Page 1

ISSN 2334-7546

WINTER 2014

LIFESTYLE MAGAZINE 路 WWW.MOGULLINE.COM 路 No.3

mogul fashion

IKONE MODNE KULTURE

mogul care

EPIGENETIKA

mogul personality

CARMEN DELL OREFICE

mogul history

Chateau des MILANDES mogul auto

Chevrolet Corvette 1959


LORCA DESIGN INTERIORS LORCA ORGANIC CAFFE by Elena Karaman Karić

LORCA DESIGN INTERIOS

Generala Nikodija Stefanovića 4 11000 Beograd tel: (011) 3676 525 www.lorca-design.com office@lorca-design.com

LORCA ORGANIC CAFFE Kralja Petra 23 11000 Beograd, Srbija tel: (011) 3036 950 www.lorcaorganic.com


The only real elegance is in the mind; if you’ve got that, the rest really comes from it. / Diana Vreeland


word

U ZNAKU FOTOGRAFIJE Zajedno listamo treći broj magazina MOGUL. Već smo se navikli na jasan profil časopisa, lice i dušu satkanu od pažljivo biranih tema koje nam pomažu da dar života koji nam je dat prihvatimo s puno radosti, optimizma i uživanja.

O

vaj broj logičan je nastavak prethodnog u kome smo se posvetili fimu i daskama koje život znače, zatim čarobnim kostimima i scenografiji kroz istoriju pozorišta i filmske industrije. Fotografija, ta nema priča nastala u neponovljivom trenutku trajanja samo jednog klika, u stanju je da kaže stranice i stranice teksta i probudi najsnažnije emocije, dočara dušu čoveka, savršenstvo dizajna i snage automobila, lepotu predela i, naravno, neverovatne fashion editorijale. Svoju priču o večnoj temi - da li je vrednost i lepota slike stvar tehnike i visoke produkcije, ili oka i veštine onog ko stoji iza aparata, kroz intervju nam otkriva fotograf magazina Vogue Dušan Reljin koji živi i radi u Njujorku, a dvanaest fotografa koji su se svojim radom, osećajem za magiju trenutka jednog klika i specifičnim umetničkim senzibilitetom svrstali u klub veličanstvenih, predstavili smo kroz njihovo omiljeno delo neprolazne vrednosti.

Kada pričamo o modelingu, na prvom mestu kao večiti sinonim za eleganciju i aristokratsko držanje je svakako Karmen del Orefiće, manekenka koja ima 83 godine, a i dalje izgleda prelepo i u korak sa mladim koleginicama hrabro hoda svetskim modnim pistama. Modni editorijal u ovom broju napravili smo u prelepom ambijentu kantri kluba Babe. Sa zadovoljstvom smo radili sa Majom Latinović, našom top manekenkom, koja je u zlatno doba modelinga delila pistu sa najpoznatijim top modelima: Žizel Bundšen, Evom Hercigovom, Naomi Kembel, pozirala ispred objektiva Maria Testina i Herba Rica. Neverovatan i jak utisak na celu ekipu Maja je ostavila visokim nivom profesionalnosti - po tome se nekako i razlikuju i prepoznaju vrhunski i svetski top modeli. Njen pratilac je Miša Nestorović, muški model koji s godinama samo dobija na kvalitetu. Na kraju, predlažemo da pogledate i fotografije sa promocije drugog broja časopisa MOGUL koja je održana u White Perl dvorani hotela Falkenštajner i opustite se uz naše priče o modi, luksuzu, lepoti, zdravlju i naravno priuštite sebi maksimum radosti i lepote u svakodnevnom životu, jer to apsolutno zaslužujete. urednici: Bata Spasojević Dragoljub Jovanović

10


lifestyle magazine . No.3 mogul word mogul home mogul interview mogul editorial mogul review mogul intermezzo mogul review mogul intermezzo mogul editorial mogul personality mogul business mogul artist mogul book mogul dictionary mogul auto mogul journey mogul care mogul intermezzo mogul trend mogul editorial mogul history mogul jet mogul garden mogul art mogul beauty mogul home mogul intermezzo mogul editorial mogul event

10 Reč urednika 12 Dušanka Đogo - Antonović: Mojih top 5 14 Sun, moon & stars: Vaših top 5 16 Dušan Reljin 20 Country Club 48 Ikone modne kulture 58 Gold plated 1931 Leica camera 59 Fabrika snova 64 U potrazi za skrivenim sadržajima savremene realnosti: Tim Walker 67 Frederique Constant & Cohiba limited edition watch 68 Bata Spasojević: Red chic details 74 Carmen Dell' Orefice 80 Moda: Umetnost ili biznis 86 12 Veličanstvenih 112 Dragoljub Zamurović: Moj Beograd 113 Dagerotipija / Zoetrop / Kamera opskura 116 Stari sjaj, novi duh: Chevrolet Corvette 1959. 120 Magistrala satkana od snova: Route 66 128 Epigenetika 130 Kardiotrening u zimskom periodu 133 Kinesis personal leather is the most luxurious exercise equipment 134 Talent menadžment: Kako privući i zadržati talente 136 Mogul new face: Model Strahinja Jovančević 150 Chateau des Milandes: Zamak Crne Venere 160 Privatni avioni: Luksuz među oblacima 166 Zimske bašte 174 Mitja Bokun: Fashion & lifestyle illustration 181 Avon luxe 182 Chez Coco Chanel 185 The Whimsical World of Les Lalanne 186 From Malta with love 192 Mogul Event: Hotel Falkensteiner, Beograd, October 2013.


home

Dušanka Đogo - Antonović, direktor „Sun, Moon & Stars“.

Veliko je iskušenje izdvojiti top 5 brendova iz Sun, Moon & Stars oaze hedonizma.

S

vaki od njih ima poseban emotivni značaj i razlog zbog čega je upravo on moj izbor, a svi ti razlozi podjednako su važni da bi mogli biti surovo selektovani. Ali, ako se već mora napraviti neki odabir, pokušaću da istrgnem fragmente osećaja duboko i nepovratno otisnutih u meni. Samo ne tražite vrednosnu gradaciju ovih 5 proizvođača, jer nju nije moguće načiniti.... Svih pet zapravo su jedan, jer zbog različitosti emotivnih valera oni ispunjavaju celovitost koja se ne može, a i ne treba, vrednosno određivati.

1. Meissen Vreme i prostor zaustavljeni u 1710. godini, ovog 21.veka... Albrehtsburg dvorac čuva miris starine pomešan sa mirisom porcelana i terpentina sa kojim se mešaju jedinstvene prirodno spravljene boje, i vodi nas uskim dvorskim hodnicima ispresecanim prostorijama u kojima, u sakralnoj tišini, posvećenici u svoj posao ručno proizvode svaki komad porcelana, modeliraju, obrađuju, oslikavaju, ukrašavaju zlatom i signiraju najčuvenijim znakom, kobaltno plavim ukrštenim mačevima saksonske vojske, predajući nam u amanet svaki, jedinstveni, unikatni komad porcelana...

12


home

2. Christofle

3. Villeroy & Boch

Zahvaljujući svojim maestralnim kreacijama u srebru, Christofle je bio i ostao simbol luksuza i elegancije. Svojim inovativnim stilom u svaku eru uneo je novu dimenziju umetnosti življenja. Posedovanjem nekog srebrnog komada postajete privilegovani svedok u evoluciji ukusa, običajima i tradiciji. Danas, kao i u prošlosti, nezavisno da li je krasio trpeze careva, prinčeva ili maharadža, da li je bio postavljen u palatama, Orijent Ekspresu, luksuznim kruzerima, savremenim restoranima ili našim toplim domovima, Christofle uvek ostavlja snažan utisak.

Jednostavno, pročišćeno, dinamično, moderno, praktično, primenjivo, uklopivo, razuđeno, multifunkcionalno, dekorativno, kvalitetno, postojano, dizajnirano, elegantno, nepretenciozno, interaktivno, eklektično, prijemčivo, pristupačno, ležerno, neopterećujuće... U današnje vreme i više nego dovoljno za savršen osećaj življenja

4. Riedel

5. Rosenthal

Ne morate biti enolog ili somelijer da bi ste svim čulima uživali u čarobnom, božanskom napitku. Dovoljno je imati čuvene vinske čaše „Riedel“ i doći do spoznaje o nužnosti efekta oblika čaše na percepciju pića, te da buke, ukus, balans i završna aroma celokupne punoće vina zavise i od oblika čaše iz koje se pije. To je čaša koja postaje najbolji prijatelj vina, a mi ćemo osetiti neomeđeno iskustvo oslobađanja svih sastojaka iz vinskih kapljica i opušteni u toplini svoga doma ili u krugu prijatelja, doživeti nezaboravne hedonističke trenutke.

Ne postoji ravnodušnost prema kompaniji koja je iznikla inspirisana ljubavlju koju je osnivač negovao prema svojoj ženi i koja nam više od 130 godina daruje umetnost na porcelanu, prepoznatljive, elegantne klasične linije, ali i inovativni dizajn avangardnih kolekcija, savremenu arhitektoniku predmeta i fascinantne linije proizvoda kojima gradi ekskluzivni “life style“.

13


home

Predstavljali smo... Pronalazili ste najbolje za vas...

N

akon punih 15 godina od kada smo bojažljivo zakoračili u vaše živote, prepoznali ste nas kao prijatelja, pružili nam ruku, ukazali poverenje, odabrali prave vrednosti i opredelili se da zajedno nastavimo dalje, ka otkrivanju beskrajnih prostranstava lepote koji nam oplemenjuju život čineći ga bajkovitim. Svojim izborom ispisujete najlepše intimne trenutke življenja znajući da toplina doma, porodična harmonija i lepota trpeze bivaju nezamislivi bez „predmeta želje“ iz ponude „Sun, Moon & Stars“, a zadovoljstvo koje iz toga proističe nemerljivo je. Vrhunski užitak niste želeli sebi da uskratite, a onaj savršeni začin koji oneobičava vašu svakodnevicu pronašli ste u:

1. Villeroy & Boch Viševekovno postojanje i kontinuirano porodično vođenje kompanije, uz vrhunski kvalitet, pažljivo osmišljen dizajn i besprekornu funkcionalnost, uticali su da ova kompanija u svetskoj klasifikaciji proizvođača najkvalitetnijeg porcelana i kristala, a i u vašim domovima, zauzme jednu od vodećih pozicija. Jednostavno urbana, redukovana forma i visoko ekspresivni dizajn, pročišćene linije prirodno zakrivljenih kontura setova za ručavanje i dekori koji variraju od čisto belog porcelana, preko floralnih motiva, pa sve do slobodnijih i apstraktnijih izvedbi, uz pristupačnu cenu i vrhunski kvalitet, opredeljivali su vas ka ovom znamenitom proizvođaču.

14


home

3. Nachtman

2. WMF

Danas kuhinja, više nego ikada pre, postaje prostor u kome se i kuva i živi, centralno mesto komunikacije i fokus porodičnog zadovoljstva. To čarobno mestookupljanja činite savršenim,odabirom WMF kolekcija koje odgovaraju našim navikama obedovanja, izdržljivosti pri svakodnevnoj upotrebi, jednostavnosti u nepretenciozno dizajniranim proizvodima koji doprinose estetici pripreme i konzumiranja hrane, a praktičnim sistemom koji integriše zadovoljstvo kuvanja i serviranja, ostvarujete sve vizije, ideje i osećaje naglašavajući magičnu funkcionalnost, izuzetan kvalitet, vrhunsku izradu, trend dizajn i izvanrednu lepotu.

Praktičnost i pristupačnost kristalnih posuda popularnog proizvođača „Riedel“ grupacije učinili su vaše domove blještavijim, hranu ukusnijom, a vaše najbliže zadovoljnijim.

4. Wedgwood

5. Hermes

Po nepreglednoj stepi prošaranoj belinom zaostalog snega, među bokorima novih prolećnih izraštaja...galop. Parada razigranih konjanika dolazi iz dalekih vremena, vratolomno jureći na otmeno izatkanim modelima porcelana koje neprolazne, sofisticirane kolekcije porcelana „Hermes“ donose svakom domu darujući čaroliju potpunog uživanja čula pravo iz naših najskrovitijih snova.

Ljubav prema čvrstim vezama ka tradicionalnimformama britanske kompanije “Wedgwood” opredelila vas je prema kolekcijama koje slave vekovni kult popodnevnog posluženja uz ispijanje omiljenih toplih napitaka. Prepoznatljivi elementi porcelana i najkonvencionalnije forme pretvaraju u urbanu predstavu savremenosti dajući moderan i imaginativan prizvuk bogatoj i emotivnoj tradiciji. Dekorativni posrebreni aksesoari iz kolekcija koje potpisuje Vera Wang, svojom ekspresijom i porukom koju nose, postali su omiljeni predmeti darivanja.

15


interview

DUŠAN reljin

MODNI Fotograf Dušan Reljin rođen je u Srbiji, odra­stao JE u Norveškoj, a živi i radi u Njujorku. Karijeru je započeo kao asistent u studiju renomiranog modnog fotografa KregA Mekdina. Fotografisao­je reklamne kampanje za modne brendo­ve kao što su: Gucci, Helmu­t Lang, Victoria’s Secret, kao i za vode­će kozme­tičke kuće: Max Facto­r, Lanco­me, Estee Lauder. Poslednjih godina bavi se i režijom muzičkih spotova i reklama.

S

a fotografom koji je ulepšao na hiljade naslovnih strana svetskih magazina razgovaramo o modi, muzici, fotografiji, umetnosti... MOGUL: Kada ste počeli da se bavite fotografijom? Još u srednjoj školi počeo sam da se interesujem za fotografiju. Studirao sam umetnost. Kada sam počeo da učim o Pop artu veoma me zanimao Endi Vorhol (Andy Warhol). Njegovi portreti i filmovi su mi se veoma svideli i motivisali da uzmem kameru u ruke. MOGUL: Koliko se bavite komercijalnim fotografijama, a koliko art fotografijom? Pokušavam da balansiram jedno sa drugim. Smatram da se komercijalna fotografija uglavnom radi zbog finansijskih razloga, dok se umetnička radi za dušu. Ja pokušavam da u mom radu spojim jedno sa drugim. Tada sam najsrećniji i dobijam najbolje rezultate. Naravno, komercijalna fotografija zahteva više vremena što se same organizacije tiče, dok umetnička zahteva mentalnu pripremu. MOGUL: Koliko slobode imate u komercijalnom delu? Da li postoje striktni kanoni ili u taj rad unosite svoj autorski, prepoznatljiv stil? Trenutno sam na nivou gde klijenti mene "bukiraju" zbog mog stila i žele da taj svoj stil

foto: Milan Josipović donesem njima, pa da zajedno kreiramo viziju. Naravno, uvek ima određenih stvari koje moraju da se poštuju kada se radi komercijalna fotografija i kada neko drugi plaća račun, ali uglavnom imam sreću da mogu da imam slobodu u svom radu. MOGUL: Da li raditi za VOGUE sa visokim produkcijama daje jednu opuštenu atmosferu i priču, ili se i sa niskim budžetom produkcije može postići dobar efekat? Kada se radi za Vogue atmosfera nije nikada opuštena! Jako je velika konkurencija da se radi za Vogue, tako da smo stalno pod stresom da se dobro uradi snimanje, da su urednici zadovoljni njime i da se, zatim, dobije novi projekat sa njima. Takođe, produkcije su im veoma velike, tako da je velika i finansijska odgovornost. Vogue je modni časopis koji kreira nove trendove, tako da čovek uvek mora da od sebe pruži maksimum. To je velika odgovornost. Kada se radi za nezavisne časopise, atmosfera je nešto opuštenija, a sloboda veća, što dozvoljava da se radi na potpuno drugi način. Lično volim kada jednog dana radim za nezavisne časopise, a drugog za Vogue. To je kao ying i yang. MOGUL: Koliko pratite našu scenu? Nažalost ne toliko koliko bih voleo. Voleo bih da provodim više vremena u Beogradu,

16

ali ne stižem. Pokušavam da dođem i da radim u Beogradu bar jednom godišnje i da što više inspirišem ljude u Srbiji da se bave umetnošću i fotografijom. MOGUL: Koja mesta i destinacije u svetu su ostavili na vas neki trag? Ja sam dosta putovao još od kada sam bio dete. Sa roditeljima sam živeo u Australiji , Jugoslaviji i posle toga u Norveškoj. Kada sam počeo da radim kao asistent, živeo sam prvo u Londonu, pa sam se preselio u Njujork. Volim da putujem i da doživljavam razne kulture, to me veoma inspiriše.Trenutno me inspirišu Japan, Berlin, Jamajka i Indija. Inače, uvek volim da putujem za Italiju i, naravno, Srbiju. MOGUL: Da li je magični svet mode, prepun iluzija i neverovatnih i neshvatljivih mogućnosti, bio u startu za vas jasna odrednica da ćete se baviti tom vrstom fotografije? Nije nikako! Ja sam hteo da se bavim filmskom režijom, a posle toga me je interesovala muzika. Tek kada sam počeo da radim za Krega Mekdina (Craig McDean), upoznao sam svet mode. Ono što najviše volim u vezi sa modom jeste što crpi inspiraciju iz filmova, muzike, umetnosti, tako da je u centru svega.›


fashion

17


interview

MOGUL: Da li moda daje tu širinu i nudi mogućnost kreativnog izražavanja da kroz svaki novi editorijal ili kampanju može biti drugačije, sveže, novo? Moda je sezonska tako da se na svakih šest meseci zahteva nova inspiracija i novi kreativni izraz. Novi časopisi sa novim stilom dozvoljavaju novi izraz, baš kao i web stranice koje su postale veoma važan deo modnog sveta. Inače, ništa više nije originalno i inspiracija uvek potekne od nečeg već viđenog. Ipak, veoma je važno da se to napravi na lični i originalni način. MOGUL: Kakva vrsta energije je inspirativna za vas? Ja volim razne energije i jako mi je važno da je uvek osećam. Nemam određenu energiju koja me više inspiriše, već je više reč o tome šta ta energija kreira u određenom trenutku. MOGUL: Da li na fotografiji volite dinamiku ili smirenost, eleganciju, statičnost? Šta vam je u, tom smislu, inspirativnije? Volim i jedno i drugo. Na primer, volim nekada da uradim klasičnu sliku na beloj pozadini gde devojka skače u vazduh. To je tipična modna slika gde ima puno energije i tu je bitno kako će odeća izgledati, kakav je izraz lica i kakav grafički oblik će biti kreiran. Svetlost i tehničke stvari su, takođe, važne ali najvažnija je energija. Kada se radi na statičnoj slici, važnije je da su svetlo, pozadina, odeća, kosa i šminka perfektni - da se sve uklapa i da se napravi neka fantazija. Dva potpuno drugačija načina rada. I jedno i drugo inspiriše na različite načine. MOGUL: Koliko je bitan timski rad? Rad sa stilistima, modelima? Izuzetno je bitno da se uvek radi u timu. Komunikacija pre i u toku snimanja je veoma važna. Važno je i da svi tačno znaju šta se od njih očekuje, da su svi inspirisani i da daju sve od sebe. Stilisti kreiraju ličnost modela uz pomoć kose i šminke. Model daje energiju i život tom karakteru, a fotograf onda sve to koristi da napravi jednu viziju u kojoj postoji priča. MOGUL: Koji je recept da se dosegne viši standard, rad za produkciju kao što je VOGUE? Najvažnije je da čovek veruje u sebe i da je iskren prema sebi u svom radu, da stvara umetnost koja njega izražava. Naravno, što se Voga tiče, fotograf mora da razume modu i estetiku, i mora da zna kako da ih na najbolji način predstavlja u slikama.

18


interview

MOGUL: Da li je Njujork stalna ili privremena destinacija za vas? Ne verujem da će Njujork biti moja stalna destinacija, ali će uvek biti u mom srcu i ja ću uvek biti Njujorčanin. MOGUL: Koliko energija grada, kulturna dešavanja i ljudi znače za inspiraciju jednog umetnika, ili umetnik iz sebe izvlači inspiraciju? Mislim i jedno i drugo. Bilo ko, ko ima osećanja i reaguje na njih - biva inspirisan svojom okolinom, bilo da je u pitanju nešto dobro ili loše. Mene Njujork jako inspiriše i njegova energija daje meni energiju. Istovremeno, sve ono što volim u vezi sa Njujorkom jeste i ono što mi kod njega smeta. MOGUL: Da li je Australija, bez obzira na to što ste tamo proveli najranije detinjstvo, uticala na vaš razvoj, a onda i Beograd u periodu od 8. do 14. godine kada najviše upijate i formirate se? I posle toga Norveška, gde ste studirali umetnost i film, koja je hladna? Mada, na vašim fotografijama se, rekao bih, vidi dinamika koja potiče više sa ovih podneblja.

vezi sa modnom fotografijom. Takođe, zajedno smo se preselili za Njujork, tako da sam mu i za to zahvalan! Kreg je veoma profesionalan i ozbiljan u radu. Ima specifično oko, i stručan je što se svetla tiče. Jako sam mu zahvalan što mi je pružio takvu priliku i što je i dan-danas ostao dobar prijatelj i učitelj. MOGUL: Njujork je multikulturalan grad u kom smeru koristite tu priču? Koliko daje i usmerava ka različitosti i posebnosti, a koliko može da se ode u drugu stranu - ka globalnom? Najinteresantnija stvar u vezi sa Njujorkom je upravo to što je multikulturan, ali su na kraju svi Njujorčani! Ja sam godinama živeo u delu grada koji se zove Mala Italija, gde svi govore engleski sa italijanskim akcentom, ali niko od njih ne priča italijanski! Ja bolje govorim italijanski od njih. To je odlika Njujorka. Ili, na primer, Kineska četvrt gde Kinezi ne govore ni jednu jedinu reč engleskog, ali svi vole Njujork. Može se reći da je Njujork globalan, ali smatram da je bolje da se zove multikulturnim.

Pokušavam da balansiram između umetničke i komercijalne fotografije. Smatram da se komercijalna fotografija uglavnom radi zbog finansijskih razloga, dok se umetnička radi za dušu. pokušavam da u mom radu spojim jedno sa drugim. Tada sam najsrećniji i dobijam najbolje rezultate. Sve je to jako uticalo na moj rad i na mene kao ličnost. Kada moj agent govori o meni, uvek kaže da sam Ciganin sa skandinavskom grafikom. To možda najbolje potvrđuje ko sam ja. Australija mi je dala lepa sećanja iz detinjstva, dok mi je Beograd puno značio u najvažnijim godinama. I dalje smatram da je to bio najvažniji deo mog detinjstva i imam najbolje uspomene iz tog doba. I dan-danas, kada se vratim u Beograd, uvek se osećam kao da sam se vratio u te godine. Norveška je došla kao šok na sistem, jer je kulturno, a i prirodno, potpuno drugačija od Beograda. U početku sam zaista imao mnogo problema da se naviknem i da steknem prijatelje u Norveškoj. Sada mi je jako drago da sam doživeo tu kulturu; dosta sam od nje naučio. MOGUL: Koliko je bio bitan rad sa Mekdinom koji je trajao tri i po godine? Da nije bilo Krega Mekdina, ja ne bih bio gde sam danas. On me je naučio svemu u

MOGUL: Na vašim fotografijama se vidi da volite da režirate kadrove. Da li je to zbog toga što vas je više privlačila filmska režija? Uvek sam bio inspirisan da tako radim fotografiju. Mislim da je to očigledno u mojim slikama. Za mene je to bilo najprirodnije i smatram da tako mogu da se najbolje izrazim u svojim slikama. MOGUL: Da li vas muzika inspiriše, ili nešto drugo? Šta vas pokreće? Ja obožavam muziku i veoma me inspiriše. Slušam muziku po ceo dan i volim razne vrste muzike. Trenutno slušam dosta klasične, naročito klavir (Lang Lang). U poslednje vreme me insprise Čelsi Volf (Chelsea Wolfe) I San O (Sunn O), a uvek Blek Metal (Black Metal). Jedino što zaista ne volim je komercijalan pop koji nema dušu. MOGUL: Koliko obraćate pažnju na dizajnere - njihove ideje, stil, kolekcije?

19

Modni fotograf mora uvek da bude u toku sa kolekcijama. Ja imam dobar odnos sa određenim dizajnerima - Rik Ovens (Rick Owens), Rikardo Tiši (Riccardo Tisci) - i sa njima razgovaram o idejama za nove kolekcije. To je veoma važan deo posla. MOGUL: Da li postoje neki kanoni kada je modna fotografija u pitanju? Da li je postojao neki vaš razvojni put u tom smislu? Koliko je bitno da se vide detalji na fotografiji, a koliko sama atmosfera određenog brenda? Moda je biznis što znači da postoje određene stvari koje su jako važne da bi taj biznis bio uspešan. Iako posao modnog fotografa zahteva kreativnost, neke stvari moraju da se poštuju. Detalji i odeća su najvažniji, ali je jako važno da se to uradi u ličnom stilu i da se ostavi pečat. MOGUL: Koji modeli, umetnici, glumci, muzičari bi za vas bili idealni da se nađu pred vašim objektivom? Imao sam sreću da fotografišem određene ljude koji su meni nešto značili kao što su: Hanter S. Tompson (Hunter S. Thompson), Debi Hari (Debbie Harry), Rik Ovens (Rick Owens), Kejt Mos (Kate Moss), Kristal Ren (Crystal Renn), Nataša Vojnović, Emanuel Senje (Emmanuelle Seigner), Roman Polanski, Dejvid Linč (David Lynch), Džon Kejl (John Cale), Vilijem Dafo (Willem Dafoe). Ima par njih koje bih voleo da fotografišem, kao što su Dejvid Bouvi (David Bowie), Vinona Rajder (Winona Ryder) itd. MOGUL: Koliko danas jedan umetnik fotograf kreira i odlučuje u vizuelnom identitetu jedne kompanije? Koliko ubacuje i stvara svoj svet, svoj autorski pečat? I dalje je važno i zahteva se da fotograf pomogne u vizuelnom identitetu kompanije za koju fotografiše, ali nažalost, zbog ekonomske krize sve manje. Što se fotografa tiče, važno je da stavi svoj pečat i da je ta kampanja prepoznatljiva. MOGUL: Koliko se trendovi menjaju i da li ih sledite, ili rušite neke kanone? Šta vam je, kao stvaraocu, danas važno? Pratim trendove, ali nisu mi toliko važni kada kreiram. Više volim da nalazim inspiracije na drugim mestima i da to uklopim u trendove. MOGUL: Šta može da vas uzbudi kao autora? Da li je to model, stajling, ideja kreatora? Sve me to uzbuđuje. Jako mi je važno da radim sa ljudima koji imaju sličnu estetiku kao i ja. Onda se dobijaju najbolji rezultati.


COUNTRY CLUB photography: Milan Josipović styling: Bata Spasojević stylist's assistant: Stevan Sinđelić location & animals: Country Club Babe make up: Danijela Varda hair: Hairlovers supervizor: D.J. models: Maja Latinović i Miša Nestorović


Maja: kapa polucilindar, kožna jakna i naglavci BATA SPASOJEVIĆ, čarape WOLFORD, Miša: kapa polucilindar, krzneni šal i kaput BATA SPASOJEVIĆ


Maja: kapa polucilindar, kožna jakna i naglavci čizama BATA SPASOJEVIĆ, cipele FRATELLI ROSSETTI, čarape WOLFORD


Maja: kaput, kuvana vuna GORDANA ĆIRIĆ - KRSTIĆ, haljina BATA SPASOJEVIĆ, cipele FRATELLI ROSETTI, čarape WOLFORD


Miša: Odelo BOSS, košulja i prsluk, šubara BATA SPASOJEVIĆ, čizme BOSS ORANGE SHOES, rukavice EVICA MILOVANOV - PENEZIĆ


Maja: šubara, poni-astragan jakna, kožne pantalone i pregača BATA SPASOJEVIĆ, rukavice EVICA MILOVANOV – PENEZIĆ, pafte ANSAMBL KOLO


Miša: kožna jakna, svilena košulja, pantalone BATA SPASOJEVIĆ, rukavice ETRO, cipele FRATELLI ROSETI / ROBERTO CAVALLI, kaiš ANSAMBL KOLO


Maja: kožna jakna BATA SPASOJEVIĆ, košulja DAS CHARMES / ROMEO GIGLI, cipele FRATELLI ROSETTI / BALDAN, šokačka suknja ANSAMBL KOLO


Maja: mantil saten i naglavci BATA SPASOJEVIĆ, cipele FRATELLI ROSSETI / BALDAN, čarape WOLFORD


Miša: kaput kašmir i pantalone BATA SPASOJEVIĆ, majica MARC JACOBS, rukavice EVICA MILOVANOV - PENEZIĆ, čizme FRATELLI ROSSETI / LUCA BOSSI


Miša: kožni sako, pantalone i šešir polucilindar BATA SPASOJEVIĆ, džemper i košulja BOSS, cipele BOSS ORANGE


Maja: sako CELINE, rolka ERMANNO SCERVINO, suknja BATA SPASOJEVIĆ, cipele LILU BY DANIJELA BIŠKUP, ogrlica VINTAGE


Miša: odelo frak i kaput BATA SPASOJEVIĆ, kragna krzno DONA KARAN NYC, cipele FRATELLI ROSSETI / FLECKS


Miša: jakna, šal, pantalone BATA SPASOJEVIĆ, cipele FRATELLI ROSSETI Maja: jakna krzno, haljina BATA SPASOJEVIĆ, cipele FRATELLI ROSSETI


Maja: haljina i jakna BATA SPASOJEVIĆ, cipele LILU by DANIJELA BIŠKUP


Miša: sako, košulja i pantalone BATA SPASOJEVIĆ


Miša: kapa polucilindar, odelo-frak BATA SPASOJEVIĆ, košulja VIVIENNE WESTWOOD


Miša: odelo-frak BATA SPASOJEVIĆ, košulja VIVIENE WESTWOOD Maja: astragan pelerina DAS CHARMES, pantalone i šesir BATA SPASOJEVIĆ, rukavice EVICA MILOVANOV - PENEZIĆ


Miša: sako BOSS, košulja BATA SPASOJEVIĆ, Maja: haljina MICHAEL KORS


Maja: košulja ANSAMBL KOLO, pantalone kožne BATA SPASOJEVIĆ, čizme LILU by DANIJELA BIŠKUP


Maja: haljina RICK OWENS (privatno vlasništvo), nakit KATARINA ČUDIĆ, cipele RV by BATA SPASOJEVIĆ


Miša: sako Boss, košulja, pantalone i kravata BATA SPASOJEVIĆ, sat VINTAGE, cipele FRATELLI ROSSETI / BARRACUDA


Miša: frak, košulja, pantalone, polucilindar BATA SPASOJEVIĆ, rukavice EVICA MILOVANOV - PENEZIĆ


Maja: jakna-pelerina, haljina i šešir BATA SPASOJEVIĆ, rukavice EVICA MILOVANOV – PENEZIĆ


Miša: košulja, prsluk BATA SPASOJEVIĆ Maja: jakna lak, koža BATA SPASOJEVIĆ, nakit KATARINA ČUDIC, toka ELEONORA VEKIĆ, rukavice EVICA MILOVANOV PENEZIĆ, cipele FRATELLI ROSSETI / BALDAN


fashion

48


fashion

IKONE MODNE KULTURE tekst: Milica D. Jovanović

I

storija mode je istorija samih dizajnera. Svaki od njih zapamćen je po najboljoj inovaciji ili novom stilu koji je uneo u svet mode. Ko može pomisliti na Šanel (Chanel), a da ne pomisli na No.5 parfem, ili na Fortunija (Mariano Fortuny) bez njegove „Delfos“ haljine, ili na Živanšija (Givenchy) bez njegovih „vrećastih“ haljina? Meri Kuant (Mary Quant) će uvek biti povezana sa mini suknjama, kao i Pjer Karden (Pierre Cardin) sa „maksi“ suknjama, a Hermez (Hermès) sa maramama i torbama. Kao što je glamur sinonim za Valentina (Valentino Garavani), Balensiaga (Balenciaga) i Džejmsa (Charles James), neobavezan stil oblačenja je bitan deo Armanijevog (Armani) i Lorenovog (Lauren) dizajna. Kako možemo i da pomislimo na džins, a da se ne setimo Levisa (Levi's), ili na muški donji veš bez Kelvina Klajna (Calvin Klein)? Fantazija je sinonim za egzotičnog Poarea (Paul Poiret), teatralnog Galijana (Galliano) i raskošne kreacije Triesijevih šešira (Philip Treacy), dok su tradicija i dugovečnost glavni nosioci Kartijeovog (Cartier) nakita, Karla Lagerfelda (Karl Lagerfeld) i modne kuće Puči (Pucci). Moda je uvek bila proizvod svog vremena i mora biti sagledana u širem kulturalnom kontekstu. Ovaj kontekst podrazumeva različite dizajnerske etničke i socijalne pozadine, promenu socijalnih običaja i stavova, tehnološka napredovanja, kao i uticaj ekonomskih i političkih događaja na modne trendove. Tokom godina, pojavljivali su se mnogi dizajneri čiji je rad prkosio klasifikaciji. To su oni koji su bili pioniri novih stilova, tehnika i ideja u vezi sa modom - drugim rečima, oni su prekršili tradiciju, razbili konvencije i ponudili odevanje koje ranije ne bi bilo smatrano ozbiljnim. Ovi dizajneri bili su inovatori u oblasti materijala, izazivali su konvencije svakodnevnog društva svog vremena, i osvajali novi teren svojim inspirativnim dizajnom.

49


fashion

Alexander McQueen foto: Tim Walker, Sølve Sundsbø, The Metropolitan Museum of Art, New York Aleksandar Mekvin (Alexander McQueen) rođen 1970. u Engleskoj, kombinovao je izvanredno šivenje sa avangardnim dizajnom. Široko je poznat kao visoko inovativni dizajner sa izvrsnim krojačkim veštinama. Dok je radio kao krojač, savladao je šest metoda šablona za krojenje od 16. veka do danas. Ovo majstorstvo pružilo mu je šansu da dizajnira za Đilija (Romeo Gigli), Tatsuna (Koji Tatsuno), Živanšija (Givenchy) i Gučija (Gucci). Njegova kolekcija iz 1997. „La Poupée“ istakla je modele koji su ličili na robove noseći ukrašene okove, a njegova revija iz 1998. naglasila je lepotu hendikepirane manekenke koja je imala dve veštačke noge. Godine 1999. modeli i haljine bili su prskani bojom koja je izlazila iz mehaničke naprave koja je bila instalirana na sceni. Mekvinove revije su vešte, profesionalne i nekad agresivni vizuelni spektakl, koji se često održava na tradicionalnoj lokaciji radničke klase ili instituciji za mentalno obolele. Upoređujući glamuroznu garderobu sa otrcanim, prljavim okruženjem, on pojačava njenu pojavu. Dizajniranje za Živanši, a istovremeno i za svoju marku, 1997. godine postalo je mač sa dve oštrice. Kuća Živanši se zasnivala na eleganciji i lepoti, a Mekvinova na inovacijama, oštrom dizajnu i jedinstvenim idejama. Od 2002. godine prikazivanje njegovih kolekcija postalo je manje buntovno a više umereno; počeo je više da se koncentriše na dizajn odeće nego na pozorišnu produkciju.

gore: haljina, kolekcija proleće/leto 1999, beli pamučni muslin farban sprejem crno i žuto i podsuknja od belog sintetičkog tila; dole levo: haljina Voss, kolekcija proleće/ leto 2001, crveno i crno nojevo perje i stakleni medicinski slajdovi ofarbani u crveno. dole desno: haljina Udovica iz Kulodena, kol. jesen/zima 2006-7, fazanovo perje

50


fashion

John galliano foto: Simon Procter, The Metropolitan Museum of Art, New York Džon Galijano (John Galliano) rođen 1961. godine na Gibraltaru, izložio je čistu dekadenciju visoke mode tako što ju je „okrenuo naopačke“. Otvorio je studio u Londonu, 1984, gde je razvio svoju reputaciju kao uzbudljiv, prodoran i smeo dizajner. Njegov rad demonstrira balans između fantazije i klasicizma, koji je protkan istorijom i ekstravagancijom. Od 1995 – 1996. godine bio je vodeći dizajner za Živanši (Givenchy), a godinu dana kasnije za Dior (Dior). U to vreme ta odluka je delovala riskantno, ali je jedna čvrsta odlika Galijanovnog rada bila lepota i kreativnost njegove odeće. Romantičnost je spojena sa preciznim krojenjem, što je posebno odgovaralo ekstravagantnom dizajnu modne kuće Dior. Modni novinari opisali su ga kao „čudo od mladića“ i „romantičnog heroja“. Njegove revije pravljene su kao „blokbasteri“ i bile su verovatno među najekstravagantnijim u Parizu. Poput pozorišne scene, njegove kolekcije su uvek imale temu i bazirale su se na vizuelnom spektaklu. U mnogim slučajevima, transformisao je postojeće mesto kako bi ispunio svoje fantazije: fudbalski stadion je pretvorio u začaranu šumu; parisku operu u englesku čajanku.

gore levo: Dior Haute Couture, kolekcija 2005, haljina od svilenog tila gore desno: Christian Dior kolekcija jesen /zima 2011-12; dole: haljina Maria-Luisa (dite Coré) Christian Dior by John Galliano Haute Couture kol. proleće/leto 1998

51


fashion

Vivienne WESTWOOD foto: Victoria and Albert Museum, London Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood) rođena 1941. u Engleskoj, imitirala je eklektični pank izgled. Tokom '80-ih, njen rad, iako je ponekad otvoreno neprijateljski prihvatao norme, privlačio je veliku pažnju modne štampe. Inspirisani nedostatkom komfornosti, dizajneri poput Žana Pola Gotijea (Jean-Pail Gaultier), Zandre Rouds (Zandra Rhodes), Tierija Muglera (Thierry Mugler) i Kloda Montane (Claude Montana) takođe su nastojali da pomeraju granice mode koja će biti prihvaćena. Vestvudova je uronila u pank eru '70-ih kada je sa Malkolmom Meklarenom (Malcolm McLaren) otvorila butik u Londonu, koji se zvao „SEX“. U saradnji sa

članovima grupe Seks Pistols (Sex Pistols), imitirala je pankov eklektični „uradi sam“ izgled, koji je trebalo da protivreči svim pravilima visoke mode. Ovaj jako agresivni i ponekad uvredljiv pristup modnom dizajnu postao je njen zaštitni znak kroz veći deo njene karijere. Dok je Vestvudova radila na održavanju svoje antiinstitucionalne reputacije, takođe je konstantno pojačavala svoju vezu sa britanskom modom i njeno poštovanje istorijske izrade kostima. Proučavala je strukturu istorijskog kostima u Londonskom muzeju Viktorije i Alfreda i tvrdila je da „ako hoćes da radiš nešto originalno, moraš da gradiš na tradiciji“. Njena kolekcija „Pirati“

levo: kolekcija Pirati, Vivienne Westwood, 1981-82; Bondage suit, Vivienne Westwood i Malcolm McLaren, 1976 - sve eksponati sa izložbe „Vivienne Westwood: A Retrospective“, V&A u Južnom Kensingtonu 2004.

52

iz 1981. godine bila je uniseks. Istakla je jaknu sa crtama otkrivajući svetlo narandžastu svilenu šaru, koju je nosila mlada žena sa krpama koje su bile vezane u njenoj kosi. Kolekcija je odmah prihvaćena kao mainstream moda. Dok je rad Vestvudove predstavljao parodiju engleskog načina života, u isto vreme je pomogao proširenju i izvozu britanskih tkanina i ostalih „institucija“ kao što je Barberi (Burberry). Zbog ovoga je dobila nagradu od Kraljice Elizabete. Vivijen Vestvud bila je britanski dizajner godine 1990. i 1991. Bila je jedan od najinventivnijih i najinspirativnijih britanskih modnih dizajnera.


fashion

Franco moschino foto: Frank Horvat, horvatland.com, my-wardrobe.com

Franko Moskino (Franco Moschino) rođen 1950. u Italiji, stvarao je parodiju na temu mode, kritikujući materijalistički karakter industrije. Moskinova moda zasnivala se na satiri i ironiji. Njegova odeća je slala socijalnu poruku, i kao kod Else Skjapareli (Elsa Schiaparelli), razum i humor su bili deo poruke. Radio je kao slobodni dizajner i ilustrator i kratko je skicirao za Versaćea (Versace). Moskino je napravio i korset od zihernadli, svilenu bluzu na kojoj je pisalo „previše peglanja“ i zimski kaput od prišivenog krzna medvedića. Njegova roleks (Rolex) ogrlica,

je izgledala kao da je napravljena od recikliranih delova sata kako bi komentarisala ime brenda udruženog sa bogatstvom, a njegova odeća napravljena od različite jeftine plastike sa skupim krznom je najjasniji metod koji je koristio kako bi svojim modnim proizvodima dao poseban smisao. Godine 1988. predstavio je svoju liniju Cheap & Chic; bila je chic ali ne nužno i cheap. Njegova parodija mode nastavlja se 1990. sa „organskim bikinijem“ (Organic Bikini) napravljenim od prave trave, sa šeširom u obliku torte za venčanje i belom torbom sa koje kao da je kapala

čokolada. Ovaj tip zabavno slikovitog izlaganja, pozajmljenog iz filma, animacije, medija i pop kulture, učinila je njegove modne stvari još popularnijim. Kupcima nije smetalo to što ih ismeva i što pokušava da destabilizuje modne piste. Njegova kolekcija „Ekokultura“ (Ecoculture) iz 1994, bila je prva kolekcija visoke mode dizajnirana od ekoloških materijala i boja. Predstavio je seksi crnu večernju haljinu koja je nošena sa čistom plastičnom jaknom sa belim štepovima i tekstom koji je išao preko nje: „Ecology now? Ecology wow!“

levo: Moschino - Cheap & Chic colourblock panel haljina sa dubokim V izrezom i jednostavna pamučna haljina iz ready to wear kolekcije proleće/leto 2013.

53


fashion

Ann DEMEULEMEESTER foto: anndemeulemeester.be, Barney's, New York En Dimulemester (Ann Demeulemeester) rođena 1959. godine u Belgiji, bila je pionir dekonstrukcije u modi. Njena veoma ozbiljna i blago žestoka garderoba poznata je po svojim eksperimentalnim krojevima i korišćenjem netipičnih materijala kao što su papir, koža, slikarska platna i meka uštavljena koža. Materijali su često sečeni asimetrično, bili su umotani, naborani ili zavrtani, a povremeno je njena garderoba dolazila sa uputstvom kako je obući. Svoju odeću opisala je kao romantičnu, poetičnu, detaljnu i divlju. U modnom dizajnu, dekonstrukcija se odnosi na korišćenje tehnika u kojima asimetrični kroj dominira, šavovi i pričvršćenja

ili rajsferšlusi su naglašeni, otvori se nalaze na neobičnim mestima i rubovi su pohabani i nedovršeni. Odeća često ima nejednake porube, često je prevelika ili skupljena i uglavnom crna. Njena garderoba izgleda kao da klizi sa tela i pričvršćena je unutrašnjim pojasevima koji je drže. Ideje koje su povezane sa tradicionalnom modom, kao što je odeća koja povećava figuru ili čini nosioca lepšim, takođe su negirane ili razgrađivane. Drugim rečima, akcenat je stavljen na proces stvaranja i kreiranja - bilo da je u pitanju tehnički ili konceptualni - dok je završni proizvod u drugom planu. Rad En Dimulemester često je poređen sa radom Jodžija Jamamotoa

(Yohji Yamamoto) i Reija Kavakuboa (Rei Kawakubo) zbog svoje konceptualne baze, nestrukturalnog izgleda i monohromatske palete crne, bele i sive boje. Ovaj „tužan“ izgled je u internacionalnoj modi često diskutovan i povezivan sa ekonomskom recesijom koja je desila tokom ranijih '80-ih godina i viđen je kao odgovor na globalno stanje.

levo: kaput na kopčanje sa jednim dugmetom i šalom i strukirani trenčkout kaput sa povezom, sve za Barney's, New York, kolekcija 2013. godine.

54


fashion

Yohji Yamamoto foto: The Kyoto Costume Institute, Japan, William Palmer - Collection of Allen Sui Jodži Jamamoto (Yohji Yamamoto), rođen 1943. godine u Tokiju, stekao je veliko poštovanje u modi kroz dekonstrukciju forme. Sa karijerom koja traje tri decenije, Jodži Jamamoto je stalno izazivao postojeće konvencije u modi i gradio karijeru dokazujući da je crna boja prelepa. Pošto je njegova odeća dekonstruktivna, nazvana je antimodom. Jamamoto insistira na tome da odeća mora da izazove emocionalni odgovor. Zajedno sa Reijem Kavakubom (Rei Kawakubo), Jamamoto prikazuje crno, rasparano i pocepano. Haljine sa piste u Parizu 1983. godine, šokirale su internacionalnu modnu industriju. Novinari su kolekciju nazvali revolucijom

u modi dvadesetog veka, gde je „izgled siromaštva“ bio slavljen više od glamuroznog. Tela manekenki bila su umotana slojevima tamne tkanine, dajući utisak da odeća nije završena; porubi su bili nejednaki i neušiveni, a džepovi čudno postavljeni. Braneći i objašnjavajući svoj rad, dizajneri su insistirali na tome da je u toj odeći bilo dostojanstva i lepote i da ona simbolizuje tegobe i nevolje sa kojima se veliki broj ljudi nosi tokom života. Glavna tema u njegovom radu je dvojnost identiteta - odeća koja nije ni istočnjačka ni zapadnjačka, ženska ni muška, neotkrivajuća, a opet zavodljiva. Rekao je: „Kada sam počeo da dizajniram, želeo sam da pravim

mušku odeću za žene. Ali nije bilo kupaca za takvu vrstu odeće. Sada ima... Mislim da moja muška odeća izgleda dobro na ženi kao i ženska.“ Godine 1990. popularizovao je kombinaciju crnog odela preko bele majice. Izrazio je veliko poštovanje prema velikim dizajnerima kao što su Koko Šanel (Coco Chanel), Kristijan Dior (Christian Dior) i Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent). Imitirajući njihov stil, dokazao je svetu da je njegovo rukovanje materijalima, njegova sposobnost da kroji, konstruiše i definiše siluete jednaka najboljoj visokoj modi sveta.

levo: crna jednodelna haljina od vunenog flanela sa četiri obruča u suknji, kolekcija jesen/zima 1990, Japan; gore desno: haljina sa krinolinom iz kolekcije venčanica za proleće/leto 1999. god.

55


fashion

Victor HORSTING & Rolf snoeren foto: The House of Viktor & Rolf, Dominique Charriau, WireImage.com Viktor i Rolf (Viktor & Rolf), Viktor Horstin (Viktor Horsting) i Rolf Snoeren (Rolf Snoeren) obojica rođeni 1969. godine u Holandiji, rugali su se tradiciji visoke mode sa svojim dadaističkim pristupom dizajnu. Nazivani „kraljevima“ internacionalne avangardne modne scene, Viktor Horstin i Rolf Snoeren pojavili su se u vreme kada se visoka moda spoticala. Novinari i dizajnerske kuće predviđale su pad visoke modne industrije. Videvši ovaj problem, Viktor i Rolf su prisvojili posleratni dadaistički pristup u svojim kritikama visoke mode, izazivajući postojeće tradicije i trendove, i usudili su se da tretiraju visoku modu na humorističan način. Svoju prvu kolekciju prikazali su 1998. godine. Kolekcija je postala tip „performansa“; na pisti su prikazali modele kako na već obučenu garderobu navlače drugu. Nastavili su sa senzacijom visoke mode u brojnim kolekcijama, sa iskrivljenim figurama i preuveličanim formama, koje su često bile izrešetane namernim greškama i kontradikcijama. Prikazivanje njihovih kolekcija i dalje je bio performans u kojem je telo prikazano kao neseksualni i bespolni objekat. Viktor i Rolf ismejavali su visoku modu kao uobraženo pozorište u kojem kreacije ne mogu biti nošene u stvarnom životu, nego su dizajnirane samo za scenu. Kao deo svoje kolekcije za jesen/zimu 2000. godine, dizajnirali su odeću - večernje kapute i sakoe koji su bili prekriveni zvončićima, dok u drugoj kolekciji nisu prikazali odeću uopšte, nego samo plakate sa natpisom „V & R štrajkuju“. Kada

su finansijski propali, umesto revije prikazali su umetničku instalaciju koja se sastojala od članaka iz novina koji su pisali o njima. Njihova kolekcija 2000/2001. godine bila je njihov najveći trijumf: njihova prva ready-towear kolekcija „Zvezde i pruge“ (Stars and Stripes). Iako je, s jedne strane, delovalo da se rugaju američkom nacionalizmu, s druge strane, prikazali su crvenu, belu i plavu garderobu koju bi Amerikanci kupovali, uključujući dukserice, rolke i farmerke. Ovim je počela njihova prva komercijalno uspešna masovna proizvodnja odeće.

desno: The Victor & Rolf pret-a-porte kolekcija za proleće/leto 2010, prikazana na pariskoj nedelji ženske mode, Espace Ephemere Tuileries, Pariz, Francuska

56


intermezzo

Gold Plated 1931 Leica Camera A gold-plated ‘Luxus’ Leicacamera from 1931 with lizard leather covering and two lenses was auctioned for the crazy amount of $683.000 at an auction house in Vienna, Austria

gold-plated ‘Luxus’ Leica camera from 1931 with lizard leather covering and two lenses was auctioned for the crazy amount of $683.000 at an auction house in Vienna, Austria. Included were also rare photos snapped by the camera like the iconic shot of an American sailor kissing a nurse the day World War II ended. The camera formerly belonged to the well-known German producer of sparkling wine Karl Henkell. Also other models by the famed German camera company Leica were sold for far higher prices than expected. History of this outfit: It comes from the estate of the famous German sparkling producer Karl Henkell (Henkell Trocken) who used the camera until 1944, then it went to his son Otto Henkell who passed it on to his eldest son and present owner Hans Henkell. The camera is well documented in the Leitz archive. It was originally delivered on February 11th, 1931 to Besier Wiesbaden. It was subsequently gold-plated for Karl Henkell.

58


review

tekst: Nataša Krstić, foto:Edward Steichen, Condé Nast Publications, Martin Munkacsi, Ullstein Bild, Serge Lutens, Shiseido

Preko stotinu godina, sve do današnjih dana, modna fotografija ima potpuno čudesnu moć nad posmatračem, bez obzira na njegov klasni ili materijalni status, obrazovanje, političko ili versko opredeljenje. Ona je najuniverzalniji oblik izražavanja i konzumacije umetnosti nastale iz sjedinjenog dejstva umetnosti i popularne kulture. Njena moć se može opisati sloganom FABRIKA SNOVA.

gore: glumica Joan Crawford u haljini Else Schiaparelli, fotograf Edward Steichen, 1932, želatin - srebro print, Condé Nast Archive, New York © 1932 Condé Nast Publications

pecifičnost modne fotografije je u utisku koji ona ostavlja na posmatrača. Nijedna od brojnih vrsta fotografije ne slavi život, luksuz i glamur, ne dočarava radost života na način na koji to čini modna fotografija. Glamur, luksuz, erotika i psihologija - to je formula savremene modne fotografije. U svom dugom i uzbudljivom istorijatu, iskustva modne fotografije prožimaju se umetničkim sadržajima. Na taj način modna fotografija se obogaćuje i proizvodi nove stilove. U početku, verna svom cilju i potrebama svakidašnjeg života da prikaže slavne i opiše smenu stilova i trendova, modna fotografija je postepeno prerasla u beskonačnu kreativnu igru u kojoj se prepoznaju elementi visoke umetnosti modernizma ili susret elemenata popularne kulture i visoke umetnosti, karakterističan za postmodernizam. Bitan uticaj na modnu fotografiju potekao je iz nadrealizma. Taj uticaj se prostire na sve sfere modnog stvaralaštva, između ostalog i na modnu fotografiju. S druge strane, epoha postmodernizma potpuno se reflektovala u modnoj fotografiji, uvrstivši je u delotvorne avangardne tendencije. U epohi postmodernizma značajan uticaj na modnu fotografiju izvršili su autori umetničke fotografije feminističke i postfeminističke avangarde, među kojima je čuvena Sindi Šarman koja se obrela u modi i umetnosti istovremeno, ukazujući na jake veze između njih. Shodno svim ovim uticajima, mod-

59


review

levo: Martin Munkácsi, detalj fotografije „Divna jesen: poslednji topli zraci sunca“; oko 1929. ljubaznošću Ullstein Bild-a.

na fotografija razvila se u različite podvrste. Naraciju iskazanu u sve češćim i sve popularnijim foto-pričama, stvorio je uticaj nadrealizma, u svojoj težnji da kroz simboličko spoji realno i virtuelno, ujedini stvarnost i onostrano, svesno i podsvesno, lepo i ružno. Modernistički elitistički ideal lepote nikada nije napustio načela modne fotografije. Ona zauvek zadržava privilegiju da bude luksuzna i lepa, a u isto vreme podložna različitim uticajima likovnih umetnosti, prateći pomno i interpretirajući ritam promena koje se dešavaju u toj oblasti. Modernistička i postmodernistička modna fotografija su različite, ali po mnogim svojstvima i srodne vrste fotografije. U našem veku, iskustva ova dva tipa umetničkih eksperimenata često se koriste istovremeno, u realizaciji jednog projekta. Tip fotografije najviše zavisi od lične poetike fotografa, tako da su najčuveniji modni fotografi prepoznatljivi u čitavom svetu po jedinstvenim karakteristikama svog umetničkog poduhvata. U savremenim tendencijama modne fotografije mešaju se iskustva vizuelnog jezika i naracije, ponekad prožeta uticajima dokumentarne fotografije. Teme su mnogobrojne: svakodnevica, savremeno društvo, fenomen fetiša. Savremena modna fotografija postavlja modu u bekgraund, povezuje je sa svim drugim elementima i procesima kojima smo zaokupljeni u realnosti, razbija društvenu konvenciju i postavlja socijalne i političke dileme. Istovremeno opisuje neizmeran značaj i ulogu mode. U njenim sve slobodnijim vizijama prožimaju se problemi javnog

i privatnog, poništavajući našu predstavu da su javno i privatno fenomeni suprotnog značenja. Reklama i reklamna modna fotografija deluju na različite mehanizme – na percepciju potrošača, na svest, individualni stil, osećaj slobode. Reklama nije samo ono drugo, ono što manipuliše ljudima. Ona, u isto vreme, u nama može da razvija osećaj individualnog otpora prema sistemu.

Slogan fabrika snova doslovno aludira na upotrebu metafore, psihologije i fenomena vezanih za našu svest i podsvest, koje je modna fotografija intenzivno razvila. Naš stav i naša reakcija prema određenoj poruci modne fotografije, oblikuju naš identitet. U savremenoj modi srećemo se sa fotografima koji su spremni da na mnogobrojne načine komuniciraju sa sopstvenom publikom. Njihove fotografije imaju edukativan karakter. One otvaraju vrata mogućnosti slobodnih izbora predmeta koje koristimo i kojima bojimo i obogaćujemo svakodnevni život, sta-

60

vljajući u prvi plan fenomen fetiša - još jednu od mnogih psiholoških zagonetki koje je u svoj rečnik unela modna fotografija. Neizbežan element modne fotografije je erotika koja se realizuje na različitim nivoima i može biti veoma sofisticirana, može oslikavati slojevitost psihe i stvaraoca i posmatrača i ne mora biti vulgarna. Pojava prve modne fotografije zabeležena je 1856. godine kada je Adolf Braun objavio knjigu u kojoj je zabeležio 288 fotografija Virdžinije Oldini, toskanske grofice di Kastiljone, na dvoru Napoleona Trećeg. Ove prve modne fotografije nisu imale funkciju koju imaju danas. Bile su dokumentarne i verno su prikazivale status i klasnu pripadnost grofice, beležeći raskošnost njene toalete, kao i protokol, odnosno način korišćenja toaleta, odlike detalja i tehničku virtuoznost krojača, zahtevnost ondašnje mode. Prvim pravim modnim fotografom, pretečom one modne fotografije koju mi danas poznajemo i konzumiramo, smatra se Edvard Štajhen, koji je fotografisao kreacije kreatora Pola Poarea za časopis Art et Decoration, početkom dvadesetog veka, daleke 1911. godine. Smatra se da je umetnički izraz u modnu fotografiju uveo Baron Adolf Mejer, koji je fotografisao Ruski balet, beležeći sjaj i dramatičnost evropske modernističke avangarde. Preko stotinu godina, sve do današnjih dana, modna fotografija ima potpuno čudesnu moć nad posmatračem, bez obzira na njegov klasni ili materijalni status, obrazovanje, političko ili versko opredeljenje. Ona je najuniverzalniji oblik izražavanja i konzumaci-


review

levo: senke providnog tila presecaju siluetu modela Elene Kountoure na reklamnoj fotografiji Serge Lutens-a za japansku kompaniju Shiseido, 1995. god.

je umetnosti nastale iz sjedinjenog dejstva umetnosti i popularne kulture. Njena moć se može opisati sloganom FABRIKA SNOVA. Samim tim što deluje na potrošača i gledaoca, vremenom stiče ulogu u društvenom sistemu. Osim što pomaže svakom od nas da izgradimo i definišemo sopstveni identitet, ova FABRIKA SNOVA pomaže nam da maštajući krčimo prolaz kroz svakodnevicu. U vreme velikih ekonomskih kriza, 20-tih i 30tih godina prošlog veka, holivudski glamur je za većinu običnih žena koje su se borile za ravnopravnost predstavljao mogućnost identifikacije sa čuvenim divama. Tako je mnoštvo žena, lebdeći u svom svetu fantazije i oblačeći se po modi koju su ove dive promovisale, uspevalo da surovu realnost preživi sa manje gorčine. FABRIKA SNOVA modnih trendova i modne fotografije počela je na taj način ispunjenje svoje misije koje je i dandanas blisko povezano sa konceptom opšte humanizacije društva i položaja pojedinca u društvu. Drugo značenje slogana FABRIKA SNOVA moglo bi se vezati za način na koji modna fotografija daje ideju o celokupnim životnim stilovima koje možemo preuzeti sa stranica časopisa i koji nam pomažu u samorealizaciji. Treće, najzavodljivije i najkomplikovanije značenje, potiče iz veze između načela i umetničkih postupaka avangarde nadrealizma i modne fotografije. Slogan fabrika snova doslovno aludira na upotrebu metafore, psihologije i fenomena vezanih

za našu svest i podsvest, koje je modna foto- – kako portretnu, tako i reklamnu fotografigrafija intenzivno razvila. ju, koja se danas radi za čuvene modne kuće, Istorija modne fotografije neizmerno je bo- a prikazuje se u časopisu Vogue. Nekoliko gata različitim i brojnim fotografskim sti- figura u kompoziciji, bogat kolorit, narativlovima koji su se paralelno razvijali. Sveu- nost, uticaj klasičnog slikarstva i slikarstva kupno stvaralaštvo u ovoj oblasti moglo bi romantizma, prepoznatljivi su u Bitonovom, se podeliti na portretne fotografije slavnih i za tadašnje vreme, potpuno originalnom i znamenitih ljudi koje prikazuju stil i karak- inovativnom opusu. ter fotografisanog, fotografije modnih ikona Jedan od najneobičnijih fotografa nadrealikoje promovišu stilove i trendove, fotografi- stičkog senzibiliteta izgrađenog na čvrstim je inspirisane slikarstvom, fotografije nastale osnovama modernističkog elitizma, čija me pod uticajem nadrealizma ili postfeminizma, je modna bajka u detinjstvu uvela u svet gde foto-priče ili forme naracije, fotografije nasu moda i umetnost jedno, jeste Serge Lutens, stale pod uticajem različitih dešavanja u najpoznatiji po reklamama koje je objavljiumetničkoj fotografiji, fotografije koje provao Vogue. Veoma nalik na božanstvena platmovišu celokupne životne stilove i reklamne na Modiljanija, ili Pikasa iz plave faze, ali i fotografije. sa velikim uticajem kibuki poetike, Lutens je Sve vrste modne fotografije koje postoje danajpoznatiji po reklamama šminke za kuću nas nastale su iz stvaralaštva najznačajnijih Shiseido. modnih fotografa modernizma. Već pomeDrugu polovinu dvadesetog veka obeležili nuti Štajhen razvio je crno-bele kontraste, su fotografi prepoznatljivih stilova i senzibikompozicije sa draperijama u kojima važnu liteta. Pomenućemo samo neke od njih: Irulogu igraju senke i odrazi. Njegovi savrevin Pen, Ričard Avedon, Gi Burdan, Helmut menici su smatrali da uništava svrhu umetničke fotografije dajući joj komercijalni ka- Njuton, Dejvid Bejli, Eni Lebovic, Stiven Majzel, Nik Najt, Dejvid Lačapel. Upečarakter. Tako zapravo nastaje idealna formula tljiv autorski rad ovih fotografa uveo nas je dobre modne fotografije. Žena se na ovim u novi vek u kome modni fotografi koriste fotografijama pojavljuje kao nezavisna, slosva dosadašnja iskustva prethodnika, dodabodna i jaka. Godine 1936, Martin Munkači jući im originalne ideje, poruke raznovrsnih pravi fotografije modela na plaži u sportskim značenja. Rukovode se bezgraničnom slobopozama za časopis Harpers Bazaar. dom kao jedinim i osnovnim principom svog Sesil Biton je svojim modernim kompozicistvaralaštva. jama utemeljio savremenu modnu fotografiju

61


Modernim i dinamičnim dizajnom Falkensteiner Hotel Belgrade****s će Vas oduševiti na prvi pogled. Vrhunski gradski hotel iz prestižnog Falkensteiner hotelskog lanca nalazi se u središtu beogradske poslovne zone i zone zabave, nedaleko od centra grada uz odličnu povezanost sa aerodromom. Projektovao ga je svetski priznati arhitekta Boris Podreka, a nova zvezda na beogradskom hotelskom nebu nudi svojim gostima maksimalnu udobnost, izvrsnu uslugu, vrhunski gastronomski doživljaj kao i visok stepen funkcionalnosti konferencijskih sadržaja. Hotel raspolaže sa 170 soba i apartmana koje se izdvajaju svojim unikatnim uređenjem i brojnim dizajnerskim detaljima, izuzetnim konferencijskim prostorom za sve prilike – od poslovnih sastanaka, velikih konferencija do grandioznih venčanja. Za uživanje je rezervisan Pink Topaz a la carte restoran, Cigar lounge, City SPA sa saunama, prostorijama za masažu i fitness područjem kao i moderan Business Lounge sa panoramskim pogledom na grad. Hotel poseduje prvoklasne sadržaje za konferencije i proslave raspoređene na dva sprata, impresivne površine čak 700m2 sa 6 konferencijskih i jednom banket salom, kapaciteta od 20 do 300 osoba u bioskop stilu sedenja i 450 osoba u koktel stilu. Svim korisnicima na raspolaganju su četiri konferencijske sale kapaciteta do 130 osoba, koje se uz pomoć pokretnog zida mogu kombinovati i spajati po želji klijenta. Tu su i dve prostorije za sastanke kapaciteta za 12 i 16 osoba, a svaka dvorana opremljena je najsavremenijom tehnikom poput LCD/LED ekrana, platna, projektora, flipchartova i drugog kancelarijskog materijala. Falkensteiner hotel Belgrade sjajno je odredište za poslovne ljude i kongresni turizam koje pruža sve udobnosti zahtevane od strane internacionalnih turista. Isto tako, ovo je idealna polazna tačka za sve ljubitelje šopinga jer je od najvećih trgovačkih centara Ušće i Delta City udaljen tek nekoliko minuta. O našem najboljem doručku u gradu već se zna! Bilo da planirate brojne poslovne sastanke ili uzbudljivu turističku posetu gradu, kvalitetan doručak dobar je početak svakog uspešnog dana! No, tu nije kraj gastronomskoj avanturi u restoranu Pink Topaz. Naša internacionalna kuhinja spojena sa lokalnim specijalitetima biće poseban kulinarski doživljaj za vaš poslovni ručak, kao i romantičnu večeru za dvoje. Bilo da ste na poslovnom putu, učestvujete u međunarodnoj konferenciji, želite da provedete nezaboravan vikend ili uživate u noćnom životu grada koji nikada ne spava – idealno odredište je Falkensteiner Hotel Belgrade****s Welcome home!

Rezervacije i informacije: Tel. +381/(0)11 225 00 00 reservations.belgrade@falkensteiner.com www.belgrade.falkensteiner.com


review

tekst: Nataša Krstić, foto: Tim Walker, British Vogue, Love Magazine

a je Volt Dizni još uvek živ i da ima prilike da vidi fotografije Tima Vokera (TimWalker), veoma bi se ozbiljno zamislio. Baš kao što se Žan Bodrijar zamislio nad Diznilendom. Dizni bi se mogao pitati da li postoji paralela između njegovih imaginarnih svetova i sveta fotografije Tima Vokera. Obojica interpretiraju realnost na jedinstvu virtuelnog i realnog, na suprotnosti fantazije, sna i surove realnosti koju prebacuju u paralelni, imaginarni svet. U intervjuima, Tim Voker otkriva da je još kao šesnaestogodišnjak najviše voleo da se bavi fotografijom, da nije voleo školu. Kao formu izražavanja izabrao je modnu fotografiju jer je samo u njoj mogao da iskazuje fantazije. Fantazija je najvažnija komponenta Vokerove poetike. Na Vokera su najviše uticaja imala dva slavna fotografa – Sesil Biton i Ričard Avedon (Cecil Beaton i Richard Avedon). O prvom je istraživao u muzejskim arhivama, a drugom je bio asistent u vreme kada je živeo u Njujorku. Godine 1996. dobio je svoje mesto u Vogu i tada počinje da objavljuje svoje nezaboravne, potpuno autentične i jedinstvene foto-priče. Uticaj Bitona i Avedona ogleda se u sklonosti ka narativnosti, u bogatom koloritu, u načinu na koji kreira kompoziciju, u sofisticiranoj erotičnosti. Prisutna je ideja lepote, izvučena iz konteksta modernizma, preneta u novi kontekst. Ta lepota ne menja ni formu ni suštinu, samo je na foto-kompozicijama združena sa elementima postmodernističke poetike. Kao tipičan postmodernista, Voker stvara kompozicije bogate elementima kiča i kempa, ponekad balansirajući na granici, a ipak nikad ne upadajući u neukus. To je jedan od najlepših kvaliteta Vokerove poetike. Elementi pozorišne i filmske umetnosti u samim fotografijama svedoče o umetnikovoj ljubavi prema ovim formama. Tu ljubav Voker je ovekovečio snimanjem kratkog filma Lost Explorer koji je 2011. godine dobio nagradu za najbolji kratki film na filmskom festivalu u Čikagu. Doživljaj Vokerovih fotografija sličan je

64

prekoračenju granice između gledaoca pozorišnog komada i pozorišne scene, ili isečku iz neke nadrealističke filmske bajke. Foto-priče Tima Vokera predstavljaju zanimljiv dokument o odrastanju jednog dečaka, u određenom vremenu, u rodnoj Engleskoj, pod određenim okolnostima. Voker je rođen 1970. godine što ga čini stvaraocem aktuelnog doba i tvorcem umetničke poetike ovog veka. Ova uslovljenost nimalo ne umanjuje kvalitet i čudesnost njegove umetnosti. Značajno je doprineo razvoju modne fotografije, približavajući njen karakter i vrednost delatnostima iz reda visokih umetnosti. Svojim pristupom stvaralaštvu i svojom smelošću, stvorio je fantastičnu asocijativnu i strukturalnu vezu između fotografije i mode s jedne i pozorišta, filma i slikarstva s druge strane kombinujući raznorodne karakteristike ovih formi i sublimirajući iskustva pojedinačnih izraza. Eksperiment rezultira rešenjima koja mogu da inspirišu savremene umetnike različitih profila da razmišljaju o slobodnom


review

udruživanju osobenosti različitih umetničkih delatnosti i specifičnosti formi i žanrova. Svojim fotografijama, Voker rekonstruiše svakodnevicu i život, poput nadrealista prikazujući skrivene tekstove i slojeve koji se nalaze ispod površine realnosti. Taj postupak sličan je prelasku u drugu stranu ogledala u kome ne nalazimo doslovno sopstveni odraz. Umesto odraza, nalazimo sadržaje sopstvene i autorove svesti i podsvesti, nalazimo nostalgiju za proteklim vremenom, želje, strahove... Tu, iza ogledala, sve se smanjuje na meru subjekta koji se vratio u detinjstvo, svaka misao i predstava obojene su emocijom. Ova mesta mogu biti univerzalna, ali ih isto tako svako od nas može doživeti kao sopstvene lične vizije, individualne i posebne. Posmatrač može imati utisak da

efekti kiča prelaze lagano u predstavu kojom ovladava lepota, dok kič efekat prelazi u kemp. Koketerije sa kičem u oblasti mode generalno funkcionišu tako što se koristi kemp - eksperimentalni kič, koji afirmiše postmodernističku ideju omasovljenja i popularizacije umetničkih sadržaja, stvarajući umetnost širokih masa, ali i koketeriju intelektualaca i stvaralaca sa kičem. Rezultat je novo svojstvo umetničkog dela koje, za razliku od prisustva čistog kiča, ne umanjuje umetničku vrednost dela. Zaokružuje se vizija sete i bajkovitosti, a prisustvo lepog vraća nas u polje umetničkog dela, u sistem visokih vrednosti. Voker, na neki način, potvrđuje da elementi popularne kulture mogu biti sastavni deo strukture jedne umetničke tvorevine. Zbog toga je njegov opus dragocen.

Najvažnije dimenzije Vokerove poetike se realizuju u doprinosu kulturi i umetnosti Engleske, čiji nacionalni identitet umetnik vešto dočarava i kroz prizore i kroz portrete. Sam umetnik izjavljuje da seče i sastavlja različite britanske ikone u želji da stvori montažu čisto britanskog. U toj nameri prepoznajemo uticaje slikara Gainsborough-a i Zoffany-a, koji su služili dvoru i zemlji, kao i Bitona koji je bazu svog intelektualnog snobizma našao u senzibilitetu modernizma, ali i u nacionalnom sadržaju. Voker, takođe, preuzima nešto od Baltusove imaginacije i transcedencije. Tako se u njegovom radu ne sjedinjuju samo forme i žanrovi, već i odlike različitih epoha u razvoju umetnosti. To nam dokazuje da vreme prolazi, a vernosti - jednom stvorene - postaju univerzalne i u vre-

levo: model Agyness Deyn, Simon i čita Kiki tokom peščane oluje, Kolmanskop, Namibija, Afrika, British Vogue, kolekcija Valentino 2011.

65


review

desno: modeli Karen Elson, Edie Campbell i lav Atlas u editorijalu „The Lion King“ za časopis Love No.10 Oxford, Velika Britanija, 2013. god.

menu i u prostoru. Zahvaljujući toj činjenici, Vokerova umetnost komunicira sa različitim generacijama publike iz svih krajeva sveta. Trebalo bi da budemo zadovoljni što živimo u dobu kada se i prave vrednosti mogu komercijalizovati. Da li smo na pravom putu? Vreme će pokazati. Najveća izložba Vokerovih fotografija je organizovana u Muzeju dizajna u Londonu, 2008. godine. Njegove fotografije nalaze se u postavci Viktorija i Albert muzeja u Londonu. Osim saradnje sa Timom Bartonom, za koga je fotografisao kada je priređivana retrospektiva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, kao i svaki modni fotograf, Voker je veran saradnji sa svojim muzama - Tildom Svinton i Kejt Mos. Uhvaćeni na granici između realnosti i imaginacije, između sveta svakodnevice i sveta podsvesti, Vokerovi

ženski likovi i dalje su simboli opredmećene muške želje. Ali to nije jedina njihova vrednost. Erotičnost je transformisana, dopunjena refleksijom svakodnevnog i onog što je ispod svakodnevnog. Dopunjena karakterom žene i njenim mnogobrojnim identitetima. Glavni akteri foto-priča su žene koje se kreću između muške i ženske vizije žene - između paralelnih svetova, uranjajući u oba istovremeno. Svi ovi aspekti Vokerovog stvaralaštva čine ga veoma interesantnim za ozbiljnu analizu poetike, u kojoj bi možda i sam autor otkrio nove aspekte. Svet Tima Vokera je jedan od mnogobrojnih svetova modnih fotografa koji čine sastavni deo naše svakodnevice i realnosti. Ovi svetovi otvaraju nam novi prostor u kome se možemo zapitati: kako ove poruke utiču na nas?

66


intermezzo

Frederique Constant & Cohiba Limited Edition Watch Swiss luxury watchmaker Frederique Constant has collaborated with classic cigar brand Cohiba on a new limited edition watch and humidor set.

T

he luxury watches feature an elegant case inspired by Toro shaped cigars, an ivory colored dial, tobacco brown Roman numerals and a hand-sewn tobacco brown calfskin strap. The watches will be available in a limited run of 188 numbered pieces in stainless steel for $1,650 and 188 pieces in rose gold plate for $1,750. Available exclusively in the U.S., the watches will be presented in a beautiful box that doubles as a humidor. Frederique Constant and Cohiba will be launching these exclusive timepieces during a dedicated event at Club Macanudo in NYC.

67


RED CHIC DETAILS BATA SPASOJEVIĆ


personality

carmen

dell ' OREFICE Njena aristokratska pojava izaziva divljenje, podjednako koliko i energija kojom zrači. Uvek savršeno sređena, sa oblakom prepoznatljive, upadljivo bele kose, ali i figurom za svaki respekt, ova autentična modna diva je jedna od retkih koja je uspela da svoju ličnost izdigne iznad profesije kojom se bavi. To potvrđuje i svojom, skoro sedam decenija dugom karijerom, kroz koju je imala priliku da sarađuje sa najcenjenijim modnim dizajnerima i fotografima XX veka. tekst: Bratislav Mihailović, foto: © pro-productions, Dan Hallman, Timothy Greenfield-Sanders, Rolex, Getty Images

K

armen Del Orefiće je rođena u Njujorku, u umetničkoj porodici, italijansko-mađarskog porekla. Roditelji su joj se rano razveli, pa je ona ostala da živi sa majkom. Detinjstvo joj je bilo obeleženo svetskom ekonomskom krizom, teškoćama i konstantnim nedostatkom novca. Ipak, to je nije sprečilo da vrlo rano krene na časove baleta, a potom i da se ozbiljnije posveti plivanju. Pred fotografskim objektivom, pojavila se sasvim slučajno i to kada je imala samo 13 godina. U autobusu ju je primetila žena poznatog fotografa Hermana Landshofa (Herman Landshoff) i pozvala je da dođe na probno snimanje. Prihvatila je ponudu i zajedno sa majkom otišla u studio na svoj prvi fotosešn. No, iako fotografije nisu bile naročito uspešne, Karmen je bila zaintrigirana karijerom u modelingu. Nekoliko meseci kasnije, rođak je odvodi u prestižni Vogue, gde je upoznaje sa Kerol Filips, jednom od urednica, koja joj organizuje novo probno snimanje. ›

74


fashion

75


personality

76


personality

Decentnost, glamur i stil, samo su neke od odrednica koje opisuju Karmen Del Orefiće, legendarnu modnu ikonu i zvanično najstariju aktivnu manekenku na svetu. Iako je napunila 82 godine, ona i dalje pozira pred objektivima slavnih fotografa i šeta modnim pistama širom sveta.

Ovoga puta, rezultati su bili sjaj- Karmen imala u svojoj karijeri. ni i Karmen sa 14 godina pot- Ipak, kako je vreme prolazilo, za pisuje svoj prvi modni ugovor. Karmen je bilo sve manje posla Njen život se preko noći menja, u Vogue-u. Kada je početkom a poslovi se nadovezuju jedan na ’50-ih godina dobila poziv od drugi. Saradnja sa najvećim fo- magazina Vanity Fair da za njih tografima tog doba, poput Sesila snimi kampanju za veš, odlučiBitona, Irvinga Pena, Horsta P. la je da prihvati ponudu. Čelni Horsta i drugih, učinila ju je po- ljudi iz Vogue-a su bili protiv znatom, ali i veoma traženom u toga, smatrajući da modeli njesvetu modelinga. Čak je i slavni nog ranga ne treba da rade takve slikar Salvador Dali izrazio želju poslove. Karmen je ignorisala da mu Karmen pozira u toplesu, njihovo protivljenje i privremešto je ona i učinila, ali za 12$ no napustila Vogue. Ubrzo se ispostavilo da je njena odluka bila na sat. više nego dobra. Kampanja za Nakon nepunih godinu dana od veš je rezultirala uspehom i sjajpotpisivanja ugovora sa maga- nim fotografijama koje je snimio zinom Vogue, Karmen se po- Mark Šo. To je drastično uvećalo javila i na naslovnoj strani ove i njenu zaradu, pa je zahvaljumodne Biblije, što je svrstava jući ovom angažmanu, Karmen u kategoriju najmlađih modela postala jedan od najplaćenijih koji su se ikada pojavili na ko- modela tog doba. Sada, slobodna ricama pomenutog magazina. da radi poslove i izvan Vogue-a, Ujedno, bio je to prvi od ukupno Karmen 1953. godine, potpisuje šest Vogue cover-a, koliko ih je ugovor sa modnom agencijom

Ford Models. Bilo je izvesno da njena karijera nastavlja da ide uzlaznom putanjom. Smenjivale su se naslovne strane i editorijali u brojnim modnim, ali i ostalim uticajnim magazinima. Karmen ubrzo postaje i zaštitno lice kozmetičke kuće „Revlon“, radeći brojne kampanje, među kojima su najuspešnije bile „Queen of Diamonds“, „Touch & Glow“, „White Sable“ i druge. Ipak, jedan od ključnih momenata njene karijere bio je ekskluzivni editorijal za Harper’s Bazaar, koji je snimila sa čuvenim art fotografom Ričardom Avedonom i tako obezbedila sebi status jednog od natraženijih, ali i najslikanijih modela koji su obeležili ’50-te godine prošlog veka.

iz sveta mode. Smatrala je da je 20 godina provedenih u modelingu sasvim dovoljno i da je vreme da se ozbiljnije posveti privatnom životu. Iza sebe je već imala dva neuspela braka, ali i kćerku, a od braka koji je bio pred njom, očekivala je mnogo. Ipak, nakon 9 godina i njen treći brak se neslavno završio. Karmen je razmišljala da se ponovo vrati poslu, ali se bojala da je u svojim kasnim 40-im, previše stara za bavljenje modelingom. Sličnog mišljenja su bili i predstavnici njene matične agencije Ford.

I već kad je počela ozbiljno da razmatra mogućnost da posao modela zameni poslom modnog agenta, slučajni susret sa prijateljem, čuvenim modnim fotograAtraktivni i ništa manje značajni fom Normanom Parkinsonom, poslovi, nastavili su se sve do po- preko noći je vraća u epicentar lovine ’60-ih godina, kad se Kar- modnih dešavanja. Na njegov men iz privatnih razloga povlači poziv, ona odlazi u Pariz gde

77


personality

radi glamurozni editorijal za francuski Vogue, koji je predstavio potpuno novu Karmen. Prvi put sa srebrno-belom kosom, ona je izgledala zrelo, samouvereno, graciozno, ali i seksi i nadasve autentično. Ovaj skoro neočekivani uspeh otvorio joj je mnoga vrata. Ponovo je imala ekskluzivni status u agenciji Ford, koja odlučuje da se ozbiljno posveti vođenju njene karijere. Ubrzo ostvaruje i saradnju sa iskusnim i ništa manje slavnim fotografom Helmutom Njutnom, nakon čega počinje aktivno da radi i sa novom generacijom super talentovanih fotografa. Pozirala je pred objektivima Patrika Demaršelijea, Pitera Lindberga, Stivena Majzela i drugih, adekvatno se uklapajući u nove trendove i zahteve tržišta. Njena karijera se konstantno razvijala, uprkos njenim godinama, pa je tako prvi put prošetala modnom pistom tek kad je napunila 60 godina, rušeći sve dotadašnje standarde. Njen personality, koji ju je oduvek izdvajao od većine modela, dodatno je došao do izražaja u njenim zrelim godinama. Upravo zbog toga, na Karmen nisu bili imuni ni ljudi iz sveta filma, poput Martina Skorsezija i Vudija Alena, koji su je angažovali u svojim filmovima. O svom bogatom iskustvu, ali i tajnama dobrog izgleda, Karmen je svojevremeno napisala i knjigu „Staying beautiful“.

Specijalno za magazin „Mogul“, Frensis Korner iznosi svoje utiske o pomenutom događaju: London College of Fashion je pre izvesnog vremena sa ponosom predstavio retrospektivnu izložbu posvećenu Karmen Del Orefiće. Ona je zaista modna legenda. Njena karijera, kao i bogato iskustvo su nesvakidašnji. Karmen savršeno razume modu, ali i celokupnu industriju koja je prati. To je posebno izraženo u njenom radu sa fotografima, jer sa neobičnom lakoćom uspeva da vizualizuje njihove ideje. Sledeći ideju fotografa, ona svojom izražajnom individualnošću, kreira nesvakidašnji modni izraz. U tom smislu je njen dopirnos modi veoma značajan. Izuzetno sam zadovoljna reakcijama koje je ovaj događaj izazvao i volela bih kad bi bilo mogućnosti da izložba o Karmen Del Orefiće bude prikazana i u drugim zemljama…

Početak novog milenijuma nije doneo značajne promene za Karmen. I dalje prilično aktivna, ali i inspirativna za savremene modne dizajnere, 2000-te je radila Galianovu reviju visoke mode za Dior, a 2004. je nosila prvu kolekciju koju je Žan Pol Gotije kreirao za modnu kuću Hermes. Radila je i za Donu Karan, Moskina, Gep i mnoge druge, dok su brojne Nedelje mode i danas nezamislive bez legendarne Karmen. Zahvaljujući svojoj uspešnoj i neuobičajeno dugoj karijeri, Del Orefićeova se našla i na listi Top 20 najznačajnijih supermodela sveta, koju je formirala modna kuća Chanel. Prestižni London College of Fashion, dodelio joj je 2011. godine počasni doktorat za izuzetan doprinos modi. Kruna svega toga bila je retrospektivna izložba organizovana u njenu čast. Na izložbi „Carmen – A Life in Fashion“, prikazane su brojne fotografije slavne manekenke, koje su nastale u prethodnih sedam decenija, uključujući i tada najnovije, koje je uradila sa francuskim umetnikom i fotografom Alijem Mahdavijem. Bio je to svojevrsni omaž, ne samo njoj, već i legendarnim fotografima koji su je slikali i zajedno sa njom kreirali modnu istoriju. Inicijator izložbe bio je Dejvid Daunton, poznati modni ilustrator, saradnik Vogue-a i blizak prijatelj Del Orefićeove. U saradnji sa Karmen, ali i sa direktorkom koledža i modnim ekspertom Frensis Korner, on je prikupio brojne autentične fotografije koje su bile izložene u galerijskom prostoru ove uticajne modne ustanove. Izložba je izazvala veliku pažnju ljudi iz sveta mode, umetnosti i medija.

78

Na kraju, Frensis Korner se ukratko osvrnula i na svoj prvi susret sa Karmen: Kada sam je upoznala, bila sam zatečena neverovatnom kombinacijom njene lepote i izuzetne ličnosti. Primetila sam da sličnu reakciju izaziva i kod drugih ljudi. Izuzetno je pristupačna, draga i ljubazna. Njeno bogato životno iskustvo je obojilo njenu ličnost pozitivnošću i dobrotom, a tome svi težimo, zar ne... Karmen je uzor i inspiracija.


personality

79


business

80


business

moda: umetnost ili biznis moda je odavno postala globalni fenomen, predmet diskusija i javnih rasprava. Kreativnost, estetika i umetnost su odrednice koje je definišu, ali je industrija ono što je pokreće. tekst: Bratislav Mihailović, foto: PatrickMcMullan, Will Ragozzino, Billy Farrell, Igor + André, Bata Spasojević, © Copyright Last Style of Defense, Michael Mandiberg, Fashionably Austin Moda, trendovi, pa i potreba za luksuzom, odavno su postali sastavni deo naših života. Iz sezone u sezonu, smenjuju se najrazličitiji stilovi, boje, dezeni i oblici koje diktiraju najuticajniji dizajneri sveta. Njihove kolekcije su raskošne, nesvakidašnje, inovativne i za kupce neodoljive. Dobri poznavaoci mode, ali i zaljubljenici, uvek će umeti da prepoznaju kvalitetan dizajnerski komad i neće žaliti vremena, a ni novca, da do njega dođu.

vremenu u kome je novac postao bog, moda balansira između umetnosti i biznisa, trudeći se da zadovolji potrebe tržišta, ali i da zadrži slobodu i autentičan izraz. Modna industrija je produkt modernog doba. Sve do pred kraj XIX veka, odevni predmeti su bili ručno izrađivani. Krojačke radnje ili pojedinci su šili odela, u skladu sa potrebama, ali i statusom naručioca. Tek početkom XX veka, sa razvojem tehnologije i pojavom mašina, dolazi do ozbiljnih promena. Uvođenjem fabričkog sistema proizvodnje i otvaranjem robnih kuća, započinje plasman i prodaja odeće namenjene širokoj potrošnji. Danas je modna industrija jedna od važnijih privrednih grana, čija ostvarena dobit iznosi oko 450 milijardi dolara na globalnom, godišnjem nivou. Većina velikih zemalja ima razvijenu sopstvenu industriju mode, ali se sama proizvodnja odvija u preko 100 zemalja sveta i zapošljava oko 25 miliona ljudi. U tom smislu, posebno

81


business

je zastupljena Kina, ali i brojne zemlje u razvoju, koje nude jeftinu radnu snagu i druge pogodnosti za proizvođače. Zbog takvog načina poslovanja, modna industrija je izložena kritikama javnosti i često se suočava sa optužbama za teške uslove rada i izrabljivanje zaposlenih u proizvodnji. Ipak, sve to ne ometa svetski poznate modne kuće da nastave da kreiraju modni ukus planete, ostvarujući vrtoglavi profit. U kontekstu svetske reputacije, samo pet zemalja je uspelo da uspostavi čvrste liderske pozicije na modnom tržištu, a to su Francuska, Italija, Velika Britanija, Amerika i Japan. Svaka od pomenutih država posluje po određenom principu i svoju modu prilagođava određenom tržištu, odnosno ciljnoj grupi. U tom smislu, interesantno je navesti nekoliko odrednica značajnih za svaku od njih. Karakteristika francuske mode je šik i sofisti-

cirani glamur, koji je upotpunjen dobro odabranim detaljima. Pariz je centar francuske mode, ali i kolevka stila i modne industrije na globalnom nivou. Elegancija je imperativ francuske modne scene, a svoj doprinos izgradnji takvog imidža dale su dizajnerske kuće Šanel, Dior, Hermes, Luj Viton, Iv Sen Loran i mnoge druge. U korak sa francuskom modom ide i italijanska modna scena, koja je prepoznatljiva po svojoj eleganciji, luksuzu i kvalitetnim materijalima. Glavni modni centar je Milano, a prate ga Rim i Firenca. Modne kuće i dizajneri, poput Armanija, Valentina, Dolče i Gabane, Versaćea, Gučija i Prade, samo su neki od predstavnika ove, po mnogima, najuticajnije modne imperije današnjice. Britanska modna scena je stilski raznovrsna, ali i prepoznatljiva po svojoj autentičnosti i izvesnoj boemiji.

82

U vremenu u kome je novac postao bog, moda balansira između umetnosti i biznisa, trudeći se da zadovolji potrebe tržišta, ali da zadrži slobodu i autentičan izraz.


business

Karakterišu je nekonvencionalnost i inovativnost, koje su zapravo fuzija vintage mode i modernih tendencija. Modna baza je svakako London, grad trendova, tradicije i dekadencije, a Alaksandar Mekvin, Stela Makartni, Vivijen Vestvud, modna kuća Barberi samo su neki od britanskih modnih gurua. Kreativni koncept američke mode baziran je na urbanom šiku, ali i kežual stilu, koji karakterišu čiste linije i jednostavni krojevi. Modni gigant za ovaj deo sveta svakako je Njujork u kome se nalaze najpoznatije modne kuće, ali za njim ne zaostaju ni Los Anđeles, San Francisko i Majami. Predvodnici američke modne scene su: Dona Karan, Kelvin Klajn, Tom Ford, Mark Džejkobs i drugi. I na kraju, ništa manje značajna - japanska moda, koja je specifična po svojim nesimetričnim, često „komplikovanim“ i svakako

zanimljivim krojevima. Dominantne boje su najčešće tamne, ali suptilne, dok su materijali izuzetno bogatih tekstura. Tokio je glavna odrednica japanske modne industrije, a među najpoznatijim dizajnerima izdvajaju se Jodži Jamamoto, Kenzo, Isi Mjaki, kao i još neki. Modna industrija egzistira na nekoliko nivoa. Prvi se odnosi na proizvodnju sirovina, uglavnom vlakana i tekstila, uključujući kožu i krzno. Drugi nivo podrazumeva izradu dizajnerskih komada, a sve se nastavlja preko različitih oblika reklamiranja, promocije, plasmana i prodaje. Navedeni nivoi predstavljaju samo smernice, koje se zapravo sastoje od mnogo odvojenih, ali međusobno zavisnih sektora. Svi oni su posvećeni cilju koji podrazumeva zadovoljenje potreba kupaca, ali i ostvarenje profita za sve učesnike u industriji.

83

Modni magazini, emisije i internet blogovi su nesumnjivi kreatori i promoteri trendova i modnih zapovesti. Primer jedne autentične modne Biblije je kultni magazin „Vogue“.


business

Analitičari mode prave razliku između modne industrije, koja se odnosi na dizajnersku odeću ili tzv. visoku modu i industriju odeće, koja je fokusirana na "masovnu modu", odnosno odeću namenjenu širokoj potrošnji. U tome svakako ima istine, jer osim po komadima garderobe koji se mogu okarakterisati kao svakodnevno (ne)nosivi, bitna razlika je i u ceni. Dizajnerska odeća je drastično skuplja, namenjena je posebnim prilikama i kupcima koji cene posebnost, ekstravaganciju, a pre svega kvalitet. S druge strane, garderoba široke potrošnje je lako dostupna, odgovara dnevnim aktivnostima, uklapa se u standarde, nosiva je, ali i uglavnom kratkoročno-sezonska. Ipak, to ne znači da joj nedostaje kvalitet, a još manje moderan dizajn. O tome možda najbolje sve-

doče modni brendovi poput Zare, H&M-a, Top Shop-a ili Manga, čija roba, namenjena masovnoj potrošnji, uživa veliku popularnost na globalnom nivou. Ipak, za koju ćete se od navedenih opcija odlučiti, zavisi od vaših potreba, ukusa, ličnog stila i naravno novca. Važan uticaj na modnu industriju imaju i mediji. Modni magazini, emisije i internet blogovi su nesumnjivi kreatori i promoteri trendova i modnih zapovesti. Kroz njihove komentare, kritike, predloge i savete, modna industrija dodatno dobija na značaju, dok se konzumenti mode informišu, ali i edukuju. Primer samo jedne autentične modne Biblije, koja je modno osvešćivala generacije, ali i modnu industriju dovela na pijedestal na kome se odavno nalazi, svakako je kultni magazin „Vogue“. Danas smo svedoci broj-

84

nih specijalizovanih publikacija, TV kanala i „okruglih stolova“, koji se ne bave samo aktuelnim ili predstojećim trendovima, već i kulturološkim uticajem mode, kao i značajnim profitom koji se ostvaruje u okviru ove privredne grane. O tome da dobit, odnosno zarada u modnoj industriji nije zanemarljiva, svedoči i činjenica da se ugledni magazin „Forbs“, vrlo ozbiljno bavi ovom temom. Svake godine, u okviru svoje redovne liste najbogatijih i najuticajnijih pojedinaca ili kompanija u svetu biznisa, neizostavni su i moguli iz sveta mode. Na aktuelnoj listi za 2013. godinu, na visokom trećem mestu, nalazi se vlasnik „Zare“, Amansio Ortega sa ostvarenom zaradom od 57 milijardi dolara. Sledeći modni „bog“ na Forbsovoj listi, je predsednik


business

Danas je modna industrija jedna od važnijih privrednih grana, čija dobit iznosi oko 450 milijardi dolara na globalnom, godišnjem nivou. Proizvodnja se odvija u preko 100 zemalja sveta i zapošljava oko 25 miliona ljudi.

kompanije „Luj Viton“ Bernar Arno, koji je zauzeo deseto mesto sa prihodom od 29 milijardi dolara. „Sveto trojstvo” među najbolje plasiranim završava se sa vlasnikom „H&M“ -a, Stefanom Personom, koji je zabeležio prihod od 28 milijardi dolara. Posle njih trojice, nijedno ime iz sveta mode se nije pojavilo do 56. mesta, na kome se nalazi Fil Najt, predsednik kompanije „Nike“, čija zarada iznosi, nimalo zanemarljivih 14,4 milijarde dolara. Ako izuzmemo brend „Luj Viton“, interesantno je da su vlasnici i dizajneri visoke mode, čija su imena sinonim za prestiž i neizostavno kvalitet, daleko slabije plasirani u odnosu na populističke „mass-production“ brendove. Tako se, na primer, Miuća Prada, vlasnica brenda „Prada“, našla na 78. mestu sa prihodom od 12,4 milijarde, dok se legen-

darni i svevremenski Armani, plasirao tek na 131. mesto, sa godišnjom zaradom od 8,5 milijardi dolara. Posebno je zanimljiv plasman modnog tandema Dolče i Gabana, koji dele 736. mesto sa kompanijom „Beneton“, na koje su dospeli zbog pojedinačno ostvarenog prihoda od „samo“ 2 milijarde dolara. Kotiranje prikazano na Forbsovoj listi, jasno ukazuje na to da ukupna zarada nema uvek direktne veze sa popularnošću nekog brenda. Ipak, to ne mora da znači i neuspeh. Naprotiv. S obzirom da je reč o ekskluzivnoj ponudi, namenjenoj bogatoj klijenteli, navedeni prihodi su ekvivalentni broju platežno moćnih kupaca. U slučaju „mass-production“ brendova, situacija je sasvim drugačija, pa je samim tim i ostvarena dobit daleko veća. Popularnost modne industrije u svetu ne

85

jenjava. Progresivni razvoj već postojećih brendova ili pojava sasvim novih, konstantno su prisutni, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi i drugim turbulencijama. Moda je odavno prestala da bude samo „ukras“ i zabava za kreativce i estete. Ona je industrija, bazirana na ozbiljnom profitu i umetnost sa istančanim osećajem za biznis.


fashion

86


fashion artist

veličanstvenih ALEKSANDAR KUJUČEV DRAGOLJUB ZAMUROVIĆ Đorđe živaljević MILAN JOSIPOVIĆ mILAN RADOVANOVIĆ MILENA RAKOČEVIĆ MILOŠ NADAŽDIN MIŠA OBRADOVIĆ nebojša babić nenad marjanović Stephan lupino VUKICA MIKAČA


artist

Aleksandar KUJUČEV Motive ne pronalazim spolja. U mom slučaju postoje jedino ideje koje čekaju na red da postanu fotografije. Moje fotografije ne prikazuju vidljivu spoljašnju stvarnost. Izvori inspiracije su brojni, često su sasvim neočekivani, prozvod su trenutka ili slučajnosti.

A

leksandar Kujučev je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, kao grafički dizajner i fotograf. Samostalno izlaže širom bivše Jugoslavije, kao i u Japanu, Americi, Rusiji i Francuskoj. Dobitnik je stipendija za studijske boravke u SAD i Francuskoj. Neka od njegovih dela su u kolekciji Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu, kao i u kolekciji Zuisho-Ji u Tokiju. Kujučev je prvi i za sada jedini srpski fotograf kome je objavljen intervju i zbirka radova u prestižnom francuskom časopisu „Photo“. Brojne saradnje sa najvećim jugoslovenskim i srpskim rok i pop zvezdama skrenule su pažnju na njegov neobičan, često eksperimentalan i jedinstven pristup fotografiji. Ispred njegovog objektiva stali su: EKV, Partibrejkers, Električni orgazam, Rambo Amadeus, Van Gogh, Bebi Dol, Slađana Milošević, Darkwood Dub, Sunshine, Plejboj, Kristina Kovač, Vudu Popaj, Gru, Marina Perazić, Tanja Jovićević, Vlada Divjan, Disciplina Kitchme i mnogi drugi. Kao modni fotograf najpoznatiji je po neobičnim umetničkim saradnjama sa srpskim avangardnim modnim kreatorima. Radio je editorijale za časopise: Cosmopolitan, Grazia, Playboy, Maxim, Fame, FAAR itd. Dobitnik je nagrade Pantene Beauty Awards kao najbolji srpski modni fotograf u 2007. Na festivalu Zlatni Petao proglašen je 2005. za najboljeg srpskog advertising fotografa. Nagrađivan je i na najznačajnijim međunarodnim advertising festivalima: New York Festivals, Eurobest, Print, Epica i Cresta.

88


fashion

89


artist

Dragoljub Zamurović Kao dopisnik jedne od najvećih svetskih agencija „Gamma“ već više od dve decenije njegove fotografije objavljuju najpoznatiji časopisi širom sveta kao što su američki „New york times“, NEMAČKI „STERN“, FRANCUSKI „FIGARO“ I MNOGI DRUGI.

R

ođen je 25. aprila 1947. godine u Nišu. Osnovnu školu, gimnaziju i Arhitektonski fakultet završio je u Beogradu. Od 1977. do 1979. godine bio je na postdiplomskim studijama fotografije kod profesora Dragoljuba Kažića na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Radio je u beogradskoj firmi „Lik“ kao arhitekta i u časopisu „Ilustrovana politika“ kao fotoreporter. Od 1981. godine ima status samostalnog umetnika, a od 1987. godine je stalno akreditovani strani dopisnik francuske agencije „Gamma”. Godine 1996. dobija zvanje „Istaknutog umetnika ULUPUDS-a“. Kao dopisnik jedne od najvećih svetskih agencija „Gamma“ već više od dve decenije njegove fotografije objavljuju najpoznatiji časopisi širom sveta kao što su: nemački „Stern“ i „Burda“, francuski „Paris Match“, „Figaro Magazine“ i „Le Nouvel Observateur“, italijanski „Oggi“, „Focus“ i „Grazia“, britanski „Independent“, američki „New York Times Magazine“, „Times“, „Life Magazine“ i „National Geographic“, španski „Globo“ i mnogi drugi. Ukupno preko 200 časopisa sa svih pet kontinenata u kojima je do sada objavljeno oko 20.000 fotografija ovog autora. Za snimanje iz vazduha, Zamurović je konstruisao specijalni vazdušni brod, hibrid balona jednoseda i motora paraglajdera. To je prva letilica te vrste u svetu. Zahvaljujući njoj, uspeo je da snima tamo gde to na bilo koji drugi način ne bi bilo moguće. Pored izrade foto-monografija, značajan segment Zamurovićevog delovanja su i samostalne izložbe, kako one u poznatim galerijama u Srbiji i inostranstvu, tako i one koje ovaj autor organizuje u slobodnom prostoru. Samo u protekle dve godine procenjuje se da je ove njegove izložbe videlo preko milion ljudi. Prilikom otvaranja izložbe, u velikoj sali nemačkog Parlamenta, predsedavajući je rekao da je ova izložba o Srbiji nešto potpuno novo i za Berlin, koji je mnogo toga video u svojoj istoriji.

90


artist

Đorđe Živaljević Rođen 1983. godine na Cetinju. Djetinjstvo provodi uglavnom sa olovkom i papirom, izražavajući veliku nakloNOst prema crtanju.

R

ođen 1983. godine na Cetinju. Djetinjstvo provodi uglavnom sa olovkom i papirom, izražavajući veliku naklonost prema crtanju. Na Cetinju završava osnovnu i srednju školu. Godine 2002. seli se u Podgoricu zbog upisa na Ekonomski fakultet. Tokom studija opet se vraća umjetnosti i otkriva fotografiju kao novu strast. Počinje njome da se bavi 2005. godine. Nakon obuke u Veneciji, potpuno se posvećuje fotografiji.

Izlaganja i nagrade: ,,Portreti“ - kolektivna izložba, Beograd, Srbija, 2006. Nagrada ,,Najbolji kadar“ - Beogradski filmski festival, Beograd, Srbija, 2007. ,,Internacionalni salon fotografije“ - Podgorica, Crna Gora, 2008. Nagrada ,,Modni fotograf godine“ - Montenegro fashion awards, Podgorica, Crna Gora, 2009. ,,Vjenčanja i studio“ - samostalna izložba, Podgorica i Budva, Crna Gora, 2010. 1. mjesto, konkurs ,,Le plus grand concours photo du monde“, francuskog časopisa ,,PHOTO”, 2010. ,,Photography days in Serbia“ - dio Crnogorske selekcije, Čačak, Srbija, 2010. ,,Modni fotograf godine“ - Montenegro fashion awards, Podgorica, Crna Gora, 2013.

92


artist

Milan JOSIPOVIĆ MILAN JOSIPOVIĆ JE ROĐEN U SRBIJI 1964. GODINE. BAVI SE FOTOGRAFIJOM, A OD SKORA I REŽIJOM KRATKIH FILMOVA.

M

ilan josipović je rođen u Srbiji 1964. godine. Bavi se fotografijom, a od skora i režijom kratkih filmova. Milan usavršava bavljenje fotografijom preko 15 godina i radio je sve - od portreta poznatih ličnosti, preko reklamnih kampanja za različite magazine do umetničkih fotografija i grafičkog dizajna. Svaka njegova fotografija je bezvremenska, ona je svedočanstvo njegove ličnosti i karaktera. Njegovo internacionalno iskustvo je privuklo mnogobrojne klijente kao što su časopisi: „Elle“, „Max“, „Inside“, „Klick“, i kompanija poput „AIK Banke“, „Hellenic Banke“, Ministarstva kulture Republike Srbije i sl. Milan trenutno radi na svojoj prvoj knjizi.

94


artist

Milan RADOVANOVIĆ Prof. dr Milаn Rаdovаnović vodi Kаtedru fotogrаfije nа Akаdemiji umetnosti u Beogrаdu i predаje nа mаster studijаmа Kreirаnje imidžа u umetnosti i medijimа.

D

oktorirаo je teoriju umetnosti i medijа nа nаučnim interdisciplinаrnim studijаmа Univerzitetа umetnosti u Beogrаdu. Člаn je profesionаlnih udruženjа fotogrаfа PPofE (Association of Independent Professional Photographers of Europe) i USUF (Udruženje sаmostаlnih umetnikа fotogrаfije). Sa Vladanom Radovanovićem osnovao je i vodi marketinšku agenciju Effective marketing i kreira reklamne kampanje za ugledne kompanije u zemlji i inostranstvu. Umetničke projekte realizuje u okviru alternativne likovne, baletske i muzičke umetničke scene. Sаrаđivаo je sа velikim brojem modnih dizajnera i modnih kuća, sa vodećim itаlijаnskim modnim čаsopisom VOGUE Pelle Italia, kao i sa internacionalnom publikacijom za avangardne modne tendencije Fast Forward Fashion. Dobitnik je više međunarodnih nаgrаdа i priznаnjа nа izložbаmа modne i reklаmne fotogrаfije, kаo i zlаtne medаlje Nikolа Teslа nemаčkog nаučnog čаsopisа RAUM & ZEIT zа doprinos rаzvoju digitаlne fotogrаfije. Fotogrаfisаo je аmerički аlternаtivni rok sаstаv R.E.M. i jednog od nаjboljih аtletičаrа svih vremenа Kаrlа Luisа. Vodio je fotogrаfsku rаdionicu sа fotogrаfom Piterom Mаrlouom iz prestižne fotografske аgencije Mаgnum Photos. Bio je kreativni direktor projekta prve umetničke fotomonografije Narodnog pozorišta u Beogradu Skrivena lepota nastale u saradnji Telenor fondacije, Narodnog pozorišta u Beogradu i Akademije umetnosti u Beogradu. Snimio je veliki broj fotografija za monografije najznačajnijih manastira u Srbiji. Kаo teoretičаr umetnosti i medijа istrаžuje uticаj semiotike vizаntijske ikonogrаfije nа sаvremenu umetnost i populаrnu kulturu. Rаdove objаvljuje u stručnim časopisima i predstаvljа nа nаučnim skupovimа i simpozijumimа.

96


artist

Milena RAKOČEVIĆ Dvadesetdevetogodišnja Milena Rakočević, modni fotograf, ima tajanstvenI talenat da napravi od svakog fotosešna nešto posebno. Svaka njena modna fotografija podseća na kratki film i u njoj su spojeni misterija i glamur starih holivudskih filmova. Milena je rodom iz Beograda, radi u Njujorku i za svoje fotografije koristi složene setove, romantične uglove posmatranja i pažljivo dozira teksturu i boju kako bi podesila svaki ton.

98


fashion

99


artist

Miloš NADAŽDIN Rođen je 1980. godine u Beogradu. Još pri prvom susretu sa fotografijom u srednjoj školi u Bernu, shvatio je da će to biti njegov životni poziv.

F

otografiji se ozbiljnije posvećuje 2004. godine, kada se zapošljava u jednom od vodećih fotografskih studija u tom trenutku, a dve godine kasnije otvara sopstveni studio. Od tada daje pečat na polju umetničke fotografije u zemlji i u inostranstvu. Do danas su njegove fotografije objavljivane u najpopularnijim izdanjima u Srbiji. Realizovao je i kataloge za poznate srpske modne kuće. Godine 2008. održava prvu samostalnu izložbu fotografija u galeriji New Moment, koja je prošla vrlo zapaženo. Godine 2009. počinje da se bavi režijom i video produkcijom. Godine 2010. održava treću samostalnu izložbu pod nazivom „After Dark“, koja se bavi istraživanjem svetlosti i tame, sa modernim viđenjem stokholmskog sindroma.

100


fashion

101


artist

Miša OBRADOVIĆ Miša Obradović rodjen 1973. godine u Beogradu. Početkom devedesetih, tokom studiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu počinje da se bavi fotografijom. Vrlo brzo postaje jedan od vodećih mladih modnih fotografa kod nas.

G

odine 1996. odlazi u Pariz na studije i usavršavanje na prestižnu školu ICART Photo. Nakon studija, koje je završio kao drugi u klasi, nastavlja da se bavi isljučivo modom radeći u prestižnim pariskim studijama gde asistira najčuvenijim svetskim fotografima…. Svoju karijeru u “gradu svetlosti” započinje radeći testove za najprestižnije pariske agencija, da bi, lagano gradeći svoje ime preko manjih modnih kuća i mladih dizajnera, stigao do mnogih evropskih magazina i velikih dizajnera od kojh se najviše izdvajaju modne marke Christian Lacroix i Rochas. Srednom 2004. vraća se u Beograd. Lista klijenata obuhvata magazine Cosmopolitan, Elle, FHM, Men's Health, Grazia, Gala style, CKM, Story, FAAR….. U saradnji sa različitim marketinškim agencijama izradjuje kampanje za sledeće kompanije i banke: Coca-Cola, Telekom Srbije, Telekom Srpska, Continental banka, Dunav osiguranje, Prokredit banku, Societe Generale Bank, Beogradska pivara, Verano motors, NIS, Extrime Intimo, Balaševic, Ivković trikotaza, VMA, IMLEK, Legende... Pred njegovim objektivom našle su se Ana Ivanović, Jelena Karleuša, Nataša Bekvalac, Nataša Ninković, Mira Adanja - Polak, Željko Joksimović, Aleksandra Radović i mnogi drugi. Učestvovao je na više zajednčkih i pet samostalnih izložbi od kojih se izdvajaju „NYC Fashion raw“ na Mikseru 2009. godine i „Male shadow“ 2012. Dobitnik je „Pantene beauty“ award za 2006. za najboljeg modnog fotografa.

102


artist

Babić NEBOJŠA Nebojša Babić jedan je od vodećih fotografa u Srbiji i dobitnik mnogih važnih nagrada. Sarađuje sa mnogim kulturnim institucijama, humanitarnim organizacijama, izdavačkim kućama i marketinškim agencijama.

N

ebojša Babić rođen je u Beogradu 1968. godine. Otac je dve kćeri, Tare i Tise. Postao je član ULUPUDS-a 1997. godine. Član je USUF-a, PpofE-a (Professional Photographers of Europe) i SAM-a (Srpske asocijacije menadžera) od 2008. Učestvuje u radu Olimpijskog komiteta Srbije i veća projekta „Beograd 2020“ koje radi na nominaciji grada Beograda za Evropsku prestonicu kulture. Saradnik je mnogih kulturnih institucija, humanitarnih organizacija, izdavačkih kuća i marketinških agencija. Ostvario je veliki doprinos u više projekata UNICEF-a i UNESCO-a. Nebojša Babić jedan je od vodećih fotografa u Srbiji, i dobitnik je važnih nagrada, kao što je Grand nagrada na Majskom salonu 2005. i Pantene Beauty nagrada za najboljeg modnog fotografa Srbije i Crne Gore 2002. i 2004. godine. Nebojšine fotografije deo su stalne postavke Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu, a izlaže kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Godine 1998. osnovao je „Orange Studio“, kreativni studio za primenjenu fotografiju, marketing i vizuelne komunikacije. Godine 2004. osnovao je O3ONE, multimedijalni umetnički projekat, prvi te vrste u zemlji. Program projekta O3ONE ispituje tendencije savremene umetnosti u zemlji i inostranstvu. Za umetnički projekat O3ONE dobio je nagradu „Disruption“ koja se dodeljuje za jedinstven, kreativan pristup poslu. Nebojša Babić takođe je osnivač B-link festivala (Beogradski festival novih komunikacija).

104


artist

Nenad MARJANOVIĆ Poznati fotograf Nenad Marjanović rođen je 26. oktobra 1958. godine u Beogradu. Radio je kao umetnički direktor modnih magazina „Diva“, „Lady“, „Duga“, „Klik“. Nenad iza sebe ima preko 400 naslovnih stranica. Trenutno radi kao glavni urednik i kreativni direktor modnog magazina „Inside“.

106


artist

Stephan LUPINO Iza brenda Lupino stoji Stephan Lupino, telohranitelj, model, fotograf, humanitarac, dizajner, vajar i slikar, multimedijalNI umetnik koji izgara u ekstazama stvaralaštva zaokupljen lepotom oblika i snagom njegova govora, s duhovnom povlasticom odabranih.

I

ako legenda o slavnom svetskom fotografu Stephanu Lupinu, koji sam sebe naziva image-makerom i humanitarcem, kaže da je spavao sa više od dve hiljade žena, njegov su život dominantno obeležile samo četiri odabrane. Prva među njima bila je fotografkinja Debra Tuurbvil, nekadašnja urednica fotografije u „Vogu“ i „Harpers Bazaru“. Bio je njen ekskluzivni model i živeo je s njom na početku svoje njujorške avanture početkom osamdesetih. Ta ga je avantura vrlo brzo izbacila u svetsku fotografsku orbitu i istovremeno promovisala u „kralja noći“ njujorških elitnih klubova. Dobio je stalnu rubriku u časopisu „Night life“ u kojoj je objavljivao svoje fotografije zvezda nastale tokom noćnih provoda. U nezaustavljiv medijski proboj krenuo je s Eni Flanders, vlasnicom avangardnog magazina „Details“, kojeg je pokrenula upravo u vreme kada se Lupino posve slučajno uhvatio Debrinog fotografskog aparata poželeći da snimi usred venecijanskoga karnevala 1983. nekoliko scena i portreta. Otada su on i objektiv postali nerazdvojni. Go-

dinu dana kasnije već je zauzimao stranice najpoznatijih svetskih modnih magazina, ali i najuticajnijih foto-časopisa, francuskih „Photo“ i „Zoom“, koji su mu posvetili veliku pažnju prepoznavši ga kao revolucionarnoga autora koji u sebi nosi nešto posebno, autora čije su fotografije prepoznatljive i pune energije. Prepoznali su ga i drugi poznati časopisa kao što su: „Europeo“, „L'Espresso“, „Playboy“, razni modni i drugi drugi svetski časopisi. Iako se ni danas nije odrekao žena kao svog trajnog nadahnuća, Lupino, koji se u svojih pedesetak i nešto godina bavio svim i svačim (bio je karatista, vozač, telohranitelj, izbacivač, glumac, model, a danas se osim fotografijom bavi i dizajniranjem namještaja), odlučio je da da dublji smisao svome životu. Okrenuo se pravim vrednostima i humanitarnom radu, iz čega je izrastao ciklus fotografija dece obolele od leukemije "Moji anđeli", nastao u zagrebačkoj „Klinici za dječje bolesti“, koji je potom postavljen u zagrebačkom „Muzeju za umjetnost i obrt“.

108


artist

Vukica MIKAČA U svom stvaralačkom opusu najveći ugled postigla je na polju pozorišne fotografije i portreta. Ispred njenog objektiva našlo se preko hiljadu uglednih i slavnih ličnosti među kojima su Mira Stupica, Ljuba Tadić, Stevo Žigon, Olja Ivanjicki, Oliver Mandić, Klaudija Šifer, Petar Kralj, Tanja Bošković, Ričard Čembrlen, Slađana Milošević i mnogi drugi.

V

ukica Mikača je likovni umetnik fotografije i član ULUPUD-a, sa statusom istaknutog umetnika. Samostalno izlaže preko dve decenije u uglednim galerijama i muzejima u: Beogradu, Berlinu, Sarajevu, Njujorku i drugim gradovima. Godine 1997. predstavlja svoju zemlju samostalnom izložbom u Solunu, koji je te godine bio Kulturna prestonica Evrope. Redovni je učesnik Majskih izložbi ULUPUDS-a, Trijenala pozorišne fotografije na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, Bijenala umetnosti u Pančevu i međunarodnih konkursa fotografije širom zemlje i sveta. U svom stvaralačkom opusu najveći ugled postigla je na polju pozorišne fotografije i portreta. Četrnaest sezona je bila oficijelni fotograf pozorišta Atelje 212, a već deset sezona i pozorišta Boško Buha. Sarađivala je sa svim beogradskim pozorištima, gde je realizovala i niz samostalnih izložbi, a učestvovala je i na mnogim pozorišnim festivalima. Ljubav prema glumcima i pozorištu rezultirala je velikom izložbom BEZ MASKE, koja je bila upriličena u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije gde se i danas čuva čitava kolekcija. Ispred njenog objektiva našlo se preko hiljadu uglednih i slavnih ličnosti među kojima su Mira Stupica, Ljuba Tadić, Ivo Pogorelić, Stevo Žigon, Petar Omčikus, Svetlana Bojković, Olja Ivanjicki, Oliver Mandić, Klaudija Šifer, Petar Kralj, Tereza Kesovija, Tanja Bošković, Mira Banjac, Ričard Čembrlen, Slađana Milošević i mnogi drugi. Fotografije joj se nalaze u stalnim kolekcijama: Muzeja primenjene umetnosti, Međunarodnog kulturnog centra, UDUSU, Ateljeu 212, Muzeju pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu i u Zavičajnom muzeju u Baru. Dobitnik je niza nagrada za fotografiju u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je i nekoliko nagrada ULUPUDS-a. Dugogodišnji je saradnik Politike, Glorije, Ludusa i drugih magazina i časopisa. Živi i radi u Beogradu kao samostalni umetnik.

110


book

Otkrijte Beograd iz novog ugla

DRAGOLJUB ZAMUROVIĆ

MOJ BEOGRAD Posle niza uspešno urađenih fotomonografija o Srbiji, Crnoj Gori, Kazahstanu, Sarajevu, Kazanju, Vojvodini, Dunavu... pred vama je reprezentativna foto-monografiji Beograda Dragoljuba Zamurovića. Najbolja foto-monografija na Sajmu knjiga 2013. Nema težeg zadatka za fotografa od snimanja fotografija za knjigu o svom gradu. Svakodnevno je u njemu, prolazi istim ulicama, gleda iste fasade i parkove, sreće iste ljude. Nedostaje ona tajanstvena draž u otkrivanju novog i nepoznatog. Da bi napravio foto-monografiju o Beogradu, pokušao sam da zaboravim ceo svoj život u njemu i zamislim sebe kao stranca koji se u svom „Skakaču po oblacima" spušta na nepoznate krovove i terase, otkriva nikad viđene trgove i skrivena dvorišta, druži se sa slučajnim prolaznicima, zaranja u reke i bazene, spušta u ponor bunara... Posle dve godine snimanja seo sam za kompjuter, poređao slike po nekom svom iracionalnom redosledu i zamolio svog prijatelja Bogdana Ibrajtera da napiše nekoliko reči o Beogradu i mojim fotografijama. Tako je nastala ova knjiga. Dragoljub Zamurović

U ovoj monografiji, Beograd je predstavljen kroz sva četiri godišnja doba. Autor je većinu fotografija snimio iz svog balona jednoseda ili sa krovova najviših zgrada. To ovoj knjizi daje jedinstven autorski pečat jer poseban ugao snimanja prikazuje naš grad iz jednog potpuno novog ugla. Ova luksuzna knjiga sa 208 stranica veličine 30 x 24 cm ima blizu 200 umetničkih fotografija izabranih iz fonda od oko 200.000 snimaka koji su rađeni za ovu priliku.

112


dictionary

dagerotipija (od franc. daguerréotype)

zoetrop (od grčkih reči: ζωή (zoe) - „živ“ i τρόπος (tropos) - „okretati“, zajedno „točak života“)

kamera opskura (od latin. camera - „zasvođena prostorija / soba“ i obscura„tamna“, zajedno „tamna prostorija / soba“)

Dagerotipija je jedna od prvih vrsta slike u istoriji fotografije. Razvio ju je Luj Dager, po kome i nosi ime. Ova tehnika je razvijena nakon prvih slika Nisefora Nijepsa i bila je u upotrebi oko 20 godina, od 1839. do 1860. Kod dagerotipije nema negativa slika se pravi direktno na posrebrenoj ploči (dagerotipiji) kada se ova u mraku izloži jodnoj pari. Tada na njenoj površini nastaje svetlosno osetljivi srebrov-jodid. Ploča se dalje osvetljuje u prostoriji zvanoj kamera opskura, nakon čega na njoj nastaje latentna slika, još uvek nevidljiva. Tada se ploča izloži pari živog srebra i fiksira u rastopini sumporovog-dioksida (SO2). Takva slika bila je vrlo osetljiva, pa se premazivala zlatom i hlorom radi zaštite i boljeg kontrasta. Zbog prirode slike, reprodukcija nije bila moguća, pa je svaka dagerotipija original. Zoetrop ili zootrop („točak života“ - kako se može doslovno prevesti) se sastoji od cilindra kome su sa spoljne strane izbušeni vertikalni otvori. Na unutrašnjoj strani je traka sa slikama u nizu. Kako se cilindar okreće, tako posmatrač gleda prizore kroz otvore i ukoliko se cilindar dovoljno brzo okreće, kod posmatrača se stvara iluzija pokreta. Prvi zoetrop je konstruisao Vilijam Horner 1834. godine. i nazvao ga je deadalum ili „đavolji točak“. U 19. veku zoetropi postaju popularne igračke i sajamske atrakcije, a njihovo usavršavanje, zajedno sa fotografskom tehnologijom, imalo je važnu ulogu u protoistoriji filma.

Kamera opskura je optička sprava koja se ranije koristila kao pomagalo za crtanje, a takođe predstavlja izum koji je vodio otkriću fotografije. Ona je u suštini tamni, zatvoreni prostor u obliku kutije sa otvorom na jednoj strani. Poznata je još iz antičke Grčke i Kine, a prvi ju je opisao arapski naučnik Ibn al Haitima 950. godine. On je zapazio da svetlost pri prolasku kroz pukotinu u zidu projektuje sve ono što se napolju zbiva na suprotni zid zatamnjene prostorije. Detaljnije ju je opisao Rodžer Bejkon, a dalje je razvijana tokom renesanse. Sredinom 16. veka je u otvor kamere opskure unet optički element – sočivo, a kasnije joj je dodata i dijafragma (blenda) kako bi se poboljšala oštrina slike. Današnji fotoaparati se ponekad zovu kamere upravo zbog analogije sa ovom spravom.

113

Najpoznatija dagerotipija pisca Edgara Alana Poa iz 1848. godine

Zootrop

Ilustracija kamere opskure


BEST WESTERN

Prezident Hotel 

Best Western Prezident hotel spada u grupu od samo par hotela u Srbiji koji broje pet zvezdica i sa veoma atraktivnom lokacijom, svega 100 m od Novosadskog Sajma, nudi najviši nivo stila, komfora i elegancije.

O

vaj moderni i luksuzni objekat smešten je u blizini centra grada i shopping područja. Hotel raspolaže kapacitetom od 50 soba i apartmana (smeštajni kapacitet preko 100 osoba). Jedinstveni enterijer, usklađen sa svetskim standardima, učiniće da svaki provedeni trenutak u hotelu bude poseban! Gosti Prezident Hotela će uživati u širokom spektruusluga, kao što su luksuzno opremljene klimatizovane sobe, namenjene poslovnim ljudima, ljubazno, multilingvalno i uslužno osoblje, mogućnost korišćenja interneta, relaksacija u zatvorenom i otvorenom bazenu, kao i u Wellness & Spa Centru, uživanje u lounge baru hotela, mogućnost poručivanja hrane, obezbeđeni parking, pranje automobila, mogućnost iznajmljivanja vozila.

Jedna od posebnih pogodnosti za poslovne ljude, jeste Konferencijska sala. Moderno opremljen prostor, koji podržava kapacitet do 100 mesta, sa najsavremenijim audio-vizuelnim uređajima, omogućiće našim gostima, kao i drugim poslovnim skupovima, da na potpuno profesionalnom nivou organizuju seminare, prezentacije, sastanke i druge događaje. U sklopu Prezident Hotela, gostima je na raspolaganju i VIP sala, kapaciteta 20 mesta, koja pruža potpunu komociju, sa internet konekcijom, lap topom, štampačem, faxom i ostalom pratećom opremom, neophodnom jednom poslovnom čoveku. Kao posebnu uslugu BEST WESTERN Prezident Hotel izdvaja Wellness & Spa Centar za rekreaciju i opuštanje, koji je definitivno, po svom sadržaju, jedinstven u Novom Sadu! U okviru Wellness & Spa programa izdvajamo mnoštvo individualnih ponuda koje će pozitivno uticati na Vaše fizičko i psihičko raspoloženje, među kojima ističemo veličanstveni zatvoreni i otvoreni bazen, a pored njega ponuda je upotpunjena sa sledećim sadržajima: tursko kupatilo, finska sauna, jacuzzi, tapidarium, teretana, solarijum najnovije generacije, kapsula za podmlađivanje i uklanjanje bora u kombinaciji sa tretmanima mršavljenja (42 Collagen BodyWave), masaža i frizerski salon. Upotreba interneta i Wellness & Spa centra (zatvoreni i otvoreni bazen) je besplatna za Goste hotela! Zadovoljstvo nam je ugostiti Vas!

BEST WESTERN Prezident Hotel*****

Futoška 109, 21000 Novi Sad, Srbija | tel: +381 21 487 7444, fax:+381 21 662 4333 www.prezidenthotel.com

114


fashion

115


fashion auto

stari sjaj, novi duh Jedno od najprepoznatljivijih imena sportskih automobila do današnjeg dana je upravo Chevrolet Corvette. Prvi model Corvette je proizveden 1953. godine i odmah je postao hit među ljubiteljima sportskih automobila. Iako je u automobilskoj industriji odavno poznato pravilo da vrednost automobila opada od momenta kada ga izvezete iz salona, to pravilo je narušeno u slučaju ovog odličnog modela kojeg vam predstavljamo. tekst: Danijel Dudok, foto: POGEA RACING GmbH, Nemačka

116


fashion

117


auto

levo: vlasnik ovog modela Corvette iz 1959. godine je odlučio da svom ljubimcu u poodmakloj starosti vrati stari sjaj, ali i doda novi duh. Njegov san je velikim trudom pretvoren u realnost zahvaljujući stručnjacima iz kompanije Pogea Racing.

Karakteristike: Dimenzije dužina: 4.501 mm širina: 2.090 mm visina: 1.271 mm raspon: 2.591 mm Težina masa bez tereta: 1.130 kg Motor V8 cilindar, 6.162 cm³ 485 KS / 357 kW

Menjač 5-stepeni manualni Performanse max brzina: 288 km/h ubrzanje 0-100 km/h 3.9 sekunde Cena 225.000 evra

118

edno od najprepoznatljivijih imena sportskih automobila do današnjeg dana je upravo Chevrolet Corvette. Prvi model Corvette je proizveden 1953. godine i odmah je postao hit među ljubiteljima sportskih automobila. Iako je u automobilskoj industriji odavno poznato pravilo da vrednost automobila opada od momenta kada ga izvezete iz salona, to pravilo je narušeno u slučaju ovog odličnog modela kojeg vam predstavljamo. Da bi vratili stari sjaj, stručnjaci ove kompanije su strogo vodili računa da u samom izgledu karoserije ne bude velikih odstupanja u odnosu na prvobitni model, zadržavajući sve originalne linije. Međutim, novi duh se najpre pokazao u restilizovanom enterijeru i moćnom agregatu najnovije generacije. Stručnjaci Pogea Racing tima su odlučili da prilikom ponovne izrade unutrašnjosti ovog modela ubace modernija Cobra sedišta, Alpina multi medija sistem, AC jedinicu i, naravno, specijalni Vallelunga sportski volan sa zaravljenim donjim delom kakav se nikako nije mogao pronaći daleke 1959. godine. Sve ove komponente kao savršenu pozadinu imaju ručno pravljenu crvenu kožnu oblogu koja obuhvata kompletnu unutrašnjost automobila. Najinteresantnije promene su se desile u samom srcu ovog „sportiste“. Prvobitni agregat V8 sa 283 konjskih snaga je zamenjen novim V8 agregatom od 6.200 kubika sa skoro duplo više konjskih snaga (485). Da bi obuzdali ovu snagu, stručnjaci su ugradili najsavremeniji kočioni sistem i manuelni petostepeni menjač novije generacije. Ove velike promene su dovele do toga da ovaj crveno-beli lepotan za samo 3.9 sekundi dostigne brzinu od 100km/h! I na kraju ostaje pitanje: Da li su sve ove promene vredele truda? Sama pomisao na vlasnika ovog modela koji zavaljen u Cobra sedišta uživa u vožnji slušajući novi moćni agregat kako „reži“ dok grabi asfaltom, može nas usmeriti ka pozitivnom odgovoru. Odgovor će svakako biti još jasniji ako se udubimo u razmišljanje o mirisu kože i rashladnom sistemu koji osvežava vlasnika dok sluša najsavremeniji audio sistem u automobilu koji je možda stariji od njega samog... Možda nam i cena od 225.000 evra, koliko vredi ovaj model, može ukazati na njegove kvalitete.


fashion journey

MAGISTRALA SATKANA OD SNOVA

Za Amerikance Route 66 nikada nije bio običan put. Kulturolog Artur Krim tvrdi da on predstavlja neku vrstu simboličke reke stanovnika koji su se selili na Zapad tokom XX veka. Upravo zbog toga, i danas kada je reka „presušila“, on ima dubok trag u svesti Amerikanaca. tekst: Aleksandar Levi foto: Stephen S. Williams, Nathan Duff, Juan Pollo, San Bernardino, California, Royalchill, Pctapety, alex-aroundtheworld.com, D H Weeks Flickr: Grace Aries, Art Terry, Greg Goodman, J. Taylor, Janice Duryea, The Dark Halo, Marc, Matthew Visinsky

120


fashion

121


journey

122


journey

I

storija Amerike jeste istorija migracija. Koliko je ljudi pohrlilo ka Novom svetu u potrazi za boljim sutra i s nadom da će na obećanoj zemlji život biti lepši nego na rodnoj grudi. Ni tamo ih nije „držalo“ mesto. Sreća je uvek bila negde drugde. Najčešće na Zapadu. Zato su ka obali Pacifika krenuli najpre karavani, a potom i železnica. Železnog konja u XX veku zamenila je moćna automobilska industrija. Amerika je ubrzo prošarana mnogim putevima.Tendencija migracije ka Zapadu nastavila se i u moderno doba; hiljade Amerikanca je sreću potražilo na obalama sunčane Kalifornije. Gradovi su nicali kao pečurke a Zapadna obala u potpunosti promenila svoj reljef. Danas gotovo 80% stanovništva Kalifornije živi u gradovima (grad je svako mesto koje broji preko 50.000 stanovnika). Često je nemoguće odrediti gde se završava jedan, a gde počinje drugi grad. Najveći deo doseljenika u koferu je prevezao svoje snove Autoputem 66 koga Amerikanci i danas nazivaju Mother road (Majčin put). Sigurno su ga tako krstili zahvaljujući značaju koji je imao u vreme pomenutih migracija, ali ne treba isključiti ni emotivne razloge. Route 66 podseća na staricu koja čeka decu davno poslatu u svet. No ostarela mati ne

čuje da drumom odjekuje: „Nemoj da te često viđaju onako zabrinutu i ne idi svaki čas na cestu u svom trošnom starinskom kaputu“. Izgradnja puta koji je je bio jedan od najvažnijih koridora između industrijskog severoistoka i zapadne obale započeta je 1926. godine. To je prvi autoput koji je u potpunosti asfaltiran. Gizdavi lepotan prostirao se na 2.400 milja. Na istoku je počinjao na uglu bulevara Džekson i avenije Mičigen u Čikagu, a svoju trasu završavao je na dokovima Santa Monike. U vreme kada je izgrađen, američka automobilska industrija doživljavala je procvat. Zato je sudbina Autoputa 66 bila drugačija od sudbine njegovog starijeg brata, autoputa Linkoln, koji je povezivao Njujork i San Francisko. Linkolnom, koji je pušten u saobraćaj 1912. godine, prolazio je tek poneki auto budući da je u to vreme u Americi postojalo samo 180.000 vozila. Dvadesetih godina XX veka broj vozila porastao je na 17 miliona, pa Šezdeset šestica nije patila od usamljenosti. Za Amerikance Route 66 nikada nije bio običan put. Kulturolog Artur Krim tvrdi da on predstavlja neku vrstu simboličke reke stanovnika koji su se selili na Zapad tokom XX veka. Upravo zbog toga, i danas kada je reka „presušila“, on ima dubok trag u svesti Amerikanaca.›

123

Route 66 je postao i važna odrednica u američkoj pop kulturi. Opevan je u hitu Bobija Troupa koji su izvodili Nat King Cole, Chuck Berry i The Rolling Stones, a 60-ih godina CBS je emitovao seriju pod nazivom Route 66 koja se bavi pustolovinama dvojice mladića, koji svojom Chevrolet Corvette-om putuju širom tadašnje Amerike.


journey

Bagdad kafe Zahvaljujući istoimenom nemačkom filmu, ponovo je oživeo interes za „Bagdad kafe“. Poseta Njuberi Springsu, u kome se on nalazi obavezna je etapa u obilasku južne Kalifornije. No malo ljudi zna da originalni, stari "Bagdad kafe" više ne postoji. On se nalazio u davno napuštenom mestu Bagdad, koje je pojeo zub vremena. Za utehu treba reći da je restoran koji danas nosi njegovo ime postojao i u zlatno doba Autoputa 66.

Kadilak ranč Jedna od najinteresantnijih lokacija na Autoputu 66 jeste ranč na kome je u zemlju pobodeno 10 kadilaka. Olupine popularnih limuzina nalaze se od 1974. godine na imanju multimilionera Stenlija Marša. Namera ovog projekta bila je da se na originalan način obeleži zlatno doba američke automobilske industrije (1949-1963. godine). Svi automobili su napola spaljeni i okrenuti ka zapadu, pod istim uglom kao i Keopsova piramida. Vlasnik je dozvolio umetnicima da puste mašti na volju - kadilaci su uvek išarani novim živopisnim grafitima. Jedino je zabranjeno odnositi delove kola za uspomenu. Plavi kit bio je jedna od najvećih atrakcija Autoputa 66 u Oklahomi. Kit je uplivao u jezerce početkom sedamdesetih kao venčani poklon Hjua Dejvisa supruzi Zelti. Osim kita, postojao je i prekrasan zoološki vrt u drvenoj barci, kao i mnoštvo stolova za piknik. Zbog predivnog ugođaja turisti su voleli da se brčkaju kraj dobroćudne plave nemani. Krajem 80-ih mesto je zatvoreno, a plavi kit ogrezao u rđu. Na sreću, stanovnici Katuze nisu u potpunosti zaboravili svog ljubimca, pa je deset godina kasnije on dobio svoje nekadašnje ruho i ponovo postao atrakcija zbog koje vredi skrenuti sa puta.

Vigvam motel je najpoznatiji motel u južnoj Kaliforniji. Izgrađen je 1949. godine u gradiću Rialto. Ovaj objekat i danas svojom neobičnom arhitekturom privlači turiste željne starih vremena. On je najmlađi od sedam sličnih kompleksa otvorenih tridesetih i četrdesetih godina XX veka, od Floride do Kalifornije. Do danas su preživela tri »indijanska« motela. Motel u Rialtu ima devetnaest vigvama koji podsećaju na indijansko selo ne samo izgledom već i rasporedom. »Šatori« su nedavno obnovljeni, a novi vlasnik nije Indijanac već Indijac.

124


journey

McDonald's broj 1 Duž Autoputa 66 nalazi se i nezvanični McDonald's muzej u kome posetioci mogu da vide razna dokumenta i predmete iz prošlosti najznačajnijeg lanca brze hrane i hamburgera. Muzej je otvoren na mestu gde su braća Ričard i Moris Mek Donald otvorili svoj prvi restoran. Ubrzo su shvatili da sav njihov profit potiče od hamburgera, pa su svoj meni drastično redukovali na tri proizvoda: hamburger, pomfrit i milk šejk, koja su i danas azbuka brze hrane. Skromni asortiman omogućio im je da goste usluže gotovo momentalno. Tada je i nastao izraz fast food – brza hrana.

Mek Lin Varošica Mek Lin nastala je početkom XX veka na zemljištu bogatog rančera Alfreda Roua. Nesrećni Alfred kasnije je stradao na Titaniku. Mek Lin je tokom II svetskog rata »ugostio« oko tri hiljade ratnih zarobljenika. U zlatno doba Šezdeset šestice, Mek Lin je imao šesnaest benzinskih stanica i šest motela. To je ujedno bio i poslednji bastion Autoputa 66 u surovoj borbi sa međudržavnim putem 40.

Đus pokraj puta Poslednji »pomorandžin kiosk« nalazi se kraj legendarnog restorana "Bono". U zlatno doba Autoputa 66 južna Kalifornija bila je poznata po pomorandžama, pa su kraj magistrale u oblasti Inland Empajer nikli mnogi kiosci u kojima se moglo okrepiti ceđenim pomorandžinim sokom. Novo vreme nije bilo pogubno samo za Route 66 već i za ogromne plantaže južnog voća u Kaliforniji.

Ranč zvečarki Nekada su zvečarke bile velike zvezde Autoputa 66. Brat i sestra Majk i Adi Olred preko trideset godina uveseljavali su turiste svojim zmijskim rančom u gradiću Mek Lin u Teksasu. No kada su se sporečkali, Adi je odlučila do otvori svoju »podružnicu« nekoliko milja dalje, u mestu Alanrid, dok se Majk odselio u Oklahomu. Živopisni znakovi i danas podsećaju na svoje otrovne stanare.

125


journey

Ova magistrala pored velikog značaja za transport robe, imala je i druge uloge. Povezivala je seoske sredine sa velikim gradovima u državama kroz koje je prolazila. Route 66 spaja osam američkih država: Ilinoj, Misuri, Kanzas, Teksas, Oklahomu, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju. Od 1926. pa do kraja šezdesetih, duž puta izgrađene su mnoge benzinske pumpe, bakalnice, moteli, restorani domaće kuhinje. Rapsodija boja i sjaj neonskih reklama bili su njegova glavna karakteristika. Putnik namernik mogao je da zadovolji sve svoje potrebe. Porast stanovništva u posleratnom periodu duž Autoputa 66 bio je neverovatan. Kretao se od 40% u Novom Meksiku do 74% u Arizoni. Popularni drum uspeo se i na top liste kada je Net King Kol 1946. godine otpevao „Get your kicks on Route sixty-six“. U toj pesmi pomenuti su svi važni gradovi na maršruti. To je himna Route 66 čak i danas, te većina Amerikanaca zna da otpevuši barem njen refren. Ovaj veliki hit kasnije su obradili i Roling Stonsi, Van Morison i Čak Beri. Procvat auto industrije koji je Autoputu 66 udahnuo život kriv je i za njegov sumrak.

If you ever plan to motor west: Travel my way, the highway that's the best. Get your kicks on Route 66! It winds from Chicago to L.A., More than 2,000 miles all the way, Get your kicks on Route 66 ! Now you go thru St. Looey... Joplin, Missouri! And Oklahoma City looks mighty pretty. You'll see Amarillo...Gallup, New Mexico. Flagstaff, Arizona: don't forget Winona, Kingman, Barstow, San Bernardino. Won't you..get hip to this timely tip: when you..make that California trip. Get your kicks on Route 66! "Get Your Kicks (On Route 66)" Bobby Troup, 1946

126

Amerikanci su posle teških ratnih vremena brzo dostigli nivo proizvodnje od četiri miliona vozila godišnje. Upravo zbog toga bilo je neophodno razviti i novu infrastrukturu. Mnogi veterani su „penzionisani“ jer nisu odgovarali potrebama novog doba. Autoput 66 je jedno vreme „odolevao“ ali je postepeno gubio trku sa mlađima. Na Zapadu zamenio ga je međudržavni put 40, dok su u njegovom istočnom delu, od Oklahome do Čikaga, izgrađeni moderni putevi 44 i 55. Time je otpočela agonija Magistrale snova koja se završila eutanazijom 1979. godine. Route 66 je zvanično ukinut. Ugasle su sve aktivnosti. Moteli i prodavnice su zatvoreni. Napuštene benzinske pumpe svakim danom sve više izjeda rđa. Majčina duša je opustela. Poslednjih godina zahvaljujući aktivnostima klubova zaljubljenika ovaj čarobni put ponovo dolazi u žižu javnosti. Preostale trase Autoputa 66 nemaju nikakav značaj za transport, ali su svedoci jedne uzbudljive epohe američkog društva. Zato će se u svakome ko se odluči da za trenutak skrene sa modernih saobraćajnica probuditi odsanjani san i pionirski duh nekadašnjih doseljenika.


intermezzo

Bentley’s

first luxury fragrance range British manufacturer of luxury automobiles Bentley Motors for the likes of Bentley Boys now delightfully launches its first luxury fragrance collection

fter recently impressing us with the launch of the world’s fastest four-seat convertible, the 2014 Continental GT Speed, and the remarkable luxury saloon 2014 Bentley Flying Spur, the acclaimed British manufacturer of luxury automobiles Bentley Motors for the likes of Bentley Boys now delightfully launches its first luxury fragrance collection, the ‘Bentley for Men’ and the ‘Bentley for Men Intense’. Interestingly, the fragrance range which captures the ‘essence’ of their powerful supercars also brings together the master French crystal maker Lalique and the iconic British car company for the creation of the first limited edition crystal flacon for Bentley, the ‘Lalique for Bentley Crystal Edition’. And this impressive collaboration further allows the transposition of Bentley brand core attributes into ultra-luxury fragrance. However, it’s not new to see noted automakers venturing into luxury fragrance business, as the German automaker Mercedes-Benz in 2011 launched theperfume for men created by the renowned perfumer Olivier Cresp of Firmenich, and in 2012 unveiled the fragrance for women, besides Bugatti launched its limited-edition fragrance back in year 2006.

127


care

Епигенетика Како би медицина напредовала даље и била успешна, неопходно је променити овај став о генима. Гени су само пуњење, шаржер пиштоља а животне околности и наши ставови су окидач. Узалудно је веровати да се може поред упропашћеног екосистема остати здрав, захваљујући добрим генима. Неки појединци су то увидели и почели да истражују шта је то што је изнад гена. Тако је скромно почела да се развија епигенетика. текст: Драгољуб Јовановић, нутрициониста а би се исправно сагледало функцинално стање појединца и отклонили здравствени проблеми, не посматрамо више само шта се дешава у његовом крвотоку или пробавном тракту, већ покушавамо да сагледамо шта се одиграва на нивоу ћелије. Ово нас нужно опет води даље, до самих гена за које се верује да детерминишу дужину и квалитет нашег животног века. Нажалост, они који немају способност постављања потпитања и ширину сагледавања проблема, сматрају да је оно што је записано у генима: да и амин, тако да

ту даљег разговора више нема. Генетски детерминизам је био водећи принцип у развоју модерне науке о генетици. То је опасна и можда најупорнија догма у западној науци - генетска одређеност, веровање да наш геном у крајњој линији одређује ко смо и шта смо. Последица оваквог става је нпр. да се жене подвргавају мастектомији јер им је откривена генетска мутација која увећева могућност настанка рака дојке. Проценат настанка рака дојке код жена са мутираним геном је око 55%. Логично се намеће питање, зашто половина тих жена развије канцер а друга половина не. Дакле, очито је да нису гени једини фактор који одређује болест или здравље.

128

Како би медицина напредовала даље и била успешна, неопходно је променити овај став о генима. Гени су само пуњење, шаржер пиштоља а животне околности и наши ставови су окидач. Узалудно је веровати да се може поред упропашћеног екосистема остати здрав, захваљујући добрим генима. Неки појединци су то увидели и почели да истражују шта је то што је ИЗНАД гена. Тако је скромно почела да се развија епигенетика (грчки, επί - изнад). Данашња медицина, нажалост, скоро потпуно занемарује утицај спољашњих фактора. Шта се дешава? Ако неко развије канцер, тој особи се преписује зрачење, цитостатици, хируршка интервенција итд. али нико му не саветује промену животне


care

средине, околности, навика. Занемарују се апсолутно сви случајеви самоизлечења који су настали врло једноставним променама живота: елиминисање стреса, увођење здраве исхране, физичке активности, боравак у еколошки здравој средини. Овакви случајеви се намерно маргинализују називајући се изузетком. Иако већина болести долази као последица стреса (укључујући и неке облике гојазности), невероватно је колико се ово занемарује. Сретао сам клијенте који су пре доласка код мене већ покушавали програме код неких других нутрициониста. Када почну да попуњавају упитнике које им дам и када дођу до низа питања, која су заправо тест на стрес фактор, потпуно

су затечени, изненађени, кажу ми: "Знате, ово су врло лична питања." Наравно да су врло лична питања! Како другачије да направим програм специфичан нечијим потребама. Али као што моје клијенте збуне та лична питања, тако и мене збуни то што се до тада нико није бавио њиховим емотивно психичким стањем. Шта покушавам да кажем. Наше мисли и емоције утичу на наш мозак, наш мозак шаље сигнале телу шта да лучи, коју врсту хормона, ензима, итд. Другачији хемијски процеси се одвијају у нама када смо заљубљени у односу на оне када смо под стресом или у страху или преплашени. Нека стања јачају наш имуни систем а нека га разарају. То је изнад наших гена!

129

Постоје запажања да је више од 1/3 излечења током лечења, дошло као последица веровања особе у примењене методе а не због самих метода лечења. То је већини добро познати плацебо ефекат. О том ефекту позитивних мисли, доста се говорило и писало. Оно о чему се ћути а што је такође реалност, јесте ноцебо ефекат тј утицај негативних мисли и песимистичких ставова. Као што позитивне мисли могу да нас излече, тако негативне мисли могу да нас разболе или чак убију. Наш народ каже: "Преплашио се на смрт!" Обратите пажњу на ваш однос према природи, према другим људима, на ваше мисли према вама самима. То је такође ваш животни стил... your lifestyle!


care

130


care

Kardiotrening u zimskom periodu Svaki trening koji se sprovodi dinamično brzim izvođenjem vežbi sa kratkim pauzama ili u super serijama, može se smatrati kardiotreningom. tekst: Marko Marinković, personalni trener; foto: Franck Camhi, iStockphoto.com rvenstveno bi trebalo napraviti razliku između kardio i aerobnog treninga. Kada se kaže „idemo na kardio“ često se pomisli na trening, ili deo treninga, koji se sprovodi na trenažeru za ciklične pokrete, kao što su traka, bicikl ili eliptik. Na pomenutim trenažerima kardiotrening je realizovan samo onda kada su kardiovaskularni i respiratorni sistem maksimalno angažovani. To podrazumeva kretanje ili velikom brzinom, ili sa velikim opterećenjem, programiranim na trenažeru ili u oba slučaja istovremeno. Tada je puls konstantno visok i anaerobni izvori energije su na visokom nivou. Kardiotrening se može sprovoditi kontinuirano, promenljivim intenzitetom, ili intervalno. Svaki trening koji se sprovodi dinamično (brzim izvođenjem vežbi sa kratkim pauzama ili u super serijama), može se smatrati kardiotreningom. To dalje objašnjava činjenicu da pored klasičnog kardiotreninga, koji se sprovodi na nekom od nabrojanih trenažera, postoje i kardio vežbe koje se mogu primenjivati u kombinaciji sa klasičnim vežbama snage. Najbolje primere takvih vežbi mozete naći u treninzima dovođenja u kondiciju ili održavanja top-forme.Ako govorimo o rekreativcima koji nemaju specifične zahteve, sasvim je dovoljan jedan - do najviše dva treninga u kardio režimu nedeljno za postizanje i održavanje forme. S obzirom na to da je zimski period poznat po jakoj hrani i smanjenom fizičkom kretanju, u zavisnosti od programa koji vežbač primenjuje, broj kardiotreninga se može i povećati.›

131


care

Kada govorimo o aerobnom treningu, odnosno o treningu u kojem se kao izvor energije koriste masti, onda se radi o umereno kontinuiranom metodu. Aerobni trening podrazumeva trening umerenog intenziteta, ili dovoljno visokog za minimum 30 minuta rada. Ovakav trening se, takođe, sprovodi na trenažerima za ciklično kretanje, s tim što nema velikih promena u intenzitetu tokom samog kretanja. Trening umerenog intenziteta je u narodu poznat kao trening u „fat burn“ zoni, odnosno trening koji je u zimskom periodu vrlo privlačan rekreativcima, a posebno onima koji imaju problem sa viškom telesne mase. Ne zovemo ga "kardio" treningom jer je srčana frekvenca u rasponu od 60-140 otkucaja u minutu. Tačnije, od 60-75% od maksimalne srčane frekvence. Kako biste lakše znali u kojoj ste zoni, od broja 220 (za muškarce) ili 225 (za žene) oduzmite vaše godine starosti. Tako ćete dobiti vaš maksimalni puls od kojeg možete izračunati procenat zone u kojoj se nalazite. Ovo je najjednostavniji metod za izračunavanje maksimalnog pulsa, ali može dati prilično verne informacije o izvoru energije koji koristite na treningu. Prednost aerobnog treninga umerenog intenziteta, u odnosu na kardiotrening, jeste u tome što je mogućnost povređivanja svedena na minimum, pa je adekvatno rešenje za gojazne, neutrenirane, osobe sa kardiorespiratornim tegobama kao i za osobe koje imaju neku lakšu sportsku povredu. Bilo koji od ova dva pristupa da primenjujete, morate voditi računa o obimu i učestalosti. Najvažniju ulogu u doziranju dužine trajanja kardio ili "fat burn" treninga ima vaš personalni trener. On će, takođe, obratiti pažnju i na intenzitet kako biste uvek znali u kojoj zoni se nalazite. Kod ovakvog pristupa, personalni trener u vašem trenažnom procesu će voditi računa o tome da vaš kardiorespiratorni sistem ne bude preopterećen, što je posebno važno za osobe koje već imaju problema sa srcem. Pored toga, jako je značajan i momenat motivacije i podrške koju vam trener pruža u teškim situacijama koje se često javljaju kada treba prebroditi krizu opterećenja na treningu. Najčešće

su situacije kada biste najradije prekinuli trening zbog teškog disanja, akutnog bola u nozi, ili kada se pitate - šta vam je to sve trebalo. Ako mislite da ste samoinicijativno izvukli sopstveni maksimum - varate se! Pitajte trenera! On će vam otkriti nedotaknute dubine vaših mogućnosti (pod uslovom da niste izloženi bilo kakvom zdravstvenom riziku) i na taj način ćete u potpunosti spoznati sebe i svoje moći, što je osnova za sticanje samopouzdanja i jačanje karaktera. Zahvaljujući njegovoj stručnosti i iskustvu, možete dobiti odlično izbalansiran trening koji se sastoji i od aerobnog, i od dela treninga u kojem se radi na mišićnoj snazi. Možda vam nije poznato da je mišić najveći i najbolji potrošač energije. Dakle, što je mišić više opterećen na treningu i što je njegov tonus veći, veća je i potrošnja energije, kako na treningu, tako i u stanju mirovanja. Za one koji žele porast mišićne komponente mora se voditi računa o tome da znatno umanje primenu kardiotreninga u svom programu. Primena aerobnog ili kardiotreninga u neprimerenom obimu, u toku rada na povećanju mišićne mase, može dovesti do usporavanja mišićnog rasta, pa čak i do gubitka mišićnog vlakna, posebno onda kada je i unos proteina nedovoljan. Za one koji žele samo gubitak telesne masti u zimskom periodu, a ne žele rast mišića, mogu povećati obim kardiotreninga u odnosu na obim vežbi snage. Vežbe snage, pri tom, ne izvoditi sa opterećenjem nižim od 75% od svoje maksimalne snage i raditi minimum dva treninga snage nedeljno. Oni koji žele veći mišićni prirast, pored toga što izvode vežbe submaksimalnim i maksimalnim opterećenjem, mogu primeniti i pojedine vežbe sa kardio karakteristikama, koje imaju visok intenzitet, a kratkog su trajanja. To često mogu biti pliometrijske i eksplozivne vežbe, kao što su skokovi, naskoci, doskoci. Za ovakve tipove vežbi dolazi do naglašenog opterećenja u ekscentričnoj kontrakciji za koju nauka kaže da je presudna za razvoj mišićne sile, pa tako i snage.

132


intermezzo

KINESIS PERSONAL LEATHER

IS THE MOST LUXURIOUS

EXERCISE EQUIPMENT

T

his high-end home fitness exercise machine is sure to be the centerpiece of your gym courtesy its leather trimmed body. The panel of this sleek looking machine is covered with ‘primo fiore’ leather by expert craftsmen. The seams have been hand-stitched ensuring the machine claims the title for the most luxurious exercise equipment. The luxury machine ranks high not just on looks but ergonomics as well. The multi-purpose machine has been designed to allow the user to benefit from 200 different exercises using the three hand grips and without making any adjustments at all. Just set the work load and resistance level on the machines Soft Touch Digital Display and you are ready to burn those calories. Offering a variety of benefits like strengthening, toning and overall improvement in your health, the Kinesis Personal Leather takes pride in being the first ever piece of designer furnishing providing more than 200 exercises in only one square meter. A real looker, you will never get tired of admiring the fine leather body Kinesis Personal Leather. A must have piece of high-end home exercise equipment; it is definitely a class apart. It comes from the house of Technogym.

133


trend

KAKO PRIVUĆI I ZADRŽATI TALENTE U današnjem poslovnom svetu kompanije žele da privuku i zadrže talente kako bi efektivno i efikasno ostvarile svoje poslovne ciljeve. Za lidere je važno da identifikuju, zadrže i unaprede najbolje zaposlene kako bi bili sigurni da imaju pravu osobu, na pravoj poziciji u pravo vreme. tekst: Ana Babić, viši konsultant za ljudske resurse; foto: PricewaterhouseCoopers, Beograd

134


trend

I

straživanje sprovedeno od strane Harward Business Review-a talente opisuje na sledeći način: „Osobe sa visokim potencijalom koje imaju konstantno i značajno bolji učinak od svojih saradnika sa sličnih nivoa i ovo postižu u različitim okruženjima i situacijama. Uporedo sa visokim učinkom oni demonstriraju ponašanja koja reflektuju kompanijsku kulturu i vrednosti i predstavljaju dobar primer drugim zaposlenima. Oni pokazuju kapacitet da napređuju i postižu uspehe u svojoj karijeri mnogo brže i efektivnije od svojih saradnika.” U nastavku teksta navedena su tri načina na koja možete privući i zadržati talente.

1. Transparentna komunikacija kompanije vezano za razvoj karijere Kompanije često svoje programe za razvoj karijere drže kao visoko čuvanu tajnu. Dešava se da unutar kompanije postoje alati za privlačenje, zadržavanje i napredovanje zaposlenih koji ostaju neiskorišćeni. Kako bi efekat alata za razvoj karijere postao vidljiv, potrebno ih je promovisati putem različitih kanala: internet sajta kompanije, kompanijskog časopisa, intraneta, priručnika za zaposlene. Tako će interni talenti imati jasan uvid na koje načine mogu da napreduju i da se razvijaju. Takođe, jasno predstavljanje mogućnosti unapređenja mogu da privuku i nove talente u kompaniju koja vodi računa o razvoju svojih zaposlenih. 2. Prakse koje zadržavaju talente Talenti žele da budu izazvani i prepoznati. Kako bi talenti bili zadovoljni potrebno je da im kompanija omogući stimulativne prilike za učenje. Često standardni programi obuka

135

i treninga koje kompanije imaju nisu fokusirani na njihove potrebe. Jedna od aktivnosti koje predstavljaju izazov za talente jeste uključivanje u nove projekte koje će im omogućiti razvijanje veština i znanja. Takođe, talentima može biti dodeljena osoba – mentor, koja će pružiti podršku prilikom rada na projektu. Shadowing - „praćenje“ predstavlja još jedan interesantan način koji doprinosi razvoju talenata, njihovom zadovoljstvu i ostanku u kompaniji. Praktično to znači da je talenat, tokom određenog vremenskog perioda, „senka“ iskusnijeg kolege: prisustvuje sa njim na sastancima, prati kako vodi tim, kako rešava probleme… 3. Programi nagrađivanja Mnoga istraživanja koja ispituju zadovoljstvo zaposlenih ukazuju na to da novac nije najbitniji faktor koji opredeljuje zaposlene da li će ostati u kompaniji. Pored već uobičajenih programa nematerijalne motivacije kao što su: privatno zdravstveno osiguranje, organizacija sportskih aktivnosti, kompanije se opredeljuju i za neobične programe kako bi se razlikovale od konkurencije. Neke kompanije organizuju „srećan dan“ kada svojim zaposlenima daju određenu sumu novca koju mogu potrošiti na šta god žele, ili organizuju dan za smejanje; druge kompanije imaju korpe voća, ili zaposleni mogu da nominuju kolegu koji će biti „heroj meseca“. Pohvala za postignuće i uspeh je još jedan od načina koji stimuliše zaposlene i povećava njihovo zadovoljstvo. Lideri bi trebalo da na svakom sastanku iskoriste priliku da pohvale uspeh, pored rešavanja svakodnevnih otvorenih pitanja.


model: Strahinja Jovančević photography: Dragan Mandić fashion designer & styling: Bata Spasojević hair and make up: SBS Individual


na strani levo: jakna poni, pantalone INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ, cipele REPLAY na ovoj strani: prsluk eko astragan, naglavci čizama INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ, majica GRIGIO PERLA, helanke DKNY, cipele REPLAY


košulja, šal-krzno INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ, naočare RAY BAN, čarape DKNY, kaiš DIESEL na levoj i desnoj strani: naglavci čizama INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ, cipele REPLAY


na levoj i desno strani: prsluk, košulja, polucilindar INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ narukvica prsten i obuća REPLAY mašna DIOR


na levoj i desno strani: košulja, pantalone i kravata INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ, sat DISEL


na levoj i desno strani: košulja, pantalone i kaiš INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ, majica DKNY, cipele REPLAY


na levoj i desnoj strani: sako, majica, šešir i pantalone INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIĆ, cipele REPLAY, naglavci čizama INDIVIDUAL by BATA SPASOJEVIČ


Otkrijte novu dimenziju luksuzne relaksacije


U samom centru grada nalazi se spa centar hotela Metropol Palace koji predstavlja jedinstvenu oazu mira u užurbanoj gradskoj sredini. Prostire se na 1200 m² i u okviru njega nalaze se 25 metara dugačak bazen, sauna, jacuzzi, parno kupatilo, teretana, sala za vežbanje sa pilates loptama i ogledalima Bogata ponuda najmodernijih sprava za vežbanje i miran prostor oko bazena upotpunjeni su svetlim i vedrim prostorom za opuštanje sa pogledom na prelepi Tašmajdanski park, gde posetioci mogu uživati u prijatnoj atmosferi uz širok izbor osveženja. Ova oaza mira osmišljena je sa namerom da njeni posetioci napuste svakodnevicu i neminovan stres koji donosi užurbani tempo gradskog života i da se prepuste nečemu potpuno drugačijem, revitalizujućem i opuštajućem.Upravo zbog toga u spa centru hotela Metropol Palace, pored korišćenja navedenog sadržaja za relaksaciju, možete uživati i u brojnim tretmanima i masažama za opuštanje i revitalizaciju duha i tela.

prepustite se tajnama istinskog uživanja tel: +381 11 3333 111 spa@metropolpalace.com www.metropolpalace.com


history

Château des

MILANDES tekst: Aleksandar Levi foto: Rolf E. Staerk, Donna Rothery, Jean Luc Gillieron, Bluetack, Walery French, Perigord/Centerblog.net, Périgord Multimédia, George Hoyningen-Huene, Paul Colin, Keystone-France/Gamma-Keystone

Crna Venera još uvek ima milione poklonika, a njena čudesna senzualnost i danas retko koga ostavlja ravnodušnim. Ipak, njen glas i prelepi stas blede pred hrabrošću i plemenitošću koju je ova izuzetna žena iskazala tokom svog života. Josephine je uspela da iz uboge crnačke četvrti u Sent Luisu dospe do Pariza i veliki deo svog života, sa dvanaestoro usvojene dece, provede u zamku iz bajke „Les Milandes“.

F

rida Džozefina Mekdonald rođena je u Sent Luisu od majke pralje Keri Mekdonald i oca bubnjara Edija Karsona. Edi je neposredno po rođenju ćerke napustio dom. Majka joj se preudala, a porodica ubrzo uvećala. Majčin drugi muž, Artur Martin, bio je divan čovek, ali ga posao nije hteo. Porodica je stalno bitisala na rubu bede. Džozefina je još od malih nogu zarađivala čisteći kuće i čuvajući decu u imućnim porodicama belaca. U trinaestoj godini zaposlila se kao konobarica u klubu koji se zvao „The Old Chauffeur's Club“, gde je upoznala svog prvog muža. Vili Vels nije bio važna etapa u njenom životu i brak je ubrzo propao. Kako nikada nije materijalno zavisila od svojih muževa, Džozefina se nije libila da ih napusti čim ljubav usahne.

150


history

151


history

152


history

Džozefina je napustila školu sa 12 godina i živela na ulicama sirotinjske četvrti Sent Luisa. Spavala je u kartonskim kutijama i sakupljala hranu po kantama za smeće. Njen ples koji je izvodila na uglovima ulica ubrzo je privukao pažnju i sa 15 godina primljena je u ansambl vodvilja u Sent Luisu.

Još tri puta se udavala. Drugi muž je takođe bio Amerikanac, Vili Bejker (1921), a sledeća dva Francuzi, Žan Lion (1937) i Žo Bujon (1947). Vili joj je „za uspomenu“ ostavio prezime, Žan francusko državljanstvo, a Žo pomogao da podigne dvanaestoro usvojene dece. Paralelno sa raznim poslovima, Džozefina je pokušavala da se okuša i u mjuziklu. Sreća joj se nasmešila kada se razbolela jedna od plesačica u pozorištu „Booker Washington Theater“. Džozefina je uskočila na njeno mesto. Primljena je sjajno, umela je da uspostavi kontakt sa publikom. Usledili su nastupi u nekoliko mjuzikala u Njujorku. Godina 1925. označava prekretnicu u njenoj karijeri. Te godine crnoputu plesačicu zapazio je jedan od skauta koji su krstarili Amerikom u potrazi za talentovanim zabavljačima koji bi nastupali u pariskim loka-

lima. Crna Venera nije izmakla njegovom iskusnom oku. Usledio je poziv da se okuša u francuskoj prestonici. Svetlosti Pariza nisu uplašile Džozefinu. Spakovala je kofer

Džozefina Bejker je postala muza savremenih umetnika, slikara, dizajnera i vajara kao što su: Langston Hjuz, Ernest Hemingveaj, Skot Ficdžerald, Pikaso i Kristijan Dior. i napustila Ameriku. Njen nastup u mjuziklu „La Revue Nègre“ u „Théâtre des ChampsElysées“ predstavljao je trijumf. Džozefina i njen partner Džo Aleks očarali su Parižane novim i egzotičnim plesom, a potpuni delirijum publika je doživljavala uz „Danse Sauvage“ (Divlji ples). Džozefina je na sebi imala samo suknju od perja. Njeni razuzdani pokreti ispisali su novo poglavlje u istoriji erotike. Zvezda je rođena!

Od samog početka pariske karijere zaštitni znak vatrene plesačice bila je kratka kosa, a njeni obožavaoci su u šali tvrdili da su joj od kose kraće jedino suknje. Godine 1926. sve manekenke koje su predstavljale kolekciju Koko Šanel imale su istu frizuru kao Džozefina. Tamnoputa diva je svakim danom dobijala nove nadimke - Crna Venera, Crna perla, Kreolska boginja... Muškarci su ničice padali pred njom i obasipali je skupocenim poklonima - od dijamantskih ogrlica do luksuznih automobila. Dobila je preko 1.500 bračnih ponuda. Na njenom putu nije više bilo prepreka. Sledeće godine osvojila je „Folies Bergères“ sa „La Folie du jour“ (Ludilo dana). Tom prilikom na pozornici se pojavila sa čuvenim pojasom od šesnaest banana. Taj nastup uvrstio ju je u red najvećih zvezda tog doba. Po broju naslovnih stranica prestižnih časopisa mogle su joj parirati jedino Glorija Svanson i Meri Pikford. Godine 1930. pred njom je „pao“ i „Casino de Paris“. Njena pesma „J’ai deux amours“ (Imam dve ljubavi) postala je hit. Okušala se i na filmu; pamte se njene uloge u „ZouZou“, (u kome joj je partner bio legendarni Žan Gaben) i „Princezi Tam-Tam“. Krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina nastupala je širom Evrope (uključujući i nacističku Nemačku) i u Južnoj Americi. Nije zaobišla ni Beograd.›

levo: Bejker na plaži u Dovilu 1930. Crna Venera je dosta novca trošila na svoju odeću i nakit, ali je obožavala i životinje. Uvek je kraj sebe imala ponekog neobičnog ljubimca kao što su šimpanza Etel, svinja Albert, zmija Kiki. Čita Čikita, koja ju je često pratila na sceni tokom nastupa, imala je povodac i oglicu ukrašenu dijamantima.

153


history

levo: Džozefina je izvodila je svoj čuveni ples „Danse sauvage“, noseći samo suknju napravljenu od veštačkih banana. Njen uspeh se poklopio sa izložbom „Arts Décoratifs“ 1925. godine, nakon koje je nastao termin art deko. Ova izložba je obnovila interesovanje za afričku umetnost, a Džozefina je predstavljala važan aspekt ovoga trenda. Njen povratak u Ameriku 1936. godine bio je pravi fijasko. Nastup u „Ziegfield Follies“ na nož su dočekali i publika i kritika. Očito da njeni zemljaci još uvek nisu mogli da prihvate da je crnoputa Džozefina postala vodeća evropska zvezda. „New York Times“ ju je nazvao crnačkom seljančicom. Džozefina se Evropi vraća slomljenog srca. I u vreme Drugog svetskog rata Džozefina je bila velika zvezda. Mnogi su verovali da ona profesionalno odrađuje svoj posao i da joj uopšte nije važno kome peva. To je bilo daleko od istine. Džozefina se tokom rata uspešno bavila špijunažom u korist svoje nove domovine – Francuske. Još od 1939. godine radila je za Pokret otpora. Prilikom susreta sa francuskim operativcem, zaduženim za kontrašpijunažu, Džozefina je izjavila: „Za ono što jesam mogu da zahvalim Francuskoj. Spremna sam da za Francusku dam i svoj život. Stojim vam na raspolaganju.“ Zahvaljujući međunarodnoj slavi, Džozefina se lako kretala po Evropi, a među notama često su se krile i šifrovane poruke. Mnogima je pomogla da napuste okupirani Pariz. No ni Nemci nisu bili baš naivni. Priča se da je Herman Gering tokom večere pokušao da je otruje vinom. Kreolska boginja je vešto izbegla da ga popije. Džozefina je za svoju hrabrost nagrađena mnogim odlikovanjima, a 1961. godi-

U januaru 1966, Džozefina je na poziv Fidela Kastra nastupala u Havani. Njen spektakularni šou u aprilu te godine imao je rekordnu posećenost. Godine 1968, Džozefina je posetila Jugoslaviju i nastupala u Beogradu.

ne dobila je i najveće priznanje, francusku Legiju časti. Tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka, Džozefina je često boravila u Americi. Žestoko se borila protiv rasizma koji je osetila i na vlastitoj koži. Usvaja decu i stvara porodicu koju naziva Pleme duge. Svojim plemenitim gestom pokazala je da deca različitih rasa i vere mogu u ljubavi da žive. Porodica je živela u zamku „Les Milandes“. Prvi stanari bili su mali Japanac Akio i Koreanac Žano koje je Džozefina usvojila 1953. godine. Godinu dana kasnije njima su se pridružili plavokosi Jari iz Finske i crnoputi Kolumbijac Luis, a 1955. u zamak su pristigli i Francuzi Žan-Klod i Mois. Džozefinin muž smatrao je da je šestoro dece više nego dovoljno, no Crna Venera želela je da privije što više mališana. Zbog toga se

desno: Zamak „Les Milandes“ podignut je 1489. godine. Dugo je bio u posedu plemićke porodice Komon. Poslednji vladar iz ove porodice bio je Žak Nompar de Komon, poznat pod nadimkom „Silni vojvoda“ - odani sluga kralja Anrija IV. Posle njegove smrti zamak je prelazio iz ruke u ruku, pa je bio prilično zapušten. U XIX veku teško je stradao u velikom požaru. Početkom XX veka njegov vlasnik postaje bogati industrijalac Klavri. On je u potpunosti obnovio i proširio zamak. Dodao je dva mala okrugla tornja i ukrasio fasadu i terase. I sledeći vlasnici, doktor Mejls i Džozefina Bejker, potrudili su se da zamku vrate stari sjaj. Posle Crne Venere „Les Milandes“ je menjao vlasnika četiri puta.

154


history

gore: Skromna muzejska postavka u dvorcu govori o životu Džozefine Bejker kroz fotografije, audio i filmske snimke i druge artefakte poput scenskih kostima među kojima je i čuveni pojas sa bananama u kojem je nastupala u „Folies Bergères“. Posteri sa njenih nastupa dekorišu zidove zajedno sa dokumentima njene višedecenijske borbe za rasnu ravnopravnost.

155


history

Tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka, Džozefina je često boravila u Americi. Žestoko se borila protiv rasizma koji je osetila i na vlastitoj koži. Usvaja decu i stvara porodicu koju naziva Pleme duge. Svojim plemenitim gestom pokazala je da deca različitih rasa i vere mogu u ljubavi da žive. Porodica je živela u zamku „Les Milandes“.

1960. razvode, a do 1963. „super mama“ usvojila je još šestoro dece: Merien i Brahima iz Alžira, Kofija iz Senegala, Maru iz Venecuele, Noela iz Francuske i Stelinu iz Maroka. Deca su pohađala običnu školu a Džozefina je angažovala privatne profesore da bi naučili jezik zemlje iz koje su potekli. Slavna stanarka obezbedila je autobus ne samo za svoju decu već i za ostale školarce iz kraja. Džozefina je u zamku, „Château des Milandes“, u oblasti Perigord prvi put boravila 1937. godine. Potom ga je uzela u zakup, a 1947. godine konačno je postala njegova vlasnica. Za nju je on bio i ostao „Zamak uspavane lepotice“ o kome je maštala kao mala. Crna Venera uspela je da u zidine drevnog zamka vrati život, a da pri tom očuva sećanje na istoriju ovog prelepog zdanja i njegove stanare. Dvorac je dobio struju i vodu, a Džozefina je uskoro postala vlasnica gotovo celog sela. Četvrtog septembra 1949, u prisustvu 6.000 zvanica, Džozefina Bejker otvorila je kompleks pod imenom „Village du Monde“ (svetsko selo) koji se sastojao od farme od trista hektara, luksuznog hotela „Chartreuse“, zabavnog parka, pozorišta, bazena i terena za mini golf. Gosti su mogli da uživaju i u restoranu „Le Tornoli“ i umetničkoj galeriji posvećenoj životu crnopute dive. Od 1954. do 1960. godine „Les Milandes“ je obišlo preko tri miliona ljudi. Danas posetioci mogu da vide njenu radnu sobu, kupatilo, spavaću sobu, kao i biblioteku, kuhinju, trpezariju i dečje sobe. U velikom salonu izloženi su kostimi koje je Džozefina nosila, pronađeni u podru-

mu zamka 25 godina posle njene smrti. Nakon pažljive restauracije ponovo su zablistali u punom sjaju. Jedna soba posvećena je njenim špijunskim aktivnostima. Džozefina je toliko uživala u ulozi majke, da je potpuno zaboravila na finansijsku situaciju. Kada je napunila pedeset godina rešila je da se odrekne svetlosti pozornice i okrene deci, ali ju je nedostatak novca brzo vratio na scenu. No ništa nije moglo da zaustavi strmoglavi pad, Džozefina je već 1964. godine bila pred prodajom zamka, ali su je u poslednji čas spasli Brižit Bardo i drugi prijatelji. Ipak, 1968. godine morala je da ga napusti. „Les Milandes“ je na aukciji prodat budzašto. Deca su utočište pronašla kod Džozefinine sestre u Parizu, dok je ostarela diva ostala u zamku još godinu dana zahvaljujući jednoj klauzuli iz ugovora. Po isteku te godine rekla je zbogom mestu u kome je provela najlepše trenutke svog života. Zahvaljujući princezi Grejs, Džozefina je utočište našla u Monaku. Pred sam kraj života uspela je da na noge digne i publiku u „Carnegie Hall-u“. Amerika joj je konačno uzvratila ljubav. Džozefina nije mogla da sakrije suze. Ispraćena je ovacijama. Dve godine kasnije u pariskom pozorištu „Bobino" obeležila je pedesetu godišnjicu karijere. Posle samo nekoliko dana pala je u komu i umrla. Po ispraćaju iz Pariza sahranjena je u Monaku. Tom prilikom Grejs Keli je rekla: „Neka kraljica muzike počiva u zemlji prinčeva, kad ne može u svom zamku“.

156


history

157


SUSHI BOX MENU Gde probati? Sushi Box je samonikli beogradski projekat zaljubljenika u suši. Tradicionalne vrste sušija i moderne varijacije ovog japanskog jela priprema tim kuvara koji su prošli obuku kod istaknutog šefa, gospodina Yoshihiro Fujiwara, iza kog je 25 godina iskustva.

Restoran Bizu na Senjaku, u blizini poznatog Topčiderskog parka, prateći poslednje svetske trendove direktno vas uvodi u lepotu i umetnost kuvanja. Prijatan enterijer i moderan dizajn akcenat stavljaju na otvorenu kuhinju, koja stvara pozitivnu energiju i živu atmosferu. Pored sushi-ja, tu su i drugi japanski specijaliteti, stekovi, kao i veliki izbor koktela i pića. Ukoliko planirate sastanak, večeru ili bilo koji izuzetan događaj, ili želite da uživate u set meniju, dopustite da SUSHIBOX bude vas domaćin.

Café Privé Elegantan i šik, bar-restoran Privé ušuškan je u srcu Vračara, u centralnom delu Njegoševe ulice, koja pri svakom koraku otkriva život i dušu Beograda. Privé nudi savršene zalogaje brenda Sushi Box, kao i probrana jela internacionalne kuhinje. Kako i samo ime kaže, Privé je idealno mesto za intimne ručkove i večere, diskretne poslovne sastanke. Veliki izbor koktela i karta vrhunskih pića, stavljaju sva čula pred iskušenje.

Toplo predjelo (rolnice sa gamborima): DEEP FRIED SPRING ROLL sa pačetinom, šitake pečurkama, prazilukom, spanaćem, tikvicama i đumbirom. Peče se u susamovom ulju. Služi sa sweet & sour sosom.

Hladno predjelo: SUSHI TANJIR Rainbow roll sa ikrom od aljaskog polaka Spicey grill tuna sa wasabi tobiko ikrom Nigiri tuna, losos, gambor

Glavno jelo: TUNA U CRNOM I BELOM SUSAMU sa sosom od jegulje na grilovanom radiču sa kaiso saradom i juzu dresingom

Dezert: SLATKA SUSHI ROLL Pirinčana kora, sushi pirinač, čokolada i pčelinji vosak, badem i menta

Besplatna isporuka Sushi Box vrši besplatnu kućnu dostavu u Beogradu. U udobnosti svog doma ili radnog mesta, suši je idealan obrok dok radite jer ne zahteva pribor, ne ostavlja tragove i lako se deli.

Ketering Neka vaša zabava bude nezaboravna, a vi bezbrižni! Dovoljno je da nam ukažete svoje poverenje i SUSHIBOX će organizovati vaše male i velike događaje.

158


Café Privé

Njegoševa 63, 11000 Beograd tel. 011/2447918; 065/2447918 www.prive-cafe.com

Restoran Bizu

Andre Nikolića 1-3, 11000 Beograd tel. 011/3692570; 065/3692570 www.bizu.rs


jet

Privatni avioni

LUKSUZ MEĐU OBLACIMA Već decenijama bogati ljudi u svetu uživaju u luksuzu, privatnosti i praktičnosti koje nude privatni avioni. Dugo vremena povezivna sa legendarnim imenima i prestižnim mestima, privatna avijacija se smatra najekskluzivnijom granom ove avio-industrije koja i dalje cveta. tekst: Aleksandar Stanković, foto: Bombadier Aerospace, Jens Görlich/Lufthansa, Jaguar USA , Pegasus Design Ltd, TAG Aircraft Interiors Ltd./Gianni Versace S.p.A, Airbus S.A.S.

160


jet

N

akon SAD i Evrope, privatni avioni se sve češće sreću u Rusiji, Indiji, Kini i sve je više biznismena, uspešnih preduzetnika, pop-zvezda i bogatih pojedinaca koji su spremni da plate i po nekoliko hiljada dolara po letu, ili da kupe privatni avion. Samo vrhunski kvalitet usluge i konkretne koristi koje nudi privatna avijacija mogu da objasne ovu pojavu. Pored toga, privatni avio-operateri stalno unapređuju svoje standarde, što njihovi korisnici umeju da cene. Fleksibilnosti tokom leta, avion i posada koji su u potpunosti posvećeni vama - samo su neke od prednosti privatnih aviona. Sem toga, možete fiksirati raspored letenja i destinacije prema ličnim potrebama, ili ih promeniti u toku samoga leta, a ukoliko kasnite - budite sigurni da avion neće krenuti bez vas. Sve su to pogodnosti od velikog značaja ukoliko ste krenuli da zaključite veliki i važan posao. Možete se u potpunosti posvetiti poslu tokom puta i pokazati samopouzdanje u pregovorima, bez žurbe i straha da će vaš sledeći let krenuti bez vas. Stalni i direktni letovi omogućavaju vam da stignete na više destinacija u samo jednom danu, bez brige o dužini letova ili njihovoj povezanosti. I naravno, u zemljama u razvoju, vaši operateri će zaobići sve birokratske probleme međuregionalnih putovanja i omogućiti vam da što lakše i na vreme stignete do konačne destinacije. Privatni avioni obezbeđuju vrhunsku udobnost za vreme leta, ekskluzivni servis, kabinu opremljenu u skladu sa vašim željama (nameštaj, TV, CD, DVD, itd), ketering koji u potpunosti odgovara vašem ukusu i uslugu koja će vam obezbediti i bocu omiljenog šampanjca, ukoliko je potrebno. Enterijeri pojedinih aviona, poput Embraerovog modela Linidž 1000 (Lineage 1000) mogu se podeliti na više zasebnih zona, omogućavajući poslovnim ljudima da istovremeno posluju, opuste se, ili uživaju u obroku. Zauzeti, poslovni ljudi umeju da cene takvo opušteno okruženje tokom leta jer im ono omogućava da na krajnje odredište stignu odmorni i da u potpunosti budu spremni da obavljaju i zaključuju važne poslove.

Fleksibilnosti tokom leta, avion i posada koji su u potpunosti posvećeni vama samo su neke od prednosti privatnih aviona. možete fiksirati raspored letenja i destinacije prema ličnim potrebama, ili ih promeniti u toku samoga leta, a ukoliko kasnite budite sigurni da avion neće krenuti bez vas. Sve su to pogodnosti od velikog značaja ukoliko ste krenuli da zaključite veliki i važan posao. Privatnost i efikasnost su još neke od prednosti privatnih aviona. Posade privatnih aviona imaju klauzule o poverljivosti i time se obavezuju da će čuvati tajne i poslovne informacije vezane za vaš put i za osobe koje putuju sa vama. Pored toga, posebna usluga na aerodromima, kao i posebni terminali i saloni za privatne avione, obezbeđuju potpunu privatnost pre i nakon leta. Tokom leta možete raditi i voditi poslovne razgovore sa kolegama u privatnosti, što nije u potpunosti moguće na komercijalnim letovima zbog pristustva ostalih putnika. Imajući to u vidu, pojedini privatni avio-operateri omogućavaju održavanje većih sastanaka u prostranim kabinama svojih aviona kao što je npr. Galfstrim G200 (Gulfstream G200), tokom ili nakon leta, ukoliko nemate adekvatan prostor za sastanke tokom boravka na određenoj destinaciji. I naravno, svi privatni avioni su opremljeni najsavremenijom opremom, telefonima, faks-mašinama i imaju internet konekciju. Zahvaljujući rigoroznim treninzima i redovni testovima, biznis avijacija je veoma pouzdana i sigurna. Kada su u pitanju privatni avioni, bezbednosni standard je često i viši i u odnosu na neke vodeće komercijalne avio-kompanije. Privatni avioni se prave po najvišim standardima, a kompanije koje ih održavaju prate stroge planove servisiranja. ›

161


jet

broja putničkih sedišta, kao i dužini leta. Izbor privatnih aviona je veliki: od vema laganog Hondadžeta (Hondajet) - (oko 3.5 miliona dolara, distancom letenja od 2.592 km i 6 putničkih mesta), preko Pilatus PC-12 (oko 3 miliona dolara, opsegom letenja od 2.720 km, 6 putničkih mesta i brzinom od 500 km/h) do najnovijeg Falkona 7x (Falcon) - (od 40 miliona dolara, opsegom letenja od 10.554 km i brzinom od 0.87 maha). Kao rezultat svega, vi i vaša kompanija, uz pravi izbor letelice za vaše potrebe, možete ostvariti uštedu novca potrebnu za svakog putnika pojedinačno u odnosu na cene letenja kod komercijalnih avio-kompanija. Pored toga, i potpuno van očekivanja, svega 14% korisnika privatnih aviona u SAD su poslovni ljudi iz samoga vrha kompanije, što govori o tome da su privatni avioni postali korisno sredstvo za rad i smanjenje troškova (smeštaj zaposlenih, efikasnost u radu, taksi prevoz i slično). Privatna avio-industrija cveta zahvaljujući proizvođačima i njihovim operaterima. S jedne strane, vrhunski proizvođači daju sve od sebe da dizajniraju što ekonomičniji avion, pri tom ne štedeći na luksuzu, dok s druge strane, privatni avio-operateri daju sve od sebe da vam omoguće što bolju uslugu, da se prilagode vašim željama i učine vaše putovanje što opuštenijim i efikasnijim. Sa pojavom novih moćnih ekonomija poput Kine, Rusije i Indije, gde su rastojanja ogromna i gde nekada ne postoji potrebna infrastruktura za komercijalne letove, nema sumnje da će pojava novih i bogatih poslovnih ljudi napisati novu stranicu u istoriji privatne avijacije. Nemojte kasniti, budite deo toga!

Ušteda vremena i izbegavanje čestih problema na aerodromima su, takođe, veoma važni. Ne morate uvek koristiti velike aerodrome na kojima je često gužva, već privatnim avionom možete sleteti na bilo koji drugi manji, obližnji aerodrom koji je otvoren za privatne letove. Na primer, istraživanje pokazuje da je preko 2.000 aerodroma širom Evrope i oko 5.400 aerodroma u SAD otvoreno za privatne avione, u odnosu na svega 200 aerodroma u Evropi i 565 u Americi koji su otvoreni za komercijalne letove. Kina, na primer, ima oko 140 aerodroma otvorenih za privatne avione, dok komercijalne kompanije mogu koristiti daleko manji broj aerodroma. Istraživanja pokazuju da korišćenjem privatnog aviona poslovni čovek može da uštedi do četiri sata vremena provedenog u putovanju i da ima osam sati produktivnog vremena za rad tokom putovanja. Lak i brz pristup autom i potpuna asistencija tokom čekiranja kao i pojednostavljena procedura ukrcavanja i poletanja (najčešće ne duža od 20-ak minuta), još su neke od prednosti manjih aerodroma. Konačno, korišćenje manjih aerodroma i privatnih aviona nosi sa sobom i manje vremenskih ograničenja koja nameću veliki aerodromi i komercijalne avio-kompanije. Naravno, ponekad se može desiti da dođe do odlaganja leta zbog vremenskih ili drugih faktora koji ne zavise od privatnih aviona i privatnih avio-prevoznika. Za razliku od komercijalnih prevoznika, posada privatnog aviona će ostati na čekanju kako bi omogućila što brže poletanje nakon promene nepoželjih uslova. Zahvaljujući velikom broju modela privatnih aviona i njihovoj profitabilnosti, danas je moguće nabaviti letelicu koja u potpunosti odgovara vašim potrebama i potrebama kompanije u smislu budžeta,

162


jet

Danas je enterijer privatnog aviona moguće u potpunosti prilagoditi potrebama kupca. Veliki broj kompanija nudi unikatna dizajnerska rešenja koja uključuju dnevne boravke, radne kabinete, sale za sastanke, pa čak i mini bioskopske sale, saune i džakuzi kade za opuštanje. Odnedavno i poznati svetski modni brendovi nude svoja rešenja enterijera, pa tako svoj avion možete opremiti u ateljeu Versaćea, Hermea ili Lagerfelda. levo: Nekoliko rešenja firme Pegasus iz Velike Britanije za Boeing 787-9 Dreamliner koja uključuju bioskop, salon sa bibliotekom, spavaću, radnu i dnevnu sobu. gore desno: enterijeri studija Versaće i kompanije TAG Aircraft Interiors iz Milana za avion Gulfstream G550 sa prepoznatljivim meandrima, glavama meduza i drugim motivima karakterističnim za ovaj brend.

163


SC Ušće

NOVI CENTAR

GRADA Godinu koja je iza nas JE BILA VEOMA USPEŠNA ZA SC UŠĆE. rUKOVODSTVO SE TRUDI da prati trendove, konstantno analiziraJUĆI tržište I potrebe posetilaca, KAKO BI IM SE dodatno približilO kroz različite akcije I SADRŽAJE. Blog je, čini se, neizostavan deo komunikacije jedne kompanije, koja želi da obuhvati sve kanale komunikacije. U saradnji sa našim poznatim modnim blogerkama Vanjom Milićević i Jelenom Karakaš, ljubiteljima našeg Centra pružili smo jedinstveno sredstvo informisanja o našoj ponudi, ali i izvor zabave. Čitaoci tako na jednom mestu mogu da se informišu o svemu što im nudi naš Centar, ali i da pročitaju zanimljivosti iz raznih oblasti kao što su lajfstajl, moda, gastronomija, umetnost. Inspiracija je uvek tu, na dohvat ruke, samo je potrebno da uđete u Centar. MOGUL: Kada bi došla javna, uticajna dama, modni mogul sa naših prostora u SC Ušće, šta biste preporučili njoj, ili bilo kojoj osobi koja ima istančan ukus i prefinjene modne navike? Naš Centar je poznat po raznolikoj ponudi garderobe, obuće i modnih aksesoara za svačiji ukus, ali i džep. Zastupljeni su kako svima pristupačni brendovi, tako i prodavnice sa „high end“ artiklima. U takvim mogućnostima sigurno bi pronašla kombinaciju koja zadovoljava i najstrože kriterijume, a usput može i da popije dobru kafu. MOGUL: Pored garderobe, restorana i obuće, u SC UŠĆE imate i odlične parfimerije koje nude najnovije linije parfema. Da li je SC UŠĆE dovoljno prepoznatljiv i po toj ponudi elitnoj ciljnoj grupi u našoj zemlji? Parfimerije u našem Centru poznate su po širokoj ponudi, praćenju trendova kada je kozmetika u pitanju, ali i po obučenim prodavcima koji umeju da posavetuju svakog kupca pri odabiru proizvoda. Takođe, parfimerije nude i česte promocije kada dame i gospoda mogu da isprobaju željene parfeme i kozmetiku, kao i da ih kupe po sniženim cenama.

razgovoru za magazin MOGUL, Aleksandra Janković, PR i Communication Manager SC UŠĆE govori o protekloj godini i uspesima ovog šoping centra. MOGUL: Kako ocenjujete poslovnu godinu iza nas, šta biste izdvojili u radu šoping centra UŠĆE? Godinu koja je iza nas možemo da ocenimo kao uspešnu. Trudimo se da pratimo trendove i konstantno analiziramo tržište, kako bismo osetili potrebe naših posetilaca i dodatno im se približili kroz različite akcije. U ovoj godini poseban napredak ostvarili smo na polju digitalnih komunikacija, napravili smo naš blog, organizovali prvo UŠĆE okupljanje tviteraša, a osim postojećih društvenih mreža, sada imamo i veoma posećene naloge na popularnim mrežama Instagram i Pinterest. Posebno smo ponosni na našu UŠĆE SC aplikaciju za pametne telefone sa 3D interaktivnom mapom, koja vas doslovno vodi kroz ceo centar. MOGUL: Kakve novitete planirate za 2014. godinu u svom radu? Novine u radu i poslovanju su neophodne kako biste održali korak sa konkurencijom, ali i trud da budete korak ispred ostalih. Kao i do sada, trudićemo se da pružimo najatraktivniju ponudu proizvoda i usluga, ali i mnoštvo zabavnih, edukativnih i humanitarnih sadržaja. Takođe, planiramo i dalje razvijanje naše onlajn zajednice, druženje sa poznatim ličnostima, kao i rad na mnogim ekološkim i humanitarnim projektima na nivou lokalne zajednice. MOGUL: Recite nam nešto o modnom blogu na sajtu sc ušće; da li ste zadovoljni posetom i uticajem koji vaše blogerke imaju u modnom svetu?

164


fashion

165


garden

166


garden

ZIMSKE BAŠTE DATIRAJU IZ PERIODA IZMEĐU 17. I 19. VEKA KADA EVROPSKO PLEMSTVO I ARISTOKRATIJA PODIŽU OBJEKTE U KOJIM UZGAJAJU TROPSKO I SUPTROPSKO BILJE. VREMENOM OVI OBJEKTI POSTAJU SVE KOMPLEKSNIJI I LUKSUZNIJI, A NEKI OD NJIH PREDSTAVLJAJU PRAVE MALE ARHITEKTONSKE DRAGULJE. tekst: Aleksandar Stanković, foto: Maxwell Hamilton /Flickr, Fine Glass Buildings Limited, Gordon Beall/ Patrick Sutton Architects, Anthony J. Musso architects, Tanglewood Conservatories Inc, Vale garden houses, Londononfoot.net, Wolfgang Staudt/Flickr

I

Iako priča o zimskim baštama počinje još u antičkom Rimu (gde su građeni tzv. speculariumi pokriveni poluprozirnim liskunom), prve prave zimske bašte podižu se u Evropi tokom 16. veka, kako bi se u hladnom podneblju sačuvalo novo i egzotično bilje koje istraživači donose iz tropskih predela. Prva praktična staklena botanička bašta - „Hortus botanicus“ je nastala u Holandiji 1599. godine u sklopu Lajdenskog univerziteta. Podigao ju je francuski botaničar Žil Šarl kako bi u njoj gajio lekovito i drugo tropsko bilje potrebno za spravljanje lekova. Međutim, moderne zimske bašte, onakve kakvim ih danas poznajemo, počele su da se zidaju pre oko 300 godina. Prvobitno pravljene uz plemićke dvorove i kuće imućnih ljudi, ove bašte se vremenom, uporedo sa razvojem nauke, tehnike i botanike, sve češće sreću i pri univerzitetima.


garden

U Britaniji ove građevine često nazivaju „konzervatorijumima“ (od lat. conservare – čuvati) jer se u njima čuvaju biljke, dok se u Francuskoj i Italiji podižu „oranžerije“ i „limunarije“ za uzgoj pomorandži i limunova, ili „pinerie“ – u kojima je uzgajan ananas. Zimske bašte su u početku bile proste pergole podizane kako bi se zaštitile osetljive biljke i drveće, da bi kasnije, posebno u viktorijanskom periodu u Engleskoj, evoluirale u kompleksne, veličanstvene strukture od metala i stakla – onakve kakvim ih viđamo i danas u privatnim vrtovima, javnim parkovima i botaničkim baštama širom sveta. Devetnaesti vek u Engleskoj je bio zlatno doba zimskih bašti, a moda gajenja sobnog cveća koja je upravo tada otpočela, može se lako objasniti. Naime, sobno cveće je predstavljalo veliku novinu. Pre 1830. godine, tipične kolonijalne kuće su bile mračne i hladne za gajenje biljaka. To se promenilo sa dolaskom „doba tehnologije“ i inovacijama koje ono donosi. Menjaju se vremena, način života i kuće postaju drugačije: prozori su sada veći i jeftiniji za nabavku, stakla su kvalitetnija, sobe su osunčanije, a otvorena ognjišta zamenjuju peći. Kuće postaju udobnije, kako za ljude - tako i za biljke. U isto vreme, menja se i stil života. Viktorijansko doba uvodi u modu romantične šetnje, piknike, čajanke na otvorenom, zanimanje za botaniku, pravljenje herbarijuma i sl. U toku je bilo i obimno istraživanje sveta flore i retke biljke iz udaljenih krajeva sveta stižu u Evropu. Počinje i kultivacija retkih biljaka na gotovo industrijskom nivou. Nove vrste se uzgajaju u staklenicima i prodaju putem poštanskih porudžbina. Kataloško naručivanje sobnog cveća je bilo široko popularisano od strane ženskih časopisa. Ovi časopisi, koji su preplavili britansko tržište u 19. veku, bude interesovanje za botaniku i nauku generalno. Kućne biljke postaju veoma tražene, ali one su više nego prolazna moda i „stvar ukusa“ – one predstavljaju i moralno pitanje viktorijanske kulture koje propagira „lepotu prirode koja vodi društvo ka napretku, moralnoj ispravnosti i spasenju“. Za popularnost zimskih bašti zaslužna je i jedna arhitektonska inovacija koja se pojavila u ovo doba, a to su tzv. erkeri koje je prvi napravio američki arhitekta Aleksander Džekson Dejvis. Ova izbočena staklena proširenja na fasadama kuća bila su idealna za gajenje biljaka jer su obezbeđivala izbalansiranu klimu sa umerenom temperaturom i dosta svetlosti. Pored toga, veća vlaga u erkerima, u odnosu na ostatak kuće, bila je odlična za tropske biljke koje zahtevaju vlažniji vazduh. Erkeri postaju sastavni deo viktorijanskih kuća i bivaju sve prostraniji. Od veoma jednostavnih i skromnih proširenja sa velikim prozorima okrenutim ka jugu, nastaju sve složeniji i spektakularniji prostori, a širi

na strani 166: detalj konzervatorija, Sionski park, London; na strani 167: detalj slike Frensisa Banemena „U staklenoj bašti“, 1883. i savremena zimska bašta. gore i na stani desno: viktorijanski „konzervatoriji“ predstavljaju preteču savremenih zimskih bašti. Nakon prekida u izgradnji početkom II svetskog rata, arhitekte ih ponovo uvode u modu 70-ih godina 20. veka.

168


garden

se i asortiman biljaka koje postaju dostupne. U stvari, poreklo većina današnjih sobnih biljaka može se pratiti do viktorijanskog perioda. Neke od omiljenih sobnih biljki u to vreme bile su: jasmin, različite vrste paprati i heliotropa, abutilon, aspidistra, sobni javor, fuksija, kaktusi, različite vrste palmi i, naravno, citrusno voće i začinsko bilje. Zimske bašte tokom vremena, pored osnovne funkcije gajenja sobnog bilja, dobijaju i druge sadržaje, pa se sve češće koriste za zabavu, opuštanje i različite socijalne događaje. Razvijaju se kako u funkcionalnom, tako i u estetskom smislu i postaju prava mala remek-dela arhitekture, otvarajući mogućnost da se slobodno vreme provede u lepom, osunčanom ambijentu i da se uživa u prirodi na prostoru zaštićenom od vremenskih nepogoda. Zimske bašte su postale važan statusni simbol aristokratije i način na koji su imućni pojedinci pokazivali svoje bogatstvo, ali

U zimskoj bašti, 1879. Eduar mane, Nacionalna galerija, Berlin

Dama u zimskoj bašti sa ružama, 1900. BenDŽamin HOTON, privatna kolekcija

U zimskoj bašti (poznata i kao Rivalke), 1875. džejms tiso, privatna kolekcija

Scenografija slike je zimska bašta u vlasništvu Ota Rozena, u ulici Amsterdam u Parizu, koju je Mane koristio kao svoj slikarski studio tokom devet meseci 1878. godine. Ovaj dvostruki portret modernog i aktraktivnog para visokog društevenog ranga prikazje Žilmeove - Maneove prijatelje, okružene tropskim biljem. Slika je prvi put prikazana na Pariskom salonu 1897. i izazvala je pravu buru kritika.

Bendžamin Hoton je bio engleski slikar koji je studirao kod Ser Hjuberta Von Herkomera - poznatog britanskog slikara, kompozitora i filmskog režisera. Iako je slikao uglavnom pejzaže, na ovoj slici prikazuje žensku figuru u zimskoj bašti, na izložbi cveća, među ružama, okupanu sunčevom svelošću koja se probija kroz spuštene zastore.

Džejms Tiso je uživao u elegantnom životu svoje pariske vile od 1868. sve do izbijanja Francusko – pruskog rata 1870. godine. Iz njegovog šik doma pružao se fantastičan pogled na „paradu“ pešaka i kočija sa konjima na ulici De Limperatris. Među bogatim zasadom svoje zimske bašte, Tiso često slika lepe pariske dame, obučene po poslednjoj modi.

i važan deo stambenog prostora i mesta za okupljanje porodice i prijatelja. U njima se organizuju čajanke, večere i druga dešavanja. Bili su to ekstravagantni prostori prožeti romantikom, oplemenjeni fontanama i kavezima sa pticama. O popularnosti koju su ove bašte uživale tokom 19. veka govori i činjenica da su bile inspiracija slikarima i česta tema na platnima impresionista i ekspresionista. Neka od poznatih remek dela Monea i Tisoa prikazuju žanr scene u ovim baštama. Duh viktorijanskog doba živ je i danas, s tim što staklene bašte više ne viđamo samo po kućama bogatih ljudi - one sve više postaju standardni deo savremenog domaćinstva. Bilo da su u pitanju zastakljene lođe, terase, tremovi ili baštenske kućice - ovi prostori obezbeđuju vezu sa okruženjem i prirodom. Za razliku od vlasnika iz prošlosti, ljudi se danas sve više raduju vremenu koje u miru i tišini mogu da provedu među saksijskim

169


garden

cvećem i biljem. Pored toga, ove staklene konstrukcije se sada koriste za proširenje prostorija kao što su dnevne sobe ili trpezarije, a njima se natkrivaju prostori poput bazena, solarijuma ili teretana. U njima su ponekad smeštene radne sobe, slikarski ili vajarski ateljei. Uporedo sa kućnim staklenim baštama razvijaju se i oranžerije, kao i veliki staklenici pri botaničkim baštama i parkovima. Od prve, jednostavne oranžerije podignute 1545. godine u Padovi, ovaj vid staklenih bašti je prešao dugačak put do raskošnih građevina 19. veka, ispod kojih su smeštani čitavi mali parkovi. Oranžerije su po prvi put predstavljene engleskoj publici 1628. godine u časopisu „Paradisus di Sole“, a u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji su postale popularne nakon završetka Osamdesetogodišnjeg rata 1648. godine. Pomorandže i limunovi se u 17. veku sve češće sreću na trpezama bogatih porodica, pa trgovci počinju da uvoze velike količine sadnica citrusnog voća i drugog egzotičnog bilja poput narova, banana i ananasa. Zbog toga oranžerije bivaju sve veće, luksuznije, dobijaju više površina pod staklom, a dodaju im se i peći radi održavanja optimalne temperature. Godine 1617. sazidana je oranžerija pri palati Luvr u Parizu, a 1684. i oranžerija u Versaju. Podignuta za kralja Luja XVI, Versajska oranžerija mogla je da primi čak 3.000 saksija pomorandžinog drveta i bila je najveća oranžerija toga doba na svetu. Veličina i impozantnost ove oranžerije bila je nenadmašna sve do 19. veka i razvoja savremenih konstruktivnih sistema od čelika i stakla. Gotovo da nije bilo većeg grada i imućne porodice u tom periodu od hladnog severa Evrope do juga koja nije imala svoju oranžeriju. Pored citrusnog voća, u njima se sada gaji kafa, ananas, breskva, kaktusi i orhideje. U okviru „Peterhofa“ - carske palate Petra Velikog, podignuta je oranžerija koja danas služi kao restoran, a porodica Šermentjev uživala je u svojoj „Velikoj kamenoj oranžeriji“ na svom imanju u Kuskovu kod Moskve. Poznate oranžerije su se nalazile i u sklopu bečkih palata „Šenbrun“ i „Belvedere“ i danas se koriste kao koncertne dvorane. U Nemačkoj u Sansusiju kod Potsdama - Fridrih Veliki, kralj Pruske (koga su još nazivali i „romantikom na prestolu“), podiže impresivnu oranžeriju - zamak „Oranžerišlos“. U Engleskoj je u sastavu parka Kensingtonske palate podignuta oranžerija koja se danas koristi kao kafe. Iako se oranžerije danas više ne grade po Evropi, ovaj naziv je ostao odomaćen na zapadu za veće zimske bašte pri kućama u koje se može smestiti visoko bilje ili drveće. Prva zimska bašta monumentalnihi proporcija podignuta je 1840. godine u Čarlsvordu

gore: savremene zimske bašte se i dalje rade od drveta ili čeličnih profila, ispune su od termoizolujućeg stakla, a prisutni su i savremeni materijali poput PVC profila, dok se umesto stakla često koriste polikarbonati poput Lexan-a. Kada je reč o dizajnu zimskih bašti i dalje dominira stil koji podseća na staklenike viktorijanske ere.

170


garden

171


garden

po projektu arhitekte Džozefa Pakstona koji je zaslužan za neke od najspektakularnijih staklenih objekata toga perioda. Ukidanje poreza na staklo u Engleskoj i revolucija u proizvodnji čeličnih konstrukcija omogućila je arhitektama da lakše i jeftinije realizuju svoje ideje. Sa druge strane sve veći broj bogatih industrijalaca pomaže podizanje velikih javnih staklenika i oni postaju dostupni široj javnosti. Većina evropskih gradova dobija svoje javne staklene bašte krajem 19. veka i one se pretvaraju u prave male zabavne parkove, pa se u njima, pored egzotične flore, sve češće sreću i životinje. Krase ih bazeni sa džinovskim lokvanjima uvezenim iz Amazonije, grotoi, lavirinti od živice i druge atrakcije. Velike staklene građevine poput čuvene „Kristalne palate“ (napravljene za Veliku izložbu 1851. godine u londonskom Hajd parku), imale su restorane, kafeterije, prodavnice, pa čak i pozorišta. U nekima od njih su se održavali koncerti i izložbe cveća. Jednom rečju - to su bile preteče velikih savremenih šoping centara. Od velikih staklenih bašti toga perioda, po lepoti se posebno ističe „Kuća palmi“ u Londonskoj kraljevskoj botaničkoj bašti Kju, kao i „Veliki konzervatorij“ u Sionskom parku na obali Temze koji se zbog svoje lepote i gracioznosti često koristi kao scenografija za filmove i muzičke spotove.

gore: Veliki konzervatorij, Sionski park, London, delo Čarlsa Faulera; sredina, naniže: Palata Oranžerišlos, park Sansusi, Nemačka i Oranžerija porodice Šermentjev u Kuskovu kod Moskve; desno: „Kuća palmi“ u Kraljevskim botaničkim baštama Kju, London.

172


art

MITJA BOKUN fashion & lifestyle illustrations A native of Slovenia, Mitja Bokun has been drawing since childhood. Although he studied IT and Logistics formally, he is a self taught illustrator. He began illustrating professionallly in 2009 and his work can be seen around the world. text and photo: Courtesy of Mitja Bokun

photo above: portrait of the man from the series „Man, man, man“ page 175: Andrej Pejic - Fashion illustration portrait by Mitja Bokun

H

e illustrates for several Slovenian magazines including Reader’s Digest Slovenia, Elle Slovenia, Finance Trends Magazine and pHARMONIA (awarded for World best medical publication) and Scene in NY Magazine. Mitja also participates in the organization of Slovenia Fashion Week (create visual image of Fashion Week, fashion illustration workshop and workshop with Illustrator Masha Karpushina) as well as collaborations with other artists and photographers on projects for companies like Lenovo with Matjaž Tanèiè (2013 Sony Award winner for best 3D photographer) where his work was seen at their corporate exhibition in Beijing and on their company website. His work aslo includes collaboration with fashion designers where he illustrates everything from graphics for garments to

174


fashion

175


art

right: Jean Paul Gaultier - Fashion illustration portrait by Mitja Bokun pages 176, 178, 179: men portraits from the series „Man, man, man“ page 180: portrait of the fashion designer Vera Wang- Fashion illustration portrait, Mitja Bokun

illustrations that compliment photography in lookbooks . He collaborate with Slovenian/Serbian fashion Brand JSP and Slovenian Designer Sanja Grciæ. In Februar 2013 he was backstage illustrator at Vivianne Westwood Red Label show on London Fashion Week. He was also selected in top 10 illustrators from Hunger TV (Rankin) and was invited by Mirko Iliæ and had lecturing about fashion illustration on SVA (School of Visual Art) in NY. Latest projects was creating shop windows for biggest fashion store in Ljubljana where he illustrated more than 70 m of windows, design T-shirt for Diane’s Pernet ASVOFF Tokyo and he is invited to design visual for skies. Always illustrating and always passionate about his work, Mitja turns out upwards of 500 illustrations per year. He loves what he does and can’t think of a better way to spend his days, meanwhile he is also owner and editor of Fashion/art magazine Reserved Magazine, where he collaborate with artists like Milton Glaser, Giles Deacon, Richard Dupont, Peter Strongwater, Mirko Iliæ and many many others. Exhibitions: - 3 exhibitions in Kranj 2011 - Exhibition in Ukraine (Rivne, Odessa) - Paris Art/Georgia - january 24th 2014 - Georgia - 2014

176


art

178


art

179


art

180


beauty

AVON Kolekcija šminke inspirisana luksuzom za savršenu negu

L

uksuz, tako mala reč velike snage, stalno mami uzdahe i pokreće maštu. Žene su od davnina volele da budu glamurozne, da pokažu svoju novu ogrlicu i ponosno prošetaju u elegantnoj crnoj haljini ručne izrade, ukrašenoj dragim kamenjem. Veliki, upadljivi komadi nakita, odevni predmeti visoke Pariske mode, umetnička dela poznatih slikara ili skupocena flaša vina starog 150 godina oduvek su bili simboli društvenog statusa i prefinjenog ukusa. Biseri kao sinonim klasičnog stila, večni dijamanti ili masivne zlatne ogrlice i danas neumorno privlače poglede svih prisutnih na gala večerama, svečanim koncertima, kao i na ulicama mondenskih letovališta. Nažalost, sav taj sjaj i raskoš često su važniji od onoga što čovek nosi u sebi. Bogatstvo, ekstravagantnost i prestiž dobijaju status ljudskih kvaliteta i bacaju senku na sve one tradicionalne vrednosti, čistotu i magičnost duhovnog sveta. Neretko se prepustimo i lako zaboravimo da je lepota jednostavna i da živi u svima nama. Svaki naš dan, susret dodir i osmeh su pravi izvori snage i energije koja nas bodri da idemo napred i budemo bolji.

Kompanija Avon je i ovaj put našla najbolji put da nas na to podseti Luxe kolekcijom šminke koja otkriva lepotu na pravi način. U susret zimskim čarolijama ova kolekcija će izazvati pravu kozmetičku revoluciju i učiniti da tvoj izgled postane tvoj luksuz. Specijalne kombinacije vrhunskih sastojaka obećavaju ljubav na prvi pogled. Savršen svilenkast, blistav izgled i teksturu koja prati vizualni efekat sad su na dohvat ruke. Avon uzbudljivo predstavlja make up senzaciju za novu sezonu, uz koje će vaša lepota zasijati na potpuno novi način. Karmini različitih nijansi i neodoljiva paleta senki za oči osvojiće okolinu, a tvoj osmeh i pogled će dobiti potpuno novi izgled. Luxe miracle tečni puder sa mineralima i česticama bisera učiniće kožu blistavom i ten ujednačenim. Uz elegantno pakovanje zlatkaste boje i miris koji odiše elegancijom bićeš uvek u centar pažnje, gde bi svaka žena htela da bude.

Za izgled od milion dolara i pravi detalji za svaku modnu zavisnicu! Probudi lepotu u sebi i priušti sebi luksuz! 181


home

Chez Coco

CHANEL Pariski dom Coco Chanel u ulici Cambon br. 31 tekst: Aleksandar Stanković, foto: Flickr

Koko Šanel je bila poznata po svom stilu, eleganciji i gracionznosti, a ništa manje se ne može očekivati ni od enterijera njenog stana u pariskoj ulici Kambon. Stan u broju 31, koji se nalazi iznad njene radnje, je ostao gotovo netaknut od smrti čuvene „mademoiselle“ 1971. godine.

K

oko je dolazila u stan preko sporednog ulaza iz pravca trga Vendom i hotela Ric (u kojem je imala svoj apartman), dok su gosti i posetioci ulazili preko glavnog ulaza, koji iz ulice Cambon vodi u prostrani foaje u kojem je održavala modne revije. Do samog stana na spratu se stiže preko zavojitog stepeništa koje je dizajnirala ona sama. Zidovi stepeništa su obloženi ogledalima postavljenim tako da je Koko u njima, skrivena na gornjem spratu gde je niko ne vidi, mogla da posmatra reakcije publike na kreacije koje su nosile manekenke silazeći stepenicama ka foajeu. Ulazna vrata u stan su sakrivena iza zida od ogledala i sam ulazak u enterijer podseća na scenu iz „Alise u zemlji čuda“... iza vrata od ogledala su nova i nova ogledala, mnoštvo ogledala od kojih svako reflektuje ono drugo u sebi stvarajući beskrajne perspektive. Sam stan je neverovatna (i za ono vreme smela) mešavina stilova, boja, materijala i sušta suprotnost njenim minimalističkim kostimima jednostavnog kroja u crnoj i beloj boji. Tu se može videti stolica u stilu Luja XV na modernom tepihu, dve lampe u stilu art-decoa u kombinaciji sa lusterom iz 18. veka, kao i orijentalni komadi nameštaja poput paravana sa zlatnim intarzijama pokraj italijanskih ogledala. Ali, Koko je imala izuzetan talenat za kombinacije - kakav može imati samo osoba sigurna u sebe i sopstveni ukus. Enterijer njenog doma prestavlja, kako je sama nekada govorila, „odraz njene duše“, a u ovom slučaju to je i odraz njene estetike i duha jedne istinski savremene žene. Svuda su svedočanstva onoga što je bila, onoga što je imala i onoga što je izgubila. Na policama stoje tomovi knjiga - uspomene na njenu prvu ljubav Artura (Boja) Kapela, britanskog plejboja i industijalca koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1919. godine (upravo u ono vreme kada ju je izdao oženivši drugu). Na klub stolu, ispred velike bež sofe od antilopa (sa ukrasnim jastucima proštepanim poput njenih čuvenih tašni) stoje dve zlatom optočene kutije koje joj je poklonio Vojvoda od Vestministera, drugi Englez kojem je poklonila srce, ali čije prezime nikad

182


home

nije nosila. Na zidu je ikona koju joj je poklonio čuveni ruski kompozitor Igor Stravinski, sa kojim je imala mnogo više od prijateljstva. Najdirljiviji od svega je blistavi veliki salon u kojem je „mademoiselle“ zabavljala neke od najslavnijih ljudi 20. veka poput Pikasa, Dalija, Koktoa, Sergeja Djagiljeva i Čerčila, a ipak je na kraju u njemu ostala sama okružena parovima različitih životinjskih skulptura, koje su joj bile svojevrsni talismani. Bronzani jelen i košuta, u gotovo prirodnoj veličini, sa kopitima utonulim u meki tepih stoje ispred kamina, a par japanskih jelena od bojenog metala u manjoj veličini stoje pored sofe. Dve kamile krase stočić uz garnituru za sedenje, a dve ljubavne ptice od bisera sede na ljuljašci zatvorene u malom ukrasnom kavezu. Dva

porcelanska konja postavljena su sa svake strane starog mutnog ogledala, dok dva zlatna andirona stoje u praznom kaminu. Sve je u paru, pa čak i figure lavova koje je Koko skupljala jer je rođena u znaku lava - avgusta 1883. godine. Verovala je u isceljujuću moć kristala pa je u usta figure žabe postavila kristale koji su joj, kako je verovala, donosili ljubav, sreću, novac i zdravlje. Tu su i dve velike kristalne kugle koje stoje pored kutije sa modelom ruke (koju joj je poklonio čuveni vajar Đakometi), a sobu osvetljava veliki kristalni luster, (koji je sama dizajnirala), na kojem su skriveni njeni inicijali „G“ kao Gabrielle, duplo „C“ - njen zaštitni znak i broj “5” – njen srećni broj. › Ni oktogonalna ogledala na zidovima (takođe u paru), nisu slučajnost.

183


home

Naime, pariski trg Vendom je u obliku oktogona, a baš takvi su i zatvarači na bočicama parfema „Chanel No.5“. I pre nego što je mala Gabrijel Šanel „postala velika“ Koko Šanel - znala je šta znače samoća i osećaj napuštenosti, pa je tako svedočanstvo na njeno nesrećno detinjstvo, provedeno u katoličkom sirotištu, ostavilo pečat i na njen pariski dom. Na sekretaru (na kojem je skicirala svoje modele) i dan-danas stoji zlatno raspeće pored špila tarot karti (otvorenog na karti broj 5 sa slikom drveta), baš onako kako ih je ona ostavila januara 1971. godine. Raspeće i tarot karte - bila su to dva mistična i veoma različita simbola koja su dala obrise njenoj životnoj priči i ikonografiji. Njena pasija prema orijentalnoj umetnosti se ogledala i u lakiranim kineskim paravanima (sa bogatim intarzijama), koji su sakrivali vrata jer je „Mademoiselle Chanel“ - kako Odil Babin, kustos kuće Chanel kaže: „mrzela vrata“ - nadajući se da će „postavljanjem paravana ispred njih duže zadržati goste“. Neki od paravana su ukrašeni motivima sa cvetom kamelije (koji su za nju simbolizovali čistotu i dugovečnost) i biće čest motiv na njenim broševima i nakitu. Tu su i mnogobrojni snopovi pšenice, poput onoga na postolju stočića kraj

kamina, koji su za nju bili simboli „beskrajne kreativnosti“, prosperiteta i neka vrsta amajlije koju je kasnije preuzeo Iv Sen Loran. Stan u ulici Kambon nema spavaću sobu jer ga je legendarna modna kreatorka koristila samo za rad i zabave. Spavala je u svom apartmanu u hotelu Ric, a nije želela ni da joj mirisi iz kuhinje kvare atmosferu - pa stan nema ni kuhinju. Volela je miris parfema u njenom okruženju, pa je svakog jutra iz hotela zvala telefonom salon u prizemlju, da ih obavesti da dolazi, kako bi oni imali vremena da isprskaju foaje njenim omiljenim parfemom – „br. 5“. Pažljivo restauriran i održavan, njen dom danas, izgleda gotovo isto kao i pre 40-ak godina, pružajući nezaboravno iskustvo posetiocima koji ga mogu videti baš onakvim kakvim ga je ona videla nekada. Samo dva komada nameštaja su dodata naknadno, posle njene smrti: fotelja tapacirana svilom (u kojoj ju je fotografisao čuveni Horst) i jedna mala hoklica (koju je Koko koristila dok je nadgledala probe kostima). Prostor stana se i danas povremeno koristi za specijalne prilike i fotosešne, a kažu da ga često posećuje i Karl Lagerfeld kako bi u njemu pronašao inspiraciju.

184


intermezzo

The Whimsical World of Les Lalanne Les Lalanne are an artist duo comprising married couple François-Xavier Lalanne and Claude Lalanne - known for their animal-motif sculptures and furniture.

S

ince the early 1960s, when Claude and the François-Xavier Lalanne began making art alongside each other, the couple's complementary output has epitomized a luxurious French eccentricity. Celebrated for translating flora and fauna into quirky yet elegant sculpture and furniture, they have been championed by chic tastemakers from Yves Saint Laurent and Jacques Grange to Serge Gainsbourg, Coco Chanel. Most of the animals in the “Les Lalanne” portfolio hide a quirky little secret, from a seated ape protecting the safe built into his chest to a larger than life rhinoceros whose back lifts to reveal a desk. The Lalanne’s most famous creations are their signature curly haired sheep chairs, whose fans include fashion designers such as Tom Ford, Marc Jacobs and Valentino. Les Lalannes looked at art as a “fun house” and that their functional sculptures were intended to help eliminate the superfluous reverence of art.

185


FROM MALTA WITH LOVE A beauty editorial by FEDERICO PELTRETTI, freelance photographer from Silema, Malta exclusively for Mogul magazine

hair and make up: Tim Delen models: Pleunie Broekhuijse Amber Van Der Kruit agency: BM MODEL MANAGEMENT NL

186


event

EVENT

Hotel Falkensteiner, Belgrade, October 2014. foto: Zoran MirÄ?etić

192


event

193


in this issue... Jeep Fiat centar Bulevar Despota Stefana 12 11000 Beograd tel. 011/ 3030923

Glob Metropoliten Tours Makenzijeva 26 11000 Beograd tel. 011 / 2430852 glob@metropoliten.com

Alfa Romeo Fiat centar Bulevar Despota Stefana 12 11000 Beograd tel. 011/ 3030923

Hugo Boss Zmaj Jovina 18 ili Čika Ljubina 12 11000 Beograd tel. 011 / 2622081 zmaj.jovina2@movem.rs

Sun, moon & stars Nušićeva 35 11000 Beograd tel. 011/ 3030010 Kontak: Jasmina Perić

Hair lovers frizerski salon Gospodar Jovanova 2 11000 Beograd tel. 011 / 2910335 tel. 011 / 2910838

Hotel Falkensteiner Bulevar Mihaila Pupina 10k 11070 Novi Beograd tel. 011 / 2250000 reservation.belgrade@ falkensteiner.com

Confluence Property Management doo Beograd Bul. Mihajla Pupina 4 11070 Beograd, Serbia tel. +381 11 285 45 35

Best Western Prezident hotel Futoška 109 21000 Novi Sad tel. 021/ 4877444 reservation@prezidenthotel.com Hotel Metropol-Palace Bulevar Kralja Aleksandra 69 11000 Beograd tel. 011 / 3333111 fax. 011/ 3333300 www.metropolpalace.com Erste banka Milutina Milankovića 11b 11070 Novi Beograd tel. 0800201201 tel. 0607979000

SBS - INDIVIDUAL Bata Spasojević bataspasojevic@gmail.com www.bataspasojevic.com CORPUS 35+ Dragoljub Jovanović dragoljubj@gmail.com www.corpus35.com Aleksandar Stanković grafički dizajn stankovic.aca@gmail.com ALEKSANDAR LEVI prevodilac i novinar sasalevi@hotmail.com Carlsberg Srbija d.o.o. Proleterska 17 21413 Čelarevo

Restoran Bizu Andre Nikolića 1 11000 Beograd tel. 011 / 3692570 mob. 065 / 3692570 www.bizu.rs

GTC House Bulevar Zorana Đinđića 64A 11070 Novi Beograd LAGUNA Kralja Petra 45/VI 11 000 Beograd, Srbija tel. 011/ 71 55 063 fax. 011/ 71 55 085

Cafe Prive Njegoševa 63 11000 Beograd tel. 011 / 2447918 tel. 065 / 2447918 www.prive-cafe.rs Avon Cosmetics SCG d.o.o Bulevar Mihaila Pupina 165 g 11070 Novi Beograd tel. 011/ 2220000 Country Club Babe Milovana Milankovića 3 11000 Beograd tel. 011 / 8260077 info@cch-babe.com country-club-hotel-babe.com

DAS CHARMES vintage exchange Tkalčićeva 75a, 10000 Zagreb, Croatia tel: +385 1 466 615 mob: +385 91 1872 679 info@dascharmes.com www.dascharmes.com KATARINA ČUDIĆ jewellery artist and designer www.katarinacudic.com info@katarinacudic.com

Danijela Varda make up artist vardica10@hotmail.com Milan Josipović photographer mob. +381 64 30 99 417 www.greybox.rs FEDERICO PELTRETTI photographer Silema, Malta info@federicopeltretti.com www.federicopeltretti.com Nataša Krstić akademski slikar i teoretičar umetnosti, medija i mode tel. +381 11 303 55 30 www.natasakrstic.in.rs Ana Babić, viši konsultant za ljudske resurse PricewaterhouseCoopers d.o.o PwC Marketing & Communications Assistant Manager, PricewaterhouseCoopers d.o.o. Omladinskih brigada 88a, 11070 Belgrade, Serbia www.pwc.rs S.A.B. Serbian Association of Bodyguards Predrag Balcacanovic, president Operating license for over thirty countries ▪ All kinds of professional care mob: +381 62 325 125 Glavna 18 Zemun-Belgrade president@sabvip.org www.sabvip.org Marko Marinković, profesor sportskih nauka, menadžer i personalni trener Personal fitness studio „Fit Code“ Baba Višnjina 20, Vračar 11000 Beograd FRATELLI E AMICI Uzun Mirkova 4, 11000 Beograd tel. 011 / 303-6900 fratellieamici.com

lifestyle magazine Izdavač MOGUL LINE, Beograd e-mail redakcija@mogulline.com web www.mogulline.com Direktor Bata Spasojević Glavni i odgovorni urednik: Dragoljub Jovanović Urednici Bata Spasojević Dragoljub Jovanović Grafički urednik Aleksandar Stanković Lektura i korektura Sajonara Jovanović Marketing Slobodan Subotić Vesna Vukajlović Foto Milan Josipović MIlan Radovanović Saradnici Milica D. Jovanović Nataša Krstić Bratislav Mihailović Daniel Dudok Aleksandar Levi Marko Marinković Ana Babić Štampa AMD Sistem

EVICA MILOVANOV - PENEZIĆ rukavice mob. 063 / 247838 www.evica.inet.rs LILU FASHION SHOES, IDENTITY shop, Eurocentar, Makedonska 30, 11000 Beograd tel. 011 / 3373830 mob. 069 / 3284044

facebook.com/mogulserbia twitter.com/MOGUL_Serbia

Pisma, predloge i sugestije šaljite na: redakcija@mogulline.com

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

photo: Milan Josipović, styling: Bata Spasojević place: Country Club Babe make up: Danijela Varda, hair: Hairlovers, supervizor: D.J. models: Maja Latinović i Miša Nestorović Miša: košulja, prsluk BATA SPASOJEVIĆ Maja: jakna BATA SPASOJEVIĆ, nakit KATARINA ČUDIC, toka ELEONORA VEKIĆ, rukavice EVICA MILOVANOV - PENEZIĆ, obuća FRATELLI ROSSETI / BALDAN

646 MOGUL : lifestyle magazine / glavni i odgovorni urednik Dragoljub Jovanović. 2014. no. 3 (winter)- . - Beograd : Mogul line, 2013- (Beograd : AMD Sistem). - 30 cm Tromesečno ISSN 2334-7546 = Mogul COBISS.SR-ID 197291020


MOGUL 3  

Lifestyle Magazine redakcija@mogulline.com

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you