj dok postijiš“ 9. Galija- „Digni ruku“ 10.Demi Lovato – „Heart Attack „ Vučko Stankovid M24

Petnaestica maj 2013.  

skolski casopis

Petnaestica maj 2013.  

skolski casopis

Advertisement