Page 1

1

                                                                                                                                  

15.05.2012. 15.05.2012.        www.mts15maj.edu.rs mts15maj@gmail.com

Лист ученика МТШ „15. Мај“


2

Redakcija: Jovana Đorđević M32 Jovana Momčilović M32 Nemanja Živković M33 Miloš Segić M32 Marko Đorđević M31 Uz pomoć profesora Slavice Stoloć i Nađe Đorđević

Nađom Đorđević


3

ВИЗИЈА НАШЕ ШКОЛЕ • Mодерна стручна школа у којој су понуђени разноврсни програми и садржаји младима и одраслима, у складу са њиховим интересовањима и потребама окружења, • високовреднована и популарна у локалној средини, • отворена за иновације и сарадњу сваке врсте, • потпуно опремљена савременим наставним средствима, • школа у којој се наставници стално стручно усавршавају и осавремењавају наставу новим наставним методама, • школа која подстиче креативност и лични развој ученика и наставвника, негује индивидуални приступ и даје шансу свима, • школа као место подршке и разумевања, • школа која је одговоран партнер породици, тржишту рада и привреди, • школа у којој ученици стичу знања и вештине које су применљиве у свим радним и животним условима и које им дају основу за развој и остваривање целокупне личности. Директор, Александар Стевановић                                                                            

                                                                                                                                 Д 


4         

Kako bumerang funkcioniše?          Bumerang je verovatno nastao kao  proces greške. Pogledajte i zasto :  Kada većina nas misli na Bumerang,  zamislimo nekoga (nekog lika iz crtanog  filma) koji baca bananu u obliku štapa  koja se okreće i na kraju mu se vrati u  ruke. Ova ideja je prosto neverovatna, i  dok smo bili deca, naša prva pomisao na  to je bila: "Ovo je neka magija".        Naravno, osoba ili ljudi koji su napravili bumerang sigurno nisu koristili magije, već su  došli do neverovatnih kompleksnih zakona fizike.        Kada govorimo o bumerangu, obično pomislimo na krivu spravu koju kada bacimo,  vrati nam se u ruke, ali zapravo postoje dve vrste bumeranga. Ove vrste su slične,  bumerang koji se vraća je posebno obrađen, lak komad drveta, plastike ili nešto  drugo. Tradicionalno, to su dva krila povezana jedno sa drugim u obliku banane, ali  možete naći veliki broj različitih dizajna na raspolaganju, postoje neki sa tri ili više  krila. Bumeranzi koji se vraćaju su uglavnom od 30 do 60cm, ali postoje i veći i manji.  Kada se pravilno baci, bumerang leti  kroz vazduh kružnim putem i vrati se  bacaču.         Bumeranzi koji se vraćaju nisu pogodni za  lov ‐ veoma je teško naciljati sa njima,  zapravo kada pogode metu, to će ih  sprečiti da se vrate bacaču.         Ko bacite ravan komad drveta koji je  veličine kao bumerang, on će leteti kroz  vazduh sve dok ga gravitacija ne povuče  na zemlju. Dakle, pitanje je, zašto taj  komad drveta ostaje u vazduhu duže i  vraća se bacaču. 


5

      Bumerang koji se vraća, evoluirao je od bumeranga koji se ne vraća. Bumeranzi koji  se ne vraćaju su obično takođe krivi komadi drveta, ali su obično teži i duži, jedan  metar ili više. Oni nemaju tu malu težinu i poseban dizajn koji čini da se bumerang  vraća, ali to što su zaobljeni ih ne sprečava da lako lete kroz vazduh. Ovi bumeranzi  su efektno lovačko oružje, zato što je lako naciljati sa njima i mogu daleko da lete uz  veliku brzinu. 

Zašto bumerang leti?  Ako bacite ravan komad drveta koji je veličine kao bumerang, on će leteti kroz vazduh sve  dok ga gravitacija ne povuče na zemlju. Dakle, pitanje je, zašto taj komad drveta ostaje u  vazduhu duže i vraća se bacaču.      Ravan komad drveta ima samo jedan. To čini da se bumerang je da se vrti oko centralne tačke,  stabilizujući svoje kretanje on leti kroz vazduh. Bumeranzi koji se vraćaju su bolja oružja nego  pravi štapovi zbog: Putuju duže i možete lako nacentrirati metu.      Bumerang koji se vraća ima specijalizovane komponente koje ga čine da se malo drugačije  ponaša u vazduhu od obično štapa od drveta. Klasični bumerang koji je zaobljen kao banana je  dva krila spojeno u jedno. To je ključ njegovog leta.        Krila su postavljena pod blagim nagibom, a oni  imaju Aerodinamičan dizajn ‐ oni su zaokruženi na  jednoj strani, baš kao krilo aviona. Ako ste  pročitali Kako avioni rade, onda znate da ovakva  konstrukcija daje lift krilima. Vazduh se kreće brže  preko vrha krila, nego što to rade duž donje  strane krila, što stvara razliku u vazdušnom  pritisku. Krilo se podigne kad leti, jer postoji veći  pritisak ispod njega nego iznad njega. 

Kao što možete videti na slici, krila su raspoređena  tako da je vodeća ivica okrenuta u istom pravcu, kao  elisa. U svom srcu, bumerang je samo propeler koji nije vezan za bilo šta. Propeler, poput  onih na prednjem delu aviona ili na helikopteru, pravi silu ka napred okretajući sečiva, koja  su mala krila kroz vazduh. Ova sila deluje na centralnu tačku propelera. Da biste premestili  vozilo kao avion ili helikopter, samo treba da ga privežete na ove  propelere.  


6

Zašto se vraća nazad?     Za razliku od propelera aviona ili helihoptera, koji stoje dok se propeler kreće pomoću  motora, bumerang morate vi pokrenuti tako što ćete ga jakim zamahom ruke baciti i  proslediti odredjenu energiju koju on koristi za kretnju po vazduhu. 

Koje god krilo je na vrhu spin u bilo kom trenutku se završava i kreće njemu suprotan.  Naime donje krilo se kreće u suprotnom smeru od bacanja i ima istu brzinu kao i krilo koje  je iznad, zapravo se kreće po višoj stopi brzine kroz vazduh.  Kada se krilo bumeranga kreće kroz vazduh brže, više vazduga prolazi ispod njega. Ovaj  prevodi u više podizanje krilo jer mora izvršiti više snage gurnuti dole povećanu masu.  Dakle, to je kao da netko stalno gura cijeli vrti propeler na bumerang na vrhu da bi se on  vrteo.      

                                        

Dušan Stojiljković M24                                                                                                              KVALIFIKACIJE u bacanju boomeranga održane 26. 4. 2012. u 13h  Učenici koji su PROŠLI KVALIFIKACIJE u bacanju boomeranga (disciplina AUSSIE ROUND) i koji učestvuju na školskom takmičenju:


7

r. br.

prezime i ime

odeljenje

broj poena

1.

Segić Miloš

M32

88

2.

Cvejić Vladimir

M31

87

3.

Čičić Miloš

M31

69

4.

Živković Nemanja

M33

63

5.

Popović Saša

M33

61

6.

Smiljanić Miloš

M32

58

7.

Janićijević Dragan

M33

55

8.

Stanković Stefan

M31

50

9.

Prvulović Milica

M41

43

10.

Trajković Marjan

M32

42

11.

Milenković Natalija

M31

42

12.

Nedeljković Nebojša

M31

37

13.

Kostov Kristijan

M31

32

14.

Mladenović Darko

M25

30

Иван Ногић, професор механике


8

                                                

NAŠA MALA UČENIČKA KOMPANIJA   Naša  škola  ušla  je  u  program      Junior  Achievement  (Dostignuća  mladih  u  Srbiji).  Uz  instrukcije  profesorke Bojane Radenković I Nađe Đorđević, koje su prošle obuku u okviru JA seminara, osnovali  smo malu učeničku kompaniju BWS (BOOMERANG WOODEN SWORD) .   BWS kompanija ušla je u  izbor (i to sa osvojenim drugim mestom)  za Takmičenje najboljih učeničkih kompanija, koje će se  održati  od  23.5.  do  25.5.  u  Beogradu.  Ovo  je  za  nas,  koji  smo  tek  na  početku,  jako  veliki  uspeh,  i  veliki izazov!                             Učenička kompanija “BWS”, 

osnovana je  školske  2011/2012.  godine  u  okviru  programa  Dostignuća  mladih  u  MTŠ”15.maj”  u  Nišu.  BWS”  kompanija  registrovana  je  kao  učenička  kompanija  i  broji  6  članova.  Kompanija  se  fokusira  na  promovisanje  zdravog  života  i  izradu  bumeranga  od  ekološki  prihvatljivog  materijala.  Proizvodnja  proizvoda  odvija  se  u  školskom  kabinetu.  Za  izradu  bumeranga  koriste  se:  šper  ploča,  prirodne  boje  i  šmirgle  prihvaćene od strane EU. Budući da su  na  predelu  bivše  Srbije  otkriveni  prvi  bumeranzi,  naša  želja  jeste  da  proizvodnjom  bumeranga  promovišemo  našu  zemlju. Kompanija stavlja veliki akcenat na promovisanje zdravog života. Preko  naše  firme  organizovano  je  takmičenje  u  bacanju  bumeranga.    Kompanija  poseduje  i  svoj  sajt  na  kome  se  budući  klijenti  mogu  upoznati  s  našim  proizvodima.                                       


9

Kao i svaki početak, i naš je bio težak, ali zahvaljujući timu iskusnih  stručnjaka naša kompanija je postigla zavidne rezultate. Ne želimo da  stanemo tu, idemo dalje, sa jednim ciljem promovisanjem zdravog života.  Očekujemo veliki odziv kupaca i ljubitelja u predstojećem periodu, s  obzirom da imamo uspešnu saradnju sa mnogim velikim preduzećima. I  dalje idemo samo sa jednim sloganom:        “  Promovisanje  zdravog  života”.  

• • • •

Predsednik kompanije   • Jovan Milić   Menadzment i finansije  • Dušan Stojiljković   Odsek za marketing   • Nemanja Trifić   Odsek za proizvodnju   • Vučko Stanković   • Čičić Miloš   Odsek za ljudske resurse  

                       Kocić Milijana               Nemanja Trifić M24 

       


10


11


12


13


14

 

 

Prof dr Zoran Jovanović , Elektrotehnički fakultet –Niš 

                                  


15

Optički talasni vodovi za prenos signala  ‐ Optička vlakna –  Optička vlakna se sastoje od veoma tankih staklenih ili plastičnih vlakana. Ona imaju jezgro i  sloj obloge sa različitim optičkim svojstvima. Rad optičkg vlakna je baziran na odbijanju svetlosnih  talasa  na  granicu  između  različitih  optičkih  medija.  Slika  6.35  prikazuje  dijagramski  predstavljeno  optičko vlakno sa krivinom na kraju.  Snop svetla, sa tačkastim  prelazom, uveden tačno u pravac centralne ose potpuno pravog  optičkog vlakna, bi takođe prošao kroz vlakno u pravoj liniji. Prelamanje u interfejsu  optičkog vlakna  ne može biti izbegnuto kada ono sreće snop, snop će upasti u vlakno pod uglom centralne ose. Ipak,  trenutka kada zrak udari u granicu između jezgra i obložnog sloja on se odbija nazad u jezgro. Ovde  zakoni  prelamanja  i  odbijanja  svetlosnih  talasa  koji  dolaze  u  dodir  sa  različitim  optičkim  medima  važe. Jedan od ovih zakona navodi da je ugao odbijanja jednak uglu učestalosti. Prema tome, kada  svetlosni talas dođe u dodir sa granicom između obložnog sloja i jezgra, on se u višestruko odbija i  prolazi kroz jezgro u cik‐cak liniji. Ako udari u krivinu u optičkom vlaknu, svetlosni snop se, takođe,  preusmerava,  zato  što  se  uglovi  učestalosti    i  odbijanja  menjaju  u  predelu  krivine.  Posledično,  svetlosni zraci, koji bi inače bili propagirani samo u pravoj liniji, su provedeni oko krivine.  U  optičkom  vlaknu,  intenzitet  svetlosnog  zraka  se  smanjuje  sa  povećanjem  dužine  vlakna.  Ovo  smanjenje intenziteta se opisuje kao optičko slabljenje. Za optičko slabljenje važi sledeće:                                           d  = slabljenje (dB)   

Φe in  =   zračeći ulaz snage (W) 

Φe out =   zračeći izlaz snage (W) 

Za  dati  medijum,  ovo  slabljenje  je,  takođe,  zavisno  od  talasne  dužine  svetla.  Slika  6.36  prikazuje  tipičnu  karakteristiku  slabljenja  staklenih  vlakana  optičkih  talasnih  vodova,  kao  funkciju  talasnog  voda dolazećeg svetla 


16 Pogodni  svetlosni  prenosnici  i  svetlosni  prijemnici  su  samo  dostupni  za  zračenje  od  oko  850  nm,  tj.  u  okviru  infra  crvenog  zračenja.  Ovaj  okvir  zračenja  se  označava  kao  „prvi  prozor“.  Na  dijagramu  6.36  može  se  videti  da  je  slabljenje  dosta  manje  u  drugom  „prozoru“,  na,  oko  1300nm.  Bilo  je  pokušaja  da  se  naprave  prenosnici i  prijemnici ovakvog  opsega.  Komponente  za  „drugi  prozor“  su  sada,  takođe,  dostupne.  Sada  je  cilj  da  se  dostigne prenos opsega „trećeg prozora“.  Ako  su  svetlosni  pulsevi,  pre  nego  sinusoidni  signali,  provođeni  kroz  optičko  vlakno,  pojavljuju  se  drugačije putanje svetla, kao rezultat refleksije. Oni prouzrokuju rasipanje vremena prelaska signala  u  optičkom  vlaknu.  Zbog  tog  rasipanja,  prenošeni  signal  postaje  širi  tokom  prenošenja.  Ovo  ograničava prenos brzih nizova pulseva na veliku daljinu, zato što puls postaje zbunjen i prijemnik  više ne može da detektuje dva različita uzastopna signala.  Kod dizajniranja optičkih vlakana moraju se razlikovati tri tipa:   

‐ optička vlakna sa step odzivom; 

‐ optička vlakna sa lestvičastim odzivom; 

‐ monohromatska optička vlakna. 

Imenovanje vlakana  se  bazira  na  njihovim  različitim  strukturama.  U  optičkom  vlaknu  sa  step  odzivom, indeks prelamanja se naglo menja između jezgra i obložnog sloja, dok je u optičkom vlaknu  sa lestvičastim odzivom promena u indeksu prelamanja između jezgra i obloge kontinualna.   Monohromatska vlakna su poseban slučaj, zato što se u njima ne pojavljuje refleksija: svetlosni zrak  ide  kroz  sredinu  jezgra  od  početka  do  kraja  vlakna.  Slika  6.37  pokazuje  putanju  zraka  za  tri  tipa  optičkih  vlakana  i  njihove  efekte  za  prenos  pulsa.  Može  se  videti  da  monhromatska  vlakna  daju  najbolje  rezultate  u  transmisiji.  Ipak,  njihova  proizvodnja  i  praktična  upotreba  su  još,  donekle,  u  eksperimentalnoj fazi         


17                       Optički  talasovodi  za  transmisiju  na  velike  daljine  se  proizvode  od  staklenih  vlakana.  U  većini  slučajeva oni se vezuju tako da formiraju kablove. Talasne dužine radijacije koje odgovaraju prvom i  drugom „prozoru“ mogu da se transmituju. Optički talasovodi napravljeni od plastičnih vlakana se,  takođe, mogu koristiti za prenos na malu daljinu. Vidljivo svetlo u okviru od 660 do 685 nm se koristi  u većini slučajeva. Optička vlakna za prenos na velike daljine moraju biti napravljene iz delova. To se  postiže zavarivanjem vlakana ili korišćenjem optičkih konektorskih elemenata sa osobinama sočiva,  tako  da  se  jedino  slaba  dodatna  refleksija  pojavljuje  u  predelu  spojnica.  Na  krajevima  površina  optičkih vlakana  moraju da  se  ispune strogi zahtevi, i  to od strane stručnih  lica koja to moraju  da  obviti ručno. U međuvremenu se proizvode otpusljivi priključci za mesta spajanja.          

 Nemanja

Živković M33


18

Таблет

Таблет рачунар, или таблета, је мобилни рачунар, већи од мобилног телефона или личног дигиталног помоћника, интегрисан у равни екрана осетљивим на додир и првенствено управља додиривањем екрана уместо да користи физичку тастатуру. Она често користи на екрану виртуелну тастатуру, пасивни Стилус оловка, или дигитална оловка . Термин се може применити и на разне форме фактора који се разликују по положају екрана у односу на тастатури . Стандардни образац се зове шкриљац, која нема интегрисану тастатуру, али може бити повезан на један са бежичном везом или УСБ порта. Кабриолет нотебоок рачунари имају интегрисану тастатуру која може бити сакривена од стране обртним зглобом или слајда зглоба, откривајући само екран осетљив на додир за рад. Хибриди имају одвојиву тастатуру, тако да екран осетљив на додир може да се користи као самостална таблета. Књижице обухватају два екрана осетљивог на додир, а може се користити као нотебоок тако што приказује виртуелну тастатуру у једној од њих. Рани пример концепта информационог таблета је настао у 19. и 20. века углавном као прототип и концепт идеја, Алан Каи је Динабоок од 1968. У 2010, Apple је објавио iPad, који користи тач скрин технологију сличну оној која се користи у I Phone и постао први мобилни рачунар таблета који би требао да постигне комерцијални успех у свету. Поред тога што већина PC рачунара имају разне могућности, популарни, типични таблет рачунари купљени у прошлој години укључују бежични Интернет претраживања функције, потенцијалне функције мобилни телефон, GPS навигација, и функција видео камеру, тежак око две или три киле и обично има век трајања батерије од три до десет сати. Небојша Недељковић    M31


19

  олазећи од чињенице да се Срби, део прастарог народа, Словена, под тим именом документују тек од IX века после Христа, можда грешимо и то МНОГО! Ово датирање одговара податку да се Јудевит Посавски 822. године склонио код Срба из Сиска у области личког града Срба на Уни. Најстарији помен српског племенског имена сачуван до данас је 681.године. Према Порфириогениту , о цару Константину VII (913-959) стоји: „Владарски син који је довео Србе у нову постојбину умро је још пре но што су се доселили Бугари , што значи 680. Године“. У време Јустинијана II (685-695) писало се о пресељављњу већег броја Словена са Балкана у Малу Азију у област Витиније. Ти „Словени“ у Витинији подижу свој град , у знак сећања на своју постојбину. Али град носи име Град Срба: Гордосервон-Сервогордон. Он је у врло брзом времену израстао до епископског седишта. Тако је Србин, епископ Гордосервона, Исидор, 680. године био међу учесницима Шестог Васељенског Сабора (680-681) у Константинопољу. Име Словени се уводи касније од њихове селидбе. По Мишљењу Добровског и Шафарика је „ име Срба било заједничко за име свију Словена“. Клаудије Птоломеј изразито помиње Србе и њихове Србице , било као имена градова или река. Код римских историографа , као Плинија Старијег (23-79) такође се само наводе Срби , а не и Словени. Код римског картографа Помпонија Меле (I век после Христа) се такође документује само постојање Срба, не и Словена. Херодот (484-425 п н е), не улазећи у распарву о различтим именима за Србе, директно наводи : српско језеро код египатског града Пелусија , према Синају- „ Сербонијско језеро“ . Документују га Аристотел и Диодор Сикулски. На Синају и данас постоје стари српски топоними:планине Србија и Банат и реке – Мирна и Вировита. Позната Ксантос Стела из Ликије , датирана је 2800. године пре Христа , писана је на српском језику. Страбон (63.пре и 24. после Христа) наводи кад су Хелени дошли у те пределе југозапада Мале Азије , око XVI-XV века, затекли су име реке : Србица , име града Срб- које су они заменили са Ксантос које је сачувано до данас. Ксантос на грчком значи плав и смеђ. Исто име и за тројанску реку Скамандар (Србица=Ксантос). На Балкану, у Крајини (данас Хрватска), познат је градић Срб на Уни у Лици. Раније се Уна , пре тог свог латинског имена које значи једна, јединствена, звала Србица. Отуд Срб на Србици. Област се и данас зове српска Лика. У истом смислу и истим именима обележена је и југозападна малоазијска , анадолска област којој су Грци додали „ија“-Ликија. Средином XX века у науци је већ прихваћено учење да су Срби имали писмо пре доласка и деловања словенских апостола св Ћирила и Методија. Према Монемвасијској хроници (Византијски извори I) били већинско становништво на Пелпонезу. Сто година пре официјелног покрштавања Срба (872. или 876. године)

П


20

могуће је у пуном светлу сагледати важност поменутих српских епархија по северној Грчкој. Срби су имали своје светитеље : кнеза Јована Владимира Дукљанског (9991016), Прохора Пчињског , Гаврила Лесновског, Јоакима Осоговског- сви из рано XI века. Срби су са Истока донели писмо, али старост санскрта није позната. Он се још назива и Ведским писмом. Али нема података кад су забележене Веде. Санскрт је један од најстаријих у групи индоевропских језика. Међутим, највероватније да српско писмо не потиче из Индије , већ из Ликије. Срби су имали више „почетака“ своје писмености. Виначанско азбучно писмо настало је између 5500-3200. године п.н.е. Почетком трећег миленијума, међутим, ту је и Ксантос Стела , пелашко и трачанско писмо. Етрурско писмо је можда истовремено или нешто млађе од пелашког и трачанског. Повоји загребачке мумије из првог века пре Христа уз себе имају и словенско писмо-Буквицу. Јеванђеље и Псалтир на српском језику из хазарског Херсонеса-свакако датирају из неког века пре времена св. Браће. Па коначно, глагољица и ћирилица св. Браће из деветог века, још један „почетак“ писмености Срба. Које је писмо било стварни „почетак“ ? Стварни почеци сежу дубоко у прошлост. Да ли су Срби носиоци усавршеног Винчанског писма које је имало графеме за сваки изговорени глас, изговорено слово , а ако нису , кад су дошли у контакт са Виначанском културом? Једно је , међутим сигурно: није могуће разликовати културу Лепенског Вира и Винче. То свакако нису биле две различите културе. Исто је неоспорно: Срби су наследници винчанске цивилизације-и у времену и у простору. Између 7000-6000 година пре Христа је Лепенски Вир био седиште најсложенијих култура паристорије. Лепенски Вир представља најстарију у Европи сакралну архитектуру и чувене монументалне скулптуре, а графеми на каменим скулптурама показују присуство писма , које је према времену настанка-најстарије писмо наше планете. Својим историјским постојањем ова култура представља спону између епипалеолошких и класичних неолитских култура. Почетком V миленијума Србију насељавају две земљорадничке групације: насеља по Банату и Шумадији , које презентују Старчево код Панчева, Бубањ код Ниша, Павловци код Врања, Буџак код Суботице, Вучедол код Вуковара, Сарваш код Осијека; другу групу , временски паралелну , презентује Винча ( код Београда).Она се распрострла по Србији и Славонији , са налазиштима: Винча, Чаршија, Јабланица (испод Дунава) па Чока, Потпорањ, Вршац, Сурчин и Кормадин (лева страна Саве). На овим налазиштима је изузетно богата фигурална пластика , те типична керамика. Становали су у земуницама или четвороугаоним надземним зградама. По Бикерману су Германи, Келти и Срби , као припадници индоевропских народа, Аријаца, потекли из предела око поларне области Арктика . Аријци се променом климе селе ка Екватору вероватно у последњој глацијацији (14000 година пре Христа).Фигуре ловаца на северне јеленове по стенама шпанске пећине Алтамире се такође сврставају у то поменуто време. То је отприлике и време Платоновог податка о пропасти Атлантиде. Аријци се деле на исочне и западне. Од источних се набрајају Иранци, Персијанци, Бактријанци, Идијци и други, а за западне Аријце . Ф. Вала каже: “ Прво се родише Славено-Германи и Келто-Грчко-Латини“. Поставља се питање да ли су Срби са Индусима прешли преко Хималаја.Последица тих живљења на заједничким просторима документована је великим бројем истоветних речи санскрта и српског


21

језика са истим значењем и изговором. Свакако више него што у односу на Индусе има било који други народ старих Аријаца. За разлику од других Аријаца , Индусе и Србе карактерише потпуна верска толеранција. У Душановом „Законику“ поменуте су казне за спаљивање покојника што недвосмислено упућује на закључак да се стара пракса споредично ипак настављала. Познат је обичај Индуса да спаљују своје покојнике. Хомер је опевао спаљивање посмртних осататака јунака „Илијаде“. Прихватајући ту много ранију сеобу Срба , западно од ширих области Далеког Истока, Срби су оставили трагове од пацифика до обала Тигра и Еуфрата где су једино могли служити свом богу Дагону.По Несторовој „Хроници“ помиње се да су Срби „кад су дошли из Вавилоније најпре застали у Подунављу због назива Дагон, Дарконија, Дагае и Дакија, јер су у тим именима препознавали свог бога Дагона из Месопотамије који је био риболик , јер је обитавао у води. То је био и Бог Дунава. Румунија се звала Дагонија. Статуе риболиког бога нађене су само у Лепенском Виру. „Пре Сумера били су Срби“! Прихватањем да је Ликијски обелиск у Срб-у ( Ксанту) из око 2800-2700. године пре Христа, чиме се иначе документују Срби у малој Азији, долази се до померања сазнања о појави Срба за око 1000 година пре појаве Грка (Троја , Крит , Микена ) , а управо нешто пре овог времена , око 3000. године Срби су се одвојили од Германа. Германи су тад остали негде у пределима иза Волге, док су Срби кренули на запад и ускоро се документују на Кваказу, Карпатима , између Висле и Рајне (Лужички, Волошки, Балтички Срби ) или тај јужни крак – у малој Азији. Римско царство , докле год је било јако , није дозвољавало стварање српских државица у својим провинцијама. Под папством и латинским литургијским језиком , по слабљењу римске империје и пред њеним цепањем на две империје настале су прве српске земље: Неретљанска кнежевина, Захумље, Травунија и Дукља. Кад би се овом списку додали још Свеовладовићи (490-641) , Светимировићи (640-794) , Оштривојевићи (794-865), завршно са кнезом Чаславом, стварна историја Срба логично би била уклопљена и то према подацима античких аутора , те средњовековних Анала и Хроника –времену када су све обале источног Јадрана биле уклопљене у ширити српске државе.З ацара Ираклија папаски мисионари су покушали Хришћанство и Србима, али без неког ефекта. Покрштавање Срба се одиграло деловањем св. Браће ,под патријархом Фотијем (858-867,877-886) и царем Васшјем Првим (867-886). У центру Србије , у Расу основана је прва српска епископија, затим у Призрену. Папа Хонорије је 1217. године крунисао Великог жупана Стефана краљевском круном са титулом „Стефан , Божијеју милостију Серблији, Диоклеи, Трабунии, Далмации и Охумлии вјенчани краљ“. Архимандрит студенички Сава добио је пуноважно , канонско уздизање српске цркве у ранг аутокесралне архиепископије 1219. године. То су били темељи државе Србије.

Из књиге професора др Миомира Јовића 

СРБИ ПРЕ СРБА Краљево

Доротеус2002.                         Славица Столић, професор  


22

БЕСЕДА Говори  само  о  ономе  што  ти  је  јасно,  иначе ћути.                                                      Толстој   Свака  беседа  се  састоји  из  две  основне  компоненте:  логичке  и  естетске,  односно  садржине и форме или, још јасније, од онога „шта се говори” и онога „како се говори”. У  разним временима, с обзиром на разноврсне околности, предност се често давала једној  или  другој  компоненти.  Целокупна  историја  реторике  у  ствари  представља  сукоб  два  схватања  о  основним  одликама  беседе,  а  у  зависности  од  става  према  том  питању  реторика се проглашава за несамосталну науку или, пак, науку над наукама.   Logos или pathos? Зависно од тога чему се даје предност, у основи су се разликовала два главна приступа: ако је естетски и осећајни моменат примаран, тј. ако је основна функција говора да изазове емотивну реакцију код слушалаца и да их наговори, онда реторика – као код софиста – представља прост скуп формализованих правила и техничких савета који подучавају вештини обликовања беседе. Уколико се, пак, предност даје логичкој вредности беседе, њеној садржини, ако она треба да код слушалаца произведе интелектуалну реакцију и да их увери – као код Аристотела – онда је реторика много више од збирке практичних упутстава: она је теорија која установљава опште принципе на којима се заснива беседништво и која у себе упија низ других наука. Чини се да је Цицерон први беседник који је у пракси успевао да помири заводљиву форму и спољашне ефекте говора са његовим унутрашњим елементима и логичким садржајем, а за то се залагао и на теоријском плану. Како данас треба да изгледа добра беседа, која може пресудно да утиче на расположење људи, да мења њихова дотадашња схватања, да их покреће на акцију, да усмерава историју? Чему треба дати предност – садржини (поруци) беседе или њеној форми?

Беседа о добру и злу Владика Николај Велимировић Уклони се  од  зла  и  учини  добро!Овим  речима  исказан  је  сав  труд  наш  којим  треба  да  се  трудимо  ми  овде  на  земљи  и  у  овом  телу  материјалном.  Да  стекнемо  две  навике:  једну‐  уклањати се од зла и другу – чинити добро.  А о томе шта је добро, а шта зло казује нам  наша савест.  Душе наше треба увек да буду окренуте ка добру, да остављамо зло иза нас  у  сенци,  у  понору  заборава,  у  тами  бившега,  а  ми  из  године  у  годину  ,  из  дана  у  дан  да  се  пружамо ка добру, мислимо о добру, говоримо о добру, чинимо добро. Господ тражи зидаре,  а не рушиоце, зидати добро, значи рушити зло. МРЗЕЋИ НА ЗЛО; ДРЖИТЕ СЕ ДОБРОГА ,учи  нас апостол Христов. Мрзи на зло, а не на човека који чини зло. Држи се добра, јер је добро  ризница свег успеха и мира човековог! 

                                                                                                                  


23  

Човече, творац твој није тиранин, ти страдаш  од самог себе! Безумни, пробуди се! Погледај у васиону;  све дише срећом, све слави удес свој.                              

                   

                                                                                Жуковски                                                                      

                                        Жуковски

    

                                                          Приредила                                                                  Нађа Ђорђевић


24

Богородица  

Марија из Назарета, мајка је Исуса Христа. Пресвета Дева Марија рођена  је од старих родитеља Јоакима и Ане. Отац јој је био из племена Давидовог, а мајка од  рода Ароновог. По оцу је била царског, а по мајци архијерејског рода. Већ стари,  Јоаким и Ана усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је  некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их обрадова,  дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.       Претпоставља се да је рођена 20. године п.н.е. У време Исусовог зачећа  била је девица. Богородица је један од назива који јој се придаје у хришћанству.  Богородица је рођена у Назарету, у Галилеји, а њено име Марија, било је сасвим  уобичајено и бројно у време рођења Господа Исуса Христа. Када је Богородица  навршила шест месеци, мајка је поставила на земљу, а том приликом је Богородица  направила седам корака. Када јој је било седам година, родитељи су је одвели у храм  где је живела у атмосфери богослужења, а време је проводила у молитви, ручном  раду и читању Светог писма. Ту је остала до навршених 12 година, када је дошло  време( по тадашњем обичају), да као и све друге девојке, ступи у брак.    Са 15 година примила је благу вест од Архангела Гаврила, да ће родити Сина Божијег.   Четрдесети дан после Исусовог рођења, Марија и Јосиф приказали су Исуса у Храму у  Јерусалиму. У Назарету Марија проводи временски период од око 30 година које  описују Јеванђеља.  Марија је пратила Исуса на путу до распећа. Када је Исус  био разапет на крст, стајала је испод крста са својом  сестром. Марија узима у руке Исусово мртво тело. Лечила  је болесне и опседнуте злим духом, удељивала сиротињи  и удовицама. По Вазнесењу Господњем, проживе још 24  године, када умре са 72. године. Када је положена у гроб,  свима који су је посматралли, постала је невидљива.   Богородичини празници обележавају успомену на  догађаје из живота Пресвете Богородице, а такође и на  све оно што се везује за њено име‐ покров, полагање  појаса, чудотворне њене иконе у целом правослабном  свету, а такође и дани избављења појединих градова у Византији, Русији и другим  земљама.  

                                                                                             Јована Ђорђевић М32   


25

JE L`  BAŠ MORAMO DA RADIMO FIZIČKO?!    To je često je pitanje koje mi postavljaju naši đaci. Kod mnogih nije prisutna svest o značaju fizičkog vežbanja. Sedenje za računarom, korišćenje mobilnih telefona, nepravilna ishrana, uzimanje narkotika I alkohola, materijalni status… utiču da deca nemaju potrebu da budu fizički aktivna. Samim tim nisu svesni da umerena fizička aktivnost utiče na poboljšanje zdravlja, jačanje imuniteta, sprečavanje gojaznosti (koja je danas sve češća kod dece ) I poboljšava držanje tela ,tj. otklanja deformitete koji mogu biti stečeni ili nasledni Ovom prilikom reći ću vam samo o nekim bolestima koje se javljaiu kod dece I odraslih. SKOLIOZA Skolioza je deformitet kičmenog stuba koji se  uglavnom javlja tokom rasta dece, a najviše u  pubertetu,  koje  se  stabilizuje    delimično  po  završetku  puberteta.  Skolioza    je  jedna  od  progresivnih I teških deformiteta, zavisno od  toga kolike su krivine, odnosno koliko stepeni  imaju.  U  klasičnoj  medicine  jos  uvek  se  ne  zna  uzrok I rešenje, zbog čega nastaje I kako se leči, ako se ne leci adekvatno I na  vreme ona se progresivno povećava I dolazi do totalne deformacije celog skeleta. To  je samo jedan od mnogih deformiteta koji postoje pored, ispupčenih grudi, uvučenih  grudi, ravna stopala, x ‐nogu, o ‐nogu..   To  su  urodjene  bolesti  koje  se  ne  mogu  izlečiti,  ali  mogu  se  fizičkom  aktivnošću  I  redovnim vežbanjem smanjiti deformacije i sprečiti pogoršanje. 


26

GOJAZNOST Gojaznost  je  medicinski  problem  koji  dostigao  epidemijske  razmere  u  svetu.  U  poslednjih  50  godina  broj  gojazne  dece  se  povećao  za  neverovatnih  300%!  U  nekim  državama  u  Americi  svako  treće  dete  je  gojazno,  a  čak  31%  ima potencijal da postane debelo.  Šta je gojaznost?  Gojaznost znači višak telesnih masti. Par kilograma viška ne znači obavezno da je dete  gojazno.  Međutim,  to  često  ukazuje  na  sklonost  ka  lakom  dobijanju  kilograma,  pa  prema tome i potrebom za posebnim režimom ishrane i fizičke aktivnosti. Gojaznost se  najčešće  javlja  oko  5,  6  godine  života    ili  u  vreme  puberteta.  Brojna  istraživanja  su  pokazala  da  dete  koje  je  gojazno  u  uzrastu od  10 ‐  13 godina  ima  80%  šanse  da  bude  gojazno i kasnije, u odraslom dobu.  Šta dovodi do gojaznosti?   Jednostavno  rečeno,  do  pojave  gojaznosti  dolazi  kad  se  unosi  više  kalorija  nego  što  organizam može da potroši. Genetski faktor je jedan od najjačih preduslova gojaznosti.  Gojaznost roditelja udvostručava šanse da i samo  dete  bude gojazno  kad odraste, bez  obzira  na  težinu  u  detinjstvu.  Iako  pojedina  oboljenja  mogu  dovesti  do  razvoja  gojaznosti, u svega 1% slučajeva gojaznost je posledica realnog medicinskog problema.  Gojaznost kod dece i adolescenata najčešće je uzrokovana:   Konzumiranjem nezdrave hrane,   Prejedanjem,   Nedovoljnom fizičkom aktivnošću,  Naslednim faktorima,   Bolestima (endokrini ili neurološki problem),   Lekovima (steroidi, neki lekovi za lečenje psihijatrijskih oboljenja),   Stresnim događajima (razdvajanje dece od roditelja, razvod, selidbe, smrt, zlostavljanje),  Porodičnim problemima ili problemima sa drugarima,  


27

Nedostatkom samopouzdanja,   Depresijom ili drugim emocionalnim preoblemima.  Fizička  aktivnost  se  uobičajeno  definise  kao  kretanje  tela  koje  obavljaju  skeletni  mišići, a koje dovodi do potrošnje energije.  Fizička  aktivnost  je  jedan  od  presudnih  faktora  za  održavanje,  očuvanje  i  unapredjenje zdravlja. To je savrsen način da dovedete svoje telo kako u fizičku, tako  i  u  psihičku  formu.  Dugogodišnje  vežbanje  usporava  starenje,  deluje  blagotvorno  i  preventivno na naš organizam, na sve organe I tkiva!  Verovatno vam se dešavalo da utehu, kada ste neraspoloženi, tražite u dužoj šetnji ili  polučasovnom  džogiranju.  Mogući  razlog  tome  jeste  vaša  instinktivna  želja  da  se  oraspoložite.  Pešačenje  ili  vožnja  bicikla  najmanje  pola  sata  dnevno  smanjuje  rizik  od  malignih  tumora,  a  sat  vremena  takve  fizičke  aktivnosti  smanjuje  rizik  za  16%.  Najjasnije  je  uočena  veza  između  fizičke  aktivnosti  i  zaštite od raka debelog creva. Muškarci koji  su  aktivniji  na  poslu  i  ne  sede  za  pisaćim  stolom  znatno  ređe  oboljevaju  od  raka  prostate.  Za  starije  osobe  fizička  aktivnost  je  važna  u  borbi  protiv  demencije  i  mentalnih poremećaja.  Ljudima je ,u principu  poznato da je fizička aktivnost korisna za zdravlje. Međutim,  manje  je  poznato  kolika  je  to  fizička  aktivnost.  Stručnjaci  ističu  da  osobe  starosti  između  18  i  65  godina  treba  da  provedu  150  minuta  nedeljno  u  umerenoj  fizičkoj  aktivnosti (aerobne vežbe), kao što je 30 minuta brzog hoda pet dana nedeljno.  Zato  pozivam sve da budu fizički aktivni I da vode računa o svom zdravlju,jer kada je  čovek zdrav ,onda je I srećan, a vrlo malo je potrebno da čovek bude srećan!                                                                  Bojana Jovanović, profesor fizičkog vaspitanja    


28

ЗАЈЕДНО, А САМИ...    Живимо  у  ери  нон‐стоп  комуникација.  Технологија,  а  пре  свега  мобилни  телефони  и  компјутери,  СМС  и  имејл,  а  посебно  такозване  друштвене  мреже‐Фејсбук  и  Твитер,  омогућавају  нам  да  будемо  непрестано  у  вези  са  стварним,  а  поготову  са  виртуелним  пријатељима,  али  да  ли  због  ове  свестране  конекције  жртвујемо  оно  што  је  суштина  међуљудскох односа: међусобна сусретања и разговор?    Ова  питања  се  све  више  постављају,  а  америчка  професорка,  Шери  Теркл,  покушала је да на њих одговори  кроз тезу “усамљеност у гомили“ коју је разрадила у својој  књизи „Сами заједно“, недавно објављеној  и на српском језику  у  издавачкој кући „Клио“.   Свој  есеј  ауторка  почиње  описом  новог  породичног  окупљања:  сви  су  заједно,родитељи и деца,али свако у рукама има неки  „геџет“ са кога или шаље поруке, или  их  чита.  Професорка  каже  да  јој  студенти  откривају  и  тајну  нове  вештине:  да  саговорнике  гледају  у  очи,  док  истовремено  неком  другом  шаљу  СМС.  Ови  мали  уређаји  које  стално  носимо  са  собом  толико  су  моћни  да  не  мењајусамнаше  радне  навике,него  и  то  ко  смо  ми.

„Навикли  смо  да  на  нови  начин  будемо  сами  заједно“,каже  даље.  “Технологија  нам  омогућава  да  будемо  једни  са  другима,али  истовремено  и  другде,  повезани  свугде  где  желимо  да  будемо.“  Крајњи  резултат  је,  по  њој,  да  је  свако  од  нас  „постао  племе  од  само  једног припадника“. 


29 Најупечатљивији пример који она наводи је исповест једног 16‐годишњака који каже  да би „једног дана,али сасвим сигурно не баш сад“,желео да научи да стварно разговара.  Други  симптом  исте  „болести“  јесу  млади  који  у  свакој  ситуацији  могу  се  срести  са  слушалицама у ушима: у школи, на факултету, у кући... Порука слушалица је: „не прилази ми,  заузет сам,немам времена за тебе“. Тако се ствара ситуација да смо сви физички заједно, али  ментално  је  свако  у  свом  „мехуру“,  загледан  у  свој  екран,  типкајући  палчевима  на  минијатурној  тастатури.  Сви  су  истовремено  у  контакту  са  много  људи,али  међусобно  на  дистанци. Главно је да комуникација буде инстант, шаљемо једноставне поруке и очекујемо  исте, чиме комуникацију сводимо на најелементарнију, „заглупљујемо је“,чак кад су у питању  и важне ствари.  Коначни  резултат  је  да  смо  и  преблизу  једни  другима  и  предалеко  једни  од  других.  „Шта  се  друго  и  може  са  неколико  хиљада  Фејсбук  пријатеља,  него  да  се  буде  само  „повезан“...Тако  обезбеђујемо  илузију  дружења,  без  ангажовања  које  подразумева  права  повезаност  и  блискост...Све  више  очекујемо  од  технологије,а  све  мање  једни  од  других“,суморан је закључак овог есеја. 

ДРУШТВЕНА  МРЕЖА  ФЕЈСБУК  ЈЕ  ТРЕНУТНО  НАЈПОПУЛАРНИЈА  НА  СВЕТУ.  ДАНАС  ЈЕ  КОРИСТИ  ВИШЕ  ЉУДИ  НЕГО ШТО ИХ БИЛО НА ПЛАНЕТИ ПРЕ 200 ГОДИНА...                                                            Приредила  Оливера Кајгановић Хасановић, професор српског језика 


30

Крф – чаробно острво  Ако не згазиш пут, нећеш стићи на циљ . Циљ нашег путовања је острво Крф, чаробно острво у Јонском мору. Средина је месеца јула, сезона годишњих одмора је у јеку, жива у термометру је вероватно ближа педесетом но четрдесетом подеоку. Ми аутопутем Ignatia Odos идемо пут Игуменице, одакле ћемо трајектом кренути на Крф. Крф одише магијом грчких митова. Острво Крф (Керкира) носи назив по прелепој нинфи Керкири, жени Посејдона, бога мора. Посејдон је Керкиру отео и довео да живи баш на овом острву те је оно по њој добило име. Ово острво помиње и Хомер у својој Одисеји. Одисеј је вративши се након дугогодишњег лутања из рата, нашао уточиште и мир баш на овом острву. Острво Крф је по величини друго од седам острва Јонског мора. Налази се у западном делу Грчке и има 592м2 и обалу дугу 217м прилично разуђену али пуну прелепих плажа. Главни град овог острва је град Крф у коме се преплићу венецијански, млетачки и енглески стил градње, па шетајући уским уличицама Крфа, стичемо утисак као да нисмо у Грчкој. Град има 65000 становника. Опис града Крфа обично почиње од Спијенаде, централног трга и прелепог парка окруженог двема тврђавама. Град Крф има много тога да понуди


31

туристима, али су свакако најатрактивније две тврђаве које се налазе у самом центру града, стара и нова тврђава, црква светог Спиридона, заштитника Крфа, улица Листон, позната као улица фењера у којој се налази чувена истоимена кафана. Наспрам Листона налази се дворац који је коришћен као летњиковац чувене краљевске породице, а данас је претворен у музеј азијатске културе. Једно од најлепших места на Крфу је област Сидари, чувено по стенама које је извајао ветар, где се налази чувени Kанал љубави (Canal d`Amour) . Верује се да они који се воле остају заувек у љубави ако заједно препливају овај канал. Такође је прелепа област Палеокастрица са прелепим стеновитим плажама, затим чувено село Аgios Georgios, где ће вас дочекати српске заставе. Јужно од главног града, неких 10км, налази се чувени дворац Ахилион, дворац аустријске принцезе Елизабете (Сиси). Због њене заљубљености у грчку митологију, дворцу је дала име Ахилион по јунаку Ахилу. Царица Сиси није дуго уживала у дворцу, убијена је на Крфу. После ње Ахилион је населио цар Вилијем II. У богатом и огромном спратном врту Ахилиона налази се веома егзотично растиње и копије античких статуа од мермера и бронзе.

Тамо далеко...

Прича о Крфу за нас Србе, најчешће почиње од Плаве гробнице, од Српске куће и острва Видо. На само девет километара од града Крфа на истоку налази се село и лука Гувија. Ту је станиште свих


32

острвских морнара, али и она лука где се српска војска искрцала 1916. године повлачећи се преко Албаније. У Гувији се налази спомен плоча на којој стоји да се ту искрцавала савезничка српска војска. О свему томе можете чути ако свратите у Српску кућу која се налази у старом делу града Крфа. Ову кућу је општина Крф поклонила српској влади. У њој се налази маузолеј посвећен српској голготи. Ту је, наравно, и Плава гробница, споменик страдалим српским војницима, јединствена гробница у Јонском мору, код острва Вида, на километар од Крфа.

    На  острво  Видо,  Острво  спаса  ,  како  су  га  Срби  звали,  стигло  је  више  хиљада  на  смрт  исцрпљених и болесних дечака‐ регрута . Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У  прво време сахрањивани су на каменој обали острва (1200), а касније, када то више није било  могуће,  чамцима  са  француског  санитетског  брода  Свети  Фрања  Асишки  превожени  су  и  потапани у воде Јонског мора.  .   

У Плавој гробници сахрањено је, односно бачено преко 4.700 војника. Сматра се да је на острву Виду, у Плавој гробници, као и на 27 гробаља на Крфу сахрањено преко 10.000 српских војника.

                                              Нађа Ђорђевић, професор српског језика


33

Плава гробница Плава гробница је објављена у збирци „Песме бола и поноса“ 1917. у Солуну. Песме ове збирке, настајале су у току рата, инспирисане голготом српског народа, која је почела 1914. године. То су песме бола због страдања сопственог народа, али и песме поноса што је тај народ поднео ова страдања и био спреман да крене у ослобађање своје земље. Песма „Плава гробница“ има историјску основу: пева о несвакидашњем гробљу у дубинама Јонског мора, поред обала острва Крфа, где је од јануара до марта 1916. године сахрањено 4.847 српских војника. Песма се састоји од 14 катрена. Строфе „Стојте, галије царске!“ кључне су строфе јер би без њих говор осталих строфа био непотпун. Тек у следећим строфама налази се разјашњење коме се држи опело, зашто је вода света, због чега се инсистира на миру и тишини: „Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Морска дубина је „гробница тужна“ и „храм тајанства“ палих чета, а у ваздуху се осећа како „велика душа покојника хода“. Страдање народа је „страшна тајна епопеје“. Оно ће вечито трајати у памћењу као бајка која иде с колена на колено. Тамо далеко, у отаџбини, чује се хук борбеног покрета и наслућује светлост ослободилачког центра. У последњој строфи кључне су две ствари: поновљена жеља да галије „клизе тихим ходом“ и тиме одају пошту онима који су сахрањени у дубинама Јонског мора и свест да је ово море јединствена гробница какву ни свет ни небо нису видели, а самим тим је и опело несвакидашње. Јонско море је тако остало света вода и сведочанство прометејског страдања једног народа.

                                                                                                                                Јована Ђорђевић М32                                      


34

Plava grobnica Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!

I doći će nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena ogromna i strašna tajna epopeje, Kolevka će biti bajke za vremena, Gde će duh da traži svoje korifeje.

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.

Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ nedra zemlje i nebesnog svoda.

Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruši večni pokoj palih četa? Iz dubokog jaza mirni dremež čili, A umornim letom zrak meseca šeta. To je hram tajanstva i grobnica tužna Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna. Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna, Mračna kao savest, hladna i očajna. Zar ne osećate iz modrih dubina Da pobožnost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra čudna pitomina? To velika duša pokojnika luta Stojte, galije carske! Na grobu braće moje Zavite crnim trube. Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se vali ljube! Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena Što prolazi morem i umre bez znaka,

Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu, Veslanje umre hujno, A kad opelo svršim, klizite u noć crnu pobožno i nečujno. Jer hoću da vlada beskrajna tišina I da mrtvi čuju huk borbene lave, Kako vrućim ključem krv penuša njina U deci što klikću pod okriljem slave. Jer, tamo daleko, poprište se zari Ovom istom krvlju što ovde počiva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina povesnica biva. Zato hoću mira, da opelo služim bez reči, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha združim Uz tutnjavu muklu doboša dalekih. Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom. Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom. Milutin Bojić


35

У ћутању је сигурност.... О приповеци Мост на Жепи Иве  Андрића      Мостови су омиљена тема нашег, несумњиво  највећег писца, Иве Андрића.       Од  свега  што  човек  у  животном  нагону  подиже  и  гради,  ништа  није  у  мојим  очима  боље  и  вредније  од  мостова.      Они  су  важнији  од  кућа,  светији  од  храмова.  Свачији  и  према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава  највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је  тајно и зло...         Приповетка  Мост  на  Жепи  ,  као  и  поетски  запис  Мостови,  уноси  први  пут  нешто  светлости у Андриђеву исувише мрачну визију света, света у коме царују зло и неред.      Мост без имена и знака, што иначе није уобичајено за турске грађевине, бљешти на сунцу и  сја  на  месечини  са  белим,  смело  извијеним  луком  неприлагођен  пределу,  усамљен  као  необична мисао залутала и ухваћена у кршу и дивљини ‐ био је онај пресудни изазов песнику  да се упусти у духовну авантуру и да му напише историју.    Онај  који  ово  прича,  први  је  који  је  дошао  на  мисао  да  му  испита  и  сазна  смисао.  То  је  било  једне  вечери  када  се  уморан  враћао  из  планине.  Били  су  врели  летњи  дани,  али  прохладне ноћи. Кад се наслонио леђима на камен, осети да је још топал од летње жеге.  Човек  је  био  знојан,  а  са  Дрине  је  долазио  хладан  ветар;  пријатан  и  чудан  је  био  додир  топлог клесаног камена. Одмах се споразумеше. Тада је одлучио да му напише историју.   Андрић  прича  историју  настанка  моста  за  чији  су  постанак  везане  две  људске  судбине:  судбина доброчинитеља, дародавца, великог везира Јусуфа и судбина анонимног градитеља,  неимара Италијана.    Идејни  утемељивач  ове  дивне  грађевине  у  дивљем  крају  је  везир  Јусуф,  човек  који  се  прославио у туђем свету, али када је пао у немилост и  када је осетио да између живота и  смрти  и  између  славе  и  пропасти  није  било  размака  ни  колико  оштрица  ножа,сетио  се  свог порекла и завичаја.    Живећи заточен у осами и немилости, везир се сетио живље свог порекла и своје земље.  Јер разочарање и бол доводе мисли у прошлост. Сетио се оца и мајке...Сетио се Босне и  села Жепе... 


36    Тада је изнајмио најбољег  градитеља  и  подигао  својим земљацима мост. 

Мост у митолошкој традицији 

  Страх  од  заборава,  страх    од смрти, разорно делују на  његову психу, и он, да би се   У митолошкој традицији мост се појављује као веза између  спасао  смрти,  одлучује  да  разних  тачака  сакралног  простора.  Мост  је  симбол  се  корисним  и  лепим  општења  између  неба  и  земље,  прелазак  из  једне  равни  у  делом  одужи  завичају  и  другу, са једне стране на другу, прелаз у стварност. Мост  тако  спасе  своје  име  од  је један од најраширенијих симбола у митологији. Мостови  заборава.  Међутим,  све  за  представљају  и  танку  преграду  између  супротности,  њега  постаје  бесмислено  и  беспросторност  у  царству  натприродног  и  путеве  хвалоспев  о  његовој  слави  недоступне физичком искуству и чулима, путеве до којих се  и моћи, дарежљивост, лепа  може  доћи  умним  и  духовним  превазилажењем  физичког.  грађевина,  а  и  сама  девиза  Симболика  моста  укључује  човека  као  посредника  у  У  ћутању  је  сигурност  не  средишњем или осном положају неба и земље.  спасава  га  од  смрти  као  коначности.  Андрић  иѕноси    своју  филозофску  концепцију  света  ‐  Живот  је  трошан,  мрачан,  кратак,  а  смрт  је  његов  пратилац  и  једина  извесност ‐победник. Зло уноси неред, стихију у живот, као бујица Жепе, руши градњу, руши  човека,  обруши  се  на  њега  и  баца  га  у  заборав.  Јусуф  одлучује  да  обрише  и  последњу  реченицу  која  је  требала  да  га  штити  од  заборава.  Можда  не  жели  да  остави  запис  о  свом  удесу, јер такав живот није достојан записа, а можда због тога (како мисли приповедач) што је  лепота  вечна,  сама  себи  довољна,  те  би  свако  накнадно  тумачење  и  објашњење  те  лепоте  било  само  њено  скрнављење.  Мост  је  као  велелепна  грађевина  довољан  да  настави  свој  живот кроз вечност...   Анонимни неимар је материјално отелотворио мост. Живот  чудног неимара сав је подређен  животу  за  уметност.  Он  умире  примивши  само  четвртину  зараде.  Његова  смрт  обесмрћује  његово дело, чини га вечним.       Мост  је  чудесна  лепота...од  камена,  сна  и  духа.  Он  је  уметничко  дело,  а  свако  уметничко  дело  је  непролазно  и  вечно  насупрот  крхке  и  трочне  људске  судбине.  Уметност  побеђује  време, пролазност па и саму смрт. То је основна филозофска мисао  Иве Андрића.               Тако остаде мост без имена и знака...иѕгледао је увек издвојен и сам и изненађивао  путника као необична мисао, залутала и ухваћена у кршу и дивљини...                                                                                       Нађа Ђорђевић, професор српског језика   


37

Шта је заправо ЉУБАВ!?   

Љубав! То  је  стање  потпуног  лудила.  Када  си  заљубљен,  ниси  сав  свој.  

Постоји више  врста  љубави,  али,  најзанимљивија  је  она  између  девојке  и  момка.                                                                                                                                                                           Заљубљеност  је  прелепа,  време  када  ти  није  важно  шта  други  око  тебе  причају,  па  макар  причали  и  о  теби.  Време  када  једва  чекаш  да  га  видиш,  загрлиш,  пољубиш...    Када  ти  није  битно  колико  има  у  џепу,  већ  какав  је  према теби... Када  други око тебе причају како он није за тебе, а ти, њима у  инат,  будеш  с  њим  да  би  им  доказала  какав  је  он  уствари,  да  они  греше...   Када  ти  је  сваки  дан  с  њим  посебан,  никада  вам  није  досадно...  Заједно  се  смејете глупостима, када си тужна, он је ту да те загрли и ћути с тобом... Они  лептирићи у стомаку сваки пут када требате да се видите и гуркање на клупи...  Држање за руку и јурцање по парку као да сте деца... Кад све то осетиш, знај  да си се заљубио! Али, наравно, без бола љубав није права. Ту су ситне свађе,  осмех, помирење...  Пуно је препрека које требате заједно прећи, преживети  све бродоломе и остати ту где си, с њим!  Мада се многима љубав своди само  на  реч,  ја  не  мислим  тако.  Као  што  рекох,  за  мене  је  љубав  нешто  најлепше  што могу доживети,  нешто уз шта се осећам целом! Да се љубав своди само  на  реч,  не  би  било  толико  успешних  бракова,  толико  људи  који  се  воле  до  старости... У правој љубави има и љубоморе, али некад та љубомора прелази  у    болест.  У  свакој  ситуацији  налазе  разлоге  за  свађу  с  партнером,  у  свакој  ситници  виде  неки  озбиљан  проблем,  нешто  велико...  Избегавају  пријатеље  јер  умишљају  да  имају  нешто  с  његовим  партнером,  седе  у  кући,  бране  партнеру  изласке...  Ту  нема  помоћи.  То  је  већ  озбиљан  проблем  и  треба  се  обратити  психологу  за  помоћ.    Шта  је  заправо  љубав,  закључите  сами,  јер  свако има различите видике и схвата љубав на различит начин! Једно је јасно:  Љубав прелази све препреке само ако је она права!                                                                                                                               Јокa

2  

M32


38

***

1

Hiljadu puta sam počeo da pišem o tebi,   Ali nikada nisam mogao da nađem prave reči koje bi opisale tvoju lepotu.   Hiljadu puta sam pokušao da odgonetnem šta je to što me je vezalo za tebe, zbog čega noćima ne  spavam, a pak i kad zaspim sanjam tebe.  Zbog čega me svaki sunčan zrak bar malo razveseli u ovim hladnim danima, da li je to nada da ćеmo  se opet sresti kao nekada, kada ću pogledati tvoje oči koje u mojim očima sjaje poput bisera.  Kada ću poljubiti tvoje usne od meda, bez imalo straha da ću opet biti povređen, jer znam kako boli  kada samo jedan voli.           

***

2

Mogu da  ti kažem da te ne volim  al’ znaj da lažem, mogu da kažem  da ne mislim na tebe, al’ istina je  potpuno suprotna.    Zelim da ne mislim na tebe  Svako veče pred spavanje,  Al’ mi se želja ostvariti neće  Jer ti si ono što mi nedostaje.    Kad  bih te bar još jednom video  Da mi kažeš gde sam pogrešio,  Il’ je greška što sam te previše  Voleo a nisam te preboleo. 


39   I samo će još ulica pamtiti  da smo na njoj koračali mi,  Kada si me držala za ruku  U toj hladnoj noći.    Da nađem način da vratim vreme,  Ponovo bih opet isto uradio,  Ne kajem se, ako je bolelo,  Kajem se što sto nije duže trajalo.    Moja ljubav je ruža što cveta i zimi  uz malo misli veoma često preživi,  I svojim bodljama se brani od tuge  I ako nije dovoljno, ona ne cveta za druge.  Ma gde bila noćas ili neke druge noći  Pogledaj u nebo videćeš moje oči,  Prati njihov sjaj i doletećeš meni  Na belim Pegazovim krilima.    Ne zaboravi me nikada u svome životu  Neka te anđeli na mene sete  Kako sam te voleo još kao dete      

Martin Jovančić M 25 


40

Otišla je, ostavila je prazninu koja je poprimila oblik njenog  postojanja  Bilo  je  leto  na  Jadranskom  moru.  Topli  zraci  Sunca  i  plavo  more  su  zapljuskivali obalu Budve stvarajući belu penu na vrelom pesku i dobro poznati  miris slane vode.  Bilo  je  baš  kao  sto  sam  ga  pamtio  od  prošle  godine.  Ili  ipak  možda  nije?  Raspremajući  stvari  u  hotelu,  čekajući  sobu,  primetio  sam  jedne  duboke  zelene oči, braon kosu a širok osmeh crvenih usta. Nisam znao ko je ona, kako  se  zove,  ali  sam  znao  da  ću  je  upoznati  .Soba  je  bila  spremna,  otišo  sam  da  ostavim svoje stvari i pogledao sa prozora dole u dvorište hotela, ali ona nije  bila  tamo,  nestala  je.Izgledalo  je  kao  san.Da  li  je  uopšte  bila  stvarna  ?  Šta se  desilo?  Uveče  sam  se  spremao  za  prvu  šetnju  po  primorju  i  izlazeći  iz  hotela  sam  je  video,  zastao  sam.Ona  je  primetila  i  mene,  sada  sam  vec  bio  skroz  ukočen.Blagim glasom me je pozvala, kao da me je neka vatra prošla , odledio  sam se i upoznao je.Šetali smo dugo po pesku uz zalazak sunca, pričali...Bila je  to jedna ruskinja koja je došla ovde na odmor.Savršeno smo se razumeli, bila  je drugačija od svih. Tako je prošlo tih nekoliko dana mog odmora, vazduh koji  je  treperio  pod  plavim  nebom.  Zadnjeg  dana  mog  odmora  krenuo  sam  do  njene  sobe  po  još  jedan  savršen  dan,  ali  ona  nije  bila  tamo.  Ovog  puta  je  stvarno  nestala.  Bez  pozdrava,  bez  reči,  jednostavno  je  nije  bilo.  Nisam  znao  gde  je,  šta  radi,  da  li  je  dobro...I  dalje  ne  znam.  Vratio  sam  se  nazad,na  ono  staro mesto gde sve izgleda kao san, nestvarna kao da nikada nije ni postojala,  ali  ovaj  put,  bilo  je  još  nečega  na  tom  mestu‐bol.Bol  koji  se  pojačavao  svaki  dan, zauvek ostajao...  A  tako  smo  se  razumeli,  bez  reči,  bez  suza,  pogledom  koji  govori,  više  od  dodira, pogled što dušu otvara.    Sada  je  sve  to  nestalo,  bol  je  manji,  broj  prošlih  godina  veći,  ali  tu  je  i  dalje jedna praznina koja zauvek ostaje.Ponekad je sretnem u snovima i tada  sve izgleda stvarno kao one večeri  na  moru, ali jutro  donosi pravu stvarnost,  bol i prazninu. 

Nemanja Živković М33 


41

Tobom opsednuta Budi pored mene

Bar kaži da znam da nisi sam,

Jer želim samo tebe

biću spremna sve da dam,

Ti tečes mi kroz vene,

al’ znaj, bez tebe izgubljena sam.

Hoću te za sebe.

Ponovicu još nekoliko puta

Osećam da ne mogu sama

da sam tobom opsednuta.

Jer kad ti si pored mene

Boli me kad te nema,

Ja sam prava dama.

Moje srce nije stena.

Videla sam te svega nekoliko puta,

Neću biti druga žena,

A nisam ni shvatila da sam tobom opsednuta.

Iako sam zaljubljena.

I sada kada tvoje poruke čitam,

čekaću tvoj odgovor još samo malo,

Poželim svašta da te pitam,

Bar kaži ako ti do mene nije stalo

Ne razumem ih sve,

Al’ kapiram te. Nas razdvaja ovaj grad, Ti nisi sam, Znam da si gad, To osećam. Nisu razlog tvoje godine, Već usne neverne, bez kojih sam sama, Već nedeljama. Nauči da me volis, Ti samo u meni postojiš. Vodi me, nisam vise mala, Moja ljubav nije samo šala,

Jovana Momčilović M32


42 VODIČ ZA STUDENTE

UVOD VODIČA ZA STUDENTE NA NIŠKIM FAKULTETIMA UPIS 2012/2013 GOD.

BROJ STUDENATA KOJI SE MOGU UPISATI:

Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu u prvu godinu Osnovnih akademskih studija, upisuje: 1. na studijskom programu MAŠINSKO INŽENjERSTVO koji traje tri godine i vredi 180 ESPB bodova: • 240 studenata čije se školovanje finansira iz budžeta Republike. 2. na studijskom programu INŽENjERSKI MENADžMENT koji traje četiri godine i vredi 240 ESPB bodova: • 80 studenata čije se školovanje finansira iz budžeta Republike, • 40 samofinansirajućih studenata.

POLAGANjE PRIJEMNOG ISPITA

Kandidati koji konkurišu za upis, polažu prijemni ispit SAMO iz predmeta MATEMATIKA.Kandidat koji je kao, učenik trećeg i/ili četvrtog razreda srednje škole, osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju iz matematike, informatike i ostalih disciplina od značaja za studiranje tehnike (takmičenja koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta), odnosno na međunarodnom takmičenju iz matematike, informatike i ostalih disciplina od značaja za studiranje tehnike, ne polaže prijemni ispit, već po tom osnovu stiče maksimalni broj bodova sa prijemnog ispita (60). Takođe, pobednici disciplina u odgovarajućim takmičenjima srednjih mašinskih škola na regionalnom nivou, po tom osnovu dobijaju maksimalno 30 bodova. VAŽNI DATUMI I ROKOVI ZA PRVI KONKURSNI ROK – JUNSKI KONKURS. STUDIJSKI PROGRAM EKONOMSKOG FAKULTETA U NIŠU Nastavni proces na akademskim studijama ostvaruje se kroz predavanja, vežbe, seminarsku nastavu, konsultacije, stručne prakse, mentorski rad, fakultativnu nastavu, itd. U okviru osnovnih akademskih studija, koje traju 4 godine (8 semestara), postoje 4 studijska programa. Studijski programi na osnovnim akademskim studijama su: -OPŠTA EKONOMIJA;


43 -RAČUNOVODSTVO, REVIZIJA I FINANSIJSKO UPRAVLjANjE; -FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANjE; -POSLOVNO UPRAVLjANjE. Na studijskom programu Poslovno upravljanje nastava se odvija u okviru četiri smera (modula) sa identičnim nastavnim predmetima na prvoj godini studija. Sa upisom na studijski program Poslovno upravljanje student se odmah opredeljuje za jedan od sledećih smerova (modula): -MENADžMENT PREDUZEĆA, -MARKETING, -MEĐUNARODNI MENADžMENT, -MENADžMENT U TURIZMU. Nastavni plan Ekonomskog fakulteta u Nišu koncipiran je na savremenim osnovama, po ugledu na nastavne planove fakulteta ekonomije i menadžmenta tržišno razvijenih zemalja. Plan je maksimalno usklađen sa zahtevima postavljenim Bolonjskom deklaracijom. Počev od 2007/2008. akademske studije su organizovane po sistemu 4+1+3 (osnovne studije u trajanju od 4 godine, master 1 godina i doktorske studije 3 godine). Od školske 2009/2010. godine počelo je da radi odeljenje Fakulteta u Medveđi. STUDIJE NA FAKULTETU ZAŠTITE NA RADU Studije prvog stepena su: 1) Osnovne akademske studije, 2) Osnovne strukovne studije. Studije drugog stepena su: 1) Diplomske akademske studije - Master, 2) Specijalističke strukovne studije, 3) Specijalističke akademske studije. Studije trećeg stepena su: Doktorske akademske studije. U okviru osnovnih akademskih studija Fakultet zaštite na radu u Nišu izvodi studijski program pod nazivom: ZAŠTITA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE. Osnovne akademske studije traju 3 (tri) godine, a obim studija iznosi 180 ESPB bodova. Na diplomskim akademskim studijama Fakultet zaštite na radu u Nišu izvodi pet studijskih programa: -ZAŠTITA NA RADU;


44 -ZAŠTITA OD POŽARA; -INŽENJERSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE; -UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA; -UPRAVLJANJE KOMUNALNIM SISTEMOM. STUDIJSKI PROGRAM ELEKTRONSKOG FAKULTETA U NIŠU Kandidat može biti upisan kao samofinansirajući student ukoliko se na jedinstvenoj rang listi nalazi do utvrđenog ukupnog broja studenata i ima najmanje 30 bodova.Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj rang listi nije utvrđen na način predviđen Konkursom, može podneti prigovor dekanu/direktoru visokoškolske ustanove na kojoj je konkurisao za prijem u roku od 24 sata od objavljivanja rang liste. Dekan/direktor donosi odluku o prigovoru u roku od 24 sata od podnošenja prigovora. Kandidat može izjaviti žalbu Savetu visokoškolske ustanove u roku od 24 sata od prijema rešenja. Savet rešava po žalbi u roku od dva dana od njenog prijema.Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima odnosno žalbama, visokoškolska ustanova utvrđuje i objavljuje konačnu rang listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim ovim konkursom. Konačna rang lista je osnov za upis kandidata. Ostale odredbe Kandidati prilikom prijave na konkurs podnose na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list predaju fotokopije ovih dokumenata, i to: -svedočanstva sva četiri razreda završene srednje škole, -diplomu o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu, -dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti. STUDIJSKI PROGRAM PRAVNOG FAKULTETA U NIŠU Na Fakultetu se trenutno realizuju osnovne pravne studije u četvorogodišnjem trajanju, za sticanje zvanja diplomirani pravnik, kao i magistarske i specijalističke studije, prema Nastavnom planu od 2003. godine.Prema novom Statutu i Nastavnom-planu iz 2008. godine, Pravni fakultet će od 01. oktobra 2008. godine realizovati tri studijska programa iz oblasti prava koji su u celini usklađeni sa Bolonjskom deklaracijom: -Studijski program osnovnih akademskih studija, u trajanju od 4 godine (240 ESPB); -Studijski program diplomskih akademskih studija, u trajanju od 1 godine (60 ESPB); i -Studijski program doktorskih studija, u trajanju od 3 godine (180 ESPB).

Katarina Živković M43


45

        '' Шта ћу бити кад порастем ?“‐ питање је које се често налази у глави тинејџера. ,,Каква ће  бити моја будућност, где ћу радити, да ли ћу уопште имати посао?“, једна су од питања која их  често  муче,  а  на  која  им  нико  у  данашње  време  не  може  дати  нормалан  одговор.  По  завршетку  основне  школе,  најтеже  је  одабрати  којим  путем  кренути,  за  коју  се  школу  определити и којим се занимањем касније бавити.        Једна  од  средњих  школа  која  оспособљавају  ученике  за  нека  од  траженијих  занимања  јесте  Машинска  техничка  школа  ,,15.  мај“  у  Нишу.  Налази  се  у  Београдској  22,  између  Тврђаве  и  Дуванске индустрије. Наша школа има сајт на интернету на адреси:  www.mts15maj.edu.rs,  као  и  на  Faceboоk  страници:  Mtš  Petnaesti  Maj  Niš,  где  заинтересовани  могу  сазнати  све  што  их  занима  о  нашој  школи.  Иначе,  сајт  је  направио  WEB  тим,  под  вођством  професорке  електротехнике  Бојане  Раденковић  и  Јована  Mилића,  ученика  прве  године.              У  почетку  је  школа  имала  само  два  смера,  а  1970‐их  година  се  спојила  са  школама  ,,12.  фебруар“  и  Машинском  школом  (ЖИШ).  Данас  је  школа  самостална,  али  дели  зграду  са  Техничком  школом  ,,12. фебруар“.          Директор школеје Александар Стевановић. Данас школа ,,15. мај“  има  три  смера,  од  тога  је  један  трогодишњи  (Meханичар  грејне  и  расхладне технике), а два су четворогодишња (Машински техничар за  компјутерско  конструисање  и  Машински  техничар  за  роботику,  некадашњи  Општи  техничар).  За  смер  Машински  техничар  за  компјутерско конструисање сваке године се уписују по три одељења,  а за остала два по једно одељење.            До скора су све средње техничке школе, па и Машинска техничка, важиле за ,,мушке“ школе,  јер  су  скоро  сви  ученици  били  дечаци.  Последњих  година  у  ову  школу  се  уписује  све  више  девојака, тако да сад у појединим одељењима има више девојака него дечака. Тако се разбијају  предрасуде о техничким школама као искључиво мушким школама.            У школи постоји ученички парламент и неколико секција које обогаћују и употпуњују живот  целе  школе  и  развијају  креативност  ученика  омогућавајући  им  да  се  сходно  својим  способностима и интересовањима искажу у разним областима. Ученички парламент постоји већ  неколико година у МТШ ,,15.мај“. Парламент има свој пословник и простор где се одржавају сви  састанци.  Ученички  парламент  чине  по  два  ученика  из  сваког  одељења,  при  чему  се  накнадно  гласа  за  председника,  потпреседника,  секретара  и  руководиоца  следећих  одбора:    Одбор  за  спорт, Одбор за сарадњу са другим школама, Одбор за унапређење рада школе, Одбор за забаву  у  школи,  Одбор  за  организовање  едукација  у  школи  и  Одбор  за  инклузивно  образовање.  Парламент је под ,,вођством“ Славице Крстић, психолога школе. Затим су ту: Новинарска секција, 


46 Драмско‐рецитаторска  секција,  WEB  тим,  као  и  Секција  за  израду  накита  и  сатова  коју  воде  професорке  Ана  Радуловић  и  Славица  Јукић.  Лист  ученика  и  професора  школе  постоји  од  давнина. У редакцији школског листа су се смењивали професори српског језика и књижевности,  професори  информатике  и  ученици  из  генерације  у  генерацију.  У  школском  листу  ученици  објављују  своје  литерарне  радове,  интервијуе  са  познатим  и  њима  интересантним  личностима,  стручне радове, занимљивости, разне вицеве и шале... Професори се као ментори труде да децу  усмере  на  прави  пут  објективног  информисања  и  новинарства.  Школски  лист  излази  два  пута  годишње:  за  школску  славу  Светог  Саву  (27.јануара)  и  за  Дан  школе  (15.маја).  Редакцију  чине  ученици  уз  помоћ  професорке  српског  језика  и  књижевности,  Нађе  Ђорђевић  и  професорке  електротехнике,  Славице  Столић.  Затим  је  ту  такође  веома  успешна  Драмско‐рецитаторска  секција. Она је једна од слободних активности где ученици могу показати свој таленат за глуму,  рецитовање и певање. Руководиоци секције, професори српског језика и књижевности, помажу  ученицима  током  вишемесечног  заједничког  рада  у  отварању  перспективе  јавног  наступа  и  испољавања  могућности  широких  креативних  способностима  појединаца  и  колектива.  Ученици  сваке године спремају различите представе за прославу Светог Саве, Дана школе и разних других  прилика. Драмско‐рецитаторску секцију чине ученици које предводи професорка српског језика и  књижевности, Ане Радуловић.                Током  целе  школске  године  у  нашој  школи  актуелни  су  међуодељенски  турнири  у:  кошарци,  одбојци  и  малом  фудбалу.  Ђаци  су  могућности  да  се  зими  рекреативно  баве  клизањем  (на  градском  клизалишту)  и  лети  пливањем  (на  базену  Чаир)  организовано  од  стране  професора  физичког  васпитања.  Ученици  наше  школе  успешно  учествују  на  разним  спортским такмичењима свих средњих школа у различитим спортским дисциплинама, а воде  их  професори  физичке  културе  Бојана  Јовановић  и  Драган  Маринковић.  Професорка  машинске  групе  предмета  Милица  Трајковић  води  ученике  3.  и  4.  године  на  такмичења  из  моделирања машинских елемената, где ученици увек добијају нека од најбољих места.             Данас  је  Машинска  техничка  школа  ,,15.  Мај“    једна  од  бољих  и  популарнијих  стручних  средњих  школа,  за  коју  се  сваке  године  пријављује  све  више  и  више  ученика.  Надамо  се  да  ћеш и ти ускоро бити један од нас! ☺       


47

     Намешта Пироћанац антену на крову, оклизне се и падне. Док је тако падао, пролетео је поред прозора своје кухиње и у магновењу спазио своју жену како поставља пасуљ. Брже-боље, довикну јој: -Жено, не кувај ништа, ћу ручам у болницу!

-Смешна страна

Направио се велики ред животиња испред новоотворене апотеке у шуми. После неког времена долази зека, па каже: -Само мало, пустите ме да прођем, само мало, само мало. Стигне зека до седмог спрата и избаце га из реда. Сутрадан, иста ситуација. Дође зека и каже: -Пустите ме да прођем. Молим вас, само мало да прођем. Стигне зека до петог спрата и избаце га из реда. Следећег дана опет исто: -Молим вас, само мало, само мало да прођем, само мало. Прича зека тако, стигне до трећег места, и опет га избаце. На то ће зека: -Е, сад ћу мало сутра да вам отворим апотеку!

Разговарају муж и жена: -Добро бре, где си ти цео дан? -Драга, знаш ону златару, где си се заљубила у ону огрлицу, за коју сам рекао да ће бити твоја? -Даааааа! -Е, па, ја сам у кафани преко пута! Пита учитељица Перицу: -Шта је то:“Пуна школа ђака, ниоткуда врата?“ А Перица ће на то: -Ноћна мора!

Иде човек гробљем и види огроман камен на једном гробу. Приђе да види зашто ту стоји, кад виде текст урезан изнад, који гласи: „Брате, ако си прави брат и друг, помери камен овај што ми стоји на души и олакшај ми муке.“ Не часећи часа, човек поче да помера, гура, вуче и после подужег мучења успе да помери камен. Тек одједном угледа натпис који стоји на месту камена: „Брате, ако си брат и друг, врати овај камен назад да пређемо још некога!“

Сестра: -Докторе, онај фолирант из собе 110 је умро! Доктор: -Еее, сад је претерао!

Јована Ђорђевић М32


48

Удаја‐ тренутак када женска особа замени пажњу свих мушкараца за  непажњу једног...   

 

Сигуран знак да старите‐ када новине почињете  да читате од  прве, а не од задње стране... 

Семинар‐ догађај  на  коме  се  окупи  више  фино  обучених  људи,  који  слушају    разна  предавања  и  дискутују  о  много    чему,  а  главни  предмет  њиховог  интересовања  је  ручак  за  џабе... 


49

Фабрика оружја‐ копирница поред факса која има пушкице спремне за штампање...  

Топла добродошлица‐ начин на који се дочекују  ватрогасци...         

Да су са нама следеће особе, шта би се десило?  ‐ Краљевић Марко би добио трајну забрану на дозволу за јахање због пијанства, као и тужбу  због навођења животињa на алкохолизам.  ‐ Вук Караџић би допунио азбуку, па би смо морали заувек ићи у школу.  ‐ Супермен би нам помагао да кроз прозор побегнемо са часа.  ‐  Ахил  би  правио  ципеле  које  су  јаке  и  не  цепају  се,  па  тако  не  би  трошили  новац  сваког  месеца.  ‐ Вуку Бранковићу би се судило због издаје и клевете.  ‐ Исак Њутн би измислио 4‐ти закон који би гласио: „Људи, опрезно пролазите испод дрвета  јабуке.“  ‐ Декарт би рекао: „Мислим... Види како добар BMW.“ 


50

Evrovizija “Nije ljubav stvar”  je pesma kojom ce Željko Joksimović predstavljati našu zemlju  na Evroviziji ove godine.Evrovizija će se održati u Bakuu u Azerbejdžanu.Pesma je snimljena  na  srpskom, francuskom i engleskom jeziku, a na kojem jeziku će je Željko izvesti ostaje na  nama da nagadjamo.     "Није љубав ствар"  Више среће други пут  

Кажеш ми то тако лако  Видим да нам не иде  А још како могло је  И ако одеш ти, нешто твоје, знај,  ту ће остати.    Није љубав ствар,  да бих ти је вратио,  Гледај то сам само ја,  увек сам те волео  Није љубав ствар,  па да не знам шта ћу с њом  Желим ти све најбоље  ова љубав само мој је  бродолом.    Није твоја љубав ствар,  да бих ти је вратио, 


51 Гледај, то сам само ја,  увек сам те волео  Није моја љубав ствар,  па да не знам шта ћу с њом  Желим ти све најбоље,  то мој је бродолом    Иди, само, само, иди, тамо  лети, певај, срце другоме дај,  ал' знај, да збогом није крај  Није моја љубав ствар,  па да не знам шта ћу с њом  Желим ти све најбоље  Ова љубав само мој је  бродолом.   

Nadamo se da će Željko postići dobre rezultate i još jednom pokazati da Srbija ima dobru  muziku. 

Segić Miloš

     


52

Модна страна за сезону пролеће‐лето  2012/2013 год    Свечано смо дочекали ново годишње доба! Имамо толико тога да прославимо:  долазак лепог времена и дивне нове трендове за сезону која је почела...  Грациозне боје,дезени у цветној варијанти,разне кожне јакне у разним  бојама.Посебно црвена,наранџаста,крем,плава,боја коже,неизбежне боје као што  су бела и црна за ову сезону су хит.  И овај  пут принтови су неизбежни па   су тако модни креатори са цветним десенима  мало и претерали.Али и поред цветног десена,модеран је и принт и из  природе,попут дрвећа,лишћа,Сунца и мора.Апсолутно су дозвољене комбинације  различитих принтова тако да слободно можете комбиновати  нпр:леопард принт са  геометријсим и слично.  У модној комбинацији све је дозбољено, зато треба да будете што више маштовити  али да не претерујете са модним детаљима.  Упадљиви десени лепо се комбинују са једнобојним  комадима.  Такође ове сезоне лагане кошуље са разним шарама су  такође актуелне и могу се уз помоћ маште лако  кумбиновати   Ново ове сезоне,веровали ви или не,су уске кратке  панталонице,као и широке панталоне до колена.Овај  тренд је заступљен код свих модних креатора за сезону  пролеће‐лето 2012.  Такође ово лето неби требало да вам прође без хаљина,и  даље се носе дугачке хаљине са јарким бојама,а  неизбежни додатак су високе потпетице и велике  торбе.Али ипак постоје правила која морате да поштујете  у њиховом одабиру.                                                                 Гордана Радовановић М32 


53

Poseta Мuzeju vazduhoplovstva  30.03.2012. godine vredni učenici naše škole dobili su priliku da besplatno posete Мuzej vazduhoplovstva u Beogradu. U ranu zoru 30 najboljih učenika sa svojim profesorima krenulo je u posetu muzeju. Svi smo bili uzbuđeni i srećni zbog toga što smo dobili priliku da vidimo i upoznamo nešto novo i zanimljivo.U Muzej smo stigli oko 10h ujutru. Muzej je izgledao kao džinovska polulopta koja se videla kilometrima dalje od muzeja. Ušli smo u muzej i počeli da pratimo uputstva našeg vodiča.Vodič nas je odveo na prvi sprat koji je bio prepun raznim avionima iz raznih doba.Vodič nas je prvo doveo do najstarijeg aviona koji i nije toliko izgledao na avion.Više je ličio na neku sklepanu drvenu igračku u čiju pletenu stolicu, onakvu kakvu imate kod kuće, bi sedeo i zamišljao da letiš. To je bio jedan od prvih aviona koji je poleteo sa tla zemlje na našim prostorima.Njega je napravio Ivan Šaric 1910 godine.

Mogao je da razvije brzinu do 50km/h.  U početku avioni nisu leteli na velike visine već su se obično odvajali po 30cm od površine što je za to vreme bio veliki uspeh. Ljudi su avione pravili po obliku ptica. I prvi avioni su bili oni civilni koji su trebali da služe da sopstveni prevoz.Ali nažalost, čim je nastao prvi civilni avion odmah je po njemu napravljen i onaj koji je služio za ratovanje.Prvi vojni avioni bili su poput onih iz starih crtanih filmova sa mitraljezima napred i jednim rotorom.Nakon drvenog aviona došli su na red oni metalni koji su imali jači motor, veću daljinu i visinu leta.U početku su avioni imali po nekoliko pari krila


54 zato što se smatralo da će tako bolje leteti.Pošto su se avioni najčešće koristili u vojne svrhe počeli su da se prave avioni koji su mogli da pucaju brže.Oni su imali mitraljeze koji su bili sakriveni u samom avionu.Jedan je stojao sa leve strane a drugi sa desne odmah iza rotora.

Ovo je primer jednog takvog aviona. Ovo je avion S-49C lovac-bombarder.Prvi avion sa mlaznim pogonom bio je f-80.Mogao je da razvije 870 km/h i imao je jedan motor.I posle više od 50 različitih aviona došli smo i do onih najmodernijih i najopasnijih.Tokom šezdesetih godina na nebu se najćešće


55 mogao videti lovac pod imenom Soko J-22 Orao.Ima dva turbomlazna motora i moze da razvije maksimalnu brzinu od 1,157 km/h (0,94 maha) na 9000m.Služio je za blisku borbu. U muzeju su se takođe mogli naći i ostaci Američke bespilotne letelice “Predator”.

I nakon nekoliko sati šetnje kroz muzej uspeli smo da vidimo sve izložene letelice.Nakon što je vodič završio sa predstavljanjem i poslednjeg aviona, uputili smo se u dalje razgledanje grada.Utisci o muzeju su veoma pozitivni i želim da preporučim svima koji nisu do sada videli da to učine, neće se pokajati. Segić Miloš, M32   


56

Афродита, богиња љубави     Афродитино  порекло  је  нејасно.  Према  Хомеру,  била  је  кћи  највишег  бога  Зевса  и  богиње  кише  Дионе,  а  према  Хесиоду,  родила  се  из  морске  пене,  коју  је  оплодио  бог  неба  Уран,  и  изашла  из  мора  на  острво  Кипар.  Било  како  било,  Афродита  је,  захваљујући  својој  лепоти  и  чаролијама којима је владала, постала једна од најмоћнијих богиња. Ни богови ни људи нису  јој  могли  одолети.  Осим  тога,  имала  је  више  помоћника  и  помоћница:  Харите,  богиње  љупкости  и  лепоте,  Хоре,  богиње  годишњих  доба,  Пеиту,  богињу  удварања  и  љубавног  наговора, Химена, бога женидбе, и најзад, Ероса, младог бога љубави, чијим се стрелама није  моглоу  маћи.   Будући  да  љубав  у  животу  богова  и  људи  има  веома  важну  улогу,  Афродита  је  била  веома  цењена. Онај ко јој је исказивао почасти и приносио жртве могао је да буде сигуран у њену  наклоност. Само, била је помало нестална, а срећа коју је пружала често и пролазна. Понекад  би опет изводила права чуда каква уме да чини само љубав: кипарском вајару Пигмалиону је  тако  оживела  мермерни  кип  у  који  се  он  био  заљубио.  Своје  љубимце  штитила  је  на  бојиштима,  у  морским  олујама  и  од  сплетака  непријатеља.  Знала  и  да  мрзи,  јер  мржња  је  рођена  сестра  љубави.  Бојжзљивог  младића  Нарциса,  који  је  према  клевети  љубоморних  нимфи презрео њене дарове, довела је дотле да се заљубио у самог себе и на крају починио  самоубиство. Али, зачудо, сама није имала среће у љубави: наиме, није знала како да трајно  задржи  ниједног  свог  љубавника.  Ни  брак  јој  није  био  срећан.  Зевс  јој  је  одредио  за  мужа  најнеугледнијег бога, хромог и вечито ознојеног божанског ковача Хефеста. Као накнаду за то  тражила је утеху код јаросног бога рата Ареса, с којим је имала петоро деце (Ероса, Антероса,  Дима, Фоба и Хармонију), затим код бога вина Диониса (с којим је имала сина Пријама), а уз  остале  и  код  бога  трговине  Хермеса;  штавише,  утеху  је  тражила  и  код  обичних  смртника,  дарданског краља Анхиза, којем је родила сина Енеју, и код лепог Адониса, страственог ловца,  за  којег  је  од  Зевса  измолила  бесмртност.  Од  њених  уплитања  у  бурне  догађаје  света  митова  најдалекосежније  је  последице  имала  њена  наклоност  према  сину  тројанског  краља  Пријама,  младоме  Парису.  Као  награду  за  то  што јој је у спору са богињама Хером и Атеном дао првенство у лепоти обећала му је најлепшу  од свих смртних жена.     

         


57

Аполон, бог светлости, музике и прорицања  Аполон припада другој генерацији богова са Олимпа, јер је Зевсов син од Лете, као и његова сестра Артемида. Аполон је учинио многа храбра дела, као што је било ослобађанје Делфа од страшног змаја Питона кога је убио својим стрелама. Био је прелепи бог, висок складно грађен и бујне косе, и због тога је имао много љубавних авантура, како са Нинфама, тако и са обичним смртницима. Једном је и заволео и кћерку бога Пенеја, Дафну.Међутим она му никако није љубав узвраћала, већ је, пошто је бог стално прогањао, замолила оца да је у нешто претвори како би се спасила. Нимфа је претворена у биљку ловор која је онда посвећена Аполону.Из својих љубавних авантура, бог је добио много деце, Орфеје од Калиопе, Асклепија од Корониде, Лина од Псамате, Аристаја од Кирене, Тројила од Касандре идр.Поред својих авантура са женама, бог је волео и лепе мушкарце, од којих су најпознатији Хијакинт и Кипарис.Након њихове смрти, први се претворио у цвет а други у дрво. Аполон је био и бог ратник, веома вешт стрелац, који је могао своје стреле да добаци јако далеко. Људи су га прекомерно обожавали, по разним храмовима и пророчиштима, такмичењима, жртвовањима.Постао је религијски симбол,како у уметности, тако и у раду.Шта више, неки га сматрају Питагориним оцем.

Наталија Миленковић М31


58

Одржан Робо инт инвент 2012.

Неколико месеци уназад наша школа је припремала дуго очекивано такмичење „Робо инт инвент“. Такмичење је организовало регионално друштво за ТИО Зрењанин. По први пут такмичење је уврштено у календар такмичења Министарства просвете и науке Републике Србије. Такмичење је одржано у суботу, 5. маја, ученици су прво израђивали тестове који су били везани за техничко и информатичко образовање, а потом су приказивали своје патенте стручној комисији. Оно што је занимљиво свакако јесте то да су учествовали и прави мали јуниори(ученици од 1 до 5 разреда), они су обилазили школу, а као задатак имали су саставити малог цд робија, а потом га избавити из лавиринта. Пре почетка такмичења ученицима и њиховим професорима обратио се директор школе Александар Стевановић, а потом су држали говор ванредни професор на Машинском факултету у Нишу који је уједно и бивши ученик наше школе и представник регионалног друштва за Тио Јовановић Радиша. Последњи који се обратио такмичарима и њиховим професорима је Живојин Јовановић, начелник школске управе у Нишу, који је дао своју уводну беседу и тиме отворио такмичење.


59

Тестови су израђивани у кабинетима за информатику, док су презентације радова вршене у читавој школи. Избор је био тежак, али вредан. Прву награду за ученике средњих школа добио је Јован Милић, ученик наше школе, док су ученици основних школа такође имали свог победника. Прво место на такмичењу добило је вредне награде, док и остала места нису заостајала. Млади Јуниори добијали су дипломе, пехаре и књиге. Пехари који су добијали такмичари израђивани су на школској „CNC“ машини. Телевизија „Белами“ је широм отворених очију пратила ово такмичење и извештавала гледаоце о збивањима у нашој школи. Након више сати проведених у нашој школи многи су се одлучили да постану ђаци баш наше школе. Уверавамо их да нису погрешили! Врата 15.-ог маја су отворена за све! Јован Милић М14

 


60

Petnaestica  

Skolski casopis MTS15maj izasao za Dan skole 2012

Petnaestica  

Skolski casopis MTS15maj izasao za Dan skole 2012

Advertisement