Page 1


obrada i prevod : Klub Brbljivica

PuÄ?ina 3. deo serijala SANJERENJE


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Drage naše evo nas i kod zadnjeg dela serijala SANJARENJE i nadamo se da će vam se ovaj deo svideti kao i prethodna dva. Na prevodu ove knjige zahvalile bih se našoj brbljivici Eni. Sliku je našla naša Sexy, a obrada Prstić.

VOLI VAS VAŠ KLUB BRBJIVICA: ŠEFIA, SEXY, VILA I PRSTIĆ


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 1 Cornish Coast Oktobar 1811 Na praznik Svetog Allana u malom selu Boocka Morrow, govorilo se da postoje devojke koje mogu da začaraju muškarce kako bi ih oni zavoleli i to samo sa jednim ugrizom, Allantide jabuke. Nessa Teague, je bila ćerka ktitora crkve Svetog Davida, tiha, poslušna vrsta devojke koja svojim roditeljima nikada nije zadavala probleme, nikada nije ni pokušavala da nekoga zavede. Nikada nije uzela ni izglancala Allantide jabuku. Nikada nije učestvovala u šarmiranju ili paganskim ritualima. Jednostavno nikada nije verovala u moć čarolije. Ali to je bilo pre nego što se Harry vratio. Nakon dvanaest dugih godina, tokom kojih je Nessa patila i čeznula, nikada nije zaboravila ni jedan trenutak koji je provela u njegovom društvu, kapetan Lord Harry Beck se vratio u Bocka Morrow. I nije uradila ništa, apsolutno ništa, kako bi ga osvojila. - Milostivi! - Njena majka je prošaputala, prilazeći blizu Nessi kako bi je sprečila da što sporije hoda, pokazavši prema visokom muškarcu u plavom kišnom kaputu. - Šta kraljev oficir radi u Bocka Morrow, hoda po selu kako on želi? Možda želi da mu neko prereže grkljan. - Nije muškarac pobunjenik, mama. - Nessa je utišala svoj glas u uzaludnoj nadi da će i majka učiniti isto. - On je iz Kraljevske mornarice, zar ne vidiš? On je Kapetan Beck. Vratio se. - Gospodin Herry Beck? - Njena majka je suzila pogled kako bi pogledala muškarca koji je polako hodao ulicama u selu. – Nikada ga ne bih prepoznala. On izgleda... Veličanstveno. Herojski. Povređeno. - ...izgleda dosta starije nego što bi trebalo. Da, zaista, to je Gospodin Herry. - Mama je spustila ruku sa poštovanjen. –Sigurno nije kao svoja braća. Videla sam mladog Viscount


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Redgrave sa markizom, u njegovoj kočiji na putu prema zamku Keyvnor. Lepa figura mladog čoveka. Da. Nessa nije mogla skinuti oči sa njega, bojeći se da će nestati opet drugih dvanaest godina. Možda kad bude trepnula, možda će shvatiti da je ovo bila samo senka koja se pojavila na površini mora – još jedno, zamišljeno sanjarenje. – On je povređen, mama. - Viscount Redgrave? - Ne. Kapetan Beck. U Bitci kod Lissa, prošlog proleća. - Nessa ga je pratila najbolje što je mogla iz pozadine, malog zbijenog sela na obali Cornwalla. - I opet, u drugoj akciji u kojoj je njegova 36- pušna jedinica, Lively, porazila dva Francuska broda sa 40 nauružanih vojnika. - Sretno, Nessa! - mama je rekla. - Ne sviđa mi se ovaj razgovor o brodovima i puškama. Ton njene majke je rekao ono što njene reči nisu, da brodovi i oružje nisu prikladna tema razgovora za respektabilne mlade dame. Kao da nisu živeli u Cornwallu gde je more, njegovo bogatstvo, mogućnosti, i što je najvažnije, brodovi, nisu bili briga za sve. - Gde si čula ove priče? Nessa je priče o Gospodinu Harryju čula svuda - samo je morala da sluša. Ribari na pristaništu su govorili sve vesti kada su se vraćali sa Truro slavlja, i tračare u Crown & Anchor govorile su o tome. - On je heroj. - Pa, mislim da bi trebao biti, zbog svoje porodice, ako ni zbog čega drugog, budući da je on u redu nasleđivanja titule Markiza od Halesworthovog. - Njena majka je oštro skrenula iza ćoška, vukući Nessu zajedno sa sobom. - Ali nas se to ne tiče. Mislila je Nessu se to ne tiče. I Nessa nije mogla njemu ništa da bude. Jer ona nije bila niko osim srednje ćerke lokalnog ktitora, koja je na nesreću imala samo trinaest godina kada je Lord Harry ostavio tuorso njenom ocu i otišao u Kraljevsku mornaricu. Bila je niko, nije trebala tračariti, nije trebala da čita novine, nije trebalo da čezne za muškarcem koji je u naslednom redu za titule Markiza od Haleswortha, i za njim čezne dvanaest dugih, usamljenih, neuzvraćenih godina.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

A sigurno nije trebala da glanca Allantide jabuku samo sa jednom namerom kako da oÄ?ara Lorda Harrya Becka, kako bi on otkrio da je ona, Nessa Teague, bila njegova jedina i prava ljubav.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 2

Kapetan Harry Beck je išao uskim, strmim ulicama Bocka Morrowa u uzaludnom pokušaju da pobegne od hladnih, odaja svoje sobe u zamku Keyvnor, beskrajnih svađa svojih braće i sestara. Harry je bio previše umoran za detinjarije – strašan bol koji je osećao u nozi bio je stalni podsetnik da je njegovo detinjstvo ostalo daleko iza njega. Došao je sa nejasnim ciljem da se ponovno upozna sa selom gde je proveo prve godine svoga života, pod tutorstvom gospodina Teague. Ali niko nije govorio sa njim. Ni jedna duša. Naravno, ne bi morao da nosi svoju uniform. Cornwall je bilo čudno mesto, puno otvorenih tajni, tajnih saveza i neizgovorenih ugovora, posle dvanaest godina bio je stranac za njih – stranac u mornaričkoj uniformi koja je učinila da ne bude samo upadljiv već da bude i objekat podsmeha. Uopće nije trebao doći u Cornwall. Ali njegov otac markiz je insistirao na njegovom prisustvu. A kad njegov otac insistira, Harry - uvek odgovoran sin – ispunjavao je zadatke. Zato je ovde i bio, u svom mornaričkom plavom kaputu. Okrenuo se na lagani zvuk kako bi ugledao dve žene u tihom razgovoru - majka i ćerka, pretpostavljao je – pojavile su se iza zida. Pre nego što je imao prilike da podigne šešir u uljudnom pozdravu, starija žena povukla je mlađu ka gornjoj krivini, vukući je za sobom poput broda na labavom konopcu. Ali mlađa žena – devojka bila je visoka i lepa kao bomba - gledala ga je preko ramena, sa čudnim zapanjenim izrazom na svom izražajnom licu, ali sa nagoveštajem osmeha na njenim punim usnama. Kao da nije bio izgnanik. Kao da je bio nešto mnogo bolje. Nessa. Nessa Teague. Ime mi je palo na pamet, preplavivši njegovo sećanje poput čistog poliranog kamena koje je deo bunara. Nessa Teague, ćerka tutora škole Teague. Devojka koja mu je dozvolila da kopira gramatiku iz latinskog i trigometrijske zadatke i vežbe. Devojka čiji je smeh učinio da se više oseća kod kuće u kući nekog stranca, koja je učinila njegovo lutanje i istraživanje na brodu


obrada i prevod : Klub Brbljivica

podnošljivim dok su mu dani bili ispunjenu suncem i avanturama. Imala je jednu od onih izrazito Cornish lica - sa velikim plavim, svetlucavim oči u tami, i beskompromisnim obrvama. Kako je mogao ikada da je zaboravi? Podigla je ruku kao da će ga pozdraviti. Ali već je otišla, skretala je iza ugla nestajala iz vidokruga iza svoje ogromne majke, ostavljajući Harryja da ide svojim put do Crow & Anchor, niske javne kuće na pristaništu, setio se negde u dubini svog uma a možda i tela. Prokletstvo, ali noga ga je bolela žestoko. Prošlo je više od šest meseci od kako je ranjen od strane Francuskog topovskog udara koji su ispalili iz pramca u njegov brod i tom prilikom zadobio povredu noge. To je rezultiralo slomljenom kosti koja je skoro bila zarasla kada su ga pogodili iz puške u drugoj akciji, skoro pre mesec dana, prisiljavajući ga da se konačno iskrca na kopno i ode kući u Suffolk kako bi se oporavio. Pošto je prošao samo jedan dan mirovanja i Harry je mislio da će da poludi. - Dođi sa mnom u Cornwall, - Rekao je njegov otac kad je Harry hodao ukočeno, i bolno do očeve biblioteke prvog jutra kada se vratio kući. - Putovanje će skrenuti tvoje misli od neugodnosti. Neugodnosti. Kakav smešan eufemizam za povredu koja ga je skoro koštala života, da ne spominje njegovu nogu. Ili godine službe koje su ga koštale mladosti. Ili bilo koje teškoće koje je podneo u ime svoje porodice, kralja i zemlje. Ali njegov otac je bio u pravu – trebala mu je neka privremena okupacija da zaboravi na svoje povrede. Zato je pristao da pratiti svoju porodicu, zajedno sa braćom - Anthony, Viscount Redgrave očev naslednik, Michael, rezervni naslednik - kao i njegova mlađa sestra, Charlotte, i to do zamka Keyvnor gde su došli da čuju poslednju volju Harryjevog velikog ujaka, grofa Banfielda. Ali Harry nije želeo biti zatvoren u navodno ukletom i iskreno tmurnom zamku gde Banfield nije imao nikakve interese ili pogodnosti za njega - preminuli grof nije bio poznat zbog napuštanja mornarice ili pomaganju mlađima. I nakon dvanaest dugih godina odsutnosti na moru, tokom kojih je samo primio isprekidana pisma od porodice, a skoro ni jednog od svoje braće, Harry jedva da ih je poznavao. Svi su mu bili stranci.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Zbog čega je došao u situaciju da ulazi u senovitu javnu kuću i to pre podneva. Mesto koje je još uvek mirislano na sinoćno proliveno pivo, ali barem nije bilo gužve. Nekoliko gmizavaca pilo je smeđe pivo u vreme podnevnog čaja, dok je jedan usamljeni ribar sedeo u uglu – ribar koji u stvari nije bio ribar uopšte. Bio je tu kapetan Matthew Kent iz Kraljevske mornarice, kojeg je Harry godinama poznavao, služili su zajedno kao poručnici na jednom od brodova. - Kent! Što radiš ovde? - Božijh mu jaja, - Kent je progovorio bez daha dok je spuštao kriglu sa pivom. - Jel pokušavaš da me ubiješ? Ne približavaj mi se u toj krvavoj uniformi. Odmah na njegov zahtev, Harry je utišao svoj glas. - Sigurno preteruješ. Ovo je Cornwall, a ne Copenhagen. - Izgubljen i ostavljen da nestaneš poput sardele koja krvari, - priznao je Kent. - Još uvek je to krvava bitka, Beckse. - Zastao je nezainteresovano i uzeo veliki gutalj piva iz krigle. - Moram malo da se oporavim i reci mi dođavola šta ti radiš na ovom zabačenom mestu. Harry se odmaknuo nekoliko koraka i podigao ramena kao bi gledao u luku kroz prozor. Porodični posao. Kent ga je dugo gledao uglom svoga oka. - Porodičan posao kao trgovina? "Trgovina" je eufemizam za krijumčarenje - vrlo profitabilan i posve ilegalan posao koji je zahvatio veći deo obale i gotovo sve lokalne stanovnike. - Ne, ostavinski postupak zbog kojeg moj otac može imati neke koristi. Ali šta je sa trgovinom? Godinama se odvija – malo brendija i čipke, i svi u selu žive malo bolje. - Harry je bio previše pragmatičar da bi dopustio da se malo ilegalnih aktivnost uvuče pod njegovu kožom. - Brendi i čipka su jedna stvar, - zagrmeo je Kent. - Špijunaža, municija i oružje su sasvim nešto drugo. Harry je osetio da mu hladan vazduh klizi ispod kože do grudi kao ledena magla. Špijunaža i municija su bile sasvim druga stvar u potpunosti - špijunaža i municija bile su izdaje. - Pa, neka sam proklet. Da sam to čuo od bilo kog drugog čoveka ne bih verovao da je istina. Kent je slegnuo ramenima na pohvalnu procenu svog karaktera sa malom dozom skepticizma. - Admiral je krenuo da istražuje i da pokuša da dođe do bilo kakve informacije na


obrada i prevod : Klub Brbljivica

obali. Ovde sam skoro sedam meseci i suzio sam svoju potragu na ovo selo. - Bacio je još jedan oštar pogled na okolinu kako bi bio siguran da ih niko ne posmatra. - Gde si odseo? - Zamak Keyvnor. - Bila je to tamna, srednjovekovna građevina koja se izdizala na litici iznad sela kao sjajan div. Nakon godina provedenih u tami, tamnim brodovima, zamak je izgledao malo užasno, pojedini su ga se plaši, imao je ponekad previše osetljive goste, ali ipak, Harryu ne bi smetalo da ima bilo kakav izgovor da izađe iz njega. - Mislim da ne postoji krijumčarenje tamo gore - njihove pećine su stare, zaključane i prazne, - mislio je Kent. - Koliko dobro poznaješ selo? - Ne dobro. Proveo sam neko vreme ovde pre mnogo godina, lokalni sveštenik mi je bio učitelj pre nego što sam otišao u mornaricu. - Otac je izabrao velečasnog Teaguea da bude tutor Harryu - koji nije bio najbolji učenik u školi – za razliku od svog pokojnog rođaka grofa Banfielda. - Previše si bio odsutan. - Previše dugo za šta? - pitao je Harry. - Mora da postoji razlog zbog kojeg ne nosiš uniformu i ponašaš se poput koljača. - Ne sada. Ne ovdje. - Kent se nije susreo sa njegovim pogledom, ali je odlučno držao pogled prikovan za prozor, čak i dok je govorio prigušenim glasom kako bi ga čuo. - Ali mogao bih iskoristiti tvoju pomoć. Pesnica uzbuđenja sletela je prema Harryu i ostao je bez vazduha. To je bilo ono što je želeo kao što pijanac želi rum – cilj. –Kako? - Za nekoliko dana počinje festival – festival Svetog Allana. Neki ga u okolini i nazivaju Allantide. Harry se neodređeno sećao festivala iz svoje mladosti – nedelju dana proslave u ime lokalnog sveca koji se završava logorskom vatrom u ime Svete Eve, podsećao je na paganski vid hrišćanskog svetog dana. To je bila jedna od stvari koja mu je najviše nedostajala kada je otišao da živi na moru – uspomena na ono što se čini bezbrižnim, zlatna mladost. –Da? - Dođi da se veseliš i da te upoznaju, kako bi im se dopao. Slobodno kupi jedno ili dva pića i popričaj malo sa ljudima.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Kojim ljudiima? - Sa svima – od plemića do ribara. - A ti? - Ja ću te naći. - Kent je otpio gutljaj piva. –Opušteno. Ali za Boga miloga, nemoj nositi taj prokleti plavi kaput. Harry je želeo da prigovori – njemu se sviđao ovaj prokleti stari kaput prekriven morskom solju. Osećao se neudobno kada ga nije nosio. Bio je to njegov oklop i štit – njegov identitet. Kada bi ga skinuo bio bi samo još jedan invalid – bezvredan i bez zanimanja. Ali Kent je bio baš kao on – čovek koji je rođen da živi i umre za mornaricu. I Matthew Kent ne bi tražio takve stvari od njega, ako nije to toliko važno. - Da, - konačo se složio. To nije bio prvi put da Harry i Kent zajedno plove podmuklim vodama između đavola i dubokog plavog mora. A zasigurno neće biti ni poslednji put. Kent je pojeo grickalice koje su mu ostale i ustao. - I Becks? - Da? - Ti si lep prizor za prokleto bolne oči.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 3

Do nedelje pred praznik Dan svih Svetih, selo je vrvelo od jabuka Allan, jarko crvenih i uglačanih do značajnog sjaja. Pijace i prodavnice su bile prepune – čak je i Marmaid’s Kiss Inn postavio činiju nasuprot tezge sa točionicom. Ali umesto da kupi jabuku Allan – od ono malo džeparca što je imala sa takvim zadovoljstvom je uvek završavalo u kutiji za siromašne – odlučila je da sama izabere jednu u malom voćnjaku iza sveštenikove kuće. Ako magija postoji, ona sigurno živi u nečemu neuobičajenom, kloneći se puta i ne obazirući se na svakodnevne glasne zabave. I tako pomolivši se svetom Allan- u da odobri njen prvi pohod u paganizam, izabrala je neuprljanu Pendragon Red1 zbog njegove male veličine i dobrog stabla, koja je važna prilikom klaćenje. Urezala je svoj znak – malu pernatu strelicu koja leti kroz rimski broj II, „Nessa“ postoji kao drugorođena Cornvolku – a jabuku je sakrila duboko u svoj džep, trljajući je krišom tokom dana dok je radila jedan posao za drugim donoseći i odnoseći, pripremajući se za seoski festival. A ako su njena majka ili otac mislili da je čudno što je ona preuzela brigu o klatećim bačvama sa jabuka umesto kolača, bili su suviše zauzeti i previše zahvalni za njenu pomoć, odgovornost i dar za upravljanje mladima, da bi dovodili u pitanje njene motive. - Dobra, bezazlena zabava, - procenio je njen otac. - Bolje je da se mladi okupe nego da igraju krst. ,,Krst,, je igra koju većinom igraju smeliji momci. Jabuke su obešene na ravnom krstu koji sa gornje strane ima poređane male sveće – učesnik treba da zagrize jabuku bez naginjanja krsta a vruć vosak ne sme da mu kaplje na lice. Dobra bezopasna zabava. Ako je taj neko dete. Kao što se verovatno nadala da će se kapetan Lord Harry Beck setiti kada je zadnji put igrao tu igru, i izgubio, kako je došao kod nje da ga uteši.

1

Pendragon Red- vrsta jabuke.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Bolje da zadrži svoje mišljenje o praktičnosti – šta bi mu rekla kad bi ga videla. Ili čak ako bi ga videla. Zaista, sve njene nade bile su vezane za to da ljudi iz zamka barem posete sajam Allantide, jer čak i ako se ne mešaju sa seljanima, niti igraju igre, možda će barem videti Lorda Harrya, i nametnuti mu njihovo prijateljstvo kako bi mu poklonila svoju začaranu jabuku. Možda ima neke magije u tome samo ako je ima kod sebe. Da. To je bilo zanimljivo sanjarenje. Bio bi privučen njoj i uzeo bi njenu jabuku i pogledao u nju – zaista bi se zagledao u nju – kao da bi time nekako rekao da se zaista razlikuje od svih ostalih. Kad bi mogao da kaže da je bila posebna. Posebna za njega. - Nessa Teague. - Njegov glas bio bi baš kao što se i sećala – tih i prijatan, lagan i topao. A on bi njeno ime izgovorio na starinski način, na Cornvolski način, sa uzdahom na početku: - Ah, Nessa. Kako je čeznula da ga čuje kako to ponovo izgovara. - Nessa Teague? - Pravi, stvarni muški glas trgnuo ju je iz sanjarenja. - Da li se to ti zaista kriješ iza tog šešira? Mislim da sam te prepoznao. Porasla si još više. Oh, neka je sveti Alla pridrži. Muškarac je bio tu, ispred nje, stajao je na metar udaljenosti, gledajući je kao da se zabavlja, visok, zgodan kao i uvek u zelenom kaputu. I gledao ju je kao da je bila luda, previše veliki zvrndov koji je bio iznad svih seljanki i većine muškaraca. - Harry, - Jedva je odgovorila, trudeći se žestoko da svoj zabezeknut pogled pretvori u nešto prijatnije od ludog pogleda. - Da, to sam ja. Kako ljubazno od tebe što si se setio. - Tu ljubaznost moram da podelim sa tobom, Nessa. Tebe sam video pre neki dan na ulici, zar ne? Sa tvojom majkom? Ali, trebao sam te odmah prepoznati, sa tim plavim očima i tim divnim osmehom. Ljubazno je daleko bolje od ludog. A divno je bilo – divno. - Hvala ti. Nisi li sada kapetan? Kako tvoja noga? U trenutku kada je izgovorila, osetila je kako joj se vrelina razliva u grudima i kako se penje uz vrat polako. Da ju je majka čula, bila bi užasnuta – Nessa je trebalo da kaže „povreda“,


obrada i prevod : Klub Brbljivica

a ne „noga“, ako bi uopšte nameravala da priča o delovima njegovog tela, a što nije trebalo. Zbog toga što je to nesumnjivo bilo vulgarno. Harryju izgleda da nije smetalo njeno piljenje o njegovoj nozi. - Još uvek je pričvršćena, saopštio je suvo, zadovoljno se osmehnuvši, uvlačeći svoje razoružavajuće rupice duboko u obraze. Bio je baš onakav kakvog ga se sećala, ali i drugačiji - bio je viši, takođe, a njegova nekada mršava ramena bila su puna moćnom snagom koja su više posledica njegovog stasitog rasta nego od nekih mišića koji su sigurno bili napregnuti ispod njegovog dobrostojećeg kaputa. Iako su njegove oči bile kao i uvek smeđe, duboke i tople, bilo je u njegovom pogledu neke dubine i čvrstine, što je bilo novo. Kao što je bio i mali udarac na desnoj strani njegovog nosa, kao da je bio tresnut preko lica jednom ili dvaput. Jadni lepi Harry. - A sada si kod kuće, u Engleskoj. - Morala je da proguta čudnu knedlu od vreline i neprijatne žudnje koja joj je blokirala grlo. - Koliko dugo? - Dok me ne proglase dovoljno spremnim da ponovo komandujem brodom bez opasnosti za sebe, ili što je još važnije za druge. Ne bi trebalo da bude dugo, onoliko dugo dok sačma stoji u mojoj kosti. Misao da nešto tako grozno i zlo može da bude usađeno u tako lepom mladom čoveku bilo je poput fizičkog bola. Jadni, ranjeni, hrabri Harry. - Tako mi je žao. - Zbog čega to? - Brzi osmeh mu se prikrao na ivici usana, kao da mu je to što mu je bilo zabavno, za njega bilo iznenađenje. - Nisi me ti upucala. To je tako ličilo na njega – taj čudesno nestašan osećaj za humor – tako da Nessa nije mogla da se odupre da se refleksno sama ne osmehne. To je na nesreću otvorilo put glupavom zamuckivanju. - Ne, ali...pretpostavljam da ste bili pogođeni zbog mene. Mislim u naše ime – zemlje i sve to, ne mene lično. Bože pomozi, brbljala je. Baš poput zvrndova kakav se zaklela da neće biti.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Nasmejao se dobronamerno na njenu trivijalnost. - Pretpostavljam da me je Francuz upucao u ime Napoleona, ali mislim da mi ni upola ne bi toliko smetalo da sam bio upucan u tvoje mnogo prijatnije ime. Bilo je to tako nalik na njega da se trudi i učini da se ona oseća manje poput idiota. I uvek je, svih tih prethodnih godina kada je učio školu kod njenog oca – tih vedrih dana kada se otac nije protivio da se pridruži njegovim učenicima u učenju. Ali ti dani davno su prošli. Ona je sada trebala da bude poslušna, korisna mlada dama koja se ne vidi i ne čuje. Treba da plaća slugu, da gleda da se posteljina menja, da aranžira cveće za oltar i da jasno kopira nedeljne propovedi svog oca. Ali Harry je izgledao kao da ga propoved slabo interesuje – gledao je pomeranje gomile ispod oboda svog šešira, pogledom je proučavao, skenirao lica kao da nekoga traži. Kao da pokušava da pronađe prijatelja. Ona može da bude taj prijatelj. I mnogo više od toga. Nessa je progutala svoje nervozne sumnje i naterala svoj glas da ima spontani prizvuk. -Da li bi bio tako ljubazan da mi učiniš uslugu i započneš ljuljanje jabuka? Bila bi velika stvar kada bi kapetan Lord Harry Beck učestvovao u svečanosti Allantide. Tako, pitala je iako je njeno srce počelo tupo da udara u njenim ušima poput talasa koji se razbijaju od stena duž obale. - Oh, dobro - Nije izgledao baš tako sumnjičav, ali kao da je razmišljao o načinu kako da se izvuče iz toga. - Nije li to za mladiće? - Jeste. - Pročistila je grubu neugodnost iz grla. - Ali potreban mi je neko za koga znam da neće varati da pokaže momcima kako se to pravilno radi. - Oh. Ja nikada ne varam. Ruke iza leđa, zar ne? Nessa je kasno shvatila da njegova povreda može otežati ravnotežu u takvom položaju. Ona će mu dopustiti da uradi šta god želi ako će to značiti da ima šansu da to uradi sa njenom jabukom. - Oh, Harry. Možeš da staviš svoje ruke gde god želiš.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 4

U trenutku kada su reči izašle iz njenih usta, toplota je prošla i raširila se po Nessainom licu, tako da joj je ostavila tragove na jagodicama. - Mislim, nisam mislila… Međutim, Harry joj je namignuo, baš kao što je to činio iznad svoje knjige iz latinske gramatike. - Kako si interesantna pravila osmislila Nessa. I tek tako, bila je ponovo pogođena sa svim beznadežnim, bespomoćnim, uznemirujućim oduševljenjem svoje mladalačke zanesenosti – taj čudni, poznati bol koji se pojavio u njoj pri samom spomenu njegovog imena. Na pojavu njegovog lica. Uz pomisao na njegov bol. Bio je takav muškarac. Tako dobar, pažljiv, lep muškarac. Najbolji muškarac u celoj Engleskoj. Na celom svetu. Kako je preživela dvanaest dugih godina bez ikakve dobrobiti i bez blagodati njegovog osmeha? Ne naročito dobro – Nessa je mogla da oseti nagomilane godine usamljenosti pritisnute u njoj, poput očuvanih uzoraka leptira, u radnoj sobi svog oca, pričvršćenih ispod stakla. Međutim, njeno sanjarenje na temu o tome šta je sve Harry, sprečilo ju je da primeti malu grupu devojaka iz sela koje su stajale van njenog vidnog polja, ustremivši se napred da dodaju svoje jabuke u bure. Sve su se jasno nadale istome kao i ona – da će zgodni Lord Harry Beck odabrati njihovu jabuku i pasti pod njihovu čaroliju umesto njenu. A Nessa nije mogla ništa da uradi da to spreči. Ona je samo mogla da spusti svoju označenu jabuku da sklizne u bure pored ostalih i da se nada najboljem. Da se nada da će njena malena jabuka imati mnogo veću čarobnost. Da se nada da će njena magija napraviti najjaču čaroliju, tako da će konačno moći da oslobodi dah koji joj se činilo da je zadržavala dvanaest dugih godina. A zatim je zaista zadržala dah kada je kapetan Lord Harry promrmljao što je zvučalo poput veoma snažne psovke i jednostavno uronio glavu u bure, jureći jabuku celim putem sve do samog


obrada i prevod : Klub Brbljivica

dna bureta. A zatim se pojavio šibajući kosom koja je bila zapljusnuta sitnim kapima razletele vode, sa jako crvenom jabukom stisnutom medju njegovim pravim, belim zubima. Uzvik oduševljenja i površni aplauz došli su iz male gomile koja se okupila i Nessa je pljeskala sa njima. A zatim je prestala da tapše. Prestala je da diše. Zbog toga što je jabuka između njegovih zuba bila mala, savršeno okrugla, savršeno uglačana Pendragon Red perom ukrašena znakom strele urezanim pored drške – mogla je da ga vidi jasno kao dan baš pored njegove usne, gde je držao svoju nagradu u zubima da svi mogu da vide. Uspelo je – čarolija je bila onoliko moćna kao što se verovatno i nadala. Mnogo snažnija nego što je ikada mogla da sanja. Nešto mnogo moćnije od nade procvetalo je u njenim grudima, vrelo, opojno i snažno. Jabuka je bila njena. On će biti njen. Sve što je trebalo da uradi je da stane ispred njega i da mu kaže. Da mu kaže da je znak njen, a zatim da i sama zagrize komad jabuke, upredajući čaroliju između njih tako da se on zaljubi u nju. Konačno, sada i zauvek. - Hej. - neko je uzdahnuo iza nje. - To je moja jabuka, Lorde Harry. - Ne! - Poricanje je izletelo iz njenih usta baš kad je Elowen Gannett iskoračila iz male gomile okruglog, ružičastog lica na kojem se ogledalo potpuno zaprepašćenje. - Izvinite. Nisam znao da nisam trebao da je uzmem, gospođice...? - Lord Harry se nasmešio na njegov divni, ljubazni način i strpljivo čekao da Elowen ponudi svoje ime. Međutim, Elowen je bila suviše savladana uzbuđenjem i neverovetnošću trenutka da bi razumno odgovorila. Bilo je do Nesse da u trenutku spasi nešto od istine, bez spašavanja jadne Elowen, čiji je jedini greh što je bila mizerna i smešna, i previše spremna da skoči na pogrešan zaključak. - Ako moj gospodar dozvoljava, to je Elowen Gannett, gospodine. Njen otac je plemić Gannett, čije zemljište leži južno od sela. Elowen, Lord Henry, kapetan Beck. - Gospodine. - Tamnokosi devojčurak trepnuo je raširenim zlatnim očima i skriveno kao da je sam kralj. - Izabrali ste moju jabuku.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Mislim da si možda pogrešila, Elowen. - Nessa je pokušala da smisli neki način kako bi joj pokazala znak, i da ispravi jednostavno grešku a da ne bude okrutna. Međutim, Elowen je nastavila u svojoj nerazumnoj zanesenosti. - Jeste, moja je. Ta! Jeste, izabrao je. Videli ste, zar ne? - Povisila je glas, ostavši bez daha od uzbuđenja, a lice joj se grozničavo zajapurilo dok se okretala prema posmatračima žaleći se. - Videli ste! Ispružila je ruku. A Nessa nije mogla ništa da učini sem da bespomoćno posmatra kako Harry predaje jabuku Elowen, koja je odmah zrelu crvenu voćku stavila u usta i zarila zube u meko meso, odgrizavši mali znak koji je Nessa tako pažljivo urezala u kožicu, žvaćući i gutajući Nessinu poslednju najveću nadu. Preuzela je celokupnu čaroliju u sebe. Zauvek je uništila sjajnu šansu Nessinih snova. *** Harry je pogledao u prijatnu mladu ženu koja je istupila napred sa sijajućim očekivanjem na njenom licu, i pokušao da prikrije zbunjenost na svom licu. Očigledno je izabrao njenu jabuku, mada nije bio potpuno siguran šta je označilo takav izbor. Imao je samo jedno snažno sećanje na dečaštvo Allantide, koje se ticalo bolnog pada vrućeg voska u njegove oči. I slatke, nespretne, ozbiljne Nesse Teague koja svečano ljubi njegove zatvorene kapke da odnese probadajući bol. Dakle, dođavola i njegove oči. Kako je ikada to mogao da zaboravi? Druga uspomena je usledila za prvom – rođak njegovog oca, stari grof Banfield, pozvao je Harrya gore u zamak na čaj i lepljive kolače. Grof ga je u svojoj mračnoj biblioteci ispitivao u svom svečanom, učtivom maniru o njegovom učenju u svešteničkoj kući, kako mu ide, i da li ga vikar uči o još nečemu osim matematike. Harry se sećao da nije bio sposoban da odgovori, zbog toga što je samo bio sposoban da prizove u misli tog dana Nessu i taj neobični, slatki poljubac. Ali Nessa Teague ga nije ljubila sada – zurila je u devojku Gannet kao da je zanemela od udarca, poput artiljerca koji zanemi u žaru bitke. Kakva čudna misao – bio je u miroljubivom, zemljoradničkom Cornwallu, a ne na ratnoj fregati na moru. A Nessa Teague, kako god da je ozbiljna, je suviše daleko od prokletog artiljerca.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ali šta god to bilo što treba da uradi, Harry se sebi zavetovao da će to podneti muški. Potresao se od razočarenja što će ga ova malena Gannnet devojka odvesti od visoke, ozbiljne iskrene Nessaee, koja je izustila, „budi pažljiv“, dok je odlazio. Da bude pažljiv zbog čega, nije još mogao da kaže, ali je bio zahvalan za upozorenje – Gannet devojka je delovala nekako opasno, mada se samo držala za njegovu ruku i vukla ga kroz gomilu. Međutim, nasuprot, Nessae Teague, ova devojka je izgledala kao da je imala... očekivanja. Jasno je plovio u opasnim vodama. Instinkt koji ga je spašavao gotovo dvanaest godina od susreta sa francuskim topom, učinio je da učtivo, ali čvrsto odvoji privlačnu malu školjku od sebe. - Bojim se kako sam povređen da vam ne mogu dati svoju ruku, gospođice Gannet. - Držao je štap sa kompasom na vrhu kao da drži oružje. Što je i bilo – oružje protiv drskosti. - Povređen? - Gospođica Gannet mu je namignula. - Ha, čovek bi pomislio da će više brinuti o sinu markiza. Đavo ga odneo. Čak i bez uniforme, bio je poznat kao sin markiza od Haleswortha – nije ni čudo što ga je otkrila, kao što su govorili u mornarici, gotova podesna meta. - Gospođice Gannet, u žaru bitke, topovska đulad ne daju prokleto ni pet para čiji sam ja sin. Zaprepašćena, prekrila je rukom svoje male razdvojene usne. - Drago mi je! Prokletstvo za čoveka mornarice. - Izvinite, gospođice Gannet. Molim vas, oprostite mi zbog mojih grubih manira. Predugo sam bio na moru u društvu muškaraca. Njegovo izvinjenje vratilo je nazad njen lepršavi osmeh. - Ali ste se vratili baš na vreme za Allantide. - Da. - Odgovorio je učtivo, dekoncentrisan zbog pogleda na Matthewa Kenta koji se kretao kroz gomilu, izgledajući nešto manje zabrinjavajuće nego prethodnog dana, noseći vunenu radničku bluzu koja ga je označavala kao ribara. Kent je kratko pogledao Harrya u oči, a zatim smišljeno pogledao u neobičnog čoveka u staromodnom trorogom šeširu napred pored burenceta jabukovače.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- A vaša porodica, gospođice Gannett? U mojoj mladosti bio je stari plemić Gannett koji je imao običaj da nas juri iz njegovog voćnjaka ako bi se usudili da probamo i ukrademo opalo voće, ali to je bilo pre mnogo godina. Možda je bio u srodstvu sa vama? Izgledalo je da gospođica Gannett nije imala glavicu za poreklo. - To je moj otac, plemić, tamo. - Pokazala je na brbljivog čoveka kod točionice jabukovače. Odlično- neprijatelj je bio na vidiku. - Ako mogu, voleo bih da ga upoznam? - Naravno, - gospođica Gannett je srećno odgovorila dok je klizila kroz krug muškaraca koji su okruživali njenog oca. - Oče, ovde je neko koga želim da upoznaš. Plemić je pogledao niz svoj crveni nos u Harrya, čak iako je morao da pridigne glavu da bi to učinio. - Oo, to je onda Elly.. - To je Lord Harry, gore iz zamka, - Elowen Gannet je bila zadovoljna. - Kapetan Harry Beck, plemiću Gannett. - Harry se sam predstavio. Više je voleo da bude poznat po rangu koji je sam zaslužio, nego kao jedan od suvišnih sinova markiza od Halesworta. - Zadovoljstvo mi je da vas upoznam. - Vi ste onda u mornarici? - Plemić je bio tupav seljak, težak za impresioniranje. - Mislio sam da ste ubijeni ili zarobljeni. - Bilo je veoma blizu, plemiću. - Odlučio je da ne napravi izuzetak, već da se učini prikladnim kao što bi Matthew to voleo. Potapšao je svoju butinu i pokazao ka svom štapu. - Ti Francuzi su isprobali svoje prokletstvo. Okupljeni muškarci su zaurlali glasno se smejući, ali je plemić ostao ne impresioniran. Kako onda poznajete našu Elly? - zahtevao je. - Oh, nikada nećeš poverovati oče. - Elowen Gannett je ščepala oca za rukav žudeći da mu ispriča. - Uhvatio je moju jabuku na kojoj sam spavala ispod jastuka prošle noći i koju sam svojom rukom označila. - Okrenula se i Harryu uputila svoj sjajni osmeh. - I on ju je pred svima izabrao. Svi su videli. I sada je on moj. Sada smo vereni.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 5

- Đavo ga odneo, ne. - Poricanje je izašlo sa Harryevih usana pre nego što je glasan, uzbuđen glas gospođica Gannett totalno utihnuo. Onda je zavladala tišina – zlosutna tišina dok se grupa ljudi povukla u jednu gomilu. - Vi govorite da niste odabrali jabuku moje devojčice? - Reči su kotrljale sa plemićevih usana kao kamenje. - Ne. - Herry se ispravio, svesno je zauzeo stav koji je naučio na palubi broda – glava visoko, oči koje plamte. - Ne raspravljam o svojim postupcima, samo ih vaša vrlo ljubazna ćerka tumači kako joj odgovara. Nisam mislio na nepoštovanje – ne mislim ni sada – ali nisam mislio da vašoj ćerci ponudim brak. - Svi znaju šta znači odabir Allantid jabuke. - Plemić je bio odlučan. - Ne znaju svi. - Harry je dodao. Ili ako je jednom znao, možda je zaboravio. Još jedan razlog za to za to što je bio odsutan dvanaest godina – njegova sećanja su bila ispunjena opasnim epizodama, moram priznati možda jednom ili dve zlatne i mirne godine koje je doživeo. Smešno je što je njegovo jedino sećanje na Allantide bila divna, ozbiljna Nessa. - Elly je rekla da ste pristali na veridbu, a to znači da ste vereni. - Plemić se uneo Harryu u lice. - Čak ako ja ne odlučim da dam moje odobrenje. Harry se najverovatnije nadao da plemić neće dati svoje odobrenje. A pošto Harry nije bio takva vrsta čoveka koji će samo sedeti i pričekati da plemić uskrati svoje odobrenje, on je odmah počeo da misli kako bi našao rešenje na obostrano zadovoljstvo, iako Harry nije bio tip čoveka koji laže, ili je nečastan, ili da dozvoli sebi da izgovori neke neprimerene stvari o devojci – koja je izgleda razgovarala sa svojim ocem vrlo mirno, kao da nije imala sumnje da do braka neće doći. - Takođe pristanak moga oca će takođe biti potreban.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

To nije bila laž – iako je Harry bio samo rezervni sin, stoga, manje važan, ali sumnjao je da će njegov otac uživati da sklopi savez sa ovim tupim plemićem, potencijalnim izdajnikom svoje zemlje. Dok je Hary nastavio da posmatra sa svojim istim životinjskim instiktom, možda njegov otac odluči da mu da svoju visoko cenjenu svinju. –Pa videćemo o tome. Harry je namerno promenio tok razgovora. –Pretpostavljam da ne želite mlađeg sina bez ikakvog uticaja ili perspektive u karijeri kao svog budućeg zeta. Bio sam u mornarici kao što možete da vidite. - Podigao je štap. - Invalid. Nisam u mogućnosti ništa da radim osim da pijem širom sela. - Ohrabrujući se osmehnuo muškarcu koji su ispijali jabukovaču. - Ne želim da moj zet bude pijanac. - Plemić je pogledao direktno u Harrya i muškarca koji je sipao jabukovaču. - Ne, - Harry se veselo složio. - Izgleda da to niko ne voli. U tom trenutku plemić je uzeo svoju ćerku za ruku i poveo je kao nagrađenu junicu – ili možda još nešto nežnije, poput nežnog teleta - plemićevi prisni prijatelji su odjednom našli druge stvari koje su zahtevale njihovu pažnju, polako uzimajući i noseći krigle sa jabukovačom sa njima. Pretpostavljam da pijanstvo ima svoje nedostatke kao što ima i svoje prednosti. Harry je uzeo svoj štap i krenuo pravo ka Matthew Kentsu, ispod skloništa ogromne bukve koja je krošnjom bacala senku na deo varoši. - Izgleda da imaš zanimljivo jutro, - Kent je primetio kada je Harry prišao na nekoliko metara od njega pored kamene ograde. - Da, - Harry je odgovorio. - Izgleda da se prilično loše snalazim na ovoj tvojoj stenovitoj obali. - Uzmi kriglu i pričaj mi o tvojoj nesreći. - Dobar čovek. - Harry je uzeo kriglu koju mu je Kent dodao. - Izgleda da sam došao, i da sam se verio, ili tako neka slična budalavština, bez ikakvog znanja kako sam došao u tu sitaciju. - Pa, ako ti ne znaš kako se to desilo... - Kentova usta su se iskrivila u mali osmeh. - Ali dozvoli mi da budem prvi koji će da ti poželi sreću.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Nemoj da budeš smešan. Ne mogu da oženim tu devojku. Nisam joj ponudio brak – čak je i ne poznajem. Čini mi se da je budalasta stvar to sa jabukama – Allan jabuke. Zaboravio sam. - Bio si odsutan dosta dugo. - Ponovio je Kent. - Da. - I to na više načina nego što je on znao. - Pa, ko je srećna devojka? - Kent je pitao između podizanja čaše i ispijanja piva. – Pretpostavljam da je to Nessa Teague, barem tako mislim, ili njena alarmanto pikantna sestra. - Nessa Teague? - Poenta nečega što je bilo vrlo slično alarmu koji se kao harpun probadao kroz njegove grudi, terajući ga da pokrene noge. - Zašto si to rekao? - Video sam da razgovaraš sa njom, - Kent je odgovorio. - Porodica koja ima samo devojčice, otvara školu samo za dečake. Vikar mora da je lud. Ili ima nešto drugo na umu. - Kent je pokazao na sveštenika koji je stajao pored šatora sa kolačima. - Ako ono nije jedna od Teargue sestara, onda ko je? - Moje namere? Gospođica Elowen Gennett. Kent je ispustio zvižduk koji je više ličio na šištanje. - Moram li biti upozoren u vezi nje. Plavuša, ali smrtonosna, je ta devojka. Golub je spreman da očerupa našu Elly. - Onda zašto se osećam da sam u opasnosti da ću biti očerupan? - Zato što nisi glup. Šta misliš o plemiću? - On je tup instrument. - Smatrao je Harry. - Voleo bih da saznam još stvari o njemu. - Kentov pogled je konstatno bio usmeren na skupinu ljudi, poput mornara koji se zagledao u vreme na nebu, očekujući kišu. Harry je pratio Kentov primer, držeći svoje oči na oprezu, dok je počeo da oseća neku nelagodu u grlu. - Zar postoji neko drugi ko bolje poznaje selo i okolnu, da ne pominjem obalu, bolje od mene? - Niko drugi nije trenutno veren sa plemićevom ćerkom. Možeš biti nevini učesnik cele priče, koji postavlja unaokolo pitanja u vezi dogovora za brak. Harryeva kravata je bila čvrsto vezana poput omče. - Nemoj da misliš da ću da odem dalje od dogovora za brak?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Nadam se ne, za tvoje dobro. - Harry je mogao da čuje osmeh u Kentovom glasu, dok je gledao u gomilu. - Pretpostavljam da tvoj otac, markiz, ljubazno dočekati plemića i obrnuto. - Uživaš u ovome. - Da. - Kent se složio. - I uživaću još više kada budeš saznao sve što znaš o Squire Gannettt, o njegovom poslu i njegovim prijateljima. - Stvarno ne znam. - Kent se pomerio, proveravajući da neko slučajno ne prisluškuje njihov razgovor. - I ne znam koja je izdajicina uloga u krijumčarenju. Problem je što se svi bave trgovinom, od plemića do svih seljaka koji žive na pristaništu, sve do vikarove crkve gore visoko u brdima sela. - Sigurno nije vikar? - Koji bi Božiji čovek bio umešan u šverc? - Prečasni gospodin Teague voli svoj brendi. Istina. Harry se setio prečasnog Teague koji se povlačio u svoje odaje kako bi iz zdravstvenih razloga uzeo jedan ili dva gutljaja brendija, dok su se njegovi učenici mučili sa konjugacijama glagola u latinskom i grčkom jeziku. Harry je oduvek tražio pomoć od Nesse, i jednom kad bi zadatak bio obavljen, oboje bi izašli odmah napolje. - Šta trebamo učiniti? - U vezi brendija? Ništa. - A izdaja? - Uživaj u seoskom okruženju, upoznaj prijatelje u selu, a sa plemićem – budi onoliko koliko možeš da podneseš. Ti se brini o kopnu dok ja budem brinuo o moru. Ja imam mali brod na pristaništu – Ja sam ribar. - Baš se uklapaš u sredinu. - Nemoj da dozvoliš da te dopadljivost zaslepi, Becks. Može izgledati lepo kao slika, ali ispod nevinog šarma leže smrtonosno ozbiljne tajne. - Kent je ustao i popio poslednje pivo. –Pazi na leđa.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 6

Sve što je Nessa želela jeste da leči svoje razočarenje u samoći. Želela je da bude na litici, gde je divlji morski vetar mogao da isuši suze i pre nego što su mogle da padnu. Mesto gde je mogla da razmišlja u samoći. - Nessa? - Otac je pronašao pored kapije od vrta baš kada je želela da prođe kroz njih. –Ah, tu si. Siguran sam da ti neće smetati – imam propoved za kopiranje. Ti si dobra devojka. Gurnuo je smotuljak papira za pisanje u ruke, lagano je udario po ramenu i bez da sačeka njen odgovor okrenuo se od nje. Predala se. - Ali gde je Code? - Code ili Curate, kako su ga zvali, bio je očev asistent. Po pravilima, on je bio taj koji trebalo da bude odgovoran za uređivanje i kopiranje propovedi i to tri puta nedeljno, takođe je podučavao u očevoj školi, to nije bio Nessin posao. - Gospodin Coddington je bez sumnje, trenutno angažovan i zauzet je oko drugog posla večeras. Božiji posao se obavlja u mnogim oblicima i stalno, Nessa. Trebalo bi to da znaš. Cods je uvek bio angažovan u radu parohije, lutajući unaokolo satima u nekoj vrsti nesposobne izmaglice dok je svima ostalima govorio koliko je zauzet sa poslom. Kasnio je u svemu, pri svakom tekstu prilikom pevanje himne, i nikada, nikada baš nije bilo posebno potrebno njegovo prisustvo. Nessa je mislila da je Cods najbeskorisniji paroh u celom Božijem svetu. Posebno kada je morala da radi njegov posao. Što je bilo uvek. –Da, tata. - Ušla je na zadnji ulaz kuće, skrivajući razočarenje u sebi. - Video sam te, da znaš. Nessa je zastala na dnu stepenica kako bi pronašla svoju mlađu sestru Tressu, koja ju je posmatrala preko ograde na stepencama. Sa prvim Kornevalskim imenom, drugim i trećim, seljani su gledali Kensu, Nessu i Tressu kao jednu celinu – Teague sestre – nepotpune jedna bez druge. Kensa se udala za mladog


obrada i prevod : Klub Brbljivica

gospodina sa farme u Truro pre tri godine, i sada je majka dva sina. Ali ni jedna od dve preostale Teague sestre izgleda neće slediti njene bračne korake. Iskreno, Tressa je imala samo devetnaest godina, i prilika da sretne mladog gospodina bile su male i daleko iza – bez obzira na to prilika za svečanost. Izgledalo je da rat uzima najbolje mlade momke iz sela, kao Lorda Harrya. Ostali su samo jednostavni, slabi i sebični. I naslednici, ali ni jedan naslednik nije želeo za ženu siromašnu drugu ili treću ćerku seoskog vikara. - Gde si me videla? - Nessa je pitala. Provela je ostatak posle podneva pored bureta sa jabukama, ali nije se sećala ničega – sećanje je nestalo zbog neverice i razočarenja. Kako je sve moglo da pođe tako pogrešno? - Videla sam te sa Lordom Harryem. - Mmmm. - Nessa je ispustila neartikulisani zvuk kako bi prikrila razočarenje koje je razdiralo njenu unutrašnjost na samu pomenu njegovog imena. - Videla sam, Nessa. - Tessa je insistirala tihim glasom u kojem se osećala žestina. –Videla sam da je uzeo tvoju jabuku. Bol koji je do malopre osećala postao je sada još oštriji – to je bila jedina stvar koju je doživela u tako razočaravajućem trenutku, ali stvari su bile drugačije sada znajući da je još neko, pa čak ako je to u pitanju njena sestra, videla ceo događaj. - Oh. To. - Nessa se trgnula iz tišine dok nije mogla sa smiri svoja uzbuđena osećanja. - Ali od toga nema ništa, sve je na kraju ispalo ništa. - Zato što si dozvolila da Elly Gannett kaže da je jabuka njena. Snažan teret ovog katastrofalnog dana je nestao dok je Nessa naglo sedala na donji stepenik. - A šta je trebalo da uradim? Da je nazovem lažovom? Da dozvolim da napravi budalu od sebe? - Odmahnula je glavom. - To bi bilo okrutno. - Umesto toga, ti si bila okrutna prema sebi. Dozvolila si joj da napravi budalu od tebe. - Oh, gospode. - Nessa je spustila glavu u ruke, kako bi mogla da zadrži svoje krhke snove zajedno. - Niko nije znao da je to moja jabuka. Svi su pretpostavili da je ona u pravu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ne svi. - Tressin ton je postao mekši i saosećajniji. - Ne i ja. I od kada je šašava Elly Gannett bila u pravu? Nikada. I svi ostali su samo trebali da pogledaju u tebe, tvoje lice i vide istinu. - Oh, ne. - Do sada je celo selo moglo da zna o njenoj glupoj osetljivosti. Tressa je utešno spustila ruke preko ograde na stepenicama. – Ali pretpostavljan da te niko drugi ne poznaje tako dobro kao ja. Kriješ to dobro, stvarno. Samo sam ja mogla da vidim koliko si uznemiren. Zato što si moja sestra. Gledale su jedna u drugu, Teague devojke. Možda nisu bile napravljene na isti kalup, ali bile su satkane od istih jakih klica. Razočarenje je Nessu ozbiljno povredilo – još uvek boli – ali morala je da prizna da još uvek oseća otrov uboda. - Hvala ti. - Nema na čemu. Šta ćeš da uradiš u vezi ovoga? - Šta mogu da uradim? - Nessa je ustala i poravnala suknje. - Videla si – pojela je jabuku i uzela svu krhu čaroliju iz nje. Ako je u njoj uopšte i bilo. Nisam sebi smela da dozvolim da u to uopšte verujem. Bila je to moja greška. - Ja verujem. - Tressin glas je bio čudan. –Mislim da ti je potrebno još magije. Bolje magije. Jače magije od glupe Allantide jabuke. - Jače? - Nelagodnost je obuzela Nessu kao hladne kišne kapi ispod njene kragne. –Tessa! Ne misliš... - Nessa je spustila svog glas skoro je počela da šapuće. - Jedna od veštica? Ali to su samo tračevi i glasine. Zar ne? Bocka Morrow je bila puna priča o tajnim sastancima po mrklom mraku. Većina priča su bile istinite, posebno one o krijumčarenju. Ali bilo je i drugih priča o ciganima u šumama, koji govore o tamnoj sreći i kupuju neželjene bebe za pola krune. Priče o tajnim grupama žena koje se pojavljuju po svetlosti krvavog meseca, obožavaju stare načine pre nego što je Hrist došao na njihovo ostrvo među narod, slaveći snagu zemlje sa svim moćima, vatrom, biljem i magijom. Glasine su kružile da čari i prava čarolija za dobro i loše može se dobiti od tih cigana i veštica za malo para.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

I to je bilo ono što joj je potrebno, zar ne? Zato što nije imala svoje, ni jednu kap. Nije imala neverovatan osmeh, nije znala smešne viceve i nije znala da koketira. Nije znala da kaže pravu stvar kako bi osvojila muškarca kakav je Kapetan Lord Harry Beck. - Tressa, šta ti stvarno znaš o tim stvarima? - Očigledno, više nego ti. - Tressa nije htela ništa više da kaže. - Ali da sam ja na tvom mestu, ja bih otišla do litice na putu ka Widow Pencombe sa šilingom u svom džepu kako bih kupila, pravu, iskrenu čaroliju ljubavi. Nessa je znala da treba da se pobuni – trebala je da kaže nešto ozbiljno i ispravno svojoj sestri zbog flertovanja sa silama zla, o njenom položaju u društvu kao ćerke vikara, i o tome kako njihova vera mora biti dovoljno jaka kako bi se izborila sama u životu za sve, bez pribegavanja činima i čarolijama. Ali nije. Zato što su njene molitve ostale neme ili zato što su toliko puta izgovorene. I zato što je želela da je Harry Beck voli više nego što je bilo šta želela više u životu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 7

Harry je pobegao u surovu atmosferu dvorca i učinio je onako kako mu je Matthew Kent rekao, krenuvši polako da se uklapa u veze krijumčarenja i pejzaž krijumčarenja. Obala Cornwall je bila zona slobodne trgovine, bila je opasana visokim liticama, skrivenim uvalama, i malim plažama. Plaže do kojih Harry nije mogao da se spusti zbog povrede, i oštrog bola koji je osećao u nozi. Ali još uvek je mogao da vidi uvalu koja se nalazila na Banfieldovom zemljištu, bila je opasana zastrašujućim liticama koje su se dizale iz zemlje poput kolja, bio je savršen za krijumčarenje brendija i čipke, ili tone jeftinog vina. Ipak bio je dug put, o saznavanju tajni krijumčara – Harry je mislio da bi Francuzi radije upotrebili obalu Devona zbog blizine izvora informacija i to iz Pariza i Londona. Možda je tiha obala Cornwalla bila dobra zato što se nije pomno posmatrala, ali sada su je gledali, zar ne – Harry sa kopna, i Metthew Kent sa mora. Harry se kretao polako pešačkom stazom uz krivudavu stazu duž obale, brojeći uvale, tražeći znakove na mestima koje krijumčari koriste i tragove koje su uspeli da sakriju sve dok ne budu u situaciju da prebace tovar duboko unutar kopna. Kamena koliba je bila nagnuta ka brdu ispred, kao da je pokušavala da bude okrenuta vetru koji je duvao sa zapada. Koliba. Glas koji je bio u njegovoj glavi bio je Nessin, šapat u njegovom uhu je bio kao kada su jednom ležali skriveni na livadi sa druge strane drvene ograde. Kao da je bio iznenađen sa sopstvenim sećanjem, Nessa Teague je izlazila iz šume na otvorenu livadu, hodala je dugim nežnim koracima kroz visoku travu kao da je dobroćudna snaga prirode. Vetar je duvao kovitlajući njene duge suknje i kosu. Oktobar je donosio vlažan vazduh od kojih su njeni obrazi i nos pocrveneli, izgledajući divlje i prokleto neodoljivo. Sve dok ga nije videla, zastala je nasred livade, svi tragovi njenog jednostavnog samopouzdanja su nestali kao da je sunce odjednom nestalo iza oblaka.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Nessa. - Podigao je ruku i pozdravio je, čekajući da se ona pokrene. Da krene prema njemu. Uradila je to tako sporo, njeni koraci su bili nesigurni kroz veliku travu. - Harry. Sviđalo mu se što ga je još uvek jednostavno zvala ,,Harry,, bez ikakve titule, ili zvanja. Za nju je bio jednostavno Harry i to je bilo dovoljno. - Izašla si u dugu šetnju, zar ne? - Želeo je da je zadirkuje sa osmehom na licu. - Ili si na putu da se vidiš sa vešticom? - Ne. - Odgovorila je skoro prebrzo, pre nego što je pomerila pramen svoje smeđe kose sa lica. Od vetra obrazi su joj postali crveniji, zapala je u gluvu tišinu trenutak pre nego što je konačno progovorila. - Zašto…zašto to misliš? - Oh, ne znam. - Video je da joj je neprijatno pa je odlučio da je ne zadirkuje više. – Pretpostavljam, da se samo pitam da li stara veštica još uvek živi tamo. - Živi. Mislim ona nije u opšte veštica, u stvari. Samo udovica koja je dobra sa biljkama – spremanju melema i sličnih stvari. - Da li ti je potreban tajni lek? - Ne. - Okrenula se prema liticama, kao da je to bilo ciljno mesto njene šetnje. - Izašla sam da prošetam pre kiše. Pošto su poslepodnevne olujne kiše bile svakodnevne pojave duž obale u jesen, Harry je odlučio da vreme bude i njegova motivacija. - I ja radim isto, upoznajem se sa oblasti dok sam ovde. Voleo bih društvo. Posebno tvoje društvo. - Rekao je. - Nisam dobio priliku da porazgovaram malo više sa tobom na svečanosti. - Ne. - Pogledala je dole u svoje noge a onda u more. - Pa, imaš Elowen Gannett da razgovara sa tobom. - Da. To je čudno. Da li si znala za tu besmislicu u vezi Allantide jabuka? - Svi znaju. - Slegnula je ramenima u vidu izvinjenja. - To je lokalna tradicija da jabuka može odabrati tvoju pravu istinsku ljubav. Naša prava ljubav će voditi ljubav prema pravoj jabuci. Ili…- Opet se povukla u onu mračnu tišinu. - Ali ti ne veruješ u to, zar ne? - Pitao je. –Čarolija i prava ljubav?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Pomerila je glavu na drugu stranu, pa je vetar oduvao kosu preko lica, zamračujući njegov pogled. - Naravno da ne. Ali to se događa vekovima – sve od mračnog vremena, ako ćemo tačnije, kada je pala romanska britanija. Zemlja i ljudi ovde imaju dugo sećanje. Ona je oduvek poznavala istoriju na svoj ležeran način, kao da je to za nju bila živa stvar a ne samo reči iz prašnjavih knjiga. - Zar nije tvoj otac onaj koji propoveda protiv paganstva u njegovim nedeljnim propovedima? - Ne i on. - Odmahnula je glavom i nasmešila se. - Tako je od kad bilo ko od nas pamti. Rekao je da je to dobra zabava sa jabukama i da nema nikakve štete – ti veruješ da si ispao žrtva. Harry nije verovao u to i da nekako je postao žrtva, ali to nije ono na šta je mislila. - I ti ne veruješ takođe, hvala nebesima, ili bi te ljudi po ceo dan hranili jabukama. Nije shvatila ovo kao kompliment iako mu je bila namera da bude. Niko ne pokušava da daje jabuke devojkama. To je samo na momcima da odluče. Udahnula je duboko i prebacila razgovor u sigurnije vode. - Kako noga? Kako ona može da bude tako pažljiva. I sada kada je razmislio, činilo mu se da ga noga ne boli toliko. Možda je to bio kratak odmor. Ili je to možda zbog prijatnog druženja sa Nessom koje ga je opustila. - Oporavljam se. Postajem jači ali nedovoljno jak da mogu da se popnem uz liticu, još uvek. Ovo je do sada jedna od mojih najdužih šetnji. - Daleko si otišao od zamka. Zar nemaju nekog konja viška kojeg možeš da jašeš? Nasmejao se na tu ideju. - Ne. Bio sam na moru predugo, pretpostavljam ja sam mornar a ne konjanik – Izgubio sam osećaj za to. Verovatno bih pao i polomio drugu nogu. Zabavljao ju je baš kao što se nadao – osmeh se širio preko njenog lica. - Ne i ti, ko je navikao da se trka ponijima po pesku i niskim talasima? Sećanje mu se vratilo u sekundi – vetar koji duva i razdragani smeh, besna euforija i neumoljiva radost. - A ti? - Harry je spustio glavu kako bi bolje pogledao njeno lice iza pramenova kose. - Da li se još uvek trkaš na ponijima? - Ja. Ne. - Njen osmeh je bio brz i osetljiv. - Kakav bi to prizor bio videti mene kako sedim na poniju sa svojim dugim nogama koje dodiruju zemlju.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Kakav prizor. Te duge noge koje se mogu obmotati oko čoveka i stegnuti ih čvrsto oko njega. Te ruke mogle su muškarca da drže blizu... Te misli su odmah nestale kao da je krv napustila njegov mozak i odmah otišla na drugo mesto, manje upravljivim, delom njegovog tela. I u njegovom trenutno oslabljenom fizičkom stanju, njegova samodisciplina nije bila izjednačena sa njegovim podignutim udom koji je odjednom imao veliku razmeru. Neka su proklete njegove oči i slike koje su se vrtele po njegovoj glavi. Ali nije prokleto mogao da porekne da je slatka, zabavna Nessa Teague bila u stvari privlačna mlada žena. - Mislim da bi to bilo šarmantno. Ona nije bila devojka za primanje komplimenata. - Sada sam odrasla, - Rekla je odlučno kao da je pokušavala da ga uveri. - Ti dani su prošli. - Voleo sam te dane. - Bili su to najsretniji dani u njegovom životu. - Sviđala mi se ta devojka. Bila je prilično neobična, koliko se sećam. Zadirkivala me je poprilično nemilosrdno. I pobedila me je u svim trkama sa ponijem. Ovi komplimenti su bili prilično očigledni za nju da bi ih izbegla - tako da su joj obrazi poprimili živopisnu nijansu roze boje. - To je zato, što sam poznavala pesak. A ti nisi varao. - Još uvek to ne radim. - Ne. - Njen osmeh je bio poput nagrade. - Ne bi varao. Prešli su na previše ozbiljan razgovor, ako bi pokušao da je šarmira prešla bi na priču o selu i njihovim običajima. - Da li još uvek ploviš? - Da. - Okrneula je lice prema moru. - Sviđa mi se vetar i vazduh. Osetio je kako mu se raširio osmeh. Bilo je nešto u tome što je u njenom društvu što ga je činilo potpuno srećnim. - Mislim da bi postala divan mornar. Odmahnula je glavom dok je pokušavala da izbegne kompliment, ali mogao je da vidi njeno zadovoljstvo u sjaju njenih očiju. - Kako je tamo, - Konačno je pitala. - Na otvorenom moru? Kao disanje. Kao život.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- To je moj život. – Sve njegove nade i snovi, ambicije i život su bili spakovani u jedan mornarički sanduk. - Teško je, lepo, grubo, žilavo i najbliža stvar pravo slobodi koju sam ikada osetio bila je komandovanje brodom. - I to je bila jedina stvar koju je mogao da radi. - To je ono u čemu sam najbolji. Klimnula je glavom, kao da je izgovorio rečenicu koja ima smisla. Iako njegov glas nije bio na rubu žudnje. I očaja. Bože, nedostaje mu. Izgubio je jasan cilj – ali pomaganje Kentu dobio je nazad svoj cilj. - Ti si bio tako daleko, dok ja nisam nikada napustila obalu. - Promrmljala je Nessa, ne odvajajući oči od širokog prostranstva plavo – zelene vode koja se beskrajno kretala po stenama ispod. – Ja ne bih znala kuda da idem, ili kako da odem i da se orjentišem bez kopna. - Navikneš se to da radiš. I naučila bi navigaciju – sva ona matematika oko koje si mi pomagala, bila je bitna za mene. - Njeno izražajno lice bilo je promenljivo i zanimljivo kao okean. - Mislim da nikada ne bih savladao trigonometrijske sisteme bez tvoje pomoći, zbog toga moram da ti se zahvalim. Mali zadovoljan osmeh se ocrtavao na njenim obrazima. - Nema na čemu. - I znaš šta bi mogla još da uradiš kako bih ti večno bio zahvalan? Njen pogled je odmah susreo njegov, nestrpljivo čekajući da nastavi da govori. - Ne. - Da li još uvek imaš onaj mali brod koji si držala u luci? - Jedrilicu? Da. - Odvedi me na jedrenje. - Šta, danas? - Okrenula je lice ka vetru. –Miriše kao da dolazi oluja. Prethodni nepoznati deo njegove unutrašnje napetosti sada je opet postao napet, poput jedra punog vetra. To je bio fizički osećaj čudesno blizu zadovoljstvu. Želeti. - Nikada nisam ranije čuo da neko govori da može omirisati oluju. Oseća se u kostima ili vidi na nebu, da. Često mogu da osetim u vazduhu – promene smera duvanja vetra, vetrovi koji nose različitu promenu temperature. Ali da namirišem? Ne. Osmeh koji je jednim delom ličio na uživanje a drugim nelagodnost razvio joj se preko lica poput letnjeg jutra, ružičast i sjajan, pre nego što je zabacila glavu kako bi se sakrila iza kose.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ali, reci mi, - Pitao je pre nego što je mogla da se povuče u tišinu. - Opiši mi taj miris. - Vlažan i topao pomešani su zajedno. Danas je hladno i u vazduhu se oseća miris sumpora. Pomalo poput pelagonije. Njegov smeh je još više bio pojačan vetrom. - Pelagonije? - Imamo nekoliko u bašti. Možeš ih pomirisati i onda mi reći šta misliš. - Mislim da si ti jedna prilično neobična devojka, Nessa Teague. Njeno rumenilo je zagrejalo obraze i stavilo prilično lepo svetlucanje u njeni divljim plavim očima. Čudno, ranije nikada nije primetio boju njenih očiju. Ili čudesno raznolike boje – jesenje pšenice i ćilibara –ili njenu dugu ravnu kosu koja se igrala oko njenog lica. - Reci mi da ćeš me odvesti na jedrenje. - U redu. - Podigla je svoj pogled i pogledala u njega. Mogao je da vidi da baš i nema samopouzdanja, ali sigurno nije bilo oklevanja u toplom, mekano plavom pogledu tih divnih očiju. - Sledećeg dana svečanosti, odvešću te.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 8

Kapetan Lord Harry Beck je mislio da je ona izvanredna devojka. I pozvao je sam sebe da plovi sa njom sledećeg dana. Koji, sudeći po oblacima na nebu sa druge strane njenog prozora, danas je bio pravi dan za to – poslednja popodnevna oluja je raznela sve oblake sa neba i jutro je imalo toliko svetlosti da su skoro bolele oči od nje. Bilo je savršeno za jedrenje. I učiniti da se Harry Back zaljubi u nju. Nessa se obukla pre svih ostalih u kući i bila je na pola puta prema bašti, krenula je stazom koja je vodila ka litici, kada joj je neko doviknuo iz crkvenog dvorišta. - Ah, gospođice Nessa. Upravo osoba kojoj sam se nadao da vidim. Bio je to Cods odnostno Curate, poslednja osoba kojoj se Nessa nadala da vidi. Posebno kada je mogla da ugleda gomilu svesaka ispod njegovih ruku. - Izvinjavam se gospodine Coddingtone... - Nessa je podignula svoj glas dovoljno glasno, da ne probudi ostale u kući. –Ali moram da idem. - Pre jutarnjeg sunca? A šta bi to moglo biti toliko važno, gospođice Nessa. – Njegov previše glasan glas širio se po crkvenom dvorištu, brže nego njegove dugačke noge i njegovo telo. - Da vas odvoji od molitve? Da li ćete ignorisati poziv Gospoda? - Ne ignorišem, - Nastavila je suprotstavljajući mu se, žureći da otvori kapiju pre nego što stigne do nje. Zato što nije bio Gospod taj koji je zvao, već cenjeni Cods. –Krenula sam da posetim bolesnog parohijana. - To stvarno i nije bila laž – Harry nije bio bolestan ali je bio povređen. I dok boravi u zamku Keyvnor, on je tehnički parohijan. - Morate mi reći ko je to, - Nemoguće glup glas je nastavljao. - Zato što ga moram i ja posetiti. To u opšte nije bila dobra ideja. - Da li ste nešto želeli gospodine Coddington?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ah. Da. - rekao je Code, kao da je u tom trenutku razmišljao o nečemu dok nije stigao do nje i spustio joj gomilu svesaka u ruke pre nego što je imala priliku da se pobuni i ispusti tu gomila sveske na vlažan šljunak. - Siguran sam da vam neće smetati...Druge dužnosti me sprečavaju... - Već se je krenuo da se udaljava od nje... - Znam da mogu uvek da računam na vas da sve odradite najbolje, gospođice Nessa... - Požurio je da ode do crkve. Ali ne dovoljno brzo pošto je rekla. - Najbolje bi bilo za vas da odradite svoj posao gospodine Coddingtone. - Nessa nikada do sada u svom životu nije podigla svoj glas, ali bila je prokleto umorna da Cods misli da može više da koristi nju i njeno vreme. I zato što je Cods nestao iza njenog vidokruga, gde nije mogla da ga prati. - Prokleta nevolja, - Klela ga je opet. - Previše si dobra za svoje dobro, Nessa. - Tressin tihi glas dolazio je sa prozora. - Zašto mu dozvoljavaš da ti to radi? Nije mislila da dozvoli Codsu da uradi to opet. Ali opet je uspeo – puštajući je da drži torbe, sveske ili propovedi. Svaki put. - Da li to znači da ćeš mi pomoći oko ispravljanja gramatike iz latinskom za mene? - Nessa je pitala. - Da li je to ono što ti je ovog puta natovario? Nebesa ne! Možda si ti prokleta sa odgovornošću i savesti, ali ja im ne pridajem značaj. Ja bih napravila paprikaš od njih. - Prokleta nevolja, - Nessa je ponovila ispod daha. - To je duh. - Tressa se nasmejala kroz prozor. - Prvo kletva, onda posle kažeš ne. Njena sestra bila je u pravu. Nessa je prošla preko travnjaka do staklenih vrata koja su vodila u očev studijo i to pre nego što je mogla da promeni mišljenje, bacivši sveske unutra. – Trebalo bi ovo Cods da uradi ili nek prihvati kaznu. Zatvorila je vrata. Imam dogovor koji moram da ispunim. - Oh, bravo, Nessa, - Tressa je pozdravila Nessu koja je se kretala prema kapiji. - Počela sam da imam više nade u tebe. Nada- kako je to čudna stvar. Pre dva dana je osećala nadu i sada je sve izgubljeno, nestalo je sve u jednom ugrizu. I onda je juče srela Harrya blizu litice, i razgovor sa njim bio je


obrada i prevod : Klub Brbljivica

izvanredan. Danas, njena nada ju je izazivala da iskoristi ovaj dan i pronađe put i način da se kapetan Lord Harry Beck zaljubi u nju do kraja života. Odlazi kod udovice Pencombe. Nessa je trčala celim putem do litice, ali jednom kada je stigla do litice, zaklonila se iza pećine, plašeći se da priđe skrivenoj osobi koja je sedela pored vatre koja se pušila dok se iznad vatre nalazila posuda. Naravno, u gvozdenoj posudi moglo je da se nalazi bilo šta, od ključale vode do paprikaša – Nessa je često viđala takve posude i nikada nije bila uplašena zbog toga. Ali njena potreba je bila jača od straha koji je rastao u njenim ušima. Bez obzira što je njeno srce htelo da iskoči iz grudi i pobegne kao uplašeni zec, Nessa je prisilila sebe da napravi korak napred. - Dobar dan, gospodarice. Udovica je stavila ruku na leđa kako bi se ispravila i pogledala u Nessu preko visoke trave. - Opa, Nessa Teague. - Njeni laktovi su se isturili, izgledajući kao velike bodlje. - Kao da te nisam ranije videla na stazi. Da li te je majka poslala? Nebo bi se srušilo kada bi njena majka saznala za ovaj njen poduhvat. - Ne, gospodarice. - Ili tvoj otac? Kada bi njen otac saznao bilo bi možda malo bolje od njene majke. - Ne, gospodarice. Niko ne zna da sam ovde. - Ah, znači to je to? Pa, neće čuti od mene, - Veštica se nasmejala. - Ali postoji mnogo duša, koje pronalaze svoj put dole kod mene kad stvari ne idu svojim putem. - Dugo je gledala u Nessu, razmišljajući u svojoj glavi šta sa njom. - Viđala sam te u gradu. Viđala sam te na obali, i litici kako šetaš. Duga šetnja ti odgovara, dete. Njeno posmatranje je bilo istinito. - Volim da hodam. - Pretpostavljam da je tako. - Udovica Pencomble je vratila svoju pažnju prema vatri i posudi u kojoj se nalazio misteriozni sadržaj. - Moćna pomoć nemirnima, šetnja. Nemirna. Nikada nije čula da to neko kaže za nju. Ljudi su za nju govorili da je tiha, stidljiva, ili ćaknuta u glavu, ali nikada nije čula više od toga. Nikada se nije pitala od čega je to bežala, krila se i zadržavala duboko u sebi.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ali bilo je kao da je veštica mogla da vidi sve što se nalazi iza zaključanih vrata njenog srca. - Da, dete. Moćan nemir. Mogu čak reći i uznemirena. Nessa je bila sigurna da su joj obrazi crveni kao plamen zato što je gorela, uprkos hladnom jesenjem moru. Nikada nije razmišljala o sebi da je uznemirena. Ali nikada do sada nije bila zaljubljena. Nikada ovako. - Pa da li mi možete pomoći? - Pomoći? - Udovica je suzila pogled i oborila je uglove usana kao da je razmišljala o svojoj odluci, razmišljajući o ceni, kao o bitnom sastojku za napitak. - Zavisi o vrsti pomoći koja ti je potrebna. - Potrebna mi je pomoć...u vezi ljubavi. - Nessa je prošaputala tiho, jedva je mogla da čuje svoje reči zbog vetra koji je duvao. Ali isti taj vetar odneo je reči do stare udovice. - Aha. Ljubav je u pitanju? Nessa je klimnula glavom, bilo joj je drago što su reči stigle do nje. - Da. Gospodarice. - Prava ljubav? - Udovica je promrmljala. - Da. - U ovo je Nessa bila sigurna. Volela je Harrya Becka od kad zna za sebe. Bez obzira na godine i milje udaljenosti, niko nije uspeo da zauzme njegovo mesto. - Sa kim? Kao da je njegovo ime ostalo zaglavljeno u njenom grlu – Nessa nije želela da ga otkrije, svoje tajne nikome, čak ni veštici, iako je možda jedina koja joj može pomoći. - Lord Harry Beck. - Ah. - Starica je suzila pogled i klimnula glavom. - On je muškarac za tebe. Zašto prvo nisi probala sa Allan jabukom? - Jesam. - Nessa je napravila korak napred, kako bi mogla savladati svoju sramotu. - Ali moja jabuka me je izneverila. Snežno bele obrve su se podigle poput galebova iznad dva tamna oka. – Jeste? To je loša sreća. I loša priprema. - Uradila sam baš onako kako je trebalo, - Tvrdila je Nessa. - Baš kao što su mi rekle ostale devojke. I on ju je uzeo – uzeo je pravu, baš kao što je trebalo. - Pa onda kako nije uspelo?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Svež bol i stari bol spojili su se u njenom grlu tako da je jedva mogla da šapuće. -.Druga devojka je rekla da je jabuka njena. Udovica Pencombe je ispustila zvuk neodobravanja. -.To je moćna loša magija reći za jabuku da je tvoja ako nije. - Mislim da Elowen nije to mislila. – Nessa je osetila potrebu da brani jednu devojku. Iskreno mislim, da je mislila da je jabuka njena. - Barem, se nadala da je tako. A to je bila Nessina jabuka. - Pa vidite zašto mi je potrebno malo magije? - Ja, dete, ja to radim. Ali magija je komplikovana, neobična stvar. Skupa. Potrebna je jaka magija da se suprotstavi tim lošim stvarima. Sama reč magija terala je Nessu da se naježi. Zvučalo je tako paganski, tako loše. Tako skupo – a ona je samo imala šiling. - Samo onoliko koliko je potrebno da se greška ispravi i vrati na pravi put onako kako bi trebalo. Udovica je klimnula glavom u znak saglasnosti. - Da, da. Ako se suprotstavi tvom šarmu... - Suzila je pogled na dve tamne mrlje uglja. - Da li je ugrizao jabuku? - Da. - Mekano puckanje kore dok je Harry grizao jabuku svojim savršenim belim zubima odzvanjala je u ušima. - To je dobro. To znači da je dobio malo od Allantide magije – tvoje magije – u njemu. - Ali takođe i Elowen. Ona je uzela jabuku od njega i ugrizla je takođe, i pojela moje obeležje. - Mmm. To nije dobro. - Udovica je pritisnula svoj dugi grubi prst na bradu. – Da li si uzela vlas njegove kose? Ne? Konac od kaputa? Dugme? Nešto? Bilo šta? Nessa nije mislila da će joj biti potreban neki talisman. - Nisam znala da treba nešto da donesem. Osim mog šilinga. - Izvadila je novčić iz džepa. Stara veštica je spustila svoj pogled u njen dlan. - Pa, to je najvažnija stvar. Da vidimo šta mogu da učinim za tebe. - Protegla se i prošla rukom kroz Nessinu dugu kosu otkidajući jednu vlas. - Ovo će poslužiti, - Starica je promrmljala, okrenuvši se prema staroj kolibi sa kosim krovom. - Ti ostani i mešaj ovo. Biće potrebno malo vremena.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Nessa je stala pored široke posude i odlučila da bude korisna – brinula se o vatri, otopila je vosak, i kada je bio gladak i spreman, počela je da izliva i oblikuje sveće. Do trenutka kada se udovica vratila, Nessa je imala skoro dvadeset sveća koje su visile kako bi da se osušile. Starica je zastala i zagledala se u nju. - Pa, moram ti reći ovo Nessa Teague, sam đavo mora da ustane mnogo ranije kako bi se isprečio ispred tebe. Nessa se zagrejala malo od tog komplimenta. - Hvala vam, gospodarice. - Ti si dobra devojka, Nessa Teague. Mogu ti reći da polovina ljudi koja dođe i kuca na moja vrata traže laku ljubav. Ali ti takođe mogu obećati da te ova čarolija neće izneveriti. Mogu samo raditi kako bih poboljšala ono što postoji između vas, kako bih vas vezala još čvršće. - Da. - Nessa će prihvatiti sve ono što može da dobije i bude srećna. - Moram da te upozorim Nessa Teague, i pitam da li si sigura da želiš ovo da uradiš, jer jednom kad počnete da koristite čarolije, nema zaustavljanja, nema ispravljanja ili zadržavanja smera u kojem će se ljubav odvijati. Ono što treba da se desi, desiće se. Da li me razumeš? - Da, - Nessa je odgovorila. - Da li si spremna? Nessa je osetila iznenada uzbuđenje koje je raslo u njoj. - Da. - Onda nek bude. - udovica je stavila parče grube tkanine u Nessinu ruku. - Otvori je. - Dok je Nessa to radila, veštica je uzela bočicu i sipala med kao da je pravila neki kolač. - Ovo seme za kolač je očarano tvojom željom. Moraš se pobrinuti da tvoja istinska ljubav ovo pojede, iz tvoje ruke, shvataš? I ti moraš da pojedeš malo. To je jaka magija, ljubav je u pitanju, moraš otvoriti svoje srce da šarm iskoristi sopstvenu moć. Da li me razumeš? - Da, gospodarice. Nahranim njega i ostavim malo za mene. - Tim redom. - Zatvorila je Nessinu ruku, jako. - Sada otvori svoje srce kao i oči, Nessa Teague. Na krilima svoje želje. - rekla je. - Od velikodušnosti zemlje i ljubaznosti svoga srca, duše i uma, neka ljubavnici i zaljubljeni budu isprepletani, jedno srce, jedan um. Nek ljubav bude jedini izazov.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 9

Nessa je stavila kolač od semenki u džep i uputila se prema pristaništu, njena glava je bila puna planova kako joj ne bi uzeli Harrya – sigurno ne njegovi roditelji – mora da bude mudra. Ali njena osećanja su bila tako dobra, tako visoka, bila je toliko puna uzbuđenja, entuzijazma i očekivanja, dok je hodala strmom stazom koja je vodila ka pristanišu, sa ispruženim rukama kako bi zadržala ravnotežu da napadne dok je žurila da stigne pre Harrya. Ugledala ga je kako je čeka, naslonjen na dugački kameni zid, zabavljajući se dok je posmatrao njen nespretan let kroz vazduh. Nessa je zastala bez daha. - Ti si ovde. - Da, jesam. - Njegov osmeh je bio širok i razdragan. - Mislio sam da stojim ovde i posmatram te dok silaziš niz brdo da bi se srela sa mnom. Nessa je mogla da oseti da joj se prsti u čizmama grče – bila je bespomoćna sa tim licem i njegovim prirodnim šarmom. - Došla sam najbrže što sam mogla. - Odlično. - Okrenuo se i pogledao prema luci. - Malo sam se kladio sam sa sobom da vidim da li mogu da se setim koji jedrenjak je tvoj – onaj sa crvenim jedrima? - Da. Vrlo dobro. Da li idemo na izlet? - Primetila je korpu pored njegovih nogu. - Da, korpu je spremilo dobro osoblje zamka Keyvnor, tako da nemam pojma šta je u njoj, samo znam da ćemo biti vrlo dobro zbrinuti i da te mogu ubediti da se otisneš na daleko more sa mnom.– Okrenu je svoje nasmejano lice prema suncu. - Ko zna kada ćemo imati još jedan ovako lep dan? Njeno srce je htelo da eksplodira od čiste, neupadljive sreće. Možda nikada neće imati ovako prelep dan. Nikada. - Ne mora da znači. - Pa onda, hoćemo li?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Gotovo je trčala kroz šljunkovitu stazu sa nekoliko velikih rupa koje su se skoro nalazile po celoj stazi i bilo je potrebno manevrisati sa njim i njegovom povređenom nogom. Trebalo bi što pre da prizove moć svog šarma, to bi bilo bolje. Nessa je odmah počela da vuče konopac priveza. - Dopusti meni.. - Nije čekao dozvolu, pa je položio ruku odmah do njene i pomogao joj da povuče konopac. Jedrilica je klizila brzo po vodi i kobilica je bila brzo na šljunkovitom pesku. Nessa je osećala da cela vibrira od njegove blizine i jednostavnog dodira njegove ruke – osetila je da se toplota širi kroz njene nervozne prste sve do njenih nožnih prstiju. Srećnom, veštica joj je očigledno dala jasan i moćan šarm koji je već počeo da deluje. - Cerada je sledeća, - Rekla je nepotrebno. Kao da pomorski kapetan nije znao kako da oslobodi nauljeno platno. Ali Harry nije ništa prigovorio, odmah se bacio na posao, njegovo dugogodišnje iskustvo ga je uvek vodilo na pravi zadatak u pravo vreme. Nisu gubili vreme brzo su otišli sa plaže sa podignutim jedrom i daskom položenoj u vodi. - Ti preuzmi kormilo, - Odmah mu je ponudila, zaglavljujući kormilo na svoj način. Kako je uzbuđena možda bi nešto pogrešno uradila i bacila ih pravo na stene. Najbolje bi bilo da sedi tiho i pusti ga da uradi ono što treba sigurno mnogo bolje od nje. Ali on je odmahnuo i seo sa suprotne strane, ispravljajući svoju povređenu nogu. - Stavljam sebe u tvoje sposobne ruke. Sposobne – te reči su podigle malo njenog entuzijazma. To je ono što je mislio o njoj – ono što su svi mislili. Tiha, sposobna Nessa. Ne lepa. Ne zabavna. I sigurno nije šarmantna. Ipak, pretpostavila je da postoje i gore stvari – mogla je da bude ružna ili nesposobna – imala je šarm u svom džepu, spreman za davanje. Nessa je pokušala da ignoriše nervozu koja se pojavila u stomaku, pokušala je da se usresredi na upravljanje. Nekoliko brodova male ribarske flote ostalo je na pristaništu – većina je već isplovila na more još u zoru dok je plima još uvek bila niska – ali ona je morala da bude brza kako bi procenila tok kroz vodu. Sunce je grejalo njena leđa, a hladni jesenji povetarac ispunio je jedra, njeno srce bilo je puno nade, a u džepu je imala kolač od semenki koji je trebalo da da Harryu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Osećala se po malo zbunjeno, ali dovoljno opušteno kako bi duboko udahnula čist slani vazduh. U vazduhu se osećao miris kiše. Šarm već radi kao magija, Harry se osmehivao, očigledno je bio srećan i uzbuđen zbog izleta. - Sve ove uvale, - Primetio je. - Nije ni čudo što postoje toliko krijumčarenja. Nešto od vetra – i nade izašlo je iz njenih jedra, iako je mislila da ne postoji ništa posebno u njegovom komentaru. Slobodna trgovina, kako su meštani više voleli da je zovu, bila je javna tajna u Bocka Morrowu - niko nije priznavao da zna nešto, ali svi su bili deo toga. - Izvini – to je tabu tema? - Pitao je. - Ti stvarno ne bi trebala da znaš o tim stvarima? - Niko ne bi trebao da zna o tim stvarima. Ali pretpostavljam da svi znaju. - Svi uključujući Harrya. On nije bio jedan od njih kao što bi možda seljaci to rekli, on je bio svetski čovek, pametan čovek sa bogatim iskustvom i ljudskom prirodom. I živeo je u Bocka Morrowsu kao mali. Sigurno je shvatao kako stvari funkcionišu. - Kao onaj mali jednjak. - Pokazao je prema vodi na ribarski brod koji je bio usidren u plitkoj uvali. - On nije zabacio mrežu? - Premestio se kako bi imao bolji pogled. Nessu je prepravilo razočarenje dok su plovili dalje. - Na ovoj obali, ne plaćaju dobro kako bi se mešali u poslove drugih ljudi. Okrenuo se i pogledao u nju tako blizu kao i ona u njega. Ali došao je sam do svog zaključka – bio je previše pametan zar ne. - Je li još uvek jaka kao i uvek, slobodna trgovina, uprkos ratu? - Pretpostavljam. - Slegnula je ramenima, njen ton je bio nepromenjen. - Na neki način i danas je isto – kao istomišljenici sa obe strane kanala koji žele da trguju robom bez problema. Nema veze ni sa vlasti ni sa ratom. - Oh, hajde Nessa. - Promrljao je. - Ti si pametnija od toga. Sve ima veze sa ratom. Nema izuzetaka. Iako je uvek bilo lepo misliti pametno – za razliku od gluposti, u svakom slučaju - bilo je nepodnošljivo podneti njegovo ispitivanje. Mislila je da je rat nešto što se događa daleko od nje – njemu na njegovom brodu – ne događa se na obalama Bocka Morrow. Ali sada, pod težinom njegovog neposrednog, beskompromisnog pogleda, osetila je svu težinu njegove priče. - Znam.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Prekinuo je trenutak zato što je pogledao u daljinu. - Zaboravio sam kako izgleda ovo mesto – puno otvorenih tajni. Čak nisam mogao da se setim Allantide jabuke. Ili možda nikada nisam shvatio njihovu celu svrhu. Pretpostavljam da sam bio previše mlad. Mislio sam da je to samo igra. - Njegove tamne braon oči koncentrisale su se na nju, kao da pokušava da vidi kroz nju – vidi više nego što bi ona sama dozvolila ljudima da vide. - Možda si trebala da me upozoriš, Nessa, pre nego što sam naleteo na plemića i gospođicu Gannett. Kao da razgovor o trgovini nije već bio dovoljno težak, ali na pominjanje Elowen Gannett je bila poput hladne vode koja je prelila vatru njene nade. - Izvini. - I meni je. Koliko je čudan čovek bio plemić – čini mi se da ne misli na svoju ćerku, oženio bi je sa potpunim strancem i to samo zbog jabuke. Nikada nisam čuo toliko ludilo. Ne previše lud za razliku od nje koja je sve svoj nade polagala u kolač koji se nalazio u njenom džepu. Jadan čovek - svi su se borili protiv njega kao dečije lutke za igranje koju bacaju između sebe, a ne kao čovek koji je imao svoje sopstvene misli i nade. - Šta misliš, šta treba da uradim, Nessa? Pogledaj u mene. Vidi me. Želi me. - Ne znam, - Rekla je nezainteresovano. Bio je to bolan test karaktera – ona je patila od ljubavi, obožavanja i žudnje prema njemu, ali uspela je da prikupi hrabrost koja joj je zastala u grlu. - Da li misliš da je oženiš? Ispustio je mali zvuk razočarenja. - Ko može oženiti osobu koju i ne poznaje? A kakva osoba se oslanja na jabuku koja odlučuje o njenoj sudbini? Ista vrsta osobe koja se oslanja na kolač od semena – usamljena osoba, očajan osoba. Osoba kao ona. - Osoba koja ne razmišlja, - Rekla je. - Tačno! - Njegovo olakšanje je bilo očigledno. - Kako osoba kao ti to razume, Nessa. - Da, - Složila se zato što je morala da se složi. - Moramo da razmislimo. - I mislim da bih želeo da priđem bliže i pogledam onaj ribarski čamac. Mislim da se sprema da isplovi. - Harry je obmotao svoje ruke oko njenih ramena kako bi je usmerio ka Crnoj


obrada i prevod : Klub Brbljivica

pećini, iako je osećao toplotu i snagu njegovih prstiju ali to nije bilo dovoljno da okrene njene misli ka vetru, promenila je pravac i polako kliznula ka njemu. Bila je preplavljena njegovom blizinom, toplotom njegovog tela, mirisom njegovog sapuna i teksturom njegovog odela. On se nije osećao isto kao ona. - Jel sve u redu? - pitao je kroz razdragan osmeh. Iz bliza, primetila je da su mu zubi beli kao sneg. Izbliza bio je nemoguće zgodan i fin. Skoro previše dobar za nju. Ali šarm mora da je dobio svoju moć, jer evo nje, bila je blizu zgodnog, dobrog Harry Becka. - Da. Sve je dobro. Osetila je da joj lice postaje toplo od njegove blizine, naterala je sebe da se pomeri dovoljno kako bi se okrenula i podigla ruku u znaku pozdrava dok su prilazili malom jedrenjaku. - Znaće da sam ja, - objasnila je. - Postoji tako malo privatnosti u tako malom selu. – Ona će morati mnogo da objašnjava večeras, kada stigne kući – u Bocka Morrow reči o ponašanju nekog od stanovnika mogu putovati mnogo brže nego smrad. - Pa, to je šargarepa. - Harryjev osmeh je skliznuo na jedan kraj usana, pritiskajući tu njegovu savršenu rupicu na obrazu. - Muškarac ne voli da ga špijuniraju dok se udvara devojci. Nessa je udahnula vruć vazduh i bila je bez vazduha u grudima. Jedva da je mogla da diše kada je progovorila. - Udvara se? - Ah, Nessa. - Njegov glas je bio tih i siguran. - Ne misliš da sam spakovao hranu za piknik i doveo te čak ovamo samo da bih špijunirao usidrene ribare.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 10

Harry nije baš siguran šta se desilo sa njim, ali šta god da je, bilo je prokleto dobro. Ispod prstiju, mogao je da oseti snagu u njenim nežnim rukama, kao i toplotu njene suncem ugrejane kože. Bila je to neobična stvar, ova iznenadna potreba – ta potreba – da je dodirne. Ali on je od uvek bio zainteresovan za dugu, visoku Nessu Teague i njenim sjajnim osmesima. Bilo je to poput neke vatre koja je gorela u njemu, samo je bio potreban lagani povetarac da rasplamsa tu vatru. Šta je radila ovih dvanaest godina koje je on proveo iskušavajući sudbinu. Bila je to neobična stvar, iznenadna potreba prisilno - da je dotakne. Ali pretpostavljao je da je uvijek bio znatiželjan o visokoj Nessi Teague. Bilo je to poput niske vatre unutar koje je stajao, samo je trebao lagani povjetarac da razgori plamen. Šta je radila dvanaest godina dok je on iskušavao sudbinu sa Francuskim topovima? Zašto se još uvek nije udala? Kada je postala tako posebna, jednostavno prelepa? Bila je, nakon svih ovih godina jednostavno neodoljiva. I u ovom trenutku jednostavno je želeo da zadovolji svoju radoznalost. Sa ovim pitanjima na vrhu jezika pogledao je u nju koja je još uvek gledala u njegovu ruku sa njenim braon obrvama koje su se pomerale i oblikovale jednu pravu liniju. Ali nije pomerila svoju ruku. Ili njegovu. Harry je samo mogao da se nada da i ona oseća istu čaroliju koju oseća on. Nadao se da je bila potpuno začarana. I pogled kojim ga je gledala – bez daha – bio je njegov odgovor i nagrada. Mali jedrenjak, trgovina, pa čak i izdaja bili su jednostavno zaboravljeni jednostavnim uživanjem u njenoj lepoti duše.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ispod svojih prstiju mogao je da oseti njen ubrzan puls. Mogao je da čuje njen ubrzan dah, mogao da vidi kako su njene oči potamnele dok je podizala svoj pogled ka njemu. Da li je to bilo ono što misli – privlačnost, zaljubljenost, a možda i ljubav? Požudu je i ranije osetio, ali ne ovakvu. Nije osetio ovaj čudan osećaj koji je uzbudio njegovo telo i njegov um u isto vreme, poput tople zime koja ključa njegovim venama. Nisu se njegova potreba i briga pomešale u nešto vruće, hitno i neophodno. - Nessa, - rekao je opet, zato što je to bila jedina reč koju je mogao da izgovori kada ga je gledala na takav način – kao da je on bio sunce, a ona cvet koji se okreće prema njegovom zraku. Osećao se da je privučen njom, privučen potrebom i nadom, i deo njegovog uma bio je privučen ka njoj. Uradio je tako polako, davajući joj svo vreme ovog sveta da se pomeri od njega i da se predomisli. Nije uradila ni jedno ni drugo – ostala je mirna, gledajući ga kako joj se sve bliže približava svojim širokim, neumornim očima. Njegov pogled je pao na njene usne, na njenu donju punu usnu, boje šljive koja je bila smeštena ispod savršene gornje. Bilo je ludo – potpuno ludilo – da je poljubi. Ali nije mogao da se zaustavi. Nije želeo da se zaustavi. Još jedan jak udarac njegovog srca, još jedan centimetar bliže njegovim razdvojenim usnicama. Još jedan udisaj, i potpuno je smanjio prostor između njih. Padao je pod čarolijom njenog tela, oduševljen laganim, nežnim mirisom jagorčevine koji se širio sa njene kože, kroz njeno donje rublje. I sama pomisao na miris njenog donjeg rublja, koje se skrivalo ispod praktične garderobe – dovelo ga je gotovo do bolnog stenjanja zbog privlačnosti. Harry je podigao glavu kako bi susreo njene usne, pazeći da bude pažljiv, trudeći se da nežno pritisne svoje usne uz njene, ali bila je tako mekana, slatka i podata, osećao se da gori, kao da ga jedrenjak baca beskrajno po vrhovima talasa. Sagnuo je glavom i ponovo krenuo, uhvativši njenu donju usnicu između svojih, pritiskajući njegova usta još jače i intimnije na njenim. Oči je zatvorila, dok su joj obrve bile skupljene zajedno, ne od nezadovoljstva – pošto se nije povukla – već zbog neke čudne neverice,


obrada i prevod : Klub Brbljivica

kao da je bilo previše dobro da bi bilo istinito. Kao da je bila koncentrisana samo na ovo – poljubac, ovim zadivljujućim osećajem njihovih usana koje se po prvi put susreću. A onda je uzdahnula, zvuk tako romantično, ukusno i erotično, koji je skoro prostenjao kao odgovor na to. - Ah, Nessa. Rukama je kliznuo oko njenih leđa kako bi je držao čvrsto i sigurno. Bio je odbijen od nje nekim nevidljivim rukama duha, odgurnut napred prema daskama jedrenjaka. Ali takođe i ona, pala je preko njega na tvrdu podlogu jedrenjaka zapetljavši se u gomili sukanja i podsukanja. Harry se zakotrljao, instiktivno štiteći Nessu svojim telom. Ništa. Alarm koji je ključao kroz njegovu krv, poput upaljenog baruta, ugasio se. Bili su sakriveni – sakrio ih je. - Oh, nek me đavo nosi. - Udahnuo je vazduh duboko. – Nasukao sam se. - Bio je potpuno obuzet ljubeći Nessu Teague da je zaboravio na pravac na njegovu obuku, iskustvo sa plovilima i uspeo je da ih nasuka. Kakav je magarac ispao. - Jesi dobro? - Rukama je prelazio po njenoj glavi, podižući njeno lice ka njemu. - Da li si povređena od pada? - Ili od njegove težine ili što je udarila po tvrdoj palubi jedrenjaka? Harry se nevoljno pomerio od nje. Od osećaja njenog dugog, vitkog tela ispod njegovog. - Da. Dobro sam. - Rukama je pipala odeću vraćajući je na svoje mesto dok se oprezno uspravljala pipajući stranu glave kojom je udara u palubu. Kompletan potpuni magarac. - Da li si sigurna? Klimnula je glavom, napravio je malu proveru, ustanovivši da je imao đavolsku sreću, jedrenjak je uspeo da zaglavi na krupan šljunak pored ogromne stene. - Mislićeš da sam najnesposobniji kapetan Kraljevske mornarice koji postoji. - Uspeo je ovih dana da ponizi svoju službu. - Obećaj mi da nećeš reći živoj duši da sam uspeo da nas nasukam ili mi neće nikada više dozvoliti da zapovedam ni jednim većim plovilom. Osmehnula se, svojim slatkim osmehom. - Obećavam. Tvoja tajna je sigurna sa mnom.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ah, Nessa. - Nije mogao da se obuzda i pomeri njenu neukrotivu kosu koja je pala preko njenog lica. - Uvek si izgledala poput devojke koja može čuvati tanje. Njen osmeh je izbledeo, kao talas koji nestaje kada se približava obali. Pogled joj se vratio na mali jedrenjak, podsećajući je gde su pre nego što je dozvolila da je zaslepi ljubav prema njemu. - Ovo je Crna uvala, - rekla je. - Dobila je ime po olupini koja se nalazila ovde. Mnogi muškarci dolaze ovde da žale. Lep, šarmantan trenutak ispario je u sekundi. Ona je sigurno imala tajne. I on bi morao odgonetnuti svaku koja se nalazi u njoj. ***

- Hoćemo li naš piknik imati ovde na jedrilici ili bi radije želela na obali? Nessa je mislila da bi bilo bolje da se pokrenu – da pokušaju da nađu ravnotežu. Poljubac je uspeo da učini da se oseća potpuno zbunjeno, ali u glavi joj je zvonilo poput crkvenog zvona. - Gore. - Bliže podnožju litice koje je bilo zaklonjeno od vetra, skriveni od znatiželjnih pogleda sa malih jedrenjaka i brodova, osećajući se premalom kako bi držala pomešana osećanja u njenom telu i glavi. - Kažu da je obala prokleta. Namerno je skrenula pažnju sa prognanstva i poljubaca pominjući hranu – hladna pečena piletina, vino i sir, hleb kao i voće posluženo na porcelanskim tanjirima obojenim zlatom iz zamka Keyvnor. Nessa nikada nije jela iz ničega tako lepog, a kamo li imala piknik u Crnoj uvali. - Da li se sećaš kada si mi pomogla da upravljam svešteničkim jedrenjakom, kada smo ukrali parče hleba i ceo krug sira? - pitao je. Sećala se sve u vezi Harrya, svake minute, svakog dragocenog trenutka. - Oduvek si bio tako gladan. - Jesam. Ali ne toliko gladan kao što sam bio u mornarici. - Oh, izvini. - Ponudila mu je prvo što je uzela u ruci – parče voća. - Možeš danas jesti koliko god hoćeš. - Hvala, ali mislim da ću se danas držati dalje od Cornish jabuka.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Nessa je osetila kako joj je buknulo lice. –Možda ne jabuke. Možda... Jedna lampica se upalila u njenoj glavi – to je bio trenutak. Ovo je bila njena prilika da mu da šarm. Da ga natera da je voli. - Možda... - Možda njeno srce istisne vazduh iz njenih grudi. - Dođi, Nessa. - Nasmešio se tako opušteno, tako ohrabrujuće i šarmantno. - Nadam se da smo dovoljno prijatelji da možemo slobodno da govorimo i kažemo jedno drugom o čemu razmišljamo. - Prijatelji. - ponovila je. - Da. Da, prijatelji. - Izgledalo je da ju je sama ta reč uplašila. Napipala je u džepu malo parče tkanine i izvadila. - Napravila sam ti nešto. Plašim se da se zgnječilo zbog našeg iznenadnog nasukavanja. Ali nadam se... da voliš kolač od semenki? Protegao se kako bi uzeo kolač iz njene ruke. - Uradila si to? Kako je to slatko od tebe. Pokušala je da se smiri, stvarno je pokušala, ali ruke su joj se tresle toliko da je skoro ispustila parče kolača pre nego što je mogao da ga uzme. - Da li si sigurna da ti je dobro, Nessa? - Spustio je glavu i pogledao je u oči. - Da li si mnogo udarila glavu kada smo se nasukali? Jeste udarila, ali znala je da je to zbog jakog lupanja njenog srca, koje je udaralo u njenim grudima poput kovača koji kuje vruće gvožđe. - Ne mislim. Ali možda bi parče kolača moglo da pomogne. - Otkinula je malo parče, ali brzo mu je dala ostatak kako ne bi imao šanse da ga ne uzme iz njene ruke. Uzeo je samo mali zalogaj i napravio grimasu. - Užasan je. Užasan je, zar ne? – nije čekala njegov odgovor, ali probala ga je i sama – bio je suv i gorak, nije uopšte bio onakav kakav je trebao da bude kolač od semenki. - Oh, izvini. – Njena sopstvena usta su pala od razočarenja. - Užasan je. - Jeste, - priznao je. - Ali drago mi je pošto sam konačno pronašao nešto u čemu Nessa Teague nije savršena, ona je ta koja zna da plovi, da vodi proslavu, podučava matematiku, i redovno prepisuje propovedi svoga oca, a ono što ne može je da ispeče savršeni kolač. - Ne. - Osećala je vrućinu koja se preko vrata širila do obraza, čak kada se sama sebi nasmejala. Zato što ju je hvalio, na kraju krajeva barem malo, dok ju je zadirkivao. I pojeo je


obrada i prevod : Klub Brbljivica

malo od ovog kolača. Nessa je uzela još jedan gorki zalogaj zbog neke svoje sopstvene teorije da što više šarma podele to je bolje. Još uvek je bilo užasno. - Šta misliš da mu nedostaje? Šta sam zaboravila da stavim? - Šećer, mislim. - Nasmejao se sa njom. - Iako mislim da luksuz na koji sam navikao na brodu, ali mislim da mu nedostaje baš to šećer. - Ali sada si kapetan, na svom sopstvenom brodu, i sigurno sada sam raspolažeš sa novčanim sredstvima – sigurno možeš priuštiti šećer kad ploviš? - Znaš vrednost reči sreća, zar ne? - Ne, - promrljala je Nessa. Šarm očigledno nije bio protiv otrov za sramotu. - Mislim – znam samo ono što je napisano u novinama i ono što ljudi govore. - Ah. - Prihvatio je njeno objašnjenje graciozno, uz lagan osmeh. - Lepo je znati da si mislila na mene. Mislila je. Stalno. Nije mislila ni na šta drugo. – Mislim da bi trebalo da mislim da je to divan život, videti svet – sva ta mesta, sve te ljude, svi tako različiti. - Misliš da bi volela da budeš kapetan Kraljevske mornarice, da komanduješ brodom punim prljavih, smrdljivih muškaraca? - Njegove braon oči su caklile, osmehivajući se. - Ne, to bi bilo nemoguće. - Ona nije bila toliki sanjar da bi želela nešto što je nemoguće. Ali volela bih da imam malo avanture u svom životu i vidim ostatak sveta, umesto toga što ceo svoj život živim na jednom skrovitom mestu. - Bocka Marrow ne liči na tako loše mesto za život. Zapravo danas izgleda skriveno, ali uzbudljivo i lepo. Opet će je poljubiti. Znala je to po svetlucanju njegovih očiju i pogledu na njenim usnama, baš kao što je bilo i prvog puta – taj prvi nespretan, lep, blažen trenutak kada su njegove usne čvrsto dodirnule njene. Tako blaženo njeno srce je postalo kao drhtavi puding čekajući da je poljubi opet. Ali ovog puta, držaće oči otvorene. Ovoga puta, gledaće njegove divne zlatno smeđe oči kako joj se približavaju. Prilaze joj tako blizu da je mogla da prebroji njegove dlake u


obrada i prevod : Klub Brbljivica

trepavicama i vidi razliku kože na njegovim grubim obrazima, kao i nežnoj koži ispod njegovih brkova kao i glatkim usnama, koje su je podsećale na divlje jagode. Njegove usne su polako počele da se spuštaju na njene, nežno ju je zadirkivao sladeći se ukusom, teksturom, mirisom, toplotom i opojnim užitkom. Nije kao da nikada nije bila opijena – njena majka nije odobravala njene devojačke večeri uz vino, nije joj dozvoljavala čak ni gutljaj vina koje je bio spremljeno za posebne prilike. Ali Harryev poljubac ju je učinio da se oseća smešno i ushićeno, kao da nije mogla da dobije dovoljno njegovih usana tako da je nežno pritisnula svoje uz njegove. Stapala se u njemu, pritiskajući se uz njegove grudi i spuštajući ruke na njegov vrat. To je bio poljubac bez skrivanja, bez skromnosti – ništa osim čistog zadovoljstva. Njihove usne su se srele, ali osećala je poljubac svuda, od usana do ruku čak i do tabana, činilo joj se da se stresa od užitka i čežnje. I onda je osetila njegove ruke, spore i sigurne, kako se pomeraju uz njena leđa i sa strane. Njegovi palčevi su pratili liniju njenih ruku a njegovi dlanovi su se nežno spustili na njene grudi. Pritisak, težina i toplota njegovih dlanova su bili dovoljni da prodru kroz slojeve odeće koje je imala na sebi, tako da su njene bradavice bile uspravne i segnute od bolne potrebe koja joj je stvarala užitak. Skoro dovoljno užitka da se povuče od njega, dalje od njegovih ruku, i dalje od njegovih usana. Ali ne dovoljno da prevaziđe ustručavanje koje bi imala kada bi krenuo dublje ispod njene odeće. - Previše? - prošaputao je uz njen vrat. Previše i nedovoljno, ali previše za razumevanje u tom jednom trenutku. Nije znala da li se ona bacila na njega ili se on bacio na nju. Možda su oboje. Možda zbog kolača od semenki, međutim, gorko i suvo ih je nateralo da se bace jedno na drugo. Ili možda nije. Zato što Harry više nije gledao u nju. Gledao je preko njenog ramena u Crnu uvalu, gde se ukazala pukotina u steni kada se plima povukla. - Đavo nek me nosi. Je li ono pećina krijumčara?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 11

Harry se spustio na pokrivač koji su poneli za piknik, gledajući u pećinu. Bilo je malih parčića stakla na dnu korpe koju je poneo iz zamka Keyvnor. A kad već govorimo o tome... - Da li je ovo Banfieldova zemlja? - Ne. - Nessin glas je bio toliko tanak i napet. Bila je nervozna posmatrajući mali jedrenjak koji je bio nasukan na najdaljem delu uvale. - To je Crna pećina. Govori se da je prokleta jer se unutra nalazi duh čoveka koji je uništio svoj brod i kompletnu njegovu posadu. Ali obala je prepuna takvih pećina, - rekla je, ne pridavajući značaja ovoj jednoj. Kao da se osećala nelojalno jer mu ju uopšte govorila o tome. Osećao se kao da je oštrica probila njegov oklop. Ali pronalaženje izdajnika ili više njih, za jednog čoveka predstavljao je ogroman posao – to je bilo važnije od bilo kakvog pogrešnog shvatanja ili pogrešne lojalnosti koju je ona mogla da oseća. Pećina je možda kuća izdajnika. - Pa čija je ovo zemlja? Trebalo joj je puno vremena da odgovori, još uvek je imala utisak da krši neku lokalnu tajnu. - Hollybrook Park, imanje Vinkonta Lynwooda. Pripada delu parka zamka Keyvnor. Ime Lynwood palo je kao vruć ugarak u Harryevim ušima, osvestivši ga – njegova sestra je govorila nešto o Lynwoodu ili Hollybrooku. Ili nešto slično. Harry nije obraćao mnogo pažnje – njegov um je bio zaokupljen izdajnikom. - Banfield i Lynwood – da li su u dobrim odnosima? - Ne, - Nessa je podigla opet pogled prema pećini koja se pojavila. - Govori se da su grof i vinkont u svađi, čak da su i smrtni neprijatelji, ali to su samo glasine koje kruže po selu. - Sela je skidajući mrvice od hrane sa svojih sukanja. –Mislim da moram da idem. - Ne. - Odbijanje je prebrzo izašlo sa njegovih usana. Bilo je jasno da više neće ništa reći. Da li su Banfield i Lynwood suparnici u poslovima krijumčarenja? - Ne. - Oklevala je. - Banfield je zabranio krijumčarenje na svojoj zemlji.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Harry je pokušao da se vrati u prošlost u period od pre dvanaest godina, na taj jedini poziv za čaj u dvorcu. Grof je postavljao pitanja o učenju kod prečasnog Teague i šta ostalo Harry treba da radi. Da li je grof možda bio sumnjičav u vezi mogućih veza prečasnog sa krijumčarima? Da li je to razlog zašto je Nessi toliko neugodno? - Moram da idem, - insistirala je. – Moram- moram nešto da kopiram. - Siguran sam da propoved može da sačeka. Imamo tako lep dan... - Da. - Reč je zvučala kao da je iz nje izvučena klještima. - Imali smo. Bilo je dovoljno optužujuće za Harrya znanje koliko je bila povređena, ali o ljubljenju i krijumčarenju – oboje ih je potresao zbog toga. - Odvešću te kući, - ponudio se. Mogao bi da popravi jedrenjak u luci, gde bi mogao da pronađe i Kenta i da mu da informacije o pećini i o Lynwoodovoj zemlji. Imalo je smisla da je jedan od glavnih veleposednika u okrugu bio učesnik u slobodnoj trgovini, zato... - Nessa? Bio je sam – dok je kovao svoje planove, Nessa se bacila na grubu, strmu stranu litice, gde je znala da je neće pratiti zbog svoje povređene noge. - Nessa! Naglo se zaustavila i pogledala na liticu. A onda je opet pogledala prema njemu na licu je imao bolan izraz sa mešavinom optužbe i molbe, kao da nije mogao da veruje koliko bi bilo da je doziva kroz ove litice. Kao da je bila potpuno razorena kada je shvatila da će to i uraditi. Bleda mešavina sramote i krivice bola je u stomaku kao da je neko zario nož. Proklet da je što je takav magarac. Iskupio bi joj se. Odmah kad kaže Kentu o Crnoj pećini, i istrazi i da je možda pronašao izdajicu. *** Kent je sedeo na klupi ispred Crown & Anchora kada je Harry konačno pronašao put do pristaništa Bocka Morrow. - Posle podne, - Kent je rukom nagnuo svoj šešir kao da je Harry bio stranac. - Da li ste lepo plovili, gospodine?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Harry je seo na drugi kraj klupe i počeo tiho da govori, iako nije bilo nikoga u okolini ko bi ih čuo. – Pronašao sam pećinu nekoliko kilometara uz obalu na posedu Hollybrook Parka, odmah pored granice sa zamkom Keynora. Tamo je bio mali ribarski brod veći deo jutra. Oni su slobodno radili šta god su planirali dok smo se mi nalazili tamo, ali... - Mi? - Jedna prijateljica sa kojim sam isplovio na njenoj jedrilici. - Prijateljica? Da li je to ono što danas zovemo mlada žena? Budi pažljiv da tvoja verenica ne sazna. Harry je odabrao da ignoriše Kentov ton. – Bila je to Rowena. Poznaješ nju? - Ona je Artur Morganova. On živi na kraju sela. Nije tip ljudi sa kojima bi mogli da podelimo veliki teret – skroman čovek. - Bio je usidren u Crnoj pećini skoro celog dana dok plima nije opala. I nisu pokazali nikakvo interesovanje da stave mreže za ribolov. Ja sam po prilično siguran da su me poznali. Nessa je rekla da su uperili dvogled ka nama... - Nessa je rekla? - Kent je okrenuo glavu, dok je prihvatao informacije koje mu je prenosio. – Budi pažljiv sa intrigantim devojkama Teague, Becks. - Na šta misliš? - Kent je mislio da Nessa ne samo da zna više nego što mu je rekla, možda je jednim delom umešana? - Mislim budi pažljiv. – bio je Kentov tajnovit odgovor. - Svugde gde kod pogledam ja ugledam paroha ili njegovu porodicu. Svugde gde Harry pogleda, on vidi Nessu. Nessa kako trči niz brdo, kako bi mu se pridružila. Nessa koja se praktično baca na njega da bi mu skrenula pažnju sa ribarskog broda. Nessa. Neka su proklete njegove oči. - Moramo se noćas vratiti u tu pećinu. Proračunao sam da će se plima povući za šest sati... - Ne. Crnu pećinu prepusti meni – kao što si rekao, možda te prepoznaju zbog tvoje današnje plovidbe. - Kent je doneo svoju odluka. - Crna pećina je na severu, potrebno mi je da odeš na jug i pobrineš se o svojoj verenici.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Pogodio ga je osećaj krivice zbog Nesse, i slobode koju je sebi dozvolio. - Nessa i ja nismo zaručeni. - Govorio sam o Elowen Gannett, Beck. - Kent je govorio sa sporim premišljanjem, kao da nije trebalo da podseti Harry na njegovu nezgodnu situaciju sa drugom ćerkom u selu. – I njen otac, je plemić, i to ne znači da je umešao prste u sve poslove koji se događaju ovde. Harry je progutao gorko razočarenje zbog Nesse. - Uradiću to. - Upotrebi tvoj šarm Becks, - dodao je Kent. – Ti si zgodan momak i grofov sin. Preporučujem ti da šarmiraš Elowen Gennett kako bi ti omogućila bolji prolazak kroz sva vrata.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 12

Nessa nije mogla da kaže da toplota koja joj se skupljala u očima su bile suze frustracije ili mučenja. Šarm nije uspeo. Ili je ona propustila šarm. To nije bilo ni važno – u svakom slučaju, osećala se jadno. Dan je bio bedan, osećala je gorak neuspeh. Uglavnom. Zato što se dogodio i taj poljubac. Ili tačnije dogodili su se više poljubaca. Dugačka lepa serija poljubaca koja ju je naterala da joj zastane dah, a stomak uvija čak i sada, kada zna da je Harry više zainteresovan za slobodnu trgovinu i njihove učesnike nego za nju. Put koji je vodio duž litice na putu ka njenoj kući doveo je sasvim blizu do kolibe u kojoj živi veštica, i nije mogla da izbegne udovicu, koja je stajala u bašti sa rukama položenim na kukovima i posmatrala je okolo kao da je čekala da Nessa stigne. - Gospodarice, - pozdravila ju je Nessa, jer jednostavno nije mogla da prođe pored nje, bez da joj se obrati. - Pa? - Starice joj je prišla bliže. - Hoćeš li mi reći? Nessa nije želela – skrhalo bi je kada bi neko znao koliko je bila razočarana. Ali ne svi ljudi u Bocka Morrowu, možda je udovica Pencombe bila jedina osoba kojoj je mogla da kaže bez brige da će celo selo ubrzo saznati šta se dogodilo. - Nije uspelo, - Nessa je priznala ali ispravila se. - Ja nisam uspela. - Na šta misliš? - Starica je postala ogorčena. - Zar nije vodio ljubav sa tobom? Jel ti imaš izgled devojke koja se dugo i dobro ljubila – usne su ti otečene i tvoji obrazi su ružičasti kao da su izgrebani bradom i brkovima. Nessa je još uvek mogla da oseti kako njeno lice gori. - Da, poljubio me je. - Da! - Veštica je podignula ruke u vazduh. - Bio je to redak, jak šarm koji sam ti napravila. - Da, ali...


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ali šta? - Ali nije pojeo sve. Nije mu se dopao kolač od semenki. Bio je prilično...gorak. - Ha! - Starica se nasmešila. - Nisi valjda mislila da je istinska ljubav laka? Nisi valjda mislila da možeš uzeti slatko bez gorčine? Nessa se tome i nadala. Čak iako je mislila da neće biti lako, nikada nije mislila da će istinska ljubav biti tako teška. - Ti si mlada ljubavnica, - udovica se požalila. – Iako ti je čudno možda i češće nego što misliš. Prestani da se sažaljevaš i brineš o tome šta će se sledeće dogoditi – šarm će samo poboljšati ono što već postoji. Nessa se nadala da postoji nešto između njih – nešto više od zanimanja za krijumčarenje. Okrenula se prema kući, već je napravila mentalni popis svih stvari koje je bi trebala da radi pre večere kako ne bi osećala krivicu koja je nesumnjivo čekala. - Gospođice Nessa, - glas sa druge strane ograde prekinula je tok njenih misli. To je bio Cods, neugodni paroh, koji se brzo udaljavao od svojih neželjenih zadataka. – Da li ja to vidim da upravo ideš iz kolibe one veštice? Bilo je očigledno da je išla iz vešticine kolibe, nije bilo smisla lagati. - Idem od udovice Pencimbe. Cods je odmah osetio strašan strah. – Morate da budite oprezni, gospođice Nessa. Ta žena je... - Ljubazna. Ona je vešta sa biljkama. - Nessa je završila sa njim. - Ako su vam potrebne takve veštine, - odgovorio je. - Zašto ne posetite apoteku u selu? Nessa se skoro osmehnula. Očigledno Cods još uvek nije shvatio da apotekom vodi i upravlja žena koja je vrlo slična udovici, uključujući i njenu nećaku, Brighid. - Zato što je udovica Pencomble siromašna i njoj je potrebniji moj novac više nego apoterkarki. - Ona ne zaslužuje tvoju dobrotu, - Cods je počeo da je podučava. - Ona ne prisustvuje božićnim službama – ona je nevernica. Ona je odavno trebala da napusti selo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Hvala vam, gospodine Coddington. - U situacijii u kojoj se nalazila i koliko je bila razočarana, Nessa nije želela da analizira značenje nežnosti i ljubavi sa parohom. – Ali ja bih i dalje želela da budem velikodušna. Cods je gledao preko svog nosa u nju – iako su bili iste visine i morao je da istegne glavu kako bi to mogao da učini. - Nisam smatrao da ste toliko nezahvalni, gospođice Nessa, iako sam ja samo hteo da vam skrenem pažnju jel imam daleko više iskustva u svetu od vas. Moj savet je bio krajnje ljubazan. - Gospodine Coddington. - Nessa je bila ukočena, i mirna, pokušala je da bude što kruća, i verovatno je podigla glavu koliko god je mogla. – Ako nemam nekog velikog Iskustva sa svetom, možda je to zato što sam fokusirana na kopiranje propovedi kada sam mogla raditi nešto drugo kako bih bila iskusnija, da je samo pomoćnik moga oca počeo da radi svoj posao. Sve što joj je bilo na duši ona se istresla, udaljivši se od njega besna, nezadovoljna, i puna gorućeg gneva. Ali ovaj smešni, glupi čovek nije imao razloga ni minut stajati ovde i čekati, on je trebao da krene prema crkvi dok se ona kretala prema kući. Nije bilo čudno što je nekoliko minuta nakon završetka njihovog razgovora bila pozvana u studio svog oca. - Oh, Nessa. Tu si, - rekao je njen otac, kao da se upravo njemu dogodila neka nesreća, i to što je vidi da je to veliko iznenađenje. - Gospodin Coddington je rekao da te je video sa mladim lordom Harry Becom. Prokleti Cods i njegov nos, uvek se gura na pogrešno mesto u pogrešno vreme – mora da je video više nego što se nadala. - On je sada kapetan Beck, tata. Mora da si vrlo ponosan na tvog bivšeg učenika – učinio je puno za sebe i karijeru. Misli njenog oca bile su na trenutak preusmerene. - Da. Kada već govorimo o tome bio je toliko dobar u matematici da mu je to pomoglo oko navigacije. - Okrenuo se kako bi pogledao kroz prozor i duboko udahnuo kao da je razmišljao šta će dalje reći. – Čini mi se da pokazuješ veliko interesovanje prema lordu Harryu. - Zar pokazujem? - Odbila je da oseća krivicu. - On je moj dugogodišnji prijatelj. Kao i većina tvojih sadašnjih i bivših studenata. - Da li ideš da ploviš u Crnu pećinu sa nekim od mojih bivših studenata?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ne. Ali radila sam to. - Pre nego što je njen otac uspeo da je zaustavi ona je nastavila. – I kapetan Beck je samo u prolazu na nekoliko dana dok je njegov otac u poseti u zamku Keyvnor. - Da, čitaju poslednju volju starog grofa. Mislim da će za nekoliko dana otići. Primio sam poruku da je stari grof ostavio nešto novca za crkveni fond. Ali to još uvek nije sigurno. pogledao je u Nessu. - Mislim da bi bilo najbolje da ga držiš na oku – imaćeš opet udela u svemu. Alram se širio u njoj. –Opet? - Da. Drži ga dalje od puteva i što dalje od trgovine. Baš kao što si i do sada radila. Nessa je morala da se složi, ali nije mogla da sakrije sramotu – nije znala kada se poslednji put osećala ovako posramljena i izmanipulisano. - Pazi na njega, - njen otac ju je upozorio. - Ali nikada više nemoj...da uradiš nešto tako glupo da odeš sa muškarcem na jedrenje, Nessa. To se nikada ne radi. - Njen otac je odmahnuo glavom kao da mu je sama takva ideja bila apsurdna. Nessa je morala da se složi. Nije samo bilo besmisleno, već i opasno. Zato što je znala koliko čezne za kapetanom Lordom Harryem Beckom.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 13

Harry je putovao Gennett Hall u očevoj kočiji kako bi napravio impresivan ulazak. Morao je da putuje lepom kočijom, kako bi stekao poverenje vlasnika, i izbegao bilo kakvu raspravu sa aktuelnom zaručnicom - duboka osećanja, zaista. Đavo nek ga uzme ako ne završi duboko na dnu stena. Gospođica Gannett, ga je pozdravila na ulazu u dvoranu koja je bila niska sa blagim krivinama. - Dobro došli, moj lorde. Sigurna sam da ovde baš nije lepo kao u zamku, iako je gotovo kuća stara kao i zamak. - Uvela ga je u unutrašnjost sa Tudor2 interijerom i to sa nervoznim ponosom koji je odmah učinio da Harry oseća krivicu jel je svesno zloupotrebljavao ovu ženu. Kako ju je Kent nazvao – gromada? Jadna devojka. - Vrlo je lepa zgrada, gospođice Gennett, - rekao je oduševljeno. - Vrlo slična brodu, sa svim ovim divno rezbarenim drvetom, ali skoro previše fino za grubog mornara kakav sam ja. - Ali vi niste u opšte grubi, - uzviknula je buneći se. - Vi ste markizov sin. Gromada koja je bila smrtonosna - Harry je dobro zapamtio Kentove reči. - Ja sam drugi sin markiza, gospođice Gennett, a ne njegov naslednik.

Ja neću da nasledim ništa od očeve

zaostavštine. - Ma. - Mahnula je rukom sa dozom određene zabrinutosti. - To nije bitno, pošto sam ja naslednik, ili bolje naslednica. Moj otac nema druge dece – i srećom nema namere da traži novu ženu – tako da nema ko da nasledi osim mene. Ovo je Harry, znao, to je trebalo da ga zadovolji u razmatranju veridbe sa njom kao profitabilnom prilikom. A da je on drugačiji čovek, takav dogovor bi imao prednosti i mogućnosti. Tudor- vrsta sila nameštaja koja se odnosi na kraljevsku porodicu koja bila na vladavini od 1485 do 1603 tj. Do smrti Elizabete I. 2


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ali on nije takav čovek – on je bio čovek koji je bio posvećen svojoj misiji. On je bio čovek koji je bio zaljubljen u drugu. Ta misao ga je probola kao da ga je pogodio metak - on je bio zaljubljen u Nessu Teague. On je bio zaljubljen u njen divan osmeh, ljupke poljupce, njen tihi humor u njene srećne osećaje, i njene plave oči koje su ga gledale tako ljupko. Da je samo ugrizao njenu jabuku i završio sa njom u ovoj celoj priči, ne bi bio pod tolikom tenzijom i pritiskom, i nemogućoj poziciji. Da samo nije njen otac umešan u izdaju. Ta misao ga je vratila na njegov cilj. - Moj Lorde? - Elowen Gannett ga je vodila ka drugom delu dvorane, gde je stajao Squire zagledan u vatru. - Sećate se moga oca, Squire Gannetta. Tata, Lord Harry Beck, sećaš ga se sa slavlja. Squire Gannett. - Harry se naklonio pre nego što je pružio ruku ka njemu, koju Squire nije prihvatio. - Kapetan Beck, vama na usluzi. - Morali smo da stavimo naše nesuglasice kako bih vas ugostili večeras na 'večeri' ,ako je tako možemo nazvati, - plemić se na neki način pozdravio. - Ali vi ste ovde, pa hajdemo da jedemo da se govedina ne bi ohladila. - Hajdemo, tamo, tata. - Elowen je potapšala oca po ruci. - Govedina je sasvim sigurna. Gospođa Blackstone drži sve pod kontrolom. Njen otac je pomerio svoju stolicu na vrhu stola koji je bio izrađen u Tudor stilu, i već bio postavljen. - Ne sviđa mi se što je raspored mojih dnevnih obaveza poremećen. - plemić je žmirkao. - Ja nisam čovek koji ima vremena da prisustvujem večerama u sitnim satima noći. Vreme i plima ne čekaju čoveka. - Primite moje izvinjenje gospodine, - Harry je rekao pokušavajući da bude saosećajan gost i zbog toga što on, više od mnogih, zna kakve probleme može plima da izazove. -- Da li imate jedrenjak ili ribarski čamac, kao i sve farme u okolini? Plemić je protresao svoju glavu poput opreznog buldoga, gledajući direktno u Harrya preko svog tanjira. - Ne treba da vas zanimaju obaveze na mojoj farmi.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Tata, - gospođica Gannett ga je upozorila. - To je samo u prirodi Lorda Harrya jer želi znati takve stvari u vezi bračnog dogovora. I to je bio oštar veliki kamen u dubokom moru. Harry je izgubio svoj apetit. Nije bio plemić taj koji je gurnuo parče govedine u njegova usta, ali uspeo je da polako žvaće parče pečene govedine dok je razmišljao. - Ovo je vrlo lep posed, - konačno je dodao. - Podeljeno je oko četristo hektara ravnomerno na oranice i pašnjake. Imam još jednu farmu u Truro koja ima oko sto šezdeset hektara. - I Hall, - dodala je gospođica Gannett. Naša porodica je na ovom posedu još od dana osvajača. Harry je pokušao da svari sve ove informacije, ali on je bio mornar i razumeo se u brodove a ne u zemlju i hektare. - Impresivno, - to je jedino bilo što je mogao da izgovori. Činilo mu se da se ta reč svidela plemiću – zavalio se u stolicu i otpio veliki gutljaj vina. A ti? Šta ti možeš reći o sebi? - Ne mnogo, bojim se gospodine, - Harry je bio srećan što može da laže. - Nakon dvanaest godina provedenih u Kraljevskoj mornarici, ostao sam povređen bez karijere na kopnu, da potražim sebe. – To je odlično i uradio, što je sam sebi i priznao, postao je kapetan vrlo mlad, poštovali su ga a imao je i sreće da zaradi novac od brodova koje su on i njegovi ljudi uspeli da zarobe. Ali te činjenice plemić nije trebao da zna. - A tvoj otac, markiz? Zar neće ništa da uradi za vas? - Uradio je kupivši moje mesto na brodu pre dvanaest godina. Njegov posed i celokupno nasleđe naslediće moj brat Vikont Redgrave. - vrdao je. - Prokleto dobro vino, gospodine. Kucnuo je peharom u plemićev, podignuvši ga visoko i ispivši ga na iskap. Plemić nije rekao ništa, ali kada je Harryev pehar opet bio napunjen, pokazao je slugama da odnesu bokal sa vinom. - Ne mogu poštovati čoveka koji ne radi. I ne mogu da podnesem njegovo opijanje. Odlično. Harry je postigao još jedan udarac pravo u centar. - Ovo izgleda vrlo veliko i udobno. - Očima je prešao po prostoriji. - Iako ne zauzima puno prostora.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Đavo nek te odnese ti pohlepno štene. - Plemić je udario šakom o sto, nateravši posuđe na stolu da poskoči i da zazveči, ali njegovu tiradu koju je započeo prekinuo je dolazak njegovog nadzornika. - Poruka, Squire, od vikara. Harrye je ruku stisnuo u šake – neprijatelj je bio ispred njegovih očiju. Plemić je otvorio poruku, pročitao, i onda je direktno bacio u otvorenu vatru. - Izvinite me.– Naslonio se opet u stolicu. - Elly. Kapetane Back. - Odjednom je ustao, ostavivši Harrya bez ikakvog objašnjenja za odlazak. Elowen Gannetti je nastavila da jede večeru kao da se ništa nije dogodilo. Zaista, na njenim usnicama se nalazio mali, zadovoljni osmeh, koji je verovatno nastao od same pomisli da sedi pored Harrya i uživa u večeri. - Pa recite mi još nešto više o sebi, kapetane Lorde Harry. Harry bi radije razgovarao o tome kakvog je posla njen otac imao sa parohom nego razglabati sa njom o večeri. - Nema mnogo da se kaže, gospođice Gannett. Ali... - Da li vam se sviđam? To neobično pitanje, ostavilo je Harryja bez garda ali to je trajalo samo na jedan trenutak. Jedva vas poznajem gospođice Gannett. Odmahnula je rukom zbog njegove zabrinutosti. - To jedva da znači nešto. Imaćemo mnogo vremena da upoznamo jedno drugo nakon što se venčamo. - Gospođice Gannett. - Harry je pokušavao da mu glas bude što nežniji, kako bi ublažio svoj sledeći potez. - Ja sam rekao vašem ocu da se ne mogu oženiti bez očeve dozvole. Ali Elly Garnnett je bila nepokolebljiva i zadala je svoj udarac. - Drugi sin bez karijere ženi se naslednicom vrlo lepog imanja? Mislim da će se tvoj otac vrlo brzo složiti sa tim. Osmehnula mu se, kao da takve vesti ne bi trebale puno da ga pogađaju. - Osim toga, bez obzira na sve on više ništa ne može učiniti za vas. A vi možete učiniti nešto za mene. Kao da se hladan vetar spuštao polako niz njegova leđa. Kentova upozorenja su mu se vratila – pazi na svoja leđa. – I šta je to? - Vi ste iskusan kapetan na moru, zar niste? - Da. - To je istina koju joj je lako mogao reći.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Onda mi recite šta vidite. - Ustala je iz stolice pre nego što je Harry mogao da pridrži stolicu i odvela ga ka zadnjem deli kuće, gde je travnjak vodio ka moru. - Pogledaj te dole. Šta vidite? Ono što je Harry video, bio je to onaj hladni osećaj koji mu se poput trnja zabadao pod kožu. - Savršeneo mesto za iskrcavanje. - Tako je. - Nagradila ga je svojim oštrim osmehom. - To je ono što možete da vidite, ali ono što ne možete da vidite jesu pećine za krijumčarenje – slobodna trgovina, kako je mi zovemo. - Čekala je, procenjivala je njegovu reakciju, ali kad nije pokazao ni iznenađenje ni bes, ona je nastavila.- –Ne bih trebala da znam ništa o tome, ali naravno ja znam – ja imam oči i uši, i poznajem francusko vino koje se poslužuje na stolu moga oca. I mogla sam da vidim kako moj otac napušta dobru večeru kako bi poslušao neka iznenadna uputstva za pomeranje robe koja se nalazi u pećini i to kako bi se pomerio samo u neku od obližnjih pećina. Sve u poslednjem trenutku. - Okrenula se prema njemu. - Sa odgovarajućim upravnikom, tereti vina i brendija koji se nalaze u našoj pećini biće večeras dopremljeni do javnih kuća u Tauntonu i Bristolu i sutra će biti posluženi. Ali nema odgovarajućeg upravnika. To je samo moj otac koji služi kao karika za tuđe licitiranja. A gomila džakova sa beskorisnim zrnima i brašnom prilikom prodaje ne mogu da ostvare neku veliku zaradu, i privlači samo smrdljive pacove. - Nežno je pomerila kovrdže koje su joj prekrile lice. - E sad vi stupate na scenu, moj dragi kapetane. Harry nije baš mogao da shvati ovo njeno celokupno izlaganje. - Zbog mog iskustva sa pacovima? - Možda. Ja mogu da upravljam sa stvarima ovde na kopnu – potrebni ste mi da upravljate stvarima na moru. Jednog dana vrlo uskoro – kada moj otac umre, i kad više ne bude mogao da upravlja sa seljacima oko licitacije. Ja želim svoju šansu. Ali ne mogu je dobiti dok ne pronađem supruga koji se razume u vreme i plimu i da ubedi tatu da uradi onako kako ja predlažem. - Zašto mu jednostavno sami ne predložite sada. Ispustila je poznati zvuk prezira. - Uradila sam. Rekla sam mu da cela operacija treba da se vodi više kao registrovana firma brodova poput većine manjih poljoprivrednika i ribara što radi.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ali on ne sluša. On misli da nemam mozga u glavi. Niko ne misli, baš su budale - a ja sve više ljudi zavaravam. Harry je bio jedna od tih budala – bio je obmanut njenim divljim, nevinim očima i izgledom koji ostavlja bez daha, da nije mogao da ugleda ambiciju koja je tinjala u njoj. Još jedna misao je prošla kroz njegovu glavu. - Da li je jabuka uopšte bila tvoja na, vašaru? - Šta ti misliš? - Ali njen osmeh je bio dovoljan odgovor. - Dovoljno je reći, ja sam vas odabrala, Lorde Harry. Zato što mi je bilo potrebno da postanete zet mog oca. Mislim da on nije pravi čovek za taj posao. Ili za mene. –Okrenula je svoje zlatne oči prema Harryu. –Mislim da ste vi. Harry je znao da jeste – ali sasvim iz drugih razloga od ambicije gospođice Elowen Gannett koju je imala na umu. Zato što je i on bio obuzet ambicijom, takođe. Osmehnuo joj se svojim najsjajnijim osmehom. - Moja draga Elli, ispričaj mi još nešto o tom beskorisnom zrnu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 14

- Nessa? - Tressa je upala u njenu sobu posle jedan sat popodne. - Nessa, on je ovde. Postajala je samo jedna osoba koju je Nessa mogla da zamisli – plačući zaspala je sa njim u mislima. Ali celo jutro nije videla sestru – kada se Nessa prebudila pre zore, Tressina strana kreveta bila je prazna i hladna. - Gde si bila? - Ne sada. - Tressa je odbacila njeno pitanje sa velikom dozom nestrpljenja. - Lord Harry je ovde. Došao je po tebe. - Došao je po mene? - Pobegla je juče kako bi izbegla njegova pitanja o trgovini, svo vreme je postavljala sebi isto pitanje kako će moći da ga laže kako je njen otac tražio od nje. Tressa nije posedovala tu njenu crtu strahopoštovanja. - Došao je i tražio tebe! Čula sam ga kod vrataGospođica Teague, tražio je tebe. Ali tata ga je odveo u svoju biblioteku i zatvorio vrata. To samo može da znači jednu stvar! Nessi nije ništa bilo jasno. - To može da znači puno stvari. - Harry možda nije došao zbog nje, možda je došao da vidi njenog oca, koji je takođe bio odsutan za vreme doručka – kao Tressin krevet, biblioteka njenog oca bila je prazna i hladna. - Zar nije bolje da siđeš dole i saznaš? Nessa je uspela u stranu da potisne nelagodu koja ju je bila obuzela poput hladne kiše u stomaku je osećala težinu, spustila se niz škripave stepenice koje su vodile do biblioteke. Prislonila je uvo na vrata. - Pa, Lorde Harry. - Usledila je pauza koju je njen otac uzeo kako bi seo za svoj sto. - Šta vas dovodi na naša vrata posle svih ovih godina? - Prošlo je dosta vremena od kada sam bio ovde, zar ne? - Zaista. Ali već nekoliko dana si u Bocka Morrowu, koliko sam shvatio boravite u zamku Keyvnor?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ako Harry do sada nije shvatio da u selu postoji malo privatnosti, sada je shvatio. - Da, prečasni Tesgue. I razgovarao sam sa vašom ćerkom na Allantide vašaru. - Nessa. Da. - Njen otac je opet zastao kao da sabira svoje misli. - Da li si uživao u tvojoj plovidbi pre neki dan? Zahvaljujući njegovom poverenju – ili njegovom iskustvu suočio se mirno sa njenim ogorčenim ocem. Harry je odmah odgovorio. - Da, gospodine. Moje povrede otežavaju vežbanje, ali kao čovek iz mornarice više volim da vreme provodim napolju. Tako da je mali jedrenjak bio čudesan predah. Tako mi nedostaje more. Nessa se pomerila kako bi bolje čula, ali vrata su glasno zaškripela pod njenom težinom. - Uđi, - njen otac je pozvao. - Ah, Nessa. Tu si, - rekao je istim tonom blago iznenađenim svakog puta kada bi je video. Harry je ustao kada je ona ušla. - Dobro jutro, gospođice Teague. Sva neugodnost koju je osetila nestala je samo kada je pogledala u njegovu neodoljivu lepotu - Nessa je uspela da povrati određenu besprekornu krutost. - Dobro jutro, kapetane Beck. Nagradio je brzim osmehom. - Došao sam da te pitam da li mogu da pozajmim mali jedrenjak ovog popodneva. Ti si bila dovoljno ljubazna da juče posvetiš vremena ranjenom pripadniku mornarice, ali ne usuđujem se da danas opet zloupotrebljavam vaše vreme i da vas osramotim. - Oh, Nessa će stvarno biti srećna da isplovi sa vama, - njen otac je odgovorio. - Nema ništa drugo da radi. Ovo je bio način da se njen otac pobrine da je podseti da ne zaboravi ono što treba da radi – držati Herrya ’dalje sa puta’. Ipak, očeva tvrdnja da nema šta bolje da radi. A pravo pitanje je zašto je želeo da Harrya drži dalje od puta. - Na jugu postoji vrlo interesantan krajolik, vrlo je lepo jedrenje na tu stranu, to će zaista interesovati Lorda Harrya. - Njen otac im je već pokazivao put ka napolju, okrenuvši se svojim knjigama. Već je isključio Nessu iz svojeg uma. - Dobra si ti devojka. Pa onda. - Idem samo da uzmem svoj ogrtač.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Harry je išao za njom kroz hodnik, uhvatio ju je za lakat kao da je hteo nešto da kaže, kada se Cods bolesni paroh pojavio na prolazu. Nakon njihovog poslednjeg razgovora, Nessa nije bila raspoložena za ljubaznost ka njemu. Očigledno je bilo, da ni Cods nije – jednostavno ju je ignorisao. - Dobro jutro, Lorde Hanrry. Nismo se pravilno upoznali. - ovo je bilo upućeno njoj propraćeno brzim pogledom ka njoj – ali ja sam James Coddington, kustos parohije. Uprkos kršenju uljudnosti prilikom upoznavanja čoveka višeg ranga, Cods je nastavio da stoji nije nameravao da se nakloni Harryu. - Gospodine Coddingtone dobro jutro. - On je kapetan Beck, zapravo Gospodine Coddingtone, - Nessa ga je ispravila, i to iz razloga njegovog ignorisanja i uzimanja nje zdravo za gotovo. Cods je nastavio da je ignoriše, usresredio se potpuno na Harrya. - Moram da priznam da ste sinoć bili prilično srećni kada ste se vraćali iz kuće plemića Gennetta, moj lorde. Nadam se da ste imali ugodnu večeru? Ako Nessa do sada nije shvatila da Cods ima okrutnu crtu, sada je znala zbog boli koja se formirala u njenim grudima – potpuno je zaboravila na Elowen Gannett i njenu pretenziju na Harrya. Harryev poljubac ju je naterao da zaboravi. - Zaista, gospodine. - Harry nije posedovao ni malo njene sramote. - Vrlo ugodnu. Nadam se da vas vaš dobar rad u parohiji ne odvaja previše od crkve u sitne sate? - Idem tamo gde god je potrebno da se čuje Božija reč, - rekao je Cods, želeći da ga impresionira svojom pobožnošću, mogući zaštitnik – možda je u svojim očima živeo Marquess of Halesworth poklon. - Kako je to velika posvećenost. Cods je jedva uspeo da se ne prene. - Jedan radi to najbolje. - Zaista. - Harry je ljubazno vratio pažnju na Nessu. - Hoćemo li, gospođice Teague? To nije predstavljalo ništa, ali je dozvolila Harryu da je uhvati i drži za lakat dok su išli ka pristaništu, ali u suprotan pravac – išli su kroz voćnjake i šumu. Čim su se udaljili od vidokruga kuće, on je zastao i okrenuo se prema njoj. - Prvo, bih želeo da ti se izvinem. Za juče. Zato što sam uzeo previše slobode koju nisam smeo da uzmem.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Bila je umorna od igre, trikova i neizgovorenih poluistina. - Možda nije bila na tebi Harry da je uzmeš, ali bila je moja da je dam. - Zato što ti je otac to rekao da uradiš? - Ne. - rekla je pre nego što je mogla malo bolje razmisliti o tome. Pre nego što je njen otac mogao da nametne i upropasti njenu želju. – Jedrila sam juče sa tobom zato što sam želela. Zbog sebe, sama sam to želela. Bio je još uvek oprezan. - A sada? Toplota i strah su rasle poput vrućih, nestašnih suza u njenom grlu. - Ne znam. - slagala ga je. - Ne mogu da kažem da si sa mnom zato što ti se sviđam ili zato što želiš više da saznaš o trgovini. - Nessa. - prišao joj je blizu i zagrlio ju je. Toliko je bio blizu da je jedva mogla da pogleda u njega. Bio joj je toliko blizu da je mogao da je poljubi, baš tu u voćnjaku. Nije to uradio. - Nessa. - dodirnuo je njen obraz. - Moram ti reći istinu. Sviđao joj se sve više jer ju je poštovao toliko da bi joj rekao istinu – za razliku od svih drugih koji su je okruživali. Čak je uspeo da odveže malo čvor koji joj se vezao u stomaku. - Mislio sam da ovo mogu da uradim da ne mešam tebe u sve. – Odmahnuo je glavom i njegov glas je postao tiši. -Ali video sam tvoje lice kada ti je otac rekao da ideš sa mnom. Mogao sam da vidim povređenost u tvojim očima. Izdaja. Nessa je mogla da oseti celo telo, svaki komad kože, svaki mišić, svaki nerv i svaki organ. Ne. - Morala je da uradi nešto da je razume. - Nisi ti u pitanju, već zadatak, tražio je od mene da te držim dalje od puta, dalje od slobodne trgovine. - On sumnja u mene – sa dobrim razlogom. - Harrye je uhvatio njenu ruku i podigao je kako ga ne bi udarila. - Istina je, da me je Admiral poslao da ispatim slobodnu trgovinu i da saznam tačno ko je umešan... - Harry svi su umešani. - Sigurno on je to već znao. Sigurno do sada, je razumeo. – Celo selo – svi imaju udela u teretima. Težak pogled u njegovim očima zaustavio je njen dah. - Da li svi imaju udela u izdaji?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ruke su joj postale hladne od šoka. - Ne. - Pokušala je da pomeri ruke. Držao ju je. - Mnogo više od francuskog brendija, čipke i vina dolazi u pećine Bocka Morrowsa, Nessa. Neko u ovom selu je slao i primao informacije od Francuza. Sarađuje sa neprijateljima. I mislim da je to tvoj otac. - Ne. - Kolena i noge su joj klecale kao da se tlo pomeralo ispod njih. Osećala se tako uplašeno i uznemireno, sve je bilo pogrešno. - Zašto to misliš? Ali Nessa je već počela da razmišlja o prošlosti, kada je cela porodica Teague, uključujući i njenu majku i sestre, dečaci iz škole, svi su imali svoje uloge i pomagali u pomeranju tereta kako bi njen otac mogao da poveća mali dohodak crkve i škole. Ona se već sećala i bila je svesna da je njen otac kršio zakon – ali oduvek je bilo tako. Sećala se napora koji su uložili kako bi proširili podrum pod menzom, kako bi stalo više tereta. Sada je videla sve kada joj je otvorio oči, sve greške. Pomerila je pogled od njega. Ogradila se svojim divljim i bajkovitim sanjarenjem da će se Lord Harry Beck vratiti, pronaći je i odvesti daleko od svega. I on se vratio, samo što će sada da očisti celo selo. - Poslao je poruku Squre Gannettu, prošle noći, Nessa. A danas je želeo da me odvedeš na jedrenje južno, dalje od svega što se navodno događa. Nessa je potisnula tanku oštricu ljubomore koja je probijala ispod kože na samo pominjanje imena Gannett. Morala je da se seti da ne zaboravi da su Ewolen Gannett i Harry bili vereni. I ona je potpuno ignorisala činjenicu da ne zna gde su prošlu noć bili njen otac i sestra. - On često ide po parohiji, kada ga zovu. - Stvarno? Ili ide kako bi pomerio džakove sa zrnima i brašnom u Gennettovim pećinama? Zrno uvezeno iz Francuske. Dovoljno brašna da snabde nekoliko pekara. - Kakve to veze ima sa mojim ocem? - Nessa nije razumela. -.Hleb je ovde jeftiniji nego u Francuskoj. - još uvek je čitala novine, čak i ne zna zašto je to Harryu rekla. - Tačno. A džakovi su bili stari – mora da se mesecima već nalaze na gomili. - Ali kakve to veze ima sa mojim ocem?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- I ja sebi postavljam to isti pitanje. Elowen Gannett nije znala zašto se zrna nalazila u njenoj pećini. Ali zna da je stavljeno tamo, a to nije bilo nešto što je njen otac često radio, i stavili su ga dečaci iz škole tvog oca. To saznanje je bilo kao da joj je udario šamar – puno gorčine, bola, sramote i zbunjenosti. Nije želela da vidi istinu o Harryevim pretpostavkama ali morala je da prizna da takva mogućnost postoji – njen otac, prečasni Teague, Vikar od Saint David crkve i stub lokalnog društva, možda je on baš ta izdajica.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 15

- Moj Lorde Harry? Na ivici šume, gde se prostirao ogroman pašnjak, konjušar njegovog oca stajao je u senci drveća šume. -Poruka za vas, moj Lorde iz zamka Keyvnor. - Kako me je dođavola našao? - Posebno kada je pokušavao da se sakrije kako ga ne bi našli. Đavo nek ga nosi, bio je usred šume. Pokušavajući da kaže ženi koju voli da je njen otac najverovatnije izdajnik. Šta je Nessa rekla? U malom selu ne postoji privatnosti ni malo. Harry je polomio očev pečat pre nego što je imao vremena da pripremi sebe da se iznenadi. Vesti su ga pogodile kao vetar jedra, nestalo mi je vazduha u plućima.- Moje sestra se udaje. Danas. - Opet je pročitao poruku kako bi se uverio da je dobro pročitao. - Moja sesetra Charlotte se udaje za Adam Vaila. - Njegova sestra sa kojom je malo proveo vremena, udaje se ovog jutra i to za naslednika vikonta Lynwooda, za drugog čoveka za koga je Harry sumnjao da je povezan sa izdajom. Nije bio toliko uznemiren koliko je bio besan, bes je ispunjavao njegove grudi. Đavo nek odnese Vaila, ako taj čovek planira da u sve umeša njegovu sestru. - Moram se odmah vratiti u zamak Keyvnor. - Dužnost ga je zvala i on je morao da se izvini Nassi. - Moram da idem kod moje sestre. Ali... - Ali ostalo je toliko ne izgovorenih reči. Toliko mnogo o kojima je želeo da razgovara. - Ovo je mnogo ozbiljna stvar, Nessa. Niti ja niti Admiral

ne možemo da zažmurimo na izdaju. Moramo to da zaustavimo. Moramo to da

zaustavimo. Sudbina naše zemlje zavisi od naših postupaka. Nessa je zatvorila oči, kao da je činjenica i mogućnost da je njen otac izdajnik nanosila veliku fizičku bol. Ali ona nije bila kukavica, Nessa Teague. - Šta treba da uradim? - pitala je konačno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Napetost koju je osećao polako ga je napuštala. Iskoristio je to i spustio poljubac na njenu ruku. - Samo ga posmatraj. Posmatraj ono što radi, gde ide i sa kim se sastaje. Posmatraj ga za mene. - Harry. On je moj otac. Bila je uporna i odana- to su dva razloga zbog kojih je voleo. - Onda ga posmatraj i pokaži mi da grešim. Ta ideja je izgledala prihvatljivija za nju, a i boja joj se vratila u lice. - Da? - Da. Dokaži mi da grešim, Nessa. I ja ću ti se zahvaljivati do kraja života. I poljubio je da bi joj to i dokazao. Poljubio je sa svom snagom i toplotom njegove želje i njegove sigurnosti i razumevanja tereta koji je stavio na nju. Poljubio je zato što je voleo i želeo je više od bilo čega na svetu da je pogrešio u vezi njenog oca. Iako je unutar sebe znao da ne greši. Saznanje svega je bilo dovoljno da natera čoveka da počne da pije. - Hajde. - Pozvao je slugu. - Odvedi me do zamka Keyvnor ali prođi pored Crown & Anchora. *** U trenutku kada je Nessa zatvorila vrata od spavaće sobe bilo je već kasno poslepodne, Tressa je bila tu. - Šta je hteo? Nessa je pokušala da zadrži sva saznanja za sebe i sakrije na svom licu, ali ona nije bila pažljiv igrač. A Tressa ju je previše dobro poznavala. Ali pre nego što je mogla da zadovolji sestrinu znatiželju, Nessa je morala da postavi svoja pitanja. - Gde si bila prošle noći? - Gde si ti bila sada? - Sa Lordom Harryem. U šetnji. - Pokušala je sa umiri svoju nervozu koju je osećala. Pokušala je da misli. Da izabere između đavola i dubokog plavog mora. - A ti? Tressa je obrisala ruke u suknju, ostavljajući vlažne mrlje po njoj. - Bila sam u Crnoj pećini, - priznala je. - Bila sam sa nekim za koga mislim da je prijatelj Lorda Harrya. - Sa nekim iz Kraljevske mornarice?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Mislim da je tako. - Da li si ti prijateljica tom čoveku? - Da li si ti prijateljica Lordu Harryu? Mogle su da provedu celu noć postavljajući pitanja u krug. Ali Nessa je poznavala svoju sestru skoro toliko dobro koliko ona nju. Tressa je bila mnogo stvari – obična, nesretna i nezadovoljna malim životom koji joj se pružao u malom selu – ali znala je da je to pogrešno od početka. Ona nije bila izdajica. Ili na kraju krajeva Nessa se tome molila. –Harry je rekao da postoji izdajnik, Tressa. Tressa je ispustila drhtav uzdah koji je izgleda do sada zadržavala. - On misli da je to otac. njen glas se slomio. - A šta ako jeste? Kada je čula da je izgovoren njen najveći strah lupilo je poput crkvenog zvona. - A šta ako nije? - Tata je bio tamo prošle noći, Nessa. U Crnoj pećini. Razgovarao sa starim vinkontom. - To ne znači da su govorili o izdaji. - Ako je njihov otac trgovao informacijama sa Francuzima, da li je ona imala moralnu obavezu da pomogne Harryu i da ga admiral izvede pred pravdu, i verovatno ga obese? Ili ima veću obavezu prema porodici i pokuša da dokaže da Harry greši? Nessa je spustila svoju vrlo umornu glavu i pogledala kroz prozor u kasne popodnevne senke. Harryeva sestra – njoj očigledno nije bila potrebna jabuka ili šarm kako bi pronašla ljubav i pronašla muža – verovatno se do sada udala i u zamku je organizovana proslava. Proslava na kojoj Nessa nikada neće biti pozvana. Nikada i neće, ako se ispostavi da je njen otac izdajnik. Tressa je spustila glavu na Nessino rame. - Šta ćemo da radimo? Harry je od nje tražio da posmatra. Iza grmlja gledala je Codsa paroha, kako se vraća još jednom iz svojih dugih šetnji. I onda je posmatrala kako njen otac izlazi da razgovara sa njim. Bili su previše daleko kako bi Nessa shvatila o čemu razgovaraju – jedino što je mogla da čuje su zvukovi šaputanja, napetosti punih optužbi. Nagnula se napred kako bi mogla bolje da čuje, ali samo je čula tihe intenzivne glasove. - Uradićeš kako ti je rečeno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Nessa nije mogla da kaže ko je to izgovorio, ali Cods je bio onaj koji je odlazio udaljivši se prema zgradi parohijske uprave, dok je njen otac stajao sam pored kapije od bašte, na popodnevnoj svetlosti. - Idem dole, - odlučila je, iako ju je bolela sama pomisao o onome šta može da se dogodi. -Suočiću se sa njim. - Nessa. - Hitnos Tressinog šapta ju je zaustavila. - Mislim da se Cods penje na zvonik. Mogu da vidim njegovu lampu. Nessa se okrenula kako bi gledala Codsa, zaista, popeo se na otvorenu ogradu na vrhu zvonika, iako nije postojalo razloga da to uradi – bilo je previše rano da se zove na večernju molitvu. A on nije nikada išao da zvoni, već je podigao visoko svetiljku, paleći je i gaseći je tri puta, u tri ista odmerena bljeska, slao je signal prema otvorenom moru. - Da li si videla ovo? - Tressa je stisnula Nessinu ruku. - Jesam. - Videla je više od svetlosti lampe – videla je dokaz koji joj je Harry dao i shvatila je sve. - Šta ćeš da uradiš? Nessin puls je počeo da udara u ušima. Postojala je samo jedna stvar da se uradi. –Pratiću ga. - Posmatraću ga. Dokazaću Harryu da nije moj otac izdajnik. - Ja idem sa tobom, - rekla je Tressa. - Ne. Moraš da upozoriš tvog prijatelja iz Admiraliteta. - Kapetana Kenta. - Da. Ja ću preneti vesti Harryu gore u zamak Keyvnor. Tressa je jako stegnula prste i otišla. Nessa je otišla na zadnje stepenice do biblioteke njenog oca. - Ah, Nessa. - njen otac je ušao. – Molim te reci svojoj majci, da ću izaći na neko vreme. Ti si dobra devojka. Nessa je od uvek bila dobra devojka. Pokušala je da smiri živce i da ga pita što mirnije. Gde ideš? - Postoje neke stvari... - Zastao je, bilo mu je neugodno. - Imam posao...


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Posao u vezi slobodne trgovine? Njen otac, je konačno je sreo njen pogled. - Ovo je drugačije. Ovo je pogrešno. Nisam to ranije video. Niko od nas nije. Nismo videli štetu. - zastao je i duboko udahnuo. - Ali dosta nam je, i meni i plemiću. Moramo da ga zaustavimo. Njegove reči su pale na Nessu kao blagoslov. On možda nije bio najsjajniji otac, ili najugledniji učitelj u školi, ili najugledniji sveštenik. Ali bio je dobar čovek. Možda je bio slab, ali izdajnik nikada – i u to je bilo sigurna. - Izdao sam svoju veru i moje uverenje kao sveštenik. - Odmahnuo je glavom kao da je još pokušavao da shvati šta se događa. - Skoro sam dopustio da me izbace. - Od strane koga? - Sve je moja krivica. Nikada nisam trebao da ga dovedem ovde. Trebao sam ga detaljno proveriti i doznati da nije zaređen... Cods, ne otac. Cods je bio taj koji je bio svuda, u svim kućama, a niko nije bio mudriji – bio je na vrhu litice iznad Crne pećine kada su jedrili, i bio je na Gannett posedu sinoć. Uvek se činilo da je Cods zauzet, ali nikada nije odrađivao svoj posao. - To je Cods. Njen otac je umorno klimnuo glavom. –Bojim se da je celo selo na neki način učestvovalo u svemu. Cods sa svojim šaputanjem i upozorenjima ljudima, on je bio izdajica. Ali u selu nije bilo privatnosti, a takođe nije bilo pravih tajni. - Moram celo selo, kao i plemić da ga zaustavi. Zato što u tom trenutku, mogla je da vidi Codsa kako izlazi iz zgrade parohijske uprave i kreće ka stazi. Krenuo je direktno ka zamku Keyvnor. Nessa nije trošila vreme za nagađanje. - Idi kod plemića, - rekla je ocu. Napravila je svoj izbor – krenula je da upozori Harrya.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 16

Harry je osećao vrtoglavicu. Njegova mlađa sestra, se u roku od nekoliko dana zaljubila i udaje se – a on je mislio da ide prebrzo sa Nessom. Razlog za neverovatno brzo organizovano venčanje bilo je iznenađenje – 'umorni duh' pogodio ga je kao dalekovod, ipak Harry je i sam preživeo previše bliskih poziva tako da je u većini slučajeva imao sreće tako da je bio u mogućnosti da mnoge sumnje odbaci ili shvati u drugačijem svetlu. Ali to je bilo njegovo mišljenje, da je u zamku Keyvnor postojalo bolesnih duhova, više živih nego mrtvih. U drvenim svodovima. Bez obzira da li su živi sumnjivi u drvenim svodovima, venčanje se nije slavilo u maloj kapeli u zamku Keyvnor, već u romskom kampu na ivici Banfield zemlje. Bilo je čudno i nije bilo ispravno – on je već bio na kraju sveta i nazad. Postojala je još jedna čudna i neispravna stvar – odsustvo mladoženjinog dede, vinkonta Lywooda. Adam Vail je bio Lynwoodov naslednik budući vlasnik Hollybrook parka. I Crne pećine. Zbog toga je odsustvo njegovog dede bilo vidljivo. I problematično. I postao je vrlo, vrlo znatiželjan. Čim je na čudnoj proslavi njegova sestra postala najsrećnija žena na svetu – i njegov otac jedan od najzadovoljnijih muškaraca – počeo je ples, počela je pijanka, Harry se polako izvukao sa veselja i lagano krenuo ka Hollybrook zemlji. Kuća je tiho ležala na vrhu stena – većina osoblja je verovatno pomagala oko proslave venčanje – ali nekoliko lampi je gorelo unutar kuće. Harry je posmatrao kuću dok je sve više padao suton, procenjivao je njenu strukturu kao i sam položaj na stenama, posmatrao je i celu okolinu koja je okruživala kuću, na isti način kada je posmatrao snagu neprijatelja na moru. Nije bilo pušaka koje bi virile sa prozora Hollybrooka, ali Harry je sa travnjaka zapazio kretanje svetiljke koju je nosio stariji čovek kada je hodao po biblioteci. Unutra, je stari čovek – verovatno vinkont Lynwood – ušao je iza skrivenih vrata na


obrada i prevod : Klub Brbljivica

zidu pored dimnjaka, starac je mrmljao nešto, noseći svetiljku u jednoj ruci dok je u drugoj nosio prašnjavu bocu brendija. Vinkon je teško disao i bio je dezorijentisan – prolio je više francuskog brendija na tepih nego u čašu. Ali ono što je uspeo da sipa bilo je više nego dovoljno da utopi svoju tugu – boca je skoro pala na pod i starac je bio skrhan i sa razvezanom kravatom. Harry je ušao kroz otvoren prozor na biblioteci. Mada krađa nikada nije bila jedna od njegovih boljih osobina – to je bila totalno beskorisna veština na brodu gde su ljudi imali čvrst obraz. Harry je prišao i podigao svetiljku koja je skliznula i pala na potamnelo sedište. Prvih nekoliko stepenica, vodili su ka odajama za sluge i podrumskom delu kuće, bile su napravljene od drveta, ali kada je krenuo da silazi stepenice su bile napravljene od kamena, a sada su uklesane u stenama. Harry je proverio kompas koji je nosio u ruci, koji je pokazivao na jugozapad, ka moru. Stepenice su postajale uže i strmije, sve dok Harry nije uspeo da izbroji stepenice, vazduh je postao ustajao i vlažan. Siguran i neprekidan puls je udarao kroz njegove vene, pružajući mu dovoljno snage da je njegova povređena noga gotovo prestala da mu zadaje bol. Na kraju, svež povetarac slanog vazduha prodirao je kroz uzane stepenice dok konačno nije izašao u široku pećinu. Suva stenovita odaja vodila je do plaže na jugozapadu ka ulazu u pećinu. Harry je proverio svoj sat – plima je bila na ivici u ulaz pećine koja je bila još uvek visoka za plimu tako da će biti potrebno skoro sat vremena kako bi nadošla. Počeo je da pregleda red uredno složenih buradi sa francuskim brendijem i većim buradima sa vinom koji su bili poređani iznad nivoa vode, sve je bilo složeno u redovima. Nije bilo ničega neobičnog – nije bilo brašna i zrna. Harry je nastavio da razmišlja o vinu, pitao se šta je propustio, kada je osetio hladan vazduh koji mu je podigao kosu sa vrata. Ovde je bio još jedan čovek, možda je mogao da okrivi hladan vazduh u crnoj pećini, ali njegov već dobro poznat osećaj logike naterao je da ukvasi svoj palac i sledi tanku nit hladnog vazduha koji je dolazio kroz skriveni uski prolaz. Gvozdena vrata su bila zatvorena, ali ne i zaključana, a dugačak prolaz je vodi na gore – prema njegovom kompasu, natrag prema jugu. Nazad prema zamku Keyvnordu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Harry je podigao svetiljku, ali osetio je da mu se noge pokreću kao da ga nevidljivi duh gura, vodeći ga napred. Sledio je splet tunela koji su se nalazili dalje u stenama, sve dok se konačno nije našao u niskoj prostoriji koja je služila za skladištenje i u njoj su se nalazili drveni burići, sanduci i boksovi. Harryevi već hladni obrazi poprimili su crvenu boju, jel je prepoznao sanduke i znao je koja vrsta robe se nalazi u tim sanducima, osećao je kako mu ključa krv u venama – nadgledao je čamce na kojima su plovili slični sanduci i kutije, kako bi se dopremili na brodove. Na njima se nalazila prašina debela kao prst, na poklopcima sanduka bilo je utisnuto ,,Loire et Cher,, dok je na drugima bilo manje prašine i bilo je utisnuto ,,Yonne,, - Francuska oznaka za različite muskate3, pištolje i topove. Sa druge strane pećine, nalazile su se bačve na kojima je bila oznaka ,,Essonne,, mlina koji se nalazi u blizini Pariza – standardna oznaka za stotine funti crnog praha. I uza zid koji je bio dug pet stopa, bilo je poslagan red modela musketa koje su nosile oznaku ,,CharlevilleMézières,, - Francuska 1777 model iz Ardennima. Oružje sa kojim se suočavao dok je stajao na palubi svog broda, bio je meta oštrim neprijateljskim pucačima koji su se nalazili na vrhovima jarbola. Svi su bili prekriveni prašinom, svi osim tri sanduka koji su bili postavljeni uspravno i na njima je bila oznaka ,,Maubeuge,, to je proizvođač oružja na severu Francuske, bio je najbliži kanalu i to je bio najkraći put do Cornwalla. Harry je prišao pomerio svetiljku kako bi otvorio jedan od dugačkih sanduka koji su bili uspravljeni, kako bi dokazao da je u pravu. I tamo su i bile, baš kao što je i očekivao – Francuski fintlock4 pištolji, bili su spakovani u slami i bilo ih je oko dvadeset. U osam pregrada, dva su sanduka bila položena a deset sanduka su bili postavljeni visoko, bilo je skoro četristo pušaka koje su skupljale prašinu u ovom mraku. Dovoljno pušaka za jednu krvavu vojsku.

3

Muskets- vrsta puške

4

Flintlock- stari tip pištolja sa kremenom.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Harryeve oči su se vratile na natpis koji se nalazio na otvorenom sanduku – Maubeuge, najbliže je bila luci Boulogne, gde je Napoleon nekoliko godina ranije okupio svoju vojsku radi osvajanja preko okeanske obale. Prvobitan plan bio je da pređe kanal i izvrši invaziju na obalu Engleske koja je bila napuštena pre deset godina – sve snage su se okupile u Boulogne u Francuskoj i formirali veliku armiju. To saznanje je pogodilo Harrya jače nego bilo koji francuski top koji je pucao na njega – očigledno je bilo da se nije odustalo od tog plana. Jednostavno samo je bio promenjen. U ovim pećinama ispod zamka Keyvnor, Harry je upravo stajao usred oružja i municije koje će se koristiti za invaziju na Englesku. *** Nessa je žurila da prođe kroz groblje kako ne bi izgubila Codsa iz vida dok je izlazio na kapiju od vrta, uputivši se ka selu, hodao je toliko brzo da je Nessa morala da potrči kako ne bi izgubila korak za njim. Držala se ivice puta, pokušavajući da se sakrije od njega pokušavajući da formira neki plan – pratiće Codsa do zamka, a zatim će ući kroz prozor od kuhinje gde će moći da pošalje poruku Harry i reći mu svoje sumnje. Ali pre nego što stigne do mosta koji je vodio preko presušenog kanala Keyvnorove luke, Cods se provukao kroz niz bašta koje su se nalazile u podnožju litice zamka, videla je tamnu figuru kako se kreće iza crne i tamne pozadine. Nessa je zastala na ivici staze, razmišljajući da li bi trebalo da nastavi da prati Codsa ili da nastavi ka zamku i pronađe Harrya. Ali zamak je bio mračan i tih – očigledno je bilo da su svi na proslavi. Možda se venčanje održalo u Hollybrook Park – bio je to pravac u kojem je krenuo Cods. Osećala je da treba da nastavi da ide za njim, jel izgleda da domaćice u zamku Keyvnor nisu bile tu. Tako da je nastavila za njim, sve dok svetlost lampe nije zasijala u blizini – Codova svetiljka je svetlela u baršunastoj noći, osvetljavajući porodičnu grobnicu Banfielda. Za trenutak, sumnja je pala na Nessu poput hladne kiše - možda su ona i duhovi pogrešili. Možda je paroh


obrada i prevod : Klub Brbljivica

došao ovde da se moli. Ali ono što je čula nije bila molitva, već zveckanje ključeva i škripanje zarđalih vrata od mauzoleja kao da je otvarao vrata. Najednom svetlo svetiljke je nestalo kao da ga je progutala cela stena. Cods je nestao unutar mauzoleje. Nessa se još više približila, pažljivo osluškujući i gledajući u mrak – nije bilo nikakvih zvukova ali ni svetla. Približila se još bliže dok nije mogla da oseti miris hladnoće i vlažnosti mauzolejskog vazduha – miris smrti i propadanja... i so. Svež slani vazduh koji je dolazio od mora ispod litice. Oduvek je postajala priča, napola zaboravljene glasine da je cela obala puna skrivenih prolaza koji su povezani podzemnim tunelima – čak su postajale glasine da voda prolazi direktno kada je plima u luci niska čak do javne kuće Crow $ Anshor. Zamak Keyvnor se oduvek držao podalje od tih priča – bilo je odavno dobro poznato u selu da je stari Earl Banfield otkrio trgovinu i uzeo udela u njoj. Ali nikada se nije mešao. I njegov zamak je stajao na litici iznad Bocka Morrowa stolećima – srednjovekovna tvrđava mogla je da ima svoje tajne, tajne prolaze čak iako ih trenutni vlasnik nije koristio. Kao dokaz tome, su bila zaključana vrata, sada je Nessa prišla dovoljno blizu da pogleda kroz tamu, videla je da su vrata nova. I Cods običan parohijski sveštenik imao je ključ, a ne novi naslednik Earla Banfielda. Srećom po Nessu vrata su bila stara i dovoljno široka. I ona koja je uvek kukala da je previsoka, uspela je ležerno da se uvuče u mauzolej. Mislila je šta može da uradi da zaustavi Codsa bez svetla, Nessa jednostavno nije znala. Ali stigla je već previše daleko da bi mogla da se zaustavi i jedino što je mogla da uradi jeste da prati odzvanjanje Codsovih cipela koje su ritmički udarale po kamenim stepenicama koje su vodile na dole ka još većem mraku. Vazduh je postao sve više slaniji, i sve više hladniji. U beskrajnom mraku, Nessa je počela da da nazire po malo pomalo plavu i crvenu na ivicama njene vizije, kao da su to duhovi za koje se pričalo da žive u zamku. Osetila je na vratu hladan vazduh kao alarm nateravši je da se cela naježi, kao da je nevidljiv duh terao da ide dalje, terajući je da bude svedok. Da sazna tačno gde


obrada i prevod : Klub Brbljivica

je Cods krenuo, sa kim je krenuo da se nađe, pre nego što se okrene i obavesti nekoga o svojim saznanjima. Ali samo jedna stvar je trebala biti određena – saznati šta je ispravno – i da još jednom skupi hrabrost da se nosi sa tim nevidljivim guranjem kroz tamu. Ali možda, ona ima više hrabrosti nego što je znala. Možda, je ta odlučnost terala da sanja svakog dana pre nego što se Harry vratio, što joj je davao snage da ne padne u očaj. Zato je nastavila da hoda niz strme stepenice sve dok konačno nije ugledala svetlost u pozadini. Nessa je usporila i narednih nekoliko koraka napravila oprezno, približavajući se zidu, pažljivo je slušala svaki zvuk koji bi mogao da ukaže gde je Cods otišao. Nije bilo ničega osim odzvanjanja vode od stene u daljini, ničega osim od jednog iznenadnog, tihog pokreta, pre nego što je neko spustio ruke peko njenih usana, isteravši sav život iz nje.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 17

- Nessa? Proklestvo. - Harry je prepoznao suptilan miris jagorčevine, kao i njeno vitko telo koje je bilo pritisnuto uz njegovo. Odjednom je pomerio ruku sa njenih usana, ali je nije pustio. Reci mi da ovaj tvoj lepi vrat nije upetljan u ovu trgovinu. - Samo do mojih listova. Pratila sam Codsa, - rekla je Nessa hitnim šaptom. Pomoćnik njenog oca. Harry je njega pustio da prođe. - On je taj, - nastavila je. - On je zadužen za sve ponude počevši od mog oca, od svih ribara i Squire Gannetta. Davao je nekome znake sa zvonika ka moru, ali nisam mogle da vidimo da li je neko odgovorio na njih. To je razlog zašto sam ga pratila – da vidim sa kim se sreće. - Mi? - Tressa i ja. Poslala sam je da obavesti tvog prijatelja – kapetana Kenta. - Odlično. - Harry je izdahnuo sa olakšanjem – Kent je znao za njegove sumnje i verovatno će odmah da organizuje potragu na otvorenom moru kako bi pratili brod – ili brodove – koji se približavaju. Đavo nek ih odnese ako je samo bio jedan brod. I nek sve ide dođavola ako je ovo invazija. Harry je mora da učini sve što je u njegovoj moći da ih zaustavi i to je morao odmah da uradi. Mora da uništi naoružanje pre nego što bi Coddington i Francuzi mogli da dođu do njega. Ali barut će pretvoriti celu pećinu u tempiranu bombu koja će razneti svaki prolaz, nestaće vazduha, i u nekoliko sekundi sve će izgledati kao eksplozija zapaljivih raketa. Svaki instinkt u njegovom telu, svako njegovo iskustvo u ratu, reklo mu je da nemaju šanse da pobegnu. - Sada se vrati. - Gurnuo ju je prema stepenicama. - Idi najbrže što možeš na vrh i beži sa ulaza. - Čekaću najduže što budem mogao... - Na kraju vrata su zaključana – ne možemo da izađemo. - nije se pomerala. - Ali zašto? Šta planiraš da uradiš?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ovo mesto je puno sa municijom – spremljeno je za opremanje Napoleonove vojske koja bi trebala da ga koristi za invaziju na Englesku. Dignuću ga u vazduh. - Ali kako ćeš da izađeš? - pitala je. –Stepenište podseća na dimnjak. - Siguran sam da je povezan sa Crnom pećinom, - uveravao ju je. To bi bilo vrlo tesno trčanje kako god okreneš, kako da izbegne eksploziju sa ovakvom nogom. Ali on je znao svoju dužnost i posledice svojih odluka i to bolje nego bilo koji muškarac – znao je da je sudbina ljudi u njegovim rukama, uključujući i njegovu. Učiniće sve što je potrebno, bez obzira na cenu. - Ne. - Bila je jaka, svaki trag oklevanja i neugode, mučenja i stidljivosti je nestao. – Neću te ostaviti da to uradiš sam. Ja ću zapaliti vatru dok ti budeš zatvarao ulaz u pećinu. Biće to dugo trčanje do Crne pećine i ja sam brza. Oduvek je i bila. Ovo je bila devojka koju je poznavao, devojka koja ga je terala da plovi preko peska. I pobedi. Njena logika je oduvek bila njena jača strana. Dobro, voleo ju je. - Donesi mi vrećicu praha. - Pokazao je svetiljkom prema burićima sa barutom. –Pažljivo, dok ja... Ali već se kretala kroz pećinu kako bi obavila njegovo naređenje. Harry je gurnuo otvoren sanduk sa oružjem u veće spremište, onda je otvorio drugi sanduk sa svojim štapom, skupio je slamu i napravio nešto slično mamcu. Kada se Nessa vratila sa buretom, otvorio je i počeo da prosipa crni prah po podu kako bi plamen pronašao svoj put do ostatka burića, davajući im još manje vremena za beg, ali i uništenja oružja. Nessa je već uzela svetiljku, sve je razumela. - Ja ću prvo upaliti slamu i pobrinuću se da je zapaljena, a onda ću krenuti odmah za tobom. - Da. - Hteo je da joj da još uputstva kako bi bila još više na oprezu. Odlagajući ovaj momenat što je duže moguće. Ali nije ostalo ništa drugo da se uradi, ostalo je samo nekoliko kratkih uputa. - Pazi na svoje suknje. - Hoću, - uverila ga je sa tihim uverenjem. - Znam šta treba da radim. - Brojaću do dvadeset i onda upaliti. - A onda je rukama uhvatio njeno lice i poljubio je.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

*** Harry ju je poljubio sa takvom gladi da je ostala bez daha. Poljubio ju je jako, sa snagom i potrebom, žestokom nežnošću, kao da je želeo da prenese svu svoju potrebu na nju. A onda je otišao, kretajući se brzo kroz prolaz. Nessa je pomerila poklopac koji je štitio svetiljku, tada se svelost raširila tunelom osvetljavajući njen put. Dvadeset, devetnaest, osamnaest. Uzela je trenutak kako bi podigla i pričvrstila suknje i podsuknje što je bolje mogla. Petnaest, četrnaest. Malo je pomerila svetiljku, prateći stazu i proverivši da je put čist. Deset. Srce joj je lupalo u ušima. Devet. Njene grudi su se sve brže dizale i spuštale dok je ona duboko udisala. Osam. Morala je da izvadi sveću iz ležišta svetiljke, zatvorila je svetiljku, a zatim potrčala bez mogućnosti da vidi gde ide. Šest. Vosak se slivao preko njenih drhtavih prstiju. Pet. Druga ruka je grčevito stezala držač svetiljke. Četiri. Sagnula se pored gomile i spustila plamen. Tri, dva, jedan. Prvi jezičak plamena nežno se spuštao prema slami polako se šireći zahvatajući dva drvena sanduka. Nessa je vratila sveću na mesto, opekavši pri tom prste. Sveću je tek iz drugog puta uspela da vrati u svoje ležište, zatvorila staklo na poklopcu i potrčala ka onome što je bilo najbitnije u njenom životu. Njene cipele su odzvanjale po kamenom podu, skliznula je pored zida dok je trčala kroz uzani prolaz. Trčala je tako brzo, mislila je da je brža i od svetlosti iz svetiljke. Trčala je, a teški koraci su odzvanjali tako glasno tunelom da nije čula da je Harry stigao do nje. - Trči! - vikao je gurajući je ispred sebe, kao da je hteo da je zaštiti svojim telom. - Trči. Nije joj bilo potrebno ohrabrenje. Stegnula je ruke pored sebe, gurnuvši glavu kroz prolaz, još jednom zahvalna što je nasledila ovako duge noge. Iza njih, čula je požar kako se širi osećala je smrad koji je dolazio iz pravca odakle su izašli. Nastavili su da trče zatvorenih očiju, sa bolovima u plućima i nogama.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Trčali su sve do puta koji vodi do Crne pećine koja je bila zatvorena velikim gvozdenim vratima. Nessa je udarala rukama po njima, hvatajući bravu. - Potkočena su! Harry je odmah bio pored nje, prislonivši svoje rame na njih. Ali iako je uspeo da ih prodrma nešto je još uvek držalo bravu. - Moj štap. - Ubacio je kraj svog štapa u malu prazninu kod vrata i besno radio, nateravši šipku koja je držala vrata da se iskrivi od naprezanja. - Kada bih mogao nekako da priđem sa druge strane i pobrinem se za šarke... Ove šipke su bile novije i jače nego one na vratima mauzoleja, ali Nessa je uspela da prođe između njih, zadržala je dah nagnula glavu i svom svojom snagom se naslonila na vrata, sve dok je bol nije zaustavio. Harry je spustio ruku na njeno rame i progurao je napred. - Idi, - naredio je opet. Nije se čak ni trudila da se protivi. Umesto toga, gurnula je njegov štap kroz šipke i pokušala da otvori vrata iz drugog ugla. - Tamo, - ohrabrio je, ne gledajući pozadi leđa, gde je zastrašujući narandžasti sjaj osvetljavao prolaz. U svakom trenutku barut će eksplodirati. - Gurni je prema gore. Uradila je to, brzo je radila sa malim napretkom, sve dok nije videla podizanje šarke. Pomerila je štap kako bi imala bolji ugao i dohvatila šarku na vrhu. I onda se Harry pomerio sa vrata udarivši vrata jako da se otvore. Jedva da je imala vremena da dođe do daha pre nego što je uhvatio za ruku, čvrsto je stegnuvši, povlačeći je za njim, trčali su toliko brzo koliko su ih noge nosile između redova bačvi i buradi sa vinima, u Crnoj pećini. Sve oko njih je bilo zapaljeno i plamen se sve više širio iza njih. Trčala je kao da je pakao iza nje. Sve dok se pakao nije stvorio ispred nje – Cods je blokirao put, stajao je na vrhu litice iza koje se prostiralo more, držeći pištolj u ruci. Nessa je osetila kako njeni koraci nestaju a srce prestaje da kuca. Umreće. Na jedan ili drugi način. Umreće pre nego što bude mogla da kaže Harryu da ga voli, da ga je od uvek volela, i da je on od uvek bio njena jedina istinita ljubav.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Znala je da je to razarajući bol u njenim grudima, njeno srce će da bude istinski slomljeno. I zbog paklene eksplozije koja se širila ka njima. Ali Harry nije bio spreman da umre na takav način. Jer se nije zaustavio, nije usporio. On je čvrsto obmotao ruke oko nje, kretajući se pravo prema Codsovom pištolju upadajući direktno u tamno more.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 18

Harry je okrenuo svoje telo, dok su leteli iznad Coddingtona, koji je podigao pištolj i opalio iz njega – kao što je Harry znao da će da uradi – metak bi pogodio njega umesto Nesse. Ako ga je i pogodio, on to nije osetio. Uleteli su u hladnu vodu, Nessa je pokušala da oslobodi ruke i pokrene se u hladnoj vodi. Ali Harry ju je čvrsto držao i povukao je na dole kao sidro. Na taj način je pomerajući od zla što je bolje mogao. Uspela je da se oslobodi i udalji se ka površini, ali on ju je uhvatio za kosu, uvijajući je oko dlana poput užeta povlačeći je nazad. Ne čekajući ni jedan tren. Vazduh iznad njih svetlucao je narandžasto i belo, a eksplozija je udarila po vodi kao da je opalila puška. Površina vode je bila uzburkana i pomerala se, a tamne mrlje stena i bog zna čega sijala je iznad njih i letelo ka njima. Komad stene ga je udari jako u rame, dok ju je vukao sve dublje u vodu, dalje od eksplozije i vatre. Oštar deo stene je išao prema njoj i tada je shvatila što mu se toliko žurilo. Okrenula se prema njemu i počela je da pliva sa njim kako bi našla ulaz pećine koji je bio skriven u tami. Ispred njih se pojavio crni zid litice, koji se protezao koliko god je mogao da vidi. Vrućina je postala kao para u njegovim grudima. Voda je postajala još tamnija dok je svetlost na površini širila i menja. Postalo je mračno, i Harry je postao dezorijentisan i čvrsto je udario glavu u stenu, blokirajući njegov vid još više. Počeo je da oseća strah, opak i nejasni, uništavajući poslednju trunku smirenosti. Trebao je da je pošalje uz merdevine. Trebao je da je pošalje napred, umesto što ju je pustio da zapali vatru. Nije trebao ni na prvom mestu da je umeša u celu stvar, nikada to sebi neće oprostiti, zato što sada mogu oboje umreti, utopljeni u duboko tamno more.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Nessa je bila ta koja ga je povukla, uhvatila je njegov ruka i povukla ga zelenoj senci ili crnoj – odsjaj mesečine se širio u dubini kroz vodu. Harry je trepnuo kako bi očistio svoj pogled, i krenuo je ka tome, pluća su ga pekla, dok su ruke držale Nessu blizu dok su se provlačili kroz liticu, i konačno počeli da se podižu ka površini. Probili su se na površinu poput malih sardela koje iskaču iz vode, pokušavajući da dođu do vazduha. Harry ju je povukao u svoje ruke. - Imam te, - obećao je. - Dobro sam, - uzdahnula je dok su joj se usne još uvek tresle, njeni zubi cvokotali su od hladnoće i šoka. Noge su joj se zaplele u suknjama, što je još više otežavalo da drži glavu iznad površine. - Spasio si me. - plakala je dok je to izgovarala, obmotavajući svoje ruke oko njega kao da ga nikada neće pustiti. Što je njemu i odgovaralo. - Naravno da jesam. - Iako je falilo malo da se podave. - Ali i ti si mene spasila. U vodi. I kod vrata. - borio se da dođe do daha. - Spasila si nas obje. Bila je u pravu – bila mu je potrebna. Uvek je imao – uvek će je imati. - Udaj se za mene, Nessa Teague. Pre nego što se oboje utopimo. Njegove reči su bile poput smrznutih duhova iznad hladne vode, pretvarajući ih u led. Što je značilo da, ako se ne izvuku iz vode što je pre moguće, ne bi mogli da se opklade u njihovu besmrtnost – i to je bilo važno, neumorni deo – predanost. Iznad njih mesec je obasjavao nebo u mračnoj noći, osvetljavajući liticu koja se dizala u noći. Ispod njega oni su polako plivali, ali većim delom plutali prema obali, pomalo krvavi i sa modricama, ali ne i ozbiljnije povređeni. Trenutak kada su njegove noge dodirnule tlo, podigao je u svoje ruke i nosio ka plićaku, gde je mogla skinuti svoje natopljene suknje na hladnoj, vetrovitoj plaži. Harry je bio odmah iza nje, izlazio je iz vode kao neka ogromna sardela. Ležali su na hladnom pesku, na udaljenosti manjem od jednog metra, krkljajući i dišući, nekako dok su još uvek bili živi. - Izvini što sam te povukao za kosu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Nessa je počela da se smeje. - Nemoj da se izvinjavaš ko zna šta bi bilo sa mnom da me nisi povukao na dole. – podigla je ruku. Harry je u tom trenutku hteo da je uzme, kada se začuo pucanj preko vode koji je odjeknuo između litica. Bacio se preko nje, štiteći je svojim telom. A onda ju je podigao na noge štiteći je i dalje svojim telom. Uspeli su da se zaklone iza velikog kamena, i on je mogao da vidi ono što nije pre – brod im je plovio u susret ka Coddingtonu. – Francuski slop5 je skupio svoja jedra i plovi samo na jarbolu. - rekao je. Ali takođe je mogao da vidi da se na njih nije pucalo sa slopa – njegov cilj je bio mali čamac koji je plovio iz pravca Crne pećine. - Kentov jedrenjak, - objasnio je. - Kapetan Mattew Kent iz Kraljevske mornarice, mada se mogu usuditi da kažem da je sada verovatno želeo da bude sa velikim brodom i sa flotom iza sebe koja im prilazi sa leđa. - Mislim da je to flota iza njegovih leđa, - rekla je Nessa sa malo olakšanja. - Moj otac i plemić, mislim da su sa svim ribarima iz sela. Tamo su bili, sami obrisi flote, mladi jedrenjaci i ribarski brodovi koji su plovili sa lokalnim ribarima, svi su plovili u jednoj liniji zatvarajući prilaz zalivu. Hvatajući slop u zamku. Po prvi put u zadnjih nekoliko sati Hari je osetio dovoljno olakšanja, duboko je udahnuo i procenjivao je liniju bitke koja se formirala ispred njega iz profesionalne tačke gledišta – Francuski slop možda ima malo prednosti zbog broja vatrenog oružja, ali ukoliko ne iskoriste tu prednost, oni su bitku izgubili. Kent je to video, takođe – on nije bio ribar koji plovi u mraku. On je bio zapovednik broda, mnogo godina pre, pre nego što je to oružje spremljeno i spakovano na slop, Kent je verovatno već prebacio na njegov jedrenjak i postavio njegove topove na prava mesta.

5

Slop- vrsta broda


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Potres od udarca razvio se kroz noć, dok je top napravio veliku rupu na sredini slopu, i odmah su krenuli da ga pripremaju za još jedan udarac. Ali nije bilo potrebe – Francuska posada je već počela da napušta brod i pliva što bliže obali kako bi pobegli pre nego što budu zarobljeni. Nema šanse za to – jedrenjaci su bili tako raspoređeni u uvali da su podsećali na mrežu za vatanje sardela. Bilo je još nečega – kako je plima nadošla ulaz u Crnu pećinu je skoro bio pokriven, ispred je plutalo telo Coddingtona sa licem okrenutim ka vodi. On je to uradio – oni su to uradili. Harry je odradio dobar posao. I na drugi način, već je počeo. Zagrlio je Nessu. - Ti se smrzavaš. - Skinuo je svoj mokar kaput i prebacio oko ramena. Moja jadna ljubavi. Njen pogled je bio uprt u mesečinu. - Da li sam ja stvarno tvoja ljubav? - Ah, Nessa. Ne misliš valjda sa sam te skoro razneo, i skoro te udavio samo kako bih te špijunirao na lovu na sitne ribice, zar ne? - Harry. - Osmeh se širio kroz njena plave oči. Jedino što je želeo jeste da je poljubi. Reći joj usnama i rukama koliko je njeno telo dragoceno njemu. Da će je štititi. Da je ona bila njegova. Podigla je svoje lice ka njegovom i opet ga poljubila. Dodir je bio lagan, najnežnije usnice na njegovim, jedan dug trenutak, pitajući se da li ona želi nešto više sa njim. Onda su se njene usne još temeljnije ustremile ka njegovim, i nejasan zvuk je skliznuo iz njegovih grudi kada je uhvatila njegovu donju usnu između svojih i zasisala je nežno. I onda opet, sa njegovom gornjom usnom. I onda opet sa donjim uglom njegove usne, koji je on instiktivno otvorio i uzvratio joj poljubac, pomerajući svoje tople usne na njoj velikom brzinom. - Nessa Teague? Nessa Teague! - Glas se prelomio u liticu. - Šta se dođavola događa ovde? To je bila stara veštica iz kolibe, koja je silazila niz stazu litice. - Dolazite ovde, - naredila je. - I dajte da vas pogledam. Poslušali su je, stvarajući škripanje od mokre odeće dok su hodali na putu uz liticu idući ka kolibi, kao kovač koji kuje, držali su se za ruke dok su im srca jako udarala. Doći će do požara,


obrada i prevod : Klub Brbljivica

iako su bili mokri i duvao je hladan vetar. Ona će biti u njegovim rukama gde i pripada. Sada i zauvek.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 19

- Šta ste Vas dvoje dođavola radili pod zemljom? - starica je pitala kada je videla da prilaze prema relativno toploj kolibi. - Imala sam osećaj kao da se samo središte zemlje pomera. - Trebalo bi da je gotovo. - Nessa je jedva mogla da poveruje da je učestvovala u večerašnjem događaju. - Izgleda da smo osujetili izdaju, razneli pola Bocka Morrow, sve smo razneli i potopili, rešili smo sve probleme. Udovica je bila zbunjena. - Pa dobro, sigurna sam. Ukočenost koju je doživela od šoka počela je da nestaje i prerasla je u veliku žalost. - I ubila sam gospodina Coddingtona. - Nikad ga nije volela, a ne toliko da bi poželela njegovu smrt. - Dobro oslobađanje, - udovica je objasnila. - Nemoj to da zaboraviš dete moje. Loše seme, on je bio. Uvek je pokušavao da me izbaci iz ove kolibe koju mi je stari erl dao na korišćenje. - I zašto je to Banfield uradio? - pitao je Harry. - Zašto je slobodnu trgovinu držao dalje od svojih pećina. Onaj koji ih je stavio u pećinu bio je proklet, a ja sam bila ovde kako bih pazila na sve. To što ste razneli je dokaz prokletsvta, zaključila je sa nekom dozom zadovoljstva. - Sada, morate da skinete tu mokru odeću. Oboje. Odgurala ih je prema svojoj maloj spavaonici koja je bila odvojena zidanim zidom od ostatka kolibe, u kojoj se nalazila furuna sa upaljenom vatrom. – Imam napravljen melem za opekotine na leđima i rukama. - Išla je za njima izmišljajući razne spletke. – Moraću da nanesem tanak sloj na njegovo povređeno rame, Nessa, i malo ovog drugog na posekotinu na njegovom čelu. Nemoj toliko da crveniš draga moja. Oboje ste se već dobro podgrejali iznutra. - Pružila im je dve šolje nekog napitka. - Brzo popijte ovo. - Šta je to unutra? - pitala je Nessa, nadajući se da napitak ne sadrži još jedan gorak šarm. Harry je već otpio gutljaj. - Ima dosta Francuskog brendija, pretpostavljam.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Da. - potvrdila je starija žena, pre nego što je namignula ka Nessi, - i ništa drugo neće svetu doneti dobro. Sada skinite tu mokru odeću i osušite se pored vatre. I ti... - pokazala je svojim iskrivljenim prstom ka Harryu – pobrini se da ugreješ verenicu. - Zatim je sa tim izgovorenim rečima zatvorila vrata za sobom. Harry je mogao da se pobuni i kaže da Nessa nije njegova verenica. Trebalo je da kaže. Ali nije. A čak ni Nessa. Zato što je volela da je to istina najviše na svetu. Otpila je veliki gutljaj pića iz čaše, nadajući se da će ovog puta šarm raditi. Jaka tečnost joj je zapalila dah. - Milosrdni! - Kako se njena koža tako brzo ugrejala od napitka, biće potpuno suva ubrzo. Preko sobe, Harry je skinuo svoju prljavu košulju preko glave, davajući joj veličanstveni pogled na njegove spektakularne grudi. –Milostivi! - rekla je opet. Harry se nasmejao. - Možda bi trebalo da ostavimo nešto odeće na nama ili ja neću biti odgovoran za ono što može da se dogodi. - Biću ja- odgovorila mu je. - Odgovorna. – I otkopčala je svoju mokru vunenu haljinu kako bi se pokazala. - Radije ne bih želeo da budeš odgovorna, slatka Nessa. Pošto smo oboje pod velikim uticajem šoka, da ne spominjem jak brendi, a postaje određena pravila kada se radi o tim stvarima. Dođi i sedi pored vatre, - pozvao je dok je otvarao posudu sa melemom. Njegovo nonšalantno ponašanje uspelo je da smanji njenu stidljivost, ili je to možda što je malo nagovestila svoj osećanja prema njemu. Šta god da je u pitanju, mogla je da mu priđe. Seo je iza nje, ispred vatre. - Ovo bi trebalo da pomogne. Njegovi hladni prsti dotakli su njeno povređeno rame, i polako se spustili niz njenu ruku. Počela je da se ježi, imala je utisak da sva toplota nestaje sa njene kože. Mislila je da je to ništa u odnosu na napetost koju je osećala iznutra. - Osećam se pomalo nesigurno. - Odložena reakcija, - objasnio je. – Za šta sam i zahvalan, uprkos što sam zapalio, napravio eksploziju i udario glavu, osećao sam se prilično izvanredno. - Spustivši svoje usne na njene pokazao je koliko se oseća izvanredno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Napetost se pretvorila u ushićenje – osetila je toplotu i podizanje, ka vrhu kao da su je talasi ljuljali iznova i iznova. Svaki znak umora je nestao. Svaki njen umoran nerv je opet oživeo i trepereo. Obmotala je ruke oko njegovog vrata, povlačeći ga bliže sebi. Toliko blizu da je mogla da oseti toplotu njegovog tela. Toliko blizu da je na svojim obrazima i golom dekolteu mogla da oseti njegov vuneni ogrtač. Njeno disanje je postajalo sve glasnije ali bilo je razlike u uzbuđenju koje je nastalo od straha koji je doživela skoro pre sat vremena. Ovo nije bio strah, ali ipak je osećala dozu rizika. Nagrada. Nagrada je bila njegov dodir, nežan dodir na njenim ramenima dok ju je povlačio bliže. Bili su vezani zajedno, nerazdvojni. Ta pomisao ju je ispunila radošću koja joj je ukrala dah i sprečila je da govori. Radost koja je ostavljala trag toplote i senzacije koja je rasla ispod njene kože sve duboko do njenih kostiju. Radost koja se probijala ispod slojeva njene uzdržanosti, osetila je kako joj se napinju grudi od potrebe. Još jedan talas toplote je zahvatio njeno lice i vrat, šireći se prema dole kroz njeno telo, terajući njene koske da se raspadnu. Nessa je morala da stavi ruke na bokove kako bi se uverila da su još uvek na mestu – ispod kože ruke njen puls je jako udarao. - Da li si stvarno mislio, ono što si me pitao da se udam za tebe? - Da, - promrmljao je uz njen vrat. – I sada mislim isto više nego ikada. Udaj se za mene, Nessa Teague. Učini me najsrećnijim čovekom. Reci mi da hoćeš. Nije mu ništa rekla, i to samo zato što je njeno srce bilo previše uzbuđeno da bi govorila. Plašila se da poveruje da je to istina. Bojala se da poveruje da je magija šarma stvarno dala rezultata, i da je konačno uspela da joj se ostvari najveća želja njenog srca. Kao i želja njenog tela, zato što ju je poljubio sa tako otvorenom željom i potrebom, skoro bolnom čežnjom koja se iz njenih grudi spustila u donji deo tela, pretvarajući se u nešto toplije i provokativnije. Zadirkujući ga u ovoj maloj igri.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Ali u sledećem trenutku bilo joj je skoro žao što ga je zadirkivala tako, jel nije bila spremna za snagu strasti koju je probudila u njemu. Spustio je ruke na njeno lice i produbio poljubac još više, upijajući njena usta, gurajući je u nazad ka drvenom podu. I bila je izgubljena. Izgubljena za sve osim za šok koje su joj nanosile njegove glatke usne i umirujuće grebanje njegove brade po osetljivoj koži njenog lica. Izgubljena za osećaj pomeranja njegovih palčeva po koži obraza, koji su je pozivali da otvori još više usne za njega kako bi osetila njegov dekadentni jezik na svom. Izgubljen u dubokoj boli nje, koja je samo više rasla umesto da se smiruje. Gladna za još njegovog ukusa sveže kiše. Više od njegovog mirisa kedara. Više od pažljivog, ukusnog osećaja njega. Vratila je ruke na njegov vrat i još jače ga stegnula, pritiskajući se uz njegove udobne, vruće i čvrste grudi, dok je on svojim jezikom milovao njen. Nije odvojio svoje usne od njenih, dok je u njima sve više rasla toplota koja je rasla sa slatkom potrebom. Stavio je svoje ruke u njenu mokru kosu, povlačeći je i savijajući je pod pravim uglom kako bi mogao da joj ljubi vrat, upijajući njen ukus za kojim je i toliko žudeo i postajao sve više gladan za njom. - Nessa. - Izgovorio je njeno ime na staromodan, Cornish način, sa uzdahom i na početku i na kraju. Baš onako kako je ona volela. - Volim te. - Volim i ja tebe. - Nessa je prošaputala te reči toliko glasno koliko je smela da se usudi, uplašena da će je čuti i uplašena ako je ne čuje. - Oduvek sam te volela. - I zato što reči nikada nisu bile dovoljne, okrenula je glavu i spustila poljubac na njegov dlan. - I zaista želim da se udam za tebe. Ali prvo, moram da ti priznam nešto. Harry se povukao u nazad, osmehnuo se i namrštio u isto vreme, a ona je bila pogođena sa tom neobičnom, poznatom boli koju je osećala zbog ljubavi za njim. Udahnula je duboko, zadržavajući dah. - Ti si pod uticajem šarma. - A ja sam mislio da se radi samo o nelegalnom Francuskom brendiju.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- Ozbiljna sam, - insistirala je, iako je bilo teško dok se njegova ruka pomerala lenjo, u senzualnim krugovima na njegovom ramenu. - To je bio kolač od semenki, šarm, kao i jabuka. Svo vreme je bila u pitanju moja jabuka, a ne jabuka Elly Gannett. - Znam. - Spustio je poljubac na njeno rame. - Priznala me je, pohlepna žena. - Zašto mi to nisi rekao? - Zato što sam bio previše zauzet sa spaljivanjem i dizanjem u vazduh i kupanja u hladnoj vodi. Osećajući ljubav. Za tobom. - Ali šarm je učinio da se zaljubiš u mene. - Nessa. - njegov glas je bio tih, strpljiv i zabavljen. - Rekla si mi da moraš da veruješ da bi pao pod takvu čaroliju. - Da. - to je bila istina. - A da li si ti verovala da me voliš? - pitao je. - Da. - Nikada nije verovala ni u šta drugo. Osmehnuo joj se, i to je bilo kao da je sunce usred noći obasjalo, u svom plamtećem sjaju. - Onda sa srećom sam se predao tvojoj čaroliji.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

Poglavlje 20

Bili su venčani, u očima Boga, njene porodice, i stanovnika Bocka Morrowa i to treće nedelje od kada su javno proglasili veridbu. Baš kao što su želeli – bez bilo kakve nepotrebne žurbe. Harry nije imao namere da je odvede u Suffolk i predstavi je svojoj porodici, sa svojom povređenom nogom, uradio je po njemu jednu sasvim razumnu stvar, svoju nežnu, novopečenu ženu odveo je na svoj brod, Lively. - Ako se dobro sećam, želela si barem jednu veliku avanturu. - Da. - Raširila je svoje ruke prihvatajući svoju novu okolinu sa oduševljenjem. - Zaista, jesam. Da li to znači da ćeš da me izvedeš na otvoreno more daleko od pogleda na kopno? Podigao je ruku kako bi pomilovao osetljivu kožu iza njenog uha. - Uzeću te na svaki mogući način kojeg se mogu setiti pre nego što odemo od dubokog plavog mora. Ali prvo, sada moram da te odvedem daleko od vidokruga posade. Harry ju je odveo dole u pramac gde su se nalazile njegove privatne odaje, kako bi mogao da spusti poljubac na to posebno mekano mesto iza njenog uha. - Iako si navela samo jednu avanturu, mislim da moram da te upozorim da smatram da sam dužan da ti celog svog života priređujem velike avanture, moja Lady Beck. Počevši od sada. Pogledala je u krevet koji je visio na konopce koji su bili prebačeni preko drvenih greda. Na kakve avanture misliš? Krenuo je prema njoj, bacajući svoj kaput na pod. - One što počinju sa poljubcem. - Oh ja volim da se ljubim. - Posegnula je da skine svoj kaput. - U stvari, volim da se ljubim sa tobom – nikada neću nikog drugog poljubiti. Pustio je pojas sa mačem da padne na pod. - I ja ću marljivo raditi da te zadržim na tom mestu. - Oh, i ja volim da radim marljivo. - skidala je bluzu. - To je tako šarmantno. Poljubio je ugao njegovih usana. - Mislim da si savršeno šarmantna Nessa Beck.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

- I trebalo bi da je tako. - Obavila je svoje ruke oko njegovog vrata. - Platila sam dovoljno za moj šarm. - Jesi? - približio je bliže. - I da li sam ja vredan toga? - Ti, moj dragi Harry, ti si moja prva i jedina ljubav, i vrediš svaki peni.

KRAJ

Klub brbljivica pučina  
Klub brbljivica pučina  
Advertisement