Page 1

cena 50 den.

br.104, sreda 6 april 2011

Bi­ba Do­de­va

Lek­cii po iskre­nost To­mi Sal­kov­ski

Ne­koi po­i­na­kvi pri­kaz­ni

Ivan­na Ha­xi­ev­ska

Ma­ri­ja Ki­~ev­ska

Znam {to sa­kam

Go ~e­kam Cr­ni­ot le­bed

Edi­to­ri­jal Klu~­ni pro­let­ni tren­do­vi

\oko Taneski

Ja pronajdov

rodenata sestra


4 | 1E


SODR@INA... 007 - Ob­je­ktiv

021 - Profil

028

str.

036 - Semejno

|OKO TANESKI 065- Bioritam

v.d. Gla­ven i od­go­vo­ren ured­nik \or­ge Sto­ja­nov Gra­fi~­ki urednik Ele­na Xekova Pomo{nik glaven urednik Ke­ti Mic­kov­ska No­vi­na­ri Ka­te­ri­na Tra­ja­nov­ska, Dra­gi­ca Hri­sto­va, Ele­na Iva­no­ska Frosina Arizankoska Gra­fi~­ka re­dak­ci­ja Maja Piponska, Elena Toevska, Dragan Stojanovski Ured­nik na fo­to­gra­fi­ja Ani i Dimi Fo­to­gra­fi­ja Ni­ko­la Ja­ki­mov i Viktorija Milevska Le­ktor Lil­ja­na Pe­tru­{ev­ska-Ko­~ov­ska Ilvana Eftoska-Mir~eska Mar­ke­ting marketing@1e.com.mk tel. 3299-877, 3299-864 faks. 3299-870

040 - Ako mo`e{ kirili~no 050 - Editorijal

082 - Zdravje 084 - Odbrojuvawe 088 - Miris i vkus

Kon­takt 02 3299-865, 3299-888 redakcija@1e.com.mk ul. Pero Nakov br. 60, Skop­je

Pe­~a­ti Pe­~at­ni­ca „Mi­sir­kov“ tel. 02 5511-333 Iz­da­va PLUS PRODUKCIJA DOOEL Di­stri­bu­ci­ja Plus Pro­duk­ci­ja tel. 2580-020 2580-021

1E | 5


POL VAN DAJK Ÿ BAAL Ÿ SAMOVILSKO JAJCE Ÿ IDOL Ÿ

bjektiv

14 str.

Pec­ko, na­{i­ot be­stra­{en kri­ti­~ar

Ma­ni­fe­sta­ci­ja­ta MODEN VIKEND na 23 mart be­{e otvo­re­na so eksk­lu­ziv­na­ta re­vi­ja na emi­nent­ni­ot RISTO BIMBILOSKI. Kre­a­tiv­ni­ot Ohri­|a­nec {to ka­ri­e­ra­ta ja gra­di na re­la­ci­ja Pa­ riz-Wu­jork-Mi­la­no i po­ra­ne­{en di­zaj­ner vo pa­ri­ska­ta mod­na ku­}­a „Luj Vi­ton“, prv­pat pri­ka­`a re­vi­ja vo Ma­ke­do­ni­ja.

1E | 7


SKOP­JE POD Simp­so­no­vi

Za­{ti­ten od ra­di­ja­ci­ja

I plej­bojza­ja­~i­ci pro­{e­taa po skop­ski­ ot plo­{tad

Grup­na­ta ma­ska „Ta­bu“, prog­la­se­na za naj­do­bra Yvez­di­te na Mu­len Ru`

Me­di­cin­ski se­stri so pod­ve­zi­ci

8 | 1E

Hi­rur­got na de­lo


D MA­SKI Pi­ra­ti od Ka­ri­bi­te

Xo­ker ka­ko ins­pi­ra­ci­ja

Sled­be­ ni­ci­te na egi­pet­ska­ta kra­li­ca Kle­o­pa­tra Ba­lot na vam­pi­ri­te

[trum­fo­vi vo ur­ba­no iz­da­nie

Skopjani odli~no se zabavuvaa

Li­kot na |a­vo­lot be­{e ed­na od naj­eks­po­ ni­ra­ni­te

1E | 9


I ma­ne­ke­not Alek Na­u­mov­ski na za­ba­va­ta

Vi­zu­el­ni­te efe­kti so­vr­{e­no go do­pol­ni­ja {o­u­to

B

a­lot pod ma­ski so eden od naj­ do­bri­te svet­ski di­xei do­ pol­net so vrv­no oz­vu­~u­va­we i re­vo­lu­ci­o­ner­ni efe­kti u{te dol­go }e se pa­me­ti. Fa­no­vi­te na Pol Van Dajk u`i­vaa so ne­go­vi­te hi­to­vi od iz­mi­na­ti­ve dve de­ce­nii, kol­ku {to ho­land­ska­ta yvez­ da e aktiv­na na ele­ktron­ska­ ta mu­zi~­ka sce­na. At­mo­sfe­ra­ta ja za­gre­vaa Na­vi­ga­tor, Bu­{a­va Az­bu­ka, Sa­te­lajt, Le­fank, Ni­ki­for i Ajs­berg. Or­ga­ni­za­to­ri na na­sta­not bea „Okto­pu­si en­ter­tej­mant“ i „Ur­ban dens“.

Spe­ktakl Kri­sti­jan i Jo­van se­ko­ga{ pri­sut­ ni na go­le­mi mu­zi~­ki na­sta­ni

10 | 1E

Ori­gi­na­len per­for­mans me­|u pri­sut­ni­te

Ba­lot pod ma­ski od grad­ ski­ot plo­{tad se pre­fr­li vo „Me­tro­po­lis are­na“


1E | 11


Spas na kul­tu­ra­ta

D

ram­ski be­{e pre­te­sen da gi so­be­re qu­bi­te­li­te, kri­ti­~a­ri­te, ko­le­gi­ te i po­~i­tu­va­~i­te na te­a­tar­ska­ta umet­nost koi doj­doa na pre­mi­e­ ra­ta na „Ba­al“ od Ber­told Breht, pret­sta­va­ta ko­ja ja re­`i­ra­{e Mar­tin Ko­~ov­ski. Po us­pe{­ni­te po­sta­no­vki vo pri­lep­ski­ot te­a­tar „Ta­pa­ni vo no­}ta“ i „Ka­fka­ski­ot krug so kre­da“, so ovaa no­va po­sta­no­vka Ko­~ov­ski u{te ed­na{ go sta­vi svo­jot pot­pis na tekst od Breht. Spo­red ne­go, sta­nu­va zbor za sil­na, su­ge­stiv­na i po­e­ti~­na pret­ sta­va za smrt­ta na kul­tu­ra­ta i mo­ra­lot vo ko­ja toj po­vtor­no si igra so te­a­ta­rot na zna­kot. Vo pret­ sta­va­ta igra po­go­le­ma akter­ska eki­pa od Dram­ski te­a­tar, a sce­no­gra­fi­ja­ta e na Ju­li­ja­na Voj­ko­va-Noj­ man i na Fi­lip Jo­va­nov­ski. Mu­zi­ka­ta ja pot­pi­{aa ~le­no­vi­te na „Fol­tin“.

Te­a­tar­ski­te kri­ti­~a­ri Ivan Iva­no­ski i To­dor Kuz­ma­nov­ski Bil­ja­na i De­jan Proj­kov­ski

Umet­ni~­ki­ot di­re­ktor na ve­le­{ki­ot te­a­tar, akte­rot Va­sil Za­fir­~ev

12 | 1E

Bla­go­ja ^o­rev­ski so del od se­mejs­tvo­to


Akter­ka­ta Bil­ja­na Be­li­~a­nec-Ale­ksi}

Bra~­na­ta dvoj­ka Jo­lev­ski

Sa­mo­vil­sko jaj­ce Di­re­kto­rot na MNT, De­jan Li­li}

Ma­ja Saz­da­nov­ska so svo­e­to mom­~e

S Pred pre­mi­e­ra: sce­no­gra­fot Fi­lip Jo­va­nov­ski

o te­a­tar­ska­ta pret­sta­va za de­ca „Sa­mo­vil­sko jaj­ce“ vo ko­ja akte­ri­te vo so­ra­bo­tka so „@i­to luks“ i „Vi­ta­lia“ gi po­du­~u­vaa naj­ma­li­te za zdra­vi­ot na­~in na is­hra­na, iz­mi­na­ti­ov vi­kend se otvo­ri te­a­tar­ski­ot ma­ra­ton po po­vod ro­den­de­not na Ma­ke­ don­ski­ot na­ro­den te­a­tar. „Sa­mo­vil­sko jaj­ce“ e pr­va­ta det­ska pret­sta­va {to se igra­{e na sce­na­ta na Ma­ke­don­ski­ot na­ro­den te­a­tar. Re­`i­ser e poz­na­ta­ta akter­ka Sne­`a­na Ko­ne­ska-Ru­si, ko­ja na­ed­no ja tol­ku­va­{e ulo­ga­ta na maj­ka­ta vo pret­sta­va­ta, a po­kraj nea igra­at To­me Vi­ta­nov, Mag­da­le­na Ri­zo­va^er­nih, Traj­~e Ge­or­gi­ev, Ale­ksan­dar [eh­tan­ski i Ju­li­ja Mil­ko­va. Si­no­li~­ka Trp­ko­va so ko­le­ga­ta Dac

1E | 13


Ka­ri­ka­tu­ra­ta ima svoi sled­be­ni­ci kaj mla­da­ta po­pu­la­ci­ja

S

o iz­lo`­ba na ka­ri­ka­tu­ri poz­na­ti­ot ka­ ri­ka­tu­rist Dar­ko Mar­ko­vi} od­be­le­`a zna­~a­en tri­kra­ten ju­bi­lej, 70 go­di­ni `i­vot, 50 go­di­ni ra­bo­ta i 30 go­di­ni po­sto­e­we na poz­na­ti­ot lik Pec­ko. Toa na ed­no me­sto gi so­bra ne­go­vi­te mno­gu­broj­ni pri­ja­ te­li, pod­dr­`u­va­~i i po­~i­tu­va­~i na do­bri­ot hu­mor i se­ka­ko, na aktu­el­ni­ot Pec­ko koj i na­ta­mu osta­nu­va da go priv­le­ku­va vni­ma­ni­e­to na ~i­ta­te­li­te. Po­pu­lar­no­sta na ne­go­vi­ot ju­nak, spo­red Dar-Mar, ne e sa­mo ne­go­va zas­lu­ga, tu­ku i na onie {to ja vo­dat dr­`a­ va­ta, od koi toj ja cr­pi ins­pi­ra­ci­ja­ta. Pec­ko e na­so­~en na toa da bi­de po­li­ti~­ki ana­li­ti­~ar, kri­ti­~ar, niz smea, niz hu­mor da go ka­`e ona {to go mis­li na­ro­dot, a ne­ma {an­si da go ka­`e, i pro­dol­`u­va so svo­ja­ta mi­ si­ja dra­go­ce­na za de­mo­kra­ti­ja­ta.

Pec­ko, na­{i­ot be­stra­{en kri­ti­~ar

Na ed­no me­sto mno­gu­te pri­ja­te­li, pod­ dr­`u­va­~i i qu­bi­te­li na kri­ti~­ko­to per­o na Dar­ko Mar­ko­vi}

Po­pu­lar­ni­ot Pec­ko vo qu­bov­na vr­ska

Dar­ko Mar­ko­vi}: 70 go­di­ni `i­vot, po­lo­vi­na vek ra­bo­ta i tri de­ce­nii po­sto­e­we na Pec­ko

Sto­jan An­dov i Di­mi­tar Mir­~ev me­|u po­ ~i­tu­va­~i­te na tvo­re{­tvo­to na Dar-Mar

Bo­ris Tra­ja­nov i Sil­vi i Vla­tko Plev­ne{ qu­bi­te­li na do­bar hu­mor

Del od bo­ga­ ti­ot avtor­ski opus na ka­ri­ ka­tu­ri ^e­sti­tki od no­ vi­nar­ka­ta Ma­ ri­ja Kon­do­va

14 | 1E


Stil­ska gra­di­na

Ko­lek­ci­ja­ta e na­me­ne­ta za mo­der­ni i ener­gi~­ni de­lov­ni `e­ni Na­ta­li Gru­bo­vi}, ed­no od za­{tit­ni­te li­ca

No­vi­te mo­de­li se de­lo na bliz­na~­ki­te Na­ta­{a i Na­ta­li­ja Ko­ce­vi

I

ns­pi­ri­ra­ni od pro­let­ta, so mo­to­to „Qu­bov, strast i cvet­ni mo­de­li za uba­vi no­vi po­~e­to­ci“, {tip­ska­ta mod­ na ku­}a „Asti­bo“ pri­re­di mod­na re­vi­ja vo skop­ski­ot ho­tel „Ale­ksan­dar pa­las“ ka­de {to na mno­gu­broj­na­ta pub­li­ka ì ja pret­sta­vi ko­lek­ci­ja­ta na­re­~e­na „Stil­ska gra­di­na“. Na cvet­na­ta sce­na pro­de­fi­li­raa kre­a­cii za se­zo­na­ta pro­let-le­ to 2011 na­me­ne­ti za mo­der­na­ta i ener­gi~­na de­lov­ na `e­na. No­va­ta ko­lek­ci­ja e de­lo na bliz­na~­ki­te Na­ta­{a i Na­ta­li­ja Ko­ce­vi i se od­li­ku­va so kla­si~­na ele­gan­ci­ja, le­`er­nost i ve­dri­na. 1E | 15


Po­sve­te­ni na do­mot Poz­drav­na re~ na Ga­bri­e­le To­ma­zi­na, eden od upra­vi­te­li­ te na K&K

Li­le Ko­ru­bin za­in­te­ re­si­ra­na za cvet­ni­te de­ko­ra­cii Me­|u go­sti­te i Go­ran Mi­ haj­lov­ski

I

ta­li­jan­ski­ot brend „Ko­in­ka­za“, po­sve­ten na vna­tre{­no­to ure­du­va­we na do­mot, od mi­na­ ta­ta ne­de­la im e do­sta­pen i na gra­|a­ni­te na Ma­ke­do­ni­ja. No­vi­ot sa­lon so po­vr­{i­na od 380 kva­drat­ni me­tri na uli­ca Sku­pi bb vo Skop­je nu­di {i­rok asor­ti­man na pro­iz­vo­di za mo­der­no ure­du­va­we na se­~ij dom {to gi za­do­vo­lu­va raz­li~­ni­te

16 | 1E

vku­so­vi. Bren­dot koj po­sto­ja­no gi sle­di naj­no­vi­te tren­do­ vi na svet­ski­te pa­za­ri i tra­ga po no­vi idei ovoz­mo­`u­va raz­li~­ni va­ri­jan­ti na de­ko­ra­ci­ja i da­va ~uv­stvo na top­ li­na i har­mo­ni­ja vo pro­sto­rot za `i­ve­e­we. Ma­te­ri­ja­li­te na „Ko­in­ka­za“ se ka­ra­kte­ri­zi­ra­at so uni­ka­ten stil koj go pret­sta­vu­va ita­li­jan­ski­ot duh, a na­ed­no gi kom­bi­ni­ra i tra­di­ci­ja­ta, so­vre­me­ni­te i et­ni~­ki­te mo­men­ti.


M

a­ni­kir, so­la­ri­um, ma­sa­`a, ma­ska na li­ ce... Fi­na­li­sti­te na „Ma­ke­don­ski idol“ gi po­~uv­stvu­vaa bla­go­da­ti­te koi gi nu­di poz­na­to­to koz­me­ti~­ko stu­dio „Em­pajr“. Or­ga­ni­za­to­ri­te na {o­u­to na nat­pre­va­ru­ va­~i­te im pri­re­di­ja u{te ne­kol­ku iz­ne­na­du­va­wa, gi od­ne­soa na ki­no i vo {o­ping, pa ia­ko se na po­~e­tok od svo­ja­ta ka­ri­e­ra, ve­}e gi tre­ti­ra­at ka­ko yvez­di.

Ido­li­te

na raz­u­ba­vu­va­we

1E | 17


Favoritot na `irito bez poddr{ka od publikata I Ivi­ca sed­na na `e­{ko­to stol­~e, no sa­mo na­kra­tko

Ener­gi­~en na­stap ka­ko i se­ko­ga{

18 | 1E

Po­mal­ku {ar­mi­ra­we, po­ve­}e pe­e­ we, mu po­ra­ ~a `i­ri­to, no i po­kraj ne­ga­tiv­ni­ te ocen­ki za ne­go­va­ta iz­ved­ba, se­pak osta­na vo igra


Bil­ja­na naj­pod­lo`­na na trans­for­ma­cii

Vi­ktor ve­}­e ima ar­mi­ja obo­`a­va­tel­ki

Ka­li­o­pi na svo­i­te fa­vo­ ri­ti vo vto­ ra­ta eli­mi­ na­ci­ska ve­~er im po­da­ri po ed­na ro­za. Vi­ktor, Ni­ko, Mi­ki i Ivan bea nej­zi­ni­ot iz­bor

Vo cr­ve­na­ta so­ba se­koj na­stap se sle­de­{e so pol­no vni­ma­nie

Pred kon­cer­tot ido­li­te de­lea avto­gra­mi Eden od naj­o­ri­gi­ nal­ni­te trans­pa­ ren­ti do­se­ga

I

po­kraj od­li~­ni­te ko­men­ta­ri od tri~­le­no­to `i­ri upa­te­ni na nej­zi­na adre­sa, nas­pro­ti ni­za­ta za­be­le­{ki koi gi do­bi Hri­sti­jan, {ar­mant­na­ta go­sti­var­ka Eli­za­be­ta Jo­va­nov­ska e vto­ra­ta nat­pre­va­ru­va~­ka ko­ja mo­ra­{e da se zbo­gu­va so „Ma­ke­don­ski idol“. Ia­ko, be­{e fa­vo­rit vo po­pu­lar­no­to mu­zi~­ko {ou i ì pred­vi­du­vaa plas­man me­|u naj­do­bri­te pet, se­pak pub­ li­ka­ta ko­ja se­ga go ima pos­led­ni­ot zbor ne ì da­de {an­sa na Be­ti da po­ka­`e sè {to znae i umee. Vo ve­~er­ta po­sve­te­na na ma­ke­don­ski ever­gri­ni, so svo­i­te iz­ved­bi do­mi­ni­raa mom­~i­wa­ta, a naj­dolg ap­la­uz do­bi­ja Vi­ktor, Mi­ki i Ivan. 1E | 19


TOMI SALKOVSKI Ÿ |OKO TANESKI Ÿ IVANNA HAXIEVSKA Ÿ XONI DEP Ÿ XENIFER LOPEZ Ÿ

P ofil

36 str.

Biba Dodeva

Sploteni vo noviot po~etok

Go ~ekam

CRNIOT MA­RI­JA KI^EV­SKA, ba­le­ri­na

LEBED So ulo­ga­ta na Ki­tri po osum­ go­di{­no otsus­ tvo ì se vra­ti na do­ma{­na­ ta pub­li­ka. Sè u{te mla­da, zad se­be ima za­b e­l e­` i­t el­ no in­ter­na­ci­o­ nal­no iskus­tvo od pre­sti`­ ni­te ba­let­ski cen­tri vo Viz­ ba­den i vo Vi­ e­na. BA­LE­TOT e nej­zi­na­ta naj­ go­le­ma QU­BOV, a po ulo­ga­ta vo „Don Ki­hot“, nej­zi­na sled­na rol­ja e Au­ro­ra vo „Zas­pa­na­ta uba­vi­ca“ 1E | 21


Pi­{u­va I Ele­na Iva­no­ska Fo­to­gra­fi­ja I Ni­ko­la Ja­ki­mov

U

lo­ga­ta Ki­tri vo ba­let­ska­ta po­sta­ no­vka „Don Ki­hot“ te vra­ti na ma­ ke­don­ska­ta ba­let­ska sce­na. Ka­ko ti po­mi­naa pod­go­to­vki­te i ka­kvo be­{e iskus­tvo­to pred do­ma{­na­ta pub­li­ka? - Iskus­tvo­to be­{e mno­gu uba­vo. Pred toa imav na­por­ni pod­go­to­vki za ovaa ulo­ga za ko­ja me spre­ ma­{e Ta­wa Vu­ji­si~-To­do­rov­ska. Ova na­ed­no pret­sta­vu­ va­{e i moe vra­}a­we na ma­ke­don­ska­ta ba­let­ska sce­na po moe osum­go­di{­no otsus­tvo. Mi­lo mi be­{e {to na do­ma{­na­ta sce­na se vra­tiv so pret­sta­va­ta „Don Ki­hot“ za­toa {to ulo­ga­ta na Ki­tri e ed­na od naj­a­tra­ktiv­ni­te ulo­gi vo kla­si~­ni­ot ba­let po­ra­di nej­zi­na­ta teh­ni~­ka te­ `i­na. Mo­ram da priz­na­am de­ka ed­na ne­de­la pred pret­ sta­va­ta bev vo go­lem stres, no na de­not na pre­mi­e­ra­ta se ~uv­stvu­vav mno­gu uba­vo. So mo­jot part­ner Dmi­tro ^e­bo­tar od Ukra­i­na imav­me od­li~­na so­ra­bo­tka, raz­bi­ ra­we {to e mno­gu va`­no za kraj­ni­ot re­zul­tat. Va`­na e i at­mo­sfe­ra­ta vo ko­ja ra­bo­ti{. Me­ne mi be­{e za­ do­vols­tvo se­koj den da odam i da ve`­bam so ~a­so­vi. Imav eden slu­~aj vo mi­na­to­to ko­ga pro­fe­so­rot koj mi dr­`e­{e pro­bi mi na­pra­vi an­ti­pa­ti­ja kon ulo­ga­ta {to ja spre­mav i po­toa ne ja igrav so go­le­mo za­do­vols­tvo. Ta­wa e pro­fe­si­o­na­lec ko­ja gi znae mo­i­te spo­sob­no­sti i kva­li­te­ti i go iz­va­di od me­ne naj­do­bro­to. Ne e sa­mo nej­zi­no­to zna­e­we ka­ko ba­let maj­stor tu­ku i nej­zi­na­ta spo­sob­nost da vi­di ka­ko se ~uv­stvu­vam toj den. Te­lo­to se­koj den ne go ~uv­stvu­va­me isto, a spo­red toa taa znae kol­ku da ba­ra od me­ne, koi de­lo­vi od pret­sta­va­ta da se ve`­ba­at na {to po­ve­}e da se ra­bo­tam. Isto ta­ka i da ba­ra po­ve­}e od toa {to mo­`am, a so toa da odam ~e­kor po­na­pred so mo­jot kva­li­tet. Mno­gu sum sre}­na {to sum vo ta­kvi ra­ce i ed­vaj ~e­kam da po~­nam so ne­{to no­vo na koe }e ra­bo­ti­me. Se na­de­vam de­ka toa }e bi­de „Le­be­do­vo eze­ro“ za koe tre­ba mno­gu vre­me da se pod­go­tvi, oso­be­no ako prv­pat da go igra{. Pro­ce­sot na spre­ma­we e dolg i

22 | 1E

te­`ok, no so ogrom­no za­do­vols­tvo u{te utre bi se za­tvo­ ri­la vo sa­la so Ta­wa i bi po~­na­la po­le­ka da gi gra­di­me ulo­gi­te na Ode­ta i Odi­li­ja. „Cr­ni­ot le­bed“ e ne­{to {to jas go obo­`a­vam, kom­bi­na­ci­ja­ta na mu­zi­ka­ta, ko­re­o­gra­ fi­ja­ta i ka­ra­kte­rot na le­be­dot za me­ne pret­sta­vu­va­at so­vr­{ens­tvo i toa e ne­{to {to jas ne­strp­li­vo go ~e­kam. Vo ulo­ga­ta na Ki­tri vo ba­le­tot „Don Ki­hot“

w Na­kra­tko, od ka­de `el­ba­ta za ovaa umet­nost i ka­kov be­{e tvo­jot ba­let­ski pat? - Toa be­{e qu­bov na prv pog­led. Na {es­tgo­di{­na vo­ zrast prv­pat vi­dov ba­le­ri­na na te­le­vi­zi­ja i zna­ev de­ka i jas sa­kav da bi­dam toa. Od toj mo­ment do se­ga ne­ma pro­me­na vo mo­ja­ta `el­ba. Ne pre­sta­nav da im zbo­ru­vam na mo­i­te ro­di­te­li da me za­pi­{at na ba­let. Ko­ga vi­doa de­ka ne se otka­`u­vam, na osum­go­di{­na vo­ zrast me za­pi­{aa vo pi­o­ner­ski­ot dom „Kar­po{“ ka­de {to po­se­tu­vav ~a­so­vi ed­na go­di­na. Po so­vet od na­stav­ ni~­ka­ta me za­pi­{aa vo na­{e­to pro­fe­si­o­nal­no ni­`o ba­let­sko u~i­li­{te „Ili­ja Ni­ko­lov­ski Luj“. Ta­ka na de­

se­tgo­di{­na vo­zrast po~­nav da u~am ba­let. Sè u{te go pa­me­tam ~uv­stvo­to ko­ga­prv pat odev po hod­ni­kot na­kaj ba­let­ski­te sa­li. Mis­lev de­ka sum naj­sre}­no­to de­te na sve­tot. Ne mo­`ev da zbo­ru­vam od sre­}a i zna­ev de­ka mo­jot son da sta­nam ba­le­ri­na po­doc­na }e se os­tva­ri. Mo­`e­bi to­ga{ bev sa­mo de­te, no za me­ne toa be­{e klu­~en mo­ment vo mo­jot `i­vot koj sè u{te go pa­me­tam ka­ko sli­ka pred mo­i­te o~i. Ni­`o­to i sred­no­to u~i­li­ {te go za­vr­{iv vo „Ili­ja Ni­ko­lov­ski – Luj“, a ko­ga bev tre­ta go­di­na sred­no, ~e­ti­ri me­se­ci pre­sto­ju­vav vo ba­let­sko­to {ko­lo na pa­ri­ska­ta Ope­ra. w Be­{e so­list vo dr­`av­ni­ot te­a­tar vo Viz­ba­ den, Ger­ma­ni­ja, a po­toa ra­bot­no pre­sto­ju­va­{e i vo Vi­e­na. Mo­`e li da ni ka­`e{ ka­ko za­po~­na so­ra­bo­tka­ta so ovie ku­}i, ka­ko se naj­de ta­mu? - Na dva­e­set i ed­na go­di­na ma­ke­don­ski­ot ba­let od­lu­~i da me pra­ti da ja pret­sta­vu­vam Ma­ke­do­ni­ja na naj­te­ {ko­to ba­let­sko nat­pre­va­ru­va­we vo sve­tot koe se odr­ `u­va vo Var­na, Bu­ga­ri­ja. Ta­mu do­biv do­go­vor za ra­bo­ta vo Ger­ma­ni­ja i se raz­bi­ra, go pri­fa­tiv. Vo Viz­ba­den imav sre­}a da ra­bo­tam so od­li~­na pro­fe­sor­ka ko­ja bi­la part­ner­ka na Nu­re­ev, naj­go­le­ma­ta svet­ska le­gen­ da vo ba­le­tot. Taa mi da­de po­seb­no vni­ma­nie bi­dej­}i ve­ru­va­{e vo mo­jot ta­lent i me na­pra­vi ba­le­ri­na od svet­sko ni­vo. Po pet go­di­ni vo Viz­ba­den za­mi­nav vo Vi­en­ska­ta Ope­ra i po dva me­se­ci ja do­biv pr­va­ta ulo­ ga. Ta­mu osta­nav tri go­di­ni. w Ka­kvo be­{e tvo­e­to iskus­tvo, at­mo­sfe­ra­ta, ce­ lo­to op­kru­`u­va­we i pred­no­sti­te vo spo­red­ba so aktu­el­ni­te slu­~u­va­wa vo do­ma{­ni­ot ba­let? - Uba­vi­na­ta da ra­bo­ti{ vo strans­tvo e toa {to za­poz­ na­va{ ba­let­ski umet­ni­ci koi se doj­de­ni od si­te stra­ni na sve­tot. Tie se so­bra­ni na ed­no me­sto za da go ra­bo­tat ona {to go sa­ka­at najm­no­gu. Pre­kras­no e ~uv­stvo­to da si op­kru­`en so ta­kvi lu­|e koi go ima­at isti­ot stav i raz­ mis­lu­va­wa ka­ko te­be. Za si­te nas toa ne pret­sta­vu­va­{e sa­mo ra­bo­ta, tu­ku vi­stin­ska qu­bov i po­sve­te­nost. Toa e pred­no­sta, a ma­na­ta e toa {to ne si so svo­e­to se­mejs­tvo i da­le­ku si od svo­ja­ta ta­tko­vi­na.


„Sè u{te go pa­me­tam ~uv­stvo­to ko­ga prv­pat odev po hod­ni­kot na­kaj ba­let­ski­te sa­li. Mis­ lev de­ka sum naj­sre}­no­ to de­te na sve­tot, ne mo­`ev da zbo­ru­vam od sre­}a i zna­ev de­ka mo­jot son da sta­nam ba­le­ri­na po­doc­na }e se os­tva­ri“


„Qu­bo­vta kon toa {to na­por­no go ra­bo­ti{ mo­`e da bi­de ista kaj mno­ gu umet­ni­ci, no toj {to ima na­vi­sti­na po­go­lem ta­lent po­sto­ja­no }e se izd­vo­ju­va i }e ot­skok­nu­va od osta­na­ti­te“

w Ima{ do­bi­e­no pre­sti`­ni na­gra­di na zna­~aj­ni ba­let­ski kon­kur­si i toa vo kon­ku­ren­ci­ja so naj­do­ bri­te tan­~a­ri. Ko­ja e for­mu­la­ta za us­peh? - Jas go imam naj­pre­sti`­ni­ot me­dal za ba­let­ski umet­ nik vo sve­tot, i toa na in­ter­na­ci­o­nal­ni­ot nat­pre­var vo Var­na, Bu­ga­ri­ja i imam do­bi­e­no spe­ci­jal­na na­gra­da za zas­lu­gi vo Ame­ri­ka. Toa se mo­men­ti vo `i­vo­tot koi ne se za­bo­ra­va­at, ko­ga se gor­de­e{ so us­pe­hot {to si go po­stig­nal i zna­e{ de­ka i tvo­e­to ime }e bi­de za­pi­{a­ no me­|u naj­va`­ni­te imi­wa vo ba­le­tot koi pred te­be sto­e­le na ista­ta sce­na. [to se od­ne­su­va do ba­le­tot, vo ne­go si­te tri ra­bo­ti se mno­gu va`­ni. Qu­bo­vta kon toa {to na­por­no go ra­bo­ti{ mo­`e da bi­de ista kaj mno­gu umet­ni­ci, no toj {to ima na­vi­sti­na po­go­lem ta­lent po­ sto­ja­no }e se izd­vo­ju­va i }e ot­skok­nu­va od osta­na­ti­te. w Koi se tvo­i­te sled­ni an­ga`­ma­ni ov­de na do­ ma{­na­ta sce­na? - Od po­~e­to­kot na ovaa se­zo­na sum vo Ma­ke­do­ni­ja, a toa zna­~i od sep­tem­vri, no po­dolg per­i­od bev vo Ita­li­ja. Pr­vo bev po­ka­ne­ta vo Ve­ro­na da spre­mam ed­na ulo­ga vo ba­le­tot „Pe­pe­la­{ka“, a po­toa bev na tur­ne­ja so ma­ke­don­ ski­ot ba­let. Na ovo­go­di{­ni­te Maj­ski oper­ski ve­~e­ri }e se iz­ve­de pre­mi­e­ra­ta „Zas­pa­na­ta uba­vi­ca“ vo ko­ja }e ja igram vo nas­lov­na­ta ulo­ga, prin­ce­za­ta Au­ro­ra. w Ka­ko se ~uv­stvu­va{ do­ma so og­led na toa {to ima{ iskus­tva i nad­vor od Ma­ke­do­ni­ja? - At­mo­sfe­ra­ta e nor­mal­na. Mo­e­to iskus­tvo nad­vor od na­{a­ta zem­ja na­pra­vi mno­gu go­le­ma pro­me­na vo mo­jot pri­stap kon ra­bo­ta­ta, a ko­ga e vo pra­{a­we ba­ le­tot, jas ra­bo­tam ed­na­kvo i so ist en­tu­zi­ja­zam bez raz­li­ka ka­de sum. w Ka­ko e is­pol­ne­to slo­bod­no­to vre­me na ba­le­ri­ na ko­ja mo­ra po­sto­ja­no da ve`­ba i da ja odr­`u­va svo­ja­ta kon­di­ci­ja? - Za vre­me na pod­go­to­vki­te na ba­let­ska­ta pret­sta­va „Don Ki­hot“ bev do­sta umor­na. Toa be­{e per­i­od od eden i pol me­sec ko­ga {est de­na vo ne­de­la­ta na­por­no ve`­ bav. Po tie ~a­so­vi po­mi­na­ti vo sa­la, slo­bod­no­to vre­me go ko­ri­stev da se od­mo­ram za te­lo­to po­vtor­no da mi bi­de sprem­no i sled­ni­ot den da mo­`e da go iz­dr­`i isti­ot na­por. Vo ovoj mo­ment sum do­sta po­re­la­ksi­ra­na sè do­de­ka ne po~­nat pro­bi­te za „Zas­pa­na­ta uba­vi­ca“. Se­ ga po­ve­}e {e­tam i pro­bu­vam da gi za­vr­{am si­te dru­gi ob­vr­ski {to mi bea za­po­sta­ve­ni vo iz­mi­na­ti­ot per­i­od. w Ima{ li ne­ko­ja oso­be­na `i­vot­na mu­drost ko­ja ti e na ne­koj na­~in i vo­dil­ka niz tvo­ja­ta ka­ri­e­ra? - Moi pa­to­ka­zi se mo­i­te o~e­ku­va­wa koi od ma­la si gi imam po­sta­ve­no sa­ma­ta pred se­be. 24 | 1E


To­mi Sal­kov­ski

/ pro­du­cent

Na os­mi april vo ki­no „Ram­stor“ za­po~­nu­va di­stri­ bu­ci­ja­ta na fil­ mot „Ne­koi po­i­ na­kvi pri­kaz­ni“, om­ni­bus so­sta­ven od pet kra­tki sto­ rii ~ie dejs­tvo se slu­~u­va vo Ma­ke­ do­ni­ja, Hr­vat­ska, Sr­bi­ja, Bos­na i Her­ce­go­vi­na i Slo­ ve­ni­ja. Pet raz­ li~­ni ots­li­ku­va­ wa na maj­~ins­tvo­ to ka­ko fe­no­men gle­da­no od as­pekt na de­ne{­ni­te ge­ ne­ra­cii. Ma­ke­don­ ska­ta pre­mi­e­ra na fil­mot se slu­~i mi­na­ta­ta go­di­ na na fe­sti­va­lot „Bra­}a Ma­na­ki“ vo Bi­to­la i pre­ diz­vi­ka go­lem in­ te­res. Za fil­mot, ka­ko i za ra­bo­ti­te po­vr­za­ni so ne­go, po­raz­go­va­rav­me so pro­du­cen­tot ka­ko i so del od akter­ ska­ta eki­pa Pi­{u­va I Ele­na Iva­no­ska Fo­to­gra­fi­ja I Ni­ko­la Ja­ki­mov, „Skop­je film stu­dio“

O

m­ni­bu­sot na fil­mot „Ne­koi po­i­na­kvi pri­kaz­ni“ {to se sni­ma­{e vo 2009 go­di­na se so­ stoi od pet de­la od koi ma­ke­ don­ski­ot e vo re­`i­ja na Ma­ri­ja Xi­xe­va. Sce­na­ri­o­to za ovoj del go na­pra­vi­ja \or­~e Sta­vrev­ski, kos­ce­na­rist e Var­dan To­zi­ja, ki­ne­ma­to­graf De­jan Di­me­ski, ko­sti­mo­graf @ak­li­na Kr­stev­ska, a sce­no­ gra­fi­ja­ta e na Igor To­{ev­ski. Iz­vr{­na­ta pro­

Film so mi­si­ja 1E | 25


„Ako poj­de­me od fa­ktot de­ka ma­ke­don­ski­te fil­mo­vi {to bi­le na tri­e­se­ ti­na fe­sti­va­li mo­`e­me da gi iz­bro­i­me na pr­sti, to­ga{ gor­do mo­`am da ka­`am de­ka ova e us­pe­{en film“ duk­ci­ja e na Ni­ko­la Ma­di}. Vo ma­ke­don­ski­ot del od fil­mot igra eki­pa od poz­na­ti do­ma{­ni akte­ri: Iva Zen­del­ska, Sla­vi­{a Ka­jev­ski, Jor­dan Si­mo­nov, Vla­ di­mir En­drov­ski- Qac, Si­no­li~­ka Trp­ko­va i Ne­srin Ta­ir. Pet­te de­la od fil­mot ja obra­bo­tu­va­at te­ma­ta za maj­~ins­tvo­to. Bre­me­na `e­na ko­ja o~e­ku­va bliz­ na­ci se so­o­~u­va so u`a­sen iz­bor ko­ga do­kto­ri­te di­ jag­no­sti­ci­ra­at ne­do­sta­to­ci; Dru­ga, pak, vo bol­ni­ca go sret­nu­va ~o­ve­kot koj go ubi ta­tko­to na nej­zi­no­to de­te; Tre­ta ja krie bre­me­no­sta od nej­zi­no­to mom­~e

za­{to ra­bo­ta­ta ba­ra od nea da go na­pu­{ti; Po­ra­ne{­ na za­vis­ni~­ka do­bi­va vest de­ka mo­ra da go da­de na po­svo­ju­va­we svo­e­to {to­tu­ku ro­de­no be­be, a mla­da ka­lu­|er­ka za­bre­me­nu­va... w [to ve na­ve­de da vle­ze­te vo eden va­kov om­ ni­bus? - Kon­cep­tot na ce­li­ot pro­ekt e film­ski avto­ri od pro­sto­ri­te na bi­v{a Ju­gos­la­vi­ja, po si­te vo­e­ni konf­li­kti i te­ri­to­ri­jal­ni raz­del­bi da sed­nat na ista ma­sa i da ra­bo­tat na eden za­ed­ni~­ki film -

om­ni­bus, koj }e bi­de so­sta­ven od pet po­seb­ni pri­ kaz­ni, a koi }e obra­bo­tu­va­at ed­na ge­ne­ral­na te­ma - maj­~ins­tvo­to. Ta­ka za vre­me na Ber­li­na­le­to vo 2007 go­di­na re­`i­ser­ki­te Ivo­na Ju­ka, Ana Ma­ri­ja Ro­ si, Ines Ta­no­vi}, Ma­ri­ja Xi­xe­va i Ha­na Slak, za­ed­no so nas pro­du­cen­ti­te Du­wa Kle­menc, Ani­ta Ju­ka, Alem Ba­bi} i jas od ma­ke­don­ska stra­na, ko­or­di­ni­ra­ni od le­gen­da­ta na bel­grad­ska­ta film­ska kri­ti­ka Ne­nad Du­ki}, ko­ne~­no sklu­~iv­me do­go­vor za so­ra­bo­tka. Za si­te nas naj­va`­no be­{e de­ka ovoj film }e ima edu­

Jor­dan Si­mo­nov, akter DO­KTO­ROT, DO­VOL­NA PRO­VO­KA­CI­JA Akte­rot Jor­dan Si­mo­nov go tol­ku­va li­kot na do­kto­rot i di­re­kto­rot na bol­ni­ca­ta. Sni­ma­we­to se od­vi­va­lo les­no i bez prob­le­mi, a ce­la­ta eki­pa ra­bo­te­la na pro­fe­si­o­na­len na­~in. Ona {to go priv­lek­lo vo sce­na­ri­o­to bi­lo, pred sè, so­vre­me­na­ta te­ma na fil­mot za ko­ja kaj nas mno­gu mal­ku se zbo­ru­va. - Li­ko­vi­te no­sea ed­na re­al­na i pre­poz­nat­li­va cr­ta, a so og­led na toa {to ni­ko­ga{ pret­hod­no ne sum igral do­ktor, toa be­{e do­ vol­na pro­vo­ka­ci­ja da vle­zam vo pro­e­ktot. Ma­ri­ja to~­no zna­e­{e {to sa­ka i no­se­{e spo­koj na sni­ma­we­to, {to e eden od pre­dus­lo­ vi­te za da ja za­vr­{i­te ra­bo­ta­ta ka­ko {to tre­ba - ve­li Jor­dan.

26 | 1E


Vla­di­mir En­drov­ski - Qac, akter NE­MA PREG­LU­ME­NI SCE­NI Igra po­li­ti­~ar so ime Ko­ki La­bud. Sni­ma­we­to bi­lo kra­tko, a se ra­bo­te­lo vo pre­kras­ ni us­lo­vi so do­bra ener­gi­ja. Od pet­te pri­kaz­ni vo om­ni­bu­sot najm­no­gu gi izd­vo­ju­va srp­ski­ot, slo­ve­ne~­ki­ot i ma­ke­don­ski­ot del. - Mi be­{e dra­go {to igram so Si­no­li~­ka i so Jo­co, mo­jot ko­le­ga od MNT so ko­go imav edins­tve­na di­ja­lo­{ka sce­na. Po­del­ba­ta na glav­ni­te ulo­gi na Ne­ srin Ta­ir i Sla­vi­{a Ka­jev­ski bea poln po­go­dok. Ma­ri­ja be­{e vle­ze­na sprem­na vo pro­e­ktot i taa na­vi­sti­na umee da ra­bo­ti so akte­ri. Ì po­sa­ku­vam da sni­mi dol­go­me­tra­`en film. Taa ap­so­lut­no raz­li­ku­va dram­ska od film­ska glu­ma. Li­ko­vi­te se re­{e­ni so fin mi­ni­ma­li­zam i imam vpe­~a­tok de­ka ne­ ma preg­lu­me­na sce­na vo fil­mot - ve­li Qac.

ka­ti­ven ka­ra­kter i }e se obi­de da pre­do­~i ne­ka­kvi op­{tes­tve­ni ano­ma­lii ili ~ud­ni slu~­ki po­vr­za­ni so na­{a­ta te­ma na fil­mot. w Ka­ko po­mi­na post­pro­duk­ci­ja­ta na fil­mot i so­ra­bo­tka­ta so ma­ke­don­ska­ta eki­pa? - Post­pro­duk­ci­ja­ta na fil­mot po­ra­di ko­pro­duk­ci­ ski­ot ka­ra­kter mo­ra­{e da se ra­bo­ti na raz­li~­ni me­sta. Naj­pr­vo, se­koj vo svo­ja­ta zem­ja go mon­ti­ra­{e svo­jot film, pa po­toa vo Qub­qa­na be­{e na­pra­ve­na mon­ta­`a na ne­ga­ti­vot i ske­ni­ra­we po {to sle­de­{e ton­ska­ta obra­bo­tka i fi­nal­ni­ot ton­ski miks, koi se ra­bo­tea vo stu­dio vo Ir­ska. Ce­la­ta eki­pa vo re­a­li­ za­ci­ja­ta na na­{i­ot del od om­ni­bu­sot be­{e ma­ke­don­ ska. Eki­pa­ta pret­sta­vu­va­{e sklop na mno­gu do­ka­`a­ni pro­fe­si­o­nal­ci pod­dr­`a­ni od naj­go­le­mi­ot po­ten­ci­ jal {to vo mo­men­tov po­stoi vo Ma­ke­do­ni­ja. Ide­ja­ ta be­{e nie so svo­i­te kva­li­te­ti da ì po­mog­ne­me na Xi­xe­va vo nej­zi­no­to de­bi­ti­ra­we vo igra­ni­ot film. Na­{i­ot del se sni­ma­{e na lo­ka­ci­ja vo Vo­e­na­ta bol­ ni­ca vo Skop­je. w Ima­{e li po­ve­}e ra­bo­ta za vas pro­du­cen­ ti­te, so og­led na toa {to sta­nu­va zbor za om­ ni­bus? - Na sa­mi­ot po­~e­tok si­te mis­lev­me de­ka }e ima­me mal­ku ra­bo­ta bi­dej­}i pra­vev­me sa­mo po eden del, od­nos­no se­ko­ja dr­`a­va od­del­no po eden kra­tok film, koi na kra­jot }e se spo­jat vo om­ni­bus. No na kra­jot ne iz­le­ze ta­ka, tu­ku is­pad­na ka­ko si­te po­seb­no da pra­vi­me po eden dol­go­ve­~e­ren film. Se­ko­ga{ e ta­ka ko­ga se ra­bo­ti so ko­pro­duk­cii oso­be­no ko­ga si­te ko­pro­duk­ci­ski part­ne­ri se ram­no­prav­ni vo fil­mot. Ovoj film pret­sta­vu­va ko­pro­duk­ci­ja me­|u Ma­ke­do­ni­ ja, Sr­bi­ja, Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja, Bos­na i Her­ce­go­vi­na i Ir­ska, pod­dr­`a­ni od „Ge­te­borg­ski­ot fond“ i „Eu­ ri­ma`“. Ma­ke­don­ski­ot film­ski fond go pod­dr­`a so iz­nos od 97. 000 evra, a bu­xe­tot na ce­li­ot film na

kra­jot iz­ne­su­va­{e ne­{to po­ve­}e od 1, 2 mi­li­o­ni evra. w Svet­ska­ta pre­mi­e­ra na fil­mot be­{e mi­ na­ta­ta go­di­na na fe­sti­va­lot „Ta­or­mi­na“ vo Ita­li­ja. Ka­de sè pa­tu­va­{e fil­mot? - Toa e isk­lu­~i­tel­no va­`en fe­sti­val koj go ne­gu­va kul­tot kon avtor­ski­ot film i do­sta e ce­net od eli­ ta­ta na evrop­ska­ta i ho­li­vud­ska­ta film­ska fe­la. Oso­be­no va`­no e {to di­re­ktor i se­le­ktor na Fe­sti­ va­lot e svet­ski re­no­mi­ra­na­ta film­ska kri­ti­~ar­ka De­bo­ra Jang. Re­`i­ser­ki­te na om­ni­bu­sot na ovoj fe­ sti­val imaa mo`­nost da bi­dat vo dru{­tvo so Ro­ bert De Ni­ro, Emir Ku­stu­ri­ca, Ko­lin Firt, Di­ter Kos­nik... Po­toa sle­du­vaa tri­e­se­ti­na fe­sti­va­li od koi }e gi izd­vo­jam in­ter­na­ci­o­nal­ni­te vo Mon­tre­ al, Var­{a­va, Sid­nej-Mel­burn-Pert, Ati­na, Ge­te­borg, In­di­ja, fe­sti­va­lot vo Goa, ka­ko i re­gi­o­nal­ni­te fe­ sti­va­li: Pu­la, Pa­li}, Sa­ra­e­vo, Pri­{ti­na, Por­to­ro`, Dra~, So­fi­ja... Do­se­ga „Ne­koi po­i­na­kvi pri­kaz­ni“ na fe­sti­va­li­te ima do­bi­e­no pet na­gra­di od koi me­ne mi se naj­dra­gi na­gra­da­ta na kri­ti­ka­ta vo Pu­la, ka­ko i na­gra­da­ta od pub­li­ka­ta na fe­sti­va­lot vo Ati­na. w Kol­ku ste za­do­vol­ni od sra­bo­te­no­to. Mo­`e li da ka­`e­me de­ka sta­nu­va zbor za us­pe­{en film? - „Ne­koi po­i­na­kvi pri­kaz­ni“ pro­{e­ta na tri­e­se­ti­na film­ski fe­sti­va­li ras­pro­stra­ne­ti vo sve­tot. Sta­tii za fil­mot mo­`ev­me da pro­~i­ta­me vo naj­re­le­vant­ ni­te film­ski `ur­na­li ka­ko „Va­ra­ja­ti“, „Skrin in­ter­ ne{­nel“, „Ho­li­vud ri­por­ter“ ka­ko i na si­te lo­kal­ni dnev­ni ves­ni­ci koi tre­ti­ra­at film ba­rem ed­na{ ne­del­no, ka­ko i go­lem broj ne­del­ni­ci. Ako poj­de­ me od fa­ktot de­ka ma­ke­don­ski­te fil­mo­vi {to bi­le na tri­e­se­ti­na fe­sti­va­li mo­`e­me da gi iz­bro­i­me na pr­sti, to­ga{ gor­do mo­`am da ka­`am de­ka fil­mot ja is­pol­ni svo­ja­ta mi­si­ja i slo­bod­no mo­`e­me da go oce­ni­me ka­ko mno­gu us­pe­{en film.

Sla­vi­{a Ka­jev­ski, akter LIK OD NA­[E­TO SE­KOJD­NE­VIE Ne­go­vo­to iskus­tvo od ra­bo­ta­ta na ovoj film e od­li~­no. Igral bol­ni­~ar koj do cel­ta stig­nu­va na mno­gu le­sen na­~in za­toa {to e vo rod­nin­ska vr­ska so di­re­kto­rot na bol­ni­ca­ta. - Va­kvi li­ko­vi ima mno­gu vo se­koe op­{tes­tvo. Mi be­{e ~est da bi­dam del od eki­pa­ta, ra­bo­tev so ko­le­gi­te od ma­ti~­ni­ot te­ a­tar i od stu­dent­ski­te de­no­vi, a na moe za­do­vols­tvo, prv­pat ra­bo­tev so Si­no­li~­ka. Mis­lam de­ka tre­ba da ima po­ve­}e va­kvi pro­e­kti. Po go­stu­va­wa­ta na po­ve­}e fe­sti­va­li sre­}en sum {to ko­ne~­no i ma­ke­don­ska­ta pub­li­ka }e ima mo`­nost da go vi­di fil­ mot - istak­nu­va Ka­jev­ski.

1E | 27


Eksk­lu­ziv­no

\o­ko Ta­ne­ski, se­mej­na dra­ma so sre­}en kraj

Gar­de­ro­ba I „Sprin­gfi­eld“ ^ev­li I „BATA“ Lo­ka­ci­ja I ka­fe-bar „Pa­{a“, Sta­ra ~ar­{i­ja

28 | 1E


Ma­ke­don­ski­ot evro­vi­zi­ski pret­stav­nik otkri­va ka­ko po po­ve­}e od tri de­ce­nii `i­vot us­pe­al da ja pro­naj­ de ro­de­na­ta se­stra. Do svo­ja­ta 21. go­di­na ne zna­el de­ka vo­op­{to po­stoi, a go­le­ma­ta se­mej­na taj­na ja doz­nal sa­mo eden den po smrt­ta na ta­tka si

JA PRO­NAJ­DOV RO­DE­NA­TA SE­STRA Pi­{u­va I \or­ge Sto­ja­nov Fo­to­gra­fi­ja I Ani i Di­mi Staj­ling I Ele­na Ba­kra­~e­ska

P

o­pu­lar­ni­ot ma­ke­don­ski pe­ja~ za na­{i­ot ma­ga­zin prv­pat jav­no ja otvo­ri du­ {a­ta i iskre­no pro­go­vo­ri za ed­na od naj­in­tim­ni­te epi­zo­di od ne­go­vi­ot `i­vot. Ma­ke­don­ski­ot evro­vi­zi­ski pret­stav­nik vo ova in­terv­ju eksk­lu­ziv­no otkri­va ka­ko po po­ve­}e od tri de­ce­nii `i­vot us­pe­al da ja pro­naj­de ro­de­na­ta se­stra za ko­ja do svo­ja­ta 21. go­di­na ne zna­el de­ka vo­op­{to po­stoi. \o­ko Ta­ne­ski koj ima u{te dvaj­ca bra­}a, go­le­ma­ta se­mej­na taj­na ja doz­nal sa­mo eden den po smrt­ta na ne­go­vi­ot ta­tko vo 1998 go­di­na. Za per­i­o­dot ko­ga ne­go­va­ta se­stra ro­de­na vo von­bra~­na za­ed­ni­ca bi­la da­de­na na po­svo­ju­va­we ne sa­ka prem­no­gu da nav­le­gu­va vo de­ta­li. - Mo­i­te ro­di­te­li, to­ga{ mom­~e i de­voj­ka, od­lu­~i­le be­be­to da go da­dat vo dom. Ta­kvi bi­le to­ga{ vre­mi­wa­ta, lu­|e­to bi­le so kon­zer­va­tiv­ni sfa­}a­wa, bi­le vos­pi­ tu­va­ni na po­i­na­kov na­~in... Ko­ga ta­tko mi se vra­til od voj­ska, se ven­~a­le, sfa­ti­le ka­kva gre­{ka na­pra­vi­le, no ve­}e bi­lo doc­na - ja po~­nu­va Ta­ne­ski ovaa po­tres­na `i­vot­na pri­kaz­na ko­ja pred ne­kol­ku me­se­ci, se­pak do­bi sre}­na za­vr{­ni­ca. w Ko­ga prv­pat doz­na­vte de­ka ima­te se­stra? - Pred tri­na­e­set go­di­ni, ko­ga po­~i­na ta­tko mi. Imav 21 go­di­na. Sled­ni­ot den po po­gre­bot, mo­ja bli­ska rod­ni­na, te­tka na ta­tko mi, me sed­na i mi ja ka­`a vi­sti­na­ta. Po­toa, se raz­bi­ra, sed­nav da po­raz­go­va­ram i so maj­ka mi ko­ja mo­ra­{e da mi ob­jas­ni ne­koi ra­bo­ti.

1E | 29


„Na­{a­ta po­tra­ ga po~­na di­rekt­ no vo Bi­to­la bi­dej­}i ve­}e ja imav­me in­for­ ma­ci­ja­ta de­ka ta­mu bi­la da­de­ na vo dom. Se­stra mi ja pro­naj­dov­ me vo Bog­dan­ci ka­de {to bi­la po­svo­e­na. Taa e `i­va i zdra­va, re­a­li­zi­ra­na se­ mej­na `e­na, maj­ ka na dve de­~i­wa“

30 | 1E


Ovaa isk­lu­~i­tel­no emo­tiv­na pri­kaz­na po­pu­lar­ni­ot pe­ja~ od­lu­~i da ja spo­de­li eksk­lu­ziv­no za na­{i­ot ma­ga­zin so amin od se­stra mu, no taa ne sa­ka­{e da se fo­to­gra­fi­ra, ia­ko pri­fa­ti da bi­de otkri­en nej­zi­ni­ot iden­ti­tet

„Pr­va­ta sred­ba be­{e naj­e­mo­tiv­na za maj­ka mi. Mo­ja­ta se­stra ja pri­fa­ti bez da ja osu­du­va za mi­na­to­to. I sa­ma­ta e maj­ka, pa ve­ro­jat­no ima raz­bi­ra­we ili ba­rem se obi­de da pro­naj­de raz­bi­ra­we za ce­la­ta si­tu­a­ci­ja. Najm­no­gu se ra­du­vam {to po­ve­}e ne­ma ni­ka­kvi pra­{al­ni­ci. Ka­ko cel `i­vot da sme za­ed­no“ w Pret­po­sta­vu­vam de­ka vo tie mo­men­ti na­ed­ na{ vi se po­ja­vi­le mi­li­on pra­{al­ni­ci, no se­ka­ko, i ona naj­va`­no­to - zo­{to ro­di­te­li­te do­to­ga{ ja kri­e­le vi­sti­na­ta od vas... - Vo prin­cip sum ~o­vek koj ne se iz­ne­na­du­va les­ no, za me­ne sè vo `i­vo­tot mo­`e da bi­de pri­fat­ li­vo... No, na ova koj mo­`e da osta­ne ram­no­du­{en? Ed­no­stav­no, `i­vo­tot pi­{u­va ro­ma­ni. Po­sto­ja­no sme sve­do­ci na se­mej­ni pri­kaz­ni, gle­da­me fil­mo­vi, slu­ {a­me {to se slu­~u­va po sve­tot... w Ved­na{ li za­po~­na va­{a­ta po­tra­ga? - Sed­nav­me so bra­}a­ta i ed­nog­las­no izra­ziv­me `el­ba i, pred sè, po­tre­ba da se obi­de­me da ja pro­naj­de­me, no vo toa vre­me na­vi­sti­na be­{e te­{ko. Ni­ko­ga{ ne iz­gu­biv­me na­de`, no po­vre­me­no splas­nu­va­{e ce­la­ta taa eu­fo­ri­ja bi­dej­}i in­sti­tu­ci­i­te ni se ta­kvi ka­kvi {to se. w Po ka­kvi ka­na­li se obi­du­va­vte da ja pro­naj­de­te? - Na­{a­ta po­tra­ga po~­na di­rekt­no vo Bi­to­la bi­dej­}­i ve­}e ja imav­me in­for­ma­ci­ja­ta de­ka ta­mu bi­la da­de­na vo dom. Ne us­pe­av­me da ja pro­naj­de­me sè do ovaa go­ di­na. Mis­lam de­ka ne­ma po­tre­ba jav­no da gi obe­lo­de­ nu­vam imi­wa­ta na lu­|e­to koi ni po­mog­naa, no mo­ram da po­ten­ci­ram de­ka na­{e­to se­mejs­tvo }­e im bi­de bla­ go­dar­no do kra­jot na `i­vo­tot. Na­{a­ta ro­de­na se­stra ja pro­naj­dov­me vo Bog­dan­ci. Ta­mu bi­la po­svo­e­na. Zna­ ev­me de­ka se vi­ka Ele­na, a se­ga se pre­zi­va So­ko­lo­va,

`i­va i zdra­va, re­a­li­zi­ra­na se­mej­na `e­na, maj­ka na dve de­~i­wa, Dar­ko i Ire­na... w Ka­ko izg­le­da­{e pr­va­ta sred­ba? - Mal­ku tra­u­ma­ti~­no. Po­me­{a­ni ~uv­stva i od nej­zi­na i od na­{a stra­na. Mno­gu sol­zi, ne­kol­ku­mi­nut­no mol­ ~e­we... Mis­lam de­ka ovie ~uv­stva bea ne­iz­be`­ni, se­ pak sme nie lu­|e od krv i me­so. Na pr­va­ta sred­ba se po­ja­viv­me sa­mo jas i mo­i­te dvaj­ca bra­}a. Du­ri i maj­ ka mi ne zna­e­{e. Otka­ko se vra­tiv­me od Bog­dan­ci vo Ohrid, du­ri to­ga{ ì ja ka­`av­me go­le­ma­ta vest. Be­{e mal­ku stres­no, no vo se­koj slu­~aj ima­lo Gos­pod i se­ga sè e vo naj­do­bar red. Daj bo­`e si­te {to se na­o­|a­at vo iden­ti~­na ili vo sli~­na si­tu­a­ci­ja ka­ko mo­ja­ta da ja po­~uv­stvu­va­at ista­ta sre­}a, po­ra­no ili po­doc­na. Se se­}a­vam, be­{e sre­da ko­ga prv­pat se vi­dov­me, a ve­}­e v pe­tok taa so ce­lo se­mejs­tvo nè po­se­ti vo Ohrid. Se­pak, pr­va­ta sred­ba be­{e naj­e­mo­tiv­na za maj­ka mi. Mo­ja­ta se­stra ja pri­fa­ti bez da ja osu­du­va za mi­na­ to­to. I sa­ma­ta e maj­ka, pa ve­ro­jat­no ima raz­bi­ra­we ili ba­rem se obi­de da pro­naj­de raz­bi­ra­we za ce­la­ta si­tu­a­ci­ja. Najm­no­gu se ra­du­vam {to po­ve­}e ne­ma ni­ ka­kvi pra­{al­ni­ci. Ka­ko cel `i­vot da sme za­ed­no. w In­te­re­sen mo­ment e {to vie ste jav­na li~­ nost, {to taa zna­e­la koj e \o­ko Ta­ne­ski u{te pred da ve za­poz­nae... - Lu­|e­to koi vsu{­nost ja pro­naj­doa mi ja ras­ka­`aa ce­la­ta si­tu­a­ci­ja, ka­ko taa re­a­gi­ra­la vo tie mo­men­

ti ko­ga & so­op­{ti­le de­ka jas sum ì ro­den brat, i po maj­ka i po ta­tko. Pred­no­sta e vo toa {to ve­}e zna­e­la za ko­go sta­nu­va zbor, a ne de­ka sum jas ~o­vek koj se za­ni­ma­va so jav­na pro­fe­si­ja. w Ko­ja e nej­zi­na­ta pri­kaz­na? Ko­ga taa doz­na­la de­ka e po­svo­e­na i da­li vo me­|u­vre­me se obi­du­ va­la da go pro­naj­de svo­e­to bi­o­lo­{ko se­mejs­tvo? - Doz­na­la ma­la, u{te vo os­nov­no u~i­li­{te. Ima­la po­stro­gi ro­di­te­li i taa te­ma ve­ro­jat­no po~­nu­va­la i za­vr­{u­va­la vo kru­got na se­mejs­tvo­to. Po­doc­na se oma­`i­la. Ne mo­`am da zbo­ru­vam vo nej­zi­no ime, mo­`e­bi po­sa­ka­la, no znam de­ka ne se obi­du­va­la da nè pro­naj­de. Se­ga na­vi­sti­na se ra­du­va {to se pro­ naj­dov­me i ko­mu­ni­ci­ra­me se­koj den. Vnu­ci­te se tie {to najm­no­gu se ra­du­va­at. Se­ga ima­at troj­ca vuj­kov­ ci. Pret­hod­no ne­ma­le ni­ko­go od stra­na na maj­ka im. Ele­na se­ga se ~uv­stvu­va du­hov­no po­bo­ga­ta za­toa {to ima troj­ca bra­}a. w Ka­ko se­ga si go is­pol­nu­va­te za­ed­ni~­ki po­mi­ na­to­to vre­me, za {to naj­~e­sto raz­go­va­ra­te? - Se­ko­ga{ ko­ga se gle­da­me, ima mno­gu lu­|e po­kraj nas, od stra­na­ta na nej­zi­ni­ot so­prug tie se go­le­ma fa­mi­ li­ja ko­ja ma­ksi­mal­no se pod­dr­`u­va. Vo mo­men­ti­te ko­ga na­kra­tko osta­nu­va­me sa­mi, naj­~e­sto se pra­{u­va­ me {to i ka­ko se slu­~u­va­lo vo me­|u­vre­me, {to mo­`e ed­ni na dru­gi da si po­mog­ne­me... Od den na den sè po­ve­}e se za­poz­na­va­me. 1E | 31


Du­na­vka Tri­fu­nov­ska

Osvo­ju­va­we na

Ma­ke­don­ski­ te di­zaj­ne­ri Ne­nad Se­ki­ rar­ski, Ili­ja Ko­sta­di­nov i Ne­boj­{a To­ le­ski }e se pret­sta­vat na bel­grad­ska­ta ma­ni­fe­sta­ ci­ja „Her­ba­ fast fe{n se­lek{n“, naj­ a­ve­na ka­ko naj­ go­lem mo­den na­stan vo Ju­go­ i­sto~­na Evro­ pa. Ma­ne­ken­ ka­ta Du­na­vka Tri­fu­nov­ska, edins­tve­na­ta od Ma­ke­do­ni­ja {to na­sta­pi­ la na re­vi­i­te na ovaa mod­na ne­de­la i ko­ ja go­di­na­va e vklu­~e­na vo ra­bo­ta­ta na or­ga­ni­za­ci­ ski­ot tim, ni otkri­va ne­kol­ ku de­ta­li

bel­grad­ska­ta mod­n 32 | 1E


S

è do 19 april bel­grad­ska­ta pub­ li­ka }e u`i­va vo 18. po red iz­da­nie na „Fe{n se­lek{n“ vo or­ga­ni­za­ci­ja na mod­na­ta agen­ ci­ja „Se­lekt“ i nej­zi­ni­ot ge­ne­ ra­len me­na­xer Ne­boj­{a Grn­~ar­ ski, a na koe }e se pret­sta­vat emi­nent­ni di­zaj­ne­ri od Bal­ka­not. Za go­le­mi­na­ta na ma­ni­fe­sta­ci­ja­ta zbo­ru­va i fa­ktot {to mi­na­ta­ta go­ di­na go­stin­ka be­{e Pa­tri­{a Fild, glav­na­ta sti­lis­ tka na kult­na­ta se­ri­ja „Se­ksot i gra­dot“. Go­di­na­va, od ma­ke­don­ski­te avto­ri, Ko­sta­di­nov i To­le­ski }e se pret­sta­vat na 12 april, a sled­ni­ot den na red e re­ vi­ja­ta na Se­ki­rar­ski koj la­ni na „Fe{n se­lek{n“ ja do­bi na­gra­da­ta za naj­do­bra ko­lek­ci­ja. Vo ram­ki­te na ma­ni­fe­sta­ci­ja­ta }e se slu­~i i pro­e­ktot „Naj­do­bro­to od Ma­ke­do­ni­ja“, od­nos­no re­vi­ja na ko­ja poz­na­ti ma­ke­ don­ski li~­no­sti }e no­sat kre­a­cii na na­{i di­zaj­ne­ri. Ma­ke­don­ska­ta ma­ne­ken­ka Du­na­vka Tri­fu­nov­ska la­ni na­ sta­pi ka­ko mo­del na re­vi­i­te vo ram­ki­te na „Fe{n se­ lek{n“, a na naj­no­vo­to iz­da­nie, osven ma­ne­ken­ska­ta ima u{te ed­na ulo­ga. Ka­ko sops­tve­ni~­ka na agen­ci­ja­ta „D+D fe{n vu­men“ e eksk­lu­zi­ven za­stap­nik na „Fe{n se­lek{n“ za Ma­ke­do­ni­ja i e za­dol­`e­na za ma­ke­don­ski­ot del od mod­ni­ot na­stan, od­nos­no za ce­la­ta or­ga­ni­za­ci­ja po­vr­za­na so pret­sta­vu­va­we­to na na­{i­te di­zaj­ne­ri. Ova e re­zul­tat na nej­zi­no­to dol­go­go­di{­no iskus­tvo vo mo­da­ta i kon­ta­ kti­te {to gi ima iz­gra­de­no vo mod­ni­ot svet vo Bel­grad. - Pred po­~e­to­kot na ovaa se­zo­na lu­|e­to od mo­ja­ta ma­ti~­na agen­ci­ja „Fe{n se­lek{n“ vo Bel­grad mi po­nu­di­ja ed­na po­vi­so­ka funk­ci­ja vo ti­mot, sle­ dej­}i ja mo­ja­ta ra­bo­ta i na­~i­not na koj se za­la­ gam za ne­{ta­ta i ni se slu­~i qu­bov... Ovaa go­di­na pro­e­ktot no­si po­ra­ka „zdra­vi i mo­der­ni“ {to so­vr­{e­no se vgra­di vo mo­ja­ta li~­na pri­kaz­na.

Pred po­dol­go vre­me glav­na­ta ka­sting-di­re­ktor­ ka na Sr­bi­ja, a na­ed­no i sops­tve­ni~­ka na Zdru­`e­ ni­e­to na ma­ne­ke­ni na Sr­bi­ja, Je­le­na Mla­de­no­vi}, po ed­na re­vi­ja na „Mo­na“ vo Skop­je sed­na do me­ne i me pra­{a da­li sa­kam da ra­bo­tam vo Bel­grad. Ne zna­ev ka­ko }e go do­`i­ve­am gra­dot, lu­|e­to, sè be­{e so­se­ma no­vo i ne zna­ev da­li da po~­nu­vam pak od po­~e­tok. Vo Skop­je po­tek­nu­vam od se­mejs­tvo vo koe ~i­sto­ta­ta na de­voj­ka­ta i obra­zo­va­ni­e­to zna­~at sè. Ma­gi­stri­rav far­ma­ci­ja i os­no­vav svo­ ja fir­ma so­se­ma sa­ma na 27 go­di­ni. Taa vo me­ne pre­poz­na svoe no­vo li­ce, a jas vo nej­ze ~i­sto­ta ko­ja znae da ja soz­da­de i odr­`i sa­mo taa, se­to ona {to tre­ba da go ima ed­na `e­na vo mo­da­ta za da bi­de ne­za­men­li­va so de­ce­nii. Bel­grad­ska­ta mod­na ne­de­la e vo­ve­dot {to mi se slu­~i ko­ga stap­nav na toa tlo – ras­ka­`u­va Du­na­vka. Na ova iz­da­nie na „Fe{n se­lek{n“ }e na­sta­pat ne­kol­ku ma­ke­don­ski di­zaj­ne­ri. Ka­`i ni ne­{to po­de­tal­no za pro­e­ktot... - Ta­mu se po­~i­tu­va­at svet­ski­te prin­ci­pi, a toa e kre­ a­to­rot da od­be­re so ko­go }e ra­bo­ti. Ili­ja Ko­sta­di­nov mi se ja­vi do­de­ka bev vo Bel­grad, mi ka­`a de­ka do­a­|a vo Skop­je, po­sa­ka da mu bi­dam za­{tit­no li­ce na ko­ lek­ci­ja­ta pod ime „Mar­go“ i sni­miv­me fo­to­se­si­ja vo Bel­grad so ne­go­vi­te mo­de­li. Ili­ja e pr­vi­ot ma­ke­don­ski di­zaj­ner koj za­sta­nal na sce­na­ta na Bel­grad­ska­ta mod­na ne­de­la, a toa e 2003 go­di­na otka­ko vo1999 go­di­na se pre­se­li vo Za­greb i ja za­vr­{i {ko­la­ta za gra­fi~­ki di­ zajn. Otka­ko vo pr­vi­te re­do­vi na svo­i­te re­vii go ima­{e Ta­rik Fi­li­po­vi}, toa e adut koj mo­`e­te da go fr­li­te ko­ga vie }e po­sa­ka­te. Ne­boj­{a To­le­ski go za­poz­naa otka­ ko ja vi­doa mo­ja­ta fo­to­gra­fi­ja od ne­go­va­ta re­vi­ja vo Skop­je ko­ja be­{e ob­ja­ve­na i na in­ter­net. Go po­ba­raa ne­ go­vo­to por­tfo­lio i ja oce­ni­ja ka­ko ko­lek­ci­ja so svet­ski

di­zaj­ner­ski izraz. Oso­be­no im zna­~i i toa {to e ~o­vek koj ja vla­dee mo­da­ta bi­dej­}i gi poz­na­va si­te nej­zi­ni as­ pe­kti. Ima­{e raz­go­vo­ri so u{te ne­kol­ku di­zaj­ne­ri, no do tro­not ima­at u{te mno­gu. w Pred ofi­ci­jal­no­to otvo­ra­we­to na ma­ni­fe­sta­ ci­ja­ta, nej­zi­ni­te or­ga­ni­za­to­ri na­pra­vi­ja go­le­ma pres-kon­fe­ren­ci­ja vo Opa­ti­ja ka­de {to ja pret­ sta­vi­ja ce­lo­kup­na­ta pro­gra­ma na ko­ja pri­sus­tvu­ va­{e i ti ka­ko del od ti­mot. Ka­kvi vpe­~a­to­ci no­si{ od ta­mu? - Pri­sta­pot kon me­di­u­mi­te na ti­mot na „Fe{n se­lek{n“ i kre­a­to­ri­te e ba­za na ko­ja se te­me­li us­pe­hot na ovaa ma­ni­fe­sta­ci­ja. Ta­mu kre­a­to­rot ja raz­ra­bo­tu­va svo­ja­ta te­za, ja ka­`u­va svo­ja­ta ins­pi­ra­ci­ja i nad sè mo­da­ta go do­bi­va pri­ma­tot na tim­ska ra­bo­ta. Bel­grad­ska­ta mod­na ne­de­la trae cel me­sec, po~­nu­va so ova mod­no pa­tu­va­we, a za­vr­{u­va so mod­ni­te na­gra­di. Na lu­|e­to koi ra­bo­tat na „Fe{n se­lek{n“ mo­da­ta im e pro­fe­si­ja. w Ve­}e ima­{e iskus­tvo ka­ko ma­ne­ken­ka na bel­ grad­ska­ta mod­na ne­de­la, pa mo­`e{ li da na­ pra­vi{ kom­pa­ra­ci­ja me­|u srp­ska­ta i ma­ke­don­ ska­ta mod­na sce­na? - Svet­los­ni go­di­ni nè de­lat vo pri­sta­pot da se na­pra­ vi tim koj znae da spo­de­li sè, da na­pra­vi kom­pro­mis i ko­ga ne­{to ne odi da se pre­gr­ne i da ka­`e: „Da, nie }­e bi­de­me po­sil­ni od toa“. Ina­ku, mi­na­ta­ta mod­na ne­ de­la bev iz­bra­na od ka­sting-me­na­xe­ri­te na naj­do­bri­te svet­ski bren­do­vi koi na­pra­vi­ja svoe {ou na U{­~e, bev de­voj­ka na „Man­go“ taa ve­~er, a no­sev­me i mo­de­li na „Sting“, „Kviz“, „Gol­den po­int“ i „Ak­ce­so­rajz“. Se­to toa be­{e otvo­re­no za pub­li­ka­ta, za raz­li­ka od osta­na­ti­te re­vii koi se od za­tvo­ren tip. Ovaa go­di­na }e gi no­sam i kre­a­ci­i­te na naj­do­bri­ot srp­ski di­zaj­ner Yvon­ko Mar­ko­ vi}, koj go za­poz­nav vo Opa­ti­ja i koj }e ja ima ~e­sta da ja za­tvo­ri ma­ni­fe­sta­ci­ja­ta.

­na ne­de­la 1E | 33


Oktaj Kaj­nar­~a, tur­ski akter

Go za­poz­nav­me vo „Do­li­na na vol­ ci­te“, a go gle­da­me ka­ko ha­riz­ma­ ti~­ni­ot gra­do­na­~al­nik od „Po­i­ na­kvi vre­mi­wa“. Dve­te ulo­gi se so­se­ma raz­li~­ni i se­ka­ko, i pri­o­ di­te vo glu­ma­ta, no po­pu­lar­no­sta im e za­ed­ni~­ka. Se­pak, akte­rot e sve­sen de­ka tok­mu „Vol­ci­te“ se onie koi go lan­si­raa vo or­bi­ta­ta na slav­ni­te

Posakuvan

i do­bar i lo{

Pod­go­tvi I Ke­ti Mic­kov­ska

M

a­ke­don­ski­te gle­da­~i de­nes go pre­poz­na­ va­at ka­ko ha­riz­ma­ti~­ni­ot gra­do­na­~al­nik Ta­rik od tur­ska­ta dra­ma „Po­i­na­kvi vre­ mi­wa“ {to se emi­tu­va se­koj ra­bo­ten den na fre­kven­ci­ja­ta na te­le­vi­zi­ja „A1“ vo pop­lad­nev­ni­te ~a­so­vi. Se­pak, tur­ski­ot film­ski i te­le­vi­zi­ski akter Oktaj Kaj­nar­~a osta­na po­poz­nat po ulo­ga­ta na ^a­kar vo hi­tot „Do­li­na na vol­ci­te“, kri­mi­na­li­sti~­ka se­ri­ja {to mu do­ne­se ogrom­na sla­va i po­pu­lar­nost. Se­ri­ja­ta „Po­i­na­kvi vre­mi­wa“ e se­kojd­nev­na pri­kaz­ na od `i­vo­tot, ~ie dejs­tvie se vr­ti oko­lu us­pe{­na­ta ad­vo­ka­tka za raz­vo­di Aj­la Din­~er, ko­ja ne­ma sre­}en brak so nej­zi­ni­ot so­prug Erol, us­pe­{en biz­nis­men. Sla­ba to~­ka i na dvaj­ca­ta so­pru`­ni­ci e niv­na­ta }er­ ka Bil­ge, ko­ja stra­da po­ra­di nap­na­ta­ta si­tu­a­ci­ja me­|u ro­di­te­li­te. So Aj­la i so nej­zi­no­to se­mejs­tvo `i­vee i me­di­cin­ska­ta se­stra Ze­hra, }er­ka na niv­na­ta slu­gin­ ka Fa­ti­ka, ko­ja u{te ka­ko ma­la ì sta­nu­va mi­le­ni~­ka na Aj­la. Se­mejs­tvo­to na Ze­hra `i­vee vo si­ro­ma{­na na­sel­ba ~ij gra­do­na­~al­nik e tok­mu ha­riz­ma­ti~­ni­ot Ta­rik. Otka­ko Aj­la }e sta­ne sve­dok na ne­vers­tvo­to od stra­na na nej­zi­ni­ot `i­vo­ten so­pat­nik, se slu­~u­va i pr­va­ta sred­ba me­|u ad­vo­ka­tka­ta Aj­la i gra­do­na­~al­ni­ kot Ta­rik, koi ved­na{ }e po­~uv­stvu­va­at za­em­na priv­ le~­nost. „Do­li­na na vol­ci­te“ pak, e ak­ci­o­no-qu­bov­na se­ri­ja ~i­ja os­nov­na pri­kaz­na e ba­zi­ra­na na bor­ba­ta pro­tiv te­ro­riz­mot, te­ro­ri­sti­te i ma­fi­ja­ta. Ia­ko sta­nu­va zbor za dve so­se­ma raz­li~­ni ulo­gi i, se­ka­ ko, pri­o­di vo glu­ma­ta, Kaj­nar­~a e sve­sen de­ka tok­mu ^a­kar e onoj koj go tra­si­ra­{e ne­go­vi­ot pat kon akter­ ski­ot vrv i {to e de­nes isk­lu­~i­tel­no ba­ran akter. - Jas sum ne­{to me­|u ^a­kar i Ta­rik - iz­ja­vi akte­ rot za tur­ski­te me­di­u­mi od­go­va­raj­}i na pra­{a­we­to koj e vi­stin­ski­ot Kaj­nar­~a. 34 | 1E

ELIF VO QU­BOV SO ^A­KAR Atra­ktiv­na­ta i mo­ment­no najp­la­te­na akter­ka vo Tur­ ci­ja, Oz­gu Na­mal e go­le­ma­ta qu­bov na akte­rot Oktaj Kaj­na­~a. Vo vr­ska bi­le po­ve­}e od {est go­di­ni i ia­ ko Na­mal e taa {to go na­pu­{ti, Kaj­na­~a i de­nes e vo pri­ja­tel­ski od­no­si so nea. Spo­red tur­ski­te me­di­u­mi Na­mal ja pre­ki­na­la vr­ska­ta za­ra­di si­not na poz­na­ta­ta tur­ska pe­ja~­ka Se­zen Aksu, Mit­hat Xan Ozer. Vo vre­me­to ko­ga po~­na da se sni­ma se­ri­ja­ta „Do­li­na na vol­ci­te“, Oz­gu i Oktaj bi­le vo vr­ska. No, pub­li­ka­ta gle­daj­}i ja ka­ko Elif, go­le­ma­ta qu­bov na Po­lat Alen­dar vo se­ri­ja­ta, dol­go ve­ru­va­{e de­ka Oz­gu Na­mal i Ne­xa­ti [a{­maz koj go igra Po­lat, se vo vr­ska vo re­al­no­sta. Spo­red tur­ski­te me­di­u­mi Oz­gu i Oktaj ima­le bu­ren za­ ed­ni~­ki `i­vot. Po mno­gu­te ras­ki­nu­va­wa i smi­ru­va­wa, Oz­gu na kra­jot & sta­vi kraj na vr­ska­ta. Pred da bi­de so Kaj­nar­~a, ili ^a­kar od se­ri­ja­ta, akter­ka­ta bi­la vo vr­ska so poz­na­ti­ot tur­ski akter Ka­an Ur­gan­xog­lu, a po ras­ki­nu­va­we­to so ne­go vle­ta­la vo vr­ska so Mi­tkat Xan Ozer. Ako so mom­~e­to pred Kaj­nar­~a, Oz­gu mu vo­de­la ina­et na Oktaj, se­ga po raz­de­lu­va­we­to od ne­go, pi­{u­ va­at tur­ski­te tab­lo­i­di, ko­ne~­no ja na{­la vi­stin­ska­ta qu­bov.

Za raz­li­ka od aktu­el­na­ta ulo­ga vo „Po­i­na­kvi vre­mi­wa“, li­kot na poz­na­ti­ot ^a­kar odam­na go ne­ma vo kult­na­ta te­ le­vi­zi­ska se­ri­ja „Do­li­na na vol­ci­te“. Toj e ubi­en u{te ne­ka­de na po­~e­to­kot na tre­ta­ta se­zo­na od sni­ma­we­to na se­ri­ja­ta. Pri­~i­na­ta za ova, spo­red tur­ski­ot re­`i­ser i pro­du­cent Os­man Si­nav, ~i­ja kre­a­ci­ja e „Do­li­na na vol­ci­te“, a koj e po­pu­la­ren so svo­i­te fil­mo­vi i te­le­vi­zi­ski se­rii vo Tur­ci­ja, e ne­do­raz­bi­ra­we­to so akte­rot i ne­go­vo­to ne­po­~i­ tu­va­we i ne­pri­dr­`u­va­we kon odred­bi­te od pot­pi­{a­ni­ot do­go­vor. - Oktaj ne sa­ka­{e po­ve­}e da se pri­dr­`u­va do do­go­vo­ rot {to si­te akte­ri go ima­at pot­pi­{a­no u{te pred da po~­ne da se sni­ma se­ri­ja­ta. Vo mo­men­tot ko­ga go uvi­dov toa, za pet mi­nu­ti re­{iv da go sne­ ma li­kot na ^a­kar od se­ri­ja­ta i li~­no go iski­nav do­go­vo­rot za so­ra­bo­tka - obe­lo­de­ni pro­du­cen­tot na najg­le­da­na­ta se­ri­ja vo Tur­ci­ja. Me­|u dru­go­to, toj do­da­de de­ka ne se me­{a vo pri­vat­ni­ot `i­vot na akte­ri­te i ne im po­sta­vu­va ni­ka­kvi gra­ni­ci, no za voz­vrat od niv ba­ra da se od­ne­su­va­at pro­fe­si­o­nal­no i od­go­vor­no. - Ako ne­ma­me ista gled­na to~­ka kon sce­na­ri­o­to, ne sme na­pra­vi­le ni­{to od se­ri­ja­ta - e sta­vot na Si­nav. Va­kvi­te ne­go­vi za­be­le­{ki ved­na{ pre­diz­vi­kaa in­te­ res kaj tur­ska­ta jav­nost ko­ja po­br­za da istra­`i {to stoi zad naz­na­ka­ta „pri­vat­ni­ot `i­vot“. Ed­ni, pred­vre­me­no­to ubis­tvo na ^a­kar go po­vr­zaa so Elif, qu­bo­vta na Po­lat Alem­dar, ulo­ga {to vo se­ri­ja­ta ja tol­ku­va­{e atra­ktiv­na­ta Oz­gu Na­mal ili \u­lu od se­ri­ja­ta „Imo­tot na da­ma­ta“, ina­ ku de­voj­ka na Kaj­nar­~a so ko­ja toj be­{e vo dol­go­go­di{­na vr­ska. Dru­gi oti­doa vo po­se­ri­oz­na ana­li­za i po­vi­ku­vaj­}­i se na ne­o­fi­ci­jal­ni iz­vo­ri ob­ja­vi­ja de­ka ^a­kar mo­ral da bi­de ubi­en, od­nos­no ot­stra­net od se­ri­ja­ta za­toa {to vo pri­vat­ni­ot `i­vot Oktaj Kaj­nar­~a bil vo pri­ja­tel­ski vr­ski so va`­ni li~­no­sti od tur­sko­to pod­zem­je. Ne­go­vo­to ime go po­vr­zu­vaa so Ala­ti ^a­ki­xi i Se­dat Pe­ker. Bli­ski do ne­go izra­zi­ja som­ne­`i de­ka akte­rot bil do­sta bli­zok so niv, pa toa, vsu{­nost, bi­la glav­na­ta pri­~i­na po­ra­di ko­ja pro­ du­cen­ti­te re­{i­ja li­kot ^a­kar da za­gi­ne i na toj na­~in da pre­sta­ne ne­go­vo­to u~es­tvo­ vo se­ri­ja­ta.Ob­vi­ne­ni­ja­ta pre­ diz­vi­ka­a re­volt kaj po­pu­lar­ni­ot akter koj gi de­man­ti­ ra­{e ne kri­ej­}i de­ka si­tu­a­ci­ja­ta mo{­ne go voz­ne­mi­ri­la i li~­no go po­vre­di­la. Toj oso­be­no `a­li {to ni­koj od tie {to se som­ne­va­at vo ne­go, ne mu se obra­til li~­no da mu go ka­`e toa vo o~i. - Me po­vr­zu­va­at so tie lu­|e od ma­fi­ja­ta koi to~­no gi poz­na­vam. No, tu­ka sè se za­vr­{u­va. Ne sum bli­ zok so niv. Ko­ga }e se sret­ne­me, se poz­dra­vu­va­me i }­e raz­me­ni­me po ne­koj zbor, no toa e sè. Toa {to lu­|e­to so koi ra­bo­tev tri go­di­ni ima­at ta­kvo mis­le­we za me­ne mno­gu me po­vre­du­va. Oso­be­no {to se ra­bo­ti za ne­koi od niv so koi se poz­na­va­me od det­stvo. Na­vi­sti­na ne mi e jas­no ka­ko mo­`at da po­ve­ru­va­at vo ta­kvi ra­bo­ti - ob­jas­ni akte­rot po na­ pu­{ta­we­to na se­ri­ja­ta.


Toa sum jas

Ana Ko­ce­va,

ma­ne­ken­ka

Ka­ko ma­la najm­no­gu sa­ka­{e da bi­de{...

[to sa­ka{ najm­no­gu da no­si{ od mod­ni­te kre­a­cii. Koj kre­a­tor ti e omi­len?

- Se­ko­ga{ gi gle­dav mod­ni­te re­vii {to bea aktu­el­ni vo vre­me­to ko­ga ras­tev, pa i jas po­sa­ku­vav da bi­dam na pi­sta­ta. No, otse­ko­ ga{ sum sa­ka­la da bi­dam do­ktor­ka, a po­toa pla­sti­~en hi­rurg.

- Sa­kam da no­sam dol­gi i ele­ gant­ni fu­sta­ni, bi sa­ka­la da gi no­sam kre­a­ci­i­te na Va­len­ti­no, a ~ev­li­te na Xi­mi ^u. Od ma­ke­don­ ski­te mi se do­pa­ |a­at kre­a­ci­i­te na Ko­kev i na Qup­ka Ar­sov­ska.

Omi­len lik od cr­ta­ni­te?

Ho­bi so koe najm­no­gu se re­la­ksi­ra{?

- Bel od „Uba­vi­ca­ta i yve­rot“, a isto ta­ka ja obo­`a­vav i hra­bra­ta Mu­lan.

- Sa­kam da igram od­boj­ka na pla­`a, so ko­ja se za­ni­ma­vav pet go­di­ni. Gi obo­`a­vam let­ni­te de­no­vi, zaj­ di­son­ce­to i vre­me­to po­mi­na­to so najb­li­ski­te.

Naj­do­bri­te li~­no­sti od tvo­e­to det­stvo? - De­fi­ni­tiv­no toa se mo­i­te de­dov­ci so koi imam po­mi­na­to pre­kras­ni i ne­za­men­ li­vi mo­men­ti.

Tvoi ido­li od mod­ni­te pi­sti? - Omi­le­ni ma­ne­ken­ki mi se Do­u­cen Kros i Ana Be­a­triz Ba­ros.

UBA­VI­CA vo bel man­til

Ve­}e dve go­di­ni e za­{tit­no li­ce na mod­na­ta agen­ci­ja „Mak mo­dels“. Ra­bo­ta­ta ka­ko ma­ne­ken­ka i mo­del ja is­ pol­nu­va, no nej­zi­na­ta pro­fe­si­o­nal­na opre­del­ba e me­ di­ci­na­ta. Na­sko­ro }e ot­pa­tu­va vo Fi­ren­ca ka­de {to }e u~es­tvu­va na za­vr{­na­ta re­vi­ja na „Aka­de­mi­ja ita­li­ja­na“ Ka­de po­sa­ku­ va{ da ra­bo­ ti{ nad­vor od Ma­ke­do­ ni­ja? - Go obo­`a­vam Azur­ ni­ot breg i pre­de­li­ te so pla­`a. Bi sa­ka­ la ta­mu da po­mi­nam odre­den per­i­od so lu­|e­to {to gi sa­kam.

Koi par­~i­ wa za­dol­ `i­tel­no gi ima vo tvo­ jot or­man? - Tes­ni far­ mer­ki, suk­wi so vi­so­ka po­lo­vi­na, Ko­ga prv­pat po­sa­ka da cvet­ni fu­sta­ni bi­de{ ma­ne­ken­ka? za let­no vre­me i ubav na­kit i - Ko­ga sta­naa aktu­el­ni re­vi­i­te na do­da­to­ci. „Vi­kto­ri­ja si­kret“. 1E | 35


Se­mej­no

Bi­ba Do­de­va Pi­{u­va I Dra­gi­ca Hri­sto­va Fo­to­gra­fi­ja I Ni­ko­la Ja­ki­mov

O

tka­ko Bi­ba po se­dum i pol go­di­ni brak se raz­ve­de od svo­jot so­prug i me­na­xer Zo­ ran Hri­stov­ski, taa i nej­zi­ na­ta }er­ka Ema­nu­e­la se­ga se po­vtor­no sa­mi. Od ne­o­dam­ na, po­to~­no od pred eden me­sec, `i­ve­at vo nov stan vo cen­ta­rot na gra­dot. - Tu­ka se do­se­liv­me od Ae­ro­drom ka­de {to `i­ve­ev­me ve­}e po­dolg per­i­od i ka­de {to ne ni be­{e lo­{o, no se­ga ni e u{te po­u­ba­vo. Mo­`e­bi za­toa {to sme si pak sa­mi, a mo­`e­ bi i za­toa {to i dve­te sme po­zi­tiv­ni vo ener­gi­ja­ta i ne­ma­me ne­koj da ni ja ras­i­pu­va. Tu­ka e se­ga i Lo­ri, ko­ja ni da­de ed­na po­i­na­ kva di­men­zi­ja, ni ja osve­`i ener­gi­ja­ta i na­ vi­sti­na ni e su­per na si­te tri – ve­li Bi­ba. Ema­nu­e­la e vto­ra go­di­na vo gim­na­zi­ja­ta „\or­|i Di­ mi­trov“. Nej­zi­no­to ne­vo­o­bi­~a­e­no ime za ovie pro­ sto­ri bi­lo za­ed­ni~­ka ide­ja na nej­zi­ni­te ro­di­te­li. - Ime­to go iz­brav­me od pra­vos­lav­ni­ot ka­len­ dar, a po­toa, ko­ga po­pot ja kr­{te­va­{e, ni ka­ `a de­ka Ema­nu­e­la na he­brej­ski zna­~i: „Bog e so nas”. So og­led na toa {to taa e de­te soz­da­ de­no od qu­bov, sa­kav­me nej­zi­no­to ime da ima ne­ka­kva sim­bo­li­ka – ras­ka­`u­va Bi­ba. Ina­ku, Lo­ri e tri­me­se­~en mal­te­zer. Ja ze­le pred eden me­sec, vo isto vre­me so sta­not i si­te tri sè u{te se na­vik­nu­va­at na no­vi­ot pro­stor. Lo­ri e sè u{te be­be, pa Bi­ba i Ema mo­ra­at da tr­~a­at po nea i da go bri­{at po­dot ko­ga }e na­pra­vi ne­ko­ja be­qa, no se­ga-za­se­ga, ni­{to oko­lu ~u­va­we­to i vos­pi­tu­va­we­to na Lo­ri ne im e te­{ko. Ema e tol­ku sre}­na po­ra­di no­vi­ot ~len vo se­mejs­tvo­to {to vo­op­{to ne ì e te­ {ko da gi za­vr­{u­va si­te ob­vr­ski oko­lu nea, pa ta­ka, ku­~en­ce­to e re­~i­si so­se­ma nej­zi­no za­dol­`e­nie. - Taa e naj­do­bra­ta maj­ka, a Lo­ri e naj­u­ba­vi­ot po­da­rok {to mi go da­la. Mi doz­vo­lu­va sè {to }e po­sa­kam i ne ~uv­stvu­vam de­ka mi e ne­{to za­bra­ne­to, ia­ko, po­ne­ko­ga{ i za ne­koi ra­bo­ti znae da bi­de i stro­ga. Glav­no, ko­ga }e se ska­ra­ me, se ka­ra­me po­ra­di u~e­we­to – priz­na­va Ema. Za nea Bi­ba ve­li de­ka tok­mu za­toa {to e in­te­li­gent­ na, br­gu sfa­}a i br­gu u~i, ne sa­ka da bi­de mr­ze­li­va. Maj­ka ì ja raz­bi­ra za­toa {to i sa­ma­ta, so og­led na toa {to sta­na­la maj­ka na sa­mo 19 i pol go­di­ni i e sè u{te mla­da, uba­vo se se­}a­va na ovoj per­i­od od `i­vo­ tot ko­ga sè dru­go e po­va`­no od u~e­we­to. - Ne ba­ram mno­gu od nea, sa­kam sa­mo taa da si bi­de svo­ja, toa {to go pra­vi da ja is­pol­nu­va i da ja usre­}u­va. No za ne­koi ra­bo­ti sme­tam de­ka se­pak tre­ba da obr­ne mal­ku po­ve­}e vni­ ma­nie za da si go isko­ri­sti svo­jot ka­pa­ci­tet i oko­lu toa naj­~e­sto i se ka­ra­me, ka­ko i oko­ lu onie vo­o­bi­~a­e­ni ras­pra­vii za ne­sre­de­na­ta ti­nej­xer­ska so­ba i sli~­no. No i za toa ne sum prem­no­gu stro­ga so og­led na toa {to i sa­ma­ ta ne­ko­ga{ znam da na­pra­vam ha­os tra­gaj­}i po kom­bi­na­ci­ja­ta ko­ja bi ja ob­lek­la. Zna­~i, imam ne­koi prin­ci­pi po­ra­di koi sum do­sta stro­ga, no od dru­ga stra­na, za mno­gu ra­bo­ti sum na­vi­ sti­na li­ber­te - tvr­di Bi­ba. 36 | 1E

Po raz­vo­dot od so­pru­got i me­na­ xer Zo­ran Hri­stov­ski, po se­dum i pol go­di­ni brak, Bi­ba i nej­zi­ na­ta }er­ka se pre­se­li­ja vo nov stan vo cen­ta­rot na Skop­je. Tu­ka se ve­}e eden me­sec za­ed­no so no­ vi­ot ~len na niv­no­to se­mejs­tvo, tri­me­se~­ni­ot mal­te­zer Lo­ri. Prv­pat so za­ed­ni~­ko in­terv­ju, Bi­ba i Ema se fo­to­gra­fi­raa spe­ ci­jal­no za na­{i­ot ma­ga­zin

vo no


SPLO­TE­NI

o­vi­ot po­~e­tok 1E | 37


LEKCII PO ISKRENOST Ko­ga sta­nu­va zbor za ve­~er­no iz­le­gu­va­we, Ema go po­ ~i­tu­va ku}­ni­ot red. Ima iz­lez do 2 ~a­sot na­u­tro, ka­ko i po­ve­}e­to nej­zi­ni dru­gar­ki i se­ko­ga{ se pri­ bi­ra na­vre­me. Se raz­bi­ra, ko­ga ima ne­koi na­sta­ni, kon­cert ili `ur, ì doz­vo­lu­va da osta­ne i po­dol­go. - Znam ka­kov e no}­ni­ot `i­vot, a ko­ga si di­ rekt­no in­vol­vi­ran vo ne­go i zna­e{ ka­ko toa izg­le­da i od dru­ga­ta stra­na, zna­e{ {to sè se slu­~u­va i {to sè mo­`e da se slu­~i, ka­ko i se­koj ro­di­tel, sa­ka{ da si go za­{ti­ti{ de­te­to. Taa ne e de­te koe pre­te­ru­va, si se pri­bi­ra na­ vre­me i do­se­ga ne sum ima­la prob­lem za tie ra­bo­ti – ve­li Bi­ba. Ina­ku, me­|u niv ne­ma ta­bu te­mi. Zbo­ru­va­at za sè i se­{to i komp­let­no se upa­te­ni vo sè ona {to se slu­ ~u­va vo niv­ni­te `i­vo­ti. - Si zbo­ru­va­me za mom­~i­wa, za u~i­li­{te, mu­ zi­ka, gar­de­ro­ba, {min­ki, za sè i se­{to i jas ne­mam ni­ka­kvi taj­ni pred maj­ka mi, za­{to taa mi e na­vi­sti­na ka­ko naj­do­bra dru­gar­ka. A i ko­ga }e mi doj­dat do­ma dru­gar­ki­te, mno­gu ~e­sto si pi­e­me ka­fe so nea, pa du­ri i si gle­da­ me vo {ol­ja, se {e­gu­va­me, se sme­e­me – ve­li Ema. Ova, spo­red Bi­ba e naj­do­bri­ot na­~in da osta­ne{ vo tek so se­to ona {to mu se slu­~u­va na tvo­e­to de­te vo eden tol­ku va­`en per­i­od od `i­vo­tot ka­kov {to e ovoj na Ema. Taa gi za­poz­na­la si­te mom­~i­wa koi ì se do­pa­|a­le na Ema i ~e­sto gi ko­men­ti­ra­la na sa­mo nim dve­te svojs­tve­ni­ot hu­mor. - Jas po pri­ro­da sum li~­nost ko­ja so si­te i vo se­ko­ja si­tu­a­ci­ja funk­ci­o­ni­ra mno­gu iskre­no i sa­kam i nea da ja na­u­~am na toa. Ina­ku, {to se od­ne­su­va do mom­~i­wa­ta so koi iz­le­gu­va Ema, se­ka­ko de­ka sa­kam da gi za­poz­na­am, va`­no mi e da se znam so se­koj so koj taa po­mi­nu­va po­ve­}e vre­me, da bi­dam vklu­~e­na vo nej­zi­ni­ot `i­vot, ne za da go kon­tro­li­ram, tu­ku ed­no­stav­no, da znam {to ì se slu­~u­va – priz­na­va Bi­ba. Ia­ko otvo­re­no raz­go­va­ra­at na se­ko­ja te­ma i se mno­gu bli­ski, se­pak, ima ne­ko­ja gra­ni­ca i to~­no se znae de­ka e Bi­ba se­pak maj­ka, a ne naj­do­bra dru­gar­ka i po­stoi ne­ka­kov res­pekt. - Otvo­re­na sum, ne re­a­gi­ram {o­kant­no na ne­ koi ra­bo­ti i mo­`e­bi e glu­pa­vo da ka­`am, no fakt e de­ka i so go­di­ni sum ì bli­ska na Ema, so og­led na toa {to se­ga }e na­pol­nam 36, a taa ima 16 i pol go­di­ni. Ka­ko i da e, du­ri i ko­ga }e se ska­ra­me, pos­led­no vre­me, od­nos­no, so go­di­ni­te, ka­ko {to taa ras­te, a jas so­zre­vam, na­u­~iv­me tie ka­vgi da bi­dat kon­stru­ktiv­ni - ob­jas­nu­va Bi­ba. Tie pra­kti­ku­va­at za­ed­no da ru­~a­at se­ko­ga{ ko­ga Ema e pr­va sme­na na u~i­li­{te. To­ga{, Bi­ba pod­go­tvu­va ru­~ek i ja ~e­ka za­ed­no da ja­dat, toa im e eden vid ri­tu­al. No ko­ga e na u~i­li­{te pop­lad­ne, se slu­~u­va vo­op­{to da ne se vi­dat pre­ku ce­li­ot den, pa na­ve­~er se obi­du­va­at da go na­do­me­stat pro­pu­{te­no­to. - Ima­me obi­~aj da si sed­ne­me i da si odg­le­da­ me ne­koj film, po­ne­ko­ga{ Ema znae da na­pra­vi send­vi­~i, po­ne­ko­ga{ si pra­vi­me pu­kan­ki i si zbo­ru­va­me i pre­ra­ska­`u­va­me za slu­~u­va­wa­ta {to sme gi ima­le vo te­kot na de­not - ras­ka­ `u­va taa. Ve­li de­ka otka­ko pot­po­ras­na­la, Ema po~­na­la po­ve­}e da po­ma­ga po do­ma. Mno­gu ~e­sto znae da ja iz­ne­na­di so toa {to }e po­tsre­di, }e gi iz­mie sa­do­vi­te i }e ras­~i­sti. Ema sè u{te ne znae da go­tvi, no ja gle­da maj­ka ì i se u~i, a znae da na­pra­vi i te­ste­ni­ni. Obo­ `a­va ~o­ko­la­di, a maj­ka i tor­ti. I na dve­te omi­len de­sert im e „~iz­kejk“. 38 | 1E

Ima­at sli­~en vkus ko­ga e vo pra­{a­we sti­lot


Vo pos­led­no vre­me za­ed­no pe­at i si pra­vat za­ba­va po do­ma

NA SVIRKA KAJ MAMA Bi­ba pro­dol­`i­la so pe­e­we­to i vo­op­{to, so `i­vi­te svir­ki ko­ga Ema ima­la sa­mo tri me­se­ci, pa e na­vik­na­ta na toa da ja gle­da maj­ka si na te­le­vi­zi­ja i na fe­sti­va­li. Na svir­ki, se raz­bi­ra, ne do­a­|a­la sè do la­ni ko­ga za­ed­no so svo­i­te dru­gar­ki za vre­me na let­ni­ot ras­pust vo Ohrid, oti{­le da ja slu­{a­at Bi­ba na ed­na od nej­zi­ni­te `i­vi svir­ki i bi­la pri­jat­no iz­ne­na­de­na. - Po svir­ka­ta i re­kov na maj­ka mi: „Ma­mo, pa ti si bi­la top, su­per si po­mi­nav­me!“ Po­ne­ko­ga{ taa znae da za­pee i do­ma, no mno­gu re­tko. Po­ve­}e se za­ni­ma­va so zdru­`e­ni­e­to „Bor­ka“, pa na­vi­sti­na se iz­ne­na­div po­zi­tiv­no od toa {to go vi­dov. Na­vi­sti­na na­pra­vi su­per­za­ba­va - so odu­{e­vu­va­we se po­tse­tu­va Ema. Mno­gu od nej­zi­ni­te no­vi pri­ja­te­li se iz­ne­na­du­va­at ko­ga }e doz­na­at ko­ja ì e maj­ka. Ime­no, Bi­ba se­ko­ga{ se obi­ du­va­la da ja dr­`i na­stra­na i ova e prv­pat tie dve jav­no da se po­ja­vat i da se fo­to­gra­fi­ra­at za ne­koe spi­sa­nie. - Se­ko­ga{ sum sa­ka­la da ja za­{ti­tam. Ni­ko­ga{ ne sa­kav da se ~uv­stvu­va ka­ko nej­zi­ni­te us­pe­si da se re­zul­tat na toa {to maj­ka ì e po­pu­lar­na. I na u~i­li­{te, do os­mo od­de­le­nie mno­gu se tru­de­{e da se do­ka­`e, a jas re­tko odev ta­mu, pa ne­koi i ne zna­e­ja de­ka sum ì maj­ka - ve­li Bi­ba. Nej­zi­na­ta }er­ka pak, vo ed­na pis­me­na ra­bo­ta po ma­ke­don­ski naj­do­bro ka­`a­la {to mis­li za maj­ka si. Na te­ma­ ta, koj ti e idol, taa na­pi­{a­la: „Bi­ba Do­de­va“. Taa, za svo­ja­ta maj­ka ima tok­mu ta­kvo mis­le­we, de­ka e ide­al­na `e­na i `e­na-he­roj. - Po sè {to ima po­mi­na­to maj­ka mi e pak na no­ze, si se smee, hra­bra e, su­per e - ko­men­ti­ra Ema. Bi­ba i Ema se me­|u­seb­no iskre­ni i raz­go­va­ra­at na si­te te­mi

ZAEDNI^KI [TIKLI Tie dve, osven za svo­i­te sim­pa­tii, se­ko­ga{ se kon­sul­ ti­ra­at i oko­lu iz­bo­rot na gar­de­ro­ba­ta i {min­ka­ta. Pred da iz­le­ze, Ema se­ko­ga{ de­fi­li­ra vo raz­li~­ni kom­bi­na­cii i ja pra­{u­va maj­ka si ko­ja e naj­do­bra­ta. I Bi­ba se kon­sul­ti­ra so nea, a so og­led na toa {to ima­at sli­~en vkus, les­no do­a­|a­at do za­ed­ni~­ka so­lu­ ci­ja. Od dru­ga stra­na, toa znae da bi­de prob­lem za­ toa {to si­te no­vi ~ev­li na Bi­ba za­vr­{u­va­at kaj Ema. - Pos­led­no vre­me, se­ko­ga{ ko­ga }e si ku­pam no­ vi ~ev­li Ema mi ve­li: „So zdrav­je da si gi no­si­ me“. I na­vi­sti­na, ~e­sto ko­ga }e si gi po­ba­ram, gi na­o­|am kaj nea vo so­ba. Ima­me sli­~en vkus za ~an­ti i ~ev­li i vo­op­{to, sli­~en stil na ob­le­ku­va­we - ve­li Bi­ba. Za­toa pak, vku­so­vi­te za mu­zi­ka po­ne­ko­ga{ zna­at da im se raz­i­dat. Mno­gu po­ve­}e tok­mu po­ra­di ner­voz­ ni­te re­ak­cii na Bi­ba ko­ga }e ì doj­dat dru­gar­ki, Ema znae da pu­{ti po ne­ko­ja od „onie“ srp­ski pes­ni. Se­ pak, Bi­ba ve­li de­ka vo glo­ba­la, slu­{a do­bra mu­zi­ka, ima do­bar sluh i e opa­sen kri­ti­~ar. Do ne­o­dam­na Ema ne pro­ja­vu­va­la `el­ba za pe­e­we, no za­toa, pred iz­ves­no vre­me go ima­la svo­jot prv na­stap. Pe­e­la na na­stan na Fran­ko­fo­ni­ja­ta vo MKC,

ka­de {to si­te u~es­ni­ci na­sta­pi­le so fran­cu­ski {an­ so­ni, a na­gra­da­ta bi­la pa­tu­va­we vo Pa­riz. - Ema pe­e­{e pes­na od La­ra Fa­bi­jan. Prv­pat pro­ja­vi `el­ba da pee i jas bev mno­gu voz­bu­de­na, do­ne­sov ce­lo oz­vu­~u­va­we do­ma za da mo­`e da ja iz­ve`­ba pes­na­ta i na­vi­sti­na zvu­~e­{e mno­ gu do­bro. Ta­ka, ot­to­ga{ ima­me pre­svrt, Ema po~­na da se in­te­re­si­ra po­ve­}e za mu­zi­ka i se­ga po do­ma si pra­vi­me `ur, si pe­e­me – obe­lo­de­nu­ va Bi­ba. Ia­ko, bla­go­da­re­nie na pro­fe­si­ja­ta na maj­ka ì Ema e na­vik­na­ta na poz­na­ti li­ca vo nej­zi­na bli­zi­na, se­ko­ ga{ mno­gu ì zna­~e­le sred­bi­te so ne­koi od nej­zi­ni­te po­o­mi­le­ni pe­ja­~i od na­{a­ta estra­da. I dve­te mno­gu sa­ka­at da pa­tu­va­at i le­to­vo pla­ni­ra­at da odat za­ ed­no na ne­koe po­eg­zo­ti~­no me­sto. Ko­ga e ne­ka­de na ek­skur­zi­ja ili pak na od­mor so dru­gar­ki, Bi­ba ne­ma obi­~aj da i se ja­vu­va po sto­pa­ti. - Imam do­ver­ba vo nea, znam sè {to ì se slu­ ~u­va vo `i­vo­tot, pa ne­mam po­tre­ba da ì se ja­vu­vam po sto­pa­ti i da ja pro­ve­ru­vam. Znam da ja po­so­ve­tu­vam, da ì po­so­~am na ne­koi ra­bo­ ti, no ne ì se me­{am i ja osta­vam sa­ma da si od­lu­~i ka­ko }e po­sta­pi, da na­u­~i ra­ci­o­nal­no da gi gle­da ra­bo­ti­te - ve­li Bi­ba. 1E | 39


ZNAM A -voA1-me­pr­di­vu­ma i­bu­te!kva, prv broj! Li­de­rot B -pod­Bor­dr­k{o,ka.brat mi, mo­ja­ta naj­go­le­ma a toj znae zo­{to... Vi­sti­na, V -vred­Vla­ntost,ko, ver­ nost, vni­ma­nie...

G - Gor­dost. Gra­ci­oz­nost. Gu­{ka­we. D -An­Dru­to­ag­nar­e­tka,i:Zla­Qu­tbka,i­ca,Su­Ta­zan,wa,Na­Ma­ta­r{i­a...ja, Po pro­fe­si­ja e so­ ci­o­log, pre­poz­ nat­li­va ka­ko vo­ di­tel­ka na „Eksk­ lu­ziv“, a aktu­el­na so mu­zi~­ko­to {ou „Idol“. Naj­go­le­ma pod­dr­{ka ì e bra­ tot Bor­ko, naj­go­le­ ma ra­dost - Lea, a naj­go­le­ma strast, ~o­ko­la­do­to. Nej­zi­ no `i­vot­no mo­to e: ce­li vi­so­ko, ma­ la e vred­no­sta na les­ni­te po­be­di

40 | 1E


{TO SA­KAM \ - \a­vol, za­{to me pra­vi po­sil­na.

M- Ma­ma... Mu­drost, ma­ri­o­ne­ti, mar­ke­ting, Ma­ja­mi... F- Fan­ta­zi­ja, fo­to­gra­fii, film...

tven! Ener­gi~­nost, eks­cen­ ost. El­fi - na­{e­to bo­gat­stvo. E -tri~­Eksk­nlost,u­ziv,ed­nedeno­stav­inedins­ N- Nas­me­vka, ni­ko­ga{ ne za­bo­ra­vam da ja „ob­le­~am“. H - Ha­xi­ev­ski, pre­zi­me­to koe so gor­dost go no­sam.

@- @ens­tve­nost. Z- Znam {to sa­kam.

W- Wu­jork, grad so koj me po­vr­zu­va­at uba­vi mis­li. C -les­Ce­nli­itevi­po­so­bke­o,di!ma­la e vred­no­sta na ko­la­do, strast od ko­ja ne mo­`am da O-Pra­Og­gla.e­da­la. Ku­la­ta so iskri­ve­ni­te og­le­da­la vo ^ -se^o­otka­ `am.

Y– Yvez­di, yvez­de­no ne­bo. iskre­nost, ide­ja, ins­pi­ra­ci­ja, imix, idi­ Iide­a-la,l­Idol, id­ni­na, in­for­ma­cii, im­pre­sii, in­ve­sti­cii, no... „I“ ka­ko Ivan­na.

J- JAS, ka­ko naj­go­le­ma­ta vred­nost vo `i­vo­tot.

P- Po­~e­tok, pri­kaz­na, pa­tu­va­we, pre­sti`...

X- Xem od ma­li­ni.

R- Ra­sko{.

[- [lag i ja­go­tka­ta na {la­got.

mo­ja­ta pro­fe­si­ja. Son­ce, sre­}a, li­na... S -se­So­mejs­ci­tovo,­log,svet­

K -sen„Ko­ro­gamNi­an~ezapla­op­~se­e­s{i­e“ja­toda, kojIr­vgoindo­D.bivJa­lnaom,po­pre­da­krra­ok. T -stig­Ta­tno...av doTa­wov­a,dko­e. ja ima go­le­ma zas­lu­ga za toa {to L- Lea, mo­ja­ta naj­go­le­ma ra­dost.

]- ]or­so­kak, no jas se­ko­ga{ go na­o­|am iz­le­zot.

Q- Qu­bov, sè za­po~­nu­va i sè za­vr­{u­va so qu­bo­vta. U - Utro, uba­vi­na, umet­nost, uni­kat­nost... 1E | 41


Intervju Xo­ni Dep na pre­mi­e­ra­ta na „Ran­go“

Sce­na od fil­mot „Ran­go“

Pod­go­tvi I Fro­si­na Ari­zan­ko­ska

I

a­ko se po­ja­vi pred ne­{to po­ve­}e od eden me­sec, ani­mi­ra­ni­ot film „Ran­go“ vo koj Dep go po­zaj­mu­va gla­sot na glav­ ni­ot ju­nak, ve­}e mo­`e da se po­fa­li so so­lid­na za­ra­bo­tka. Vsu{­nost, u{te vo pr­vi­ot vi­kend na pri­ka­`u­va­we vo ame­ri­kan­ski­te ki­no­sa­li, „Ran­go“ ja priv­le­~e pub­li­ka­ta i za­ra­bo­ti 38 mi­li­o­ni do­la­ri. Pri­kaz­na­ta na­pi­{a­na od Xon Lo­gan, a re­`i­ra­na od Gor Ver­bin­ski, e fo­ku­si­ra­na na gu­{te­rot Ran­go koj e iz­gu­ben vo pu­sti­na­ta Ne­va­da, no koj go sle­di sre­}a­ta, raz­u­mot i im­pro­vi­zi­ra­ni­te ve­{ti­ni {to mu se po­treb­ni za da go vo­di gra­dot vo koj e {e­rif. De­ka ce­la­ta pri­kaz­na e od­li~­na i tre­ba da ja pog­led­ne­te, go­vo­ri i Xo­ni Dep koj po­kraj ovoj pro­ekt, zbo­ru­va i za svo­jot pri­va­ten `i­vot. Zo­{to sa­ka­te da sni­ma­te ani­mi­ra­ni fil­mo­vi? - U`i­vam vo pra­ve­we­to fil­mo­vi za de­ca bi­dej­}i tie ka­ko pub­li­ka se ~e­kor na­pred. Ne se op­to­va­re­ni so go­ le­mi o~e­ku­va­wa i se­ko­ga{ se iskre­ni za toa da­li im se do­pa­|a ne­{to ili ne. Zna­e­te, ko­ga mo­i­te de­ca bea ma­li, jas re­~i­si ~e­ti­ri go­di­ni gle­dav isk­lu­~i­vo cr­ta­ni fil­ mo­vi. To­ga{ sfa­tiv de­ka od niv mo­`e da se izv­le­~at na­vi­sti­na do­bri po­u­ki. So og­led na toa {to so re­`i­se­rot Ver­bin­ski ima­te so­ra­bo­tu­va­no po­ve­}e­pa­ti do­se­ga, {to e ona {to va­{a­ta so­ra­bo­tka ja pra­vi us­pe{­na? - Ne po­sto­jat ogra­ni­~u­va­wa za Ver­bin­ski. Bez raz­li­ka da­li se ra­bo­ti za „Pi­ra­ti­te od Ka­ri­bi­te“ ili za „Ran­go“, toj se­ko­ga{ pro­bu­va da na­pra­vi no­vi ra­bo­ti. Toj soz­da­va za­bav­na at­mo­sfe­ra ko­ja se dol­`i i na do­ver­ba­ta {to ja ima­me eden vo drug. Ni­koj od nas ne se obi­du­va na kra­jot na de­not dru­gi­ot da izg­le­da ka­ko ma­ga­re. [to e ona {to ovaa ani­ma­ci­ja ja pra­vi po­i­na­ kva od dru­gi­te sli~­ni fil­mo­vi? Ka­ko po­mi­na sni­ma­we­to? - Pri­kaz­na­ta e in­te­res­na i lu­|e­to mo­ra da sfa­tat {to e ona za koe vre­di da se `i­vee. Za vre­me na sni­ma­we­to

at­mo­sfe­ra­ta be­{e za­bav­na, in­te­res­na i na mo­men­ti sme{­na. Vsu{­nost, za raz­li­ka od obi~­ni­te fil­mo­vi vo koi pub­li­ka­ta gi gle­da va­{i­te ge­sto­vi, dvi­`e­we, go­vo­ rot na te­lo­to i sli~­no, vo ani­mi­ra­ni­te fil­mo­vi si­tu­ a­ci­ja­ta e mal­ku po­i­na­kva. Po­en­ta­ta na sni­ma­we­to ne e sa­mo da se­di­te vo ka­bi­na i da go ~i­ta­te tek­stot. Ani­mi­ ra­ni­ot film ba­ra po­ve­}e trud bi­dej­}i so gla­sot tre­ba da go na­do­me­sti­te fi­zi~­ko­to otsus­tvo. Edins­tve­no so gla­sot tre­ba da ja do­lo­vi­te ce­la­ta at­mo­sfe­ra i da mu vdah­ne­te pri­ro­den duh na li­kot {to go tol­ku­va­te. Ne­koi me­di­u­mi pla­si­raa in­for­ma­cii de­ka u{te za vre­me na sni­ma­we­to ste se in­te­re­si­ra­le za toa fil­mot da ne bi­de vo 3-D. Da­li toa zna­~i de­ka ste pro­tiv no­va­ta teh­no­lo­gi­ja? - Ne sum si­gu­ren. Ed­no­stav­no, ne­ka­ko ne go ~uv­stvu­vam fil­mot na pra­vi­len na­~in bi­dej­}i po­sto­ja­no imam ~uv­ stvo de­ka ne­{to ne­do­sta­su­va. Go­lem del od pub­li­ka­ta ~e­sto­pa­ti ve po­i­sto­ ve­tu­va so li­kot na Xek Spa­rou od „Pi­ra­ti­te od Ka­ri­bi­te“, film koj ne­o­dam­na si do­bi no­vo pro­dol­`e­nie. [to im e za­ed­ni~­ko na Xek Spa­ rou i na Ran­go? - Na­vi­sti­na ne znam. Otse­ko­ga{ sum imal afi­ni­te­ti kon gu­{te­ri­te, na svoj na­~in gi ~uv­stvu­vam za bli­ski. Mo­`e­ bi zvu­~i ~ud­no, no se se­}a­vam de­ka do­de­ka gi sni­mav­me pr­vi­te tri de­la na „Pi­ra­ti­te od Ka­ri­bi­te“ Xek Spa­rou mo­ra­{e da tr­~a i toa na na­~in koj me­ne mno­gu mi se do­pa­|a­{e. I tr­~a­we­to na gu­{te­ri­te e do­sta spe­ci­fi~­no i ne­se­kojd­nev­no. Vsu{­nost, jas cel `i­vot se ~uv­stvu­vam ka­ko gu­{ter. Mo­i­te de­ca me vi­ka­at Kra­lot gu­{ter. No vie ima­te sta­tus na seks-sim­bol... - Vni­ma­ni­e­to od pub­li­ka­ta ima svoi ~ud­ni stra­ni. Se­ ko­ga{ e uba­vo ko­ga ne­koj ja ce­ni va­{a­ta ra­bo­ta, no ni­ ko­ga{ vo ce­lost ne gi raz­brav dru­gi­te as­pe­kti. Lu­|e­to po­sto­ja­no gla­sa­at i gi iz­bi­ra­at naj­u­ba­vi­te, isto­to go pra­ vat i me­di­u­mi­te, no jas ne sum za­in­te­re­si­ran za se­to toa. Znam sa­mo de­ka otka­ko ja sret­nav Va­ne­sa Pa­ra­di, po~­nav da se pri­fa­}am se­be­si ona­kov ka­kov {to sum. Po­ra­di nea sum smi­ren, a pret­hod­no go­rev od­na­tre.

Po­ra­di se­mejs­tvo­to se ~uv­stvu­va od­li~­no

SE ^UV­STVU­VAM KA­KO 42 | 1E


Zaedno so Ejmi Adams

Vo no­vo­to pro­dol­`e­nie na „Pi­ra­ti­te od Ka­ri­bi­te“ glu­mi po­kraj Pe­ne­lo­pe Kruz

Naj­poz­na­ti­ ot pi­rat na pla­ne­ta­ta po­vtor­no e broj eden, no ovoj­pat bla­go­da­re­ nie na ani­ mi­ra­na­ta pri­kaz­na „Ran­go“. Atra­ktiv­ni­ ot akter koj ne­o­dam­na go sni­mi pos­led­no­to pro­dol­`e­ nie na „Pi­ ra­ti­te od Ka­ri­bi­te“, e toj {to mu go po­zaj­ mu­va gla­sot na glav­ni­ot ju­nak od cr­ ta­na­ta pri­ kaz­na

GU­[TER

Xo­ni Dep 1E | 43


Xe­ni­fer Lo­pez

Qu­bov

i qu­bo­mo­ra 44 | 1E


Od­li~­na­ta pe­ja~­ka i tan­~ar­ka ko­ja e del od stru~­no­to `i­ri na ame­ri­kan­ski­ot „Idol“, po ne­kol­ku­go­di{­na pa­u­za e pod­go­tve­na da ob­ja­vi nov al­bum. Pr­vi­ot singl, „On The Flor“, ve­}e na­i­de na odo­bru­va­we od obo­`a­va­te­li­te i e ide­al­na naj­a­va za sed­mi­ot stu­di­ski al­ bum „Lo­ve“, koj tre­ba da iz­le­ze sled­ni­ot me­sec Pod­go­tvi I Fro­si­na Ari­zan­ko­ska

I

a­ko mno­gu mu­zi~­ki imi­ wa ka­ko Ma­do­na, Vit­ni Hju­ston, Dej­vid Bo­u­vi i Ma­ra­ja Ke­ri pro­ba­le ne­ ka­ko da go po­ka­`at svo­jot mul­ti­ta­lent, re­tko koj od niv mo­`e da se po­fa­ li de­ka e ba­rem prib­li`­no us­pe­{en na po­ve­}e po­li­wa ka­ko {to toa go pra­vi Xe­ni­fer Lo­pez. Od­li~­na­ta pe­ja~­ka i tan­~ar­ka, ko­ja osven {to mo­`e da se po­fa­li so go­lem broj hi­to­vi, mo­`e da bi­de gor­da i na ne­kol­ku­te me­ga­hi­to­vi koi do­se­ga gi sni­mi. La­ti­no­a­me­ri­kan­ska­ta uba­vi­ca iz­da­de al­bu­mi koi na­vi­sti­na osta­vi­ja zna­~a­en be­leg vo mu­zi~­ka­ta in­du­stri­ja i gi do­ne­soa hi­to­ vi­te ka­ko „If You Had My Lo­ve“, „Wa­i­ting For To­night“, „Jenny From The Block“, „Get Right“, „Do It Well“... Me­ |u­toa taa ne­ma na­me­ra da za­sta­ne tu­ka. Na­pro­tiv, do­bit­ni~­ka­ta na mno­gu na­gra­di ve­}e na go­le­mo go naj­a­vu­va nej­zi­ni­ot nov stu­di­ski al­bum. Vo mo­men­tov e pri­sut­na vo jav­no­sta ka­ko del od stru~­ no­to `i­ri na najg­le­da­no­to i naj­po­pu­lar­no­to ame­ri­kan­ sko {ou, „Idol“, no Lo­pez naj­de vre­me za da se po­sve­ti i na sops­tve­na­ta pe­ja~­ka ka­ri­e­ra ko­ja ima­{e svo­e­vid­na stag­na­ci­ja. Vsu{­nost, tok­mu ovoj mu­zi~­ki spe­ktakl, se ~i­ni de­ka taa go isko­ri­sti naj­do­bro {to znae i umee za­toa {to po­ve­}e­pa­ti do­se­ga od emi­si­i­te us­pea da soz­ da­de so­vr­{e­na pod­lo­ga za sa­mo­pro­mo­ci­ja. Sves­na de­ka vo vo­da­~ot na „Ae­ros­mit“, iskus­ni­ot i ne­za­men­ liv Sti­ven Taj­ler, taa ima mno­gu ostra i sil­na kon­ku­ren­ ci­ja po­ra­di {to be­{e za­gri­`e­na de­ka nej­zi­na­ta li~­nost pa­|a vo vtor plan, kaj Xe­ni­fer se raz­bu­di qu­bo­mo­ra­ta ko­ja so­se­ma sves­no ili ne, ja na­te­ra da po­ba­ra ne­ka­kov sup­ ti­len na­~in za da go pre­ze­me pri­ma­tot vo su­di­ska­ta troj­ka. Ne bea re­tki slu­~a­i­te ko­ga vid­no voz­bu­de­na i im­pre­si­o­ ni­ra­na od kva­li­te­tot na del od id­ni­te ido­li koi so sops­ tve­ni­ot ta­lent ed­no­stav­no ì go od­ze­maa zdi­vot, taa jav­no gi po­ka­`u­va­{e emo­ci­i­te i ne gi kri­e­{e sol­zi­te. Ia­ko del od me­di­u­mi­te i pub­li­ka­ta ova go pro­tol­ku­vaa ka­ko per­fe­ kten na­~in da gi za­se­ni osta­na­ti­te i se­be­si da se iz­dig­ne na pi­e­de­sta­lot na po­pu­lar­no­sta i po­vtor­no da bi­de vo cen­ta­rot na vni­ma­ni­e­to, taa ne se za­gri­`i prem­no­gu. „Vo­op­{to ne o~e­ku­vav de­ka {o­u­to }e ima tol­ ku emo­tiv­no vli­ja­nie vrz me­ne. Oso­be­no mi be­{e te­{ko da se raz­de­lam od ne­koi od kan­di­da­ti­te“, ob­jas­nu­va­{e pe­ja~­ka­ta. No taa ne za­sta­na tu­ka, pa od­lu­~i naj­no­vi­ot singl, „On The Flo­or“, da go pro­mo­vi­ra tok­mu na ovaa mu­zi~­ka ma­ni­fe­sta­ ci­ja. Sa­ma­ta gle­da­nost na „Idol“ & ga­ran­ti­ra­{e per­ma­nen­ ten us­peh bi­dej­}i pes­na­ta e vo od­li­~en dens-stil koj taa od­li~­no go do­lo­vi na pro­mo­ci­ja­ta so svo­i­te fan­ta­ sti~­ni tan­cu­va~­ki i vo­kal­ni per­for­man­si.

Nej­zi­ni­te pra­{a­wa za qu­bo­vta i za `i­vo­tot se ins­pi­ ra­ci­ja za al­bu­mot „Lo­ve“

So­pru­got Mark En­ to­ni ja pod­dr­`u­va vo sè {to ra­bo­ti

IDE­AL­NA FOR­MU­LA ZA VR­VOT NA TOP-LI­STI­TE Po dva­ta pro­pad­na­ti bra­ka, vo 2008 go­di­na Xe­ni­fer Lo­pez i tret­pat za­sta­na pred ol­tar, ovoj­pat za­ed­no so Mark En­to­ni so koj po­doc­na do­bi bliz­na­ci. Ot­to­ga{, maj­~ins­tvo­to be­{e ona {to go oku­pi­ra­{e nej­zi­no­to vre­me, pa so­se­ma raz­bir­li­vo, ka­ri­e­ra­ta be­{e taa ko­ja stag­ni­ra­{e. Ia­ko vo me­|u­vre­me sni­ma­{e edi­to­ri­ja­li za mno­gu poz­na­ti bren­do­vi, rek­la­mi­ra­{e par­fe­mi i na­kit, se­pak ne­ma­{e vre­me da se po­sve­ti i na mu­ zi­ka­ta. Se ~i­ni de­ka se­ga ko­ga e del od „Idol“, naj­de po­go­den mo­ment za da ob­ja­vi i ne­{to no­vo. Otka­ko go pro­mo­vi­ra­{e vi­de­o­za­pi­sot za „On The Flo­or“, Xe­ni­fer Lo­pez ved­na{ se iska­~i na li­der­ski­te po­zi­cii na svet­ ski­te top-li­sti. Pes­na­ta, ed­no­stav­no, gi osvoi sim­pa­ti­ i­te na mi­li­on­ski­ot au­di­to­ri­um, po {to se utvr­di de­ka pro­mo­ci­ja­ta na sing­lot tok­mu na „Idol“, se po­ka­`a ka­ko ide­al­na for­mu­la za us­pe{­no vra­}a­we. Ohra­bre­na od br­zi­ot us­peh, Xe­ni­fer ve­}e go naj­a­vu­va i sled­ni­ot ma­te­ri­jal koj, ka­ko {to sa­ma­ta po­tvr­di, }e bi­de pes­na vo ko­ja }e so­ra­bo­tu­va so ra­pe­rot Lil Vejn. Pes­na­ta so nas­lov „I’m In­to You“ }e bi­de sled­no­to mu­zi~­ ko par­~e koe tre­ba da gi za­in­tri­gi­ra obo­`a­va­te­li­te za ona {to al­bu­mot „Lo­ve“ }e go po­nu­di vo ce­lost. „Al­bu­mot „Lo­ve“ do­a­|a ka­ko pro­iz­vod od mo­i­te pra­{a­wa za qu­bo­vta i za `i­vo­tot, no i bez­ us­lov­na­ta qu­bov {to ja po­~uv­stvu­vav ko­ga se ro­di­ja bliz­na­ci­te“, po­ra­~a Xej Lo. Vo isto vre­me, taa pro­dol­`u­va da go oce­nu­va kva­li­ te­tot na mla­di­te ame­ri­kan­ski ta­len­ti, no po­sto­ja­no vni­ma­va da ne pad­ne vo sen­ka na Sti­ven Taj­ler. „Za­do­vol­na sum od toa ko­ja sum jas, od mo­i­te vo­kal­ni kva­li­te­ti {to gi po­se­du­vam u{te od mo­i­te po­~e­to­ci“, gor­do iz­ja­vi taa.

Po­ve­}e­pa­ti ne­go­du­ va­{e de­ka e vo sen­ka na Sti­ven Taj­ler

Po­ra­di de­ca­ta na­pra­vi po­dol­ga mu­zi~­ka pa­u­za

1E | 45


46 | 1E


MODNI VESTI Ÿ LUKSUZ Ÿ EDITORIJAL Ÿ TREND Ÿ NEGA Ÿ 1E BUTIK/ {OPING LISTA

Moda stil

49str.

Nakitot na Elizabet Tejlor

KARL LAGERFELD akter­ka­ ta BLEJK LAJVLI ja na­re­ku­ va ame­ri­kan­ska DEVOJKA OD SONI[TATA. Ja an­ga­ `i­ra­{e za rek­lam­na­ta kam­pa­wa za ~an­ti­te od li­ni­ja­ta MADMOAZEL od bren­dot [ANEL, a ovie fo­to­gra­fii se re­zul­ta­ tot od pri­ja­tel­ski­ot i pro­fe­si­o­na­len od­nos me­ |u yvez­da­ta na se­ri­ja­ta OZBORUVA^KA i slav­ni­ot di­zaj­ner na [ANEL.

1E | 47


Modni vesti

MO­DA ZA JA­PO­NI­JA Ma­i­ca od Ana Sui so lo­go „Ja­po­ ni­ja, vo ova sme si­te za­ ed­no“ Cr­ve­no-be­ la­ta al­ka na Lej­di Ga­ga

Ce­li­ot pri­hod od pro­da`­ba­ ta na ma­ i~­ka­ta od „Ope­ning se­re­mo­ni“ odi za Cr­ ven krst

Tor­ba od Kejt Spejd

\er­dan so sin bran

Cr­ve­na ~an­ta od Re­be­ka Min­kof

Hu­ma­ni­tar­ni obi­di do­a­|a­at od si­te stra­ni po zem­jo­tre­sot i cu­na­ mi­to {to go po­go­di se­ver­no-isto~­ni­ot breg na Ja­po­ni­ja, a za mo{­ ne kra­tko vre­me se or­ga­ni­zi­raa i mod­ni­te di­zaj­ne­ri i bren­do­vi koi svo­i­te ta­len­ti gi sta­vi­ja vo do­bra cel, kre­i­raj­}i pro­iz­vo­di i lan­si­raj­}i hu­ma­ni­tar­ni ini­ci­ja­ti­vi za po­mo{ na na­stra­da­ni­te. Tie po­nu­di­ja se­ri­ja na pro­iz­vo­di ka­ko pa­mu~­ni ma­i­ci, tor­bi i na­kit od To­ri Bir~, „Ope­ning se­re­mo­ni“ i Ana Sui, a sreds­tva­ta od niv­na­ta pro­da`­ba odat vo raz­ni fon­do­vi i hu­ma­ni­tar­ni or­ ga­ni­za­cii {to po­na­ta­mu se na­me­ne­ti za `r­tvi­te od Ja­po­ni­ja. Vo pri­kaz­na­ta se vklu­~i i pe­ja~­ka­ta Lej­di Ga­ga ko­ja po~­na da pro­da­va mo­li­tve­ni cr­ve­no-be­li al­ki koi ~i­nat sa­mo pet do­la­ri. Vo pr­vi­ te 48 ~a­sa us­pea da so­be­re 250 il­ja­di do­la­ri, a vo sled­ni­te de­na du­ri dva mi­li­o­ni do­la­ri. „Di­zaj­ni­rav al­ka za mo­li­tva za Ja­po­ni­ja, ku­pe­te ja i do­ni­raj­te pa­ri. Si­te pa­ri~­ni sreds­ tva odat vo hu­ma­ni­tar­ni ce­li. Na­pred mon­strum­~i­wa“ im po­ra­~a taa na svo­i­te obo­`a­va­te­li pre­ku „Tvi­ter“. I dru­gi­te mod­ni imi­wa, ka­ko Ale­ksan­dar Veng, „Te­o­ri“, „Tods“, „Ko­a~“, Ale­ ksis Bi­tar, do­ni­raa pa­ri od pro­da`­ba­ta na svo­i­te pro­iz­vo­di, a ja­pon­ska­ta kom­pa­ni­ja „Ju­nik­lo“ is­pra­ti ob­le­ka do `i­te­li­te za­gro­ ze­ni od ka­ta­stro­fa­ta vo vi­si­na od 9 mi­li­o­ni do­la­ri.

ER­VE LE­@E ZA DE­NE[NI­TE MA­NE­KEN­KI

5 3

4

2

1

MI­NI TREND: STI­LOT 70-TI­TE 1: Pra­kti~­ni i {ik-obu­vki {to mo­`e da gi no­si­te so fu­stan ili so far­mer­ki, Top­{op 2: [a­re­na tu­ni­ka - vo pro­let pre­ku far­ mer­ki, le­te za na pla­`a, To­mi Hil­fi­ger 3: Le­sen fu­stan so pre­ram­ki, Re­be­ka Tej­lor 4: \er­dan so ko­`e­ni re­si, „Ej-Si-Bi“ 5: Gar­de­ro­ba­ta do­pol­ne­te ja so go­le­mi o~i­ la za son­ce, Met­ju Vi­li­jam­son

48 | 1E

So su­per­mo­de­li ka­ko Sin­ di Kra­ford, Kar­la Bru­ni i Lin­da Evan­ge­li­sta re­vi­i­te na fran­cu­ski­ot kre­a­tor Er­ve Le­`e vo 90-ti­te go­di­ni bea naj­po­sa­ku­va­ni­te mod­ni na­ sta­ni. Di­zaj­ne­rot, koj po­ve­}e ne­ma kon­tro­la nad eti­ke­ta­ta {to go no­si ne­go­vo­to ime i za ko­ja de­nes kre­i­ra Maks Azri­ja, se­ga ra­bo­ti pod ime­to Er­ve L. La­ru. Vo in­terv­ju da­de­no mi­ na­ta­ta ne­de­la toj za aktu­el­ ni­te ma­ne­ken­ki re­~e de­ka se sla­bi i `al­ni i ne mo­`e da se spo­re­dat so ori­gi­nal­ni­te su­per­mo­de­li od 90-ti­te. Ka­`a de­ka po­ve­}e ne pra­vi re­vi­ski pre­zen­ta­cii bi­dej­}i de­ne{­ ni­te mo­de­li za ne­go se ne­ins­ pi­ra­tiv­ni. „Ako se­ga tre­ba da na­pra­vam re­vi­ja, znam de­ka }e me fa­ti pa­ni­ka. Ma­ne­ken­ki­te se prem­no­gu sla­bi i prem­no­gu `al­ni. Se se­}a­vam na vre­me­to na top-mo­de­li­te ka­ko Lin­da i Sin­di, tie se­ko­ga{ bea ve­se­li i nas­me­a­ni“, ve­li toj i na­me­sto na re­vii svo­i­te kre­a­cii tri­pa­ti go­di{­no gi pro­mo­vi­ra na in­tim­ni pre­ zen­ta­cii. Le­`e ka­ri­e­ra­ta ja za­po~­na vo 1985 go­di­na, be­{e ul­tra­po­pu­la­ren vo 90-ti­te, no vo 1999 go­di­na gru­pa­ci­ja­ta na Maks Azri­ja se stek­na so pra­ vo na ko­ri­ste­we na eti­ke­ta­ta. Bi­dej­}i ne­ma pra­vo da go ko­ ri­sti svo­e­to ime, se pro­mo­ vi­ra pod pre­zi­me­to La­ru koe mu go iz­bral ne­go­vi­ot ko­le­ga Karl La­ger­feld.

Za bren­dot „Er­ve Le­`e“ de­nes kre­i­ra Maks Azri­ja Zlat­no do­ba: Le­`e vo 1995 go­di­na so Sin­di Kra­ford i Ka­ren Mul­der


Luksuz

2

\er­dan od „Kar­tie“ so ru­bi­ni i di­ja­man­ti

3 VPE^AT­LI­VI I [A­RE­NI

1

Se­zo­na­va ~ev­li­te i san­da­li­ te se vo zna­kot na ne­o­bi~­ni­ te sti­lo­vi. Tie se {a­re­ni, ukra­se­ni so de­ta­li, na vi­so­ ki pot­pe­ti­ci ili pla­tfor­mi. 1: Mark Xej­kobs 2: Dol­~e i Ga­ba­na 3: Majkl van der Ham 4: Lan­vin 5: Kri­sti­jan Si­ri­ja­no 6: Ale­ksan­dar Me­kvin 7: Kri­sto­fer Kejn 8: Du. Ri 9: Pra­da

4

Sta­rin­ska di­ja­de­ma, po­da­rok od Majk Tod

NA­KI­TOT NA ELI­ZA­BET TEJ­LOR

5

6

7 Di­ja­man­tot „tej­lor-bar­ton“

8

9

Slav­na­ta akter­ka po smrt­ta zad se­be osta­vi bo­gat­stvo od ed­na mi­ li­jar­da do­la­ri i bo­ ga­ta ko­lek­ci­ja ko­ja vo 2002 go­di­na be­{e vred­ nu­va­na na 150 mi­li­o­ni do­la­ri. [to }e se slu­~i so nej­zi­ni­te poz­na­ti ska­po­ce­ni par­~i­wa ka­ ko fa­moz­ni­ot 69 ka­ra­ ten di­ja­mant „tej­lorbar­ton“, po­da­rok od so­pru­got Ri­~ard Bar­ton i ku­pen vo 1969 go­di­na za mi­li­on do­la­ri? Spo­ red ne­koi iz­vo­ri nej­zi­ na­ta ko­lek­ci­ja na­sko­ro }e bi­de sta­ve­na na auk­ ci­ja vo „Kri­stis“. Tu­ka se i go­le­mi­ot di­ja­mant „krup“, |er­da­not so naj­poz­na­ti­ot bi­ser na sve­tot „la per­e­gri­na“ koj e otkri­en da­le~­na­ ta 1513 go­di­na, a po­ doc­na ku­pen od Bar­ton za Tej­lor i vmet­nat vo |er­dan od „Kar­tie“, ras­ko{­ni­ot |er­dan so di­ja­man­tot „tax-ma­ hal“ i drug na­kit so ru­ bi­ni, sa­fi­ri i sma­rag­ di, po­ve­}e­to po­da­ro­ci od nej­zi­ni­te so­pru­zi. 1E | 49


+

Fo­to­gra­fi­ja I Ani i Di­mi Staj­ling I Ka­te­ri­na Tra­ja­nov­ska Mo­del I Ele­na Tra­ja­nov­ska - „Mo­dels in“ [min­ka i fri­zu­ra I Zo­ran [ur­bev­ski

Pan­ta­lo­ni - MANGO, 3. 290 den. ; blu­za – MANGO, 2. 490 den. ; ~ev­li – SHOE ART, 5. 490 den. ; ~an­ta – FURLA (VIA) , 18. 800 den. ; re­men – ACCESSORIZE, 970 den. ; \er­dan – ACCESSORIZE, 970 den.

50 | 1E


Blu­za - MANGO, 1. 590 den. ; |er­dan – ACCESSORIZE, 1. 150 den.

Ma­ra­ma - MANGO, 1. 190 den.

^an­ta - ACCESSORIZE, 2. 450 den.

Fo­ku­sot e sta­ven na kla­si~­ni­te i ne­za­men­li­vi par­~i­wa ob­le­ka ka­ko zdol­ni­{te, fu­stan, pan­ ta­lo­ni i blu­za, ona {to pret­sta­vu­va al­fa i ome­ga na `en­ski­ot or­man, a in­ter­pre­ti­ra­ni pre­ku aktu­el­ni­te mod­ni ten­den­cii: in­ten­ziv­ni boi i prin­to­vi, ma­ksi-dol­`i­na, tan­te­la i svi­la, ne­o­ bi~­ni mi­kso­vi na nes­po­i­vi ele­men­ti i vpe­~at­li­vi mod­ni do­da­to­ci 1E | 51


52 | 1E

Zdol­ni­[te – MANGO, 4. 290 den. ; ma­i­ca – MANGO, 590 den. ; ~an­ta – FURLA (VIA) , 12. 300 den. ; ba­le­tan­ki – PURA LOPEZ (VIA) , 13. 700 den. ; |er­dan – ACCESSORIZE, 970 den. ; {no­la – ACCESSORIZE, 490 den.


Ma­ra­ma – ACCESSORIZE, 970 den. : [no­la – ACCESSORIZE, 490 den

Blu­za – MANGO, 1. 990 den. ; [no­li – ACCESSORIZE, 490 den.

1E | 53


54 | 1E

Zdol­ni­[te so re­men – MANGO, 4. 290 den. ; blu­za – MANGO, 2. 490 den. ; ~ev­li – SHOE ART, 5. 490 den. ; ~an­ta – ACCESSORIZE, 2. 450 den. ; |er­dan – ACCESSORIZE, 1. 150 den.


1E | 55

Zdol­ni­[te – MANGO, 4. 290 den. ; ko[u­la – MANGO, 3. 290 den. ; ~an­ta – MANGO, 4. 290 den. ; \er­dan – ACCESSORIZE, 790 den.


56 | 1E

Fu­stan – MANGO, 7. 490 den. ; san­da­li – PURA LOPEZ (VIA) , 18. 300 den. ; ~an­ta – MONA, 2. 750 den. ; re­men – FURLA (VIA) , 4. 200 den. ; al­ka – ACCESSORIZE, 970 den.


|er­dan – ACCESSORIZE, 1. 650 den. ; {no­la – ACCESSORIZE, 490 den

Fu­stan ; LIU JO, 10. 390 den. ; re­men – LIU JO, 5. 390 den.


TREND Luj Vi­ton

NE­O­^E­KU­VA­NI

KON­TRA­STI I RAZ­I­GRA­NI O~e­ku­vaj­te da bi­de­te za­ve­de­ ni od sen­zu­al­ ni­ot stil na no­ va­ta se­zo­na pol­ na so kon­tra­sti, ne­pred­vid­li­vi mi­kso­vi na ja­ki boi, re­fe­ren­ci na gla­mu­roz­ni­ te 70-ti go­di­ni, be­la­ta vi­de­na niz mi­ni­ma­li­ sti~­ki ma­nir, bo­gat ori­en­ta­ li­zam i voz­bud­ li­vi {a­ri Iv Sen Lo­ran

ELE­MEN­TI

Lan­vin

Pod­go­tvi I Ka­te­ri­na Tra­ja­nov­ska

Da­en von Fur­sten­berg

I

n­ten­ziv­ni­te boi se najv­pe­~at­li­vi­ot del vo ten­den­ci­i­te {to gi pred­la­ga­at di­zaj­ ne­ri­te za se­zo­na­ta pro­let-le­to 2011 – ele­ktri~­no si­na, tem­no­ vi­o­le­to­va, por­to­ka­lo­vi i ko­ral­ni ni­jan­si, ja­ko tir­kiz­na i ze­le­na, a vo od­nos na bo­i­te se­zo­na­va no­vi­na e ta­ka­na­re­~e­ni­ot stil na ko­lor-blo­ko­vi, od­nos­no kom­bi­ni­ra­we na dve ili po­ve­}e in­ten­ ziv­ni ni­jan­si. Mi­kso­vi­te od boi se naj­~e­sto ne­ vo­o­bi­~a­e­ni, na pri­mer vi­o­le­to­va so cr­ve­na, ja­ki flu­o­res­cent­ni boi me­{a­ni so ne­u­tral­ni to­no­vi, por­to­ka­lo­va vo kom­bi­na­ci­ja so ze­le­na i vi­o­le­to­va, ko­ral­no cr­ve­na so tem­no vi­o­le­to­va. Ova e naj­e­vi­ dent­no vo ko­lek­ci­ja­ta na Fri­da Xa­ni­ni za „Gu­~i“. Ka­ko al­ter­na­ti­va na ja­ki­te boi e pa­le­ta­ta na ne­u­ tral­ni­te i pa­stel­ni­te ni­jan­si, ka­ko i be­la­ta od gla­va 58 | 1E

Dol­~e i Ga­ba­na

Er­dem


Al­ber­ta Fe­re­ti

Kel­vin Klajn Ve­na Ka­va

Se­lin @il San­der

Pra­da

Mark Xej­kobs

Ale­ksan­dar Me­kvin

Gu­~i Kloe Ste­la Ma­kart­ni

do pe­ti. Be­la­ta bo­ja se ja­vu­va vo mi­ni­ma­li­sti~­ki ma­nir {to mo­`e da se za­be­le­`i vo ko­lek­ci­i­te na Kel­vin Klajn, „Se­lin“ i Iv Sen Lo­ran i koj mno­gu po­tse­tu­va na ra­ni­te 90-ti go­di­ni, no i vo po­ro­man­ ti~­na va­ri­jan­ta pre­ku le­le­a­vi fu­sta­ni i par­~i­wa od de­li­kat­na tan­te­la kaj Dol­~e i Ga­ba­na, Ale­ksan­ dar Me­kvin i Al­ber­ta Fe­re­ti. Ka­ko ins­pi­ra­ci­ja i po­na­ta­mu pro­ve­ju­va sti­lot na 70-ti­te go­di­ni pre­ku dol­gi­te fu­sta­ni vo in­ten­ ziv­ni ni­jan­si, pan­ta­lo­ni­te i zdol­ni­{ta so fal­ ti, tu­ni­ki­te i bla­go yvo­ne­sti­te pan­ta­lo­ni. Po­ne`­ ni­ot del od ko­lek­ci­i­te se od­ne­su­va na les­ni­te po­ ve­}es­loj­ni fu­sta­ni koi po­tse­tu­va­at na ba­let­ska­ta ob­le­ka, a stil­ski ~a­so­vi po tanc ni odr­`aa Do­na Ka­ran, Kloe i Lan­vin. Pro­let­ta izo­bi­lu­va so raz­ni {a­ri, eg­zo­ti~­ni prin­ to­vi na go­le­mi trop­ski cve­to­vi, sli­ki na krup­ni ovo{­ja, kom­bi­na­cii od pru­gi, ap­strakt­ni mo­ti­vi, no i so afri­kan­ski re­fe­ren­ci pre­ku `i­vo­tin­ski de­ze­ni i sli­ki na `i­vot­ni (maj­mu­ni kaj „Pra­ da“ i `i­ra­fi kaj „Luj Vi­ton“). Od for­mi­te i kro­e­vi­te najv­pe­~at­li­vi se ma­ksi-dol­`i­na­ta, pre­di­men­zi­o­ni­ra­ni­te pal­ta i pan­ta­lo­ni­te so ra­men kroj i vi­so­ka po­lo­vi­na. Mod­ni­te Haj­der do­da­to­ci, isto ka­ko i kaj ob­le­ka­ta, se Aker­man ja­ki i vpe­~at­li­vi so ne­o­~e­ku­va­ni kon­ tra­sti i raz­i­gra­ni de­ta­li. 1E | 59


60 | 1E


Nega

Naj­do­bri­te DE­SET

1 4 5

BIOTHERM Bi­o­so­ur­ce cle­an­ser Pe­na za mi­e­we li­ce za su­va ko­`a so oli­go­mi­ne­ ra­li i kon­cen­tri­ran mag­ne­zi­um, 1. 360 den.

ESSENCE Smo­key eyes Se­tot so­dr­`i pu­dre­sta sen­ka, kre­mast tu{ i ap­li­ka­tor, 179 den.

2

AVON Per­ ce­i­ve dew Li­mi­ti­ra­no pro­let­no iz­da­nie na to­a­let­na­ta vo­da od mor­ska i ci­trus­na ka­te­go­ri­ja, 699 den.

3

NEUTROGENA Black­he­ad eli­ mi­na­ting da­ily scrub Dne­ven pi­ling za ~i­ste­we mi­te­ se­ri, 315 den.

NIVEA Pu­re&na­tu­ral de­o­do­rant Ima ne­`en mi­ris na jas­min i ovoz­mo­`u­ va 24-~a­sov­na sve­ `i­na, 170 den.

CALVIN KLEIN Eter­nity aqua Ma­{ki par­ fem so mi­ ris­ni akor­di na lad­na kra­sta­vi­ca, ci­trus i lo­tus, 3. 200 den.

7 10

L’OREAL True match blush Za zdrav i ble­skav izg­led na li­ce­to iz­be­ re­te ro­zo­va ni­jan­sa na ru­me­ni­lo, 650 den.

9

6

CORINE DE FARME Ma to­i­let­te in­ti­me Ti­nej­xer­ski gel za tu­{i­ra­we za te­lo i in­tim­ni­ot del od te­lo­to, 149 den.

MAYBELLINE One by one vo­lu­me mas­ca­ra No­va­ta ma­ska­ra ima eksk­lu­ziv­na er­gon­me­tri­ ska ~e­tka za efi­kas­no na­ne­su­va­we, 330 den.

8

AVON Age­less ac­co­la­de Krem za ne­ga na zre­la ko­`a, od­ li~­no se spra­vu­va so dla­bo­ki­te br~­ki i di­sko­lo­ra­ci­ja­ta, 329 den.

1E | 61


Butik

n.

r­ra­no­va, 799 de Be­la mai­ ­ca - Te

Mor­nar­ski

de e­a­ti­vo, 1. 100 Ba­le­tank­ i - Kr

n.

Fu­stan so tri re­me­ni - Kre­a­ti­vo, 3. 600 den.

\er­dan - Ter­ra­no­va, 399 den.

Ma r­ a­m

a-

Ter ­r

a­no ­va, 69

9d

62 | 1E

en.


Fu­sta

n so r oz­ a k ak­ o d et­

aq -

Kre­a­t

i­vo, 2 .5

00 de n.

So kom­bi­na­cii od cr­ve­na, be­la i si­na bo­ja, mo­ de­li na pru­gi, ap­li­ka­cii na si­dro i del­fin, let­na­ta mo­da ne mo­`e bez ovoj trend. Mor­nar­ ski­ot stil se vra­}a se­ko­ja se­zo­na, na­vi­ dum na ist, no vsu{­nost se­ko­ga{ na nov i po­ mo­de­ren na­~in Ma­i­ca vo teg­

et boj­a - Ter­r

a­no­va, 799 de

n.

s til et

Teg­ i-

el­k

and­

op ns

s­ ta fu ­vo, ­a­ti Kre 00

2. 6 .

den

i-

­n a­lo

99 ,9 ­ova ­n r­ra

n.

de

Te

nt­

Pa

1E | 63


64 | 1E


UREDUVAWE Ÿ VISOKI OKTANI Ÿ MA{KI SVET Ÿ ZANIMLIVOSTI Ÿ SOVETI Ÿ ZDRAVJE Ÿ HOROSKOP

BioRITAM

88str. Miris i vkus

Predrag Pavlovski

KRA­LI­CA NA VE­GE­TA­RI­JAN­CI­TE Ob­le­~e­na vo fu­stan na­ pra­ven od ze­le­na sa­la­ ta, [AN­TEL HJUX­TON se obi­du­va da ja raz­bu­di sve­sta kaj lu­|e­to de­ka ve­ge­ta­ri­jan­ski­ot NA­ ^IN NA @I­VOT e mno­ gu poz­drav od obi~­ni­ ot. Uba­va­ta bri­tan­ska vo­di­tel­ka e aktiv­no vklu­~e­na vo kam­pa­wi­ te na or­ga­ni­za­ci­ja­ta ko­ja se bo­ri za pra­va­ ta na `i­vot­ni­te PETA, pri­toa po­ka­`u­vaj­}i de­ka e sves­na za zdrav­ stve­ni­te ri­zi­ci koi gi no­si kon­su­mi­ra­we­to me­so i de­ka, vsu{­nost, ovo{­je­to i ze­len­~u­kot se od­li­~en iz­vor na uba­vi­na i zdrav­je. „Pret­po­~i­tam da se hra­nam zdra­vo i da se ~uv­stvu­vam ta­ka. Se na­de­vam de­ka no­va­ta rek­la­ma na PETA }e ve na­te­ra da go isfr­li­te me­so­to od va­{e­to me­ ni. Ve­ge­ta­ri­jan­sko­to go­tve­we e mno­gu les­no i e do­bar na­~in da go na­pra­vi sve­tot po­do­ bro me­sto za `i­ve­e­ we“, po­ra­~u­va taa. 1E | 65


Ure­du­va­we /

Raz­li~­ni­te sti­lo­vi (2)

Pod­go­tvi I Ke­ti Mic­kov­ska

Do­kol­ku ima­te na­me­ra da go sme­ni­te en­te­ri­e­rot na pro­ sto­rot vo koj `i­ve­e­te, pog­led­ne­te gi sti­lo­vi­te {to vi gi pret­sta­vu­va­me vo ovoj broj, a koi ia­ko go ots­li­ku­va­at vre­me­to ko­ga bi­le mo­der­ni i aktu­el­ni, sè u{te pre­diz­ vi­ku­va­at in­te­res i se del od mno­gu do­mo­vi. Mo­`e­bi ne­ koj od niv }e ja pot­tik­ne kre­a­tiv­no­sta vo vas

N e ­o ­b i ~ ­n i

VO ORI­GI­NAL­NO­STA Kan­tri [i­rok op­seg na sti­lo­vi koi za­vi­sat od ge­o­graf­ska­ta po­lo`­ba, no za si­te niv e ka­ra­kte­ri­sti­~en ed­no­stav­ni­ot me­bel koj e po­ dre­den na funk­ci­o­nal­no­sta, za­ga­si­ti to­no­vi i mle~­ni boi.

Ko­tix Raz­no­bo­en, udo­ben izg­led {to go ka­ra­kte­ri­zi­ra nas­li­kan ili ukra­sen me­ bel so gra­ci­oz­ni li­nii, ka­ko i pred­me­ti so izra­ze­ni tek­stu­ri ka­ko kaj ple­te­ni­te ko­{a­ri, ra­pa­vi yi­do­vi, pod­ni pro­stir­ki i za­ve­si za pro­zor­ci­ te od pri­rod­ni ma­te­ri­ja­li, pa­ti­ni­ra­ni de­ze­ni i boi {to po­tse­tu­va­at na ras­ko{­na gra­di­na. 66 | 1E


Ang­li­ski kan­tri

Ek­le­ti­~en Sti­lot op­fa­}a raz­no­vid­ni per­i­o­di i sti­lo­vi, a glav­na ka­ra­kte­ri­sti­ka pri ure­du­va­we­to vo ovoj stil e upo­ tre­ba­ta na po­ve­}e boi, tek­stu­ri, ob­li­ci i za­vr{­ni obra­bo­tki.

Fran­cu­ski im­pe­ri­ja­len

Opu­{ten, udo­ben stil koj pret­sta­vu­va tol­ku­va­we na tra­ di­ci­o­nal­ni­ot izg­led. Bo­i­te se pri­rod­ni i pri­du­{e­ni, so kva­li­tet­ni tek­stu­ri vo en­te­ri­e­ri­te i ek­ste­ri­e­ri­te koi se do­bi­e­ni so upo­tre­ba na dr­vo, me­tal i ka­men. Tka­e­ni­ni­te se ve­ze­ni pro­stir­ki i te­pi­si i ma­te­ri­ja­li so cvet­ni mo­ti­vi. Me­be­lot va­ri­ra od ko­mo­di vo tem­ni boi do po­li­ci za kni­gi od dr­vo od bor.

Ova e stil na de­vet­na­e­set­ti­ot vek koj gi izra­zu­va im­pe­ri­jal­ni­te am­bi­cii na Na­po­len. Mo­ti­vi­te, ba­zi­ra­ni na kla­si~­ni­te rim­ski i gr~­ki ob­li­ci, se sim­bo­li~­ni: fa­ke­li, rim­ski or­li, im­pe­ri­jal­ni ven­ci, li­ko­vi od mi­to­lo­gi­ja­ta, la­vo­vi i bu­kva­ta N ko­ja aso­ci­ra na Na­po­le­on. Yi­do­vi­te i ta­va­ni­te so­dr­`at mno­gu­broj­ni ukra­si.

Gra­di­nar­ski

Stil ~ie obe­le`­je se sve­`i i uba­vi pred­me­ti, cvet­ni mo­ti­vi, ve­ze­ni per­ni­ci, vra­me­no su­vo cve­}e, nas­li­kan me­bel od dr­vo, de­ta­li so tan­te­la, sve­`o cve­}e i an­ti­kvi­te­ti od por­ce­lan.

Mo­der­ni­zam na mi­na­ti­ot vek

Stil {to na­sta­nal vo per­i­o­dot po­me­|u 30-ti­te i 70-ti­te go­di­ni na dva­e­set­ti­ot vek. Se ka­ra­kte­ri­zi­ra so do­da­to­ci so pri­rod­ni ob­li­ci, ~i­sti li­nii, ed­no­boj­ni yi­do­vi i ram­ki za me­bel od pa­nel i od va­re­no dr­vo. Ma­te­ri­ja­li­te {to se upo­ tre­bu­va­at se {perp­lo­~i, fur­nir, fi­berg­las, ~e­lik, alu­mi­ni­um i ko­va­no `e­le­zo. Osvet­lu­va­we­to pret­sta­vu­va umet­ni~­ki de­taq, so mo­ti­vi na kru­go­vi, tri­a­gol­ni­ci, ko­nu­si i te­la na­pra­ve­ni od ~e­lik, me­sing, alu­mi­ni­um. Se ko­ri­stat i za­ve­si so in­ten­ziv­ni boi.

Mi­si­o­ner­ski

Ovoj stil vo ra­ni­te go­di­ni od dva­e­set­ti­ot vek se pre­poz­na­va po cvr­sti­ot, te­men me­bel od dab, i pra­vi­te i jas­ni li­nii. Naj­poz­na­to­to par­~e me­bel e sto­lot Mo­ris, {to se sme­ta za prv stol za lu­la­we.

Me­di­te­ran­ski Me­be­lot po­tek­nu­va od zem­ji­te vo sve­tot na me­di­te­ra­not ka­ko {to se [pa­ni­ja, Gr­ci­ja i Ita­li­ja, a ~e­sto se na­re­ku­va i {pan­ski mo­de­ren stil. Va­ri­ra od ed­no­stav­na funk­ ci­o­nal­nost do ek­strem­na for­mal­nost. Par­~i­wa­ta me­bel se ni­ski, so ukras­ni no­gar­ki i po­stol­ja, ram­ki­te se te­{ki i ~e­sto pa­ti­ni­ra­ni. Yi­do­vi­te se so izra­ze­ni tek­stu­ri, a vo­o­bi­~a­e­ni se i za­ob­le­ni gor­ni po­vr­{i­ni ili ta­kvi vo de­lot nad ka­mi­not.

Ang­li­ski Za en­te­ri­e­ri­te vo ovoj stil ka­ra­kte­ri­sti~­no e {to mno­gu se upo­tre­bu­va dr­vo­ to, ma­te­ri­ja­li so mo­ti­vi i tra­di­ci­o­nal­ni boi. Dr­vo­to se upo­tre­bu­va i kaj po­do­ vi­te, za ob­lo­`u­va­we ka­ko i za obra­bo­tka od rez­ba. Ma­te­ri­ja­li­te se ka­ri­ra­ni, so cvet­ni mo­ti­vi ili so pru­gi vo tem­no ze­le­na bo­ja, mor­nar­sko si­na, cr­ve­na i zlat­na. Vo­o­bi­~a­e­ni se i ko­lek­cii na fin por­ce­lan i sre­bre­ni pred­me­ti.

Mo­de­ren

Sti­lot po­tek­nu­va od tri­e­set­ti­te go­di­ni na dva­e­set­ti­ot vek so ko­re­ni vo ger­man­ ska­ta {ko­la za di­zajn Ba­u­ha­us, ka­ko i vo skan­di­nav­ski­ot mo­de­ren di­zajn. Go ka­ra­ kte­ri­zi­ra me­bel so ~i­sti ram­ni li­nii, po­li­ra­ni po­vr­{i­ni, maz­ni ge­o­me­tri­ski ob­li­ci i asi­me­tri­ja. Go­le­mi­te i ed­no­stav­ni pro­zor­ci go spo­ju­va­at en­te­ri­e­rot so nad­vo­re{­ni pej­za­`i.

Fran­cu­ski kan­tri

Ru­sti­kal­na ver­zi­ja na for­mal­ni­ot fran­cu­ski me­bel od se­dum­na­e­set­ti­ot i osum­na­e­set­ti­ot vek, ka­ko {to se sti­lo­vi­te za vre­me na Luj 19 i Luj 15. Par­~i­wa­ta me­bel na ra­ni­ot fran­cu­ ski pro­vin­ci­ja­len stil se sme­ta­ni za kan­tri ili sel­ski me­bel. Bi­le ra~­no obra­bo­tu­va­ni i bi­le vo pri­rod­na so­stoj­ba. Na­me­sto te­{ki ta­pa­ci­ra­ni de­lo­vi, sto­lo­vi­te se so pra~­ki na se­di­{ta­ta i na nas­lo­ni­te. Ti­pi~­ni se za­ga­si­ti boi i in­ten­ziv­ni ni­jan­si na me­di­te­ran­sko si­na, son­~e­vo `ol­ ta, te­ra­kot­no cr­ve­na i ze­le­na bo­ja. Obil­no se upo­tre­bu­va­at pri­rod­ni­te ma­te­ri­ja­li i te­ra­ko­ta­ta, so do­da­to­ci od `i­ca i od ko­va­no `e­le­zo. 1E | 67


Pred­log-de­sti­na­ci­ja /

So „ETC Tra­vel“ vo An­ta­li­ja

Praz­ni~­ni­ot di­re­kten ~ar­ter pa­ket-aran`­man od Skop­je do ed­no od naj­go­le­mi­te pri­sta­ni­{ta na Sre­do­zem­je­to, e ide­al­na mo`­nost na ed­na od ta­mo{­ni­te mno­gu­broj­ni i pre­u­ba­vi pla­`i opu­{te­no da u`i­va­te vo son­~a­we­to i bla­go­da­ti­te na Sre­do­zem­no­to Mo­re, pri­ jat­no za ba­wa­we i vo ova vre­me od go­di­na­ta. Sme­stu­va­we­to e vo iz­bra­ni ho­te­li so 5 i 4 yvez­di, a aran`­ma­not e „ol ink­lu­ziv“. Kri­ stal­no­to mo­re, ide­al­na­ta kli­ma, bo­ga­ta­ta i raz­no­vid­na ho­tel­ska ani­ma­ci­ja, vkus­na­ta tur­ska i in­ter­na­ci­o­nal­na kuj­na, pro­{e­tki­te po isto­ri­ski­te pa­te­ki na Tur­ci­ja i za­dol­`i­tel­no­to pa­za­ru­va­we po mo­der­ni­te bu­ti­ci i vo tra­di­ci­o­nal­na­ta ~ar­{i­ja, }e go na­pra­vat va­{i­ot pre­stoj ne­za­bo­ra­ven

68 | 1E

VE­LIG­DEN


Pi­{u­va I Ke­ti Mic­kov­ska

A

ko sè u{te ne ste se od­lu­~i­le ka­de za pret­stoj­ni­te ve­lig­den­ski praz­ni­ci, po­se­te­te ja An­ta­li­ja vo Tur­ci­ja vo or­ga­ni­za­ci­ja na „ETC Tra­vel“. Ova e ide­al­na mo`­nost na ed­na od ta­mo{­ni­te mno­gu­broj­ni i pre­u­ba­vi pla­`i so si­ten pe­sok opu­{te­no da u`i­va­te vo son­~a­we­ to i bla­go­da­ti­te na Sre­do­zem­no­to Mo­re, pri­jat­no za ba­wa­we i vo ova vre­me na go­di­na­ta. Se pa­tu­va so di­re­kten ~ar­ter-let od Skop­je do An­ta­li­ja, so vklu­~e­ni ae­ro­drom­ski i ho­tel­ski trans­fe­ri, tri no­}e­va­wa i or­ga­ni­zi­ra­no razg­ le­du­va­we so pro­fe­si­o­na­len vo­di~, pri­dru`­nik na pa­tu­va­we­to. Sme­stu­va­we­to e vo iz­bra­ni lu­ksuz­ni ho­te­li so 5 i 4 yvez­di, a aran`­ma­not e „ol ink­lu­ziv“. Ce­na­ta na ve­lig­den­ski­ot aran`­man e od 299 evra za li­ce, pa na­go­re. Se­koj od po­nu­de­ni­te ho­te­li od ovoj pa­ket aran`­man, ne­za­vis­no da­li se na­o­|a vo An­ta­li­ja, Be­lek, Si­de, Ke­mer ili Ala­ni­ja, poz­na­ti tu­ri­sti~­ki me­sta koi vsu{­ nost ja so­~i­nu­va­at an­ta­li­ska­ta re­gi­ja, ima­at svoi sops­tve­ni komp­let­no opre­me­ni pe­so~­ni i pla­`i so ka­men­~i­wa, akva park za de­ca i za vo­zras­ni, nad­vo­re{­ni i vna­tre{­ni ba­ze­ni, po­seb­ni ba­ze­ni za de­ca, re­sto­ra­ni, ba­ro­vi... Ko­ri­ste­we­to na le­`al­ki­te, ~a­do­ri­te i du­{e­ci­te e besp­lat­no. Vo si­te ho­tel­ski komp­le­ksi besp­ lat­no e i ko­ri­ste­we­to na fit­nes-cen­ta­rot, sa­u­na, tur­ska ba­wa, xa­ku­zi, igra­we­to ping-pong, pi­ka­do, ko­{ar­ka, bad­min­ton, od­boj­ka na pla­`a... Ma­sa­`a, ki­no, ski­ja­ we ili sur­fa­we na vo­da, ko­ri­ste­we mo­tor na vo­da, ka­nu, pa­do­bran i sli~­no, se us­lu­gi koi se do­stap­ni so mi­ni­mal­na dop­la­ta. Osven za vo­zras­ni­te, ho­te­li­e­ri­te

se po­gri­`i­le i na de­ca­ta pre­sto­jot da im bi­de ne­za­bo­ra­ven. Za najm­la­di­te se or­ga­ni­zi­ra­at raz­ni ani­ma­cii, za niv ima po­seb­ni igra­li­{ta, mi­ni-klu­bo­vi so ne­gu­va­tel­ki, a vo re­sto­ra­ni­te ima me­ni za de­ca. Tur­ci­ja e zem­ja so bo­ga­ta isto­ri­ja, ar­he­o­lo­{ki zna­me­ni­to­sti, raz­no­vid­no kul­ tur­no nas­leds­tvo i ide­al­no me­sto za beg­stvo od se­kojd­ne­vi­e­to i stre­sot. Mno­gu­te spo­me­ni­ci od pret­hod­na­ta ci­vi­li­za­ci­ja, mo­der­ni­te tu­ri­sti~­ki cen­tri i ki­lo­me­ tar­ski­te pe­so~­ni pla­`i ja pra­vat ovaa zem­ja isk­lu­~i­tel­no in­te­res­na tu­ri­sti~­ka de­sti­na­ci­ja. Kri­stal­no­to mo­re, ide­al­na­ta kli­ma, lu­ksuz­ni­te ho­te­li so naj­do­bra ani­ma­ci­ja, bo­ga­ta po­nu­da i tur­ska i in­ter­na­ci­o­nal­na kuj­na }­e go na­pra­vat va­{i­ot od­mor ne­za­bo­ra­ven. Od­mo­rot vo Tur­ci­ja nu­di voz­bud­li­vi mo`­no­sti za se­ko­go, od ide­a­len se­me­en od­ mor vo ho­te­li so bo­ga­ta so­dr­`i­na za de­ca, pre­ku ro­man­ti­~en od­mor za dvaj­ca, do raz­no­vid­ni sport­ski aktiv­no­sti za qu­bi­te­li­te na spor­tot, voz­bud­liv so­vre­men no­}en `i­vot... Na se­to ova ne mo­`e da se za­bo­ra­vi qu­bo­pit­no­sta i nas­me­a­no­to li­ce na lu­|e­to na ovaa pre­u­ba­va zem­ja. Od­mor od so­ni­{ta­ta }e vi po­nu­dat poz­na­ti­te le­tu­va­li­{ta me­|u koi se izd­vo­ju­va An­ta­li­ja, Ke­mer, Si­de, Ala­ni­ja. An­ta­li­ja e ed­no od naj­go­le­mi­te pri­sta­ni­{ta na Sre­do­zem­je­to, mo­der­na me­tro­po­ la so vrv­ni ho­te­li na poz­na­ti­te pla­`i -Ko­wal­ti i La­ra, poz­na­ti {o­ping-cen­tri, grad koj nu­di mno­gu­broj­ni mo`­no­sti za za­ba­va i za {o­ping. Ke­mer se na­o­|a na 43 ki­lo­me­tri od An­ta­li­ja, sme­sten vo pod­no`­je­to na pla­ ni­na­ta Ta­u­rus.

NA PLA­@A

1E | 69


70 | 1E


Kli­en­ti­te, pred s „ETC Tra­vel“ od Skop­je e tu­ri­sti~­ka agen­ci­ja ko­ja so svo­jot pro­fe­si­o­na­len tim ve­}e 11 go­di­ ni na­na­zad us­pe{­no ra­bo­ti so aran`­ma­ni pred se, so ~ar­ter pa­ket-aran`­ma­ni na de­sti­na­cii ka­ko {to se Tur­ci­ja, Egi­pet, Tu­nis, Mal­ta, [pa­ ni­ja, Ita­li­ja. Taa e ed­na od pr­vi­te pri­vat­ni agen­cii na ovie pro­sto­ri, ~len­ka na ATAM so li­cen­ca A za ra­bo­ta i JATA ser­ti­fi­kat za ra­ bo­ta so glo­bal­ni si­ste­mi za re­zer­va­cii na avi­ o­bi­le­ti. Or­ga­ni­za­ci­ja­ta na le­tu­va­wa, zi­mu­va­ wa, praz­ni­ci­te i vi­ken­di­te na po­ten­ci­jal­ni­te kli­en­ti za niv e go­lem pre­diz­vik. Se­ko­ja va­{a ide­ja, za­mis­la ili po­tre­ba stru~­ni­ot po­ten­ci­ jal na „ETC Tra­vel“ e vo so­stoj­ba da ja os­tva­ri na naj­kva­li­te­ten na­~in vo op­ti­ma­len rok i vo gra­ni­ci­te na pri­fat­li­vi­te tro­{o­ci. Ed­na od dej­no­sti­te na ovaa agen­ci­ja e i re­zer­va­ci­ja i iz­da­va­we na avi­o­bi­le­ti so si­te avi­o­kom­pa­nii i si­te re­dov­ni li­nii niz ce­li­ot svet, a ovie us­lu­gi gi vr­{i pre­ku glo­bal­ni­ot si­stem za re­ zer­va­cii, Ama­de­us.

Po­pu­sti od 30 pro­cen­ti Za si­te onie koi pre­ciz­no go pla­ni­ra­at svo­jot od­mor, a sa­ka­at da le­tu­va­at vo vi­so­ka se­zo­na so po­ni­ski ce­ni, tu­ri­ sti~­ka­ta agen­ci­ja „ETC Tra­ vel“ so go­di­ni na­na­zad nu­di ra­no re­zer­vi­ra­we i up­la­ta na aran`­ma­ni po po­ni­ski ce­ni od 15 do 20 pro­cen­ti. Za onie koi na­vre­me­no }e go osi­gu­ra­at svo­jot od­mor i }­e iz­vr­{at re­zer­va­ci­ja do 30 april, agen­ci­ja­ta odo­bru­va po­pust od 30 pro­cen­ti.

So svo­ja­ta pri­ro­da, me­di­te­ran­ska at­mo­sfe­ra, mno­ gu­broj­ni­te ar­he­o­lo­{ki na­o­|a­li­{ta, ka­fe­te­rii i re­ sto­ra­ni im nu­di na tu­ri­sti­te mi­ren od­mor, za­ba­va i {o­ping. Si­de e sme­sten na mal po­lu­o­strov na Sre­do­zem­no­to Mo­re, od­da­le­~en na oko­lu 75 ki­lo­me­tri od An­ta­li­ ja. Poz­nat ka­ko grad mu­zej, op­kru­`en so mno­gu­broj­ni osta­to­ci od an­ti~­ko vre­me, vklu­~u­vaj­}i go Apo­lo­ no­vi­ot hram i go­le­mi­ot rim­ski am­fi­te­a­tar. Be­lek, poz­nat po naj­lu­ksuz­ni­te ho­te­li sme­ste­ni na dol­gi­te pe­so~­ni pla­`i op­kru­`en so bo­ro­va {u­ma, eu­ka­lip­ tu­si i pre­u­ba­vo ure­de­ni gra­di­ni, po mno­gu­broj­ni­te te­re­ni za golf ka­ko za naj­go­le­mi svet­ski tur­ni­ri, ta­ka i za po­~et­ni­ci. Ala­ni­ja e naj­ju`­no, na 140 ki­lo­me­tri od An­ta­li­ja. Grad so bo­gat za­ba­ven no­}en `i­vot. Vo sta­ri­ot del na gra­dot se na­o­|a­at mno­gu­broj­ni pro­dav­ni­ci i bu­ti­ci, ka­fe­te­rii i di­sko­te­ki. Bez som­ne­va­we, ed­na po­se­ta ne­ma da bi­de do­vol­na da gi otkri­e­te si­te uba­vi­ni na ovaa naj­po­se­te­na i naj­in­te­res­na tu­ri­sti~­ka de­sti­ na­ci­ja. 1E | 71


No­vak Xo­ko­vi}

NOV

HE­ROJ

NA BE­LI­OT SPORT Pod­go­tvi I Fro­si­na Ari­zan­ko­ska

T

e­ni­ski­ot vir­tu­oz koj de­bi­ti­ra­{e vo pro­fe­si­o­nal­na kon­ku­ren­ci­ja na sa­mo 16-go­di{­na vo­zrast za kra­tko vre­me pre­ras­na vo eden od naj­ kva­li­tet­ni­te te­ni­se­ri na de­ne{­ni­ca­ta, pa ne e ni ~u­do {to ve­}e e svet­ski re­ket broj dva pri­toa sov­la­du­vaj­}i gi naj­do­bri­te svet­ski maj­sto­ri na ovoj sport­ski za­na­et, Ra­fa­el Na­dal i Ro­`e Fe­de­rer. Se­ko­ga{ am­bi­ci­o­zen, upo­ren i tr­pe­liv, srp­ski­ot in­ter­na­ci­o­na­lec ro­den vo Bel­grad pred 23 go­di­ni, ve­}e mo­`e da bi­de gord na sops­ tve­ni­te us­pe­si. Po­ve­}e od jas­no e de­ka Xo­ko­vi} ja is­pi­{u­va te­ni­ska­ta isto­ri­ja na Sr­bi­ja so go­le­ mi i zlat­ni bu­kvi i po­sta­vu­va te­me­li za po­svet­la id­ni­na, ba­rem {to se od­ne­su­va do ovoj sport na ovie pro­sto­ri. Vpro­~em, ~o­ve­kot koj se po­ja­vi na 16-go­di{­na vo­ zrast ka­ko mla­do, ta­len­ti­ra­no mom­~e koe me~­tae za naj­go­le­mi­te do­stig­nu­va­wa, do­se­ga na­ni­`a ni­za us­pe­si na koi mo­`at da mu po­za­vi­dat da­le­ku po­sta­ri ko­le­gi, pa ne slu­~aj­no mu se vos­hi­tu­va ce­la­ta jav­nost. Se­pak, go­le­mi­te pod­vi­zi i ne se ne­koe iz­ne­na­du­va­we bi­dej­}i u{te ka­ko ti­nej­ xer, toj po­le­ka, no si­gur­no za­~e­ko­ri na yvez­de­ni­ot pat ko­ga sta­na tro­en evrop­ski {am­pi­on (vo po­e­di­ne~­na, dvoj­na i ekip­na kon­ku­ren­ci­ja). „Ni­ko­ga{ ne­ma da za­bo­ra­vam ko­ga pred mno­gu go­di­ni vo te­ni­ski­ot kamp mi prij­de ma­lo de­ten­ce so te­ni­ska tor­ba ko­ja be­{e pro­fe­si­o­nal­no spa­ ku­va­na. Mi re­~e de­ka sam ja spa­ku­val. Ko­ga go pra­{av za {to so­nu­va, toj mi od­go­vo­ri: „Da bi­dam re­ket broj eden vo sve­tot“, ved­na{ se po­tse­ti na ne­go le­gen­dar­na­ta te­ni­ser­ka Je­le­na Gen­~i}. Ona za {to se bo­re­{e so ce­lo­to sr­ce, za ne­go ko­ne~­no sta­na re­al­nost ia­ko na ATP-li­sta­ta do ne­o­dam­na be­{e ran­gi­ran na tre­ta­ta po­zi­ci­ja, bla­go­da­re­nie na tri­um­fot nad Ra­fa­el Na­dal i Ro­`e Fe­de­rer, im­pre­siv­no tri­um­fi­ra­{e na otvo­ re­no­to pr­vens­tvo na Av­stra­li­ja ì se ka­~i ska­la pob­li­sku do vr­vot. 72 | 1E

Ia­ko vo pret­hod­ni­te se­zo­ni toj ~e­sto be­{e vo du­el so [pa­ne­cot Na­dal, Xo­ko­vi} ka­ko da ne­ma­{e so­vr­{en re­cept so koj bi ja po­be­dil kon­ku­ren­ci­ja­ta do kraj. Za us­pe­hot da bi­de u{te poz­na­~a­en, toj se po­gri­`i da sta­ne pr­vi­ot te­ni­ser vo sve­tot koj se­zo­na­ta ja za­po~­nal so ti­tu­li na Av­stra­li­ja Open, tur­nir vo Du­bai, na In­di­jan Vels i Otvorenoto prvenstvo vo Majami. „Od­li~­no se ~uv­stvu­vam. Po­zi­ci­ja­ta broj dva e kru­na na mo­i­te do­stig­ nu­va­wa go­di­na­va. Mis­lam de­ka ja zas­lu­`iv. Iz­mi­na­ti­ve tri me­se­ci go igrav naj­do­bri­ot te­nis vo mo­jot `i­vot. Bev mno­gu po­sve­ten i pro­ fe­si­o­na­len“, iz­ja­vi gor­do i za­do­vol­no te­ni­se­rot otka­ko ja osvoi 21. kru­na vo pro­fe­si­o­nal­na­ta ka­ri­e­ra.

ZA­BA­VEN AVAN­TU­RIST Sport­ski­te kva­li­te­ti ne se edins­tve­no­to ne­{to so koe po­pu­lar­ni­ot No­le go priv­ le­ku­va vni­ma­ni­e­to na pub­li­ka­ta i na me­di­u­mi­te. Ne­go­vi­te emo­cii, tem­pe­ra­ment, no i smis­la za hu­mor, ne ta­ka re­tko umee na in­te­re­sen i du­ho­vit na­~in da gi de­mon­stri­ra i ona­mu ka­de {to re­tko koj bi o~e­ku­val toa da se slu­~i. Vsu{­nost, ne­go­vi­te ve­{ti imi­ta­cii na po­pu­lar­ni­te li­ko­vi ka­ko [a­ki­ra, [a­ra­ po­va, Na­dal i Fe­de­rer, no i imi­ta­cii na poz­na­ti film­ski de­la, se ona {to go pra­vat po­se­ben i po­ra­di koi e omi­len i po­pu­la­ren. Ne­go­va­ta avan­tu­ri­sti~­ka pri­ro­da i po­zi­ti­ven stav, ni­ko­go ne osta­va­at ram­no­du­{en, pa ne e iz­ne­na­du­va­we {to de­voj­ki­te sa­ka­at da se vo ne­go­vo dru{­tvo do­de­ka poz­na­ti­te bren­do­vi sa­ka­at da go an­ga­`i­ra­at vo svo­i­te pro­e­kti. Vsu{­nost, ha­riz­ma­ti~­ni­ot No­le ve­}e ed­na{ se is­pro­ba i ka­ko ma­ne­ken otka­ko se po­ja­vi na ed­na ka­nad­ska re­vi­ja na ko­ja po­ kraj pro­fe­si­o­nal­ni mo­de­li, u~es­tvo ze­doa i po­ve­}e te­ni­se­ri. Ne­o­dam­na pak, za po­tre­bi­te na rek­la­ma­ta na te­ni­ska­ta kom­pa­ni­ja „Hed“, po­ka­`a de­ka igra­we­to te­nis za ne­go e le­sen za­lak du­ri ko­ga toa go pra­vi ka­~en na avi­ on­ski kri­la, vi­so­ko nad zem­ja­ta. Me­|u­toa, ne za­vr­{u­va sè so akter­ski­te kva­li­te­ti bi­dej­}i srp­ska­ta sen­za­ci­ja umee i da pee, pa za­toa na­sko­ro pla­ni­ra da sni­mi du­et so ra­pe­rot Vil Fa­rel.


Po­ve­}e od sa­mo te­ni­ska sen­za­ ci­ja, za­bav­ni­ot avan­tu­rist so go­le­mo sr­ce od ne­o­dam­na sta­ na svet­ski re­ket broj dva, no vo isto vre­me sta­ na i naj­go­le­mi­ot am­ba­sa­dor na svo­ja­ta zem­ja

1E | 73


1

HU­MA­NO­STA E DOB­LEST ^o­ve­kot so go­le­mo sr­ce im se pri­dru­`i na dru­gi­te te­ni­ski yvez­di i odi­gra fud­bal­ski me~ od hu­ma­ ni­ta­ren nat­pre­var ~ii fi­nan­si­ski sreds­tva tre­ba da za­vr­{at vo ra­ce­te na Ja­pon­ci­te. Ka­ko po­~e­sen ka­pi­ten na fud­bal­ska­ta eki­pa za ko­ja na­sta­pi vo Ma­ja­mi, Xo­ko­vi} naj­a­vi de­ka na­sko­ro bi mo­`el da mu se prik­lu­~i na ne­koj evrop­ski fud­bal­ski tim i u{te ed­na{ da po­mog­ne vo so­bi­ra­we­to fi­nan­sii za `r­tvi­te po­go­de­ni od pri­rod­na­ta ka­ta­stro­fa.

2

3

4

1. Za­ed­no so Ana Iva­no­ vi} se re­dov­ni go­sti na za­ba­vi­te na koi se ve­{ti am­ba­sa­do­ri na svo­ja­ta dr­`a­va 2. Pred tri go­di­ni toj se pro­{e­ta na mod­na­ta pi­sta vo Ka­na­da 3. Ne­o­dam­na sni­mi rek­

la­ma vo ko­ja igra­{e te­nis ka­~en na avi­on­ski kri­la 4. Xokovi} so trofejot od Otvorenoto prvenstvo na Avstralija 5. I po­kraj sport­sko­to ri­ vals­tvo, Sr­bi­not e go­lem pri­ja­tel so Na­dal

5

MI­LE­NIK I NA PO­LI­TI­^A­RI­TE Ona {to ne mo­`at da go na­pra­vat vla­di­te na go­lem broj dr­ `a­vi, ~e­sto­pa­ti go pra­vat tok­mu spor­ti­sti­te, pa ne iz­ne­na­du­va po­da­to­kot de­ka mno­gu po­li­ti­~a­ri vo No­vak Xo­ko­vi} gle­da­at naj­ do­bar am­ba­sa­dor na srp­ska­ta dr­`a­va. „Mla­di­ot te­ni­ser soz­da­va imix za Sr­bi­ja ka­ko zem­ja ~ii prob­le­mi is­~ez­nu­va­at. Toj ima mno­gu po­go­le­mo vli­ja­ nie vrz imi­xot na dr­`a­va­ta otkol­ku nej­zi­na­ta vla­da. Xo­ko­vi} po­se­du­va po­zi­ti­ven duh i ve­dra pri­ro­da ka­kva {to mu e po­treb­na na sve­tot“, se naj­in­te­res­ni­te ko­men­ ta­ri za ne­go. 74 | 1E


Kult­ni­ot „hjun­dai i10“

Do­ve­den do so­vr­{ens­tvo

So vo­ve­de­ni­te no­vi­te­ti vo po­do­bru­va­wa­ta, pred sè na di­zaj­not, a po­toa i vo po­nu­de­ni­te spe­ ci­fi­ka­cii i kva­li­te­ti, no­vi­ot lik na „hjun­dai i10“ pret­sta­vu­va vi­stin­ski kom­pa­ti­bi­len mo­del za va{ nov avto­mo­bil. Mo­de­lot, se­ga do­sta­pen ve­}­e od 7. 490 evra i na­ta­mu osta­nu­va ve­ren na svo­ja­ta cel­na gru­pa, lu­|e­to koi ume­at da ja ce­nat pra­kti~­no­sta i kom­for­no­sta na ova ma­lo, a go­le­mo pa­ku­va­we

P

oz­na­ti­ot ur­ban su­per­he­roj na „Hjun­dai“, ma­li­ot no se­pak go­lem mo­del na jav­no­ sta po­poz­nat ka­ko „i10“ se­ga e do­ve­den do so­vr­{ens­tvo. So vo­ve­de­ni­te no­vi­te­ti vo po­do­bru­va­wa­ta, pred sè na di­zaj­not, a po­toa i vo po­nu­de­ni­te spe­ci­fi­ka­cii i kva­li­te­ti, no­vi­ot lik na „hjun­dai i10“ se­ga pret­sta­vu­va vi­stin­ ski kom­pa­ti­bi­len mo­del za pre­o­sta­na­ta­ta, ovoj­pat i ne tol­ku vpe­~at­li­va kon­ku­ren­ci­ja. Od po­o­dam­na poz­nat i ka­ko edins­tve­no vo­zi­lo na pa­ za­rot koe e ho­mo­lo­ga­ci­ski re­gi­stri­ra­no za pet li­ ca, kult­ni­ot mo­del ja pro­dol­`u­va svo­ja­ta so­vr­{e­na pra­kti~­nost so po­nu­da na vi­so­ko ni­vo na ko­mo­di­tet na pred­ni­te se­di­{ta, ka­ko i pra­vil­no ob­li­ku­va­ni zad­ni se­di­{ta koi mu da­va­at na vo­zi­lo­to ~uv­stvo na pro­stra­nost. So edins­tve­na cel da se dob­li­`i naj­ma­le~­ki­ot, a se­ pak va`­ni­ot ~len od i-seg­men­tot do svo­i­te po­go­le­mi pret­stav­ni­ci na go­le­mo­to avto­mo­bil­sko se­mejs­tvo,

no­vi­ot „hjun­dai i10“ so­dr­`i vid­li­va di­zaj­ner­ska pro­me­na ko­ja e se­ga ka­ra­kte­ri­sti~­na za flu­id­na­ ta fi­lo­zo­fi­ja na bren­dot. Tok­mu op­ti­mi­zi­ra­ni­te pred­ni svet­la i {e­sto­a­gol­na ma­ska od la­dil­ni­kot ko­ja ne­som­ne­no po­tse­tu­va na di­ja­mant, pret­sta­vu­va­ at vi­stin­sko osve­`u­va­we na mo­de­lot koj i po­na­ta­mu osta­nu­va ve­ren na svo­ja­ta cel­na gru­pa, od­nos­no na lu­|e­to koi ume­at da ja ce­nat pra­kti~­no­sta i kom­for­ no­sta na ova ma­lo, no go­le­mo pa­ku­va­we. Do­za­ta na sve­`i­na tol­ku vpe­~at­li­va pri pr­vi­ot pog­ led na ovoj mo­del na ur­ba­no vo­zi­lo e pre­ne­se­na ka­ko na stra­ni~­ni­te de­lo­vi od mo­de­lot na „hjun­dai i10“, ta­ka i na zad­ni­ot del od vo­zi­lo­to, da­vaj­}i mu ed­na komp­let­na sli­ka na mo­de­ren avto­mo­bil. Od­be­le­`an i ka­ko NAJ­do­bar iz­bor za avto­mo­bil vo grad­ski­ot so­o­bra­}aj iz­mi­na­ta­ta go­di­na, „hjun­dai i10“ i vo id­ni­na osta­nu­va tvr­do­kor­no upo­ren ko­ga se vo pra­{a­we us­pe­si­te koi ovoj mo­del sa­ka da gi pri­do­ bie vo bli­ska id­ni­na. So­vr­{en ka­ko za `en­ska­ta, ta­ka i za ma­{ka­ta po­ pu­la­ci­ja, mo­de­lot „hjun­dai i10“ vo Ma­ke­do­ni­ja e od ne­o­dam­na do­sta­pen vo va­ri­jan­ta so 1. 1 SOHC mo­tor so ~e­ti­ri ci­lin­dri, so po­vi­so­ka si­la i po­ni­sko ni­vo na po­tro­{u­va~­ka. Agi­len vo se­ko­ja smis­la na zbo­rot, ma­li­ot no su­per­go­lem grad­ski he­roj se ka­ra­kte­ri­zi­ra i ka­ko ma­{i­na so 69 kow­ski si­li i pro­se~­na po­tro­ {u­va~­ka od 4. 7 li­tri na iz­mi­na­ti 100 ki­lo­me­tri. Ko­ga na se­to ova }e ja do­da­de­te i sè u{te edins­tve­ na­ta i naj­do­bro pri­la­go­de­na­ta komp­let­na ko­ris­ni~­ ka us­lu­ga ko­ja ja do­bi­va se­koj nov ~len na go­le­mo­to se­mejs­tvo na „Hjun­dai“, i toa vo vid na pe­tgo­di{­na ga­ran­ci­ja na vo­zi­lo­to, pet go­di­ni ~lens­tvo vo Klu­

bot na ko­ris­ni­ci na „Hjun­dai“ koj ovoz­mo­`u­va 24/7 po­mo{ na pat niz ce­la Evro­pa, ka­ko i pet go­di­ni besp­lat­na kop­ju­ter­ska di­jag­no­sti­ka na vo­zi­lo­to vo ov­la­ste­ni­te ser­vi­se­ri, to­ga{ no­vi­ot i ek­stra po­ do­bre­ni­ot „hjun­dai i10“ - se­ga do­sta­pen ve­}e od 7. 490 evra, e i po­ve­}e od do­bar iz­bor za va{ nov avto­mo­bil. 1E | 75


Автомобили од соништата

Амазонките о јуришаат на КОJА Е НАJБРЗАТА МАКЕДОНСКА ЅВЕЗДА?

„ВИСОКИ ОКТАНИ“ А1 ТЕЛЕВИЗИЈА | НЕДЕЛА

ВЕСТИ ОД МАКЕДОНИЈА

Kia Proceed и Влатко Илиевски на Евровизија „ Киа Моторс Македонија и Влатко Илиевски ја продолжуваат соработката. Нашиот претставник на годинашниов Еврoсонг во Дизелдорф, во иднина ќе управува со Cee’d, наместо со Venga. Од Киа Моторс му посакуваат на Влатко да има успех во Дизелдорф, како и Kia со компактот Cee’d во светот. Инаку на прес конференцијата беше прикажан и најновиот спот на Илиевски, при што беше потенцирано задоволството од взаемната соработка, со желба тоа да продолжи и во иднина со нови заеднички проекти.

Подземна сообраќајница во Скопје

„ Има надеж за пронаоѓање на „спас“ од сообраќајниот метеж во Скопје. Растежот на бројот на возилата не е следен од зголемување на градската патна мрежа. Поради тоа Градот Скопје подржан од Владата на Македонија потпиша меморандум за соработка и финансирање на подземна сообраќајница што ќе се протега од мостот „Гоце Делчев“ до Комплексот Банки, во должина од 1,7 км. и ќе оди под кејот на Вардар. Така поефикасно ќе бидат споени Ѓорче Петров и Карпош со Аеродром, при што се избегнува влегувањето во центарот на Градот. Подземната сообраќајница треба да заврши за 24 месеци. Градот треба да изработи инфраструктурен проект и да објави тендер за изнаоѓање изведувач. Ќе има две сообраќајни ленти. Просечната брзина на сообраќајницата ќе биде од 50 до 70 километри на час. Средствата што ги обезбедува Владата ќе бидат дел од буџетот и дел од кредит, а Градот во најголем дел ќе ги обезбеди средствата со издавање обврзници и од буџетот на Градот Скопје.

76 | 1E

Свежиот пролетен бран во ликот на прекрасните „музи“ од македонската естрада даде посебен шмек на стартот на вториот дел на спектакуларната трка за титулата „најбрза македонска ѕвезда“ што се емитува во највлијателното автомобилско шоу во земјата, Високи октани, на фрекфенцијата на А1 ТВ. Продолжуваме со атрактивната и за трката во Серес во свој препозналив имиџ и дрес-код дотерана, Ана Зафирова

Навистина енергична личност докажана на бројни полиња. Таква беше и на тркачката патека во Серес, ведра и максимално возбудена, ширејќи го околу себе препознатливиот позитивен дух

ториот дел од спектакуларниот серијал „Која е најбрзата македонска ѕвезда?“, што ексклузивно се емитува во Високи октани, највлијателното автомобилско шоу во Македонија, на фрекфенциите на националната телевизија А1, минува во знакот на прекрасните дами од естрадата. Понежни, посензибилни и пософистицирани, на тркачката патека во Серес настапуваат без пардон, со огромна доза на самоувереност. Решени да ја наметнат кандидатурата за освојување на престижната титула и на вредната награда, новата генерација на Ford Focus, подарок од спонзорот Ми-Да Моторс од Скопје, овластен импортер на возилата на Ford за Македонија. Нежните раце вешто се справуваа со спортскиот управувач на за трки подготвениот Ford Focus, борејќи се со острите свиоци и пролизнувања. Прва во вториот дел од циклусот настапи, што им се придружува на Сања Николиќ и Магдалена Ризова Черних е атрактивната новинарка Ана Зафирова,

една од ретките во новинарската бранша, која својот пат го пробива самостојно, создавајќи сопствени, авторски ТВ-проекти. Пред неколку години, со колажната емисија за главниот град, „Врти сучи тоа ти е Скопје“ го плени вниманите на гледачите пред малите екрани, а по подолгиот престој во САД, со „МК Проект“ и пишување колумни и текстови во неколку македонски списанија. Секаде остава свој препознатлив печат. Редовен соработник е на неколку маркетинг агенции за модерирање на репрезентативни настани за етаблирани клиенти - корпорации, дипломатски претставништва и амбасади, државни институции и културни манифестации, а консултант е за комуникација со јавност во неколку домашни компании. Навистина енергична личност докажана на бројни полиња. Таква беше и на тркачката патека во Серес, ведра и максимално возбудена, ширејќи го околу себе препознатливиот позитивен дух. На патеката не пречека ведрото небо на кое во соте кочии „пловеше“ блескавото сонце. Навистина убав пречек.

В

VW PASSAT 2.0 TDI BLUEMOTION & АЛЕКСАНДРА НАКОВА

„Волкот“ и „принцезата“

Н

ежната 21-годишна Александра Накова, натурализирана скопјанка, ја маѓепса ѕверката со „кршење“ на својата вита става, со топлиот поглед, заводливиот допир и прикриената еротика. Моќниот волк, VW Passat 2.0 TDI Bluemotion

со галопот на 140-те коњи тргна во освојување на убавицата. Широко отворената челуст беше подготвена да ја проголта нежната става на младата манекенка. Но, убавицата од плен се претвори во ловец. Вешто користејќи ги атрибутите со кои при-


од естрадата а титулата SERRES RACING CIRCUIT

ВЕСТИ ОД СВЕТОТ

Porsche 911 најсигурен спортист

„ Водечкиот Американски институт за истражување на пазарот, J.D. Power and Associates го прогласи моделот Porsche 911 за најсигурен автомобил. Тоа го покажува анализата на возилата регистрирани во периодот од септември 2007 година до февруари 2008. Студијата се базира на ставот на повеќе од 43.700 сопственици на автомобили во САД. Според нивните изјави Porsche е најдобар германски производител на автомобили. Фабриката во Штутгарт е оценета како најдобра фабрика за автомобили во светот, со оглед на квалитетот на возилата излезени од нејзините погони.

Новиот „Масерати куатропорте“ во Франкфурт

Отворено во „муабет“ со Жарко Димитриоски, нашиот веќе специјализиран водител за ова шоу, Ана направи позитивна атмосфера, подготвена без „баласт“ да се впушти во борба со острите двојни свиоци и долгите правци на патеката

Должина на патеката: 3.186,39m | Зафатнина: 194.864,47m2 | Број на кривини: 16 | Широчина: 12-15m ДОСЕГАШНИ РЕЗУЛТАТИ ОД ТРКИТЕ: Адријан Гаџа Ламбе Алабаковски Драган Спасов - Дац Сања Николиќ Бени Шаќири Сашко Коцев Ана Зафирова Магдалена Ризова - Черних Марко Новески

Веќе од стартот Зафирова настапи во свој имиџ. Отворено во „муабет“ со Жарко Димитриоски, нашиот веќе специјализиран водител за ова шоу, „розата“ на македонското новинарство направи позитивна атмосфера, подготвена без „баласт“ да се впушти во борба со острите двојни свиоци и долгите правци на патеката. И Жаре призна дека разговорот одлично им оди. При запознавањето со патеката, возејќи се со Даниел Крстевски, повеќекратен македонски шампион во брзинско и ридско возење и инструктор во спектаклот „Која е најбрзата македонска ѕвезда?“, беше импресионирана и преполна со адреналин. Вчудоневидена од неговата професионалност, даде неколку впечатливи коментари: „Шампионите не се случајни луѓе“ и „Овој човек навистина знае што прави!“. Во жарот на борбата за постигнување на што побрзо време по извозен круг Ана Зафирова, како да заборави на се што се случува околу неа. Концентрирана на патеката со висок набој на адреналин и голема

возбуденост успеа да постигне време од две минути, 13 секунди и 803 стоти делови од секундата. По возењето во обид да се соземе и да го намали срцебиењето поради преголемото ниво на адреналин, седна над стартната рампа на патеката и се обиде да се релаксира на топлото сонце. Така мина уште еден убав и возбудлив ден на патеката во Серес. Ана за сето време на патувањето кон Скопје говореше за прекрасното доживување. Беше презадоволна од искуството и впечатоците стекнати во дружењето со сите членови на екипата на Високи октани. „

родата ја обдарила, го започна освојувачкиоот танц. Богатото искуство од модните патеки по кои суверено шета уште од детските денови, и помогнаа да го покори ѕверот. Господарот на волците вмиг се претвори во кротко милениче. Магијата на бујните гради, витата става, долгите нозе, замаглените погледи и нежните допири „обвиена“ со сензуални движења ги пробудија длабоките еротични чувства ка моќниот господар на шумата. Убавицата со бројни Мис титули вчас од жртва се претво-

ри во суверена господарка во градот на волците. Ѕверот веќе не даваше отпор. Потонат во врелите прегратки го играше својот најжежок танц. Убавата Александра, се извиваше во рацете на Волкот. Суровоста потклекна пред убавината. Моќта се припи до нежноста и еротичноста. Александра и VW Passat 2.0 TDI Bluemotion впловија во царството на сензуалноста, еротичноста и егзотичните сништа. Сон од кој не сакаат да се разбудат, а веруваме и вие исто така. „

01.51.131 (1) 01.52.437 (2) 01.54.503 (3) 02.03.356 (4) 02.03.748 (5) 02.04.148 (6) 02.13.803 (6) 02.18.935 (8) - (9)

„ Според инсајдерите во Масерати, веќе есенва, на Салонот за автомобили во Франкфурт, треба да биде претставен наследникот на актуелниот модел „куатропорте“, што во развојната фаза го има кодното име „М156“. Наследникот на „куатропорте“ ќе има 4,7 литарски V8 бензински мотор, со сила од 400 и 440 КЅ, и би бил конкурент на автомобилите од премиум сегментот, „Порше панамера“, „Ауди A8“, „BMW серија 7“... Наредниот чекор на Масерати, во 2013 година, е лансирањето на првото SUV возило во нивната ергела. Возилото е базирано врз „Џип гранд чироки“ и „Доџ дуранго“, а во 2015 во план е нов „Влезен седан“ како баланс на „BMW серија 5“, „Ауди A6“ ...

Наскоро нов Ауди RS 6 „ Во Инглштад забрзано работaт на новата генерација на RS6 што на пазарот би требало да се појави наредната година. Иако, новиот А6 дебитираше во јануари годинава, германците стратешки ја развиваат својата топ изведба, за да можат навремено да одговорат на конкуренцијата. Веќе е најавена новата генерација на BMW M5, што во продажба треба да се најде кон крајот на годинава. Многу детали за RS6 нема, но се дознава дека во комбинација за погонот е 5,0 литарскиот TFSI V10 мотор со 580 KS, но и 4,0 литарски „твин - турбо“ V8, со околу 600 KS, што ќе се вградува во RS7.

Пагани подготвува „разголена“ Хуајра

„ „Пагани“ потврди дека развива отворена верзија на новиот модел „Хуајра“. Првиот човек на фирмата Хорацио Пагани навести дека за три години ќе почне произведувањето на „Хуајра родстер“. „Пагани“ откри дека новата „Хуајра“ сака да ја нарече „Да Винчи“, но тоа најверојатно нема да се случи, бидејќи името е веќе регистрирано. Суперспортскиот модел дебитира за прв пат на Салонот во Женева, а Хорацио изјави дека до овој момент се нарачани 60 примероци од моделот, без оглед на неговата цена – 1.000 000 евра. „Пагани хуајра“ се напојува со струја од 6,0 литарски би-турбо V12 агрегат. Веќе се продаваат две верзии на моделот: стандардна со 700 КЅ и верзија sport со топ 730 КЅ. Компанијата откри и дека за време на тестот „Хуајра“ разви 370 km/h, до стотка забрзува за 3,3 секунди.

1E | 77


Ma{ki svet

Ele­ktron­ska kni­ga Bu­kin e ured za ~i­ta­we na kni­gi vo ele­ktron­ska for­ma. So po­mo{ na no­va­ta teh­no­lo­gi­ja ovoj izum e na­me­net za si­te qu­bi­te­li na pi­{a­ni­ot zbor, no koi vo isto vre­me pret­po­~i­ta­at da ~i­ta­at na mo­de­ren na­~in. Bu­ken ima go­lem el­ce­de-mo­ni­tor koj nu­di ~i­ta­we na so­dr­`i­na­ta vo ho­ri­zon­tal­na i ver­ti­kal­na po­lo`­ba, no e opre­men i so slot za me­mo­ri­ska kar­ti~­ka. Na­ed­no, pod­ dr­`u­va po­ve­}e vi­do­vi faj­lo­vi, te­`i sa­mo 245 gra­ma.

Pre­tvo­re­te go aj­po­dot vo ~a­sov­nik Kom­pa­ni­ja­ta „Epl“ u{te ed­na{ nè iz­ne­na­di otka­ko lan­si­ra­{e aj­pod koj za sa­mo ne­kol­ ku se­kun­di mo­`e da go pro­me­ni ob­li­kot i funk­ ci­ja­ta, pa da vi pos­lu­`i i ka­ko ra­~en ~a­sov­nik. Ovoj ino­va­ti­ven pro­iz­vo­dot i po­ kraj pro­me­na­ta, ne gi gu­bi pri­mar­ni­te funk­cii, pa ta­ka vo se­koe vre­me otvo­rot za slu­{al­ki­te ka­ko i mo`­ no­sta za pol­ne­we na ovoj ga­xed }e vi bi­dat na ras­po­la­ga­we.

3-D ka­me­ra za mo­bi­len Ia­ko po­se­du­va ma­li di­men­zii, ovaa ka­me­ra ima go­le­mo zna­~e­we, oso­be­no za si­te qu­bi­te­li na tri­di­men­zi­o­nal­na­ta teh­no­lo­gi­ja. Mo`­no­sta za sni­ma­we vi­deo i fo­to­gra­fii vo 3D-for­mat se dol­`i bla­go­da­re­nie na si­ste­mot za pro­gre­siv­no ske­ni­ra­we koj ovoz­mo­`u­va po­les­no pris­po­so­ bu­va­we na bo­ja­ta, osvet­lu­va­we­to i ostri­na­ta na sni­me­ni­ot ma­te­ri­jal. Br­zi­ot si­stem gi pre­ne­su­va vi­de­a­ta od sen­zo­rot na ka­me­ra­ta, pa so toa se do­bi­va me­te­ri­jal so vi­ so­ka re­zo­lu­ci­ja.

[e­ril Kol

78 | 1E

Spo­red mno­gu­mi­na, taa e naj­u­ba­va­ta Bri­tan­ka, no [e­ril Kol po raz­vo­dot od so­pru­got E{­li sè u{te e sa­ma. Ia­ko jav­no­sta ~e­sto ja po­vr­zu­va so mno­gu ma­`i, pre­u­ba­va­ta 27-go­di{­na pe­ja~­ka sè u{te e vo po­tra­ga po ide­al­na­ta po­lo­vi­na.


Zanimlivosti

Mu­zi­ka­ta go otkri­va ka­ra­kte­rot Se ~i­ni de­ka va­{i­te omi­le­ni pes­ni zbo­ru­va­at mno­gu za vas i za va­{i­ot ka­ra­kter. Istra­ `u­va­wa­ta po­sve­te­ni na mu­zi~­ki­te vku­so­vi i na nej­zi­no­to vli­ja­nie, po­ka­`a de­ka se­koj tip ka­ra­kter go priv­le­ku­va odre­den ri­tam i sti­ho­vi. Qu­bi­te­li­te na pop-mu­zi­ka­ta naj­~e­sto se ~uv­ stvi­tel­ni i sklo­ni kon pla­~e­we, do­de­ka pak, onie {to naj­~e­sto gi sa­ka­at zvu­ci­te na ro­kot se hra­bri i sil­ni, no po­ka­`u­va­at vi­sok ste­pen na sves­ nost za so­ci­jal­ni­te prob­le­mi - po­ka­`u­va­at ana­li­zi­te.

Pro­yi­ren te­le­vi­zor Ako se pra­{u­va­vte {to }e bi­de naj­no­vi­ot izum, to­ga{ od­go­vo­rot e: pro­yi­ren ra­men ekran koj, ko­ga e isk­lu­~en, vo ce­lost se vklo­pu­va so ce­li­ot en­te­ri­er. Va­kvi­ot te­le­vi­zor e so­se­ma no­va teh­no­lo­{ka ino­va­ci­ja ko­ja ja obe­di­nu­va el­ ce­de-teh­no­lo­gi­ja­ta so pos­led­na­ta disp­lej-teh­no­lo­gi­ja. Za raz­li­ka od obi~­ni­te te­le­vi­zo­ri, ovoj ne­ma ram­ka, pa tok­mu za­toa les­no se pris­po­so­bu­va na se­ka­kov en­te­ri­er.

Lu­ksuz­ni ho­te­li

Ne­vers­tvo po­ra­di lo­{i ge­ni

Ia­ko po­sto­jat mno­gu ho­te­li koi ple­nat so svo­ja­ta uba­vi­na, lu­ksuz i ras­ko{, ima i ta­kvi koi sme­ste­ni vo eg­zo­ti~­ni­te kra­e­vi na pla­ne­ta­ta, ed­no­stav­no, ve osta­va­at bez zdiv. Tripl grik ran~. Ovoj ho­tel se na­o­|a vo Mon­ta­na i toa na naj­vi­so­ka­ta pla­ni­na vo ovoj del od sve­tot i va­`i za ed­na od naj­po­sa­ku­va­ni­te tu­ri­sti~­ki de­sti­na­cii. Ide­al­na­ta kom­bi­na­ci­ja od pri­rod­na uba­vi­na i lu­ksuz sme­ste­na vo ovoj ran~, nu­di od­li~­ni us­lo­vi za za­ba­va, avan­tu­ra i od­mor i se­to toa za­~i­ne­to so od­li~­no pod­go­tve­na hra­na i bo­ga­ta po­nu­da na pi­ja­la­ci. Se­pak, mo­ra da na­po­me­ne­me de­ka sa­mo ed­na obi­kol­ka oko­lu ran­~ot ~i­ni 250 do­la­ri za eden ~as. Obe­roi uda­i­vi­las. Ho­te­lot iz­gra­den od mer­mer i op­kru­`en so eze­ro, bo­ga­ti gra­di­ni, ba­ze­ni i fon­ta­ni e sme­sten vo In­di­ja. Vsu{­nost, ovoj ob­jekt e svo­e­vi­den grad so sops­tve­ na isto­ri­ska pri­kaz­na ko­ja ve­{to gi splo­tu­va mi­na­to­to, se­ga{­no­sta i id­ni­na­ta, pri­toa nu­dej­}i vi ro­man­ti­ka, no i kral­ski ras­ko{. Im­po­zant­na­ta ar­hi­te­ktu­ra ins­pi­ri­ra­na od pa­la­ti­te na gra­dot Ra­xa­stan e ve­li­~es­tve­na grad­ba so ku­po­li i pa­vil­jo­ni, no raz­u­ba­ve­na so ra~­no nas­li­ka­ni fre­ski, mno­gu og­le­da­la i ar­te­fa­kti.

Na­u~­ni­ci­te ne­o­dam­na doj­doa do soz­na­ nie de­ka za iz­ne­ve­ru­va­we­to se vi­nov­ni na­{i­te ge­ni. Ime­no, istra­`u­va­~i­te pro­ na{­le va­ri­ja­cii na gen po­ra­di koj sme sklo­ni kon iz­ne­ve­ru­va­we i ba­ra­we na avan­tu­ra za ed­na no}. Isti­ot gen, tie go po­vr­zu­va­at i so al­ko­ho­liz­mot, koc­ka­we­to i `el­ba­ta za gle­da­we ho­ror-fil­mo­vi.

1E | 79


Korisni soveti

So od­mi­nu­va­we­to na go­di­ ni­te po­ra­di za­ga­du­va­we­to od oko­li­na­ta ili po­ra­di pu­{e­we­to ci­ga­ri, ko­`a­ta go gu­bi sops­tve­ni­ot kis­lo­ rod i za­po~­nu­va da aku­mu­ li­ra to­ksi­ni. Po­ra­di ova taa sta­nu­va kru­ta, tem­na i bez sjaj. La­bo­ra­to­ri­ja­ta na „Ori­e`“ soz­da­de ino­va­ tiv­ni tret­ma­ni koi pret­ sta­vu­va­at re­{e­nie za se­ ko­ja `e­na. Tret­ma­not na oksi­ge­na­ci­ja efi­kas­no ja „bu­di“ ko­`a­ta i ja re­ha­ bi­li­ti­ra nej­zi­na­ta sve­`i­ na, a vi­stin­sko­to vre­me za ne­go e tok­mu pro­let­ta

re­{e­nie za se­ko­ja `e­na

H

ro­no­bi­o­lo­gi­ja­ta pret­sta­vu­va na­u~­na dis­ cip­li­na ko­ja go pro­u­~u­va bi­o­lo­{ki­ot ~a­sov­nik na ~o­ve­ko­vo­to te­lo. Ovoj ter­min e ko­va­ni­ca od dva po­i­mi: hro­no - {to zna­ ~i vre­me i bi­o­lo­gi­ja, ka­ko na­u­ka za po­ tek­lo­to, stru­ktu­ra­ta, funk­ci­o­ni­ra­we­to i aktiv­no­sti­te na `i­vi­te or­ga­niz­mi. Ovaa na­u­ka otkri de­ka bi­o­lo­{ki­te funk­cii na se­koj `iv or­ga­ni­zam se me­nu­va­at cik­li~­no vo za­vis­nost od go­di{­no­to vre­me, tem­pe­ra­tu­ra­ta i na­iz­me­ni~­no­to me­ nu­va­we na de­not i no­}ta. Sog­las­no so cik­lu­sot na hro­no­bi­o­lo­gi­ja, la­bo­ra­to­ri­ ja­ta na „Ori­e`“ gi istra­`u­va­{e nad­vo­re{­ni­te i vna­ tre{­ni fa­kto­ri od­go­vor­ni za ne­ga­tiv­ni­te pro­me­ni na ko­`a­ta i ka­ko pi­o­ner i eks­pert vo hro­no­bi­o­lo­gi­ja­ta po­nu­di uni­ka­ten kon­cept od {est tret­ma­ni za tre­ti­ ra­we na si­te ne­sa­ka­ni so­stoj­bi na ko­`a­ta. Eden od tie tret­ma­ni e an­ti­ejx-tret­ma­not za oksi­ge­na­ci­ja.

NE@­NA TEK­STU­RA I IZED­NA­^EN TEN Tret­ma­not za oksi­ge­na­ci­ja e uni­ka­ten an­ti­ejx-tret­man koj vo svo­ja­ta po­stap­ka izo­bi­lu­va so aktiv­ni so­stoj­ ki ka­ko: in­kap­su­li­ran kis­lo­rod, komp­leks od tri ~a­ja, ne­ktar od pla­nin­ski cve­}i­wa i al­gi. Po za­vr­{u­va­we­to na ce­los­na­ta pro­gra­ma va­{a­ta ko­`a }e ima ble­skav izg­led, ized­na­~e­na bo­ja na te­not, ne`­ na i maz­na tek­stu­ra, dla­bin­ska de­to­ksi­ka­ci­ja.

Pi­{u­va I Sla­|a­na Ne­{o­vi}, brend-me­na­xer na „Ori­e` - Ma­ke­do­ni­ja“

BU­DE­WE NA KO@A­TA So od­mi­nu­va­we na go­di­ni­te po­ra­di za­ga­du­va­we­to od oko­li­na­ta ili po­ra­di pu­{e­we­to ci­ga­ri, ko­`a­ta go gu­ bi sops­tve­ni­ot kis­lo­rod i po~­nu­va da aku­mu­li­ra to­ ksi­ni. Po­ra­di ova taa sta­nu­va kru­ta, tem­na i bez sjaj i po~­nu­va pro­ce­sot na po­ja­va na br~­ki. Ovoj tret­man aktiv­no se pre­po­ra­~u­va vo pro­let, oso­be­no vo per­i­o­ dot na me­sec mart i april bi­dej­}i in­kap­su­li­ra­ni­ot kis­lo­rod efi­kas­no ja „bu­di“ ko­`a­ta i ja re­ha­bi­li­ti­ra nej­zi­na­ta sve­`i­na i sjaj. Se ovoz­mo­`u­va in­ten­ziv­na oksi­ge­na­ci­ja na tki­vo­to, se eli­mi­ni­ra­at to­ksi­ni­te i se o`i­vu­va­at kle­tki­te. Ko­`a­ta se snab­du­va so ne­op­ hod­ni­te so­stoj­ki i na toj na­~in se za­{ti­tu­va epi­der­ mot od slo­bod­ni­te ra­di­ka­li, a o{te­te­no­to tki­vo se re­ge­ne­ri­ra. 1E | 81


ZDRAVJE

Ni­koj ne mo­`e da go po­bie fa­ktot de­ka hra­na­ta {to ja ja­de­me e pre­bo­ga­ta so sol. Ka­ko {to ja ima vo gri­si­ni­te, ta­ka ja ima i ona­mu ka­de {to ne ja gle­da­me: vo su­vo­mes­ni­te pro­iz­vo­di, le­bot, dvo­ pe­kot, ke­ksi­te, `i­tar­ki­te, va­re­ni­te ja­de­wa, vo go­to­vi­te su­pi... So og­led na toa {to pre­go­le­mo­to ko­li­~es­tvo sol mo­`e zna­~i­tel­no da go na­ru­{i na­{e­to zdrav­je, sled­ni­ot pat ko­ga }e ja so­li­ te hra­na­ta, se­te­te se, pre­po­ra­~a­na­ta dnev­na do­za e {est gra­ma

Po­mal­ku sol vo or­ga­niz­mot Pod­go­tvi I Dra­gi­ca Hri­sto­va

P

o­ve­}e od 20 go­di­ni, pre­ku­ mer­no­to ko­ri­ste­we na sol se sme­ta za eden od glav­ni­ te vi­nov­ni­ci za po­ja­vu­va­ we i vlo­{u­va­we na ne­koi bo­le­sti i so­stoj­bi ka­ko vi­sok pri­ti­sok, bu­bre`­ni ka­me­wa, oste­o­po­ro­za, ne­koi ma­lig­ni za­bo­lu­va­wa i dru­gi. Vo toj per­i­od, od 90-ti­te na­va­mu, pre­hran­be­ na­ta in­du­stri­ja ja za­jak­na­la svo­ja­ta po­ lo`­ba i su­ro­vi­te pre­hran­be­ni pro­iz­vo­ di im gi ot­sta­pi­le me­sta­ta na pre­ra­bo­ te­ni­te. Sol­ta na­go­le­mo se ko­ri­ste­la vo agro­pre­hran­be­na­ta in­du­stri­ja, ne sa­mo po­ra­di toa {to e evti­na, tu­ku za­toa {to go po­pra­va vku­sot na hra­na­ta. Vo po­~e­ to­kot na 90-ti­te, skan­di­nav­ski­te zem­ji, SAD, Ka­na­da i Svet­ska­ta zdrav­stve­na 82 | 1E

or­ga­ni­za­ci­ja po~­nu­va­at da pre­po­ra­~u­ va­at na­ma­lu­va­we na kon­su­ma­ci­ja­ta na sol. Ta­ka e odre­de­na ko­li­~i­na od oko­lu {est gra­ma dnev­no. Vo Evro­pa, oso­be­no Fran­ci­ja se istak­nu­va ka­ko zem­ja vo ko­ ja sol­ta najm­no­gu se ob­vi­nu­va za lo­{a­ta zdrav­stve­na so­stoj­ba na na­ci­ja­ta. Ta­mu, pro­tiv­ni­ci­te na kon­su­ma­ci­ja­ta na sol po­sto­ja­no pre­ze­ma­at raz­li~­ni ak­cii i odat do­ta­mu {to ja prog­la­su­va­at sol­ ta za otrov, i od­go­vor­na za de­se­ti­na zdrav­stve­ni te­go­bi. Fran­cu­ska­ta agen­ ci­ja za sa­ni­tar­na si­gur­nost na pro­iz­ vo­di­te pre­po­ra­~a­la na­ma­lu­va­we od 20 pro­cen­ti na vne­su­va­we­to na sol vo or­ga­niz­mot za fran­cu­ska­ta po­pu­la­ci­ja. Ma­li­te i go­le­mi­te pre­hran­be­ni fa­bri­ ki bi­le pre­du­pre­de­ni da gi iz­me­nat svo­i­te re­cep­ti i da bi­dat po­jas­ni vo po­da­to­ci­te na eti­ke­ti­te.


VI­SOK KR­VEN PRI­TI­SOK Eden ta­bor na na­u~­ni­ci tvr­dat de­ka pre­te­ra­no­to ko­ri­ste­we na sol e gla­ven vi­nov­nik za vi­so­ki­ot pri­ti­sok, do­de­ka drug ta­ bor go ub­la­`u­va toa tvr­de­we ob­jas­nu­vaj­}i de­ka po­stoi iz­ves­na in­di­vi­du­al­na oset­li­vost na sol. Vi­sti­na e de­ka ne­sa­ka­no­to vli­ja­nie na sol­ta kaj ne­koi lu­|e e po­i­zra­ze­no, ka­ko na pri­ mer, kaj Afri­kan­ci­te i Afro­a­me­ri­kan­ci­te, kaj po­vo­zras­ni­te li~­no­sti, kaj lu­|e­to koi se pod stres, kaj di­ja­be­ti­~a­ri­te i kaj onie so po­go­le­ma te­les­na te­`i­na. Me­|u­toa, i ne­koi dru­gi fa­kto­ri ima­at udel vo po­ja­va­ta na vi­so­ki­ot pri­ti­sok, a toa se vo­zra­sta, pu­{e­we­to, de­be­li­na­ta, al­ko­ho­lot, ne­do­vol­na­ta fi­zi~­ka aktiv­nost i se­ka­ko, ge­ni­te. Ge­ne­ral­no se pri­fa­}a de­ka 30 pro­cen­ti od raz­li­ka­ta vo krv­ni­ot pri­ti­sok po­me­|u od­del­ni li~­no­sti se vr­za­ni za ge­ni­te, a 50 pro­cen­ti, sta­nu­va zbor za dru­gi okol­no­sti. Vpro­~em, na­ma­lu­va­we­to na sol­ta ne e de­lo­tvor­no kaj si­te lu­|e so vi­sok pri­ti­sok, za­toa {to kaj ne­ koi, po­seb­ni­te re­`i­mi na is­hra­na ne­ma­at ni­ka­kvo vli­ja­nie na pri­ti­so­kot, kaj dru­gi do­a­|a do ne­go­vo na­ma­lu­va­we, a po­sto­jat i po­mal broj slu­~ai kaj koi di­e­ta­ta mo­`e du­ri i da pri­do­ne­se za ne­go­vo zgo­le­mu­va­we.

SR­CE Ne­za­vis­no od vi­so­ki­ot pri­ti­sok, pre­te­ra­no­to kon­su­mi­ra­we na sol mo­`e, na­vod­no, da bi­de vr­za­no i za hi­per­tro­fi­ja­ta na le­va­ta sr­ ce­va kle­tka, a hi­per­tro­fi­ja­ta e mno­gu va­`en fa­ktor na ri­zik pri po­ja­vu­va­we­to na kar­di­o­va­sku­lar­ni­te bo­le­sti. I ona {to mo­`e da se zak­lu­~i e sled­no­to: kol­ku po­ve­}e fa­kto­ri na ri­zik po­sto­jat, tol­ku po­ve­}e pre­te­ra­no­sta od kon­su­mi­ra­we­to sol e po­o­pas­na. Po­treb­no­to ogra­ni­~u­va­we na {est gra­ma dnev­no ne pret­sta­vu­va ni­ka­kov ri­zik od ne­do­stig na sol vo or­ga­niz­mot so og­led na toa {to fi­zi­o­lo­{ki­te po­tre­bi na or­ga­niz­mot se pro­ce­ne­ti na sa­mo dva gra­ma dnev­no.

MA­LIG­NI ZA­BO­LU­VA­WA

OSTE­O­PO­RO­ZA Ovaa bo­lest e sè po­~e­sta {to e nor­mal­no za­toa {to i po­pu­la­ci­ja­ta e sè po­sta­ra. Oste­o­po­ro­za­ta, ko­ja za­fa­}a ed­na ~e­tvr­ti­na od sta­ri­te lu­|e, sta­ na­la prob­lem za jav­no­to zdrav­stvo vo po­ve­}e­to za­pad­ni zem­ji. Ko­ski­te se gra­dat bla­go­da­re­nie na ras­po­lo­`i­vi­ot kal­ci­um, {to zna­~i de­ka se­koj vne­sen kal­ci­um ne se ap­sor­bi­ra. Ime­no, eden del od kal­ci­u­mot odi vo uri­na­ta, a sol­ta go za­si­lu­ va nej­zi­no­to la­~e­we. Zna­~i, kol­ku {to e hra­na­ta

po­so­le­na tol­ku gu­be­we­to na kal­ci­um e po­go­le­mo. Zna­~i, si­ot kal­ci­um {to }e se so­be­re vo te­kot na mla­do­sta, do 25. go­di­na, u~es­tvu­va vo for­mi­ra­ we­to na komp­let­ni­ot ko­sken del od te­lo­to. Po­toa e pre­doc­na i po­ve­}e ne e voz­mo`­no da se zgo­le­mi gu­sti­na­ta na ko­ski­te, mo­`e­me sa­mo da ja odr­`u­va­ me. Za­toa tre­ba oso­be­no da se vni­ma­va na vne­su­ va­we­to na sol­ta kaj de­ca­ta i mla­di­te, za­toa {to oko­lu 60 pro­cen­ti od mla­di­te lu­|e vo Evro­pa vne­ su­va­at pre­mal­ku kal­ci­um vo or­ga­niz­mot, od­nos­no dve tre­ti­ni od pro­pi­{a­no­to za niv­na­ta vo­zrast.

Sol­ta isto ta­ka se ob­vi­nu­va i za po­ja­va­ta na ma­ lig­ni­te za­bo­lu­va­wa, oso­be­no za ra­kot na `e­lud­nik. Se­pak, te­{ko e da se vos­po­sta­vi vr­ska po­me­|u ovie dve ra­bo­ti so toa {to vo toa se vple­tka­ni i mno­gu dru­gi fa­kto­ri. Se­pak, ne bi tre­ba­lo da se pre­te­ru­ va so kon­su­mi­ra­we­to sol i so mno­gu za­so­le­ni kon­ zer­vi­ra­ni pro­iz­vo­di. Od dru­ga stra­na, do­vol­no­to vne­su­va­we na sol vo or­ga­niz­mot e nu`­no za se­koj ~o­vek i za ne­go­vo­to zdrav­je. Na­tri­um hlo­ri­dot ili kujn­ska­ta sol e mno­gu va`­na so­stoj­ka na ~o­ve~­ko­to te­lo i e od­go­vo­ren za raz­me­na na ma­te­ri­i­te vo kle­ tki­te. Pre­ma­la­ta ko­li­~i­na na sol mo­`e da do­ve­de do ne­sve­sti­ca i ko­ma. No naj­~e­sto vne­su­va­me mno­gu po­ve­}e, a ne pre­mal­ku. Kaj nas, pro­se~­no­to dnev­no vne­su­va­we na sol e mno­gu vi­so­ko i iz­ne­su­va od 13 do 19 gra­ma, a so­se­ma do­vol­ni se {est gra­ma dnev­ no. Se­te­te se na ova sled­ni­ot pat ko­ga }e po~­ne­te da ja so­li­te hra­na­ta. 1E | 83


1

2

30 na­~i­ni da si go po­do­bri­te

`i­vo­tot Na­ma­le­te go bro­jot na sta­ri ra­bo­ti {to vi se mo­tka­at niz do­ma.

5

Ra­bo­te­te na sa­mo­do­ver­ba­ta. Dr­`e­te se is­ pra­ve­no i ~i­taj­te afir­ma­tiv­na li­te­ra­tu­ra.

Or­ga­ni­zi­ raj­te se i pla­ni­raj­ te. Kol­ku {to ste po­or­ga­ ni­zi­ra­ni, tol­ku po­mal­ku stres }e ima­te. 84 | 1E

8

3

Bi­de­te am­ bi­ci­oz­ni, ne dvo­u­me­te se da gi iz­ne­se­te va­{i­te pla­no­vi i no­vi idei i stre­me­te se da gi os­tva­ ri­te.

Za po­ve­}e­to lu­|e po­tra­ga­ta po klu­~e­vi­te, mo­bil­ni­ot te­le­fon i sli~­ni ne­{ta e stres­ no. Ako na se­ko­ja dre­bu­li­ja ì naj­de­te so­od­ vet­no me­sto ka­de {to }e ja osta­va­te, zna­~i­ tel­no }e gi na­ma­li­te svo­i­te fru­stra­cii.

4

Is­praz­ne­te ja ele­ktron­ska­ta po­{ta i odr­ `u­vaj­te ja vo or­ga­ni­zi­ra­na so­stoj­ba.

9

Sta­nu­vaj­te po­ra­no. Ima mno­gu ko­ris­ni ra­bo­ti od bu­de­we­to ra­no na­u­tro

So­ve­ti­te ne se na­me­ne­ ti kon­kret­no za eden tip li~­no­sti, pa vklu­~u­va­at i ne­koi koi ne­ma da mo­`e­ te ili ne­ma da sa­ka­te da gi pri­me­ni­te, no vo prin­ cip, mo­`e­te da gi pris­ po­so­bi­te i vo niv da gi vklo­pi­te svo­i­te idei. Do­ kol­ku ne­koj so­vet oso­be­no ve in­te­re­si­ra, po­ba­raj­te i pro­~i­taj­te ne­{to po­ve­ }­e na taa te­ma

6

Spre­~e­te go ha­o­sot koj vi go soz­da­va­at val­ka­ni­te ali­{ta. Odre­de­te eden den vo ne­de­la­ta za per­ e­we i pri­dr­`u­vaj­te se kon pla­not.

Ko­ga ste de­pre­siv­ni, na­me­ sto da ì se pre­pu­{ti­te na de­pre­si­ja­ta, akti­vi­raj­te se.

7

10

Po­pra­ve­te ja sli­ka­ta za se­be kaj dru­ gi­te ta­ka {to }­e zbo­ru­va­te za se­be sa­mo uba­vo. Ni na {e­ga ne ka­ `u­vaj­te lo­{i ra­bo­ti za se­be.

Pro­ve­ru­vaj­te ja ele­ktron­ska­ta po­{ta ed­na{ dnev­no. Ne­ma ni­{to da pro­pu­ {ti­te, a }e za­{te­di­te mno­gu vre­me.

11


Pij­te do­vol­no vo­da. Ne­ma­te pret­sta­va kol­ka­va ko­rist se krie vo ed­no {i­{e vo­da.

12

13

Na­u­~e­te da osta­vi­te do­bar prv vpe­~a­tok.

16 Vre­me­to e naj­dra­go­ce­na­ta ra­bo­ta ko­ja ne­ko­ ga{ }e ja ima­te. Na­u­~e­te se da go ce­ni­te.

19

Po­pra­ve­te si go `i­vo­to­pi­sot i po­vre­me­no razg­le­daj­te gi no­vi­te po­nu­di za ra­bo­ta, du­ri i ako ste za­do­ vol­ni na mo­men­ tal­no­to ra­bot­no me­sto. Ni­ko­ga{ ne se znae.

Utvr­de­te pop­lad­ne­ ven plan na aktiv­no­sti za da ne gi mi­nu­va­te ve­~e­ri­te pred te­le­ vi­zor.

17

Ako va­{i­te de­lov­ni ve­{ti­ni za­sta­re­le, za­pi­{e­te kurs za da gi uso­vr­{i­te.

22

Ka­`e­te mu STOP na od­ lo­`u­va­we­to. Si­te ra­ bo­ti za­vr­{u­vaj­te gi na vre­me.

Odr­`u­vaj­te ja ra­bot­na­ta ma­sa ured­na i ~i­sta.

Iz­le­ze­te od zo­na­ ta na pri­jat­no­to. Po­stoi ed­na po­ go­vor­ka ko­ja ve­li de­ka bro­do­vi­te se naj­si­gur­ni vo pri­sta­ni­{te­to, no tie se­pak ne se soz­da­de­ni za toa.

Otkrij­te ja svo­ja­ta strast. Mo­`e­bi na `i­vo­ tot }e po~­ne­te da gle­da­ te so nov za­nes.

21

[te­de­te ben­zin i ko­ga i da mo­`e­te, pe­{a­~e­te.

23 Pred da ku­pi­te ne­{to, do­bro raz­mis­le­ te da­li mo­`e­te da si go doz­vo­li­te.

15

Ra­bo­ta­ta osta­ve­te ja na ra­bo­ta

18

20

27

14

24

Dvi­`e­te se po­ve­}e. Ko­ri­ste­te gi ska­li­ te na­me­sto li­ftot, ve­lo­si­pe­ dot na­me­sto avto­mo­bi­lot.

28

Ra­bo­te­te na zgo­le­mu­va­we­to na svo­ja­ta in­te­ li­gen­ci­ja. Taa se­pak mo­`e da se po­do­bru­va nas­pro­ti ne­koi po­ra­ne{­ni tvr­de­wa.

Na­u­~e­te ka­ko so­lo `i­ve­e­we­to da go pre­tvo­ri­te vo us­pe{­na ko­la­bo­ra­ci­ja.

25 26 Na­u­~e­te da gi pres­me­tu­va­te ri­zi­ci­te. Ako zna­e­te {to o~e­ ku­va­te, to­ga{ }e zna­e­te ko­ga e naj­do­bro da se pov­le­~e­te.

29

Po­de­le­te gi svo­i­te idei za da mo­`at da se os­tva­rat. Ne dr­`e­te gi sa­mo za se­be, osven ako ne mis­li­te de­ka ne­koj }e vi gi ukra­de.

Sta­ne­te po­sr­de~­ni i po­ qu­bez­ni.

30 1E | 85


Predlog

KNIGA

„Qu­bov­ni­ca“ S o ­v r e ­m e ­ na `i­vot­na i qu­bov­na pri­kaz­na za ed­na mla­da `e­na ko­ja odi vo „ve­ te­na­ta zem­ja“ vo po­tra­ga po po­do­bro utre. Li~­na­ ta pri­kaz­na na glav­na­ta he­ro­i­na se is­prep­le­tu­va so sud­bi­na­ta na nej­zi­na­ta t a ­t k o ­v i ­n a , no i so so­ v r e ­m e ­n a ­t a isto­ri­ja na Ka­ta Mi­sir­ko­va-Ru­me­no­va ~o­ve{­tvo­to, is­pol­ne­ta so Iz­da­va~: „\ur­|a“ b o d ­l i ­k a ­v a `i­ca, so te­ro­ri­zam i so su­ro­vost. ^o­ve­kot vo ko­go taa }e se vqu­bi }e ì otvo­ri eden nov svet, pod­mo­len, po­lu­den po vlast i po za­ra­bo­tka, svet koj gi za­tvo­ra o~i­te pred ne­sre­}i­te na obi~­ni­ot ~o­vek - sve­tot na vi­so­ka­ta po­li­ti­ka...

„Ma­ke­don­ski pul­si­ra­wa“

MUZIKA

A m e ­r i ­k a n m ­s k a ­t a pe­ja~­ka prv­pat vo svo­ja­ta so­lo-ka­ri­e­ra us­pea da se iska­~i na pr­va­ta po­zi­ci­ja na bri­tan­ska­ta topli­sta. Po­ra­ne{­na­ta ~len­ka na „Pu­si­ket dols“ za ovoj al­bum iz­ja­vi de­ka e za­ba­ ven i opa­sen, a go de­fi­ni­ra ka­ko so­ ul-mu­zi­ka so stav. Pro­du­cent na ovaa ob­ja­va e ma­ro­ka­ne­ cot Re­du­an poz­nat po so­ra­bo­tka­ta so Lej­di Ga­ga. Pes­ni­te od de­bi-al­bu­mot na atra­ktiv­na­ta Ni­kol se pre­te`­no pop i aren­bi, pa do­kol­ku ja sa­ka­te mu­zi­ka­ta na Brit­ni, Ri­ja­na ili Bi­jon­se, de­fi­ ni­tiv­no }e se pro­ naj­de­te i vo ovoj ma­te­ri­jal.

Ni­kol [er­cin­ger

Go­razd To­mov­ski Iz­da­va~: „Ma­ke­don­ska riz­ni­ca“ Niz aktu­el­ no­sta i se­op­ fat­no­sta na ovoj pre­o­den ob­lik na no­ v i ­n a r ­s k i ­o t `anr, a so od­bi­rot na so­g o­v or­n i­c i­ te i na te­mi­ te, ovaa kni­ga pret­s ta­v u­v a eden in­te­re­ sen i re­dok trud. Ob­ja­vu­ va­ni glav­no na stra­ni­ci­ te od ne­del­ ni­kot „Puls“ vo per­i­o­dot od 1999 do 2005 go­di­na, so­sta­vu­va­at stra­ni­ca od ed­na svo­e­vid­na isto­ri­ja is­pol­ne­ta so iska­zi­te na be­le­`i­ti li~­no­sti za vre­ mi­wa­ta i na­sta­ni­te koi gi is­pol­nu­va­le mis­la­ta i smis­la­ta na no­vi­ot mi­le­ni­um. Go­di­ni ko­ga sve­tot i ~o­ve{­tvo­to vo sops­tve­na­ta eg­zi­sten­ci­ja do­`i­vu­va­ at mno­gu­broj­ni pro­me­ni, kri­zi i po­tre­si, so­ci­jal­ni i mo­ral­ni po­ra­zi, si­ste­mi na iz­me­ste­ni estet­ski vred­no­sti... 86 | 1E

„Kil­ler lo­ve“ Iz­da­va~: „In­ters­co­pe re­cords“


FILM

Re­`i­ja: Do­mi­nik Se­na Ulo­gi: Ni­ko­las Kejx, Ron Prl­men @anr: ak­ci­ja, avan­tu­ra

„Se­zo­na na ve­{ter­ka­ta“

Mi­si­ja­ta na dvaj­ca­ta vi­te­zi e da ja od­ ne­sat mla­da­ta ve­{ter­ka vo od­da­le­~en ma­na­stir ka­de {to vrz nea mo­na­si­te }­e se obi­dat da iz­vr­{at obred na eg­zor­ ci­zam za da ja pre­ki­nat opas­na­ta cr­na ~u­ma ko­ja vla­dee na­o­ko­lu. Na dol­gi­ot pat do ma­na­sti­rot, tie }e se so­o­~at so mo}­ni de­mon­ski si­li koi }e ja te­sti­ra­ at niv­na­ta hra­brost i si­la... Oska­ro­ve­ cot Ni­ko­las Kejx po­vtor­no }e go vi­di­te vo ed­na ne­ti­pi~­na rol­ja za ne­go.

1E | 87


Miris i vkus /

Pre­drag Pav­lov­sk

LUD SUM po luk­~e

i kro­mit­~e

Go­lem gur­man e, no se obi­du­va da se voz­dr­ `i od ve­~e­ra­ta za­toa {to pos­led­ni­ve go­di­ ni za­be­le­`u­va de­ka taa mu se odra­zu­va na ki­la­`a­ta. Ne vni­ma­va oso­be­no na toa da­li ne­{to bi­lo zdra­vo ili ne i, de­fi­ni­tiv­no, ne go raz­bi­ra zbo­rot ve­ge­ta­ri­ja­nec 88 | 1E


1E | 89


Pi­{u­va I Dra­gi­ca Hri­sto­va Fo­to­gra­fi­ja I Ani i Di­mi Lo­ka­ci­ja I Re­sto­ran „Pa­pu“ (De­bar Ma­a­lo)

A

kte­rot od Te­a­ta­rot za de­ca i mla­din­ci, svo­e­to naj­lo­{o iskus­ tvo vo vr­ska so hra­na­ta go vr­zu­va za pre­sto­jot vo Taj­van. Mu bi­lo ~ud­no kol­ku raz­li~­ni vi­do­vi kuj­ni i vku­so­vi po­sto­jat na sve­tov. - Sè e so­se­ma po­i­na­ku od ona na {to sme na­vik­na­ti, pa tie 20 de­na, kol­ku {to bev­me ta­mu, ne mo­`ev da ja­dam ni­{to od lo­kal­na­ta hra­na. Gle­da{ de­ka e me­so, mis­li{ de­ka e so­le­no, a toa e vsu{­nost bla­go. So­se­ma raz­li­~en vid hra­ na. Za da mo­`am ne­{to da ja­dam, ko­ga }e ni is­pr­`ea jaj­ca, bu­kval­no gi fa­}av za ra­ce pred da im do­da­dat ne­{to i da go ras­i­pat vku­sot – ve­li Pre­drag. Ko­ga sta­nu­va zbor za ta­ka­na­re­~e­ni­te pra­vi­la vo is­hra­na­ta, priz­na­va de­ka ne gi po­~i­tu­va. Na pri­mer, za ne­go ne va­`i ona pra­vi­lo spo­red koe so kom­pi­ri ne se ja­de leb. Na­pro­tiv, ne­mu toa mu e ba{ do­bra kom­bi­na­ci­ja. De­ka se­pak ne pre­te­ru­ va so le­bot, e do­kaz toa {to ne go ja­de so {pa­ge­ti. Omi­len mu e ko­ga vo ne­go ima i iz­ves­na do­za luk. Ime­no, toj e za­vis­nik od luk i od kro­mid, oso­be­no vo ovaa pro­let­na va­ri­jan­ta. - Mno­gu sa­kam luk i kro­mid, lud sum po niv, i tie se edins­tve­no­to ne­ {to po­ra­di koe znam da kri­zi­ram. Ka­ko {to ne­koj kri­zi­ra za dro­ga, jas kri­zi­ram za luk­~e i kro­mit­~e – se smee Pre­drag. No kri­zi­ra ~e­sto za­toa {to re­tko ko­ga smee da gi ja­de, so og­led na toa {to na ne­ go­vi­te najb­li­ski do­ma niv­ni­ot mi­ris oso­be­no im pre­~i. - Od do­ma mi bra­nat da gi ja­dam, a re­al­no i ta­kva mi e ra­bo­ta­ta i na­ vi­sti­na ne­ma smis­la da im „mi­ri­sam“ na ko­le­{ki­te. Ta­wa najm­no­gu mi bra­ni, pa za­toa ed­vaj ~e­kam taa da ne e do­ma ba­rem dva-tri de­na i jas da se pre­do­zi­ram. Lud sum po niv, no gi ja­dam sa­mo vo ile­ga­la – ve­li toj. Od tie pri­~i­ni, ona {to najm­no­gu mu se do­pad­na od me­ni­to na „Pa­pu“ be­{e pre­ vkus­no­to top­lo lep­~e so luk. Za­ra­di ne­pri­jat­ni­ot mi­ris koj, za `al, osta­nu­va po ova za­do­vols­tvo, ne­kol­ku­pa­ti se na­{ol vo nez­god­na si­tu­a­ci­ja. Ja pa­me­ti onaa ko­ga du­ri i ne­go­va­ta ro­de­na maj­ka mu za­be­le­`a­la de­ka ve­ro­jat­no pret­hod­na­ta ve­~er pre­te­ral.

SA­LA­TA „PA­PU“

So­stoj­ki: - ru­ko­la - ma­li do­ma­ti - rot­kvi­ci - ma­ru­la (cr­ve­na i ze­le­na)

- pe­~ur­ki - su­vo groz­je - ov­~i ka­{ka­val - krup­na sol - mas­li­no­vo mas­lo

Pri­go­tvu­va­we: Ru­ko­la­ta i ma­ru­la­ta se se~­ka­at na po­sit­no. Im se do­da­va­at do­ma­ti­te, a po­toa i pe­~ur­ki­te i su­vo­to groz­je pret­hod­no pro­pr­`e­ni na mas­li­no­vo mas­lo. Se do­da­ va­at i rot­kvi­ci­te i ov­~i­ot ka­{ka­val ise­~en na ten­ki li­sto­vi. Se za­~i­nu­va so krup­na sol i so mas­li­no­vo mas­lo.

90 | 1E


- Mo­i­te bea na pat, jas bev do­ma sam i se dru­ `ev so te­le­vi­zo­rot i so lu­kot. Se ubiv od ja­ de­we, pa sled­ni­ot den ko­ga oti­dov kaj maj­ka mi da ì po­mog­nam ne­{to, du­ri ni taa, ro­de­na maj­ka, ne mo­`e­{e da stoi bli­zu do me­ne. Mi re­~e: „Si­no­}a izg­le­da si pre­te­ral so luk“ – ras­ ka­`u­va Pre­drag. Ina­ku, omi­le­no ja­de­we mu e mu­sa­ka vo si­te va­ri­jan­ ti, so kom­pi­ri, so mo­dri pat­li­xa­ni, so jaj­ca, se­ka­kva. Ve­li de­ka i Ta­wa i maj­ka mu od­li~­no ja pra­vat, pa

toj mno­gu ~e­sto znae da se pre­ja­de. Osven mu­sa­ka, mno­gu sa­ka da ja­de i sar­mi od lo­zov list. Sa­mi­ot ne mo­`e da se po­fa­li de­ka znae da zgo­tvi kojz­nae {to. Pr­`e­we­to jaj­ca, kol­ba­si i pra­ve­we­to {pa­ge­ti ne gi sme­ta za go­tve­we. Ed­na{ na­pra­vil i gra­{ok po in­ struk­cii na Ta­wa, koj pa­tem, si­not Ale­ksan­dar mno­gu go ben­di­sal, pa go pre­du­pre­dil: „Gra­{o­kov e mno­gu do­bro na­pra­ven, pa­zi da ne se fa­ti{ vo sta­pi­ca pa non­stop da pra­vi{“. Sme­ta de­ka za go­tve­we tre­ba da po­stoi `el­ba ko­ja kaj

ne­go se po­ja­vu­va od­vre­me-na­vre­me i ube­den e de­ka go bi­du­va za go­tve­we, no ja ne­ma po­treb­na­ta pod­dr­{ka. Ime­no, du­ri i ko­ga }e po­sa­ka ne­{to da na­pra­vi Ta­wa znae da mu ka­`e: „Aj ne ple­tkaj se, ne zna­e{ ti“. I ta­ka toj ne se ple­tka, tu­ku u`i­va vo nej­zi­ni­te spe­ci­ ja­li­te­ti. Eks­pe­ri­men­ti­ra so sa­la­ti i ko­ga se ~e­ka­at go­sti od­go­vo­ren e tok­mu za niv i za na­ba­vka­ta na po­treb­ni­te pro­iz­vo­di. Isto ta­ka, ve­li, od ona {to se pra­vi vo kuj­na­ta od­li~­no gi re­di i sa­do­vi­te vo ma­{i­na­ta za mi­e­we.

LEB SO LUK

GR­NE „PA­PU“

(pod­go­tve­no od De­jan Mi­haj­lov­ski, {ef na kuj­na) So­stoj­ki: - ju­ne­{ki mu­skul - pe­~ur­ki - mor­kov - ce­ler - pa­{ka­nat - luk - za­~i­nal, bi­ber, sol, lor­ber

Pri­go­tvu­va­we: Ju­ne­{ki­ot mu­skul se pro­pr­`u­va na za­gre­a­no mas­lo od si­te stra­ni. Se do­da­va ze­len­~u­kot, lor­be­rot i lu­ kot, se pro­pr­`u­va­at mal­ku, po­toa se do­da­va vo­da i se din­sta. Po­toa mu­sku­lot se se­~e na li­sto­vi i za­ed­no so ze­len­~u­kot se sta­va­at vo gr­ne, se na­le­va­at so te~­ no­sta i se pot­pe­ku­va vo pe~­ka. Se slu­`i so gar­nir od pe­kar­ski kom­pi­ri i bro­ku­la. Ja­de re­~i­si sè, a osven tra­di­ci­o­nal­na­ta ma­ke­don­ ska kuj­na, omi­le­na mu e i me­di­te­ran­ska­ta. Ko­ga so se­mejs­tvo­to odat kaj niv­ni­te pri­ja­te­li vo Za­dar, najm­no­gu go sa­ka sve­`i­ot bran­cin pod­go­tven na na­ ~in na koj go pod­go­tvu­va­at me­{ta­ni­te, so luk­~e i so mas­li­no­vo mas­lo. - Imam do­bri pri­ja­te­li i ko­le­gi od Ri­e­ka, koi ima­at ku­}a vo Za­dar i ta­mu odi­me so se­mejs­ tvo­to ve­}e so go­di­ni. Ta­tko­to na mo­jot pri­ ja­tel e po­mo­rec od Za­dar i fan­ta­sti~­no go spre­ma bran­ci­not, pa ed­na go­di­na du­ri mi se slo­{i ko­ga sa­mo za­toa {to mi be­{e pre­vkus­ no, ize­dov dva – priz­na­va Pre­drag.

Toj ne­ma kojz­nae ka­kov red za ja­de­we. Na­u­tro se bu­di so nes-ka­fe so mle­ko, a po­toa, naj­~e­sto na ra­bo­ta, gle­ da da kas­ne ne­{to les­no, |e­vrek ili sli~­no. Ru­~a, a na­ve­~er se obi­du­va da ne ve­~e­ra, so og­led na toa {to za­be­le­`al de­ka pos­led­ni­ve go­di­ni toa mu se odra­zu­va na ki­la­`a­ta, no ~e­sto go pre­kr­{u­va ova pra­vi­lo. - Go­re-do­lu mis­lam de­ka imam ne­ko­ja re­dov­na is­hra­na, no ko­ga ne si do­ma i ima{ ob­vr­ski cel den, i da sa­ka{, ne mo­`e{. Sa­kam pred­ja­de­wa, pa ako mi se po­go­di sa­la­ta­ta, znam i da za­be­gam so me­ze­we­to i da za­bo­ra­vam na glav­no­to ja­de­ we. Gur­man sum, u`i­vam vo hra­na­ta, no mo­ram da vni­ma­vam i da ja­dam po­mal­ku, pa se obi­du­

vam da se voz­dr­`am ili vo­op­{to da ne sed­nam da ja­dam. Ne vni­ma­vam oso­be­no na toa da­li ne­ {to bi­lo zdra­vo ili ne i, so se­ta po­~it kon ve­ge­ta­ri­jan­ci­te, no jas ne go raz­bi­ram zbo­rot „ve­ge­ta­ri­ja­nec“. Sme­tam de­ka nie lu­|e­to sme pre­do­dre­de­ni da ja­de­me me­so, me­so`­de­ri sme. Ne mo­ra da se pre­ja­du­va­me, no da ne se ja­de vo­op­{to me­so, toa ne mo­`am da raz­be­ram - ve­li toj. Od ne­go­vi­te pri­ja­te­li vo kuj­na­ta naj­do­bro se sna­o­ |a ku­mot Tren­do. Pos­le­den pat ko­ga bi­le kaj ne­go, Tren­do pra­vel ne­koi in­te­res­ni kom­bi­na­cii od po­ve­ }­e vi­do­vi pe­~ur­ki i, nor­mal­no, ne­koe me­so. Pre­drag ve­li de­ka e toj vi­stin­ski maj­stor i za tur­li­ta­vi. 1E | 91


Sonovnik

[TO VI PREDVIDUVAAT SONOVITE?

Po­`ar da ga­si{ - us­peh vo qu­bo­vta Ne­ma ~o­vek {to ba­rem ed­na{ vo `i­vo­tot ne im pri­dal zna­~e­we na svo­i­te so­no­vi, ne­ko­ga{ po­ve­}­e, drug­pat po­mal­ku. So­no­vi­te se de­lat na do­bri, lo­{i i ne­u­tral­ni. Mno­gu­pa­ti tie vli­ja­at na aktiv­ no­sti­te, da se na­pra­vi ne­{to vo mo­men­tot ili da se po­~e­ka ko­ga }e bi­de po­po­vol­no. Ne­re­tko, vrz os­no­va na ne­koj son lu­|e­to tol­ku­va­le da­li `i­vo­tot }e im se po­do­bri ili }e im bi­de u{te po­te­`ok Osu­de­nik - da vi­di{: go­le­mi gri­`i, iz­ma­ma; sa­mi­ot da si osu­den: }e pre­ tr­pi{ {te­ta.

Pi­ta da ja­de{ - ma­la do­bi­vka, na­pre­dok. Pla­ni­na - da vi­ di{: no­va ra­bo­ta; da se ka­~u­ va{, da se sim­nu­va{: pa­tu­va­we bez tvo­ja vol­ja; vo mag­la: te ~e­ka te­ {ka ne­iz­ ves­nost.

Ostri­gi - bi­di ume­ren vo tro­{e­we­to. Otkaz da do­bi­e{ - ne­vol­ja. Otrov - da vi­di{: bo­lest bez pos­le­di­ci; da tru­e{ ne­ko­go: pri­ja­te­lot }e te po­sra­mo­ti; da bi­de{ otru­en: }­e iz­gu­bi{ pri­ja­tel ili imot; sam da se tru­e{: ne o~e­ku­vaj bla­go­dar­nost. O~i - si­ni: go­le­ma qu­bov; cr­ni: bi­di vni­ma­te­len vo qu­bo­vta; ka­fe­ni: ne­koj te po­sa­ku­va; ze­le­ni: pre­vrt­li­ va qu­bov. Oxak - bez ~ad: si­ro­ma­{ti­ja; so ~ad: do­bra slu`­ba, us­peh. Oxa­~ar - da si: va`­ni ve­sti; da vi­di{: }e se os­lo­bo­ di{ od som­ne­`ot za te­be. Pi­e­we - ne­{to sla­tko: do­a­|a­at ~a­so­vi na mi­lu­va­we; gor~­li­vo, `e­sto­ko, ki­se­lo: gri­`i; pi­vo: ra­dost, na­pre­ du­va­we; vi­no: }e is­me­ju­va{ ne­koj {to te sa­ka. Pi­jan­~e­we - ne­pri­jat­no­sti, sra­mo­ta. Pi­{tol - da ima{: hra­bro }e se dr­`i{ vo opas­nost; da vi­di{: znak na si­gur­nost i sta­bil­nost; da pu­ka{: ~u­vaj se od br­zop­le­ti po­te­zi.

Pla­ta da pri­ mi{ - gri­`i.

Ofi­cer - do sla­va i ~est te­{ko da doj­de{.

Pi­`a­mi - da ob­le­ku­va{: ne­us­peh vo ra­bo­ta­ta, ka­vga so qu­be­na­ta li­ce; da sob­le­ku­va{: qu­bov­ni i ra­bot­ni us­pe­si.

Pla­`a - za­ba­va, pa­tu­va­we, pri­jat­ni ve­sti. 92 | 1E

Pla­~e­we - da pla­~e{: ve­sel­ba, sre­ }­a, ra­dost; da vi­di{ drug da pla­~e: }e na­vre­di{ pri­ja­tel; de­te da pla­ ~e: }e se naj­de{ vo ve­se­lo dru{­tvo; pla­~e­we da slu{­ne{ - ne­pri­jat­ni ve­sti. Pli­va­we - vo bi­stra vo­da: bez­gri­ `en `i­vot; vo mat­na: gri­`i, strav, ne­mir; da to­ne{: ne­sre­}a na pat. Pli­ma - us­peh vo ra­bo­ta­ta, ko­ris­ni pro­me­ni.

Plug - da ora{: bla­go­so­stoj­ba, sre}­ni de­no­vi; dru­gi da ora­at: po­mo{ od pri­ja­tel, ne si osta­ ven sam na se­be; da vi­di{ plug: sre­}en brak. Po­vor­ka od lu­|e - da vi­di{: va`­ni na­sta­ni; da bi­de{ vo po­vor­ka: ne osta­vaj ja za­po~­na­ ta­ta ra­bo­ta. Po­vra­}a­we - da vi­di{: bo­lest; da po­vra­}a{: }e te na­vre­dat. Po­ga­~a - da ja­de{: bla­go­so­stoj­ba; da me­si{: ve­sel­ba; da vi­di{: slo­ga vo do­mot. Po­drum - poln: bla­go­so­stoj­ba; pra­zen: za­lud­ no ja tro­{i{ za­{te­da­ta; so pi­ja­lak: min­li­vi ka­vgi i nez­go­di; da pro­pad­ne{ vo po­drum: go­le­ma ne­vol­ja. Po­`ar - da vi­di{: {te­ta; da ga­si{: us­peh vo qu­bo­vta, ve­sel­ba vo do­mot. Poz­na­nik da sret­ne{ - odam­na ~e­ka­na qu­ bov­na avan­tu­ra. Pe­e­we cr­kve­no da slu­{a{ - mir i spo­ kojs­tvo.


06 - 13 april 2011

Nedelen horoskop OVEN 21 mart - 19 april

BIK 20 april - 20 maj

BLIZNACI 21 maj - 21 juni

Vi pret­stoi di­na­mi­~en per­i­od. Ia­ko pr­vi­te de­ no­vi od ovaa ne­de­la }e bi­de­te ne­strp­li­vi vo sè {to }e ra­bo­ti­te, se­pak na­sko­ro }e po­stig­ne­te do­bri re­zul­ta­ti. Va­{e­to do­bro ras­po­lo­`e­nie i vi­{ok ener­gi­ja, isko­ri­ste­te gi na pra­vi­len na­~in i ne osta­vaj­te ni­{to ne­do­vr­{e­no. Ovoj per­i­od }e vi bi­de do­sta voz­bud­liv i na qu­bo­ ven plan oso­be­no ako ste slo­bod­ni bi­dej­}i vi pret­stoi voz­bud­li­va ro­man­sa so ne­ko­ja Skor­pi­ ja ko­ja }e ja za­poz­na­e­te so­se­ma ne­o­~e­ku­va­no. Ne ner­vi­raj­te se i opu­{te­te se.

Ia­ko ima­te po­tre­ba da ra­bo­ti­te vo opu­{te­na i ne mno­gu ten­zi~­na at­mo­sfe­ra, se­pak mno­gu­te no­vi ob­ vr­ski ne­ma da vi go doz­vo­lat toa. Si­te po­va`­ni aktiv­no­sti na­sto­ju­vaj­te da gi za­vr­{i­te sa­mo­stoj­no i ne o~e­ku­vaj­te pod­dr­{ka od ko­le­gi­te, pa do­bro or­ga­ni­zi­raj­te go ra­bot­no vre­me. Qu­bov­ni­te slu­~u­ va­wa se ne­pred­vid­li­vi, pa na­iz­me­ni~­no }e ima­te mo­men­ti is­pol­ne­ti so strast, ro­man­ti­ka, no i qu­ bo­mo­ra. Slo­bod­ni­te Bi­ko­vi po­sa­ku­va­at no­va vr­ska, no se ne­od­lu~­ni. Zdrav­je­to }e vi bi­de do­bro ako gi na­ma­li­te {tet­ni­te na­vi­ki.

Sè u{te ne e po­vo­len mo­ment da za­po~­ne­te so ne­koi no­vi ra­bot­ni ob­vr­ski. Pri­o­ri­tet daj­te im na ve­}e za­po~­na­ti­te za da ne se do­ve­de­te vo si­tu­a­ci­ja da ne­ma­te ni­{to kon­kret­no sra­bo­te­ no. Na va­{a sre­}a, }e ima­te vre­me za sè, no sa­mo ako bi­de­te po­ve­}e po­sve­te­ni na za­da­~i­te. Ra­bot­na­ta oko­li­na e me­sto­to ka­de {to }e ja ba­ ra­te va­{a­ta srod­na du­{a. Ako ste vo vr­ska, na mo­ment }e po­sa­ka­te da sta­vi­te kraj na bi­dej­}i vi e po­treb­na ne­ka­kva pro­me­na. Mo`­ni se prob­ le­mi so gr­bot.

Sovet: U`i­vaj­te

Sovet: Vni­ma­vaj­te na zdrav­je­to

Sovet: Po­sve­te­te se na ob­vr­ski­te

RAK 22 juni - 22 juli

LAV 23 juli - 22 avgust

DEVICA 23 avgust - 22 septemvri

Bi­dej­}i bro­jot na pro­fe­si­o­nal­ni­te an­ga`­ma­ ni po­sto­ja­no ras­te, mo`­no e za vas ova da bi­de per­i­od vo koj }e gre­{i­te ~e­sto i }e se ~uv­stvu­ va­te isfru­stri­ra­ni po­ra­di toa. Ova oso­be­no va­`i za ra­ko­vi­te koi se ro­de­ni vo pr­va­ta de­ ka­da, pa vni­ma­vaj­te po­ve­}e. Se­pak, do­bra­ta pod­ dr­{ka od part­ne­rot }e vi da­de iz­ve­sen ste­pen na smi­re­nost i za­do­vols­tvo. Na­me­sto po­sto­ja­no da raz­mis­lu­va­te za prob­le­mi­te, }e mo­`e­te da ì se pre­pu­{ti­te na qu­bo­vta i na ro­man­ti~­ni­te mo­men­ti koi }e ve is­pol­nat.

Ma­te­ri­jal­na­ta si­tu­a­ci­ja ko­ne~­no }e vi se po­do­ bri kon kra­jot na ova ra­bot­na ne­de­la. Do­kol­ku se za­ni­ma­va­te so ne­koj pri­va­ten biz­nis, ova e od­li­~en per­i­od ko­ga ma­te­ri­jal­na­ta do­bi­vka }e vi bi­de re­~i­si za­ga­ran­ti­ra­na, pa ne­ma da ima po­tre­ba od do­pol­ni­tel­ni gri­`i. Slo­bod­ni­te La­ vo­vi }e bi­dat do­sta opu­{te­ni i }e mu se pre­pu­ {tat na fler­tot, pa na po­vi­dok e ne­ko­ja kra­tka vr­ska bi­dej­}i sè u{te ne e vre­me za ne­{to po­ se­ri­oz­no. Vi­ken­dot mo­`e­te da go po­mi­ne­te vo do­bro dru{­tvo koe odam­na vi ne­do­sti­ga.

Po­vre­me­no }e ima­te prob­lem pri iz­vr­{u­va­we­ to na za­da­~i­te bi­dej­}i vi ne­do­sti­ga po­treb­na­ ta kon­cen­tra­ci­ja i mo­ti­va­ci­ja. No, ne­moj­te da se otka­`e­te sa­mo po­ra­di pre­pre­ki­te na koi }e na­le­ta­te, tu­ku vlo­`e­te trud ne­ka­ko da iz­le­ze­ te na kraj so si­te ob­vr­ski. De­vi­ci­te koi se vo se­ri­oz­na vr­ska ili vo brak }e ima­at pro­men­ li­vo ras­po­lo­`e­nie koe lo­{o }e se ref­le­kti­ra na od­no­si­te so sa­ka­na­ta li~­nost. Na slo­bod­ni­te pak, im pret­stoi no­vo poz­nas­tvo i po­~e­tok na stras­na vr­ska.

Sovet: Ode­te po­~e­sto na pro­{e­tka

Sovet: Ne vne­su­vaj­te ma­sti vo or­ga­niz­mot

Sovet: Vne­su­vaj­te vi­ta­mi­ni

VAGA 23 septemvri - 22 oktomvri

SKORPIJA 23 oktomvri - 21 noemvri

STRELEC 22 noemvri - 21 dekemvri

Har­mo­ni­ja­ta, ume­re­no­sta i ram­no­te­`a­ta se va­ {i­te glav­ni ka­ra­kte­ri­sti­ki, pa ne­ma da bi­de iz­ne­na­du­va­we ako ovaa ne­de­la sa­ka­te da se od­ ne­su­va­te fer kon si­te ko­le­gi, bez pri­toa ne­ko­go da za­po­sta­vi­te. Les­no }e se sna­o­|a­te vo se­ko­ja si­tu­a­ci­ja, pa pred vas e vre­me ko­ga so les­no­ti­ ja }e gi za­vr­{u­va­te ob­vr­ski­te. Isto­vre­me­no, }e ba­ra­te na­~in da naj­de­te do­vol­no vre­me za da mu po­sve­ti­te na part­ne­rot. ]e po­sa­ka­te za­ed­ni~­ki da u`i­va­te vo se­ka­kvi okol­no­sti i so toa da ja zac­vr­sti­te va­{a­ta qu­bov.

Si­te po­va`­ni od­lu­ki }e sa­ka­te da gi do­ne­ se­te oded­na{ i ni­{to da ne pre­pu­{ti­te na slu­~aj­no­sta. Ako vo pret­hod­ni­ot per­i­od ste za­po~­na­le ne­koj biz­nis, ovie de­no­vi }e ima­ te ma­te­ri­jal­na do­bi­vka od toa. Vo me­|u­vre­me, sre­}a­ta }e bi­de na va­{a stra­na i na qu­bo­ven plan. Pred vas e in­te­re­sen per­i­od na no­vi poz­nans­tva i pre­diz­vi­ci, pa va­{e e sa­mo da im se pre­pu­{ti­te na emo­ci­i­te i na u`i­va­we­ to. Stra­vot de­ka }e bi­de­te po­vre­de­ni osta­ve­te go na­stra­na i ne gri­`e­te se.

I po­kraj toa {to }e vni­ma­va­te pri do­ne­su­va­we­ to na se­ko­ja po­va`­na od­lu­ka, mo`­ni se konf­li­ kti si­tu­a­cii so va­{i­te ko­le­gi. Ne­ma­we­to do­ vol­no tr­pe­nie mo­`e da ve do­ve­de vo ne­sa­ka­ni si­tu­a­cii. Me­|u­toa, okol­no­sti­te za kra­tko vre­me }e se po­do­brat, pa ne tre­ba da bi­de­te iz­ne­na­de­ ni ako va­{i­te pred­lo­zi bi­dat do­bro pri­fa­te­ni od va­{i­ot {ef. Se­pak, emo­tiv­ni­te di­le­mi so koi se so­o­~u­va­te ne­ma da bi­dat ni mal­ku les­ni za vas, pa po­sto­ja­no }e bi­de­te ne­za­do­vol­ni od se­be. Po­do­bre­te go imu­ni­te­tot.

Sovet: Za­dr­`e­te go do­bro­to ras­po­lo­`e­nie

Sovet: Os­lo­bo­de­te gi emo­ci­i­te

Sovet: Od­beg­nu­vaj­te konf­li­kti

JAREC 22 dekemvri - 19 januari

VODOLIJA 20 januari - 18 fevruari

RIBI 19 fevruari - 20 mart

Bi­de­te mno­gu vni­ma­tel­ni do­kol­ku ste re­{i­le vo ovoj per­i­od da odi­te na ne­koe de­lov­no pa­ tu­va­we. Ia­ko po­sto­jat za­da­~i koi ed­no­stav­no mo­ra da se za­vr­{at na vre­me, vni­ma­vaj­te pred ko­go gi pre­zen­ti­ra­te sops­tve­ni­te idei i pla­no­ vi. Bi­de­te pret­paz­li­vi i kon part­ne­rot bi­dej­ }­i ne­ma da na­i­de­te na ne­go­vo­to raz­bi­ra­we. No, ako ste slo­bod­ni, za vas ova ne­ma da bi­de lo{ per­i­od bi­dej­}i }e za­po~­ne­te no­va vr­ska ko­ja }e ve is­pol­ni emo­tiv­no. Naj­de­te do­vol­no vre­me za re­la­ksa­ci­ja i vni­ma­vaj­te na pri­ti­so­kot.

Pri­pad­ni­ci­te na ovoj znak se poz­na­ti po spo­ sob­no­sta za ve­{to za­po~­nu­va­we na no­vi pro­e­ kti i pri­fa­}a­we na za­da­~i koi nu­dat ne­ka­kva pers­pe­kti­va. Ia­ko ste sves­ni de­ka ste po­vre­me­ no ste pod go­lem stres, vie ne­ma da se otka­`e­te od ve­}e za­po~­na­to­to. Za `al, ne­ma da bi­de­te isto tol­ku upor­ni i na qu­bov­no po­le bi­dej­}i pred vre­me }e zak­lu­~i­te de­ka se­ga ne e po­vo­ len per­i­od za no­va vr­ska ili za brak. Stra­vot i ne­si­gur­no­sta za va­{i­te kva­li­te­ti sa­mo }e ve od­da­le­~i od li­ce­to {to vi zna­~i.

Ia­ko mno­gu ne­{ta }e se slu­~u­va­at na ra­bot­no­to me­sto, vie }e osta­ne­te pri­seb­ni i sè }e pri­fa­} a­te so go­le­ma do­za na smi­re­nost. Del od ko­le­gi­ te }e bi­dat iz­ne­na­de­ni od vas bi­dej­}i za vas }­e mis­lat de­ka ne ste za­in­te­re­si­ra­ni za slu­~u­va­ wa­ta oko­lu vas. Za­toa pak, po­za­in­te­re­si­ra­ni }e bi­de­te da se za­poz­na­e­te so ne­koj Lav koj iz­ves­no vre­me se vr­ti vo va­{i­te mis­li, pa }e sto­ri­te sè {to mo­`e­te za da os­tva­ri­te ne­ka­kov kon­takt. Ako ste vo vr­ska, znaj­te de­ka part­ne­rot pri­jat­no }e ve iz­ne­na­di.

Sovet: Ne iz­br­zu­vaj­te

Sovet: Po­ve­}e op­ti­mi­zam

Sovet: Re­a­gi­raj­te po­e­ner­gi~­no 1E | 93


96 | 1E

Magazine issue104  

One of the most famous magazines in Macedonia

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you