Issuu on Google+


Mađarska – vrata Evrope Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju (Hungarian Investment and Trade Agency – HITA) osnovan od strane Vlade Mađarske ima zadatak s jedne strane da podrži spoljno-ekonomske aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća, a s druge strane da pospeši ulaganja inostranih firmi u Mađarskoj. Stručnjaci za razvoj privrede u Uredu ažurnim informacijama i savetima za razvoj poslovanja stoje na raspolaganju firmama, koje žele ulagati u Mađarskoj, kao i domaćim firmama, koje žele izvoziti svoje proizvode i usluge. Obratite nam se s poverenjem, čekamo Vaše javljanje!

W W W.HITA.HU


Mađarski privrednik

Poštovani čitaoci! MAĐARSKI PRIVREDNIK, publikacija grupe listova „HID” /Most/ Izdavačke kuće „Feliciter“ iz Mađarske namenjena je preduzetnicima, poslovnim ljudima više zemalja, kojima se želimo obratiti pomoću mađarskog Ureda za spoljnu ekonomiju (HITA), diplomata za ekonomsku oblast, mađarsko-srpske komore, Mac-Line Hungary Kft-a i drugih organizacija. Proteklih godina ovaj ekonomski časopis je naišao na povoljan prijem, pa ćemo – slično prošloj godini – i ove godine ćemo objaviti dva broja. Ovo je prvi ovogodišnji broj, a drugi će izaći u drugoj polovini godine. Pored predstavljanja bilateralnih ekonomskih odnosa u MAĐARSKOM PRIVREDNIK-u moći ćete čitati o komorama zainteresovanim za razvoj odnosa u regiji, a ponovo će veliki broj firmi iz Mađarske predstaviti svoje proizvode i usluge. Možda ćete upravo Vi biti taj, koji će naći odgovarajućeg, a možda i odgovarajuće partnere iz vaše delatnosti u nadi obostranih povoljnih dugoročnih poslovnih odnosa. Nemojte se ustručavati! Ako nađete firmu, koja je

interesantna za Vas, pišite e-mail, zovite telefonom, stupite u kontakt s njom! Veliki broj preduzeća, koje se predstavljaju u našoj publikaciji pokazuje i dokazuje, da su firme iz Mađarske zainteresovane za međunarodnu saradnju, imaju ozbiljne namere u izgrađivanju poslovnih odnosa i da čekaju javljanje svojih potencijalnih partnera. Pored direktnog obraćanja, možete se javiti i našoj izdavačkoj kući, možete potražiti diplomate za oblast spoljne ekonomije, obratiti se komorama ili kancelarijama Poslovne mreže Karpatske regije za dodatne informacije, mogućnosti. Ubeđeni smo, da su pred Vama povoljne mogućnosti i da ćete imati mogućnost za efikasnu poslovnu saradnju. Mađarska je zainteresovana za razvoj ekonomske saradnje sa susednim i geografski blis-

kim zemljama, pa tako i sa Vašom zemljom. Budite partner u tome! Želi Vam uspešne poslove: Deneš Kovač glavni urednik

MAĐARSKI PRIVREDNIK 2013/1 | Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft., Web: www.feliciter.net, www.feliciter.hu. E-mail: feliciter@felciter.hu | Sva prava su zadržana! Odgovorni izdavač: dr Judit Kovač (Kováts Judit) | Urednik: Deneš Kovač (Kováts Dénes) | Prevodilac: Tibor Mačai (Mácsai Tibor) | Saradnici: Žofia Danko (Dankó Zsófia), Maria Dulicki (Duliczki Mária), Fružina Kotan (Kotán Fruzsina), Anita Kotranji (Kotrányi Anita), Viktor Kovač (Kováts Viktor), Ildiko Sanji (Szanyi Ildikó), Silvia Teški (Teski Szilvia) | Grafika/dizajn: Šandor Talpaš (Talpas Sándor) | Štampa: Prime Rate Kft. 3


Mađarski privrednik

Bilateralna ekonomska i trgovinska saradnja između Mađarske Mađarska je tradicionalno jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih partnera Srbije. Za Srbiju je već od istorijskih vremena put ka Zapadnoj Evropi vodio preko Mađarske, dok za mađarske preduzetnike ponajviše zbog istorijskih, jezičnih i kulturnih veza oblast Karpatskog basena odavno predstavlja jedan od najvažnijih spoljnih tržišta. Aktuelna spoljnoekonomska politika Mađarske je prepoznala značaj susednih država – među njima i Srbije, a kao rezultat toga insistira na formiranju tzv. ekonomske oblasti Karpastkog basena. Državama ovog regiona prema tom konceptu preko je potrebna ekonomska saradnja, jer samo formiranjem svim stranama povoljnih uslova za saradnju, naše države mogu da budu uspešne na evropskom i svetskom tržištu. U interesu razvijanja te saradnje u Srbiji su 2012. godine otvorene dve kancelarije Poslovne mreže „Karpatska regija”, jedna u Novom Sadu (29. novembra 2012. godine), a druga u Subotici (5. jula 2012. godine). Najvažniji cilj ove poslovne mreže je da formira most između malih i srednjih preduzeća ove regije, odnosno da pruža pomoć u izgradnji trgovinskih i investicionih prekograničnih veza. Između Mađarske i Srbije su u prošloj deceniji potpisani najvažniji međudržavni sporazumi u oblasti bilateralne ekonomske saradnje: Sporazum o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja (2005), Sporazum o ekonomskoj saradnji (2005) i 4

Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (2002). Mađarska je i do sada pružala punu podršku Srbiji u približavanju Evropskoj uniji, a na to se može računati i ubuduće. U protekle tri godine spoljnotrgovinska razmena između Mađarske i Srbije bila je u stalnom porastu. Mađarska je u tom periodu bila peti najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u uvozu, samo su ekonomske velesile poput Nemačke, Rusije, Italije i Kine imale veći izvoz u Srbiju od Mađarske. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, u 2010. godini Mađarska je u Srbiju izvezla robu u vrednosti od 789 miliona dolara, što je bilo povećanje od čak 27,6%, međutim to je bilo u odnosu na 2009. godinu, u kojoj je zbog svetske ekonomske i finansijske krize došlo do značajnog pada poslovne aktivnosti. U 2011. godini je mađarski izvoz uz povećanje od 15,3% porastao na 909,6 miliona dolara, dok je u 2012. godini dostigao 936,9 miliona dolara (povećanje od 3%). Najveći udeo u mađarskom izvozu čine mineralna goriva, maziva i srodni proizvodi u vrednosti od 343,5 miliona USD. Nakon toga slede hemijski i slični proizvodi (177,9 miliona USD), odnosno mašine i transportni uređaji (139,3 miliona USD). Izvoz Srbije prema Mađarskoj je u 2010. godini iznosio 303,4 miliona dolara (povećanje od 18,8%). Srbija je u 2011. ostvarila izvoz robe u vrednosti 346,5 miliona


Mađarski privrednik

i Srbije USD (povećanje od 14,2%), a 2012. godine 329,4 miliona USD (smanjenje od 4,9%). Najvažniji proizvodi u izvozu Srbije u Mađarsku su tradicionalno šećer, električna energija i čvrste biljne masti i ulja. Na osnovu gore navedenih podataka se vidi da Mađarska ostvaruje značajan suficit u robnoj razmeni sa Srbijom, koji je u 2012. godini iznosio 607,5 miliona USD. Vodeći uvoznici i korisnici robe poreklom iz Mađarske su redom firme iz energetskog sektora: OMV Srbija, Intermol, Naftachem, Speed d.o.o. i JP Srbijagas, dok su najveći izvoznici iz Srbije u Mađarsku Sunoko, RTB Invest, TE-TO Senta, Ball pakovanja i LBK livnica Kikinda. Mađarska je u proteklih desetak godina ostvarila značajne investicije u Srbiji. Prema podacima Narodne banke Srbije, strana direktna ulaganja iz Mađarske su u periodu 2005-2011. iznosila 349,5 miliona evra, pri čemu je najveći priliv kapitala ostvaren u 2006. godini (179,3 miliona EUR). U 2012. godini je do novembra iz Mađarske u Srbiju stiglo 19,2 miliona evra ulaganja. Najznačajnija investicija je realizovana u bankarskom sektoru, naime OTP banka je 2006. godine kupila 75,1% kapitala Zepter banke za oko 32 miliona evra, 67% Kulske banke za 118,6 miliona evra i 83% Niške banke za 14,2 miliona evra. Među najznačajnijim mađarskim investitorima svakako treba spomenuti i MOL grupu (Intermol d.o.o.), koja je do

sada u Srbiji otvorila 34 benzinske stanice, a cilj joj je da zauzme 15% maloprodajnog tržišta u narednih nekoliko godina. Značajno ulaganje je realizovala i firma Conti Tech, koja je za 11 miliona evra kupila 70% Kolubare univerzal iz Velikih Crljena i prihvatila sprovođenje 5


Mađarski privrednik

Dusko Karagics (Duško Karagić) Ekonomski savetnik Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske 11000 Beograd, Braničevska 13/3. Tel.: +381 11 344 7046 Faks: +381/11-344-7169 E-mail: belgrade@hita.hu

6

investicionog programa u vrednosti od 4 miliona evra. Masterplast Grupa je u Subotici otvorila jednu od svojih najvećih fabrika, koja je ujedno i najmodernija fabrika polistirola u regionu. Značajna ulaganja su ostvarila i preduzeća poput Elzett Certa, čija je osnovna delatnost vele- i maloprodaja okova za građevinsku stolariju, Isoplus, koji uspešno učestvuje u brojnim projektima širom Srbije, odnosno firma Fornetti (Mini Pani), koja je u Subotici izgradila svoju najveću fabriku u regionu. Međutim i osim ovih značajnih ulaganja, treba istaknuti da u Srbiji posluje više stotina mađarsko-srpskih mešovitih preduzeća, a ove firme svakako predstavljaju most između naših država. U decembru 2012. godine je u Budimpešti održano 6. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju između Mađarske i Republike Srbije, na kojem su prihvaćene brojne mere za razvijanje ekonomskih odnosa ove dve države. Najznačajniji potencijali se kriju u oblasti proizvodnje vozila (pogotovo nakon investicije Fiata u Srbiji, odnosno novih ulaganja Audija i Mercedesa u Mađarskoj), u energetici, poljoprivredi i prehrambenoj industriji, zaštiti životne sredine, turizmu i informacionih tehnologija. Regionalna i prekogranična saradnja je iz godinu u godinu sve intenzivnija. U okviru 3. konkursa IPA prekograničnog programa Mađarska-Srbija odobren je 61 projekat u ukupnoj vrednosti od 16,5 miliona evra. Značajan doprinos razvijanju ekonomskih odnosa naših država daje Agencija za promociju ulaganja i trgovine Mađarske (HITA), koja je u 2011. i 2012. godini podržala učešće 170 mađarskih kompanija na sajmovima i izložbama u Srbiji, kao i na 4 poslovna foruma. Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora takođe igra važnu ulogu u razvijanju bilateralnih ekonomskih i poslovnih odnosa. U njihovoj organizaciji se održavaju poslovni forumi na najznačajnijim sajamskim priredbama u Srbiji, ali su vrlo aktivni i u IPA prekograničnim projektima. Možemo da konstatujemo da su ekonomski i trgovinski odnosi između Mađarske i Srbije u stalnom porastu, a pogotovo je to istina za spoljnotrgovinsku robnu razmenu. Međutim to nas nikako ne može u potpunosti zadovoljiti, jer su još uvek ogromni potencijali neiskorišćeni. Svakako bi trebali voditi više računa o činjenici, da je Mađarska već član Evropske unije, dok Srbija ima potpisane brojne ugovore o slobodnoj trgovini, a ta kombinacija može da predstavlja brojne prednosti za preduzetnike naših država.


Mađarski privrednik

Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora je osnovana 28. maja 2009. u Kečkemetu, a njeni osnivači su Trgovinska i industrijska komora Mađarske, trgovinske i industrijske komore Budimpešte i županija Čongrad i Bač-Kiškun, zatim Regionalna privredna komora iz Laslo Kovač Mikloš Jojart Subotice i brojni privredni subjekti, od kojih su neki dobro poznati i u Srbiji. Sedište joj je u Segedinu, od proleća 2010. ima kancelariju u Subotici, a od proleća 2011. i u Novom Sadu, koje imaju važnu ulogu u bilateralnim odnosima i u dostavljanju informacija. Predsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore je Laslo Kovač (Kovács László), a izvršni potpredsednik Mikloš Jojart (Jojárt Miklós). Istaknuti ciljevi komore su: • pospešivanje trgovinske-, kooperativne i proizvodne saradnje, • pospešivanje zajedničkog nastupa na tržištima trećih zemalja uz korišćenje postojećih pogodnosti, • upoznavanje zainteresovanih sa mogućnostima ulaganja i osnivanja firmi, • u zakonskim okvirima zastupanje interesa i lobiranje u interesu članova, • aktivno učešće na konkursima, pomoć firmama u apliciranju, • obratiti pažnju na „unutrašnje tržište” među članovima komore. Radi ostvarivanja tih ciljeva organizacija koristi brojne mogućnosti: • organizuje učešće preduzetnika na sajmovima, njihovo pojavljivanje, održavanje poslovnih susreta,

• sarađuje u nalaženju poslovnih partnera, • redovno objavljuje i dostavlja zainteresovanima privredne i poslovne informacije iz regiona. Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora je stalno pozvana u radnu grupu za mala i srednja preduzeća pri Mađarsko-srpskoj mešovitoj komisiji za privredu, koju organizuju nadležna ministarstva. Član je Kolegija za ekonomske odnose sa inostranstvom Trgovinske i industrijske komore Mađarske, a to telo okuplja sve mešovite komore, koje su osnovane od strane TIKM. Ima potpisan bilateralni sporazum o saradnji na širokim osnovama sa Privrednom Komorom Vojvodine i Regionalnom privrednom komorom Subotice, a u vezi raspisa za IPA projekte stupila je u vezu sa više komora i lokalnih samouprava u Vojvodini i u zemlji. Održava stručne kontakte s Ambasadom Srbije u Budimpešti, kao i sa više predstavništava Mađarske u Srbiji. Internet prezentacija (www.mszkik.hu) sadrži osnovne informacije o komori na mađarskom i srpskom jeziku. Članovima komore je obezbeđen dalji pristup za dodatne sadržaje. Ukoliko Vas interesuje delatnost komore ili ste zainteresovani za članstvo, javite nam se na e-mail adresu info@mszkik.hu ili na telefon +36/70/452-22-33. 7


Mađarski privrednik

Poslovna mreža «Karpatska regija» Regionalni odnosi dobijaju na značaju u prostorima svetske ekonomije koji se sve više globalizuje. Privredna saradnja u makro regijama pomaže u prilagođavanju tržišnom okruženju, koje se dinamično menja, ujedno u značajnoj meri doprinosi očuvanju konkurentnosti. To pokazuje i primer razvijenih zemalja iz zapadne i severne Evrope, koje su tek tada mogle prikazati izuzetan i trajan razvoj, kada su ispeli napraviti iskorak na planu privredne integracije.

MREŽA: Radi iskorišćavanja potencijala u privrednoj saradnji u regionu Ministarstvo nacionalne ekonomije Mađarske, Mađarska trgovinska i industrijska Komora i nacionalni Ured za spoljnu ekonomiju u strateškom savezništvu izgradili su Poslovnu mrežu Karpatske regije, o čijem radu brine Poslovna mreža Karpatske regije z.a.d. Rad pojedinih kancelarija kao saradnička organizacija organizuju mešovite odnosno područne komore datih područja. Cilj Poslovne mreže Karpatske regije da pomaže međusobno otvaranje zemalja Istočne i Srednje Evrope, i da doprinese tome, da ova regija bude regija poznata po Evropi i da postane jedna povezana i jaka privredna regija. Mreža u 8

sebi sadrži kancelarije za razvoj poslovanja, koje stvarajući most između malih i srednjih preduzeća Karpatskog basena pomažu u izgradnji prekograničnih trgovinskih i investicionih odnosa. Mreža – u prvoj godini svog formiranja – ima predstavništva na 11 lokacija. U Rumuniji 4, u Srbiji i u Slovačkoj po 2, u Ukrajini, Hrvatskoj i Sloveniji po 1 kancelarija stoji na raspolaganju zainteresovanim firmama. Kancelarije u Srbiji nalaze se u Subotici i u Novom Sadu.

SUBOTICA Kancelarija Poslovne mreže Karpatske regije u Subotici za mala i srednja preduzeća iz Mađarske otvorena je 4. jula 2012. godine, kako bi

im pomogla u njihovom nastupu na srpsko tržište. U prvih pola godine kancelarija je organizovala dve izložbe proizvoda uz vodeću ulogu Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore. Prvu, izložbu vojvođanskih proizvoda organizovala je 10. i 11. oktobra 2012. u Segedinu, u predvorju Županijske kuće. Iz Vojvodine predstavilo je svoje proizvode 37 firmi, a bili su prisutni i predstavnici 9 udruženja i regionalnih privrednih komora iz Vojvodine. U Kikindi je 14. i 15. novembra organizovana Izložba mađarskih proizvoda, i to u saradnji sa mađarsko-srpskom komorom i Regionalnom privrednom komorom iz Kikinde. Za učešće na izložbi uspeli smo pridobiti 47 malih i srednjih preduzeća iz Mađarske, a iz Srbije izložbu su posetili predstavnici 81 firmi i organizacija. Na obe izložbe bilo je više od sto posetilaca, a i lokalna i regionalna štampa je izveštavala o tim događajima. Od svog otvaranja kancelariji u Subotici ponajviše su se obraćali predstavnici građevinarstva i poljoprivrede. Iznenađuje, koliko inovativnih proizvoda dolazi u to područje, što bi želeli prikazati, predstaviti i na tržištima Srbije.


Mađarski privrednik Kancelariji su se obratili i iz oblasti sportske opreme, proizvođači i prometnici jorgana, emajliranih posuđa i kvalitetnih kozmetičkih preparata. Pored preduzeća javljali su se i različiti klasteri zainteresovani za uspostavljanje kontakata sa partnerskim organizacijama iz Vojvodine. Zainteresovani su tražili pomoć za srpsko-mađarsko stručno prevođenje, informacije o lokalnim sajmovima, spiskove vojvođanskih internet provajdera i subotičkih telefonskih kontakt službi, pitali su za izdavanje dozvola za sredstva za zaštitu bilja, o načinu predloženog prelaska mađarskih vina radi učešće na sajmovima, o carinskim tarifama štamparskih mašina, ali su prvenstveno tražili spiskove poslovnih partnera. Kancelarija u Subotici se trudi da stupi u kontakt sa mađarskim lokalnim samoupravama u Vojvodini, sa lokalnim nevladinim organizacijama, regionalnim privrednim i inženjerskim komorama, javnim i javnim komunalnim preduzećima, medijima, ali preduzećima iz Srbije pomažu i u nalaženju partnerskih firmi iz Mađarske. Uspostavljena mreža se stalno proširuje zahvaljujući ispunjavanjem novih zahteva.

Kontakti Kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije u Subotici: 24000 Subotica, Korzo 7/B Tel.: +381/24-521-551 • Mobil: +381/63-851-5157 Šef kancelarije: Kristina Lošonc (Losonc Krisztina) E-mail: krisztina.losonc@crbnetwork.eu Asistent: Livia Mentuš (Mentus Lívia) E-mail: livia.mentus@crbnetwork.eu • www.crbnetwork.eu

NOVI SAD Kancelarija Poslovne mreže Karpatske regije u Novom Sadu otvorena je 29. novembra 2012. Posle kancelarije u Subotici ovo je drugi centar mreže u Vojvodini, koji je smešten u zgradi Regionalne privredne komore u Novom Sadu.

Svečanom otvaranju prisustvovao je Kristof Satmari (Szatmáry Kristóf) državni sekretar za privrednu regulativu Ministarstva za nacionalnu ekonomiju (MNE), Balint Pastor, poslanik u Skupštini Srbije, Jene Radecki (Radetzky Jenő) ministarski poverenik za realizaciju Plana Vekerle MNE, dr Maria Tenji Stark (Dr. Tényiné Stark Mária), direktor međunarodnih odnosa Trgovinske i industrijske komore Mađarske, Peter Farago, zamenik predsednika Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju, Laslo Kovač (Kovács László) pred9


Mađarski privrednik

sednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore, Mikoš Jojart (Jójárt Miklós), izvršni potpredsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore, zatim brojni gosti iz zemlje i Mađarske, kao i predstavnici štampe. Prilikom svečanog otvaranja rečeno je, da otvaranje kancelarije u Novom Sadu predstavlja značajan korak u razvoju Poslovne mreže Karpatske regije, pošto većina firmi predstavništva otvara u Novom Sadu i u Beogradu. Svojim aktivnostima kancelarija će postati sastavni deo privrednih kretanja u Srbiji, mnogo može učiniti za povećanje mađarskih ulaganja u Srbiji, doprineće aktivnostima na otvaranju radnih mesta, i za dalji razvoj bilateralnih trgovinskih odnosa. Prva tri meseca po otvaranju su prošli puni aktivizma (očekuje se, da će se tako nastaviti i u buduće), jer u tom periodu pored obraćanja od strane brojnih firmi kancelarija u Novom Sadu je bila domaćin i učesnik više manifestacija. Aktivnosti kancelarije se protežu od Budimpešte do Beograda, naravno u uskoj saradnji sa kancelarijom u Subotici. U svakodnevne obaveza spada i rad na terenu, kada saradnici kancelarija nalaze one potencijalne preduzetnike, koji su zainteresovani za razvoj kontakata poslovne mreže. Obezbeđuju informacije malim i srednjim preduzećima, na njihovo traženje šalju kontakt adre10

se, spiskove preduzeća i pomažu u organizaciji susreta. Novosadska kancelarija je organizovala brojne programe i učestvovala je na mnogim konferencijama: u saradnji sa Klasterom za razvoj međunarodne privrede „Futura” organizovala je predstavljanje proizvoda pod naslovom „Energetska efikasnost, štednja”. Učestvovala je u organizaciji i realizaciji stručne konferencije MNE – MTIK – HITA – MSTIK i komora iz Vojvodine na početku godine. Imala je zadatke i u vezi euroregionalnog energetskog sajma i konferencije ENREG u Orodeji (Rumunija), koja je održana od 6. do 8. marta. Dnevno striže više elektronskih pisma od mađarskih i srpskih preduzeća. Trudimo se da udovoljimo njihovim zahtevima i preduzetnicima pružamo pomoć u ostvarivanju ideja za razvoj poslovanja. Istaknuti zadaci u sledećem periodu su: 25-27. april: RENEXPO, međunarodni sajam i konferencija o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti u Budimpešti, zatim 14-16. maja susret proizvođača auto delova iz Mađarske i Srbije u Kragujevcu, zatim na Novosadskom

sajmu poljoprivrede pored predstavljanja izlagača iz Mađarske kancelariju čekaju i obaveze oko organizacije tradicionalnog Stručnog dana Mađarske, koji će se održati 22. maja. Na ovim manifestacijama Kancelarija iz Novog Sada je suorganizator a ujedno je i učesnik. Kontakti Kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije u Novom Sadu: 21000 Novi Sad, ulica Narodnog fronta 10 I sprat, kancelarije 102 i 103 Tel.: +381/21-4802 071 • +381/21-4802-091 Mobil: +381/63-513-594 Šef kancelarije: Mihalj Čaki (Csáki Mihály) E-mail: mihaly.csaki@crbnetwork.eu Asistent: Nora Gombar (Gombár Nóra) E-mail: nora.gombar@crbnetwork.eu Web: www.crbnetwork.eu


Mađarski privrednik

Uvodna konferencija početkom godine Ministarstvo nacionalne ekonomije, Trgovinska i industrijska komora Mađarske, Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju i Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora zajedno sa komorama iz Vojvodine održali su uvodnu konferenciju početkom godinu u Hotelu Novotel u Segedinu 8. februara 2013. godine.

Na konferenciji, na kojoj se govorilo o mogućnostima trgovinske saradnje Srbije i Mađarske, govorio je Jene Radecki, ministarski poverenik za Plan Vekerle Ministarstva nacionalne ekonomije, Peter Dunai, generalni sekretar Trgovinske i industrijske komore Mađarske, Balint Juhas ml., zamenik pokrajinskog sekretara za privredu Vojvodine, Tibor Šebek,

predsednik Regionalne privredne komore iz Kikinde, Karolj Bukvai, savetnik predsednika Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju, Kristina Lošonc, šef kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije u Subotici. Na manifestaciji se predstavilo i dvanaestak preduzeća. Privrednici i firme su došli sa obe strane granice. „Glavni cilj ove konferencije na početku godine je pomoć u nalaženju malih i srednjih preduzeća, korišćenje mogućnosti stranih tržišta i susret predstavnika komora” – rekao je Laslo Kovač, predsednik MSTIK. „Pokušavamo predočiti sliku o tome, koje vrste preduzeća iz Srbije pokušava ući na mađarsko tržište i obratno. Na ovakvim susretima se sklapaju relativno mali poslovi, ali se rađa konkretna saradnja“ – objasnio je Mikloš Jojart, izvršni potpredsednik MSTIK. „Obe regije pred sobom imaju najbolje mogućnosti do sada, a i politička klima je povoljna. Dve zemlje su se sporazumele, da će razvijati infrastrukturne veze, što podrazumeva razvoj puteva i železnice, pa čak i povezivanje elektroenergetskih i gasovodnih mreža“ – rekao je na konferenciji Laslo Nađ, ministarski poverenik. Mađarska je posle Nemačke drugi najvažniji privredni partner Vojvodine, od 350.000 firmi u Srbiji 72.000 je registrovano u Vojvodini, pa

postoje svi uslovi, da se privredni odnosi dve zemlje podignu na još veći nivo. Od izlagača Laslo Tot (Tóth László), direktor Schlosser-Mester Kft-a iz Segedina rekao je, da njegova firma ispipava puls, ima li tražnje za njihovim proizvodima. Kornelija Kermeci (Körmöci Kornélia), menadžer „Tisacoop export-a” iz Kanjiže je rekla, da u Srbiji zastupaju 20 mađarskih proizvođača, i da među njihovim ciljevima se nalazi i predstavljanje preduzeća iz Srbije i Vojvodine u Mađarskoj. Na konferenciji je bilo oko stotinjak učesnika, i svi su se složili, da je naročito važna regionalna saradnja, udruživanje komora, podrška malim i srednjim preduzećima, povećanje njihove konkurentnosti i održavanje zaposlenosti. 11


Mađarski privrednik

Susret proizvođača auto delova U Sekešfehervaru je 20. februara održan drugi susret proizvođača i dobavljača auto delova Mađarske i Srbije, koji je bio logičan nastavak susreta, koji je prošle godine održan na Sajmu BEOTRUCK u Beogradu. Firme iz Srbije su pokazale veliko zanimanje već i za BEOTRUCK, ali srpsko učešće na konferenciji i poslovnom susretu u Sekešfehervaru nadmašilo je očekivanja organizatora. Iz Srbije je došlo 30 firmi, a od strane domaćina iz Mađarske je bilo preko 60 učesnika. Kao prateća manifestacija organizovana je i mini izložba učesnika. Srbija uskoro počinje pregovore o pridruživanju EU, stoga je važno, da preduzeća iz Mađarske već sada iskoriste mogućnosti za sklapanje novih poslova. Između dve zemlje

12

i trenutno se odvija aktivna saradnja zahvaljujući različitim partnerskim organizacijama, komorama, mešovitim komorama - istaknuto je na manifestaciji, na kojoj je Bela Karšai, član predsedništva Trgovinske i industrijske komore Županije Fejer, predsednik Holdinga „Karsai” Zrt. predstavio gostima privredu zemlje i regije. U Mađarskoj u auto industriji funkcioniše tržište koje se stalno širi, koje je otvoreno (zahvaljujući globalizaciji) za uključivanje stranih, pa i srpskih partnera. U buduće se može očekivati, da će sve više povećati značaj dobavljača kompletnih sklopova – rekao je Laslo Bogdanovič (Bogdanovits László), generalni sekretar Zemaljskog saveza mađarskih proizvođača auto delova. U te procese rado bi se uključile

i firme iz Srbije –naglasio je Saša Čurčić, projektni menadžer Regionalnog klastera proizvođača auto delova iz Kragujevca. Pored predavanja i mini izložbe suštinski deo manifestacije je bio bilateralni susret i poslovni razgovori registrovanih preduzeća. Uspeh tih razgovora na najbolji način dokazuje, da su na kraju susreta organizatori (Ministarstvo nacionalne ekonomije, Trgovinska i industrijska komora Mađarske, Trgovinska i industrijska komora Županije Fejer, Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju, Poslovna mreža Karpatske regije, Zemaljski savez proizvođača auto delova Mađarske, Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora) već utanačili vreme i mesto sledećeg susreta, a to će biti 14-16. maj u Kragujevcu.


Mađarski privrednik Mađarska i Crna Gora

ULAGAČKO PRISUSTVO – ISTAKNUTO PARTNERSTVO Aktivni bilateralni odnosi Odnosi između Mađarske i Crne Gore tradicionalno su široki, bez problema, a postoji i uzajamne simpatije među našim zemljama. U saradnji Mađarske i Crne Gore najjača oblast jeste privreda, zahvaljujući naročito mađarskim ulaganjima, koja igraju važnu ulogu u privredi Crne Gore. Mađarska je 12. juna 2006., među prvima, priznala novu, nezavisnu državu, a nakon toga među našim zemljama uspostavljeni su diplomatski odnosi na ambasadorskom nivou. Naša zemlja od 18. decembra 2003. ima Počasni konzulat u naselju Zelenika, u blizini grada Herceg Novog, na čijem je čelu počasni konzul, Čaba Mađar. I trenutno se vodi intenzivan bilateralni dijalog na visokom nivou: 2012. su održani brojni zvanični susreti: prilikom posete premijera Igora Lukšića Budimpešti prošlog juna potpisan je Sporazum o posebnom partnerstvu dve zemlje, a istog meseca Podgoricu je posetio Peter Polt vrhovni tužilac, kao i zamenik premijera, Tibor Navračić. Pre toga je na poziv Đerđa Matolčija, ministra za nacionalnu ekonomiju posetio je Budimpeštu Milorad Katnić, ministar finansija. Prilikom poseta čelnika Crne Gore sreli su se sa predstavnicima mađarskih preduzeća, koja su već prisutna u Crnoj Gori, ili su zainteresovana za tu zemlju. U jesen 2012. na poziv Tarzana Miloševica, čelnika resora za poljoprivredu Crne Gore Podgorici je učinio posetu dr Šandor Fazekaš, ministar za ruralni razvoj. U pratnji ministra za ruralni razvoj bili su predstavnici Agrarne komore u osnivanju kao i mnogi privrednici. U organizaciji Ambasade u Podgorici i Privredne komore Crne Gore održan je i susret privrednika. Crna Gora je prošle godine započela pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. To pruža dodatne mogućnosti za intenziviranje bilateralnih privrednih odnosa. Radi što efikasnijeg sprovođenja poglavlja o

agraru od 1. oktobra 2012. u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore deluje naš diplomata u razmeni, dr Laslo Vajda. Radne grupe mađarsko-crnogorske mešovite privredne komisije – čija će se sledeća sednica prema očekivanjima održati 2013. godine – rade zajedno u oblastima politike stanovanja, građevinarstva, turizma, komunalne infrastrukture i upravljanja okolinom.

Razvijeni privredni odnosi Crna Gora je u regiji Zapadnog Balkana naš važan spoljno-ekonomski partner, prvenstveno kao ciljna zemlja izvoza mađarskog kapitala, od13


Mađarski privrednik

nosno kao prirodan prostor izgradnje tržišta za MSP. U Crnoj Gori je naša zemlja sa 405 miliona evra FDI treći najznačajniji ulagač. Proteklih godina dinamično je raslo ulaganje mađarskog kapitala u Crnoj Gori: CKB, koja je u vlasništvu OTP-a, jeste najveća banka u Crnoj Gori, mađarski Telekom je prisutan kroz udeo stečeno u Crnogorskom Telecomu, a Hunguest Hotels je kupio pravo vlasništva jednog primorskog hotela u Herceg Novom. Uz podršku Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) u toku godine na više sajmova mogu učestvovati mađarske firme, koje žele ući na tržište ove balkanske zemlje, odnosno žele razvijati već postojeću poslovnu saradnju. U proleće 2013. imaće priliku za zajednički nastup na Sajmu hrane, zaštite okoline i turizma u Budvi. U toku jeseni na Sajmu građevinarstva računa se na uobičajeno izraženo prisustvo izlagača iz Mađarske. Pored razvoja poslovnih odnosa među preduzećima, postoje mogućnosti i za proširivanje saradnje među institucijama. Od njih svakako treba istaći, da je septembra 2012. u Podgorici potpisan međudržavni sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji. 14

Početkom jula 2007. u Herceg Novom osnovan je Mađarsko-crnogorski poslovni savet uz učešće firmi iz Mađarske i Crne Gore, koje su najvažnije sa aspekta saradnje dve zemlje. Između 24. i 30. oktobra 2010. u zajedničkoj organizaciji Saveza džoint venčur (Joint Venture) i ekonomskog savetnika u Podgorici realizovan je program Balkanska ekspedicija, koji je imao za cilj, da proceni mogućnosti ulaska naših malih i srednjih preduzeća na Crnogorsko tržište odnosno tržišta u regionu. U Crnoj Gori naročito visoko cene naše poslovne odnose i izraženo ulagačko prisustvo Mađarske. Naša buduća privredna saradnja mnogo zavisi i od toga, da li ce Mađarska moći da zadrži svoje privredne pozicije u Crnoj Gori. 2011. godine promet roba je povećan za 39%, i dostigao je 83,4 miliona evra. Od toga je naš izvoz od 34,3 miliona evra zabeležio rast od 4%, dok je naš uvoz povećan na 49,1 milion evra, što pokazuje povećanje za skoro +81% u odnosu na 2011. Posle dugo vremena saldo robnog prometa prešlo je u mađarsku pasivu, čiji je iznos do kraja godine dostigao 15 miliona evra. Crna Gora je na našoj listi zemalja izvoza 2011. godine na 66. mestu, na listi uvoza je 49., a u pogledu ukupnog prometa robe je na 59. mestu. Skoro celokupan naš uvoz (98%) čini uvoz obojenih metala (aluminija), zatim boksiti i, proizvodi od aluminija i raznih metala, pojedini uređaji za telekomunikaciju, vozila, povrće i voće. U izuzetno značajnom povećanju našeg uvoza iz Crne Gore već godinama ima istaknuti značaj sve veći uvoz aluminija i proizvoda od aluminija.


Mađarski privrednik Prema do sada procenjenim podacima iz 2012. godine, izvoz iz Crne Gore je ponovo nadmašio naš izvoz u tu zemlju. Važno je napomenuti, da na prostorima izvan granica Mađarske nastanjenim Mađarskim stanovništvom – prvenstveno u Vojvodini – zadnjih godina osnovano je više podružnica naših firmi, koje realizuju sve veći promet sa Crnom Gorom. Ta vrednost se na indirektan način javlja u prometu roba između dve zemlje.

Dalje perspektive, mogućnosti Crna Gora sa svojim povoljnim poslovnim okruženjem, niskim nivoom troškova i poreza, ekonomskom politikom koja je sve više u službi investitora i napretkom integracionih procesa zemlje može postati jedna od regionalnih baza Mađarskih preduzeća. To potvrđuju i iskustva više preduzeća iz Mađarske koje rade u ovoj zemlji. Tržište Crne Gore je otvoreno za strana ulaganja, izvoz mađarskog nouhaua, tehnologije i robe može biti i nadalje uspešan u regionu. U razvoju privredne saradnje posebnu ulogu može imati razvoj sistema institucionalnih odnosa, i dalji razvoj naučno-istraživačke saradnje.

Oblasti moguće saradnje na osnovu sadašnjih saznanja: • Saradnja u oblasti građevinarstva, politike stanovanja i prostornog uređenja: energetski efikasno obnavljanje stambenog fonda Crne Gore; projekti u cilju povećanja tehničkog i bezbednosnog nivoa građevinarstva, podizanje nivoa certifikacije u proizvodnji građevinskog materijala, uspostavljanje twinning programa u građevinarstvu. • Komunalna infrastruktura, upravljanje okolinom, upravljanje otpadom i otpadnim vodama: Započinje se saradnja na planu odlaganja opasnog otpada, rekultivacije deponija otpada, zatim na reviziji plana upravljanja otpadom Crne Gore. Učešće mađarskih firmi na tenderima u Crnoj Gori, koji budu raspisani u oblasti upravljanja otpadnim vodama, odnosno izgradnje tih objekata i kanalizacije. • Saradnja u oblasti energetike, u istraživanju nafte i zemnog gasa: Uspostaviti saradnju u proizvodnji naftnih derivata, u gasnoj i u elektroprivredi, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije. Uključivanje Mađarske u izgradnju mini hidrocentrala, izvoz energetske opreme. • Saradnja u oblasti ulaganja u turizam, dalje uključivanje u razvoj hotelijerstva. • Razmena iskustava i transfer tehnologije u šumarstvu i u stočarstvu.

Ervin Szél regionalni ekonomski savetnik Regionalna ekonomska kancelarija Ambasada Mađarske 81000 Podgorica, Kralja Nikole 104. Tel.: +382-20-602-880 +382-20-602-910 Faks.: +382-20-625-243 E-mail: podgorica@hita.hu 15


Mađarski privrednik Mađarska i Makedonija

RAZVOJ EKONOMSKIH ODNOSA – U FOKUSU MALA I SREDNJA Za Mađarsku je ekonomska saradnja sa Republikom Makedonijom u oblasti investicija i trgovine je jedno od najbitnijih, perspektivnih tržišta jugoistočne Evrope. Razvoj ekonomskih odnosa i dalje smatramo veoma perspektivnim. Sa Makedonijom naša zemlja održava tradicionalno dobre odnose, a početkom 2013. godine Mađarska je tu zemlju priznala po ustavnom nazivu kao Republiku Makedoniju. U proteklom periodu održano je više susreta na visokom nivou. Od njih svakako treba istaći, da je 14. novembra 2012. godine u Budimpešti došlo do susreta mađarskog premijera dr Viktora Orbana i makedonskog premijera Nikole Gruevskog. Ranije, u proleće 2012. u Budimpešti je boravio Đorđe Ivanov, predsednik Makedonije, a Skoplju je učinio posetu Janoš Martonji, ministar inostranih poslova Mađarske. Još 2011. godine je potpisan Sporazum o Privrednoj Saradnji sa Makedonijom. Nakon toga što je taj sporazum stupio na snagu, 19. i 20. februara 2013. godine, održana je osnivačka sednica Mađarsko-Makedonske mešovite privredne komisije. Članovi delegacija, na čijem su čelu bili Peter Sijarto, državni sekretar za inostrane poslove i spoljnu privredu Ureda premijera i Valon Saraćini, ministar ekonomije Republike Make16

donije radili su u četiri radne grupe: razvoj poslovnih veza i saradnja MSP, poljoprivreda, energetika i turizam. Za vreme zasedanja potpisan je sporazum o saradnji Trgovinske i Industrijske Komore Mađarske i Privredne Komore Makedonije, a potpisan je sporazum i radi saradnje u oblasti turizma. Već u toku proleća očekuje se potpisivanje sporazuma o saradnji između Ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) i agencije za ulaganja Invest in Macedonia, kao i Ministarstva ruralnog razvoja Mađarske i Ministarstva Poljoprivrede, Šumarstva i Vodoprivrede Republike Makedonije.

Ostvarena ulaganja Sa Mađarske strane u protekle dve decenije realizovano je značajno ulaganje, investicija Mađarskog Telekoma u 2001., Od tada je bilo nekoliko manjih ulaganja, od kojih izdvajamo osnivanje hladnjače firme Fornetti 2009. godine u vrednosti od milion evra. Najveći deo mađarskih ulaganja i danas čini investicija u telekomunikacije, ali naša zemlja se i dalje smatra jednim od najvećih investitora u Makedoniji. Prema podacima Narodne banke Mađarske FDI kapital iz Mađarske u Republici Makedoniji početkom 2011. iznosio je 334 miliona evra, čime Mađarska na listi ulagača zauzima 5. mesto. Najveća ulaganja Mađarske i dalje su telekomunikacije, zatim ulaganje u prehrambenu industriju, poljoprivredu, prerađivačku i mašinsku industriju. Mađarska želi da zadrži i proširi svoju ulagačku ulogu u Makedoniji.


Mađarski privrednik

PREDUZEĆA Proteklih godina bila su karakteristična ulaganja od strane malih i srednjih preduzeća u vrednosti od nekoliko stotina hiljada do 1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distributivni centri, npr. Fornetti, Masterplast, itd.). Navedene firme imaju kćerke firme u južnoslovenskom regionu, koje dobro i uspešno posluju, koristeći dobro poznavanje svojstva i privrednog okruženja u regionu. Makedonija je za Mađarsku važno izvozno tržište u jugoistočnoj Evropi. Najvažniji proizvodi, koje se izvoze iz Mađarske: mašine i uređaji, vozila, telekomunikacije, uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka, električne mašine i uređaji, instrumenti, sirovina za plastičnu industriju. Izvoze se još: proizvodi od gume, papir, karton, tekstilna vlakna, tkanine, tekstilni proizvodi, gvožđe i čelik, kancelarijske mašine i oprema za mašinsku obradu podataka, a u oblasti prehrambene industrije mlečni proizvodi, jaja, žitarice i proizvodi od žitarica, drugi prehrambeni proizvodi, ulje životinjskog i biljnog porekla, mast, vosak, zatim lekovi i farmaceutski proizvodi. U uvozu roba veliki značaj predstavlja povrće i voće, kao i proizvodi metalurgije.

2005. do 2008. Zbog svetske ekonomske krize 2009. naš izvoz je smanjen za 20%, a uvoz je opao za oko 35%. 2010. je mađarski izvoz praktično stagnirao, ali je ipak bio značajan: iznosio je 103 miliona evra. Naš uvoz je znatno porastao, ali volumen dolaska robe iz Makedonije je bio mali, iznosio je svega 6 miliona evra. U 2011. godini vidi se lagana konsolidacija prometa robe: naš izvoz je veći za 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a naš uvoz je veći za 8,6%, a vrednost iznosi 6,8 miliona evra. I dalje je značajna mađarska aktiva. koja je prošle godine iznosila 98,7 miliona evra. 2011. Makedonija je na spisku trgovinskih partnera Mađarske u izvozu zauzela je 52., a u uvozu 68. mesto. Gledajući ukupan promet Makedonija je na 56. mestu naših partnera u robnoj razmeni. U prvih 11 meseci 2012. godine nastavljan je rast prometa roba između dve zemlje: prema podacima Ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) u prvih 11 meseci 2012. naš izvoz je počeo intenzivno rasti, i uz stopu od 12% povećanja dostigao 111,8 miliona evra, a uvoz Mađarske je povećan za 30% i iznosio je 8,2 miliona evra.

Rast prometa roba i usluga

Povećano interesovanje prema regionu

Mađarska je do jeseni 2008. permanentno povećavala svoj izvoz na tržište Makedonije, i zahvaljujući tome promet roba je učetvorostručen u periodu od

Mađarska zahvaljujući svom geopolitičkom položaju raspolaže izvanrednim mogućnostima da uspostavi strateško partnerstvo sa zemljama Balkana. Pored 17


Mađarski privrednik

toga Republika Makedonija svojim povoljnim okruženjem za investitore predstavlja perspektivno tržište mađarskim preduzećima. Naša zemlja raspolaže potrebnim iskustvom i znanjem, da Makedonija u skorije vreme postane potencijalni partner u više ključnih privrednih grana, kao što su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i turizam. U odnosima dve zemlje saradnja preduzeća mogu imati ključnu ulogu, pošto i Mađarska i Makedonija podržava razvoj takve vrste poslovnih kooperacija. U Makedoniji već više od 10 godina posluju preduzeća iz Mađarske. Mađarska MSP pokazuju najveće interesovanje za granske projekte na bazi tehnologije i znanja. Na planu poslovne saradnje identifikovane su sledeće mogućnosti saradnje u pojedinim granama: u energetici preduzeća iz Mađarske su spremna učestvovati u realizaciji razvojnog projekta Republike Makedonije za izgradnju centralne elektrane radi obezbeđenja energetske sigurnosti, odnosno u održavanju i razvoju postojećih termoelektrana. Dve zemlje će sarađivati u buduće i na planu saobraćaja. Radi toga činiće korake za ubrzanje izgradnje saobraćajnog koridora 10, kao i na uspostavljanju do sad nedostajućeg vazdušnog saobraćaja. Mađarska preduzeća će najverovatnije moći učestvovati u infrastrukturalnim ulaganjima, na primer u izgradnji tunela programa Skopje 2014. U saradnji sa HITA i 2013. godine će podržati pojavljivanje mađarskih firmi na izložbama i sajmovima, kao i na susretima privrednika u Makedoniji. HITA organizuje zajednički nastup na sajmu TECHNOMA u Skoplju od 15. do 19. novembra 2013. U cilju što uspešnijeg konkurisanja madjarskih firmi za realizaciju razvojnih projekata, Eximbank je započeo pregovore sa svojim makedonskim partnerom o otvaranju kreditne linije od 10-15 miliona EUR kako bi se dodatno povećala konkurentnost mađarskih firmi na tržištu Makedonije. 18

I proteklih godina smo se trudili, da jačamo veze između malih i srednjih preduzeća, a u sklopu tih napora održano je više susreta privrednika, najčešće povodom značajnijih sajmova u Skoplju (Tehnoma, Agrofood), a u jesen 2010. delegacija Saveza džoint venčur (Joint Venture) vodila je konsultacije sa partnerima iz Makedonije o pospešivanju trgovinskog prometa između dve zemlje. Može se očekivati još intenzivnija saradnja među trgovinskim komorama dve zemlje. Posebno je veliki rezultat i značajan korak koji je učinjen od strane Trgovinske i Industrijske Komore Mađarske, osnivanjem posebne sekcije za Zapadni Balkan, koja ima za zadatak da dalje razvija privrednu-trgovinsku saradnju s tim regionom. Nova sekcija prvenstveno ima za cilj, da u regiji (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo) pomogne domaćim firmama u njihovim naporima za nastup na tržišta. Za predsednika sekcije je izabran gospodin Atila Galamboš, direktor firme Communautrade Europe Kft. Po našoj proceni, istaknute oblasti bilateralne saradnje mogu biti: građevinarstvo, energetika, komunalna infrastruktura i upravljanje i očuvanje životne sredine, elektrotehnika, prehrambena industrija i poljoprivreda. Mađarske nudi i postojeća iskustva na raznim poljima o pripremama za članstvo u Evropskoj Uniji, a naročito na planu razvoja malih i srednjih preduzeća. Ervin Szél


Mađarski privrednik

Sekcija za zapadni Balkan TIKM Sekcija za zapadni Balkan Trgovinske i industrijske komore Mađarske uz učešće 4 mađarskih firmi osnovana je 3. jula 2012. Predsednik je Atila Galamboš, izvršni direktor Communautrade Europe Kft. Sekretar je Ana Tepeš. Cilj sekcije je pomoć mađarskim firmama za nastup na tržištima ove regije, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu. Svojim istaknutim zadatkom smatra širenje poslovnih mogućnosti, a u tom cilju organizuje susrete privrednika, informativne forume i posete privrednih delegacija, a firmama, koje im se obrate pomaže potrebnim informacijama. Pored toga podržavala je svoje članice u nastupu na sajmovima i izložbama partnerskih zemalja.

U svom radu Sekcija sarađuje sa regionalnim i zemaljskim komorama partnerskih zemalja, kao i sa trgovinskim organizacijama, predstavništvima mađarskih firmi u tim zemljama. Član sekcije može postati svako u Mađarskoj registrovano pravne lice, koje je registrovan član Komore, i koje na e-mail adresu nybalkani.tagozat@mkik.hu pošalje popunjen i potpisan upitnik sa web stranice Sekcije (http.//www.mkik.hu/index.php?id=6255). Sekcija u 2013. godini organizuje seriju manifestacija, koja ima za cilj, da 5 zemalja, koja pripadaju sekciji (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora) prikažu svoje poslovno okruženje. Zainteresovani će dobiti informacije o aktuelnom stanju privrede datih zemalja, o mogućnostima ulaganja, o bilateralnim ekonomskim odnosima, a na kraju tih manifestacije mogućnost predstavljanja dobiće one firme. koje su postigle poslovne uspehe u tim zemljama. Na manifestacijama govoriće predstavnici amba-

sada, ministarstva i raznih preduzeća. Manifestacija Sekcije o Makedoniji održaće se 19. marta 2013. u Budimpešti. Sekcija ove godine planira posetu privrednih delegacija Makedoniji i Crnoj Gori. O manifestacijama i o putovanjima zainteresovani mogu dobiti detaljnije informacije na web stranici www.mkik.hu, podtačka Manifestacije, događaji Sekcije za zapadni Balkan. Rado očekujemo javljanje onih firmi, koje se interesuju za zemlje Zapadnog Balkana i koje bi rado učestvovale u radu Sekcije. Takođe očekujemo i javljanje onih firmi iz navedenih zemalja, koje traže partnere iz Mađarske: nybalkani.tagozat@mkik.hu. 19


Mađarski privrednik MAĐARSKA I BOSNA I HERCEGOVINA:

Sve življi privredni odnosi Privredni odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovine datiraju od sredine 90-ih godina - od vremena osnivanja zemlje – kada je i Mađarska želela da učestvuje u obnovi zemlje, koja je mnogo propatila za vreme rata. Kao pomoć slali smo medicinske instrumente i lekove. Kao ekonomski savetnik prvi put sam boravio u Sarajevu 1995. godine, učestvujući na tadašnjim konferencijama za obnovu. Danas opet u svojstvu ekonomskog savetnika pomažem međusobno nalaženje privrednika dve zemlje, kao i razvoj trgovine i ulaganja. Privreda Bosne i Hercegovine se do danas konsolidovala, njene firme ravnopravno učestvuju u evropskoj trgovini i u privrednim odnosima. Iako bi bilo potrebno poboljšati poslovno okruženje, ekonomski odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovine od najniže tačke u 2009. godini ponovo se dinamično razvijaju i stoje pred daljnjom perspektivom. Potpisani su svi bitniji bilateralni sporazumi između Mađarske i Bosne i Hercegovine koje uređuju privredne odnose – među njima i sporazum o zaštiti ulaganja, o eliminisanju dvojnog oporezivanja ili sporazum a međunarodnoj drumskoj špediciji. Bilateralni sporazum o privrednoj saradnji, koji je potpisan 2006. godine, kao i Mešovita komisija za 20

privredu Mađarske i Bosne i Hercegovine, čija se 3. sednica u Sarajevu upravo očekuje maja ove godine, daje okvir za utvrđivanje pravaca razvoja privrednih odnosa kao i za otklanjanje prepreka.

Promet roba U našim privrednim odnosima trgovina ima pretežnu ulogu. Ona je posle izrazitog pada u 2009. godini u 2010. povećana za 17%, a 2011. sa 9%. 2011. naš eksport je iznosio 266 miliona evra, a izvoz iz Bosne i Hercegovine je iznosio 86 miliona evra. Iako Mol od 2011. godine Bosnu i Hercegovinu ne snabdeva gorivom iz

Mađarske, ovo smanjenje od cca. 40 miliona evra druge grane su uspele kompenzirati. Povećanje je nastavljeno i 2012. godine, pošto prema našim preliminarnim podacima izvoz je povećan za 11%. Potražnja zasnovana na komplementarnom karakteru dve privrede, i na osnovu aktivnosti firmi, promet 2013. godine može dostići 400 miliona evra. U ukupnom spoljnotrgovinskom prometu Bosne i Hercegovine od 12,1 milijarde evra Mađarska zauzima veoma povoljno 8. mesto iza Hrvatske, Srbije, Nemačke, Italije, Slovenije, Austrije i Švajcarske. Turska je iza nas na 9., a Rusija je svega na 26. mestu. Imajući u vidu privrednu povezanost bivših jugoslovenskih

Spoljna trgovina Mađarske sa Bosnom i Hercegovinom Naziv Ukupno Hrana, piće, duvan Sirovine Energenti Prerađevine Mašine, mašinska oprema Izvor: KSH

Izvoz 2010 265,4 54,7 19,9 33,1 107,4 50,3

u milionima EUR Uvoz

2011 258,1 64,3 25,5 8,4 114,1 45,8

2010 78,5 0,7 16,1 0,6 57,5 3,6

Saldo 2011 86,0 0,6 15,1 3,4 64,8 2,1

2010 186,9 54,0 3,8 32,5 49,9 46,7

2011 172,1 63,7 10,4 5 49,3 43,7


Mađarski privrednik

republika, zatim da nismo neposredni susedi – ovo je veoma dobar rezultat, koji se naravno može i mora popraviti. Uloga Federacije trenutno je određujuća u mađarsko-bosansko-hercegovačkim odnosima. 68% izvoza iz Mađarske odlazi u FBiH, 27% u RS, 5% u DB. 64% našeg uvoza potiče iz FBiH, a 36% iz RS.

Mogućnosti trgovine, perspektivne grane, proizvodi Uslove robne razmene između Bosne i Hercegovine i Mađarske reguliše trgovinski sporazum između Bosne i Hercegovine i EU. Trgovinski prilog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa EU je stupio na snagu 1. jula 2008. Carine i kvote su ove godine postigle minimalni

nivo, što je bio i cilj. Na 95-97% roba poreklom iz EU nema carina, ali za pojedine prehrambene, tekstilne ili metalne industrije se i dalja plaćaju carine. Informacije o carinama i kvotama proizvoda iz Mađarske (EU) dostupne su na sledećem linku: http://www.dei.gov.ba/bih_i_eu/ssp/ Default.aspx?id=1172 Široka paleta proizvoda iz Mađarske je tražena u Bosni i Hercegovini: U agraru i u industriji hrane tradicionalno se traži: pšenica, proizvodi mlinarske industrije, živine, goveđe meso, konzerve voća i povrća, hrana za životinje, male poljoprivredne mašine, hemikalije. Jestivo ulje Floriol iz Mađarske je vodeće na tržištu Bosne i Hercegovine, 2010. i 2011. je osvojilo naziv „superbrenda“. U širem krugu možemo obezbediti energetske i električne mašine, delove dalekovoda, hemijsku robu, delove za automobile, kartonsku robu, materijale za ambalažu, staklo, itd. U oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine naše firme bi rado učestvovale u projektovanju putne mreže, među njima i koridora 5/c (CEH kft. i Unitef Kft.), u rekonstrukciji toplana, kanalizacije, vodovodnih mreža, za koje možemo obezbediti i uređaje za prečišćavanje vode (Kexport klaster, Mađarski klaster za vodoprivredu) kao i izolirane cevi (Isoplus Kft.), itd; Za učešće mađarskih firmi u oblasti infrastrukture povoljno finansiranje predstavlja kredit Eximbanke kupcima, što je i dokazano u slučaju investicije tuzlanskog prečistača. Firme iz Mađarske i Bosne i Hercegovine mogu zajedno aplicirati na međunarodnim tenderima (Svetske banke, EBRD, EU). Mađarska iz Bosne i Hercegovine uglavnom kupuje metale, minerale, među njima boksit, proizvode tekstilne industrije, nameštaj, hemijsku robu, proizvode drvoprerađivačke industrije. 21


Mađarski privrednik

Naša ulaganja kapitala Bosnia i Hercegovina – a naročito Federacija – nam je važan partner i u izvozu kapitala i uključivanja u procese privatizacije. Do sada je oko pedesetak mađarskih firmi uložilo oko 120140 miliona evra. Najveći ulagač je konzorcijum MOL-INA, koji je stekao 67% udela u firmi Energopetrol d.d., i koji ima ukupno 110 benzinskih stanica. MAL Zrt. je kupio rudnik boksita u Jajcu, a Messer Hungarogaz Kft. Plin Sarajevo. Fornetti Kft. je otvorio svoje prodavnice, itd.

22

Bosni i Hercegovini je potreban strani kapital, u zemlju je od 1994. godine ušlo svega 6,2 milijarde EUR FDI. Firme iz Mađarske i trenutno istražuju mogućnost ulaganja. MVM (Mađarska elektro privreda) zajedno sa Elektroprivredom BiH razmatra mogućnost ulaganja u elektrane, koja bi se vratila dugoročnim obezbeđenjem električne energije. OVIT je zainteresovan za poslove održavanja na dalekovodima. Firma „Olajterv“ bi želela da se uključi u izgradnju gasovoda.

Mogućnosti, podrška za stvaranje kontakata Mislim da će od 2013. privreda i Mađarske i Bosne i Hercegovine prevazići stagniranje i može se očekivati rast bruto domaćeg proizvoda. Mađarskoj su potrebni proizvodi iz Bosne i Hercegovine: boksit, energenti, a Bosni i Hercegovini bi bili potrebni: kapital iz Mađarske, pšenica ili jestivo ulje. Uzajamne potrebe, uspostavljeni odnosi obezbeđuju dobre osnove za dalju saradnju. Za firme iz Mađarske poslovno okruženje, različiti pravni i institucionalni sistemi u tri delova države, loša platežna sposobnost predstavlja rizik. Može se očekivati, da će projekti podržavani od strane Evropske unije za poboljšanje poslovnog okruženja uskoro doneto nove rezultate. Naša privredna saradnja bi se mogla još intenzivnije razvijati, ako bi se uz saglasnost stranaka formirale stabilne vlade, koje bi preuzi-

manjem evropske regulative i njihovim proširivanjem na entitete što pre učinile, da država čini jedinstven ekonomski i privredni prostor. Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske u Sarajevu izgradnju kontakata između firmi iz Mađarske i Bosne i Hercegovine pomaže prilagođenim informacijama. Kancelariji godišnje se obrati stotinjak mađarskih i pedesetak bosansko-hercegovačkih firmi. Njima smo obezbedili informacije o tržištu, proizvodima i postupcima, davali savete i povezivali ih sa potencijalnim partnerima. Sarađujemo sa Mađarskom agencijom za razvoj ulaganja i izvoza (HITA), koja podržava pojavljivanje naših firmi u Bosni i Hercegovini. Tradicionalni smo izlagači na Međunarodnom sajmu u Mostaru, posećujemo Poljoprivredni sajam AGROS u Banja Luci kao i Opšti sajam (ZEPS) u Zenici. Ako su Vam kao predstavniku firme iz Bosne i Hercegovine potrebni partneri, roba ili kapital iz Mađarske, slobodno nam se obratite, Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske u Sarajevu stoji Vam na raspolaganju. Pomoći ćemo Vam prema našem najboljem znanju. Dr Tibor Šilt (Dr. Sült Tibor) vodeći diplomata za spoljnu ekonomiju Ambasada Mađarske u Sarajevu 71000 Sarajevo, Splitska 2. Tel.: +387/33/205-302 E-mail: sarajevo@hita.hu


Mađarski privrednik

Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju (Hungarian Investment and Trade Agency – HITA) osnovan od strane Vlade Mađarske svoj rad je započeo 1. januara 2011. Zadatak Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju je da s jedne strane pospešuje ulaganja stranih firmi u Mađarskoj, a s druge strane podrška malim i srednjim preduzećima u njihovim nastupima u inostranstvu. HITA je centralni, samostalni budžetski organ pod upravljanjem ministra za nacionalnu ekonomiju. Među njegovim ciljevima nalazi se jačanje poverenja ulagača i pospešivanje ulaganja prvenstveno u regijama, koja su u nepovoljnom ekonomskom položaju. Posebno važan cilj predstavlja jačanje malih i srednjih preduzeća, pošto se na taj način želi doprineti ostvarivanju jednog od najvažnijih prioriteta novog programa Vlade, a to je povećanje zaposlenosti. U okviru Ureda samostalno odeljenje podržava rad Enterprise Europe Network-a, koji je osnovan radi podrške i razvoja malih i srednjih preduzeća. HITA pored centrale u Budimpešti ima šest regionalnih predstavništava u Mađarskoj, a aktivnosti HITA-e na pospešivanju ulaganja i izvoza potpomaže mreža diplomata za spoljnu ekonomiju, koji raspolažu veoma dobrim poznavanjem lokalnih prilika, kao i razgranatim sistemom veza. Radi razvoja poslova HITA pruža podršku prvenstveno

spoljno-ekonomske aktivnosti malih i srednjih preduzeća i to u pogledu privrednih grana i ciljnih tržišta obuhvaćenih Strategijom spoljne ekonomije. Obavlja analizu firme, organizuje posete preduzećima sa ciljem, da se snimi situacija oko izvoznih artikala, inovativnih tehnologija i usluga, kao i uspostavljanja ličnih kontakata i konsalting za razvoj poslovanja. Ured razvija baze podataka za traženje poslovnih i inovativnih partnera, organizuje međunarodne izložbe i susrete privrednika, po potrebi obavlja usmereno traženje partnera i potpomaže međunarodnu saradnju putem uključivanja u međunarodne konkursne konzorcije. Radi pospešivanja stranih ulaganja u Mađarskoj HITA pruža informacije i organizuje razne programe. Nalazi potencijalne strane investitore, održava kontakte s njima i pomaže im u donošenju odluka o eventualnim ulaganjima, odnosno pospešuje ih u njihovim namerama za reinvestiranje. Pruža savete firmama u vezi konkretnih pitanja, učestvuje na stručnim manifestacijama, predlaže lokacije i organizuje posetu firmama, sedištima.

Pospešivanje ulaganja Prema podacima za treći kvartal 2012. godine trenutno HITA brine o 90 projekata pored 57 drugih poslova. Prošle godine investitori su se prvenstveno zanimali za mogućnosti ulaganja u auto industriju. Obraćali su im se takve velike međunarodne kompanije (Kanada, SAD, Nemačka, Francuska), koje u toj industrijskoj grani raspolažu značajnim potencijalom. Ti projekti su se pojavili usled multiplikatorskog uticaja uspešnih velikih ulaganja Daimler-a i AUDI-ja. U uslužni sektor strani kapital prvenstveno pristiže iz SAD i zapadno-evropskih zemalja. Ukupna vrednost portfelja može obezbediti blizu 1722 miliona 23


Mađarski privrednik

EUR kapitala za nacionalnu privredu. Broj novih radnih mesta u slučaju povoljnih odluka o ulaganju direktnog stranog kapitala može dostići 17.235. Saradnici Ureda su imali aktivnu ulogu u realizaciji ulaganja Opela, Avisa, Givaudana, Stadlera, TEVA i Rehau. Program za naselja koja se ističu u podržavanju ulaganja HITA je u drugoj polovini prošle godine započeo je u regiji severne Mađarske, a diplome o tom priznanju uručene su predstavnicima 18 naselja. Radi razvoja soft elemenata dobavljača u okviru programa „Fit for automotive“ ured je organizovao dve manifestacije, putem kojih domaće firme mogle su se upoznati sa nabavkama preduzeća iz auto industrije, koje su u francuskom odnosno nemačkom vlasništvu. U okviru menadžment programa „Lean-Kainzen“ inženjere 14 domaćih firmi su uključili u stručno usavršavanje o metodama za upravljanje proizvodnje i smanjenja troškova. Kao rezultat sporazuma o razvoju saradnje na dobavljačkom planu sa General Motors-om 6 novih firmi iz Mađarske je nominovan za dobavljača GM, a krajem novembra u Sentgothardu je održana manifestacija za dobavljače. 24

baze podataka (berza kapaciteta) može doprineti jačanju kooperantskih mogućnosti domaćih firmi.

Podsticaj izvoza

Ured ne pomaže samo dobavljače iz auto industrije, nego i u mašinskoj industriji, pa i elektronici (npr. Konecranes: Miškolc, Samsung: Jasfenjsaru) organizovan je forum za dobavljače. Ured radi na uspostavljanju baze podataka dobavljača i za e-market. Suština baze podataka jeste da mađarske velike firme i dobavljači sa praksom na jednom mestu mogu pronaći potrebe, sposobnosti i mogućnosti. E-market

HITA domaćim MSP u nastupu na inostranim tržištima pomaže s jedne strane omogućavanjem njihovog predstavljanja na izložbama, sajmovima, s druge strane organizacijom susreta privrednika i konferencija – koji su povezani sa posetama visokih predstavnika inostranstvu i međunarodnih delegacija Mađarskoj, zatim sa sastancima privrednih delegacija i međuvladinih mešovitih komisija. Na granskim i multisektoralnim međunarodnim izložbama, sajmovima i susretima privrednika, kao i u okviru bilateralnih razgovora stranih uvoznika i poseta firmama HITA je pomogla u uspostavljanju međunarodnih poslovnih odnosa za oko 2200 preduzeća i firmi. HITA je samostalno ili kao suorganizator organizovao je brojne konferencije sa učešćem od oko 390 firmi iz Mađarske. U okviru uspostavljanja neposrednih kontakata računa se, da zahvaljujući navedenim aktivnostima domaća preduzeća će u naredne


Mađarski privrednik

Poslovna mreža Karpatske regije

3 godine ostvariti veći izvoz za oko 195 miliona EUR, a samo u roku od godinu dana to očekivano povećanje iznosi 65 miliona EUR.

Enterprise Europe Network Mreža Enterprise Europe Network (EEN) osnovana je 2008. To je jedina mreža Evropske komisije za razvoj preduzetništva, koja deluje u 51 države u blizu 600 institucija. U trenutnom EEN raspisu HITA-e do sada je uključeno blizu 1600 firmi u domaće manifestacije, treninge radi prenošenja informacija i sticanja novih saznanja, seminare i radionice. Firmama su pružene savetodavne usluge u više od 600 slučajeva.

Pomoću EEN preko 300 firmi je učestvovalo na međunarodnim susretima privrednika i poslovnim razgovorima sa posetama firmi, pa je obavljeno blizu 2000 poslovnih razgovora. U okviru „follow up“-a 27 firmi je obavestilo HITA da je potpisala sporazum o međunarodnoj saradnji sa stranom firmom. U organizaciji domaće mreže HITA na 50 manifestacija učestvovalo je 893 MSP. Sa drugim organizacijama i strukovnim odeljenjima HITA regionalna mreža je sarađivala u organizaciji još 77 raznih manifestacija. Važan cilj je, da ulagački potencijali u Mađarskoj budu predstavljeni merodavnim stranim partnerima, diplomatama, agencijama za ulaganja, komorama i drugim predstavnicima stakeholder-a u Mađarskoj.

U strateškoj saradnji Ministarstva nacionalne ekonomije (MNE), Mađarske trgovinske i industrijske komore (MTIK), Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju (HITA), izgrađena je Poslovna mreža Karpatske regije. Cilj mreže je da pomogne međusobnom otvaranju zemalja Istočne i Srednje Evrope prema privredama drugih, i da doprinese tome, da ovaj prostor postane priznata, međusobno povezana i jaka privredna regija. Mreža ima kancelarije za razvoj poslova, koje stvaraju most između MSP Karpatskog basena i pomažu u uspostavljanju i izgradnji prekograničnih trgovinskih i privrednih odnosa. (Detaljne informacije: www.crbnet.eu) Ako Vas interesuju poslovne mogućnosti u Mađarskoj, obratite se saradnicima Nacionalnog ureda za spolojnu ekonomiju odnosno stručnim diplomatama za ekonomske odnose!

E-mail: info@hita.hu Web: www.hita.hu 25


Mađarski privrednik

Proizvođači auto delova udruženi u savez Zemaljski savez proizvođača auto delova Mađarske (MAJOSZ) svoju osnivačku sednicu održao je aprila 1993. godine. Rešenjem Suda glavnog grada od 18. juna 1993. god. registrovana je kao društvena interesna organizacija. Od sredine 2000. godine članovi smo organizacije European Association of Automotive Suppliers, odnosno CLEPA, što je sastavljena reč od početnih slova naziva na francuskom jeziku. CLEPA je interesna organizacija industrije auto delova Evropske unije, kao svojevrsna kišobranska organizacija saveza auto industrije, koja funkcionišu u zemljama članicama Evropske unije. Za nas je velika čast, što u međunarodnoj organizaciji mi predstavljamo Mađarsku. Prema našem Statutu – u skladu sa namerama vlasti – cilj nam je zastupanje ekonomskih i društ­venih interesa firmi, koje rade u oblasti proizvodnje auto delova i sklopova u Mađarskoj. Cilj nam je, da ova industrijska grana dobije realno međunarodno društveno i ekonomsko priznanje, kao i njihovo integrisanje u Evropsku uniju. Želimo da pomognemo našim članovima u oblasti tehničkog razvoja, trgovine i poslovanja. Poboljšanje konkurentnosti, redovno informisanje, širenje njihovih privrednih i tržišnih veza smatramo našim prvenstvenim zadatkom. Želimo postići, da naši članovi dospeju na što višu stepenicu dobavljačke lestvice, da svoju delatnost pomere od proizvodnje jednostavnih proizvoda ka složenijim sklopovima, od uslužne proizvodnje do kompleksne delatnosti, koja u sebi ima i razvojne elemente. Našim članstvom je pok­ri­vena cela zemlja. 26

Podaci naših članova i prijatelja se nalaze u bazi podataka na adresi www.majosz.hu, gde se mogu naći sve najvažnije informacije. Među našim članovima podjednako su prisutni proizvođači glavnih sklopova, jednostavnih sklopova i delova. Naše članice su dobro reprezentovane od strane našeg predsedništva od 7 članova. Obavljanje dnevnih zadataka obezbeđuje sekretarijat pomoću stručnih komisija. U Savetu za usaglašavanje interesa mi zastupamo interese poslodavaca domaćih proizvođača auto delova. Godišnje organizujemo 20-tak stručnih manifestacija, konferencije, stručnih predavanja, susreta privrednika, sastanaka dobavljača, itd. Deo ovih manifestacija održavamo u zemlji, a većinu u inostranstvu. Kao deo marketinških aktivnosti naših članova godišnje organizujemo učešće na 7–8 stručnih izlož­ bi. Imamo radne kontakte odnosno razmenu informacija sa savezima auto industrije iz 60-tak zemalja. Našu efikasnost dokazuju i podaci, da i pored toga, što je članstvo u našem savezu dobrovoljno, za proteklih 18 godina broj članova se stalno povećavao i trenutno imamo 210 članova i 84 organizacija, koja podržavaju naš rad. Herbert Rup (Rupp Herbert) predsednik Laslo Bogdanovič (Bogdanovits László) generalni sekretar


Mađarski privrednik

Zaptivna tehnika: • Promet bezazbestnih zaptivnih ploča i pletenica, • sečenih, gotovih zaptivača i zaptivača s kliznim prstenovima. Industrijske armature: • promet kompenzatora, • kuplunga, • ventila i slavina. Industrijska i tehnička creva: • promet priključaka za creva. Naši ostali proizvodi: • gumene ploče, gajtani, poluge, • silikonski i teflonski proizvodi, • polugotove plastične futrole, filcevi, itd. Gumex Kft. H-1182 Budapest, Vajdahunyad u. 2. Тel.: +36/1/292-0649 • Faks: +36/1/292-4544 E-mail: gumex@gumex.hu • Web: www.gumex.hu

27


Mađarski privrednik

Konecranes je raspolaganju naručiocima svojim vrhunskim proizvodima i uslugama i u Srbiji. • Izgradnja novih dizalica i kranskih staza, • servis i modernizacija postojećih kranova, • prodaja i servis viljuškara. Kontakti: 28

Na srpskom jeziku: +38/16/344-9855 Na engleskom i na mađarskom jeziku: +36/20/979-8833 www.konecranes.rs • www.konecranes.com • hungary@konecranes.com QUAY CrAnes

YArd CrAnes

reACh stACkers

FOrkLiFt trUCks

COntAiner trUCks

strAddLe CArriers

BULk UnLOAders

shipYArd CrAnes

serviCe

YArdit


Mađarski privrednik

Revolution in Motion Control... Soft Motion Development System PLCopen graphical programing Real time debugging Precision 3D interpolation Fastest PC-based automation

29


Mađarski privrednik Elastičnost, pouzdanost i kvalitet u livenju: Vághi és Társai Kft.

Naša delatnost: • livenje aluminija pod pritiskom (veličina mašina za livenje 220t-1000t) • Broj mašina za livenja Al 12 kom (4 ćelije za livenje) • Al legure DIN-226; DIN-231; DIN-239 • livenje Zn pod pritiskom (veličina mašina za livenje 40t-200t) • Broj Zn mašina za livenje 6 kom • površinska obrada liva • obrada Brother mašinom • projektovanje, proizvodnja i održavanje proizvodnih alata • praškasto lakiranje • proizvodnja za industriju elektronike, mašinske industrije, građevinarstva, energetike, regulaciona tehnika vazduha i gasa • indirektni dobavljač autoindustrije

Naša vrlina: • elastičnost • izvanredan kvalitet • pouzdanost • ISO9001/2009 sistem za upravljanje kvalitetom i ISO14001 sistem za upravljanje životnom sredinom • savremene ekološke tehnologije

Za našu Weingarten mašinu za livenje od 2500 tona očekujemo vaše narudžbe!

Daljnje informacije: www.vaghi001.com

Tražite našu ponudu: jozsef.lovas@vaghi.hu • miklos.vaghi@vaghi.hu

Vághi és Társai Kft.

H-2233 Ecser, Ady Ipartelep 2. • Tel.: +36/20/4649-272 • +36/30/6330-450 30

Pažnja! 500 m od autoputa i 3 kilometara od budimpeštanskog aerodroma prodaja INDUSTRIJSKIH NEKRETNINA sa kompletnom infrastrukturom u vlasništvu.


Mađarski privrednik

31


Mađarski privrednik

32


Mađarski privrednik

33


Mađarski privrednik

34


Mađarski privrednik

VAGE

ŠIVAĆE MAŠINE ZA ZAŠIVANJE JEE V VREĆA REĆ ĆA MP-ZBG

TMS-PLUS18/60

MP-ZBSZG

Naši proizvodi: mostne vage, vage za uvrećavanje, tehnološke vage, stolne i skladišne vage, transportne trake, šivaće mašine za zašivanje vreća. IZ NAŠE AŠE P PO PONUDE: ONUDE: Jedinstvena rešenja u oblasti merne tehnike, izvanredan kvalitet, kvalite valitet, pouzd p ani i tačni uređaji, povoljne cene. pouzdani METRIPOND METRIPON MET RIPON ND PLUS S MÉRLEGTECHNIKA KFT. H-6800 H-680 0 Hódm Hódmezővásárhely, ezővásárhely, str. Bajcsy-Zs., nr. 70 Tel.:: ++36-62-5 Tel 36 62 530-870 • Fax: +36-62-242-022 36-62-5 +36-62-530-870 E-mail: info E-mai nfo@m mplus.hu • www.metripond.com info@mplus.hu

35


Mađarski privrednik Proizvodnja osnovnih kompaund sirovina (granula) od poliolefina, naročito PP (polipropilena), koje mogu biti punjene talkom, kredom ili ojačane staklenim vlaknima, zatim specijalnih svojstava i različitih boja: • za brizgane proizvode: prvenstveno za potrebe auto industrije, domaćinstva i električnu industriju • za ekstruziju: prvenstveno za proizvodnju cevi

Inno-Comp Kft. H-3580 Tiszaújváros, Vegyészek u. 8. Web: www.inno-comp.hu

Šandor Šuhajda (Suhajda Sándor) suhajda.sandor@innocomp.hu Tel.: +36/49/542-084 /126 Faks: +36/49/522-509

Našim budućim partnerima nudimo: sredstva za negu, lič­ nu higijenu i čišćenje španskih, grčkih i nemačkih proizvođača dopunjeno sa aktuelnim se­ zonskim proizvodima. Našu ponudu (Amalfi, Aroxol, Arrix­ aca, Chirton, Eg­Gü, Septona, S’nonas és Trompy) karakteri­ še prijemčiv dizajn i povoljne cene. Za zajednički rad tražimo veletrgovce i preprodavce! Jezik komuniciranja: mađarski, engleski, nemački, španski.

Agriment Kft. H­6729 Szeged, Mozdony u. 12/c. Tel.:+ 36/62/551 351 • +36/30/326 1840 info@agriment.hu • www.agriment.hu 36


Mađarski privrednik

37


Mađarski privrednik

Brašno od Agromolnar-a! iliti:

Proveren kvalitet, zadovoljni partneri! Osnovna delatnost mlina u Totkomlošu sa višedecenijskim iskustvom, koji je u vlasništvu Agromolnar Kft. je prerada pšenice i plasman brašna. Stručnjaci sa ozbiljnim znanjem i iskustvom u ovom pogonu godišnje prerađuju 20.000 tona najkvalitetnije pšenice. Razna brašna proizvedena u ovom pogonu plasiraju isključivo bez aditiva!

Proizvodi se pakuju u vreće od 1, 20 i 50 kilograma, ali se kupcima nude i u rinfuzi. Brašno Agromolnar Kft-a se prvenstveno nudi direktnim korisnicima – pekarama, poslastičarnicama, proizvođačima testenina – ali njihovi proizvodi se podjednako mogu naći u veleprodaji i u maloprodaji, a takođe se direktno prodaju i stanovništvu.

Asortiman proizvoda: • Pšenično belo hlebno brašno, BL-80 • Pšenični fino brašno, BL-554 • Pšenično brašno, BL-65 • Pšenično polubelo hlebno brašno, BL-112 • Konzumni griz • Pšenično meko brašno za kore, BFF-55 • Graham brašno • Konzumne pšenične mekinje • Mekinje za stočnu hranu • Pšenično brašno za stočnu hranu • Pšenične klice za stočnu hranu • Pšenica (nestandardna) • Brašno od raži preprodaju.

E-mail: zsszojka@agromolnar.hu Web: www.agromolnar.hu 38


Mađarski privrednik

39


Mađarski privrednik

40


Mađarski privrednik

41


Mađarski privrednik

42



Mp 2013 1