Issuu on Google+


IMPRESUM Naručitelj: MA48-Upravljanje otpadom, čišćenje ulica i vozni park Einsiedlergasse 2, 1050 Wien; jun 2010.; www.abfall.wien.at Ideja, izvođenje i proizvodnja: Stöpsel © 2011, Monopol Monopol Medien GmbH, Favoritenstraße 4-6/III, 1040 Wien; www.monopol.at Prevod (na turski): Rüya Alpman Prevod (na BKS): Dejan Sudar Tipografija i slog: Sig Ganhoer Dizajn korica: zu korišćenje jedne ilustracije Jakoba Kirchmayra (www.jakobkirchmayr.com) Litografija: Pixelstorm, Beč Za realizaciju projekta zahvaljujemo našim uzorima iz MA 48 – Thomasu Kurzu, Martinu Rebleru (uklanjanje smeća) i Horstu Vivodu (vozni park) – kao i gradskoj sekretarki za zaštitu životne sredine Ulli Sima Štampano na ekološkom papiru iz asortimana „Ökokauf Wien“


ĐUBRETAR Kurt Priča o službi MA 48

Zašto je Beč tako čist i zašto se ogrisci od jabuka, tegle od krastavčića i jučerašnje novine ne bacaju u isti kontejner Priča u slikama od Jakoba Kirchmayra i Thomasa Webera


Ovo je moj prijatelj Kurt. On je đubretar i svakog dana rano ustaje. On stvarno ima puno posla. Zajedno sa svojim kolegom Paulom on se stara da naš grad ostane čist. Nekim danima oni sakupljaju smeće, nekim drugim stari papir.


Kako njih dvojica ne bi imali previše posla, pomažem im i ja. Razdvajam otpad, iznosim ga i odlažem s mamom u ispravne kontejnere. Kurt mi je upravo objasnio koje smeće se odlaže u koji kontejner i zašto je razdvajanje otpada toliko važno. Puno smeća se naime može ponovo iskoristiti. Tako se od starog papira pravi novi papir – recimo za ovu knjigu.


„Nemoj da zaboraviš platnenu torbu“, podsećam mamu. Obojio sam je u vrtiću za nju. Uglavnom je nosimo u kupovinu. Lepa je, a i pomaže da se izbegne smeće, jer nam pri kupovini nisu stalno potrebne nove plastične vrećice. U supermarketu takođe pazim na to da kupujemo samo one namirnice koje proizvode manje otpada.


Većina ambalaže može se ponovo iskoristiti. „Prazne tegle od karastavčića ne bacaju se u obično smeće“, kaže mama. Znam. Plastične flaše, konzerve i limenke takođe ne. Za njih postoje odvojeni kontejneri.


Jedanput mi je Kurt pokazao gde treba da bacam ogriske od jabuka. Njih naime treba bacati u bio-otpad. Posebni šareni kontejner za bio-otpad nalazi se blizu mog omiljenog igrališta, odmah iza ugla. Od ogrizaka od jabuka, kore od krompira i taloga od kafe (soca) nastaje kompost i kasnije đubrivo za cveće i drveće u parku.


Po kućno smeće Kurt i Paul dolaze direktno kod nas. „Dobro jutro želim!“, kaže Paul i maše mi. Svakod dana na putu za vrtić ja i mama sretnemo njih dvojicu.


Paul vozi veliki kamion smećar. A Kurt iznosi pune kontejnere i kante iz zgrada u mojoj ulici. Veliki kamion smećar guta đubre. Kurt vraća ispražnjene kontejnere nazad u zgrade.


Kurt je uglavnom dobro raspoložen. Čak i zimi, kada su jutra mračna i hladna. Danas on čak i zvižduće. Kada imam neko pitanje za njega, on je uvek spreman da odvoji vremena i da mi odgovori.


„Šta se zapravo dešava u stomaku kamiona smećara kad on proguta svo to đubre?“, pitam Kurta. „U unutrašnjosti vozila smeće se presuje,“ objašnjava on. „Tako da ga što više stane unutra.“


Dok se ja sa mojim drugarima igram u vrtiću, Kurt i Paul su sve vreme na poslu. Kada se svi kontejneri iz moje ulice isprazne, kamion smećar je do vrha napunjen – peskom za mačke, iskorišćenim plastičnim vrećicama i drugim stvarima koje se više ne mogu upotrebiti. Kurt se penje u kamion do Paula. Njih dvojica idu u „Bunker“ koji se nalazi u okviru postrojenja za spaljivanje otpada. Tamo se odnosi sakupljeni otpad.


„Bunker“ je veliko stovarište u okviru postrojenja za spaljivanje otpada. Tamo se Kurt i Paul sreću sa drugim radnicima gradske čistoće. Ovde se kućni otpad prebacuje u veliki sabirni kontejner i kasnije se spaljuje. „Spalionica otpada je nešto kao velika peć koja zagreva mnogo domova,“ kaže Kurt.


Moje đubre pomaže da u vrtiću uvek ima tople vode i struje. Posle istovara smeća Kurt i Paul nastavljaju svoj posao. Oni se vraćaju nazad u grad. Još mnogo punih kontejnera čeka na njih.


Mislim da je stvarno dobro što se i pseći izmet čisti. Zato što baš smrdi! Za to postoje posebni automati sa vrećicama. Jedanput sam video kako jedan Waste Watcher pokazuje gospođi Mayer iz moje ulice automat za vrećice. Ona nije imala pojma da izmet svog Waldija mora da skupi u vrećicu. „Svako ko ne pokupi izmet iza svog ljubimca, mora da plati 36 €, bez izuzetka,“ objasnio joj je Waste Watcher. Waste Watcheri paze na to da ljudi ne prljaju grad.


Kviz: Smeće nije samo smeće. Ne baca se i ne spaljuje sve. Mnogo toga može se ponovo iskoristiti. Iz starog se tako dobija novo. Sigurno si već mnogo toga naučio. Da li znaš koje smeće ide u koji kontejner?


Kviz – Rešenja


I ja znam … … zašto đubretari gradske čistoće nose narandžasto.

Narandžasto je signalna boja. Jarka je i lako se uoči. Baš kao i kamioni smećari, skupljači smeća i čistači ulica su zbog svoje uniforme odlično vidljivi. Tako vozači mogu lakše da primete skupljače smeća.

... da stare igračke ne moraju završiti u kontejneru.

Kada prerasteš svoje igračke, možeš ih doneti na smetlište, na prikupljalište za stare igračke. Siromašna deca se raduju tvojim starim gumenim patkama i tvojim lutkama.

... da svako može proizvoditi manje smeća, pa čak i ja!

Posebno posle Božića bacaju se velike količine papira za umotavanje poklona. Zato možete u Beču nabaviti „Weihnachtssack“ koja je od trajnijeg materijala i može se koristiti uvek nanovo. A i otvaranje poklona je brže!


UGradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ulli Sima: „Obratite pažnju, deco – igra i uživancija sa programom EULE“ ••• Zaštita životne sredine je zabavna! Kao majka dvoje dece uspostavila sam obrazovni program za zaštitu okoline EULE. Program nudi sadržaja za mališane, porodicu, škole i vrtiće, od lutkarskog pozorišta, preko dečije farme i poseta izgradnji kanala, do edukacije u prirodi. www.eule-wien.at


Svake godine u septembru u Beču proslavljamo „Mistfest“ ili „Festival smeća“. To je prilika da isprobate sve i svašta, da pogledate zabavnu lutkarsku predstavu o smeću ili da se preobučete u đubretara.

www.abfall.wien.at; www.facebook.com/die48er; Misttelefon: 546 48

Svakog dana na putu za vrtić srećem mog prijatelja Kurta. Kurt je đubretar – ili kako se to još u Beču kaže „Aufleger“. Od Kurta saznajem zašto ogrisci od jabuka ne idu u obično smeće i šta se dešava sa otpadom kada ga uklone.


Kurt Dubretar