Issuu on Google+

PUSTA ZEMLJA1 „Nam Sibyllam quidem Cumis ego ipse oculis meis vidi in ampulla pendere, et cum illi pueri dicerent; Ξ ιβ ν λλα τ ι 0 ε λ ε ι ξ ; respondebat illaα π ο Ο α ν ε ι ν 0 ε λ ω .

Za Ezru Paunda, koji je il miglior fabbro I SAHRANA MRTVACA April je najsvirepiji mesec, što gaji Jorgovan iz mrtvog tla, meša Uspomenu i žudnju, podstiče Tromo korenje prolećnom kišom. Zima nas je grejala, pokrivajući Zemlju nehajnim snegom, hraneći To malo života suvim gomoljima. Leto nas iznenadi, dolaskom preko Starnbergersee Uz pljusak kiše; zastasmo u kolonadi, A nastavismo put po suncu, u Hofgarten Pa smo pili kafu i razgovarali čitav sat. Bin gar keine Russin, stamm' aus Litauen, echt deutsch.2 A kad smo bili deca, u gostima kod nadvojvode, Moga rođaka, poveo me je na sankanje, A ja se bojala. Marie, rekao je, Marie, drži se čvrsto. I odosmo nizbrdo. Planine, u njima se čovek oseća slobodno. Čitam duboko u noć, a zimi odem na jug. Kakvo se to korenje hvata, kakvo granje raste Iz ovog kamenog darmara? Sine čovečji,3 Ne možeš reći, ni pogoditi, jer poznaješ samo Hrpu razlupanih slika, gde sunce udara, A mrtvo drvo ne pruža zaklon, ni cvrčak olakšanje,4 Ni suvi kamen vode šum. Jedino Ima senke ispod ove crvene stene, (Uđi u senku ove crvene stene), I pokazaću ti nešto različito Od tvoje jutarnje senke što za tobom se vuče Il tvoje večernje senke što ustaje ti u susret. Pokazaću ti strah u pregršti praha.

10

20

30

Frisch weht der Wind5 Der Heimat zu. Mein Irisch Kind, Wo weilest du? 1

Ne samo na naslov, nego na osnovu i dobar deo uzgredne simbolike ove pesme navela me je knjiga gospođice Jessie L. Weston o legendi o Gralu: Frotn Ritual to Romance (Kembridž). Zaista, moj dug knjizi gospođice Weston toliki je, da sama knjiga razjašnjava poteškoće u pesmi mnogo bolje nego što to mogu učiniti moje napomene; ja je preporučujem (nezavisno od velike zanimljivosti same knjige) svima koji smatraju da je takvo razjašnjenje vredno truda. Dugujem, u opštijem smislu, još jednom delu iz antropologije, delu koje je duboko uticalo na našu generaciju; mislim na Zlatnu granu. Naročito sam se koristio poglavljima Adonis, Atis, Oziris. Svako kome su poznata ta dela odmah će u mojoj pesmi prepoznati izvesne aluzije na obrede vegetacije. 2 Nisam Ruskinja, dolazim iz Litvanije, prava Nijemica 3 20. up. Jezekilj, II, 1 4 23. up. Propovjednik, XII, 5 5 31. v. Tristan und Isolde, I, stihovi 5-8 Svježe puše vjetar / našoj domovini / moje irsko dijete / gdje si sada? 1


»Dao si mi zumbule prvi put pre godinu dana, Zvali su me devojka sa zumbulima.« - No kad smo se vratili, kasno, iz Vrta zumbula, Ti punih ruku i mokre kose, nisam smogao Ni reči, oči me izdale, nisam bio Ni živ ni mrtav, i ništa nisam znao, Zagledan u srce svetlosti, tišinu. Od' und leer das Meer.6 Madame Sosostris, čuvena clairvovante Beše strašno nazebla; svejedno, Poznata je kao najmudrija žena u Evropi, Sa zlobnim špilom karata. Ovo je, reče, 7 Vaša karta, utopljeni Feničanski mornar, (Ti biseri mu behu oči. Gledajte!) Ovo je Beladona, Gospa od Litica, Gospa od Situacija. Ovo je čovek s tri dužice, a ovo Točak, A ovo jednooki trgovac, a ova karta, Prazna, nešto je što on nosi na leđima, A ja to ne smem da vidim. Ne nalazim tu Obešenog čoveka. Bojte se smrti od vode. Vidim gomile ljudi, koračaju u krugu. Hvala. Ako vidite dragu gđu Ekviton Recite joj sama budem donela horoskop. Čovek mora danas biti tako oprezan. Nestvarni grade,8 Pod mrkom maglom zimskog svitanja, Gomila struji Londonskim mostom, toliko ljudi, Ne bih pomislio da smrt je razorila toliko ljudi.9 Uzdasi kratki i retki čuli su se,10 I svako je uporno gledao preda se. Strujali su uzbrdo, pa niz King William Street Do mesta gde Sveta Marija Vulnot izbija sate Sa mrtvim zvukom kada konačno odbije devet. Tu spazih poznanika, zaustavili ga, viknuh: »Stetsone!11 Ti koji beše sa mnom na brodovima kod Mile! Da li je leš što si ga lane posadio u bašti

40

60

70

6

42. isto, III, stih 24 46. Nije mi poznat tačan sastav špila karata za Tarok, od kojeg sam očigledno odstupio da bih ga prilagodio svojim namerama. Obešeni čovek, koji spada u tradicionalni špil, odgovara mi na dva načina; ja ga u duhu povezujem sa Frejzerovim Obešenim bogom, a povezujem ga i sa figurom pod ogrtačem u odlomku o pu-tovanju 7

učenika u Emaus, u V delu. Feničanski mornar i Trgovac javljaju se kasnije; takođe i »gomile ljudi-', a Smrt od vode nalazi se u IV delu. Čoveka sa tri dužice (autentičnu figuru u špilu za tarok) povezujem, sasvim proizvoljno, sa samim Kraljem ribarom. 8 60. up. Bodler »Fourmillante cite, cite pleine de reves, Ou le spectre en plein jour raccroche le passant.« 9 63. up. Pakao, III, 55-57: »...si lunga tratta di gente, ch'io non avrei mai creduto che morte tanta n'avesse disfatta.« 10 64. up. Pakao, IV, 25-27: »Quivi, secondo che per ascoltare, non avea pianto, ma' che di sospiri, che l'aura eterna facevan tremare.« 11 68. Pojava koju sam često primećivao.

2


Počeo da klija? Hoće li cvetati ove godine? Ili mu je nagli mraz zasmetao? O ne pripuštaj blizu Psa, prijatelj je ljudima,12 Inače će ga opet noktima da iskopa! Ti! hvpocrite lecteur! - mon semblable, - mon frere!«13 II PARTIJA ŠAHA Stolica gde je sedela, ko poliran presto,14 U mermeru je sjala, gde zrcalo S rezbarijom rama, ogrozdanom lozom Iz koje viri zlatan Kupidon (Iza krila mu drugi krije oči) Udvaja plamen svećnjaka sedmokrakih I baca odsjaj na sto, gde ga sreće Blistanje njenog nakita, iz punih Satenskih kutija raskošno rasutog; U bočicama od slonovače i obojenog stakla Bez čepa, vrebali su njeni čudni sintetski parfemi, Masti, tečnosti, prašci - da uzbude, zbune, U miris utope svest; vazduhom pokrenuti, Svežinom s prozora, oni su se peli, Gojili izduženi plamen sveće, Odnosili im dim u laquearia15 Remeteći šaru kaseti ranog stropa. Ogromno drvo naplavljeno, zasićeno bakrom, Plamsalo je zeleno i žuto u ramu od šarenog kamena, A u tom tužnom svetlu plivao isklesan delfin. Nad antičkim kaminom bio je prikazan Ko da se neki prozor šumskoj otvara sceni -16 Preobražaj Filomele, koju varvarski kralj17 Silova tako grubo; pa ipak tamo slavuj18 Ispunio je pustoš nepovredivim glasom A ona još je plakala, i dalje je sledi svet, »Dživ, dživ« za prljave uši. I druge usahle patrljke vremena Kazivali su zidovi; oblike što zure, Nadvijaju se, nagnuti, ućutkuju, zatvaraju sobu. Koraci su se vukli po stepeništu. U svetlu vatre, pod četkom, njena kosa Rasprostirala se u varnicama, Žarila se u reči, pa bi se divlje smirila. »Živci su mi loše večeras. Da, loše. Ostani tu. Pričaj mi. Zašto uvek ćutiš. Pričaj. O čemu misliš? Šta razmišljaš? Šta? Nikada ne znam šta razmišljaš. Misli.«

80

90

100

110

12

74. up. Tužaljku u Vebsterovom White Devil. 76. v. Bodler, predgovor Cveću zla. 14 77. up. Antonije i Kleopatra, II, 11, stih 190. 15 92. Laquearia. v. Eneida, I, 726. dependant lychni laquearibus aureis incensi, et noctem flammis funalia vincunt. 16 98. Šumska scena. v. Milton, Izgubljeni raj, IV, 140. 17 99. v. Ovidije, Metamorfoze, VI, Filomela 18 100. up. deo III, stih 204. 13

3


Mislim da smo u pacovskom prolazu 19 Gde su mrtvaci izgubili kosti. »Kakva je to buka?« Vetar ispod vrata.20 »Kakva je to buka sada? Šta radi vetar?« Ništa, opet ništa. »Zar Ne znaš ništa? Zar ne vidiš ništa? Zar ne pamtiš Ništa?« Pamtim Ti biseri mu behu oči. »Jesi li živ, ili nisi? Zar ničeg nema u tvojoj glavi?« Ali21 O O O O taj šekspirovski šlager Tako elegantan Tako inteligentan »Šta sada da radim? Šta da radim? Izjuriću napolje, ovakva kakva sam, šetati ulicama Raspuštene kose, evo ovako. Šta ćemo sutra? Šta ćemo uopšte?« Topla voda u deset. A pada li kiša, zatvorena kola u četiri. I igraćemo partiju šaha, Pritiskati oči bez kapaka i čekati kucanje na vratima.22 Kada su Lilinog muža pustili iz vojske, rekla sam Sasvim neuvijeno, u lice sam joj rekla, POŽURITE MOLIM VREME JE Sad kad se Albert vraća, udesi se malo. Pitaće šta si učinila s parama koje ti je dao Da urediš zube. Jeste, videla sam. Povadi sve Lil, i stavi fine nove, Rekao je, kunem se, ne mogu da te gledam. A ne mogu ni ja, i pomisli na jadnog Alberta, Četiri godine u vojsci, pa hoće da se provede, Pa ako ga ti ne zabaviš, druge će, rekla sam. O, hoće li, rekla je. Otprilike, rekla sam. Pa znaću kome da zahvalim, rekla je i pogledala u oči. POŽURITE MOLIM VREME JE Ako ti se to ne sviđa, a ti samo produži, rekla sam. Druge će moći, kad ne možeš ti. Al ako se Albert izgubi, ne reci da ti nisam rekla. Treba da se stidiš, rekla sam, što izgledaš tako starinski. (A tek joj je trideset i druga) Šta mogu, rekla je snuždena lica, To je od onih pilula, pila sam ih da pobacim, rekla je. (Već ih ima petoro, a mali Džordž je skoro ubio.) Apotekar reče biće dobro al ja više nisam što sam bila. Zbilja si budala, rekla sam. Pa kad te Albert ne pušta na miru, šta ćeš, rekla sam, Zašto se udaješ ako nećeš dece? POŽURITE MOLIM VREME JE

120

130

140

150

160

19

115. up. deo III, stih 195. 118. up. Webster: »Is the wind in that door still?« 21 126. up. deo I, stihovi 37, 48. 22 138. up. partija šaha u Middleton, Women belvare Women. 20

4


I tako, te nedelje kad se vratio Albert imali su vruću šunku, I pozvali me na večeru, da uživamo dok je vruća POŽURITE MOLIM VREME JE POŽURITE MOLIM VREME JE

Lakunoć Bil. 'Kunoć Lu. 'Kunoć Mej. Lakunoć.

170

Ta ta. 'Kunoć, lakunoć. Laku noć gospe, laku noć, ljupke gospe, laku noć, laku noć. III PROPOVED VATRE Razderan je šator reke: poslednji prsti lišća Hvataju se mokre obale i tonu. Vetar Prelazi mrkom zemljom, nečujan. Nimfe su otišle. Mila Temzo, tiho teci, dok završim pesmu svoju.23 Reka ne nosi prazne boce, hartije od sendviča, Svilene maramice, kartonske kutije, pikavce Ni druge dokaze o letnjim noćima. Nimfe su otišle. A i prijatelji im, dangubni naslednici direktora iz grada; Otišli, adrese nisu ostavili. Na vodama Lemanskim sedeo sam i plakao... Mila Temzo, tiho teci, dok završim pesmu svoju. Mila Temzo, tiho teci, neću biti dug ni glasan. No za leđima gde mi hladno piri, Zveket kostiju, kikot od uha do uha se širi. Jedan pacov je tiho puzao kroz žbunje, Vukao obalom svoj kaljavi trbuh, Dok sam pecao u mutnom kanalu Jednom u zimsko veče, iza plinare, Mozgajući o propasti kralja moga brata I smrti kralja oca mog pre njega.24 Gola bleda tela na ugnutom vlažnom tlu I kosti bačene u nisko suvo potkrovlje, Gde godinama samo pod šapom pacova zazveče. No za leđima mi pokatkad zaječe25 Trube automobila, motora kojim dohodi26 U proleće Svini, gđu Porter pohodi. Zraci se mesečine po gđi Porter steru27 Ona i njena kćer u Soda-vodi noge peru. Et O ces voix d'enfants chantant, dans la coupole!28 Cvrk cvrk cvrk Dživ dživ dživ dživ dživ dživ Tiriri Nestvarni grade Pod mrkom maglom zimskog podneva G. Eugenides, trgovac iz Smirne,

180

190

200

23

176. v. Spenser, Prothalamion. 192. up. Bura, I, 11. 25 196. up. Marvell, To His Coy Mistress. 26 197. up. Day, Parliament of Bees: »When of the sudden, listening, you shall hear, A noise of horns and hunting, vvhich shall bring Actaeon to Diana in the spring, Where ali shall see her naked skin...« 27 199. Nije mi poznato poreklo balade iz koje su uzeti ovi stihovi. Za nju sam doznao iz Sidneja, Australija. 28 202. v. Verlen, Parsifal. 24

5


Neobrijan, a džep mu pun suvog grožđa 29 C. i. f. London, dokumenti na uvid, Pozvao me je na vulgarnom francuskom Da ručam s njim u Kenon strit hotelu Pa da odemo na vikend u Metropol. U ljubičasti čas, kad oči se i leđa Osovljuju nad stolom, kad ljudski motor čeka Kao što taksi otkucava i čeka, Ja, Tiresija, premda slep, dok između dva života damaram,30 Starac zbrčkanih ženskih grudi, taj trenutak Vidim ljubičast, čas večernji što se stara O povratku domu, mornara dovodi s puta,31 Daktilografkinju kući; rasprema kuhinju, pali Peć, i hranu u konzervama iznosi. Na prozoru se opasno razapeto suši Njeno rublje, pod poslednjim zracima dana, Na divanu (noću što ko krevet služi) Čarape, grudnjaci, hrpa zgomilana. Ja, Tiresija, starac zbrčkanih sisa, Video sam scenu, nastavak prorekao I ja sam očekivanog gosta dočekao. On stiže, mladić bubuljičava lica, Činovničić, prodavač nepokretnih imanja, Kome ko skupi šešir pokondirenoj tikvi Pristaje smeli pogled samopouzdanja. Da čas je sada pogodan, on ceni; Večera prošla, a njoj kapci teško vise, Nežnostima malim on se bliži ženi Koja ih ne želi, ali i ne brani se. Odlučan, zajapuren, ori sad nasrtljiv biva, Njegove drske ruke ne sreće neposlušnost; Njegova taština ne traži odaziva, Njoj dovoljna je njena ravnodušnost.

210

220

230

240

29

210. Suvo grožđe bilo je deklarisano po ceni po kojoj su »prevoz i osiguranje besplatni do Londona« (carriage and insurance free to London), a tovarni list itd. predavao se kupcu po naplati garantne menice. 30 218. Tiresija, iako samo posmatrač i zapravo ne »lice«, ipak je najvažnija ličnost u pesmi, koja sjedinjuje sve ostale. Kao što se jednooki trgovac, prodavač suvog grožđa, pretapa u Feničanskog mornara, a ovaj potonji nije sasvim različit od Ferdinanda, kneza napuljskog, tako su sve žene zapravo jedna žena, a oba se pola stapaju u Tiresiji. Ono što Tiresija vidi zapravo je suština pesme. Ceo sledeći odlomak iz Ovidija od velikog je antropološkog interesa: ». . . . Cum lunone iocos et maior vestra profecto est Quam, quae contingit maribus«, dixisse, »voluptas«. Iila negat; placuit quae sit sententia docti Quaerere Tiresiae: venus huic erat utraque nota. Nam duo magnorum viridi coeuntia silva Corpora serpentum baculi violaverat ictu Deque viro factus, mirabile, femina septem Egerat autumnos; octavo rursus eosdem Vidit et »est vestrae si tanta potentia plagae«, Dixit »ut aucloris sortem in contraria mutet, Nunc quoque vos feriam!« percussis anguibis isdem Forma prior rediit genetivaque venit imago. Arbiter hic igitur sumptus de lite iocosa Dicta loviš firmat; gravius Saturnia iusto Nec pro materia fertur doluisse suique Iudicis aeterna damnavit lumina nocte, At pater omnipotens (neque enim licet inrita cuiquam Facta dei fecisse deo) pro lumine adempto Scire futura dedit poenamque levavit honore. 31 221. Ovo možda nije tačno u smislu Sapfinih stihova, ali ja sam imao u vidu »obalskog ribara« koji se vraća kući u sumrak.

6


(A ja, Tiresija, sve sam unapred prepatio, Na istom tom divanu sve provodio, Ja koji sam ispod zidova Tebe bio I među najnižim od mrtvaca hodio.) Na kraju još je zaštitnički ljubi I pipa put, na stepeništu mrak je Ona se okreće, u zrcalo zuri Jedva i svesna ljubavnika svojeg; Umom joj mutna misao projuri: »Baš mi je milo da prošlo i to je«. Kad lepa žena ponizi se tako,32 Pa sama hoda svojom sobom noću, Nesvesno kosu pogladiće lako I na gramofon namestiti ploču. »Ta muzika me stigla na vodama«33 I duž Stranda, pa uz Queen Victoria Street, O Grade grade, začujem ponekad Kraj neke kreme dole pored Temze Prijatni jecaj neke mandoline, Zveckanje, žamor što iznutra pline, Gde ribari su dokoni u podne: gde na zidovima Magnusa Mučenika od jonske beline34 I zlata sjaja nepojamnog ima. Reka se znoji35 Katranom i mazutom Lađe plove Plimom okrenutom Crvena jedra Široka Vetrom na jarbolu iskošena. Lađama s boka Brvna vrh talasa Sve do Griniča Kraj Ostrva pasa. Weilala leia Wallala leilala Elizabeta i Lester36 Zaveslaji Krma se ko školjka Pozlaćena sjaji Zlatno i crveno Na obale stižu Talasi sa penom Jugozapadnjakom niz vodu Zvuči zvonjave odu

250

260

270

280

32

253. v. Goldsmith, pesma u The Vicar of IVakefield. 257. v. Bura, kao gore. 34 264. Unutrašnjost crkve Sv. Magnusa Mučenika za mene je jedan od najlepših Vrenovih enterijera. Vidi The Proposed Demolition of Nineteen City Churches (P. S. King & Son, Ltd.) 35 266. Pesma (triju) TemziDih kćeri počinje ovde. Od stiha 292. do zaključno 306. one govore jedna za drugom. Vidi Gotterdamme-rung, III, 1: Kćeri Rajne. 33

36

279. v. Froude, Elisabeth, tom I, gl. 4, pismo De Quadra Filipu španskom: »Popodne smo proveli u paradnom čamcu i posmatrali igre na reci. (Kraljica) bese sama sa lordom Robertom i sa mnom na krmi, kad oni počeše da govore besmislice i upustiše se tako daleko da je lord Robert najzad, u mom prisustvu, rekao da nema razloga da se oni ne venčaju, ako kraljica izvoli«. 7


Zvona bele kule Weilala leia Wallala leilala

290

»Tramvaji, drvećem prašina polegla. Hajberi me rodi. Ričmond i Kju37 Upropastiše me. Kraj Ričmonda sam legla I noge digla u čunu na dnu.« »Kod Murgejta mi noge, a srce moje Pod nogama mi. A kad svrši se i to, Plakao je. ,Nov početak' obećo je. Ćutala sam. Šta da uzmem mu za zlo?« »Na Margejtskom sprudu. Mogu da spojim Ništa i ništa. Slomljeni nokti prljavih ruku. Sirotinja moja za koju ne predstoji Ništa.« la la Dođoh tad u Kartaginu

300

Gori gori gori gori O Gospode ti me otkidaš O Gospode ti me otkidaš

310

Gori IV SMRT OD VODE Fleb, Feničanin, dve nedelje mrtav, Zaboravio je krike galeba, more kad nabuja, Dobitak i gubitak. Podmorska jedna struja Oglodala mu kosti, šapatom. Dok dizao se, padao, Prolazio je doba zrelosti svoje i mladosti Ulazeći u vrtlog. Pagani ili Jevreji, o svi vi Što krmanite i gledate u vetar, Setite se Fleba, nekada lepog i stasitog ko i vi.

320

V ONO ŠTO REČE GROM38 Posle crvenila baklji na znojnim licima Posle ledenog muka u vrtovima Posle agonije među kamenim vidicima Povici i plač Tamnica i dvorac i jeka Prolećnog groma vrh dalekih brda On što bese živ sada je mrtav 37

293. up. Čistilište, V, 133: »Ricorditi di me, che son la Pia; Siena mi fe' disfecemi Maremma.« 38 U prvom delu V dela postoje tri teme: put u Emaus, prilaz Opasnoj kapeli (vidi knjigu gđice Weston) i sadašnje propadanje istočne Evrope. 8


Mi što besmo živi umiremo sada Donekle strpljivi. Ovde nema vode nego svud je kamen Kamen a nema vode i peskovit put Put što vijuga gore među brdima Što su brda kamena bez vode Da ima vode stali bi i počeli piti Sred kamenja ne može stati i zamišljen biti Znoj je osušen a stopala su u pesku Da je samo vode među tim kamenjem Mrtva usta brda kvarnih zuba ni da pljunu Ovde ni da stojiš ni ležiš ni sediš U tim brdima nema čak ni tišine više Nego jalova suva grmljavina bez kiše U tim brdima nema čak više ni samoće Nego se crvena tmurna lica cere i reže S pragova raspucalih kuća od blata Kad bi bilo vode A ne kamenje Kad bi bilo kamenja Ali i vode I vode Izvor Lokva među kamenjem Kad bi se samo čuo šum vode A ne cikada I suva trava zapevana Nego šum vode preko kamenja Gde drozd-pustinjak peva u borovima Kapa kap kapa kap kap kap kap39 No nema vode Ko je taj treći što stalno ide pored tebe? Brojim li, tu smo samo ti i ja u društvu40 No kada pogledam napred niz beli put TJvek vidim još nekog u hodu pored tebe Šulja se zakukuljen, u mrkom ogrtaču Ne znam je li muškarac ili žena - No ko je to sa tvoje druge strane?

330

340

350

360

Kakav je to zvuk u visini41 Mrmor materinske tužaljke Kakve se to zakukuljene horde roje Po beskrajnim ravnima, posrću napuklim tlom 39

357. Ovo je Turdus anoalaschkae pallasii, drozd-pustinjak koga sam čuo u pokrajini Kvebek. Chapman (Handbook of Birds ofEastern North America) kaže: »...najviše mu prijaju usamljeni predeli šuma ili šikara. . . Njegov pev nije značajan po raznolikosti opsega glasa, ali po čistoti i umilnosti zvuka i izvrsnim modulacijama nema mu ravna«. Njegova »pesma vodenih kapi« s pravom se proslavila. 40 360. Sledeće stihove nadahnula je priča s jedne od ekspedicija na Antarktik (zaboravio sam koje, ali mislim jedne Šakltonove): pričalo se da se grupi istraživača, na krajnjoj granici snaga, stalno pričinjavalo da je među njima jedan član više nego što su stvarno mogli da se prebroje. 41 366-376. up. Herman Hesse, Blick ins Chaos: »Schon ist halb Europa, schon ist zumindest der halbe Osten Europas auf dem Wege zum Chaos, fahrt betrunken im heiligen Wahn am Abgrund entlang und singt dazu, singt betrunken und hvmnisch wie Dmitri Karamasoff sang. Ueber diese Lieder lacht der Burger beleidigt, der Heilige und Seher hort sie mit Tranen«. 9


Okruženi samo ravnim obzorom Kakav se to grad nad brdima Drobi sastavlja opet rasprskava u ljubičastom vazduhu Kule što se ruše Jerusalim Atina Aleksandrija Beč London Nestvarni Jedna je žena zategla dugu crnu kosu I na tim strunama muziku šapata izvodila U ljubičastom vazduhu ljiljci dečjih lica što su Zviždali uz lepet krila Pa puzali glavom nadole niz pocrneli zid U vazduhu naglavce behu tornjevi, glasovi Zvona i opomena, otkucani časovi I glasovi zapevali iz praznih čatrnja i usahlih vrela. U ovoj raspadnutoj jami među brdima U bledoj mesečini, trava peva Na obaljenim grobovima, oko kapele, Tamo je prazna kapela, jedino vetru dom. Prozora nema a vrata se njišu, Suve kosti nikome ne mogu ništa. Samo je petao stajao na krovnoj gredi Ku ku riku ku ku riku U blesku munje. A onda vlažni udar vetra Što nosi kišu. Gang bese opao, i ovešeno lišće Čekalo je kišu, dok su se crni oblaci Skupljali nad Himavantom, u daljini. Džungla se ugnula, zgurila u tišini. Tad progovori grom DA Datta: Šta smo mi dali?42 Prijatelju, krv mi srcem potresa Strašna odvažnost predaje magnovenja Koju ni vek razboritosti ne može opozvati Time, i time samo mi smo postojali A to se ne nalazi u našim posmrtnicama Ni u sećanjima koja zastire pauk dobrotvor43 Ni pod pečatima koje mršavi pravozastupnik lomi U našim praznim sobama DA Dayadhvam: čuo sam ključ,44 Okrenuo se u vratima jednom, i jednom samo,

370

380

400

410

42

401. »Datta, davadhvam, damvata« (Daj, saosećaj, upravljaj). Basna o značenju Groma nalazi se u Brihaderanyaka-TJpanishad, 5, 1. Prevod se nalazi u knjizi Deussen-a Sechzig Upanishads des Veda, str. 489. 43 407. up. NVebster, The White Devil, V, 6: » . .. they' 11 remarry Ere the worm pierce your winding-sheet, ere the spider Make a thin curtain for your epitaphs«. 44 411. up. Pakao, XXXIII, 46: »ed io sentii chiavar l'uscio di sotto ali' oribile torre«. Takođe F. H. Bradley, Appearance and Reality, str. 346. »Moje spoljašnje senzacije meni su isto tako privatne kao i moje misli ili osećanja. U oba slučaja moje iskustvo spada u moj sopstveni krug, zatvoren prema spolja; i, sa svim elementima koji su slični, svaka sfera je neprovidna za druge, koje je okružuju . . . Ukratko, posmatran kao iskustvo koje postoji u duši, čitav svet je osoben i privatan za tu dušu.« 10


Mi mislimo na ključ, svako u svojoj tamnici Misleći na ključ, svako potvrđuje po tamnicu Samo u suton eterski glasovi Ožive za tren slomljenog jednog Koriolana. DA Damyata: čamac se povinovao Radosno, ruci vičnoj jedrima i veslu, More beše mirno, i tvoje bi se srce povinovalo Radosno, na poziv, poslušno kucajući Vlasnim rukama Sedeo sam na obali I pecao, s neplodnom ravnicom za leđima.45 Hoću li barem srediti svoje zemlje? Londonski most se ruši ruši ruši Poi s'ascose nel foco che gli a/fina46 Quando fiam uti chelidon - O lasto lasto47 Le Prince d'Aquitaine a la tour abolie48 Tim sam odlomcima podupro svoje ruševine Pa šta, dobro će doći. Hieronimo opet mahnita.49 Datta. Davadhvam. Damvata. Shantih shantih shantih50

430

45

424. v. NVeston, From Ritual to Romance, poglavlje o Kralju ribaru. 427. v. Čistilište, XXVI, 148: »Ara vos prec per aquella valor que vos guida al som de l'escalina sovegna vos a temps de ma dolor. -• Poi s'ascose nel foco che gli affina.« 47 428. v. Pervigilium Veneris. up. Filomela u delu II i III. 48 429. v. Žerar de Nerval, sonet El Desdichado. 431. 49 431. v. Kyd, Spanish Tragedy. 50 433. Shantih. Ponovljeno kao ovde, predstavlja uobičajeni završetak jedne Upanišade. Naš ekvivalent za ovu reč jeste »Mir koji prevazi laži razum«. 46

11


Eliot