Page 1

Book as passion & BalkanDowlnoad

1


Book as passion & BalkanDowlnoad

Helen Hart Žudnja

2


Book as passion & BalkanDowlnoad

Posvećeno mojoj majci.

3


Book as passion & BalkanDowlnoad

1. Džejd

Tajson je brat kojeg još nisam upoznala. U vreme kad smo Mardžori i ja bile u koledžu, njena starija braća, Džona i Rajan, često su dolazila u posetu. Bili su visoki, mišićavi rančeri iz Kolorada, u kaubojskim čizmama i sa stetson šeširima. Sva deca Stilovih, uključujući i Mardž, imala su tamnu, skoro crnu kosu. Priznajem da mi se malo zavrtelo u glavi kad sam prvi put videla njenu braću. Ko još ne bi želeo da upozna dva razbacana zgodna kauboja, koji su takođe i multimilioneri zahvaljujući porodičnom ranču i vinariji. Naravno, bili su prestari za mene, i nisu obraćali pažnju na mene. To mi nije smetalo, pošto sam bila zaljubljena u Kolina. Ipak, srce bi mi zakucalo malo brže svaki put kad bih se našla u blizini Džone i Rajana Stila. Mardž mi se smejala. Oni su njena braća, i veći deo detinjstva bila je meta njihovih nemilosrdnih zadirkivanja. Ali čak je i ona morala priznati da predstavljaju veoma lep prizor. A jesu bili lepi. Mardž je veoma ličila na njih. Priroda je nesumnjivo bila velikodušna prema Stilovima kada je u pitanju fizički izgled. Pored Mardž sam se osećala kao ružna polusestra. Iako mi se uvek sviđala, moja gusta smeđa kosa je izgledala klinački u

4


Book as passion & BalkanDowlnoad

poređenju sa Mardžinim zift-crnim uvojcima; moje sivoplave oči nisu mogle da se porede sa Mardžinim očima boje čokolade, koje kao da su prodirale u dušu. Mardž je bila visoka, poput svoje braće, desetak centimetara viša od mene, mada ni ja sa svojih metar i sedamdeset nisam bila niska. Čak joj je i telo bilo savršeno. Visoka i vitka, kao i braća, dok sam ja bila tako prsata da sam morala da odustanem od košulja koje se zakopčavaju do grla. Nasmešila sam se. Mardž mi je ranije zavidela na grudima čak i pošto sam je uputila u sve užase znojenja ispod grudi i objasnila kako mi je nemoguće da nađem sportski grudnjak koji mi je taman. Rado bih menjala svoje grudi za njeno savršeno telo. Avion se prizemljio uz udarac. – Dame i gospodo, molimo vas da ostanete na svojim sedištima dok se avion ne zaustavi. Hvala što ste danas leteli sa nama, želimo vam dobrodošlicu u Grand Džankšen, Kolorado. Dohvatila sam mobilni iz torbice, i uključila ga. Poruka od Mardž. Dobro došla! Jedva čekam da te vidim. Nažalost, nešto mi je iskrslo, pa neću moći da te pokupim. Sačekaće te Tajson. Pokazala sam mu tvoju sliku, čekaće te kod trake za preuzimanje prtljaga. Uzdahnula sam. Brat kojeg još nisam upoznala. Tajson je služio u Iraku u vreme kad smo Mardž i ja bile na koledžu. Zato nikad nije dolazio da je poseti. On je bio srednji

5


Book as passion & BalkanDowlnoad

brat, mlađi od Džone i stariji od Rajana. Mardžori je bila najmlađa. Mardž nikad nije mnogo pričala o Tajsonu. Za mene je predstavljao misteriju, iako, ako je podjednako zgodan kao i njegova braća, neću imati nikakav problem da uživam u pogledu na njega tokom jednosatne vožnje od aerodroma do ranča Stilovih. Avion se konačno zaustavio i ljudi su počeli da ustaju i izvlače ručni prtljag. Bila sam zarobljena u sedištu do prozora, a stariji par koji je sedeo do mene nije žurio da se pokrene. I tako sam čekala. I još jednom uzdahnula. Nema sumnje da je moj život bio na prekretnici. Trebalo je da smo Kolin i ja sada na medenom mesecu, ali planovi su se poremetili kad me je napustio pred oltarom. Začudo, nisam bila uznemirena koliko bi se očekivalo. Iskreno, već neko vreme sam bila svesna da smo se Kolin i ja otuđili, samo to nisam želela sebi da priznam. Kad sam konačno shvatila da je agonija koja me je kidala pomešana sa trunkom olakšanja, trebala mi je promena. Mardž, glavna deveruša na mojoj svadbi u Denveru, ubedila me je da dođem na njen ranč u zapadnom Koloradu. Mogla bih da pronađem posao advokata u gradiću Snou Krik, a ako ne tu, mogla bih da putujem do Grand Džankšena. Pa, što da ne? Napustila sam Denver, jedini dom koji sam ikad imala, i sad sam se upravo prizemljila u Grand Džankšenu. Postariji par se konačno pokrenuo brzinom puža, pa sam ustala i protegnula noge. Dohvatila sam ručni prtljag i iskoračila iz aviona u svoj novi život. Stigla sam do zone za preuzimanje prtljaga.

6


Book as passion & BalkanDowlnoad

Prepoznala sam ga i pre nego što se okrenuo. Visok. Viši od svoje braće, sa prepoznatljivom crnom kosom koja mu se kovrdžala oko okovratnika. Bela košulja zategnuta preko širokih ramena, uvučena u tamne farmerke; uzan struk, seksi zadnjica. Progutala sam knedlu. Šta sam očekivala? Da maše znakom na kom piše „Džejd Roberts”? Zašto nisam otišla do toaleta da se malo osvežim? Sigurno izgledam kao da me je pregazio kamion. Prišla sam mu s leđa i pročistila grlo. Okrenuo se, a dva sjajna crna oka su se zapiljila u mene. Koža mu je bila fino preplanula a nos skoro savršen, ako se izuzme mala, jedva primetna grba. Mora da ga je nekad bio slomio. Snažna vilica bila mu je prekrivena crnom čekinjom – verovatno jednodnevna brada. Usne su mu bile pune i tamnoružičaste. A mišićavi vrat... Kako bi ta preplanula koža reagovala na dodir mojih prstiju... Dva gornja dugmeta uštirkane bele košulje bila su otkopčana i kroz otvor su provirivale crne malje na prsima. Bradavice su mi se ukrutile ispod grudnjaka, a koža se naježila. – Ti si Džejd? – upitao je promuklim glasom. Klimnula sam glavom, nesposobna da progovorim. Tajson Stil je izgledao kao bog. Srce mi je tuklo kao ludo. Kako je neki muškarac mogao toliko da me privuče kad je, u paralelnom svetu, trebalo da sad budem udata za drugog? Kolin i ja možda više nismo bili zaljubljeni, ali smo i dalje gajili neka osećanja jedno prema drugom. Ali, kad te muškarac ostavi pred oltarom... malo ti se pobrkaju lončići. – Pokaži mi koja je tvoja torba, pa ću je dohvatiti.

7


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ponovo sam klimnula glavom, i prišla pokretnoj traci. Bez brige. Moja torba uvek bude poslednja. Obično sam ostajala da stojim sa svega nekoliko preostalih putnika, ubeđena da je moj prtljag na putu za Timbuktu. Sad sam se radovala tom čekanju. Mogu da stojim i uživam u hipnotišućem kretanju trake dok pokušavam da se priberem. Ne mogu da verujem! Moja torba se odmah pomolila na traci. Toliko o prilici da se priberem. Zgrabila sam ružičasti kofer i svukla ga sa trake, kad se topla ruka očešala o moju. – Rekao sam da ću ga ja dohvatiti. – Tajson mi je oduzeo kofer. – Idemo! Parkirao sam na ovom nivou. Krenula sam za njim. Šta sam drugo mogla da uradim? Očigledno nije bio naročito pričljiv, a ako ćemo iskreno, nisam ni ja. Mrzela sam neobavezno ćaskanje, ali ako treba da budem zarobljena s njim u kolima u narednih sat vremena, taj sat će biti neverovatno dug. Čak mu je i hod bio seksi. Bio je visok najmanje metar i devedeset, možda metar i devedeset pet. Morala sam dobro da se potrudim da bih uspela da pratim njegove duge korake, i uskoro sam dahtala i brektala iza njega. Naravno, pogled na njegovu guzu bio je vredan pretrpljenog napora. Udari njegovih crnih kaubojskih čizama teško su odzvanjali hodnikom. Na izlazu su se vrata automatski otvorila, i on je izašao prvi. To nije bilo naročito džentlmenski, ali nije me bilo briga. Samo sam priželjkivala da hoda malo sporije. Trebalo mi je malo vremena pre zastrašujuće vožnje koja me je očekivala. Pratila sam ga do sjajnog tamnocrvenog mercedesa. Stilovi su imali novca. Mnogo novca. Dok sam ja tokom letnjih raspusta radila kao sekretarica u građevinskoj firmi svog oca, Mardž je išla

8


Book as passion & BalkanDowlnoad

na uzbudljiva putovanja po Evropi i krstarenja grčkim ostrvima. Jednom, tokom prolećnog raspusta na našoj prvoj godini, pozvala me je na krstarenje Karibima, sa plaćenim troškovima. Bio je to najbolji provod u mom životu, iako sam bila razdvojena od Kolina. Tajson je spustio kofer u prtljažnik, a zatim pogledao u moj ručni prtljag. – Hoćeš da ubacimo i to? Klimnula sam i dodala mu torbu, a zatim sela na mesto suvozača. Tajson je seo za volan i okrenuo se ka meni. – Ti baš i ne pričaš mnogo, a? Nisam mogla da se uzdržim da se ne nasmejem. Još uvek nisam progovorila ni reč. Mora da misli da sam mutava. – Hvala što si me sačekao. Dobila sam poruku od Mardž u kojoj kaže da neće uspeti da dođe. – Da, ima razgovor za posao. – Stvarno? Mislila sam da će da radi na ranču. – I mi smo tako mislili. Ali onda su lokalne novine, Snou krik ostale bez glavnog izveštača, pa Mardžori pokušava da ugrabi taj posao. – Sjajno! Mardž je volela novinarstvo. To joj je bio jedan od sporednih predmeta na fakultetu. Diplomirala je poljoprivredu, pošto je mislila da joj je suđeno da ostane da radi na porodičnom ranču. Međutim, njena prava ljubav bilo je kuvanje. Pokušala sam da je ubedim da ide na časove kuvanja milion puta, ali nešto ju je sprečavalo da se odvaži na to. – Pa... Mardžori mi kaže da si advokat?

9


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Aha. Doduše, neću dobiti rezultate pravosudnog ispita iz Komore još nekoliko nedelja, ali se nadam da sam položila. Tajson je klimnuo, gledajući put dok je izlazio sa aerodromskog parkinga. Prošlo je nekoliko minuta u tišini. Gledala sam u nokte, i čeprkala zanokticu. Dohvatila sam svoju torbicu sa poda i izvukla mobilni. Obično sam mrzela kad se ljudi kriju iza svojih telefona, ali sada mi je bilo potrebno nešto da mi odvuče pažnju. Napetost u kolima je bila toliko gusta da se mogla seći nožem. Reci nešto, Džejd, bilo šta. Ova tišina je zaglušujuća. Ali da bih nešto rekla, trebalo je da imam nešto da kažem. Iz nekog razloga, blizina Tajsona Stila me je paralisala. Bio je savršeno uljudan, ali ne i srdačan. Zatvoren. Kao da je od glave do pete bio pokriven nevidljivim neprobojnim oklopom. Bio je u marincima. Tamo se verovatno nagledao svakojakih užasa, stvari koje ne mogu ni da zamislim. Vratio se pre nekoliko godina. Mardž je rekla da je otpušten s počastima one godine kad smo mi diplomirale. Ko zna šta je sve doživeo. Pročistila sam grlo. – Da li ima posla za advokate u vašoj varoši? Tajson je odmahnuo glavom. – Nemam pojma. – Mardž je rekla da možda ima. Kratko se nasmejao. – Nemam pojma ni kako bi ona to mogla da zna. U redu. Ovaj razgovor ne vodi ničemu. – Kako je Mardž? Baš sam je se zaželela. – Ti verovatno bolje od mene znaš kako je. Zar je nisi videla pre samo dve nedelje na svom „venčanju”?

10


Book as passion & BalkanDowlnoad

Da, da, videla sam je na svom venčanju koje se nije ni dogodilo. Baš ti hvala što si me podsetio. Toliko o mojim pokušajima da započnem razgovor. – Zapravo se nisam udala. – Znam celu priču. Čak i da ne znam, shvatio bih šta se dogodilo pošto si stigla bez muža i bez burme. Da li me je stvarno tako detaljno zagledao, da je primetio da ne nosim burmu? Nemoguće. Dosad su sva braća Stil saznala za poniženje koje sam doživela. Još sam malo čačkala po telefonu, ali baterija je bila na izdisaju. Pogledala sam u sat na komandnoj tabli. Dođavola, vozimo se tek pet minuta. Kako ću da izdržim ovu vožnju? – Jesi li gladna? Mogu da stanem negde usput. Ma, jel to on progovorio? Kad sam promislila, shvatila sam da jesam malo gladna. U avionu nisam htela da platim za bezukusnu precenjenu hranu. Jelo bi mi pomoglo da nečim okupiram usta, pa da ne moram da pričam. – Može, ako ti nije problem. Bilo šta. Hamburger, svejedno. Zaustavio se kod Vendi i, ne pitajući me, naručio dva obroka s koka-kolom. Dotakla sam ga po ruci. – Izvinite, jedna obična i jedna dijet-kola – ispravio se. Pomalo drsko od njega. Zapravo, nisam pila gazirana pića. Nikad. Nisu mi prijala. Ponovo sam ga dotakla. – Za mene ledeni čaj, molim. Uzdahnuo je. – Izvinite, precrtajte dijet kolu. Dajte ledeni čaj. – Okrenuo se ka meni. – Zadovoljna? Odmahnula sam glavom. Ma, jel on to ozbiljno? – U stvari, nisam. Nisam zadovoljna. Naručio si mi hamburger a nisi pitao šta želim od dodataka, niti bilo šta drugo. Šta bi bilo da sam vegetarijanac?

11


Book as passion & BalkanDowlnoad

Usne su mu se iskrivile u nagoveštaj osmeha. – Upravo si rekla da može bilo šta. „Hamburger, svejedno.” Čini mi se da si upotrebila baš te reči. Obrazi su mi se zažarili. Jeste, rekla sam. Sad sam izgledala kao moron. Super! Preplitala sam prste dok je radnik kroz prozor dodavao Tajsonu kesu sa hranom i dva pića. Dodao mi je pića. Njegovo piće sam spustila u držač pored vozačevog sedišta i zabola slamku u svoju čašu. Dobacio mi je kesu. – Razmotaj mi moj hamburger, da mogu da jedem dok vozim. Bez „molim te”. Bez „da li bi mogla”. Samo naređenje. Vidi se da je bio u vojsci. Možda je navikao da naređuje. Ili je samo užasno nepristojan. Nisam dobro poznavala ostalu Mardžinu braću, ali sećam se da su se ponašali sasvim pristojno kad bih ih videla. Šta nije u redu sa ovim tipom? Pošto sam još uvek bila posramljena zbog svoje glupe greške sa hamburgerom, učinila sam kao što me je zamolio. Ili, bolje rečeno - kao što mi je naredio. Razmotala sam hamburger i dodala mu ga. Zamumlao je. To je očigledno značilo „hvala” na jeziku Tajsona Stila. Zagrizla sam svoj hamburger. O, bože... majonez. Nemam ništa protiv majoneza, ali trudila sam se da izbegavam masno kad god mogu. Nije bilo svrhe da to kažem. Tako je kako je. I hamburger je bio odličan, ili sam ja bila mnogo gladna. Sad kad bih samo mogla da ga razvučem da traje četrdeset pet minuta... Uzimala sam majušne zalogaje i žvakala ih dok se nisu dezintegrisali. Pa ipak, ostalo je još pola sata kad sam završila sa jelom.

12


Book as passion & BalkanDowlnoad

Piljila sam pred sebe, odupirući se nesavladivoj želji da se okrenem i pogledam ga. Čovek je očigledno kreten, pa zašto sam onda tako uzbuđena? Nabrekle bradavice su mi se još uvek trljale o grudnjak, žudeći za dodirom usana. Njegovih usana. Dođavola, biće ovo dugih pola sata.

13


Book as passion & BalkanDowlnoad

2. Tajson

Sve na ovoj ženi je seksi. Mardžori mi je rekla da je slatka, i video sam slike, ali one nisu mogle da dočaraju lepotu Džejd Roberts. Čak je i način na koji jede seksi - kako oblizuje usne posle svakog zalogaja, a zatim ih blago dotiče salvetom. Pa ipak, mrvica zemičke joj se zadržala na donjoj usni. Dođavola, da mi je da sam ta mrvica... Želeo sam da je uklonim jezikom, a da zatim ispratim tu liniju usana, pre nego što ga duboko gurnem ljubeći je strasno. Papir od hamburgera je zašuštao dok ga je gužvala i stavljala u kesu. Posegnula je da dohvati omot sa mog krila, a prsti su joj se očešali o unutrašnju stranu moje butine. Momentalno mi se digao. Baš mi je to trebalo - budža u pantalonama dok vozim. Treba li nešto da kažem? Nemam pojma. Ona je Mardžorina drugarica, a ne moja. Da su samo Rajan ili Džona mogli da dođu da je pokupe... Još dvadeset minuta... – Baš se radujem što ću videti Mardž – rekla je. Očigledno pokušava da pokrene razgovor. Zar je zaboravila da je videla Mardž pre dve nedelje na svom propalom venčanju? Već drugi put pravi isti gaf. Morao sam da sakrijem osmeh. Slatka je.

14


Book as passion & BalkanDowlnoad

– I ona je veoma uzbuđena što dolaziš da živiš ovde. – Stvarno sam vam svima veoma zahvalna što ste mi dozvolili da odsednem na vašem ranču dok se ne snađem. – Nema problema. Mesta bar imamo. – Da, znam. Posetila sam Mardž na ranču tokom prolećnog raspusta na drugoj godini. Ti nisi... hmm... – Bio sam u Iraku. Uopšte ne shvatam zašto ljudi oklevaju da izgovore reč „Irak”. Bio sam tamo. Video sam gomilu sranja koju nijedan čovek ne treba da doživi. Ali to se dogodilo, pa prema tome, čemu oklevanje da se to izgovori? To svakako nije bilo prvi put da sam video razne užase. Nakašljala se: – Da. Nekoliko trenutaka vladala je tišina. A onda... – Mislim da je to što si tamo uradio zaista hrabro. Veoma poštujem našu vojsku. – Nisam to radio da bih ispao heroj. – Oh, nisam mislila... – Nisam ja heroj, plavooka. – Jesam li je to upravo nazvao „plavooka”? – U stvari, ja sam sve samo ne heroj. Ne znam šta sam očekivao da kaže na to, ali svakako se nisam nadao odgovoru koji je usledio: – Zapravo nije bitno šta ti misliš, zar ne? Mislim da je svako ko služi svojoj zemlji heroj. To je moja definicija, i nemam nameru da promenim mišljenje. Odmahnuo sam glavom. Kako je naivna! Da li sam i ja nekad bio tako naivan? Ne, još od svoje desete godine, a mislim da čak ni onda nisam bio naivan kao ona sada.

15


Book as passion & BalkanDowlnoad

Naučiće jednog dana. Nadam se ne uskoro. Želim da i dalje mogu da gledam te nevine plave oči. – Ne znam šta da ti kažem na to. – Možeš da kažeš „hvala”. Obično se tako kaže kad ti neko udeli kompliment. – Ti mi nisi dala kompliment. – Svakako jesam. Rekla sam da si heroj. To je veliki kompliment. Volela bih da mene neko nazove herojem. Ja nisam ničiji heroj, niti ću to ikada biti. – Ali rekao sam ti: nisam ja nikakav heroj. – Pretpostavljam da je onda heroizam, kao i lepota, u oku posmatrača. Gledao sam pravo preda se, odupirući se želji da se okrenem ka njoj. Na kraju krajeva, ipak vozim. Put za Snou Krik nije prometan. Moramo da se provezemo kroz varoš da bismo stigli do ranča. – Gde bih mogla povoljno da kupim polovan auto? Treba mi neko prevozno sredstvo dok sam ovde. – Za to je najbolje da odeš do Grand Džankšena. Ali ne moraš da žuriš. Na ranču imamo oko pet automobila koje trenutno niko ne koristi. Slobodno uzmi neki od njih. – Ne, ne želim da se namećem. – Već se namećeš samim tim što odsedaš kod nas. – Zažalio sam čim sam to izgovorio. Nije zaslužila da ovako postupam sa njom. Jednostavno nisam navikao da se delikatno izražavam. – Oh... izvini. Malopre si rekao... da imate puno mesta. – Glas joj se slomio.

16


Book as passion & BalkanDowlnoad

Dođavola, sad sam je uznemirio. Iskreno, ne snalazim se sa ljudima. Pet godina u Iraku te tome ne uči, a sam bog zna da me ni život pre toga nije ničemu naučio. Nešto u vezi s njom me iritira. Ne mogu tačno da odredim šta je to. Znam samo da moram da držim distancu. Ne smem da joj dozvolim da mi se približi. To nisam dozvoljavao ni ostalima. Problem je u tome što dosad to nisam ni želeo. Ali manje od sat vremena u društvu ove žene potpuno je uzdrmalo moju životnu filozofiju. Te đavolske plave oči... – Hteo sam samo da kažem da imamo kola viška, i da možeš da ih koristiš. – To nije ono što si rekao. Glasno sam uzdahnuo i zaustavio auto pored puta. Okrenuo sam se i zagledao u te neverovatne oči boje različka. Srce mi je poskočilo. – Slušaj, ti si Mardžorina najbolja drugarica, i veoma si dobrodošla u naš dom. Nisam mislio to što sam rekao. Ja... – Zašto mi je, dovraga, tako teško da se izrazim? Polako sam izdahnuo. – Izvini. Osmeh joj je obasjao lice. Pored punih ružičastih usana, koje su bile kao stvorene za poljubac, ukazale su se dve male smejalice. Oči su joj zasijale. – Eto, zar je bilo tako teško? Smeđa kosa joj se u talasima slivala preko ramena. Želim da je dodirnem - svilu njenih obraza, vlažnu rumen njenih usana. Dođavola. Želim je. A nikad dosad nisam ništa želeo.

17


Book as passion & BalkanDowlnoad

*** – Džejd! – Mardžori je dotrčala čim smo se pomolili na vratima. Moj mešanac, Rodžer, dahtao je za njom. – Gde si, momče! – počešao sam ga iza ušiju. Džejd je kleknula. – Kako si sladak! Zdravo, kuco! Rodžer je odmah navalio na nju, ližući joj lice. Mardžori se nasmejala. – Zaboravila sam koliko voliš pse. – Okrenula se ka meni. – Džejd skroz odlepi kad vidi psa. Džejd, tako mi je žao što nisam mogla da dođem da te sačekam. Da li se Tajson lepo starao o tebi? Noge su mi se na trenutak odsekle. Da li će reći Mardžori koliko sam bio grub prema njoj? Ali Džejd se samo nasmešila. – Naravno, sve je prošlo odlično. Jesi li dobila posao? Mardžori odmahnu glavom. – Nisam. Dali su ga nekom drugom. Tako da se opet vraćam da učim da radim na ranču. Pretpostavljam da su mi tri godine putovanja, dok si ti studirala na pravnom fakultetu, bile dovoljne. – Nasmejala se. Volim svoju sestru, ali malo je razmažena. Dobro, mnogo je razmažena. Jedino što moram da joj priznam jeste da ne beži od napornog rada. – I, kako je prošla vožnja do grada? – upitala je Mardžori. – Fino. Tajson me je čak počastio hamburgerom. Bila sam gladna kao vuk. – Drago mi je da to čujem. Tajs ponekad ume da bude pomalo neuljudan. Ali ima najbolje namere, zar ne, Tajs?

18


Book as passion & BalkanDowlnoad

Najbolje namere? Sve bih učinio za svoju sestru ili svoju braću. Ipak, da li ikad imam najbolje namere? To je bilo pitanje za milion dolara - na koje nikad neću naći odgovor. I tako sam promenio temu. Kao što je menjam u poslednjih dvadeset pet godina. – Pretpostavljam da ćeš je smestiti u sobu do svoje, Mardž? Odneću njene stvari gore. – Ne moraš... – zaustila je Džejd. – Ma, pusti ga – reče Mardžori. – Neka malo upotrebi sve te mišiće za nešto korisno. Džejdini obrazi su buknuli. Prokletstvo, da li joj se i ostatak tela tako zajapurio? Grudi? Te neverovatno izvajane grudi koje sam mogao da nazrem čak i ispod bezoblične bluze koju je nosila... Devojka je nesumnjivo bila obdarena. – Dakle, u sobu do tvoje, Mardž? – Naravno! To je super soba, Džejd. Ima svoje kupatilo i sve. – Stvarno ne morate toliko da se trudite oko mene... Mardžori se nasmejala. – Trudimo? Zaboga, soba zvrji prazna. Kao i još tri. Džona ima svoju kuću na ranču, a Rajan živi u gostinjskoj kući, tu pozadi. Samo još Tajs i ja živimo ovde. Kao da sam mogao da biram. Kad sam se vratio iz Iraka, Džona je sebi već sagradio dom, a Rajan je zauzeo gostinjsku kuću. Meni je preostala ova. Koristio sam glavni apartman, ali sam se i dalje osećao zarobljeno. A sad, kad i Džejd ovde živi... Bolje bi mi bilo da počnem da smišljam neki nacrt za sopstvenu kuću... što dalje od ove. Zgrabio sam Džejdin prtljag i krenuo ka Mardžinoj sobi. Ostavio sam stvari u gostinjskoj sobi. Na sreću, moj apartman je bio na drugoj strani kuće.

19


Book as passion & BalkanDowlnoad

Moram da se držim što dalje od Džejd Roberts. Jedino nisam siguran koliko treba da se udaljim da bih mogao da obuzdam žudnju.

20


Book as passion & BalkanDowlnoad

3. Džejd

Udarila sam jastuk po stoti put. Krevet je udoban, i jastuk takođe. Samo mi je sve nepoznato i neobično, i ne mogu da zaspim dok se ne naviknem na novi krevet. Kad god odsedam u hotelu, prve noći ne mogu da zaspim. Možda će mi pomoći šolja čaja. Bez obzira na kofein, čaj me uvek opusti. I pritom mislim na pravi čaj, a ne na ono što ljudi nazivaju „biljni čaj”, u kome obično nema ni trunke pravog čaja. Tiho sam se iskrala iz sobe, niz hodnik, do ogromne kuhinje u ovoj neverovatnoj kući. Uključila sam svetlo... i poskočila. Tajson sedi za kuhinjskim stolom, sa čašom vode pred sobom, a Rodžer leži kraj njegovih nogu mašući repom. Tajsonov fantastični torzo je obnažen, tamne bradavice okružene tamnim maljama – taman toliko da izgleda muževno, ali ne previše maljavo. Desnom rukom nalakćen na sto, podlaktica divno mišićava, a biceps... o, bože... mišići su mu nabrekli čak i dok opušteno sedi. Zašto se nisam setila da ogrnem nešto? Grudi mi se jasno ocrtavaju ispod tanke bele majice. Uz to na sebi imam stare Kolinove bokserice. Većinu njegovih stvari sam bacila, ali ove su

21


Book as passion & BalkanDowlnoad

bile baš udobne. Brzo sam prekrstila ruke preko grudi da sakrijem svoje ukrućene bradavice. – I... izvini... – promucala sam. Ne odgovara. – Što sediš u mraku? – upitala sam. – Nisam mogao da spavam. To zapravo nije bio odgovor na moje pitanje, ali sam odlučila da ne insistiram. – Ni ja. Izvini što sam te uznemirila. Mislila sam samo da vidim da li ima čaja. Čaj me opušta. – U maloj kutiji na pultu – pokazao je. Želim da se vratim u sobu i uzmem bademantil, ali bi to još upadljivije ukazalo na to da želim da se pokrijem. Što i želim. Petljam sa kesicom čaja i tražim šolju po kredencima. – U kredencu desno od šporeta – kaže Tajson ne okrećući glavu. Otvaram kredenac i unutra su zaista šoljice za čaj i kafu. Uzimam šolju, punim je vodom i stavljam na nekoliko minuta u mikrotalasnu. Naravno, ta dva minuta su dva najduža minuta u mom životu. Tajson sedi nepomično, okrenut leđima, ne dotičući svoju vodu. Kad se mikrotalasna oglasila, zgrabila sam šoljicu, ubacila kesicu čaja i sela za pult. Treba li da mu se pridružim za stolom? Deluje kao da se onaj zid koji je podigao oko sebe proširio i na ceo sto. Samo Rodžerov razmahani rep može da prodre unutra. Još uvek leži kraj Tajsonovih nogu i, ma koliko želela da se sagnem i pomilujem ga, ne usuđujem se. Ne osećam se dobrodošlo. – Dođi ovamo i sedi ako hoćeš – progovorio je.

22


Book as passion & BalkanDowlnoad

Dohvatila sam svoj čaj i spustila se prekoputa njega. Ne deluje mi u redu da sednem pored njega, ali je ovo ispalo još gore. Tačno mi je pred očima. Ne mogu a da ne gledam u njega. Kosa mu je razbarušena i seksi, a dok je provlačio prste kroz nju samo ju je još više zamrsio. Divne smeđe oči su upale i uokvirene tamnim podočnjacima. – Žao... žao mi je što ne možeš da spavaš – kažem. Pročistio je grlo. – Ne brini. Nikad ne spavam. To nije moguće. Svi ljudi moraju da spavaju. I ponovo, nisam htela da insistiram. – Ja obično ne patim od nesanice – kažem – ali prva noć u nepoznatom krevetu je uvek muka živa. Sutra uveče će sigurno biti bolje. – Bićeš ti dobro. Demoni iz ove kuće ne mogu da dopru do tebe. – Tajson je izvio pune usne. Demoni? O čemu to, dođavola, govori? Verovatno ima noćne more iz vremena kad je bio u marincima. Možda čak pati i od posttraumatskog stresa. Da li je išao na terapiju? Svakako nije moje da pitam. – Mene ne proganjaju nikakvi demoni. Osim, naravno, mog bivšeg verenika koji me je potpuno ponizio pre nepune dve nedelje. Tajson je izvio obrve. Da li je moguće da sam privukla njegovu pažnju?! – Verujem da je bilo grozno. Njegov ton me iritira. Zvuči iskreno, ali se ispod nazire još nešto. Trunka sarkazma? Nisam bila sigurna šta misli, pa sam odlučila da zanemarim sva skrivena značenja. – Iskreno, najviše sam bila posramljena. Ne mislim da se i dalje volimo. Zabavljali smo se četiri godine u koledžu u

23


Book as passion & BalkanDowlnoad

Denveru, a onda sam ja krenula na pravni fakultet, a on je otišao u Njujork da radi kao pripravnik u očevoj kompaniji. Nekako smo ostali zajedno, ali veze na daljinu teško funkcionišu. Kad pogledam unazad, nije ni trebalo da ostanemo zajedno. Tajson je ustao. – Siguran sam da ćeš se oporaviti. Veruj mi, moglo je da bude mnogo gore. Zajapurila sam se. Kako se usuđuje da omalovažava sve ovo? Ne tražim njegovo sažaljenje. Iznela sam činjenicu da je moja veza bila greška, i da je trebalo da je prekinem pre više godina. Naravno da je sve moglo da bude mnogo gore. Uvek može da bude gore. Ustala sam i ja, i pogledala ga pravo u zažarene crne oči. – U pravu si. Biću dobro. Jesam li uopšte spomenula da neću? Znam da na svetu ima i mnogo gorih stvari nego da te dečko ostavi pred oltarom. Ipak, to ne poništava činjenicu da sam bila potpuno ponižena. Tajson je odmahnuo glavom, smejuljeći se. – Shvatio sam. Dobro si. Njegove reči su mi se zavukle pod kožu, i podigle mi pritisak. Zašto mi se sve što izgovori zariva pravo u srce? – Znaš, nimalo me ne poznaješ i ne možeš da sudiš o meni. – Poznajem te bolje nego što misliš, plavooka. Znam da si živela toliko zaštićena da je najgore što ti se ikad dogodilo to što si ponižena na sopstvenom venčanju. – Ako te baš zanima, nisam živela zaštićena. Odrastala sam u skromnim uslovima – pokazala sam naokolo po njegovoj bogataškoj kuhinji sa skupim uređajima – a ti, očigledno, nisi. Pobesnela sam kad se ponovo nasmejao.

24


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Ima stvari koje novac ne može da kupi, plavooka. Skromno detinjstvo ili ne, ali završila si koledž. Završila si fakultet. Kada te prime u Komoru, moći ćeš sasvim lepo da zarađuješ. A tako lepa i poželjna, lako ćeš pronaći novog momka očas posla. Prema tome, nemoj da mi govoriš da nisi privilegovana. Morala sam da zastanem da shvatim njegove poslednje reči. Zaglavila sam kod „lepa i poželjna”. Da li ovaj božanstveni muškarac misli da sam privlačna? Njemu? Ja? Zaustila sam da odgovorim ali me je, pre nego što sam i reč izustila, zgrabio za ruku, privukao i snažno poljubio. Poljubac je bio grub. Gurnuo je jezik duboko, i uzimao, uzimao, uzimao... Noge su mi klecnule. O, bože... Sedam godina poljubaca sa Kolinom... i nikad nije bilo ovako. Topim se u njegovom naručju dok me proždire usnama. Zgrabio me je za kosu i zabacio mi glavu i dalje me požudno ljubeći. Talasi uzbuđenja mi se šire ka međunožju. Nikad me niko nije tako zgrabio za kosu i, bože... Halapljivo mu uzvraćam poljupce. Ovo je ogroman podsticaj za moje poljuljano samopouzdanje. Ovaj čovek... misli da sam privlačna... ljubi me... Otrgao je usne od mojih, i zario ih u moj vrat, obasipajući me laganim poljupcima sve do linije uha. – O, bože, plavooka... Noge su me skoro izdale, ali me on drži čvrsto. – Taj momak za kojeg je trebalo da se udaš... – šapuće mi – ... da li te je ikad ovako ljubio, je li, plavooka? Otvaram usta, ali uspevam samo da ispustim uzdah.

25


Book as passion & BalkanDowlnoad

Tajson mi je gurnuo jezik u uvo. Mislim da ću se onesvestiti. Vodi me u krevet, pomislila sam. Vođi me u krevet i uzmi me. – Reci mi – zahteva – da li te je ikad ovako ljubio? – Nije. Ponovo je priljubio usne uz moje. Jezici nam se opet prepliću, i ponovo me noge izdaju. Klizim rukama niz njegove nabrekle bicepse, stiskajući te mišiće prekrivene preplanulom kožom. Grabim ga za ramena, i obavijam ruke oko vrata, pokušavajući da ga privučem bliže. Bliže... Želim ga bliže... Prekinuo je poljubac, puštajući mi kosu tako naglo da sam skoro pala. Zgrabila sam naslon stolice da se priberem. Žudim za njegovim usnama, rukama, željom. Stoji gledajući me. Ne... piljeći u mene, telo mi gori od vreline njegovog užarenog pogleda. Hoće li progovoriti? Da li ja treba nešto da kažem? Treba li da se izvinim? Ali nisam poljubila ja njega, nego on mene. Hoće li se on izviniti? Ne. Bez izvinjenja. Prošao je pored mene, izašao iz kuhinje, pa produžio hodnikom do svoje sobe, dok je žuti mešanac kaskao za njim. Sručila sam se na stolicu i obavila prste oko šolje toplog čaja. Njegova čaša s vodom ostala je netaknuta.

26


Book as passion & BalkanDowlnoad

*** Ritin kafe je mali porodični restoran u glavnoj ulici Snou Krika. Sedim prekoputa Mardž. Insistirala je da me izvede na doručak prvog dana mog boravka u Snou Kriku, i da me časti „najboljom kafom u svemiru“, kako je rekla. Nisam joj verovala. Ja volim baš jaku kafu... baš jaku, tako da skoro moraš da je jedeš kašikom. Restoranska kafa je uglavnom vrela smeđa vodica. Popila sam gutljaj. Da. I ovo je smeđa vodica. Ali nemam srca da to kažem Mardž. Duboko sam udahnula, skupljajući hrabrost da pitam Mardž za njenog brata. Ne želim da joj kažem o noćašnjem ukradenom poljupcu, bar ne još. Ali ima nešto čudno u Tajsonu Stilu, a Mardž verovatno zna šta je to. – Kad ovde završimo – kaže Mardž – provešću te unaokolo po varoši. Ovo je najslađi gradić koji možeš da zamisliš. Imamo jednu advokatsku firmu gde možeš da pitaš za posao. A takođe imamo i kancelariju javnog beležnika. – Još nisam položila pravosudni ispit – podsetila sam je. – Za takvog genija to je samo formalnost. Znaš da ćeš položiti, Džejd. Bila sam prilično samouverena kad sam završila test, ali znam i druge ljude koji su bili sigurni u sebe, možda čak i više nego ja, pa opet nisu položili. – Nadam se. U suprotnom, moraću da čekam šest meseci pre nego što ponovo pokušam. Ali ne brinem se. Uvek mogu da nađem posao konobarice ili nešto slično, dok budem učila. Neću da vam budem na teretu. – Ko je rekao išta o teretu?

27


Book as passion & BalkanDowlnoad

Evo ga. Uvod koji mi je bio potreban. – Pa, tvoj brat, na primer. – Tajson? Zašto bi on to rekao? – Nije upotrebio baš te reči. Ali dok smo se juče vozili ovamo, spomenuo je da se namećem. – Dobro. Malo sam zbrzala. On je rekao da mogu da vozim njihova kola. Ja sam prva spomenula reč „nametati se", a onda je on to ponovio. – Sigurna sam da se samo šalio, Džejd. Tajs je... prosto takav kakav je. Samo je povećala moju radoznalost. – Kako to misliš „takav kakav je”? – Znaš da je služio u marincima. Nikad o tome ne priča. Ali oduvek je bio zatvoren. Mnogo sam prisnija sa Džonom i Rajanom nego sa Tajsom. On je svakako usamljenik. – Da, i sama sam primetila. Ustala sam noćas usred noći da uzmem šolju čaja, a on je sedeo sam u kuhinji u mraku. – Pati od nesanice. Često ustaje noću. – Ali zašto je sedeo u mraku? Zašto ne upali televizor ili ne čita knjigu ili nešto... Mardžori se uzvrpoljila i počela da gricka usnu. – Tajson je oduvek malo... čudan. Ali je dobar čovek, Džejd. Samo ima... probleme. Hoću da kažem, bio je u Iraku. Nemam pojma čega se tamo nagledao, a ni on nikad o tome ne priča, bar ne sa mnom. Međutim, to je nekako uticalo na njega. – Misliš da pati od posttraumatskog sindroma? – upitala sam. Mardž je odmahnula glavom. – Razmišljala sam... oh! – Raširila je oči kad su se vrata restorana naglo otvorila.

28


Book as passion & BalkanDowlnoad

Osvrnula sam se, i srce mi je stalo. Na ulazu stoji Tajson Stil; guza mu izgleda neodoljivo kao i obično u pripijenim farmerkama, rukavi njegove crne radničke košulje zavrnuti su, a fantastične preplanule podlaktice izložene pogledu. – Hej, Tajse, ovde smo! – Mardž ga je pozvala da nam se pridruži. Naježila sam se. Mogu da mislim samo na sinoćni poljubac, i kako njegov vreli jezik klizi po mojoj ustreptaloj koži. Nisam ga videla otad i nisam sigurna kako da reagujem. – Samo sam navratio da uzmem kafu za poneti, ali hvala – otišao je do kase. – Pridruži nam se, molim te. – Zašto sam, dođavola, to izgovorila? Mardžori me je pogledala u čudu, podignutih obrva. – Da... hajde, Tajsone, sedi s nama. Sigurno možeš da odvojiš nekoliko minuta za svoju malu sestru, zar ne? Kada se Tajson okrenuo od kase vidim vatru u njegovim tamnim očima. I još nešto. Tugu? – Dobro. Pretpostavljam da imam malo vremena. – Moja braća ne mogu ništa da mi odbiju – kaže Mardž smešeći se. – Naravno, uz to ide i činjenica da su previše zaštitnički nastrojeni prema meni. To je cena koju moram da platim zato što sam najmlađa i uz to jedino žensko. Da, Mardž je najmlađa. Nikad mi nije palo na pamet da pitam koliko godina imaju njena braća. – Koliko godina imaju tvoja braća? – Džona ima trideset osam, Tajson trideset pet, a Rajan trideset dve.

29


Book as passion & BalkanDowlnoad

Opa! Tajson je deset godina stariji od mene. Naravno, znala sam i pre toga da je stariji, ali nisam znala koliko. Mardž i ja imamo dvadeset pet. Izgleda da su nju roditelji dobili malo neočekivano. – Nisam znala da su toliko stariji od nas. – O, da, stalno sam pokušavala da im se prikačim kad sam bila mala, i to ih je izluđivalo. – Mora da si imala zabavno detinjstvo. – Pa... budući da majku nisam ni upoznala... Presekla sam se. Bože, kakav sam ja kreten! Majka im se ubila kad je Mardž imala samo dve godine. – Jao, izvini. Ne znam na šta sam mislila. Mardžori je pokušala da se nasmeši. – U redu je. Mislim, jesam odrastala na fenomenalnom ranču okružena svime što novac može da kupi i sa tri starija brata koji me obožavaju. – Obožavaju? – Tajson je seo i spustio kafu i keks na sto. – Zašto bismo te obožavali, Mrvice? Zakikotala sam se. Nadimak Mrvica nikako nije pristajao Mardž. Bila je visoka kao manekenka. – Otkud ti u gradu danas, Tajse? – upitala je Mardžori. – Prijeo mi se Ritin keks – zagrizao je mrveći po stolu. – Šta vas dve radite ovde? – Upoznajem Džejd sa gradskim znamenitostima. Morala sam da je dovedem na kafu kod Rite. – O, da – prihvati Tajson – najbolja kafa s ove strane Stenovitih planina. Bili su u zabludi, ali ja se svejedno smešim. Ako ovde misle da je ovo dobra jaka kafa, onda definitivno moram da kupim aparat za kafu, mlin i neku pristojnu mešavinu kafe.

30


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Kancelarija javnog beležnika nije daleko odavde. Poznajem ga. Zove se Lari Vejd. Možemo da svratimo da se upoznaš sa njim ako hoćeš – kaže Mardž. Pogledala sam u šorts i jarkocrvenu majicu na sebi. Nisam baš prikladno odevena za sastanak sa potencijalnim poslodavcem. – Nećemo danas. Mislim, pogledaj na šta ličim. Tajson se okrenuo i susreo s mojim pogledom, sažižući me vatrenim crnim očima. To malo odeće koju imam na sebi dezintegriše se pod njegovim pogledom. Bradavice su mi se ukrutile ispod grudnjaka i postale vidljive – kao dve crvene gumice na vrhu olovke. Iako sam veoma prsata, nikad ne nosim postavljene grudnjake. Ne želim da mi grudi izgledaju još veće. Naravno, posledica toga je da su mi bradavice veoma vidljive kad god mi je hladno ili sam uzbuđena. Tajsonove usne su jedva primetno zadrhtale. Da li se uzdržava da se ne nasmeje? Ne smeje se često. Sigurna sam da je primetio moje bradavice. Prekrstila sam ruke preko grudi... što čini ispijanje kafe nemogućim. Ali kafa ionako ništa ne valja. Tajson je pojeo keks i rukom pomeo mrvice sa stola. – Treba da obavim nekoliko stvari, devojke. Vidimo se kod kuće na večeri. Večera. Stilovi imaju kućnu pomoćnicu i kuvaricu koja dolazi svakog dana - Felisiju. Ne znam kada ću uspeti da se naviknem na to da mi neko kuva i posprema za mnom. Ovo se potpuno razlikuje od mog dosadašnjeg života. Moj otac je bio preduzimač i pristojno je zarađivao, ali naš život ipak nije imao nikakve sličnosti s načinom života Stilovih. Mi nikad nismo imali čak ni povremenu kućnu pomoćnicu, a kamoli onu koja dolazi svakog dana, a uz to još i kuva.

31


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ne mogu da ne gledam Tajsona kako se udaljava. Veoma je privlačan muškarac. Sa veoma seksi guzom. Dlanovi su mi se oznojili, i protrljala sam ih o šorts. Ponovo mogu da dišem. Nikad neću zaboraviti onaj poljubac.

32


Book as passion & BalkanDowlnoad

4. Tajson

Dečak je šćućuren u mraku, greju ga samo iznošena majica i otrcano sivo ćebe, ali to nije dovoljno. Oči su mu se davno privikle na tamu podruma gde ga drže. Najteže je noću, iako ga tada ostavljaju na miru. Samoća donosi svoje demone. Izolaciju. Strah. Ranjivost. Ledeni vazduh grize dečakovu kožu. Do njega dopiru sablasni jecaji. Zloslutne senke igraju po zidovima, kao po ritmu raštimovane violine. Crne kandže se polako povlače, a hladni betonski zidovi se približavaju. Dečakov dah je sve plići, povlači se unazad, hladni goli zid mu se tare o kožu. Ne može da diše... Tavanica nestaje, i obavija ga potpuna tama. A zidovi se i dalje primiču. Uvek ti zidovi. Hladni, tvrdi i neprobojni. Rastrojeno mu se smeju, dubokim zastrašujućim glasovima, dok se primiču sve bliže i bliže... Nema daha. Vazduha... vazduha... „Ti si ništa“ rugaju se zidovi, dok se njihova izobličena lica pomaljaju iz tame... „Umrećeš ovde. Iskorišćen i izmučen i nimalo vredniji od tog pohabanog ćebeta na kojem

33


Book as passion & BalkanDowlnoad

spavaš. Nikoga nije briga. Niko neće doći po tebe. Niko osim nas. A mi ćemo te odvesti u pakao...“

*** Ponovo sedim za kuhinjskim stolom, ispred mene je ponovo čaša vode koju nisam ni takao. Zašto uvek uzmem čašu vode kad noću dođem u kuhinju? Deluje da tako treba. Kad čovek ustane usred noći, treba da pije vodu. Nisam bio žedan. Kao i obično, nisam upalio svetlo. Uvek sedim u mraku. Tako mi više prija. To nema smisla. Sve najgore stvari u životu dogodile su mi se u mraku. Pa ipak, tama mi pruža osećaj sigurnosti koji ne mogu da shvatim. Odavno sam prestao da pokušavam da razumem sebe. Počeo sam da žmirkam kad se svetlo naglo upalilo. Ponovo Džejd. Zar ta žena nikad ne spava? Ovoga puta se ogrnula bademantilom. Šteta. Telo joj je prokleto umetničko delo. Najsočniji komad koji sam ikad video, a imao sam mnogo žena. Žene mi se bacaju pred noge još od moje petnaeste godine. Uzimao sam šta su nudile. Zašto da ne? Uživao sam, a i one su. Nikad zapravo nisam želeo nijednu od njih. Zadovoljavale su moju fizičku želju, i to je sve. – Izvini, nisam znala da ću te ponovo zateći ovde. – Džejd je posegnula za kutijom i izvadila kesicu čaja. – Ni ja nisam mislio da ćeš ti ponovo doći ovamo. – Ponovo sam se zagledao u svoju čašu s vodom. Večeras ne mogu da joj nazrem bradavice, ali je ogrtač koji nosi kratak i otkriva njene vitke noge, i sjajno oblikovanu guzu. Digao mi se. Šta se to, kog đavola, događa sa mnom? Bio sam u

34


Book as passion & BalkanDowlnoad

društvu mnogih poželjnih žena. Bio sam sa gomilom žena koje su lepše od Džejd Roberts. Dobro, možda je samo nekoliko njih bilo lepše od nje. Ona je boginja. Ipak, bio sam sa prelepim ženama, pa šta je to toliko posebno na njoj? Mikrotalasna se oglasila, i Džejd je prišla stolu noseći šolju iz koje se pušilo. – Ne želim da ti smetam. Odneću ovo u svoju sobu. – Krenula je da izađe iz kuhinje. – Nemoj da ideš. Zar sam ja to izgovorio? Šta hoću od nje? Znam samo jedno - ne želim da izađe iz kuhinje. Okrenula se i pogledala me. – Stvarno nisam htela da te uznemiravam. – Zašto ne možeš da spavaš? Nešto nije u redu sa krevetom? – upitao sam. Džejd je odmahnula glavom. Kleknula je da pomazi Rodžera, a zatim sela za sto. – Sve je u redu. Krevet je savršeno udoban. Ne znam zašto ne mogu da spavam. Možda ipak još nisam pregrmela sve u vezi sa svadbom. Možda sam napeta zbog rezultata pravosudnog ispita. Možda se brinem da li ću uspeti da nađem posao i da li ću vam predugo biti na grbači. Verovatno sve zajedno. – O ovom poslednjem ne moraš da brineš. Ovde ima dovoljno mesta. Možeš da ostaneš koliko god treba. Mardžori nikad ne bi dopustila da bude drugačije. – To je vrlo ljubazno od tebe. Veoma sam ti zahvalna što si to rekao. Ali ja nisam grebator. To me izluđuje. – Izluđuje? Kako to misliš?

35


Book as passion & BalkanDowlnoad

Džejd je uzdahnula. – Moj otac je tvrdoglavo sam sebi krčio put kroz život, i preneo je taj pristup i na mene. Skromno smo živeli, ali smo uvek bili siti i obučeni. I uvek sam znala da me voli. – Dakle, bila si bliska sa ocem? Klimnula je. – Mnogo mi nedostaje. – A majka? – Majku nisam videla otkad sam bila dete. Napustila nas je zbog karijere. – Karijere? Kakva je to karijera zbog koje napustiš svoje dete? Džejd je odmahnula glavom i sarkastično se nasmešila. – Jesi li ikad čuo za Bruk Bejli? – Naravno. Bila je supermodel pre dvadesetak godina, zar ne? Džejd je klimnula glavom. – Tačno. Takođe je bila i moja majka. Izvio sam obrve. Bruk Bejli je bila najzgodnija riba kad sam bio tinejdžer. Džona se žestoko ložio na nju dok smo odrastali. Potpisani poster na kom ona pozira u kraljevskoplavom kupaćem kostimu držao je na zidu pored kreveta. Bila je viša i mršavija od Džejd - krhka i ne tako prsata. Imala je tamnoplavu kosu, a Džejdina je zlatnosmeđa. Mora da je kosu nasledila od oca. Ali Brukine oči su zurile u nas sa zida. Svaki momak je zamišljao da Bruk gleda baš njega, da se smeši baš njemu, da su joj bradavice čvrste i izbočene baš zbog njega. Bruk Bejli je bila fotogenična. Mora da je fino zaradila od tog postera. Zašto je onda Džejd odrastala u tako skromnim uslovima? Piljio sam u nju.

36


Book as passion & BalkanDowlnoad

A onda sam primetio. Džejd je nasledila majčine oči - čeličnoplave, koje prodiru do srži. To je prvo što me je privuklo na Džejd - te oči. Osećam sam se ogoljeno, bespomoćno, kao da može da vidi kroz mene, da vidi sve pukotine moje naprsle duše. To me užasno plaši. I onda, zašto je toliko želim? Ne mogu da prestanem da mislim na onaj poljubac. Usne su joj tako pune, crvene, imaju ukus šampanjca i jagoda. Nikad nisam osetio nikakav ukus kad sam ljubio druge žene. Nešto je u tom poljupcu bilo drukčije, ali nisam mogao da dokučim šta je upitanju. Samo znam da izgaram za njom. Želim je u svom krevetu. Ona je najbolja drugarica moje sestre. Ne mogu tek tako da je odvučem u krevet i otkačim je kao što sam radio sa drugima. A što je još strašnije, i ne želim to da uradim. Te oči... Ne smem dozvoliti da mi se približi. Prozrela bi me u trenutku i kroz zidove koje sam podigao videla sve moje duboko zakopane tajne. Nikad ne bih mogao da joj kažem istinu o tome zašto ne mogu da spavam, o demonima koji me progone u snovima. To niko ne sme da zna. – Zaista? – konačno sam reagovao na njenu izjavu. Spustila je pogled na svoju šolju. – Znam da je teško poverovati. Nimalo ne ličim na nju. – Imaš njene oči. – Nisam mogao da se uzdržim. Samo mi je izletelo. – Misliš? Klimnuo sam. – Džona je bio lud za Bruk Bejli kad je bio mlađi. Imao je onaj poster na kom je ona u plavom kupaćem

37


Book as passion & BalkanDowlnoad

kostimu. Znaš na koji mislim, onaj na kom izgleda kao da gleda pravo u tebe i smeši se. Džejdje prevrnula očima. – Tog postera sam se užasno stidela dok sam bila dete. Većina ljudi nije znala da mi je Bruk majka, i ja sam to krila koliko god sam mogla. – Nema razloga da se stidiš. Taj poster je bio apsolutni hit, a tvoja mama je prelepa. – Da, lepša nego što ću ja ikad biti, ali nisam se zato stidela. Ne mislim da je Džejd manje lepa od Bruk. Bruk je bila manekenski lepa, ali Džejd... Džejd je zapanjujuće lepa, topla, poželjna. – Zašto onda? – Ovaj... malo mi je neprijatno da kažem... – obrazi su joj buknuli. – Hajde – navaljivao sam – zašto? – Pa... zato što su skoro svi dečaci koje sam poznavala masturbirali na ukrućene bradavice moje majke koje se vide kroz taj plavi kupaći kostim. Eto. Zato. Nasmešio sam se. Sirota devojka je u pravu. – Siguran sam da ste na tom posteru zaradili mnogo novca. – Nikad nisam videla ni centa. Njen drugi muž je uzeo najveći deo honorara i prokockao ga. Nakon što se razvela od njega, vratila nam se i pokušala da izgladi stvari sa mojim ocem i sa mnom. Tad mi je bilo otprilike petnaest godina, i nisam želela da imam ništa sa njom. Kao ni moj otac. Osetio sam kako me preplavljuje osećaj gubitka. Znam kako je to izgubiti majku. Moja mama je bila sjajna, sve dok... Protresao sam glavom ne bih li izbrisao uspomene koje pokušavaju da se

38


Book as passion & BalkanDowlnoad

prikradu. Meni je bilo dvanaest godina kada se moja majka ubila. Mardžori je se čak i ne seća. – Tako dakle. Klasičan primer „biranja karijere umesto porodice”. Džejd je potvrdila. – To je ukratko sve. Više je želela da bude Bruk Bejli nego da bude moja majka, ali na kraju je sve izgubila. – Šta je sa njom sada? – Nemam pojma, znam samo da je švorc, i da je stavljala botoks. – Džejd je popila malo čaja. – I ne zanima me. Klimnuo sam glavom. Šta sam mogao da odgovorim? Potpuno je u pravu što se tako oseća. – Pretpostavljam da treba da se vratim u krevet. – Ustala je. Ali nisam želeo da ode. Uživao sam u razgovoru s njom. Uglavnom ne pričam mnogo ni sa kim, osim sa Mardžori i braćom. Shvatio sam da želim da razgovaram sa Džejd, i to mora da prestane. Što više pričamo, to moj odbrambeni zid sve više puca. Ne smem da rizikujem da se sruši. To ne bih preživeo. Morao sam da je pustim da ode. Nisam smeo dozvoliti da mi se približi, ma koliko to želeo. Ipak ustajem, krećem za njom, grabim je i okrećem ka sebi. – Šta je bilo? – pita širom otvorenih očiju. – Ovo – kažem i pripijam usne uz njene. Bože, ponovo onaj ukus šampanjca i jagoda... Uzvraća mi poljubac, preplićući jezik sa mojim. Osećam talase uzbuđenja u preponama. Očajnički želim da osetim dodir njenih grudi na svojima. I dalje je ljubeći, odvezujem joj kućni ogrtač, koji klizi na kuhinjski pod.

39


Book as passion & BalkanDowlnoad

Njene predivne jedre grudi obavija samo tanka bela majica na bretele. Takva lepota ne treba da bude zarobljena. Treba ih osloboditi. Prekidam poljubac i spuštam pogled. Tamne bradavice su jasno vidljive kroz pamuk, nabrekle i tvrde. Obuhvatam jednu dojku levom rukom i ponovo je ljubim. Ječi na mojim usnama. Više osećam vibraciju, nego što je čujem. Uzbuđen sam do krajnjih granica. Očajnički želim da je povučem nadole, i pritisnem te usne o nabrekli ud, dok me njima ne dovede do zaborava. Umesto toga, nastavljam da je ljubim, palcem se igrajući njenom ukrućenom bradavicom. Ispušta uzdah, na koji odgovaram nežno je štipnuvši. Trlja se o mene i ne uzmiče. Nastavlja da me ljubi, a njen meki sočni jezik istražuje moja usta. Ispijam je, gaseći žeđ za koju nisam ni znao da postoji. Toliko je lepa, toliko podatna, toliko... sve što ja nisam. Meka tamo gde sam ja tvrd. Cela tamo gde sam ja... slomljen. Da li može da me isceli? Da li iko može da zakrpi sve pukotine u mojoj duši? Dok se ljubimo, skoro mogu da poverujem da može. Ali znam istinu. Naglo prekidam poljubac uz glasni prasak. Niko ne može da me zaceli. Zauvek ću ostati slomljen. Pogledala me je onim čeličnim očima, usana vlažnih i otečenih, bradavica još uvek ukrućenih ispod majice. Koliko žudim da je privučem sebi, poljubim pramenove te svilene kose, šapnem joj da je sve u redu i da će tako uvek biti. Ali to bi bila laž.

40


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nikad više ništa neće biti u redu. Prolazim pored nje, nabreklog pulsirajućeg uda, napuštam kuhinju i odlazim u svoju sobu. Rodžer me prati, dahćući. U krevetu, smirujem žudnju svojom rukom. Ali Džejdino prelepo lice i oči koje prodiru do srži progone me do duboko u noć. Ne spavam. Nikad ne spavam.

41


Book as passion & BalkanDowlnoad

5. Džejd

Učinio je to. Ostavio me je da stojim nasred kuhinje nakon poljupca koji je bio još vreliji od prethodnog. Ne znam šta da radim. Da li da razgovaram sa Mardž? Da li bi ona uopšte htela da sluša o tome? Kako bi se osećala da čuje da se njen brat ljubaka sa njenom najboljom drugaricom? Teško sam uzdahnula, i popila još nekoliko gutljaja sad već jedva mlakog čaja. Moram da prestanem sa ovim noćnim izletima u kuhinju. Ponovo sam obukla ogrtač, dok me je prožimala jeza. Bradavice su mi i dalje ukrućene. Bože... kad ih je dotakao... uštinuo... zamalo nisam doživela vrhunac. Poljupci Tajsona Stila su bili uzbudljiviji od sedam godina ljubljenja sa Kolinom Morsom. Sreća da me je ostavio pred oltarom, inače nikad ne bih saznala kako izgleda biti zaljubljen u drugog muškarca. Protresla sam glavom da je razbistrim. Nisam zaljubljena u Tajsona Stila. Poznajem ga samo dva dana. Zagonetan je, pati od nesanice, sedi u mračnoj kuhinji svake noći, i dvaput me je poljubio bez ikakvog razloga. Nikad nije ništa rekao o tome. Nije

42


Book as passion & BalkanDowlnoad

da ima mnogo da se kaže, ali nikad nije ni spomenuo. Da se izvini i kaže da nije hteo to da uradi. A ja sam se duboko nadala da jeste hteo to da uradi. Noge mi drhte, pa se spuštam natrag za sto. Prokletstvo! Noge mi se nikad nisu tresle zbog Kolina, barem ne ovako. Tajson Stil je prokleto fantastičan. Izgleda besprekorno, ljubi se najbolje na svetu... Ali i dalje je okružen oklopom. Ništa nisam otkrila razgovarajući sa Mardž. Očigledno, ni ona svog brata ne poznaje nimalo bolje od mene. Možda treba da popričam sa Džonom i Rajanom, ali njih sam videla samo u prolazu, pošto su obojica živeli van glavne kuće. Ujutru ću otići na ranč da porazgovaram sa nekim od njih dvojice. Ili ću se odvesti do vinograda. Tamo ću pronaći Rajana. On je vinar. Konačno sam ustala. Vreme je da se vratim u krevet. Ali neću zaspati. Da sam bar ponela vibrator...

*** Ujutru sam, posle doručka, rekla Mardž da idem sama u istraživanje imanja. Uskočila sam u ford mustang koji su mi dali na korišćenje, podesila dži-pi-es, i odvezla se do vinograda Stilovih. Nisam htela da smetam Rajanu, ali ne škodi da proverim da li može da odvoji nekoliko minuta za mene. Krajolik je bujan i zelen - kućice u kojima žive najamni radnici razbacane po kilometrima dugim pašnjacima. Vinogradi se prostiru iza pašnjaka. Stabla jabuke i breskve su u cvatu, a njihov opojni miris prodire u kola. Duboko sam udahnula. Mardž je uvek sa oduševljenjem opisivala voćnjake na padinama zapadnog Kolorada. Takođe je

43


Book as passion & BalkanDowlnoad

rekla da Rajan, pored toga što pravi tradicionalno vino od grožđa, proizvodi i vino od jabuka i bresaka. Sva voćna vina koja sam dosad probala bila su jako slatka. Jedva čekam da probam Rajanova. Na kraju voćnjaka prostire se vinograd, takođe u punom cvetu. Moram da pitam Rajana koje sorte grožđa gaji. Stilovi su pravili merlot, kaberne, rajnsko vino, klasično crno stono vino i još nekoliko drugih vrsta. Da li je moguće da sve to grožđe gaje ovde? Ili neka dovoze iz Kalifornije? Sve to želim da saznam. To će mi biti i dobra uvertira za razgovor o Tajsonu. Mogla bih da spomenem Rajanu da me zanima vinogradarstvo. To čak i nije potpuna laž. Volim da pijem vino. Uvek me je interesovala enologija. A što se tiče posla... možda Rajan može da me zaposli u vinogradu. Barem dok ne stignu rezultati ispita. Radim od svoje šesnaeste godine i nije mi prijatno da živim kao parazit. Dok sam išla u školu i studirala, sve vreme sam radila kao konobarica, i kasnije, kao advokatski pripravnik. To bilo super... osim što pravim račun bez krčmara. Možda Rajanu ne treba pomoć oko vinograda. Ionako vino neće ni praviti sve dok ne dođe vreme berbe. Ali ništa ne škodi da pitam. Dovezla sam se po šljunčanom putu do glavne zgrade, u kojoj je smeštena kancelarija i prostorija za degustaciju. Bila sam ovde jednom ranije, kad sam za vreme raspusta posetila Mardž. Smatrale smo da je odlična ideja da isprobamo sva vina, iako još nismo bile navršile dvadeset jednu godinu. Ušla sam. Neka žena sedi za malim radnim stolom i kuca na računaru. – Zdravo – kažem. – Da li je Rajan tu negde?

44


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Jeste, u skladištu je, proverava vino u nekoj buradi. Da li vas očekuje? – Pa, ne. Ja sam Džejd Roberts, Mardžorina drugarica. Boraviću na ranču dok se ne snađem. Pitala sam se da li vam je potrebna pomoć u vinogradu? Tražim posao. – O tome morate da popričate sa Rajanom. – Da li mogu samo da odem preko da ga pitam? Žena je potvrdila. – Inače, ja sam Marion. Recite da sam vas ja poslala. – Mnogo vam hvala. Krenula sam ka velikom skladištu sa buradi. Vinograd Stilovih je bio ogromna fabrika, ali sam i dalje zamišljala Lusi Rikardo1 kako gnječi grožđe nogama. Zakikotala sam se. Obožavala sam Lusi još otkad sam nabasala na crno-bele reprize serije dok sam bila dete. Kakav je osećaj gnječiti grožđe nogama... S oklevanjem sam otvorila vrata skladišta. I ranije sam bila ovde, ali sam zaboravila koliko su ogromna burad od nerđajućeg čelika. Sve je bilo besprekorno čisto. Bila sam iznenađena kad sam prvi put bila ovde. Očekivala sam da ugledam stare drvene bačve. Ali ne, nema toga u vinogradima Stilovih. Sve je moderno i sa stilom. Nekoliko zaposlenih vrzma se unaokolo ne obraćajući pažnju na mene. Osvrćem se dok u uglu ne ugledam Rajana kako sipa uzorak vina u čašu. Prikupila sam hrabrost i uputila se ka njemu. – Zdravo, Rajane.

Glavna junakinja američke serije I Love Lucy koja se u Americi prikazivala od 1951. do 1960. (Prim. prev.) 1

45


Book as passion & BalkanDowlnoad

Podigao je pogled. Iste tamne oči kao Tajsonove, ali ne tako prodorne. – Cao, Džejd, baš mi je drago što te vidim. Izvini što još nisam navratio do kuće. – Nema problema. Ovde sam tek nekoliko dana. Svratila sam samo da te pozdravim. – Drago mi je što si došla. Hoćeš da probaš ovo vino? – Naravno. Koja je to sorta? – Ovo je moja verzija suvog rozea napravljenog od tri sorte grožđa. Pomalo podseća na francuske sorte. – Dodao mi je čašu sa ružičastom tečnošću. Popila sam malo. – Opa, sjajno je! – Sad je bila prilika da ga impresioniram. – Ima jak voćni ukus, sa aromom maline. Sviđa mi se kako kisi. Daje mu opori ukus, i pored slasti voća. Rajan se nasmešio. – Nije loše za amatera. Saglasan sam sa svim što si rekla, ali uz trunčicu ukusa šljive i slatke paprike. Slatke paprike? To svakako nisam osetila, ali nisam planirala da mu to i priznam. – A, da, sad kad si spomenuo... – Ovo će na jesen biti spremno za flaširanje – Rajan se osvrnuo. – Pa, šta si radila otkad si stigla? – Ništa posebno. Mardž me je provela po gradu. Ali dok mi ne stignu rezultati pravosudnog ispita, a neće još najmanje dve nedelje, ne mogu da radim kao advokat. – Onda se samo opusti. Ovde ti neće biti dosadno. – Ne brinem ja da će mi biti dosadno. Želela bih da se zaposlim i... pitala sam se da li ti treba pomoć u vinogradu. Volim vino, i volela bih da naučim malo više o tome kako se pravi. – Pa, sad... Najviše posla imamo u vreme berbe. U isto vreme u jesen grožđe se i bere i vino flašira. Flaširanje nekad zađe

46


Book as passion & BalkanDowlnoad

i u zimu. Sad nemamo puno posla, ali možda možeš da pomažeš Marion, ako ti ne smeta kancelarijski posao. – Nimalo mi ne smeta. To sam godinama radila u preduzeću svog oca. Rado bih pomogla, ali ako vam nisam potrebna... Oči su mu sinule. – Zapravo, mislim da će Marion biti oduševljena. Takođe... mislim da od tebe može da bude koristi i ovde. Ako te stvarno zanima vino, mogu malo da te podučim da organizuješ degustacije. Nisam mogla da poverujem. – Zaista? To bi bilo sjajno! – Plata nije velika. Naročito za budućeg advokata. Petnaest dolara na sat. Verovatno mogu da te uposlim dvadeset do trideset sati nedeljno. – Pa to je super! Radim još od šesnaeste godine, i stvarno mrzim da sedim besposlena. Veoma sam zahvalna što ste me pustili da boravim kod vas, ali ne želim da budem totalni parazit. – Ti se to šališ? Mardž je odlepila od sreće što dolaziš da živiš sa nama. Imamo dovoljno mesta i živimo u izobilju. Ali jasno mi je kako se osećaš i zapravo će mi tvoja pomoć baš dobro doći. – Divno, Rajane, mnogo ti hvala. Nasmešio se. Prilično je ličio na Tajsona, ali je njegov nos i dalje bio savršeno oblikovan. Očigledno, nikad ga nije lomio. Da li bi i Tajson ovako izgledao ako bi se nasmešio? Nikad nisam videla Tajsona da se smeši. Stvarno nikad. Kako bih mogla da mu izmamim pravi osmeh? – Hajdemo nazad u kancelariju. Popunićemo neke formulare, i upoznaću te sa Marion.

47


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Već smo se upoznale. Pitala sam je gde mogu da te pronađem. Na putu do tamo, mamilo me je da spomenem Tajsona. Kako da pokrenem tu temu... Ne mogu tek tako da kažem „U čemu je fora sa tvojim bratom”. Kad smo se vratili u kancelariju, Rajan je rekao Marion da pripremi dokumenta za moje zaposlenje. Nakon što smo sve obavili, obratio mi se: – Prostorija za degustaciju je odmah iza kancelarije. Dođi da vidiš. Tokom leta dosta ljudi posećuje vinariju, i mi im nudimo besplatnu degustaciju naših proizvoda. U prostoriji za degustaciju nalazio se samo veliki konferencijski sto, dok je u jednom uglu na bifeu bilo naređano mnogo vinskih čaša. Naspram suprotnog zida bio je dugačak šank. – Vina su ovde – pokazao je ka rashladnom ormariću. – Samo otvori četiri do pet flaša iz naše aktuelne ponude i uspi u čaše. Prosto. Odgovori na eventualna pitanja posetilaca. Prvih nekoliko puta ćeš prisustvovati degustacijama koje ćemo voditi Majk i ja. On je moj zamenik, ali je trenutno na jednonedeljnom odmoru. – Mnogo ti hvala, Rajane, baš se radujem! – Nije to baš tako glamurozan posao kao što zamišljaš. Ali ja ga volim. – Ali ti si pravi umetnik! – Pa, sad... svojevremeno jesam osvojio nekoliko nagrada – ponovo se nasmešio. Duboko sam udahnula. Sad ili nikad. – Rajane, mogu li nešto da te pitam?

48


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Naravno. Grickala sam usnu. – Htela sam da te pitam o tvom bratu. Tajsonu. Nekako je... ne znam kako da objasnim. – Jesi li se zakačila s njim? I te kako. Poljubio me je dvaput usred noći. – Ne, ništa slično. On me je sačekao na aerodromu pre nekoliko dana. Nekako je... – Mračan? – Da. Baš tako – potvrdila sam. Rajan je huknuo. – Znaš da je bio u Iraku. – Da, znam. Pretpostavila sam da je to razlog. – Pa, sad... i pre toga je bio takav. Ali to bi sam trebalo da ti ispriča. Ako te bude uznemiravao, samo ga ignoriši. – Ne, nisam tako mislila. Ne uznemirava me. Samo bih volela da saznam nešto više o njemu. – Prilično je uzdržan. – To sam primetila. – Osetila sam taj zid koji je podigao oko sebe čim sam ga videla, tako prisutan iako nevidljiv. Mogla sam da ga osetim skoro kao neki živi organizam koji je obavio svoje pipke oko njega. – Nemoj da te to brine – reče Rajan. – Prošao je mnogo toga. Drži se ti Mardžori, a od sutra ćeš vreme provoditi i ovde sa mnom i Marion. Kad si ono rekla da treba da dobiješ rezultate ispita? – Najkasnije za mesec dana. Možda i kasnije. Opsesivno proveravam njihov sajt svakog dana da vidim da li je ažuriran. Rajan se zasmejao. – Mogu da zamislim koliko je stresno.

49


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Strašno. To su bila dva najnapornija dana u mom životu. I stvarno se nadam da sam položila, jer nema šanse da ponovo izađem na ispit. – Pa, ako ne položiš, i ne budeš htela ponovo time da se bakćeš, možda možeš da postaneš vinar – nasmešio mi se. Kakav divan osmeh! Ali, začudo, nimalo me nije privlačio. S druge strane, Tajson, koji se nikad nije smešio, privlačio me je kao magnet. – Moraću da razmislim o tome – nasmejala sam se. – U koliko sati sutra počinjem? – U devet. Kad ima više posla počinjemo u osam, nekad čak i u sedam. – Nema problema. Biću ovde. – Sad makar imam na šta da se fokusiram. I moraću bolje da spavam, da bih stizala na vreme na posao, a to znači da više neće biti ponoćnih sastanaka sa Tajsonom. Tako je najbolje. Ponovo sam zahvalila Rajanu, navratila do kancelarije i pozdravila se sa Marion, pa se odvezla nazad do glavne kuće. – Mardž! – povikala sam s vrata. Bez odgovora. Pogledala sam na sat. Podne. Nije ni čudo što sam gladna. Otišla sam u kuhinju, ovog puta usred belog dana, a tamo je za stolom sedeo Tajson, sa svojim preslatkim psom pored nogu. I zurio u čašu vode na stolu.

50


Book as passion & BalkanDowlnoad

6. Tajson

– Dakle, imaš istu naviku u podne, kao i u ponoć? Podigao sam pogled. Džejd. A šta sam očekivao? Sad i ona živi ovde. – Ne obraćaj pažnju na mene – rekla je. – Samo ću da napravim sebi sendvič. – Felisija može nešto da ti spremi. Džejd se osvrnula. – Gde je ona? – Otišla je do prodavnice. – Ako nije ovde, kako može nešto da mi pripremi? – otvorila je frižider. – Vratiće se. Džejd se nasmejala. – Sasvim sam sposobna da sama sebi spremim užinu. Hoćeš li ti nešto? – Neću. Sačekaću da se Felisija vrati. – Kako hoćeš. Džejd je poslovala po kuhinji i posle nekoliko minuta do mene je dopro miris prženog čedra. – Šta praviš?

51


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Sendvič sa grilovanim čedrom i paradajzom. Taj mi je omiljen. Pošla mi je voda na usta. Dovraga, to zvuči odlično. Ali ne mogu da joj tražim... – Jesi siguran da nećeš da napravim i tebi jedan? – Pa sad... ne znam kad će se Felisija vratiti. A pomalo sam gladan... Prišla je stolu, netremice me gledajući. – Veoma rado ću ti napraviti sendvič. Nije mi teško i nije mi problem. Ali moraš da mi kažeš da to želiš. Bože, bespomoćan sam kad me pogleda. Ona može da vidi kroz moje zidove. Znam to. A nekako znam da i ona to zna. Ne smem to da joj dozvolim. Već sam je dvaput poljubio. Ako joj dopustim da mi napravi sendvič... Ma, nek ide dođavola! To je samo prokleti sendvič. – Želim – kažem. Napućila je predivne crvene usnice. – Ne bi te ubilo ni da kažeš „molim te”, ali može i ovako. – Poslužila mi je sendvič na tanjiru. – Evo, uzmi ovaj, a ja ću sebi napraviti drugi. – Nisam mislio da uzmem tvoj sendvič. – Svejedno je – odvratila je. – Puštaš me da živim u tvojoj kući, Tajsone. I, znaš šta? Čak i da nisam gost u tvojoj kući, napravila bih ti sendvič. Znaš li zašto? Zar ona stvarno očekuje da joj odgovorim? Ili je to samo retoričko pitanje? Podigao sam obrve. – Zato što sam fina. I zato što to spada u lepo ponašanje. Vratila se do šporeta. Okrenuo sam se i posmatrao je kako pravi drugi sendvič. Dobro se snalazi u kuhinji. Slabo pamtim majku, ipak, koliko se sećam, nikad mi nije kuvala. Ni meni bi bilo kome od nas. Oduvek smo imali kuvaricu i domaćicu.

52


Book as passion & BalkanDowlnoad

Pretpostavljam da je to jedna od prednosti kad se rodiš kao član porodice Stil. Ne mogu da se setim nijedne druge prednosti, makar ne za mene. Zagrizao sam sendvič. – Sranje! – Žao mi je. Sir je baš vreo. Možda ipak da sačekaš nekoliko minuta pre nego što počneš. Da me je upozorila samo deset sekundi ranije. Osećao sam kako mi na nepcima iskaču plikovi. Kada se malo ohladio, sendvič je bio veoma ukusan. Odličan. Da je Felisija kod kuće spremila bi mi enčiladu ili tamale. Ona fantastično kuva, i to ne samo jela iz svog zavičaja. Ali, dođavola... Čak i dok sam mislio na Felisijina dimljena rebarca, jagnjeći but sa ruzmarinom i nanom, ili pečenog fazana punjenog trešnjama i kestenom... kunem se da ništa od toga nije bilo ukusnije od sendviča sa grilovanim čedrom koji mi je Džejd napravila. Nakon nekoliko minuta Džejd je sela sa svojim sendvičem. Podigla je jedno parče hleba, i iz istopljenog sira je pokuljala para. – Ovako se brže ohladi – rekla je. Uzeo sam još jedan zalogaj. – Stvarno je odličan. – Samo grilovani sir i paradajz. Još je bolje uz domaću čorbicu od paradajza. – Gde si naučila da kuvaš? – upitao sam. – Teško da se ovo može nazvati kuvanjem. Nisam ni prineti Mardž. Ali znam da spremim još ponešto osim grilovanog sira. Rekla sam ti da nas je mama napustila kad sam bila mala. Moj tata nije loš kuvar, ali je mnogo radio, pa sam, kad sam malo porasla, morala da naučim da kuvam. Najviše sam naučila od bake, tatine mame, ali ona je umrla kad mi je bilo deset godina.

53


Book as passion & BalkanDowlnoad

Još uvek čuvam njenu staru raspadnutu knjigu recepata. Nisu to neka delikatesna jela, ali su praktična i ukusna. – Pa ovo je svakako odličan sendvič. Nikad se ne bih setio da dodam paradajz. – To sam zapravo sama smislila, iako sam godinama kasnije otkrila da mnogi ljudi vole kombinaciju grilovanog sira i paradajza. Zato je čorba od paradajza sa grilovanim sirom toliko omiljena. – Izvrsno je. – Hvala ti. Zahvalnost su mi bile navrh jezika. Zašto ne mogu da ih izgovorim? Džejd je uradila nešto lepo za mene, a sendvič je stvarno odličan. Prošlo je toliko mnogo vremena otkad sam poslednji put iskreno izgovorio te reči. Umesto toga, promenio sam temu. – Šta si danas radila? – Odvezla sam se do vinograda da popričam sa Rajanom. Oštar bol zaparao mi je utrobu. Zašto je, dođavola, pričala sa Rajanom? Rajan je najveseliji i najzgodniji među nama. Osmeh mu ne silazi s lica. Na njegovim plećima nema tereta. Naravno. Ja sam ga spasao tog dana. – Dao mi je posao u vinariji dok mi ne stignu rezultati ispita. Hvala bogu. Dakle, to je sve. Džejd interesuje vino, a ne Rajan. – Kakav posao? – Ništa posebno. Uglavnom ću pomagati Marion u kancelariji. Rekao je da će me obučiti da vodim degustacije. Tome se baš radujem. – Da, vinarija je petkom i subotom otvorena za degustacije po ceo dan. Obično se okupi dosta ljudi. Degustacija je besplatna, ali nema veze, pošto većina na kraju kupi sanduk ili dva.

54


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Da li ti voliš vino? – Više volim burbon ili viski. Pičstrit mi je omiljeni. – Nikad nisam čula za tu marku. – Pravi se ovde u Koloradu. Odličan je. U Koloradu se proizvodi odličan viski. Kao, na primer, brekenridž i stranahan. – Moraću da ih isprobam. Ne pijem često žestoka pića. A ni pivo. Od alkoholnih pića najviše volim vino. Mada retko pijem. Sad kad se malo prohladio, sendvič je bio izvrstan. Savršena kombinacije oštrine čedra pomešane sa kiselkastom slašću paradajza i ukusom hleba od celog zrna. Zaustio sam da ponovo kažem kako je odličan, ali sam se uzdržao. Ionako nema svrhe. Džejd je pojela sendvič baš u trenutku kad sam ja dovršio svoj. Uzela je naše tanjire da ih opere. I za trenutak sam zamislio da smo muž i žena. Spremila mi je ručak i sklonila za mnom. Niko, osim porodične kuvarice, nikad nije počistio za mnom. Ni majka, ni otac, a svakako ni moja braća ili sestra. Da li i na tome treba da joj zahvalim? Zašto mi je to toliko teško? Uglavnom zahvalim Felisiji. Ali to nije lično - samo banalna učtivost. Felisiju sam uzimao zdravo za gotovo. Kao uglavnom i sve ostalo. Džejd je vršljala po kuhinji, stavljajući nešto u mikrotalasnu. – Pravim čaj – rekla je. – Hoćeš ti nešto? Evo je opet. Da me ubiješ ne znam zašto me to toliko fascinira. – Ne, hvala – iako je pomisao na šolju čaja bila veoma primamljiva. Uzeo sam šolju iz kredenca i napunio je vodom. Kada se mikrotalasna oglasila, i ona izvadila šolju, stavio sam svoju unutra.

55


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Šta to, dođavola, radiš? – upitala je zgranuto. – Pravim čaj. Odmahnula je glavom. – U čemu je fora? Čaj koji sam ti ponudila nije dovoljno dobar za tebe? Posramio sam se. – Nije to. Samo nisam želeo da se mučiš. Ponovo je odmahnula glavom i uzdahnula. – Stvarno te ne kapiram, Tajsone. Već sam stajala ovde i pravila čaj. Potpuno je svejedno da li je jedna ili dve šolje. Stavila bih obe zajedno u mikrotalasnu i dosad bi obe bile gotove. Super. Sad se osećam kao govno. Ništa novo, pošto se i inače osećam kao govno. – Sad ne moraš da se mučiš. – Zaboga! – udarila je pesnicom o ormarić. – Dovraga, al’ boli! – Ti ormarići su napravljeni od granita. – Da, da... A ja sam navikla na jeftinu ivericu. E pa tu si u pravu. Uživaj u svom čaju. – Uzela je svoju šolju i izašla. Nešto se u meni uzbunilo. Nisam želeo da ode. Želeo sam da provedem više vremena sa njom. Ali kako? Ako je pitam da ostane i popije čaj sa mnom, verovatno će pristati. Pa onda, pitaj je, Tajsone! Samo je pitaj, dođavola. Ali ostao sam nem. Ako je pustim bliže, moji već 'krnjeni zidovi srušiće se u paramparčad. Šta je to čini tako posebnom? Zbog čega je toliko želim? Moram da se držim podalje od nje. Kod Rajana u gostinskoj kući verovatno nema mesta za mene, ali možda ima kod Džone. Pitaću ga danas posle podne. A onda ću otići do grada i podneti zahtev za građevinsku dozvolu za svoju sopstvenu kuću ovde na imanju. Moram da se udaljim od Džejd Roberts. I za svoje i za njeno dobro.

56


Book as passion & BalkanDowlnoad

*** Džona je bio u kancelariji, u kompletnoj kaubojskoj opremi, spremajući se da izjaše i proveri neka goveda. Podigao je pogled kad sam ušao. – Hej, Tajsone, otkud ti? – Ja sam vlasnik četvrtine ranča. Zar ne treba povremeno da proverim šta se događa? – Naravno. Ali ti nikad ne dolaziš ovamo. Ja brinem o govedima, Rajan o vinogradima, a ti o voćnjacima. Ne mešamo se jedni drugima u posao. – Nisam došao da se mešam, Džona. U stvari, došao sam da te zamolim za uslugu. – Naravno! Šta ti treba? – Vreme je da sagradim kuću za sebe. Imam ideju gde bih želeo, ali sam hteo da proverim prvo sa tobom, da ti slučajno taj komad ne treba za pašnjak. Onda planiram da odem do grada i podnesem zahtev. U toku nedelje ću otići do Grand Džankšena da unajmim arhitektu. – Jesi li siguran da je to dobra ideja? Onda će Mardžori ostati potpuno sama u velikoj kući. – Odrasla je. A ima i drugaricu. – Pretpostavljam da si u pravu. Jednog dana će neko od nas morati da preuzme veliku kuću, a uvek sam mislio da ćeš to biti ti, Tajse. Hoću da kažem, ja već imam svoju kuću, a Rajan se lepo smestio u gostinskoj. Mardžori će verovatno jednog dana naći nekog i odseliti se. – Zar ja ne mogu da imam svoju kuću?! – Ne, naravno da možeš. Zaboga, smiri se.

57


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Jednostavno ne mogu više tamo da ostanem. – Zašto? Šta nije u redu s kućom? Predivna je. Felisija dolazi svaki dan i vodi računa o svemu. Ništa ne moraš da radiš. – Ne razumeš. Moram da se udaljim od... – Od čega? Ne valjda od Mardžori? – Naravno da ne. Ona mi je sestra i ja je volim. – Pa onda... Zaboga! – Džona je provukao prste kroz gustu kosu koja je počela da sedi na zaliscima. – U pitanju je ta njena drugarica, zar ne? Pognuo sam glavu. – Nemam pojma o čemu govoriš. – Znao sam da će se to jednom dogoditi. Pokušava da sruši te tvoje zidove, zar ne, Tajse? – Ne. Barem... mislim da ne pokušava. Mislim, ne namerno. – Zavukla ti se pod kožu, a? Seo sam na stolicu prekoputa Džone. Ćutim. Nemam šta da kažem. Moj stariji brat me čita kao otvorenu knjigu. Tako je još otkad sam se vratio. – Jesi li spreman da potražiš pomoć, Tajse? Pomoć. Siroti Džona to nije mogao da zna, ali meni nije bilo pomoći. U meni su se nastanili svi đavoli ovoga sveta, i niko nije mogao da mi pomogne. Moram da živim sam. Ništa drugo ne dolazi u obzir. – O ovome smo i ranije pričali – rekao sam. – I nisi mogao da mi pomogneš. Nije mogao ni tata. Nema šanse da će to poći za rukom nekom strancu. – Postoje stranci koji su obučeni da pomognu ljudima kao što si ti. Zapravo... Jebiga, nema veze! Ako hoćeš da zidaš kuću, zidaj prokletu kuću! Možda će Mardž poželeti da ostane u velikoj kući. Možda se nikad neće udati, ili će se udati za nekog

58


Book as passion & BalkanDowlnoad

siromaška koji će se rado useliti u veliku rančersku kuću. Ko zna... Odmotao sam mapu poseda. – Mislio sam ovde da zidam – pokazao sam na predivan deo imanja koji sam izabrao. – Na samom jezeru, a trenutno taj deo ne koristiš. Džona je pogledao. – Đto se mene tiče, može. Ali znaš da je tu otvoren pašnjak; životinje lako tamo dolutaju. – Meni ne smeta. – Volim životinje. One me razumeju. One ne vrše pritisak. One ne osuđuju. Ne postavljaju pitanja na koja ne mogu da odgovorim. Moj šašavi mešanac Rodžer je došao pre otprilike godinu dana, u potrazi za hranom. Nahranio sam ga i stekao doživotnog prijatelja. Mališa se prilepio za mene, prati me u stopu, i baš sam ga zavoleo. Onoliko koliko sam ja u stanju da volim. Lako je voleti životinje. Sve što Rodžeru treba jeste redovan obrok, topao krevet udno mojih nogu i da ga s vremena na vreme pomazim iza ušiju; zauzvrat mi je bezuslovno odan. – To je prilično daleko od nas ostalih. – Pa? Džona je odmahnuo glavom. – Pa, ništa. Pretpostavljam da upravo to želiš, Tajse. Još jedan zid kojim ćeš se opasati. – Ne možeš da me osuđuješ kad nisi u mojoj koži – ustao sam. I Džona je ustao. – Tajsone, rado bih bio u tvojoj koži, ako bi te to poštedelo bola. – Ne možeš to da kažeš. Ne znaš... – U pravu si. Ne znam. Ne mislim da mogu da zamislim kroz šta si sve prošao. Ali to ne znači da ne bih učinio sve na svetu da te zaštitim. Ti si moj mali brat. – Uzdahnuo je. – Trebalo je da to budem ja.

59


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Pričali smo o tome milion puta. Nisi ništa mogao da učiniš. – Trebalo je da budem tamo i zaštitim te. Ti si bio tamo i zaštitio Rajana, a trebalo je da ja zaštitim tebe. – I šta bi time postigao? Samo bi ti prolazio kroz ovaj pakao umesto mene. Ili bismo možda obojica bila u njemu. Da li bi zaista to želeo? – Naravno da ne. Želeo bih da nijedan od nas nije morao da prođe kroz to. Ali ako je već neko morao, žao mi je što to nisam bio ja. Naježio sam se. Pomisao da se bilo koji od moje braće ovako muči prestravila me je. – To je najveća glupost koju si ikad izgovorio, Džona. Pogledaj me! Živ sam. Šta bih još mogao poželeti... – Nisi ti živ, čoveče. Ti si prokleti živi mrtvac - bez osećanja, okružen svim tim zidovima. To nije život, brate. – Ja bolje ne umem. Jedino ovako umem da živim. – To je prokleta laž, Tajsone, i sam si toga svestan. I, znaš šta? Predomislio sam se. Ipak mi treba taj komad zemlje za ispašu. Ne dam da tu gradiš kuću. Niti bilo gde drugde. Ako ti se Džejd zavukla pod kožu, ja sam na njenoj strani. Ionako sve ostale držiš podalje. Ako ona može da dopre do tebe, možda može i da ti pomogne. – Jebi se! – procedio sam kroz stisnute zube. – Predajem zahtev za dozvolu. Zemlja pripada i meni, dovraga! Moj stariji brat je seo i ponovo prošao prstima kroz kosu. – U redu. Okrenuo sam se i izašao. Naletevši direktno na Džejd Roberts.

60


Book as passion & BalkanDowlnoad

7. Džejd

Gromada po imenu Tajson Stil naletela je pravo na mene. Dođavola. – Izvini. – Šta ti radiš ovde? – Nije se ni osmehnuo. Naravno. On se nikad ne osmehuje. – Došla sam da vidim Džonu. Uostalom, šta se to tebe tiče? – Džona se sprema da izjaše i proveri neka goveda. A tiče me se sve što se događa na ranču, plavooka. Sumnjam u to, ali neću da se raspravljam. Uostalom, opet sam osetila leptiriće u stomaku zbog tog „plavooka”. Mislim da bih tako reagovala bez obzira na to kako me oslovi. – Nisam ga još videla otkad sam stigla, a hoću da mu zahvalim za gostoprimstvo. – Tako, dakle. Pa, neću da te zadržavam. – Okrenuo se i otišao. Pokucala sam i ušla. – Ima li koga? – Napred! – Džona je u uglu proveravao mamuze na čizmama. – Ćao, Džejđ! – Zdravo! Izvini ako sam naišla u nezgodno vreme.

61


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Nikako! Imam nekoliko minuta. Šta te muči? Tajson. Ali nisam mogla to da kažem. – Ništa posebno. Samo sam želela da ti zahvalim što si dopustio da odsednem u velikoj kući sa Mardž. – Ma, nije to ništa. Kao što vidiš, imamo dovoljno mesta. Drago nam je što si došla. – Zaista veoma cenim sve što činite za mene. – Svi Mardžorini prijatelji su i naši prijatelji. – Dobro, onda... Vidimo se. Neću više da ti smetam – pošla sam. – Džejd, sačekaj malo! Okrenula sam se. – Molim? Džona mi je prišao, zveckajući mamuzama. – Hteo bih nešto da te zamolim. – Svakako. Samo reci. – Čuo sam da ćeš pomagati Rajanu u vinariji. – Tačno. I veoma se radujem tome. – Pa... – oklevao je. – Šta misliš o mom bratu? O Rajanu? Valjda pričamo o njemu, zar ne? – Mislim da je super. – Super. Hmm... – Pa, da. Hoću da kažem... nije morao da mi ponudi posao. Džona je odmahnuo glavom. – Ma, ne. Ne pričam o Rajanu. Mislim na Tajsona. Tajson... Šta da mu kažem o Tajsonu? Niko na svetu se ne ljubi kao on, ali osim toga uglavnom mi se ne obraća, a i kad progovori grub je. – Ovaj... ne znam šta da kažem. Tajson je prilično povučen.

62


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Da li ste ti i on...? O čemu on to, zaboga, govori? A onda mi je sinulo. Možda je Tajson rekao Džoni za naše poljupce. Da li braća razgovaraju o takvim stvarima? Nemam pojma. – Da li smo on i ja... šta? – Nema veze. Međutim, odjednom sam htela da znam na šta je tačno mislio. Tajson je tako zagonetan. – Stvarno bih želela da čujem šta si hteo da pitaš. Zapravo, želela bih da čujem nešto više o Tajsonu. – Zašto? – On je tako... zakopčan, zar ne? Džona je potvrdio. – Prošao je kroz mnogo toga. – Da, znam. Služba. Marinci. – Da, služba... – Džona se s tugom zagledao u daljinu. – Pitala sam Mardž o njemu, ali ona je rekla da je on prosto takav. Ni Rajan nije rekao mnogo više od toga, osim da nije na njemu da priča. O čemu to da priča, Džono? Džona se zagledao u nevidljivu tačku na zidu više moje glave. – Šta god da je posredi, ni ja ne treba o tome da pričam. Opet ništa nisam saznala. Nisam se iznenadila. – Nego, da li bi mogla da mi učiniš uslugu? – upitao je Džona. – Naravno. Šta ti treba? – Nemoj da odustaneš od Tajsona. Ima nečeg u tebi... na šta on reaguje drukčije nego na sve druge. – Otkud znaš? Nikad nas nisi video zajedno.

63


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nasmešio se, zgodan da zgodniji ne može biti, baš kao i Rajan, ali ni sad nisam osetila onu vrelinu od koje sam se topila pod Tajsonovim pogledom. – Recimo da imam osećaj. Osećaj? A ja treba da ,,ne odustanem” zbog Džoninog osećaja?! – Bojim se da ne znam šta tačno očekuješ od mene. – Pokušaj da provodiš malo više vremena sa njim. Nateraj ga da progovori. – Jedva da je izgovorio dve reči dosad, Džono. Džona se glasno nasmejao. – To je i dalje dve reči više nego što je progovorio sa bilo kim drugim. Moram i sama da se nasmejem. – Da li se on ikad smeši? Džona je uzdahnuo. – Ne baš, nažalost. Ali možda ćeš ti uspeti da iscediš nekoliko osmeha iz njega. – Da li ti je rekao o...? – pokrila sam usta rukom. Šta sam, zaboga, krenula da izgovorim?! Nisam rekla ništa o poljupcima čak ni Mardž. Neću valjda sad da se izlanem pred Džonom? – Rekao o čemu? – Nije bitno – okrenula sam se i pobegla napolje. Bože, ponekad sam pravi moron. Ali donela sam jednu važnu odluku: saznaću nešto više o Tajsonu Stilu. Ovako ili onako, ima da otkrijem šta ga je učinilo toliko zatvorenim. Ima da srušim te zidove!

*** Spavala sam bolje, ali sam namerno podesila telefon da me probudi u jedan posle ponoći. Možda ću uspeti da saznam nešto

64


Book as passion & BalkanDowlnoad

više o Tajsonu za vreme neke od njegovih noćnih poseta kuhinji. Otišla sam do kuhinje, ali on nije bio tamo. Sledeće noći, iako sam bila iscrpljena nakon svog prvog radnog dana u vinariji, uradila sam isto. Alarm na telefonu se oglasio u jedan posle ponoći. Otišla sam do kupatila, očešljala se i uštinula se za obraze. Namerno nisam obukla bademantil. Opet sam na sebi imala usku belu majicu na bretele i stare bokserice. Došunjala sam se do kuhinje. Upalila sam svetlo, a tamo je sedeo Tajson, na svom mestu za stolom, zureći u čašu s vodom, sa psom pored nogu. – Gde si ti prošle noći? – pogledao me je. – Ja noću uglavnom spavam. – Lažem, naravno. On nije bio tu prošle noći, bar ne u ovo vreme. Zašto me zeza? Pomilovala sam Rodžera, otišla do pulta i započela svoj ritual. – Hoćeš čaja? – pitam preko ramena. – Neću – odgovara, ne dižući pogled. U redu. Očigledno nastavljamo po starom. Šta da radim? Ujutru moram na posao, a namerno se budim u pola noći. Potpuna besmislica! Kad sam napravila čaj, sela sam na svoje mesto prekoputa Tajsona. – Da li ikad popiješ tu vodu iz čaše? Izvija usne, a zatim prinosi čašu i otpije. – Zadovoljna? „Zadovoljna!” Ma nemoj mi reći! – Zar stvarno misliš da me je briga da li piješ vodu? – Pa čini mi se da jeste, pošto si pitala.

65


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Ne mogu da verujem! – prevrćem očima i namačem kesicu čaja. – Šta ne možeš da veruješ? – Da neko može da bude tako grub u vezi sa nečim toliko nebitnim. – Ja grub? Pa ti si me pitala za vodu. Pun pogodak. U pravu je. Iako je moje pitanje bilo nevino, ton je bio pomalo sugestivan. – U redu. Priznajem da sam bila malo nepristojna kad sam pitala. Ali stvarno me zanima. Ovde si skoro svake noći, sipaš čašu vode, i onda sediš i zuriš u nju. U čemu je fora? – Ti to ne možeš da razumeš. Gledam pravo u te vatrene tamne oči. – Isprobaj me. Uzima čašu, odlazi do sudopere i prosipa vodu. Vraća se i s treskom je spušta na sto. – Evo. Gotovo. – I to bi trebalo da je posebno značajno? – Veruj mi. Jeste. Vraćam se svom čaju. – Ako ti tako kažeš. Ustaje je i nosi čašu do sudopere. Stoji okrenut leđima, preplanuo, zamamne guze u donjem delu pidžame. Snažni mišići vrata su mu napeti. Kako bih ga rado izmasirala, ne bih li izvukla svu tu napetost iz njega! Da li ću ikada imati priliku da to uradim? Moram da srušim mnogo zidova pre nego što dođem dotle. Da li sam spremna za sve ovo? Upravo sam se izvukla iz propale veridbe. Prigušeno sam se nasmejala. Nije bitno da li sam ja spremna. Tajson nije, a verovatno nikad neće ni biti.

66


Book as passion & BalkanDowlnoad

Okrenuo se i zapiljio u mene. – Šta je smešno? Sranje. Čuo me je. – Ništa. Besno kreće ka meni. – Da li se ti to meni podsmevaš? – Ne... Ja... Podiže me sa stolice, tako da nam se grudi skoro dodiruju. – Misliš da je smešno što ne mogu da spavam? Što sedim ovde sa čašom vode? Zato svake noći ustaješ, da bi mi se smejala? Drhtim pred njim - ne znam da li od straha ili uzbuđenja. Zgrabio me je za mišice, stežući me tako jako da su mu zglobovi pobeleli. Treba da ga zaustavim. Treba ovo da prekinem pre nego što se otme kontroli. Ali ne želim da ga zaustavim. Jeste, želim da me steže gvozdenim stiskom, jače nego što bi trebalo. Ali svaki njegov dodir, njegove ruke na mom telu... nekako je baš kako treba. – Odgovori mi, dođavola! Odmahujem glavom. – Naravno da ti se ne podsmevam. Nikad to ne bih uradila. Strelja me pogledom. – O, da... zato što si ti tako fina, zar ne? – Da – usne su mi zadrhtale. – Jesi li, Džejd? Da li si stvarno tako fina? – Naravno da jesam. I dalje me čvrsto drži. – Onda verovatno treba da se držiš podalje od mene. – Pustio me je naglo. Zateturala sam se nazad i pridržala se za naslon stolice. Ovaj čovek je opasan. Opsednut i opasan. I tako seksi. Kestenjasta kosa mu u talasima pada na lice. Oči boje oniksa

67


Book as passion & BalkanDowlnoad

sijaju, dok pogledom prodire duboko u mene. Mišići zategnuti, celo telo u grču. Treba mu nešto... bilo šta što bi ga opustilo. – Mislim... mislim da idem u krevet – okrenula sam se da odem. Ali on me je ponovo zgrabio, privukavši me ovog puta na svoje grudi. Samo tanka majica razdvaja naša tela. – Reći ću ovo samo jednom, i očekujem da slušaš – šapuće, klizeći po mom licu užarenim pogledom. Čekam u tišini. – Nemoj više noću da dolaziš u kuhinju. – Zašto? Čaj me opušta kad ne mogu da zaspim... Priljubio je usne uz moje. O, bože... Silom mi jezikom otvara usta i zaranja. Poljubac je... divalj. Više nego i oni ranije. O, da... mora da se oslobodi napetosti... a ja ću mu rado pomoći. Grabi me za ramena, privlačeći me sve bliže, kao da želi da mi se uvuče pod kožu. Uzvraćam mu poljubac, ne samo zato što želim već i zato što mu je tako očajnički potreban. Ljubimo se nekoliko minuta dok konačno ne počne da se opušta, a poljubac postaje mekši i nežniji. Popušta pritisak na ramenima dok jednom rukom klizi preko mog vrata i spušta mi je na obraz. Nema mi spasa. Nikad nisam mogla da odolim kad me neko tako dotakne po licu. Obožavam osećaj da sam nekom toliko dragocena. Ne zavaravam se mišlju da sam dragocena Tajsonu Stilu, ali taj dodir njegovih grubih prstiju na mom obrazu... osećaj je rajski, na sedmom nebu sam.

68


Book as passion & BalkanDowlnoad

Poljubac je još uvek intenzivan, i još uvek ga strasno uzvraćam, ali sad je nežan, skoro kao... ljubavni. Odvojio je i drugu ruku od mog ramena i skliznuo niz mišicu, koža mi se ježi pod njegovim dodirom. Bradavice su mi tvrde kao kamen. Žudim da mi obuhvati dojku, ali suviše smo blizu jedno drugom. Izvijam se da bi mogao da me dodirne. Osećam vrelinu u međunožju. Znam da sam potpuno vlažna, a na sebi imam samo labave bokserice. O bože, toliko žudim za njegovim dodirom na sebi, u sebi, da me dovede do vrhunca dok me i dalje ljubi. Prikupljajući svu svoju hrabrost, posežem za rukom koju drži na mom ručnom zglobu i vodim je ka svom brežuljku. Naglo prekida poljubac, gura me unazad, proždirući me pogledom. – Ne znaš sa čim se igraš, plavooka. Hrabrost me i dalje ne napušta, uzvraćam mu pogled. – Zapravo, znam. – Povrediću te – tuga se prikrada u njegovom glasu. Zašto misli da će me povrediti? Da li govori o emocionalnom povređivanju? Ili misli da će me fizički povrediti? – Ja sam velika devojka, Tajsone. Mogu sama da donosim odluke. Ako budem povređena, sama sam kriva. – Ne znaš sa čim imaš posla. Ne možeš da zamisliš koliko u ovom trenutku žudim za tobom. Želim da ti ga stavim. Želim to još otkad sam te prvi put ugledao. Džejd, ne znam zašto, ali izluđuješ me. Koža mi gori, utroba pulsira. Zar se ovo stvarno događa? – Pa onda me vodi u krevet. I ja to želim isto koliko i ti. – Nikad te neću voleti.

69


Book as passion & BalkanDowlnoad

Tras! Kao da me je pogodio maljem. Moram da mu odam priznanje za iskrenost. Dajem jedini moguć odgovor. – Ne tražim da me voliš. Smeje se. – Pre ili kasnije sve vi žene tražite ljubav. I ja se smejem. – Stvarno? Vidi gde je mene dovela ta takozvana ljubav! Ostavljenu pred oltarom. Ponižena pred rodbinom i prijateljima. Zašto bih, zaboga, ponovo prolazila kroz to? – Možda ne tražiš ljubav danas, možda nećeš ni sutra. Ali jednog dana ćeš je tražiti. – A ko kaže da ćemo tog dana ti i ja biti zajedno? Još jedan osmeh. – Mogu da ti garantujem da tog dana nećemo biti zajedno. Je ne volim, plavooka. Ja uzimam. Uzimam ono što mi se nudi, ali ne dajem ništa zauzvrat. Nemam šta da dam. – Mislim da potcenjuješ sebe, Tajsone, ali nema veze. Noćas nije zauvek, zar ne? Ovo noćas može da bude samo kratka priča o dvoje ljudi koji žele jedno drugo, i pokušavaju da se oslobode napetosti. – Dodirujem mu ramena, nežno ih masirajući. – A ti, bogami, jesi napet. – Ne želim da te povalim da bih se oslobodio napetosti, plavooka. – Nego zašto. – Ne iz ljubavi. Ma da, samo mi to i dalje nabijaj na nos. – To smo razjasnili. Nisi objasnio zašto me želiš. – Zato što izgaram za tobom. Za tvojim usnama, tvojim jezikom, dodirom tvog tela. Hoću da te uzimam, posedujem, da prodirem u tebe, sve dok nijedno od nas više ne bude moglo da

70


Book as passion & BalkanDowlnoad

stoji. – Oči mu blistaju, mišići se grče, a nabrekli ud nadima tkaninu pidžame. – Kao kamen sam tvrd zbog tebe. I možda ću, Džejd, ako te uzmem noćas, uspeti da se oslobodim ove žudnje. Kolena mi klecaju. Koža mi je užarena, a međunožje vrelo. Ne nudi mi ljubav. Čak ni prijateljstvo. Muškarac čije su telo klesali bogovi, nudi mi stari dobri seks. Ne razmišljam o posledicama, o tome da moram da nastavim da živim pod istim krovom sa njim i šta to sve znači. Ne mislim o tome da ću ga viđati svakog dana, a neću smeti da ga dodirnem. Ne pitam se šta će ova noć značiti za mene i koliko će boleti saznanje da nema reprize. Trebalo je da razmislim o svemu tome. Ali nisam. Umesto toga, uzvraćam mu pogled. – Toliko me želiš? Pa onda me uzmi Tajsone.

71


Book as passion & BalkanDowlnoad

8. Tajson

Grabim je za ruku i privlačim sebi. O, bože... dodir njenih grudi na mojima... njene ukrućene bradavice naspram moje kože... toliko sam prokleto uzbuđen, tako spreman da se zarijem duboko u nju. U sve njene otvore. Gde god mi dozvoli. A dozvoliće mi sve što poželim. Mogu to da vidim u njenim očima, tim čeličnoplavim žeravicama koje me progone. Noćas će mi dati sve što želim. Zašto oklevam? Ja sam Tajson Stil. Uzimam sve što mi se nudi. Nikad nisam osećao ni trunku krivice. Gledam u njene crvene usne, otečene od poljupca. Jebote, taj poljubac... Bio sam kao predator koji označava svoj plen. Bože, pomozi mi, ali ne mogu da se zasitim njenih usana, njenih bujnih grudi i modroplavog pogleda koji prodire do moje duše. Biću njena propast. U to nema sumnje. Ali nije me briga. Ako i ona to želi, zašto bih se ja bunio... Podižem je u naručje i nosim niz hodnik do svoje sobe. Neću biti nežan. Nikad nisam nežan. Mada prema njoj skoro želim da budem nežan, toliko sam napaljen da ne mogu da se uzdržim.

72


Book as passion & BalkanDowlnoad

Spuštam je pored kreveta. Okrenula se ka meni, netremice me gledajući dok polako povlači belu majicu preko glave. Bujne grudi joj se polako spuštaju, bradavice su joj smeđeružičaste i tvrde. Na trenutak obuhvata grudi rukama, kao da mi ih nudi, a onda dodirom klizi preko bokova i povlači bokserice nadole. Kad padnu na pod, iskoračuje iz njih. Dole je obrijana, njene nabrekle usmine izložene su pogledu. Zamalo da svršim gledajući je. Zaboga, osećam se kao napaljeni tinejdžer. Prilazi mi, spušta svilene dlanove na moje kukove i svlači mi donji deo pidžame. Oči joj se šire kad je videla veličinu moje muškosti. Morao sam da se nasmešim. U sledećem trenutku, uzvraća moj užareni pogled, klizi rukom uz moje grudi i vrat pa mi dodiruje obraz. – Uzmi me, Tajsone – kaže. – Uzmi sve što želiš. Želim da je bacim na krevet i prodirem u nju do iznemoglosti. Spremna je. Usmine su joj vlažne i nabrekle od želje. Ali ne. Želim da idem polako, da uživam u njoj. Moram da izvučem maksimum iz ove noći, da budem siguran da sam utolio svu svoju glad za njom. – Lezi na krevet – naređujem. Osmehnula se... bože, predivna je... i poslušna. – Kako me želiš? – Želim da ti ljubim bradavice, plavooka. Da ih sisam dok ne postanu osetljive i bolne. Reci mi da i ti to želiš, dušo. Želim da želiš moje usne na svojim bradavicama. – O, da – dahće zatvorenih očiju. – Želim. Očajnički želim.

73


Book as passion & BalkanDowlnoad

Prelazim jezikom preko nabrekle bradavice. – Želim da ih upijam, dušo, sve dok ne budeš toliko željna i vlažna, dok ne počneš da me preklinješ da ti ga stavim. – Ako želiš da molim, molim te sada. Spremna sam. Odmahujem glavom. – A, ne. Nateraću te da ga stvarno želiš, da umireš za njim. Pre nego što završim s tobom, plavooka, bićeš mokra, iscrpljena i isceđena. Hvatam bradavicu usnama i počinjem snažno da je uvlačim. Izvija se poda mnom, stenjući. – O, tako je dobro... Nastavljam da sisam i uvlačim, dok drugu štipkam palcem i kažiprstom. Celo telo joj se grči. Mogu da namirišem njen skriveni miris.... njeno uzbuđenje. Taj miris me izluđuje. Sisam još snažnije, i jače je stežem. Izvija kukove, odašiljući nov talas mirisa ka meni. Njen miris me podseća na zrele breskve. A ja obožavam breskve. Želim da skliznem i poližem njen slatki sok. Ali još nisam završio sa bradavicama. Želim da je dovedem do ivice, želim da me preklinje da je uzmem. Izvija se, stenjući i ječeći. Zadrhti kad god joj uštinem bradavicu. – O bože, Tajsone, bože... Odvajam usne od bradavice i gledam u oči koje se cakle. – Jel’ ti se sviđa, dušo? – Da...

74


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nastavljam da joj obrađujem bradavice dok ruku spuštam do nežne kože između nogu. Lako nalazim njen nabrekli klitoris i trljam ga. Uzvraća glasnim uzdahom. Počinje da kruži kukovima u ritmu pokreta mog prsta. Toliko je vlažna - natopljena rajskim nektarom. Odupirem se želji da joj duboko zarijem prst. Idem polako. Hoću da me želi toliko da ne može više da podnese. Zariva mi prste u kosu, ponovo se naslađujem njenom bradavicom, dok joj dražim klitoris. – Molim te, molim te... – preklinje me. Ponovo ispuštam bradavicu. – Šta me moliš? – Molim te... želim te u sebi... – Doći će i to na red. – Vraćam se bradavici, sisam je, ližem i ljubim. Kružim jezikom oko nje. Koža joj je tako svilena, podatna, užarena. Malo kasnije ispuštam bradavicu i povlačim ruku. Brzo je okrećem na stomak, i pažnju usmeravam na njenu savršenu guzu. Savijam joj kolena tako da joj se pozadina izdiže pred mojim očima, međunožje izloženo pogledu, rumeno, vlažno i zrelo. Bože... ova žena me ubija. Ne mogu više da izdržim. Moram da je okusim. Zagnjurio sam lice među njene butine i duboko udahnuo njen mošusni miris. Jezikom prelazim preko usmina i probam njen nektar. Bože, tako je ukusna. Bolja od ijedne koju sam probao do sada. A probao sam ih dosta. Ponovo zavlačim jezik među njene nabore. Izvija kukove ka meni, ječeći. – Tako si ukusna, plavooka. Ne mogu da te se zasitim.

75


Book as passion & BalkanDowlnoad

Kada konačno zastanem, guram dva prsta duboko u nju. Istog trena me steže unutrašnjim mišićima, nabijajući se. Evo je, svršava! Najlepši prizor na svetu. Njeni jecaji i trzaji raspaljuju moju želju. Nateraću je da iznova i iznova doživljava vrhunac tokom cele noći. Reaguje na moje dodire kao nijedna dosad. – Tajsone, šta to radiš? Tako je dobro... – nastavlja da se nabija na moje prste, dok joj novi grč potresa telo. – Tako je, dušo, obuhvati me celog... Usporavam ritam dok joj telo potresaju zaostali grščevi, a zatim se opušta i spušta na jastuke. Okrećem je. Mogao bih odmah da joj ga zarijem, ludački je želim, ali hoću da natenane da uživam. Ovo je samo za jednu noć, i moram dovoljno da je se nauživam kako bih zauvek utolio žudnju. Da se postaram da zauvek nestane. – Sedi – naređujem. – Želim da ga uzmeš u usta. Oči su joj širom otvorene. Raskošno telo sjajno i zajapureno od tek doživljenog orgazma. Ipak, pokorava se, seda i obavija vrele vitke prste oko moje muškosti. – Šta želiš, Tajsone? Da ga ližem? Ljubim? Gurnem duboko? – Sve to, plavooka. – Zatvaram oči. – Obavij ga tim svojim usnama. Naginje se i uzima ga. Lagano ljubi glavić. Zamalo da eksplodiram. Draži me, kružeći jezikom. Stiskam zube, prisiljavajući se da ostanem priseban. Ovo mora da potraje, ako mislim da je izbacim iz svog sistema. Jezikom klizi naniže, do korena, i ponovo gore. Opet palaca jezikom po glaviću a zatim ga duboko uvlači. Zadržava ga

76


Book as passion & BalkanDowlnoad

nekoliko trenutaka, i jedva se suzdržavam da istog trenutka ne eksplodiram. – Dovraga. Nastavlja da ga liže, sisa, izluđujući me sve dok više ne mogu da izdržim. Grabim je za kosu i snažno navlačim - unutra, napolje, unutra, napolje, unutra... Želim da joj ispunim usta svojim semenom, da je gledam kako zatim oblizuje te sočne usne. Ne smem. Hoću da eksplodiram duboko u njenoj vrelini. Hteo sam da je uzmem otpozadi. Da ne moram da je gledam u lice, ali sad više nego išta želim da posmatram te oči dok prodirem duboko u nju i dok se stiska oko moje muškosti. Povlačim je za kosu i vadim ga iz nje, spuštam je na leđa i širim joj noge. Njeno mokro vrelo središte pulsira, spremno za mene, već nateklo od prethodnog orgazma. Kako bi bilo lako skliznuti unutra, naći utehu u tom slatkom telu. Ali ja ne tražim utehu. Za mene nema utehe. Sve što mi sad treba jeste pražnjenje – sve dok ne umine ova bolna čežnja. Zato ga naglo i grubo zarivam u nju, uzimajući je. Otimajući sve što mi nudi, sve što mi je rekla da uzmem. I, o moj bože, pristaje mi kao rukavica. Uvlači me unutra, steže, svaki nabor njene vrele unutrašnjosti prianja uz mene. Kao da je pravljena za mene. Na ivici sam. Rasprsnuću se svakog trenutka. Kako ću trajno ugasiti želju ako odmah svršim? – Molim te, Tajsone, uzmi me. Toliko mi trebaš. Sad! Njene reči me odvode preko ivice, izvlačim ga i zarivam još jednom, pronalazeći preko potrebno olakšanje. Još jednom i... Grčevi mi prožimaju celo telo, sevajući kroz mene dok je punim semenom.

77


Book as passion & BalkanDowlnoad

Šta sam ja, neki tinejdžer? Dvaput sam ga gurnuo i svršio? Tridesetpetogodišnjak koji ne ume da se uzdrži? Ona nije ni svršila. Kakav sam ja promašaj! Izvukao sam ga, ponovo mekan. A zaboravio sam da je gledam u oči. To je najtužnije od svega. Nakašljala se. – Jesi li... svršio? Preplavio me je talas stida. Ali šta me briga šta ona misli! Ovo je ionako samo za jednu noć. Ako joj se nije dopalo, šta ću joj ja. Doživela je bar jedan orgazam. Nije baš potpuni fijasko. – Ja... – zaćutao sam, okrenuo se na leđa i pokrio oči podlakticom. – Šta? Žao ti je? Zašto? Bilo je fenomenalno. – Nemoj da lažeš. – Ko laže? Bradavice mi još bride od tvojih usana. – Nagnula se i poljubila me. Nežnost. Nudi mi nežnost. A ja to ne zaslužujem. Ne želim nežnost. Uradio sam šta sam hteo. Uzeo sam je. Jeste, nadao sam se da će potrajati duže, ali nije. Sad je gotovo. Neće se ponoviti.

78


Book as passion & BalkanDowlnoad

9. Džejd

Nije mi uzvratio poljubac. Koža mi se žari, a međunožje i dalje pulsira. Nije bio dugo u meni, ali... za tih nekoliko sekundi, bila sam ispunjena kao nikad dosad. Ili sam možda samo još uvek napaljena. Osećam životinjsku privlačnost prema Tajsonu Stilu. Ne mogu to da poreknem. Ali s druge strane, šta je od ovoga samo reakcija na to što me je verenik ostavio pred oltarom? Živimo u istoj kući. Da li sam napravila veliku grešku? Ali dok ga posmatram kako leži na leđima, sklopljenih očiju, znam da nisam pogrešila. Možda ću se osećati neugodno, ali nije mi nimalo žao. Moram da se nasmešim. Veoma brzo je svršio. To pokazuje koliko snažno me je želeo, ili makar da misli da sam privlačna. I jedno i drugo mi odgovara. Šta sad? Gluvo doba noći. Da li da odem u svoju sobu? Da li želi da ostanem?

79


Book as passion & BalkanDowlnoad

Želim da ostanem. Tajson Stil je tako... Ne mogu da ga definišem. Samo znam da imam sveprožimajuću potrebu da mu pomognem. Ali ne znam kako. Polako klizim prstom po njegovoj podlaktici. Trza se. – Pssst... – nežno kažem. – Dozvoli mi. Malo se opušta. Iako je i dalje napet, ne zaustavlja me. Prst klizi uz ruku, preko nadlaktice do ramena. Zatim niz njegov torzo, kružeći nežno oko bradavica. Spušta se ka stomaku, preko napetih stomačnih mišića, do tamnih malja stomaka. Mrsim ih, namerno izbegavajući da ga dotaknem. Ne želim da ga uzbudim. Želim da mu pomognem da se opusti. Uspravljam se tako da mogu da spustim ruku preko njegove butine, niz list, sve do nožnog članka i stopala, nežno prateći trag nazad uz unutrašnju stranu butine do karlice, uz grudi, rame, pa niz drugu ruku. Lagano stiskam svaki prst posebno, pa ponavljam isto i na drugoj šaci. Navlačim ćebe preko nas, obavijam njegove prste oko svojih i ležem na leđa pored njega. Ostaću dok mi ne kaže da idem.

*** Sedim pored Tajsona na plišanom sedištu u Koncertnoj dvorani Bučer u Denveru, prsti nam se prepliću. Nežno mu masiram palac. Gleda me i smeši se. Smeši! Orkestar svira Vivaldijeva Četiri godišnja doba. Nežni zvuci muzike lebde oko mene, lepota i nežnost proleća... A onda leto. Ptice pevaju u polju, letnji lahor ćarlija, a zatim ga smenjuje divlja oluja violončela...

80


Book as passion & BalkanDowlnoad

*** Otvorila sam oči. Oh! I dalje sam u krevetu sa Tajsonom. Muzika dopire iz njegovog mobilnog telefona. Mora da je podesio alarm. On i dalje leži, nepokretan, oči zaklonjene rukom. Naši prsti i dalje isprepleteni. Rodžer spava do naših nogu. Šta ću sad? Da ga probudim? Da se obučem i išunjam? To bi bilo najlakše. Da se izvučem pre nego što se probudi. Ali ako to uradim, možda nikad neće priznati šta se desilo prošle noći. Prikupljam hrabrost, gutam knedlu i nežno ga gurkam Naglo skače. – Šta... – Smiri se. To sam samo ja. Okreće se ka meni, zamagljenog pogleda. – Šta ćeš ti ovde? – Zar se ne sećaš? Zaspali smo nakon... Provlači prste kroz zamršenu kosu. – Sranje! To i nije baš ono što želim da čujem. – Baš si slatkorečiv – kažem. Tajson grabi prekrivač, podiže ga i gleda ispod. – Jebiga. – Ustaje... bože, kakva guza... pronalazi pidžamu i hitro je oblači. – Slušaj me. Noćas se nije dogodilo. Razumeš? Mora da se šali. – Žao mi je što moram ovo da ti saopštim, Tajsone, ali noćas se sasvim sigurno dogodilo. I ako ćemo iskreno, bilo je fantastično. Tumara sobom, lutajući pogledom. Izbegava da me pogleda. – Ono noćas ništa ne znači. Bila je to greška. Ja... Ništa mi ne značiš. Baš ništa, kapiraš?

81


Book as passion & BalkanDowlnoad

Njegove reči me seku kao mesarski nož. Želeo me je. Videla sam to u njegovim očima, osetila u njegovom dodiru. Baš me briga šta kaže. Možda je to bio samo seks, ali sasvim sigurno nije bio običan seks. Možda nije vodio ljubav sa mnom, ali bilo je to više od povaljivanja na brzaka. Nešto se dogodilo među nama prošle noći, i dođavola, neću mu dozvoliti da se izvuče. – Ne verujem ti – kažem. – Pa, počni da veruješ. Prošla noć mi nije ništa značila. Progutala sam suze koje su pretile da se izliju, ustala i prišla mu, još uvek gola. – Želeo si me isto koliko sam i ja želela tebe. I dalje je izbegavao moj pogled. – Želja nema veze ni sa čim. – Možda nema, možda ti ništa ne značim. Prihvatiću to, ako je istina. Ali moraćeš da me ubediš još nečim osim grubim rečima, pošto je tvoje telo noćas pričalo sasvim drugu priču. Uzdahnuo je, ne progovarajući. I dalje se vrteo po sobi, bludeći pogledom. Shvatila sam da očekuje da odem, ali neću. Ako hoće da me se oslobodi, neka to jasno kaže. Ponovo sam sela na krevet, a onda... sranje. Moram na posao. Rajan me očekuje u vinariji. Koliko je sati uopšte? – Koliko je sati? – pitam. – Šest. – Šest? Jesi ti normalan? – treba da sam na poslu tek u devet. – Zašto ustaješ ovako rano? Okrenuo se i najzad me pogledao u oči. – Ako slučajno nisi primetila, ja ovde vodim ranč. Moram da ustajem rano. Sav ovaj luksuz mora da se zaradi.

82


Book as passion & BalkanDowlnoad

Tras! Stvarno ima dara da me natera da se osećam beznačajno. Ponovo mi nadiru suze koje jedva uspevam da suspregnem. Bezuspešno. Jedna mi klizi niz obraz. Ustajem spuštene glave, da ne vidi da plačem. Uzimam svoju odeću, oblačim se što brže mogu i izlazim bez reči. Ne mogu da progovorim. Gušim se u suzama. Žurno odlazim do sobe, zatvaram vrata i grcajući bacam se na krevet.

83


Book as passion & BalkanDowlnoad

10. Tajson

Šta sam to učinio! Zašto sam izgubio kontrolu? Šta je to u njoj što me tako izluđuje? Nikad nisam toliko nešto želeo, svakako ne ženu. Oduvek mi se same bacaju pred noge, a ja nisam blesav da ih odbijem. Zašto bih? Dokle god koristim kondom, bezbedan sam. Jebiga! Nisam koristio kondom sa Džejd. Bože, kako je mogla da bude tako neodgovorna?! Tek me je upoznala. Mogao sam da joj prenesem ko zna šta. Naravno, nisam zaražen. Uvek praktikujem siguran seks. Nije ni čudo, s obzirom na to kroz šta sam sve prošao. Imam sreće da se nisam zarazio pre mnogo godina. Moram da razgovaram sa njom. Ona je pametna devojka. Zašto onda nije insistirala na kondomu? Verovatno je na piluli – inače bi se plašila da ne zatrudni. Ali kako nije mislila na boleštine? Kako je mogla da bude tako nemarna. Da li uvek praktikuje nesiguran seks? Sad sam se zabrinuo. Prokletstvo. Navukao sam majicu i otišao tiho do njene sobe. Kucam. Bez odgovora.

84


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Džejd? – kucam malo glasnije. – Odlazi! – odgovara prigušenim glasom. – Moramo da razgovaramo – kažem. Minut kasnije vrata se otvaraju, stoji na njima očiju naduvenih od plača. Ostajem bez vazduha. Osećam navalu besa - želim da prebijem onoga ko ju je rasplakao. A onda mi je sinulo. Ja sam je rasplakao. – Šta hoćeš? – pita. – Mogu li da uđem? Moramo da razgovaramo. – Slažem se. Moramo. – Širom otvara vrata, okreće se i seda na krevet. Želeo sam da sednem do nje, ali ne smem da joj se približim. Nemam poverenja u sebe. Privlačim stolicu iz ugla i spuštam je pored kreveta. – O čemu si hteo da razgovaramo? – uzima maramicu i izduvava nos. – Prošle noći... – Šta? – Hoću da se izvinim... Gleda me podrugljivo. – ...što nisam koristio kondom. Iskolačila je oči. – Zato si došao? Da se izviniš zbog toga. – Da. To je bilo stvarno neodgovorno od mene. I hteo sam da pitam...

85


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Da pogađam – prekinula me je. – Hoćeš da pitaš da možda ne krijem neku odvratnu boleštinu kojom mogu da te zarazim. – Pa, da... – Gospode bože! – odmahnula je gluvom. – Šta si ti mislila zašto sam došao? – Ne znam. Možda zato što smo upravo imali seks? Možda zato što si mi rekao da to ništa ne znači? Možda zato što znam da se proseravaš? – Hoćeš da kažeš da siguran seks nije važan? – Zaboga, Tajsone, naravno da je važan. Ne moraš da se brineš. Imala sam samo jednog partnera u poslednjih sedam godina, a na piluli sam već deset godina. Verovatno ja treba da budem više zabrinuta. – Prošle noći se očigledno nisi mnogo brinula, pošto nisi insistirala da stavim kondom. Otpuhnula je. – Potpuno si u pravu. Zaboravila sam. Bilo je to glupo i neodgovorno. Ali, časna reč, nemam sidu, ni herpes. Nemam gonoreju, sifilis, ni hlamidiju. Nemam nikakve grozomorne gljivice. – U redu. I Znam da govori istinu. Zajapurila se, a suze su joj klizile niz obraze. Baš sam kreten. – Ali pošto si toliko zabrinut – nastavila je – mogao bi malo da me uputiš u svoju seksualnu prošlost. Sigurna sam da je mnogo uzbudljivija od moje.

86


Book as passion & BalkanDowlnoad

Moja prošlost... Ne može ni da pretpostavi. Ali zdrav sam. Uvek sam koristio kondom, i išao na testiranja svakih šest meseci, bez obzira na to da li sam seksualno aktivan. Možda je to malo opsesivno ponašanje, ali moram da vodim računa. – Poslednji put sam se testirao pre dva meseca. Mogu da ti pokažem rezultate. – Rezultati ne znače ništa ako si u međuvremenu spavao sa nekim. Jesam. Konobarica u nekom baru u Grand Džankšenu mi se ponudila pre otprilike mesec dana. Ali koristio sam kondom te noći, kao i sledeći put kad sam je opet video. Osim toga, nisam imao odnose ni sa kim drugim. Sušna sezona, ali nije baš ni da sam tražio nekoga. Obično me žene same saleću, a ako baš ne izgledaju prljavo, dopuštam im da me uhvate. Uostalom, imam i ja potrebe. Zato uzimam šta mi se nudi. Nisam želeo da o tome pričam sa Džejd, ali upravo smo proveli noć zajedno. Ima pravo da zna da sam čist. – Samo dva puta u zadnja dva meseca, oba puta sa istom ženom. I koristio sam kondom. Video sam da ju je ovo pogodilo, ali se brzo pribrala. – Zašto ga onda nisi koristio i noćas? Sigurno imaš bogate zalihe. U pravu je. Šta da joj odgovorim? Da sam je želeo toliko snažno da sam potpuno zaboravio na oprez? To mi se još nikad nije dogodilo. Čak ni u Iraku gde je svako tražio utehu i olakšanje gde god je mogao. Nikad nisam bio sa nekom ženom ako nisam imao kondom pri ruci, bez obzira na to koliko je lepa i poželjna, ili koliko sam napaljen. Nikad nisam imao seks bez kondoma. Baš nikad. Sve do prošle noći. – Pretpostavljam da sam... zaboravio.

87


Book as passion & BalkanDowlnoad

Klimnula je. – Tako dakle. Potpuno te razumem. – Ne, ne razumeš me. Misliš da sam zaboravio zato što sam te toliko mnogo želeo. Nije istina. – Jel? Spremna sam da priznam da se upravo to meni desilo. Znala sam da ne mogu da zatrudnim, i znala sam da nemam nikakvu polno prenosivu bolest, ali nisam znala ništa o tebi. Ali toliko sam te silno želela, da sam zaboravila na oprez. Stidim se, ali to je istina. Ponovo sam se uzbudio. Baš se raspalila, i telo joj je isijavalo vrelinu... Opet je želim. Kako je to moguće? Znam. Noćas sam toliko brzo svršio da nisam stigao da utolim svu svoju glad. Moram ponovo da je imam. Rekao bih da je sad pravi momenat. Ustajem i približavam se. – Šta to radiš? – Ono što oboje želimo. – Saginjem se i ljubim je. Okreće glavu, usne mi klize niz njen obraz. – Kako se samo usuđuješ! Upravo si rekao kako ti ništa ne značim. Da prošla noć nema značaja. Dotrčao si u moju sobu, zabrinut da ti nisam prenela neku užasnu, odvratnu, gadnu boleštinu. I sad hoćeš ponovo da spavaš sa mnom? – Tačno tako. – Šta drugo da odgovorim?! – Gubi se iz moje sobe. – Mislim da je ovo, zapravo, moja soba, pošto se nalazi u mojoj kući. – Da li je moguće da sam to izgovorio? Kakav sam ja bednik.

88


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Tako si rešio da igraš? – ustala je. – U redu. Ionako imam osećaj da vam se namećem. Odradiću ovo malo posla za Rajana, i pronaći posao u struci čim mi stignu rezultati ispita. Ako ne ovde, onda u Grand Džankšenu. Mislim da ću ujutru otići do grada i pokušati da pronađem stan. Šta sam to učinio? Noge su mi se odsekle od same pomisli da može da me napusti. – Slušaj, Mardžori ne želi da odeš. – Ali ti očigledno želiš. – Četvrtina ranča je moja, ali je druga četvrtina njena. Ako ona želi da ostaneš... – Šta? Ako ona želi, ti ćeš nekako da me podnosiš? Baš si divan! – I ja želim da ostaneš – šapućem. Na sreću nije me čula. Ušla je u kupatilo i dobacila: – moram da se spremim za posao. Znaš gde su vrata. Čujem zvuk tuša. Sad je gola, slapovi vode se slivaju niz njeno božanstveno telo. Tvrd sam kao kamen. Moram da je imam. Brzo sam zaključao vrata od sobe, skinuo majicu i pidžamu i ušao u kupatilo. Hvala mom ocu što je postavio providna staklena vrata na tuš kabinu. Jasno je vidim, mokra kosa boje mahagonija preliva joj se niz grudi i ramena. Predivna je. Moram da je uzmem. Otvaram vrata tuš kabine. Trgla se i izgubila ravnotežu. Čvrsto sam je uhvatio i pridržao. – Izlazi odavde! Šta to radiš? – Pridružujem ti se.

89


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Vrištaću. Ima da probudim celu kuću. – Felisija još nije stigla, a Mardžori spava ko klada, što verovatno i sama znaš. – Ipak, ja... Ućutkao sam je poljupcem. Predala mi se skoro istog trenutka. I ona ovo želi isto koliko i ja. Jedan na brzaka pod tušem, a onda dugačka seansa u njenom krevetu. Nakon toga, biću miran. Nastaviću sa svojim životom, a ona može da nastavi svojim putem. Protrljao sam svoju nabreklu muškost o njen mekani stomak, želeći da prodrem u nju. Ali ne još. Želim ga prvo u njenim sočnim ustima. Rukama je stežem za ramena. – Na kolena. Uzmi ga u usta. – Šališ se? Posle svega... Spustio sam joj prst na usne. – Molim te – šapućem. Pogled joj je omekšao i povinovala se, spušta se na kolena hvatajući me usnama. Zatvaram oči i naslanjam se, puštam da mi voda klizi niz lice dok me ona liže i sisa svojim rajskim usnama. Rukom mi blago pritiska koren dok joj se glava neumorno kreće napred-nazad. Eksplodiraću. Ali želim da se zarijem u nju – u njenu slasnu pulsirajuću pećinu. S druge strane, mogao bih odmah da se oslobodim pritiska, dok me obrađuje tim rajskim usnama. Znam da ću vrlo brzo biti spreman za još. Plašim se da nikad neću moći da je se zasitim. Teram te misli od sebe, i usredsređujem se na vrelinu njenih usana. Ovo mora da bude kraj. Ovo sada i dug, lenji, fantastični seks u njenom krevetu. Nakon toga biće zauvek gotovo.

90


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Bože, nenadmašna si – stenjem. – Tako je, dušo. Progutaj ga. Grabim je za potiljak, mrseći joj mokru kosu. Nežno joj pomeram glavu napred-nazad. Ne opire mi se. Poklanja mi bespogovornu pokornost i pušta me da uzmem sve što želim. – Ćelim te, odmah, dušo. Dođi. – Podižem je i snažno nabijam na svoj ud. – Ahhh... – Stenjem. – Tako si dobra. Pristaješ mi kao rukavica. Kao da si za mene stvorena. Zasipa mi vrat sitnim ugrizima. Podižem je i spuštam u sve bržem ritmu, nabijajući se u nju do kraja, sve brže i brže... – Tajsone – dahće mi u vrat – tvoja sam, Tajsone! – Jesi, dušo, skroz moja. – Tako je dobar osećaj imati te u sebi. Ovaj put traje duže. Ali ne mnogo. Uskoro osećam da se bliži vrhunac. Ponovo nemam kondom, ali baš me briga. Oboje smo čisti, a ne može ni da zatrudni... – Tooo... – uzvikujem dok je punim svojim semenom. Šapuće: – O, da, Tajsone, da... Kada se konačno spustim na zemlju, vidim da jeca na mom ramenu. Da li sam je doveo do vrhunca? Ili sam opet bio sebičan? Polako popušta stisak bedara oko mene i lagano je spuštam na pod. – Zašto plačeš? – pitam. – Zbog... zbog... Ne želim da navaljujem. – Izvini, Džejd. Trebalo je da se uzdržim malo duže. Odmahuje glavom. – To nema veze. – Nema veze da li si doživela orgazam?

91


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Pa, ima veze. – Gricka usne. – Ali... ne plačem zbog sebe, Tajsone. Plačem zbog tebe.

92


Book as passion & BalkanDowlnoad

11. Džejd

Gleda me tim užarenim očima. Kapljice vode se slivaju niz naša tela. Hoće li opet da poludi oko ovoga što se upravo dogodilo? O čemu razmišlja? Mogla bih da pitam, ali sumnjam da bi mi iskreno odgovorio. Ne znam šta da radim, pa uzimam šampon i počinjem da perem kosu. – Pusti mene. – Tajson zavlači snažne prste u moju kosu i počinje nežno da me masira. Drhtim. Jako je nežan za nekog ko tvrdi da nema šta da pruži. Ili možda ima šta da da, ali ne zna kako. Za sedam godina veze, Kolin mi nikada nije oprao kosu. Tuširali smo se zajedno nekoliko puta, ali samo zbog seksa. Sklopila sam oči i otplovila među oblake vođena njegovim magičnim dodirom. Nastavio je da me masira, čvrsto i polako... Sapunica mi se slivala niz lice i oči. Nisam mogla da ih otvorim, a nisam to ni želela.

93


Book as passion & BalkanDowlnoad

Naposletku me je okrenuo i usmerio mlaz vode ka meni ispirajući mi kosu. Malo kasnije nežno je peškirom obrisao vodu s mog lica. Toliko nežnosti. Nasmešila sam se i uzela šampon. – Sad je red na tebe. – Ne moraš... – Molim te, želim to. Dopusti mi. Toliko je visok da moram da se propnem na prste. Kao da mi čita misli, malo se saginje i dozvoljava mi da zarijem prste u njegovu gustu, tamnu kosu. Kada sam završila, brišem mu oči peškirom, kao on meni malopre. Zatim jedno drugom utrljavamo penu za kupanje po celom telu. – Gotovo? – pitam. Potvrđuje. Toliko je privlačan, sa tim gorućim očima - mogla bih celog života da ga gledam i nikad se ne umorim. Pokušavam da razbistrim misli. – Moram da se spremim za posao. – Ne još. – Zašto da ne? – Zato što još nisam završio s tobom. Ne ideš ti nikud dok ne budem gotov. – Moram da budem u vinariji u devet. – Sad je sedam. Treba ti pola sata vožnje do tamo, a već si se okupala... – Moram da osušim kosu i...

94


Book as passion & BalkanDowlnoad

Usne mu se obrušavaju ka mojima. Stenjem. Opet... Zar nije malopre rekao da smo završili? Rekao je... Dođavola, baš me briga! Uzeću sve što mi nudi. Znam da nikad nećemo biti u vezi. Mora da se izbori sa toliko mnogo demona, toliko mnogo duhova prošlosti. Za nas nema budućnosti. Zato ću da izvučem sve što mogu iz ovog trenutka. Nikad me niko nije ovako privlačio. U poređenju sa ovim cela moja veza sa Kolinom izgleda kao srednjoškolska romansa. Tajson je i dalje nag, povlači peškir s mog tela i pušta ga da sklizne na pod. Kosa mi je i dalje umotana, ali ne zadugo. Kosa mi se rasipa po ramenima. Poljubac postaje sve zahtevniji. Sisa mi jezik, usne, bradavice su mi se ukrutile, bolne i nabrekle. Ovlažila sam. Gorim od želje. Ne prestajući da me ljubi, gura me unazad ka spavaćoj sobi, sve dok nogama ne dodirnem krevet. Spušta me dole i leže preko mene, oslanjajući se na laktove. I dalje se grčevito ljubimo, kao dvoje očajnika, kao da sutra ne postoji. Prekida poljubac da bi pripio usne uz moj vrat, grickajući ga i sisajući. – Moja si – mrmlja. Da li je uopšte svestan šta govori? Nisam sigurna, ali ni ne marim. Klizi usnama preko mojih grudi do bradavice. Snažno je usisava. Ječim. Na momenat osećam bol koji se pretvara u talase sladostrašća koji preplavljuju moje međunožje. Skroz sam mokra. Luda od želje. Dok se naslađuje jednom bradavicom, drugu štipka palcem i kažiprstom. Zadovoljstvo mi se širi utrobom. Ovo mi je toliko potrebno. On mi je potreban.

95


Book as passion & BalkanDowlnoad

Otvaram oči. Ne, nije ti potreban. Samo se prepusti i uživaj. Neće biti druge prilike. Ponovo sklapam oči i prepuštam se osećanju slasti. Prekriva mi stomak poljupcima dok se ne spusti do mog međunožja. – Tako si seksi, dušo. Sviđa mi se kako si izbrijana, prokleto neodoljiva. – Palaca jezikom po mom klitorisu. Tresem se od užitka. Zariva dva prsta u mene. – Želim da te ispunim, dušo. Svuda. Da te obeležim. Žigošem. Dostižem vrhunac snažno se nabijajući na njegove prste. – Tako je, dušo, uživaj... – snažno me trlja dok se nabijam. Celo telo mi se grči, svaka ćelija ječi od zadovoljstva. Nirvana. Stvarnost više da postoji. – Bože, tako si seksi. Ponovo sam se vinula u visine, i ponovo, ponovo... I dalje je duboko u meni, i dalje se duboko zariva prstima, sve dublje i dublje... Orgazmi me protresaju kao struja, kidaju mi celo telo. – Tajsone... ne mogu... – O, da, i te kako možeš, dušo. Za mene možeš sve. – Ne odustaje, terajući me da se vinem u nove visine. – Molim te... Dosta... – Moja si, dušo. Nisam te zadovoljio pod tušem... Zato sve ovo radi? – Tajsone... Molim te... Uzmi me... Odmah. Konačno izvlači prste i oslobađa me, samo da bi ustupio mesto svojoj muškosti koja me ispunjava do kraja.

96


Book as passion & BalkanDowlnoad

– To... – stenje – tako, dušo, tako si dobra... – Ljubi mi usne, obraze, napada ušnu školjku. – Sviđa li ti se ovo, plavooka? Svi ovi vrhunci? Ne možeš da zamisliš koliko si poželjna. O... moj... bože... Mogu da mislim samo na njegovu savršenu uspaljenu muškost koja prodire duboko u mene iznova i iznova. Nikad se nisam osećala ovako ispunjenom. Seks sa Tajsonom je prečica za raj. Želim da traje zauvek... Ali neće. Prekini, Džejd. Samo uživaj dok traje. Pobunila sam se kad se izvukao iz mene. Legao je na leđa. – Popni se na mene. Hoću da te gledam. Poslušala sam, polako ga uvlačim u sebe. Želim da ostanem tako uživajući u osećaju ispunjenosti, ali me savladava želja da se pokrenem. Podižem se i spuštam, ponovo i ponovo. Kukovi mu kruže u ritmu sa mojima, snažno me navlači zarivajući se u mene. – Predivna si, Džejd. – Obuhvata mi dojke šakama, blago mi štipkajući bradavice. Uspravlja se, grudi nam se dodiruju, navlači me u sve bržem ritmu. Zatim me oslobađa i naređuje: – Klekni! Čim sam se okrenula, zario se u mene otpozadi. Preplavljuje me novi talas zadovoljstva. Divljački prodire u mene, ispunjavajući me, stapamo se u jedno. Drhtim dok mi draška anus. – Polako, dušo. Da li ti ga neko ikad tu stavio? – Ne... Nije... – dahćem. Nastavlja da prodire u mene. – Ja hoću. Samo ja.

97


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nastavlja da me uzima sve dok... da li je moguće?... doživljavam još jedan orgazam, ovaj osećam duboko u sebi, vaginalni mišići mi se grče u ludačkom ritmu, celo biće mi se raspada i ponovo sastavlja. Glasno uzvikujem i zarivam lice u jastuk, pokušavajući da prigušim krike. – Tako, dušo, tako... Pokaži mi koliko ti je lepo. I dalje prodire, ne staje... – Ahhhh... – osetila sam ga celog dok me ispunjava semenom. Sa svakim grčem, svakim naletom njegovog semena, postajem još više njegova. Samo njegova. Kada se konačno povukao, iscrpljena padam na jastuke. Bože. Potpuno sam isceđena, ali moram na posao. Šta će Tajson sad učiniti? Da li će se ponovo zatvoriti u svoju ljušturu? Ne znam, a suviše sam iscrpljena da bih brinula o tome. Kad bar ne bih morala na posao... Ostala bih ceo dan u krevetu i naslađivala se uspomenama na ovo neverovatno jutro. Tajson se pokreće, podižem pogled. Oblači pidžamu. Gleda me. – To bi trebalo da je dovoljno – kaže. – Šta bi trebalo da je dovoljno? Ne odgovara. Navlači majicu preko glave i izlazi.

98


Book as passion & BalkanDowlnoad

12. Tajson Odlazim u svoju sobu. I već je ponovo želim. Šta treba da učinim da se oslobodim ove potrebe? Ove sveprožimajuće žudnje za njom. Čak je i ne poznajem. Uzeo sam je grubo, kao što sam uzimao i druge pre nje. Nije mi se ponudila kao one, ali sam je svejedno uzeo. Nije se opirala, a ipak osećam nagoveštaj krivice. Ne želim da je samo iskoristim, hoću da to bude uzajamno. Hoću da me želi isto koliko i ja nju – što me čudi i zbunjuje. Žene uglavnom žele mene više nego ja njih. Dosad sam samo zadovoljavao fizičku potrebu. Ali sa Džejd… Prokletstvo! Upao sam u sopstvenu zamku. Mislio sam da ću se zadovoljiti ako je imam jednom. Da ću ponovo biti slobodan. Ali što je više uzimam, to je više želim. Sjeban sam. Načisto. Neće mi dozvoliti da je zauvek samo iskorišćavam. Pre ili kasnije će mi reći da se gubim, ili da želi više - a ja nemam šta da joj dam. Nisam ja materijal za vezu. Isuviše sam sjeban. Dovraga. Moram da odem do voćnjaka i proverim šta se dešava. Ali potrebno mi je da budem sam. Poslao sam kratku

99


Book as passion & BalkanDowlnoad

poruku predradniku da ću kasniti najmanje sat vremena. Zatim sam se zaključao u sobi, i sklopio oči. Rodžer se sklupčao kraj mojih nogu. Možda uspem da odspavam još sat vremena - ako budem imao sreće.

*** – Zdravo, šećeru! – Džuli me je zgrabila za ruku i uvukla u stan. – Dugo te nisam videla. Šta ima? Džuli je barska konobarica i vrca od seksepila. Sitna, ali zanosnog bujnog tela, na sebi je imala usku majicu i minijaturni šorts. Nisam ništa odgovorio. Nisam bio raspoložen za priču. Raspoložen sam za seks kojim ću isterati sećanje na Džejd Roberts iz glave. Nakon napornog dana u vinogradu, odvezao sam se do Grand Džankšena na ručak na brzaka i, kako sam planirao, na još brži snošaj. Džuli je bila seksi. Nasmešila se kad sam je zgrabio i privukao. Nagnuo sam se da je poljubim, gurajući jezik u njena mala vrela usta. Mnogo je niža od Džejd. Pući će mi vrat. Prestani da misliš na Džejd. Produbio sam poljubac, tražeći, želeći, čekajući... da osetim onaj zanosni ukus jagoda i šampanjca koji me je opijao. Umesto toga osetio sam mentol bombone. Nije loše. Može i to. Privukao sam je bliže i počeo da se trljam o nju. Ništa. Nije mi se digao. Nije čak ni počeo da mi se diže.

100


Book as passion & BalkanDowlnoad

Prekinuo sam poljubac. – Šta nije u redu, šećeru? Nisam odgovorio. Džuli me je stegla za ruku. – Hoćeš da idemo u spavaću sobu? Uzdahnuo sam i odmahnuo glavom. Nema svrhe. Druga žena ne može da mi pomogne. Dođavola, niko ne može. Niko, osim Džejd. Želeo sam da se izgubim u njoj. – Moram da idem – rekao sam. – Hajde, šećeru, opusti se. Daj da ti pomognem. Kamo sreće da je tako lako. – Ne večeras. Vidimo se! – Dobro, neki drugi put onda. Napustio sam njen stan bez osvrtanja.

*** – Zar ne možeš da je dohvatiš, dečko? – zakikotao se tetovirani. Dečak nije znao kako se koji zove, ali tip sa tetovažom nekakve uptice obavijene plamenovima, koja kao da izranja iz pepela, izgleda da je glavni. Čaša vode stoji samo desetak centimetara van njegovog domašaja. Ledeno hladna voda u njoj blista, a dečak umire od žeđi. Suve usne su mu ispucale a na jeziku oseća ukus krvi. – Gledaj kako pokušava da dohvati! – smeje se čovek dubokog glasa. Ovo je igra koju igraju s njim svakog dana, A dečak, ko zna da ne može da dohvati čašu, ipak pokušava, istežući ruku najviše što može,

101


Book as passion & BalkanDowlnoad

nadajući se da je ruka možda malčice porasla i da će ovaj put moći da je protegne još tih nekoliko centimetara dalje. Ne uspeva. Tri čoveka mu se smeju, izazivajući ga. – Jesi žedan dečko? Hoćeš vode dečko? – njihov smeh odzvanja mu u ušima. Kad bi mogao da dosegne samo malčice dalje... Zamišlja hladnu svezinu vode kako mu klizi niz grlo, utoljava mu žeđ, ublažava uvek prisutan osećaj gladi, leči ga. Ta čaša uvek stoji pred njim, uvek tek malo van domašaja. Uvek...

*** Još jedno sećanje – kako sam mogao da zaboravim? Ta prokleta čaša vode još uvek me muči. I opet, sedim u kuhinji zureći u čašu. Nikad ne pijem. Osim tog malecnog gutljaja kojim sam navlažio usne one noći kad me je Džejd isprovocirala. Osećao sam se krivim zbog tog gutljaja, kao da zaslužujem da budem kažnjen zbog njega. Ne znam zašto. Pijem mnogo vode. Nisam dehidriran, ali ta ponoćna čaša vode – ta koju sipam sebi svake noći, u koju dodam led svake noći, a onda zurim u nju - tu ne smem da popijem. Nisam video Džejd još od jutros, to jest još od prošlog jutra, pošto je prošla ponoć kad sam napustio njenu sobu. Pretpostavljam da je otišla na posao i posle se vratila kući. Ja se nisam vratio iz Grand Džankšena do jedanaest uveče. Džuline reči mi odzvanjanju u glavi. – Dobro, neki drugi put onda...

102


Book as passion & BalkanDowlnoad

Već u tom trenutku sam znao, kao i sad - neće biti drugog puta ni sa njom ni sa bilo kojom drugom. Ne mogu da budem sa drugom ženom, dok se ne oslobodim Džejd Roberts. Osećam vrtoglavicu. Bože, kako sam umoran! Stalno sam umoran. Kad bih mogao da se naspavam samo jednu noć... Vraćam pogled na čašu.. i ponovo čujem taj manijački smeh. Još uvek čujem svu trojicu kako mi se smeju i muče me tom čašom vode. Ustajem. – Dođavola! – kažem praznoj prostoriji. Zavitlao sam čašu koja se rasprsnula u milion komadića na kuhinjskom podu. Ponovo sedam lica zagnjurenog u šake i puštam tamu da me obavije kao plašt. Ophrvan sam tugom. Ali ne plačem.

*** – Hoćeš vode, dečko? Dečak klima glavom, ali to ne pomaze. Svaki put klima, uzalud. Možda će ovaj put biti drukčije, možda će se sažaliti nad njim. – Daću ti vodu ako zaplačeš, dečko – kaže tetovirani, dok mu oči svetlucaju ispod crne maske. – Hajde! Plači! Plači kao neka sisica, što i jesi. Ali dečak je isplakao sve suze. Verovatno je suviše dehidriran da bi mogao da plače. Ali voda... ta visoka čaše bistre hladne vode... igra mu pred očima. I ona mu se smeje, mameći ga i izazivajući. – Ne možeš me imati. Nikad me nećeš dobiti...

103


Book as passion & BalkanDowlnoad

Dečak zatvara oči, snažno ih stiska pokušavajući da iscedi suzu, iako zna da čak ni onda neće dobiti vode. Napinje sve mišiće, pokušava... – Hajde, dečače. Plači! Pusti suzu i daću ti vode. Ali suza nema.

*** Ustao sam rano sledećeg jutra i otišao u kuhinju da počistim nered koji sam ostavio. Nisam želeo da se neko poseče. Bilo je neodgovorno što sam ostavio svu onu srču na podu. Ne želim da se Džejd ili Mardž povrede. Začudo, kuhinjski pod je čist. Felisija još nije došla, znači da su Džejd ili Mardžori počistile. Mardž nije ranoranilac, ali je navikla na moje povremene ispade. Nadam se da je to bila ona. Inače će Džejd ponovo početi da mi postavlja milion pitanja na koja ne želim da odgovorim. Na koja ne mogu da odgovorim. Petnaest do šest je, hoću da odem rani do voćnjaka pošto sam juče ceo dan zanemarivao svoje dužnosti. U poslednje vreme sam dosta nemaran na poslu, mislim da će se Džona uskoro pojaviti i početi da mi drži neko od svojih predavanja o tome kako drugi moraju da rade moje deo posla. Nikako nisam raspoložen da ga slušam, naročito zato što znam da je u p pravu. Mardž se pojavila na vratima upravo kad sam krenuo da sipam kafu. – Počistila sam nered koji si napravio. Hvala bogu! Ne okrećem se. – Mogao si da ostaviš neku porukicu. Zamalo da se posečem.

104


Book as passion & BalkanDowlnoad

U pravu je. Nisam smeo to da uradim. Šta da se - ona ili Džejd – okliznula i pala na svu onu srču? Moglo je da bude prilično gadno. Okrenuo sam se. – U pravu si. Stvarno mi je... – jedva sam naterao sebe da izbacim tu užasnu reč iz usta... – žao mi je. – Samo mi je drago da sam ja naišla na sve to, a ne Džejd. Ona bi se prestravila. Uskoro će i ona ustati. Mislim da treba da bude u vinariji u devet. Usuo sam kafu u aparat. – Danas je subota. – Tačno. Ne znam da li radi i subotom. – Otkud to da si ti ustala tako rano, sestrice? Neobično za tebe, posebno vikendom. – Smem i ja da probam da vidim kako to izgleda. Mislila sam da odem s tobom do voćnjaka. Mislim da je vreme da i mene uposlite. Zakikotao sam se. – Ako ti tako kažeš. Možda će ti biti dosadno. Ima puno da se radi. – Ne smeta mi da mnogo radim. – Onda dobro. Hteo sam da je pitam o Džejd. Da li se poverila Mardžori o onome što se dogodilo među nama? Mislim da nije, Mardž bi se dosad već izlanula. – Mardž... – Molim? – Tvoja drugarica... Džejd... – Šta s njom? – Kakav je taj njen bivši momak? – Nisam hteo to da pitam, ali sam ovako mogao da saznam više o Džejih a da ne postavim direktno pitanje.

105


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Kolin? On je seronja. – Da, naravno. Ostavio je ispred oltara. Ali kakva im je bila veza? – Zabavljali su se tokom cele srednje škole. On je iz bogate porodice. Tata mu je finansijer iz Njujorka, ali cela porodica je bogata već generacijama. Mada ne kao mi. – Nasmešila se. – Posle mature, ona je ostala u Denveru i tamo upisala pravo, a on je otišao u Njujork da se pridruži ocu, tako da su imali vezu na daljinu. Ali nekako su taljigali. Datum venčanja su zakazali još pre tri godine, ali se očigledno nešto među njima u međuvremenu pokvarilo. – Misliš da ju je Kolin sjebao? – Možda malčice. Mislim... potpuno ju je ponizio. Ali čini mi se da je sve to dosta dobro podnela. Rekla bih da im je veza zamrla sama od sebe, ali nijedno nije to htelo sebi da prizna. Po mom mišljenju imala je sreće. Bolje ovako nego da se udala za njega. Ali je tog dana stvarno bila ponižena. Baš mi je bilo žao. Stajala sam pored nje kao glavna deveruša, čekajući da krenemo ka oltaru, i samo smo stajale i čekale... čekale... čekale... Kum je bio tu, roditelji i svatovi takođe, ali niko nije mogao da pronađe Kolina. Skrivali smo to od Džejd koliko god smo mogli, ali konačno smo morali da joj kažemo šta se događa. Ostala je pribrana. Izašla je pred zvanice i rekla da je venčanje otkazano i da Kolin nije došao. Srce mi se cepa zbog nje. Ako ikad vidim tog Kolina... – Kao što i sama kažeš, deluje da je sad dosta dobro. – Usuo sam kafu i dodao je Mardž. – Da, mislim da jeste. Malo je napeta, jer se brine zbog rezultata ispita. Valjda će stići uskoro. Naravno, ona je pravi

106


Book as passion & BalkanDowlnoad

genije, sigurna sam da je položila. Sigurna sam da će joj pasti velik kamen sa srca, kad konačno bude znala zasigurno. – Da... – želim još toliko toga da saznam o Džejd, ali ne znak kako da pitam. – Misliš da je srećna ovde? – Pa s nama je tek dve nedelje, Tajse, ali vidim da voli svoj posao u vinariji. A kad joj stignu rezultati ispita biće još srećnija, i moći će da pronađe posao u struci ovde ili u Grand Džankšenu. Klimnuo sam. – Pričala mi je o svojoj majci. Kako je bila supermodel. – Bruk Bejli? Da. Kakva kučka. To je i moje mišljenje. Ljudi koji nisu spremni da sami odgajaju svoju decu, ne treba ni da ih rađaju. Baš zato ja nikad neću imati decu. Bio bih užasan otac. – Sve u svemu, izgleda da je prilično uravnotežena. Mardžori se nasmešila. – Džejd je super. Najbolji prijatelj koga čovek može da ima. Bila je uz mene u nekim teškim situacijama, kao što najbolja drugarica i treba da bude. Srknuo sam kafu. – Idem da se tuširam. Visimo se za pola sata, pa ću te povesti do vinograda. Mardž se nasmešila. Toliko liči na majku - koje se čak i ne seća. Iako ima tamnosmeđu kosu i crne oči kao i svi Stilovi, lice joj je drukčijeg oblika i ima te nežne crte lice i mala usta kao što je i mama imala. Ponekad mi nedostaje. Iako među nama nikad nije bilo isto nakon... Prosto nije bilo isto.

107


Book as passion & BalkanDowlnoad

13. Džejd

Spavala sam do kasno. Subota je i ne moram na posao. Hoću da budem sigurna da je Tajson već otišao. U deset sati sam konačno ustala. Kucam na vrata Mardžorine sobe, ali ona nije tu. Možda je u kuhinji ili gleda televiziju u dnevnoj sobi. Nema je. Pregledala sam celu kuću i trem, i definitivno nije tu. Ionako mi je potrebno da malo budem sama i razmislim. Kafa u aparatu je hladna. Pristavila sam novu turu, turu poštene jake kafe, i otišla da se istuširam dok kafa ne bude gotova. Zadržalo me je zvono na vratima. Ko bi to mogao da bude u ovo doba u subotu? Hmm... deset ujutru i nije baš rano. Može da bude bilo ko. Verovatno neko traži Tajsona ili Mardž. Još uvek u majici na bretele i boksericama odlazim do vrata i virim kroz špijunku. Prevrnula sam očima. Pred vratima je moj bivši verenik, Kolin Mors. Nisam ga videla još od generalne probe, dan pre nego što je trebalo da se venčamo. Posle propalog venčanja, nikad se nije

108


Book as passion & BalkanDowlnoad

pojavio da se izvini ili objasni. Nemam pojma gde je bio, a sad mi je stvarno bilo svejedno. Radoznalost me je nagnala da otvorim vrata. Izgledao je isto kao i uvek - zgodan na neki uglancan i uštogljen način - kako je moguće da to nikad dosad nisam primetila? - plave kose, zelenih očiju, u dosadnjikavim smeđim pantalonama i beloj košulji. Zapiljio mi se u grudi. Prekrstila sam ruke. – Šta ćeš ti ovde, Koline? – Mogu li da uđem? – Ne. – Ma hajde, Džejd... – U redu – sklonila sam se u stranu. Ušao je u predsoblje. – Uhvatio sam noćni let do Grand Džankšena. Stigao sam rano jutros. Jedva sam pronašao ovo mesto. – Imanje Stilovih je prilično veliko. – Reklo bi se da jeste. – Dakle, šta ćeš ti ovde? – Hteo sam da ti kažem da mi je žao. – Znaš, Koline, da si imao petlje da mi to kažeš pre i venčanja, ili makar na generalnoj probi, mogli smo da i prištedimo malo novca i otkažemo ceo događaj. – Nisam razmišljao o novcu. Neverovatan je. Kolin je odrastao sa srebrnom kašičicom zabodenom u dupe, i bio je operisan od stvarnosti. – Nisi? Znaš da moj tata živi skromno. Kao i ja. Potrošio je dvadeset hiljada

109


Book as passion & BalkanDowlnoad

životne ušteđevine da bi mi priuštio venčanje iz snova, a nije uspeo da dobije ni centa nazad. – Vratiću tvom ocu novac, Džejd. – Sjajno. Sigurna sam da će se obradovati. – Cupkala sam bosim stopalom po pločicama. – Jesi došao čak ovamo samo da bi mi to rekao? Pocrveneo je. – Ne. Došao sam da ti kažem... da mislim da sam napravio najveću grešku u svom životu. Mora da se šali. – Je li? Koju to? – Što sam te pustio da odeš. Počela sam da se smejem u neverici. – Kako sereš! – Ozbiljan sam, Džejd. Još uvek te volim. Nikad nisam prestao. – Pa zašto onda nisi hteo da se oženiš mnome? – Uplašio sam se. – Uplašio. U redu. Misliš da ja nisam bila uplašena? Vezati se za ceo život je prilično zastrašujuće, Koline. Ali nakon sedam godina veze... – Da, znam. Ti si mi bila prva ozbiljna devojka. Bio sam počeo da se pitam da li... – Šta da li? Da li možda možeš da nađeš neku bolju? Grickao je usnu. Kakvo je to đubre od čoveka! – Pa evo da ti onda jasno kažem. Mi smo završili zauvek. Ti si sve zajebo. – Daj, Džejd... Dosad je trebalo da se vratimo sa medenog meseca i da počnemo da se kućimo. Da zajedno radimo u tatinoj podružnici u Denveru.

110


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Jeste, trebalo je. Ali znaš šta? Sad sam ovde sa Mardž i njenom braćom, i divno mi je. Stvarno mi je drago što sam ovde. Svaki čas očekujem da mi stignu rezultati ispita, a u međuvremenu radim za Mardžorinog brata u vinariji. Naučila sam mnogo toga i počela da uživam u poslu. Sve u svemu, drago mi je što se nismo venčali. Napravili bismo veliku grešku. Zapravo sam ti zahvalna. Usne su mu zadrhtale. – Molim te, nemoj to da govoriš. – Zašto? Ti si me ponizio pred našom rodbinom i prijateljima, Koline. U tom trenutku, mislila sam da ti nikad neću oprostiti. Ali sad mogu, pošto mislim da nije moglo bolje da ispadne. – Džejd... – Ne želim više da slušam. Sad, izvini, ali imam puno posla. – Spustila sam mu ruku na mišicu i povela ga ka vratima. Zgrabio me, grubo privukao i počeo da me ljubi. Na trenutak sam se paralisala, što je iskoristio da mi ugura jezik u usta. Sve u vezi s tim poljupcem je bilo pogrešno. Probala sam da ga odgurnem, ali bio je jači. – Šta se to ovde događa? – začuo se glas niotkuda. Približavali su se teški koraci. Snažne ruke iščupale su me iz Kolinovog stiska. Tajson ga je streljao pogledom. – Ko si ti, dođavola? Kolin je posrnuo unazad. – Sve je u redu. Ja sam njen verenik. – Njen šta? – procedio je Tajson kroz zube. – Smiri se, Tajsone – rekla sam, brišući usta od Kolinovog poljupca. – On upravo odlazi. – Da je više nikad nisi pipnuo!

111


Book as passion & BalkanDowlnoad

Kolin se ispravio. Niži je od Tajsona, ali nabijen, sportski građen. – Ili šta? U deliću sekunde Tajsonova pesnica je poletela ka njegovom licu. Nespreman, Kolin se sručio na zid, Tajson ga je zgrabio za vrat i ponovo udario, ovaj put posred nosa. Krv je šiknula, Kolin se prosuo po podu, a Tajson je krenuo da ga šutira u stomak. Kolin je stenjao, držeći se za nos. – Tajsone! – povikala sam – Prekini! Molim te! Nastavio je da šutira Kolina, koji je još uvek ležao presamićen. Zgrabila sam Tajsona oko struka, srce je pretilo da mi iskoči iz grudi. – Molim te, prekini! Ozbiljno ćeš ga povrediti. Ne reaguje. – Molim te! Učini to zbog mene! Tajson se ukočio usred pokreta. Lice mu se opustilo, i povukao sa unazad. Kleknula sam pored Kolina. – Jesi li dobro? Klimnuo je glavom. – Mislim da ću biti u redu – zakrkljao je. – Dešavalo mi se i gore na fudbalskom terenu. – Mogu ja još. Podigla sam pogled. Tajsonove oči su ponovo blistale od gneva. – Ne, ne možeš, Tajsone. I ne stoj tu tako, nego idi i donesi led da mu stavimo na nos. Na trenutak je oklevao, a onda otišao u kuhinju. Vratio se sa kesicom leda. Privila sam je uz Kolinov nos. – Da li treba da zovemo hitnu pomoć? – upitao je Tajson.

112


Book as passion & BalkanDowlnoad

Kolin se zakašljao. – Naravno da mi ne treba prokleta hitna pomoć, životinjo! Ne možeš mi ništa! – Ne mogu?! – Tajson je opet nasrnuo. – Vas dvojica da ste odmah prestali! – isprečila sam se pred Tajsonom, sa rukama na kukovima. – Duguješ Kolinu izvinjenje. – Nema šanse. – Ne želim njegovo izvinjenje – oglasio se Kolin, ustajući i brišući nos. – Odseo sam u hotelu Koronado u Grand Džankšenu. Hoću da večeras izađemo na večeru. – Samo preko mene mrtvog – zareža Tajson. – Tajsone, mogu sama da odlučujem sa kim ću večerati. – Pomogla sam Kolinu da se spusti na stolicu u dnevnoj sobi. – Jesi siguran da ti ne treba doktor? Odmahnuo je glavom. – Samo me pusti nekoliko minuta da se povratim i biću dobro. Dobijao sam i gore batine. Tajson je zaređao iz predsoblja. Odvratila sam pogled od njega. Sve ovo me je zgrozilo... i naljutilo. Nisam želela da ga vidim. Posle petnaestak minuta, otpratila sam Kolina do kola. – Pošalji mi poruku kad stigneš u Grand Džankšen, da znam da je sve u redu. Klimnuo je. – Nadam se da ćeš doći na večeru. – Ne, Koline. Nema nikakve šanse. Žao mi je. Odvezao se. Vratila sam se u kuću. Pronašla sam Tajsona u kuhinji, kako ponovo zuri u onu prokletu čašu vode. Podigao je pogled kad sam ušla. – Kako si smeo tako da se ponašaš? – upitala sam.

113


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Ljubio te je. – Šta se to tebe tiče sa kim se ja ljubim. – Pa... Ostavio te je pred oltarom, ne bi smeo... Stisla sam ruke u pesnice. – Zaboga, Tajsone, gajiš li ti neka osećanja prema meni ili ne? Kako si se ti osećao kad si me video da se ljubim s njim? – Ne znam... – Ne znaš?! Pretukao si ga skoro nasmrt. Ne mogu da verujem da si toliko nasilan. – Ne znam zašto sam tako postupio... – Jesi bio ljubomoran? – Naravno da nisam. – Ionako nema veze – osetila sam kako bes ključa u meni – pošto, šta god značilo ono što se događalo među nama, sada je gotovo. Stvarno gotovo. Ne želim ništa da imam s tobom. Reći ću Mardž da se iseljavam. – Mardž je u voćnjaku. A ona želi da ostaneš. – Neko mora da ode, ili ja ili ti, a ne verujem da bi ti otišao. – Ali šta je sa... – Sa čim? Nekoliko puta smo se poljubili i nekoliko puta kresnuli. Bilo je to fantastično iskustvo. Ali ti si toliko sjeban, da ja ne znam kako da doprem do tebe. Upravo sam videla kako si umalo ubio čoveka od batina. Iskreno, Tajsone, plašim te se. Vratila sam se u svoju sobu. Jedino što mogu da uradim je da odem. Nemam izbora. U Tajsonu buja nešto otrovno, što nikad neću moći da razumem, a dokle god je opasan tim svojim zidovima, ne smem da ostanem u njegovoj blizini.

114


Book as passion & BalkanDowlnoad

Odbijam da poklonim srce nekome ko nije u stanju da uzvrati istom merom.

115


Book as passion & BalkanDowlnoad

14. Tajson

Svakim atomom svoga bića sam želeo da pođem za njom. Želeo sam da je zgrabim i ljubim sve dok ne zaboravi na bes. Bože... kad sam video da je onaj muškarac spustio ruke na nju, nešto je u meni puklo. Zaslepio me je čist usijani bes. Morao sam da ga odvojim od nje, ona je moja. Osim što nikada neće biti moja. Nemam šta da joj pružim. Ništa osim ponoćnih poljubaca i povremenog kresanja, kako je sama rekla. Da me nije zaustavila, još uvek bih koristio onog tipa kao boksersku vreću. Potpuno sam poludeo, nisam mogao da se kontrolišem. Preplavio me je animalni nagon da ga ubijem od batina, sasvim sam izgubio razum. Mogao sam ozbiljno da ga povredim. Zaslužio je, jer je ponizio Džejd, ali trebalo je da se suzdržim. Ali nisam. Nikad se ne suzdržavam. Jeza mi se popela uz vrat. Ovo ne sme da se nastavi. Neću da se predam. Hoću da živim.

116


Book as passion & BalkanDowlnoad

Skočio sam na noge, zgrabio ključeve kamioneta i dovezao se do Džonine kancelarije. Uleteo sam unutra kao furija. – Tajsone – Džona me je zabezeknuto pogledao – otkud ti? – Spreman sam. Spreman sam da potražim pomoć.

*** Džona mi je dao posetnicu psihologa u Grand Džankšenu. Doktor Melani Karmajkl. Nije znao da mi kaže mnogo o njoj, osim da je među najboljima u struci i da je imala mnogo uspeha u lečenju pacijenata sa sličnim simptomima. Čak se ponudio da i oni ide sa mnom, i da pozove i Rajana da nam se pridruži. Odbio sam, ovo moram da uradim sam. Odmah sam okrenuo broj, i doktorka Karmajkl je pristala da me primi, iako je subota. Odvezao sam se do njene ordinacije. Rekla je da će reći čuvaru da me pusti u zgradu, pošto je vikendom zaključano. Stajao sam pred vratima dlanova mokrih od znoja. Da li je ovo greška? Čuvar je sedeo za svojim stolom u predvorju, video me i prišao vratima. – Da li ste vi gospodin Stil? Potvrdio sam. Otvorio je vrata. – Doktorka Karmajkl je na petom spratu. Soba 524. Povešću vas. Pratim ga do lifta. Ukucava šifru. – Srećno! – kaže. Srećno? Zažario sam se. Naravno, on zna šta je specijalnost doktorke Karmajkl. Trebalo je to da pretpostavim. Ali sam svejedno želeo u zemlju da propadnem.

117


Book as passion & BalkanDowlnoad

U liftu sam počeo da smišljam izgovore da odustanem od seanse. Mogao bih da se vratim kući i kažem Džoni da sam bio. Mogao bi da mu napričam neke pseudopsihološke budalaštine. Ne bi me provalio. Ipak, ova žena je bila dovoljno ljubazna da otvori ordinaciju u subotu samo zbog mene. Bio bih svinja da je sad ispalim. Ako stvarno mislim da se menjam, onda je ovo prvi korak. Osećao sam se kao da imam olovo u nogama. Odvukao sam se do sobe broj 524. Ušao sam u praznu čekaonicu. Naravno, subota je, recepcionerka ne radi. Počeo sam da prelistavam časopise, kad je u prostoriju ušla visoka žena zapanjujuće plave kose i zelenih očiju. – Vi mora da ste gospodin Stil – rekla je. Pročistio sam grlo, crveneći od stida. – Da, ja sam Tajson Stil. Nasmešila se i ispružila ruku. – Doktor Melani Karmajkl. Drago mi je da smo se upoznali. Uđite. U uglu se nalazio radni sto, a obavezni kauč prekoputa. Nema šanse da ću da legnem. Nekoliko jarkozelenih fotelja stajao je pored stočića. Sela je u jednu, i rukom me pozvala da se smestim u drugu. Seo sam nevoljno. – Kako mogu da vam pomognem, gospodine Stil? – Prekrstila je noge i nasmešila se. Duboko sam uzdahnuo. Odakle da počnem? Bio bi mi potreban ceo život da joj ispričam sve svoje probleme, a terapija traje samo sat vremena. Rešio sam da počnem od događaja koji me je naterao da joj se obratim. – Danas sam na mrtvo ime prebio čoveka.

118


Book as passion & BalkanDowlnoad

Klimnula je glavom. – Tako dakle. Šta mislite, što ste to uradili? Zar ne treba ona meni da kaže zašto sam to učinio. – Ljubio je drugaricu moje sestre. – U redu. To vas je, dakle, uznemirilo? Potvrdio sam. – Zašto vas je to tako uzrujalo? Da li je ona vaša devojka? Odmahnuo sam glavom. – Ne. Ja ne ulazim u veze. – Zgodan muškarac poput vas? Zašto? – Takav sam. – Kakav takav? Hoćete da kažete da ste gej? Odmahujem. – Ne, nisam gej. – Ježio sam se od same pomisli na tu mogućnost. Muškarci me nikad nisu privlačili, a opet... ono što se dogodilo... Ne mogu da pričam o tome. Ne još. – Zašto onda nemate devojku? – Jednostavno... nemam. – U redu. U kakvim ste onda odnosima sa ženama? – Jedina žena u mom životu je moja sestra, koja živi sa mnom. Osim toga, sve veze koje imam sa ženama su isključivo fizičke prirode. – Dakle, vi ste „poljubi i ostavi” tip muškarca? – Pretpostavljam. Makar ih ne povređujem. – Dakle, želite da kažete da vi iskorišćavate žene. – Zaboga, ne! One mi same nešto ponude, i ja to uzmem. Šta tome fali? I one i ja dobijemo šta želimo. – Ja vas ne osuđujem, gospodine Stil.

119


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Smešno zvuči kad kažete „gospodine Stil”. Zovite me Tajson. – U redu, ako tako želite, Tajsone. Kao što sam rekla, ja te ne osuđujem. Samo želim da pomognem. Da se vratimo onda na razlog zbog kojeg ste danas pretukli čoveka. To vas je navelo da mi se obratite za pomoć, zar ne? Potvrdio sam. – Da li ste ranije išli kod terapeuta? Odmahnuo sam glavom. Džona i Rajan me nagovaraju na to već više od deset godina. Umesto toga, otišao sam u Irak, nadajući se da će me zbrisati metak. Ali nisam ja te sreće. – Da li ste i ranije ispoljavali znake nasilja, Tajsone? Ponovo sam odmahnuo. – Ne. Bio sam u marincima, nekoliko godina stacioniran u Iraku. Video sam mnogo sranja, i učinio mnogo toga o čemu ne želim da mislim, ali sve je to bilo deo službe. – Da li ste nekoga ubili? Ni o tome nisam želeo da razmišljam. Doktorka me je preduhitrila. – Dobro, ostavimo to po strani zasad. Hvala bogu. – Da se vratimo na današnje događaje. Ko je ta devojka koju je taj čovek ljubio? Ta drugarica vaše sestre. Pričajte mi o njoj. Šta da joj kažem? Kako da joj opišem bol koji osećam? Mogao bih satima da pričam o Džej. Mogao bih pola sata da razglabam samo o tim plavim čeličnim očima. O tome kako su me zarobile, razorile, vezale za nju. Osećao sam kako me preplavljuju osećanja. A ja nisam sposoban da osećam.

120


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Ona je najbolja drugarica moje sestre, i uselila se da živi sa nama na ranču nakon što ju je verenik ostavio pred oltarom. – O, bože... – kaže doktorka. – To je užasno. – Mislim da je sve to dosta dobro podnela. Taj čovek koji ju je danas ljubio je njen bivši verenik. Pojavio se ua našim vratima jutros. – Hoće li se pomiriti? – Mislim da neće. Mislim... nakon što ju je tako ponizio... – Verovatno i dalje gaje osećanja jedno prema drugom. Stegao sam rukonaslone tako da su mi zglobovi pobeleli. – Dakle, gajite neka osećanja prema toj Džejd. – Zašto to kažete? – Pa, prvo, pretukli si njenog bivšeg. Drugo, sad stežete tu fotelju kao da želite da je polomite. Duboko sam udahnuo i kontrolisano popustio stisak. Nije loša. – Recite mi kako ste se osećali dok ste ga tukli. – Kao da to nisam ja. Kao da su se ruke i noge pomerale mimo moje volje. Bes me je toliko obuzeo da sam prestao da postojim. Nestao sam. Samo je bes ostao. – Zašto ste prestali da ga udarate? – Džejd je to tražila. – Dakle, Džejd je prodrla kroz tu izmaglicu vašeg besa? Jeste. Kroz maglu... Doktorka Karmajkl je upotrebila prave reči. Stvarno sam bio kao obavijen gustom lepljivom maglom. – Da li je taj čovek dobro? – Jeste. Prilično sam ga izubijao; slomio sam mu nos. Ostaće mu nekoliko modrica, ali će preživeti.

121


Book as passion & BalkanDowlnoad

Doktorka Karmajkl je klimnula. Tek sam sad primetio beležnicu u njenom krilu. Ali bez olovke. – Zašto ne hvatate beleške? – upitao sam. Nasmešila se. – Volim da se fokusiram na pacijenta. Onda kasnije to zapišem. – Šta ako nešto zaboravite? – Nasmejala se. – Ovako radim već deset godina. Verujte mi, neću ništa zaboraviti. Klimnuo sam. – Dobro, kakav je sad vaš odnos sa Džejd? – Jako je ljuta. – Dovoljno da napusti ranč. Osetio sam napad panike na samu pomisao na to. – Mogu da je razumem. – Nakon svega što joj je taj tip priredio, ne znam zašto ne želi da mu polomim sve kosti. – Verovatno to delimično priželjkuje. Ali se trudi da bude razumna, Tajsone. Razumna. Reč je ostala da visi u vazduhu, proganjajući me. Drukčije rečeno, ja nisam razuman. Morao sam da priznam da u tome ima istine. – Šta je zadnje rekla pre nego što ste se rastali? Ponovo panika. – Ne želi više ništa da ima sa mnom. Kaže da će se iseliti. – I kako se vi osećate povodom toga? Kako da joj odgovorim? Jedva poznajem Džejd Roberts, ali sam u ovih nekoliko nedelja sa njom bio intimniji nego sa bilo kim drugim u životu. Želim da je stalno pored mene, stalno mi je potrebna...

122


Book as passion & BalkanDowlnoad

Žudim. – Tajsone – nagnula se ka meni sjajnih očiju – ovo može uspeti samo ako ste potpuno otvoreni prema meni. Klimnuo sam. U pravu je. Racionalni deo mene zna da govori istinu, Pročistio sam grlo i spustio pogled. – Mislite li da bi vam bilo lakše da se otvorite muškarcu? Znam nekoliko kolega iz struke koji su odlični. – Iskreno, nemam pojma. Nisam siguran da mogu da se poverim bilo kom terapeutu. Ali moj brat Džoiu je rekao da ste vi veoma stručni. – To je lepo od njega. Tajsone, znam da se niste dovezli u subotu čak u Grand Džankšen da biste ćutali. Očigledno je da su osećanja koja gajite prema Džejd izazvala današnji haos. Da li ste zaljubljeni u nju? Celo telo mi se ukrutilo, skočio sam na noge i ushodao se po kancelariji. – Nemoguće je da sam zaljubljen u nju. Poznajem je tek nekoliko nedelja. – Kako se osećate na pomisao da će se iseliti? Hoće li vam nedostajati? Nedostajati? Ta reč nije ni bleda senka onoga kako ću se osećati. Bez Džejd život je bez smisla, biće kao Zemlji bez sunca, kao livadi bez kiše, kao... – Nedostajaće mi. Doktorka Karmajkl je klimnula. – Šta mislite, zašto vam je toliko teško da to izgovorite? – Ne znam. To je vaš posao. Da shvatite šta mi je. – Tajsone, ispravite me ako grešim, ali rekla bih da vaši problemi sežu mnogo dublje od ovoga što kažete. Postoji razlog

123


Book as passion & BalkanDowlnoad

zbog kojeg vam je toliko teško da se suočite sa svojim osećanjima. Recite mi, da li ste bili bliski sa majkom? Bože, sad ćemo o mojoj majci. Vreme za frojdovsku analizu. – Majka mi je umrla kad sam imao dvanaest godina. – Jako mi je žao. Da li ste bili bliski sa njom dok nije umrla? – Jesam dok sam bio mali. Ali onda se ona promenila. – Na koji način? – Postala je jako depresivna. Rodila je moju sestru prerano, kad je meni bilo deset godina, i zamalo nije umrla pri porođaju. Možda je to bila postporođajna depresija. Ne znam. – To je sasvim moguće. Hoćete da kažete da se ubila? Potvrdio sam. Možda je patila od postporođajne depresije, ali nije zato oduzela sebi život. – Šta je sa vašim ocem? Da li ste bili bliski sa njim? Iznenadio sam se što ne insistira dalje na samoubistvu moje majke. Zar to nije omiljena tema svakog psihijatra? – Ne naročito. On je bio blizak sa mojim starijim bratom, Džonom. Sad kad o tome razmišljam, bio je blizak i sa mojim mlađim bratom, i naravno, sa Mardžori. Ona je bila njegova miljenica. – Tako dakle. Dobro, recite mi nešto o prilikama u porodici. Imate starijeg i mlađeg brata... – Tako je. Džona ima trideset osam godina. Meni je trideset pet, a Rajanu trideset dve. Mardžori se rodila dosta posle nas. Njoj je dvadeset pet. – Dakle, ona se majke i ne seća? – Tačno. – Da se vratimo na vašeg oca. Koliko on sad ima godina?

124


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Umro je pre sedam godina, neposredno nakon što je Mardžori krenula na koledž. Od srčanog udara. – Jako mije žao. Ugrizao sam se za obraz. – Pa, kao što sam već rekao, nismo bili naročito bliski. – Hajde da malo popričamo o vašem detinjstvu. Da li ste se lepo slagali sa braćom dok ste bili deca? – Jesmo. Dok smo bili mali. – Kako to mislite - dok smo bili mali? – Negde do moje desete godine. – Šta se tada dogodilo? Ustao sam a srce je pretilo da mi iskoči iz grudi. Zidovi, tamni armirani zidovi, oko mene. Približavaju se... Duboko sam udahnuo. – Sad moram da idem. – Imamo još vremena. Rado ću ostati još malo i pomoći vam koliko mogu. – Ne brinite. Postaraću se da vam bude plaćeno. I to duplo, pošto ste morali da radite u toku vikenda. – Tajsone, to nije neophodno... Naglo sam izašao iz kancelarije, dok mi je srce tuklo ko ludo a graške znoja orosile čelo. Pre nego što sam stigao do lifta, okliznuo sam se i pao. Doktorka Karmajkl je izjurila iz kancelarije. – Šta se dogodilo? Je li vam dobro? Ružičasta izmaglica... a onda ponovo zidovi... koji se primiču. Pokušavam da udahnem... Vazduha... Treba mi vazduha...

125


Book as passion & BalkanDowlnoad

A onda plamenovi... Skerletni i zlatni... Feniks se uzdiĹže... A onda tama.

126


Book as passion & BalkanDowlnoad

15. Džejd

– Džejd, nemoj da ideš. – Mardžori je iz kofera vadila odeću koju sam ja trpala unutra. – Tek si došla, a zbog tvog posla u vinariji i mog na ranču, jedva se i viđamo. Gutala sam suze. Srce mi je krvarilo, i to ne samo zbog toga što ću ostaviti Mardž. – Žao mi je. Naći ću stan u gradu. I dalje ćemo se viđati. – Ali neće biti isto. – Mardž je dograbila moje crne kožne pantalone i zafrljačila ih u ormar. – Slušaj – ponovo sam uzela pantalone iz ormara – meni ovde nije mesto. Ne mogu... – Šta ne možeš? – Ne mogu više da budem u blizini tvog brata. Jutros je zamalo nasmrt isprebijao Kolina. – To ne liči na Tajsona – rekla je. – On nikad nije agresivan. – Bivši marinac koji nije agresivan? Nisam baš ubeđena da to postoji. Mardž je tresnula nekoliko pari mojih farmerki o pod. – Ali nije ga ozbiljno povredio.

127


Book as passion & BalkanDowlnoad

Podigla sam farmerke s poda. – Nije ga povredio? Dobro, neće imati trajne posledice, ali ga je prilično izubijao i po svoj prilici slomio mu nos, i pravo je čudo da mu nije slomio nijedno rebro. Da nije trenirao ragbi, i da ne zna kako da se zaštiti... – Nisam mogla da dovršim. Mardžori se najzad predala i sela na moj krevet posmatrajući me sumnjičavo. – Šta misliš, zašto je Tajsonu toliko zasmetalo što te je Kolin poljubio? Mardž uvek spava ko zaklana. Znam to jer smo četiri godine bile cimerke u koledžu. Kao što reče Tajson, mogla bi da prespava atomski rat. Zato nije ni čudo da nema pojma ni o čemu što se događalo između Tajsona i mene. Kako sad da joj to saopštim? Usput da spomenem ovih dana sam se malo noću kresala sa tvojim bratom. Ne mislim da bi se baš obradovala da to čuje. – Tajson je u poslednje vreme u autu – nastavila je. U autu???To je bilo debelo ublažavanje stvarnog stanja. – Jutros sam se rano probudila i u kuhinji našla slomljeno staklu. Ceo pod je bio prekriven srčom i vodom. Počistila sam. Hvala bogu, pa sam na nogama imala papuče. Slomljena čaša vode... – Jesi li saznala šta se dogodilo? Ni ne mora da mi odgovori. Tajson je sedeo za stolom i zurio u čašu vode, po dobrom starom običaju, a onda je, iz meni nepoznatog razloga, rešio da je razbije. Ili mu je možda slučajno ispala iz ruke. Ali ako je tako, zašto nije počistio za sobom? – Prilično sam sigurna da je Tajson namerno razbio čašu. – Mardž se ugrizla za usnu. – To ne bi bilo prvi put. O čemu to ona govori? – Dakle, ti znaš da on svake noći sedi u kuhinji i zuri u čašu vode?

128


Book as passion & BalkanDowlnoad

Potvrdila je. – Retko noću ustajem. Kao što znaš, spavam ko klada. Ali ponekad se desi da noću tumaram po kući. Tajson je skoro uvek u kuhinji, sedi sa čašom vode na stolu. Ponekad mu se pridružim, pa malo porazgovaramo. Ovo je drugi put da ujutru zateknem razbijenu čašu u kuhinji. Možda se dešava i češće, pa Tajson ili Felisija počiste. – Da li je to počeo da radi kad se vratio iz Iraka? – Jeste, koliko mi je poznato. Svakako je tad počeo da lomi čaše. Ali oduvek noću ustaje, otkad znam za sebe. Stvarno malo spava. Celog života pati od nesanice. – Da li je posetio lekara? – Nemam pojma. Prvo sam bila dete, onda sam otišla na koledž i na sva ona putovanja. Ali sad kad sam odrasla, primećujem mnogo više. Sela sam pored nje. Vreme je da budem brutalno iskrena. – Mardž, mislim da je Tajsonu potrebna pomoć. Složila se. – Sećaš se kad si me pitala da on slučajno ne pati od posttraumatskog poremećaja? Ja mislim da pati. – Da, to ima logike. Da li si ikad porazgovarala sa njim o tome? Odmahnula je glavom. – Nisam, ali Džona i Rajan jesu. Tajson odbija da potraži pomoć. Tajson... Toliko toga mi je već otkrio, i iako sam morala da odem, deo mene je želeo da ostanem i pomognem mu, budem uz njega, uverim ga da će sve biti kako treba. Ali ja nisam profesionalac. – Slušaj, Džejd, ne moraš da ideš zbog Tajsona. On je bezopasan.

129


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Bezopasan? Neko je mogao da se oklizne i poseče na tu srču koju je ostavio za sobom. A nisi ga videla ni kad je napao Kolina. – Džejd, u Tajsonovu odbranu mogu samo da kažem da je Kolin kreten. Morala sam da se zakikoćem. Za to je bila u pravu. – Ipak, bojim se da stvarno ne mogu... Pesnica je zabubnjala po vratima. – Mardž, jesi li tu? – Tu je – odgovorila sam. – Uđi. Vrata su se naglo otvorila, i Džona je uleteo u sobu. – Mardž, hvala bogu da sam te našao. Moramo da idemo, Tajson je u bolnici.

*** Sedele smo u čekaonici dok je Džona pričao sa sestrom dežurnom na odeljenju intenzivne nege u bolnici u Grand Džankšenu. Pokušavala sam da čujem šta pričaju, ali je do mene dopiralo samo mrmljanje. Srce mi je tuklo ko ludo, a strah mi je paralisao čitav telo. Mora da bude sve u redu. Mora. Toliko mi mnogo znači... Prestani! Nikad nećemo biti zajedno. Taj otrov u njemu... Ta misteriozna tama... On me ionako ne želi. Rekao je da nikad ne bi mogao da me zavoli. Bože, molim te, učini da se oporavi. Ne mogu da ga izgubim. Zalju... Stani! Zaustavi se, Džejd! Nisi zaljubljena u njega. Ni slučajno. Prošla je večnost dok Džona nije došao do nas.

130


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Šta se dogodilo? – upitala je Mardž. – Izgleda da se onesvestio u ordinaciji. – Ordinaciji? – pitam. – Kakvoj ordinaciji? Da li je bolestan? Džona je provukao prste kroz tamnu valovitu kosu. Toliko liči na Tajsona, jedino što je njemu kosa počela da sedi. – Džejd, ne znam da li smem' da... – Džona, Džejd je član porodice – presekla ga je Mardž. – U redu je – potapšala sam je po ruci. – Razumem. Tvoj brat ne želi da ja nešto čujem. Džona je odmahnuo glavom. – Ne, mislim da je u redu da ti kažem. Verovatno bi ti Mardž svejedno rekla. Danas je Tajson otišao kod psihologa. Srce mi je poskočilo. Potražio je pomoć. Hvala bogu. Ali zašto se onesvestio? – Kako je on sad? – upitala je Mardžori. – Biće mu dobro. Nije ništa ozbiljno, i na sreću nije jako udario glavu kad je pao. Nema kontuzije. Uskoro ćemo moći da ga vodimo kući. Srce mi je galopiralo u grudima. Vodimo ga kući... Ne bi trebalo da budem ovde. Samo će mu biti teže, a to ne mogu da podnesem. – Mardž... Tužno me je pogledala. – Molim? – Mislim da ću ja odmah da krenem. – Kako to misliš? Zajedno smo došli. Kakav sam ja moron! Toga se nisam setila. Samo sam mislila o tome kako moram da se izgubim pre nego što Tajson izađe.

131


Book as passion & BalkanDowlnoad

Prekasno. Evo ga, dve žene ga pridržavaju dok korača ka nama. Jedna je očigledno lekar. Druga je neka plavokosa u crnom kostimu i svilenoj crvenoj bluzi. Doktorka je pružila ruku Džoni. – Gospodine Stil, ja sam doktorka Morgan, neurolog. A ovo je doktorka Melani Karmajkl – pokazala je ka plavokosoj. Doktorka Karmajkl se rukovala. – Drago mi je što sam vas upoznala, gospodine Stil. Žao mi je zbog onoga što se dogodilo u mojoj kancelariji. – Sve je u redu, doktorka, niste vi krivi. Dobro sam – rekao je Tajson. – S vašim bratom će biti sve u redu – saglasila se doktorka Morgan. – Uradili smo neke neurološke testove, nema kontuzija niti drugih ozbiljnijih povreda. Samo se onesvestio. Tajsonovi obrazi su buknuli kad me je ugledao. Nasmešila sam se. Sramota ga je što ga vidim u ovakvom stanju. – Zaboga, Džono, nisi morao da povedeš konjicu. – Tajse, preko telefona su mi samo rekli da si na intenzivnoj nezi. Nismo znao šta ti je. Naravno da su Džejd i Mardž krenule sa mnom. – Džona se okrenuo ka doktorkama. – Izvinjavam se. Ovo je moja sestra Mardžori i njena prijateljica Džejd. Svi smo se rukovali, dok nas je Tajson posmatrao ruku zabijenih u džepove farmerki, zgodan, seksi i poželjan kao i uvek, osim što se videlo da je potpuno iscrpljen. Naravno da je iscrpljen. Nikad ne spava. Njegove predivne oči su uvek pomalo upale i okružene tamnim podočnjacima. Ali on toliko dobro izgleda da to dosad nisam ni primetila. Doktorka Morgan se obratila Tajsonu. – Idite kući, gospodine Stil, i dobro se naspavajte. Napisala sam vam recept za

132


Book as passion & BalkanDowlnoad

ambtjen. To je najobičniji lek za nesanicu, koji ne stvara zavisnost. Pijte ga redovno. Život je mnogo lakši kad ste odmorni. Tajson je uzeo recept i stavio ga u džep. – Evo vam i moja posetnica. Kontrola za nedelju dana. – To je smešno. Ne treba mi neurolog. – Da li ste i ranije imali nesvestice, gospodine Stil? Odmahnuo je glavom. – Naravno da nisam. – Dobro onda. Ali ako se ovo ponovi, hoću da dođete kod mene. U međuvremenu, preporučujem vam da nastavite sa seansama kod doktorke Karmajkl. Tajson je još jače pocrveneo. – Nije mi potrebna terapija. Doktorka Morgan je uzdahnula. – Konja možeš samo dovesti do vode, ne možeš ga naterati da pije. Drago mi što sam vas upoznala, gospodine Stil. Molim vas, pijte taj lek. Odmorite se. Fizički, ništa vam ne fali. Svi rezultati su vam odlični, a krvna slika u granicama normale. Do viđenja svima – otišla je niz hodnik. – Tajsone – obratila mu se doktorka Karmajkl – drago mi je da se osećate bolje. Pozovite me ako vam nešto zatreba. Drago mi je da sam vas sve upoznala – okrenula se i otišla. – Ne znam što ste digli toliku frku – progovorio je Tajson. – Onesvestio si se – Džona će. – Zato smo digli frku. – Nisam siguran da sam se uopšte onesvestio. Verovatno sam se samo sapleo. – Tajsone... – Da li moramo sad da diskutujemo o tome? – prostrelio me je pogledom.

133


Book as passion & BalkanDowlnoad

Džona je glasno uzdahnuo. – Hajdemo kući. Treba ti pristojan obrok. A onda da se ljudski naspavaš. Očigledno previše radiš. – Tako je – jedva je dočekao Tajson. – Previše radim i to je sve. Daj bože, ali Tajson nam nešto prećutkuje. Ma koliko želim da saznam šta je u pitanju i pomognem mu, ne mogu. Odlazim - ako je moguće još večeras.

134


Book as passion & BalkanDowlnoad

16. Tajson

– Ni u kom slučaju ne smeš da odeš, Tajsone. Moramo svi zajedno da se izborimo sa ovim. Odmahnuo sam glavom. Džona i Rajan su navratili do mene dan nakon što sam se onesvestio. Ne znam gde su devojke, ali sam srećan što Džejd nije u blizini. Još nije napustila imanje, a sad neće ni morati. Ja ću otići. – Dobro sam razmislio. Obojica treba da nastavite sa svojim životom, kao i Mardžori i njena drugarica. Ja vas samo sve uznemiravam. – Kuda misliš da odeš? – Zar je bitno? Možda ću se ponovo prijaviti u vojsku. – Molim te – progovorio je Rajan – nemoj! Potreban si nam ovde. Mnogo si nam nedostajao kad si otišao prošli put. – Nikome ja nisam potreban. Sve što dotaknem, uništim. Ne mogu više da ostanem ovde i uništavam Mardž, vas dvojicu i Džejd.

135


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ne, nikako Džejd. Džejd je kao sunce i duga i planinski povetarac Kolorada. U njoj se steklo sve što je dobro i lepo, a ako ostanem - uništiću je. Posle toga ne bih mogao da živim. Bez obzira na to što je ovako silno želim, moram da je pustim. – Nikoga ti ne uništavaš – rekao je Džona. Odmahnuo sam glavom. – Misliš da ne vidim to i sam? Sve što se meni dogodilo utiče i na vas dvojicu. Možda ne tako jako, ali ipak utiče. – Tajsone – zaustio je Džona. – Ne počinji. Znam da sebe kriviš za sve. Toliko puta si to ponovio. Kako je trebalo da ti budeš na mom mestu. Kako je trebalo da me zaštitiš. Ipak, nisi bio tamo. Nikad nisam ni pomislio da je to tvoja krivica, vreme je da prestaneš sebe da kriviš. Okrenuo sam se ka Rajanu. – Ti si se izvukao i dobro je da je tako bilo. – Samo zahvaljujući tebi – prošaputao je Rajan ponikavši pogledom. – Pa šta? Glavno je da si se izvukao, kao što sam i želeo da bude. Da moram, ponovo bih sve to učinio. – Ti si bio snažniji i veći. Mogao si da pobegneš, Tajse. Zašto nisi? Zašto si se žrtvovao da bi mene spasao? Odmahnuo sam glavom. Bio sam zahvalan bogu što je poštedeo moju braću. – Zašto ne možete jednostavno da budete srećni? Radujte se što se to vama nije dogodilo. Ja sam srećan zbog toga. Džona je uzdahnuo. – Tajse, nije da nismo...

136


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Nije da niste šta? Šta se to plašiš da izgovoriš? Samo ispljuni, zaboga! Reci „drago mi je što se to nije dogodilo meni“. Zato što i treba da ti je drago. Trebalo bi svakog dana na kolenima da zahvaljuješ bogu što to nisi bio ti. Imaš pravo to da misliš. Nemoj da se osećaš krivim što nisi prošao kroz užase koje sam ja doživeo. – Tajsone... – progovorio je Rajan. – Recite! Obojica. Hoću da vas čujem da to izgovorite. Reci „mnogo mi je drago što se to nije dogodilo meni”. Obojica su ostala nema. Ništa drugo nisam ni očekivao. Stvarno sam srećan što se to nije njima desilo. Jasno mi je zašto je meni toliko teško zbog svega, ali ne mogu da razumem zašto oni ne mogu da zaborave. Možda ne želim da razumem. Možda samo čekam dan kada će sve nestati, ali znam da se to neće dogoditi. Nosiću ovo breme do kraja života. Nikad ga se neću osloboditi. – Nisam ni mislio da ćete moći da kažete naglas. Kako hoćete. Ali ja moram da odem. Pokušajte da me razumete. – Napustio sam sobu ostavljajući braću u tišini. Krenuo sam ka svojoj sobi, ali sam se, ponesen iznenadnim impulsom, okrenuo i krenuo ka Džejdinoj sobi. Nedelja je. Možda još spava. Od jutros još nisam video ni Mardž ni nju. Tiho sam pokucao. Bez odgovora. Kucam jače. Nakon nekoliko sekundi, Džejd otvara vrata. Zamršena kosa joj u seksi haosu pada na ramena. Na sebi opet ima belu

137


Book as passion & BalkanDowlnoad

majicu na bretele i bokserice, a na nogama bele pamučne čarapice. Bradavice joj se ocrtavaju kroz tkaninu, sočne i crvene. Osećam napetost u preponama. – Jesam li te probudio? Zeva. – Ne baš. Već sam bila polubudna, samo sam se izležavala. – Da li možemo da porazgovaramo? – pitam. – Valjda možemo, mada ne mislim da imamo o čemu. Zatvorio sam vrata za sobom. – Samo nekoliko minuta. – Dobro, uđi slobodno – kaže sarkastično. Putna torba je spakovana, udno kreveta. Kofer je na podu, otvoren, pun garderobe i cipela. Stvarno odlazi. Ali sad više neće morati. – Hteo sam samo da ti kažem da napuštam ranč – kažem. – Zašto? To je tvoj ranč. Kako ovo da sročim... – Moje prisustvo... loše utiče na moju braću. Osim toga, ne bih da smetam tebi i Mardžori. – Zbog mene ne moraš da se brineš. – Pokazala je na kofer i torbu. – Kao što vidiš, ja danas odlazim. – Ali sad više ne moraš. Možeš da ostaneš sa Mardžori. Ona to želi. Ja sam taj koji treba da ode. Odmahnula je glavom. – Otkud sad to? Zašto sad odjednom hoćeš da odeš? Sedam na krevet. Moram da joj kažem koliko mogu. – Kao što sam već spomenuo, loše utičem na svoju braću. – Jesu li ti oni tražili da odeš? – Ne baš.

138


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Pa zašto onda ideš? – Moram. Džejd me nežno miluje po obrazu, a palcem klizi po gornjoj usni. Sranje, klasična gest sažaljenja. Ne mogu to da podnesem. Mrzim da me neko sažaljeva, a posebno ona. Odgurnuo sam joj ruku. – Prestani. – Tajsone, molim te... Želim da ti pomognem. – U vezi sa čim? – Samo da... pomognem. – Ne treba mi nikakva pomoć, jebote! Ponovo mi dodiruje obraz, ali ne mogu da nateram sebe da joj opet odgurnem ruku. Njen me dodir teši, smiruje me, pruža mi nešto... što ne mogu da imenujem. Da li zato osećam ovu neutoljivu glad za njom? Zato što mi je potrebna? Ali kako sam mogao to da znam istog momenta kad sam je video? Da li je to moja duša pročitala u njenoj? Gluposti. Opet sam nabrekao, i treba da je poševim. To je sve. Mislio sam da će jednom biti dovoljno, ali mi je taj put samo raspalio želju. Isto je bilo i drugi put. Po toj logici, ako je opet budem imao, samo ću je još više želeti. Odlazi, Tajsone! Samo napusti sobu i ne osvrći se! Ne činim to. Uzimam njen dlan u ruku, prinosim usnama i nežno ljubim, osećam dodir njene meke i slatke kože na svojim usnama. Gubim se u njenim očima punim tuge. Da li sam ja za to kriv? Svima donosim samo bol, razmišljam. U tom momentu se njene crvene, vlažne, sočne usne rastežu u osmeh. Taj osmeh...

139


Book as passion & BalkanDowlnoad

bože, prodao bih dušu đavolu da joj taj osmeh nikad ne siđe s lica. – Poljubi me, Tajsone. Molim te. Ljubi me. Pritiskam usne o njene. Odmah ih otvara za mene i njen topli vlažni jezik mi klizi u usta. Želim da budem nežan sa njom, zaista, ali ima nešto u Džejd Roberts što budi zver u meni. Nisam navikao da budem nežan ni da mislim na to kako se moje partnerke osećaju. Uvek sam samo uzimao ono što su imale da ponude, ne brinući se o tome da li to i njih čini srećnim. Polako prodirem jezikom u njena usta, nežno i tako drugačije nego s drugim ženama. Penis mi je nabrekao u farmerkama. Snažno želim da prodrem u nju, ali se uzdržavam, odlučan da ovog puta pustim da stvari idu polako. Ali Džejd je nešto drugo smislila. Gura me na krevet, opkoračuje me i, ne prekidajući poljubac, raskopčava mi košulju. Uskoro samo tanki pamuk njene majice razdvaja naša tela. Osećam kako bradavicama upire u mene. Poljupci su joj gladni, vatreni i zahtevni. Dođavola sa mojim planom. Usmerava mi ruku ka svojim gaćicama i zavlači je unutra. – Diraj me, Tajsone. Oseti kako sam ovlažila zbog tebe. Samo što nisam eksplodirao. Dole je sasvim natopljena slasnim sokovima. Klizim prstima niz njene nabore, kružim oko klitorisa, istražujem njenu vlažnost. – Da, baš tako... – dahće. – Volim kad me diraš. Tako me pališ... Guram dva prsta u njen vreli kanal. Izvija se, tarući se o moj dlan. Zarivan prste ponovo i ponovo, nalazim njenu g-tačku, trljam je, uživam u njenim kricima sladostrašća. – To, Tajsone, tako... Da! Tako je dobro... Prokleto dobro...

140


Book as passion & BalkanDowlnoad

Želim da zamenim prste svojim udom, da prodrem u nju do kraja, da ga zarivam u nju... Uspori, Tajsone. Polako. Moji planovi ponovo padaju u vodu dok se grči uz mene, dok joj se bradavice ocrtavaju ispod majice, a njeni sokovi mi natapaju dlan. Moram da je imam. Povlačim prste, ona negoduje. – Ne brini, plavooka, nikud ja ne idem. – Svlačim joj gaćice, širim noge i zaranjam među njih. Klizim jezikom po njenoj vrelini, sisam i pijem njene slasne sokove. Bože, tako je ukusna mogao bih celog života da ispijam taj nektar. Guram jezik u njen otvor, stalno iznova, a onda se ustremljujem na njen klitoris i sisam, dok ponovo guram dva prsta u njenu vlažnu vrelinu. Izvija se u ekstazi. – Tako je, dušo, prepusti se. Daj mi da okusim sve tvoje sokove. Grči se oko mojih prstiju, dok joj snažan orgazam protresa telo. Toliko sam tvrd, da mislim da ću eksplodirati. Moram da prodrem u nju. Ali ne. Još ne. Osećam kako je zahvata novi nalet orgazma. Širim je još više i klizim jezikom dalje. Ukočila se na momenat, zastajem i čekam da vidim da li će se pobuniti. Kad se ponovo opustila, nastavljam. Nadražujem je jezikom, dok se sasvim ne opusti. Zgrčila se. – Opusti se, dušo. Videćeš da će ti se dopasti. – Oh... Tajsone... Povlačim se i brzo oslobađam odeće. Tvrd sam kao kamen. Telo joj je ružičasto i znojavo, a međunožje nabreklo i vlažno. – Skini majicu – naređujem. Pokorava se; leži preda mnom gola, spremna i nestvarno lepa.

141


Book as passion & BalkanDowlnoad

Prodirem u njenu vrelinu. Dočekuje me grčenjem mišića koji me uvlače još dublje. Mogao bih da eksplodiram iste sekunde, ali želim da idem polako, želim da ona uživa. Izvlačim ga i ponovo zarivam, sve dok se ritam nije potpuno otgrnuo kontroli. – Uzmi ga, Džejd. Uzmi ga celog! – Daj mi ga, Tajsone – dahće. – Daj mi sve što imaš. Želim sve. Uzimam je celu, ali istovremeno me prožima sasvim nov osećaj: prvi put ne otimam, već pružam i uzimam. Dajem joj nešto što još nikom nisam dao. Naglo se izvlačim i sedam na krevet. Gleda me razrogačeno. – Šta nije u redu? Zašto si stao? Nisam navikao da dajem. Nisam siguran da želim išta da joj dam. Ne. To je laž. Želim da joj dam nešto... iz duše. Ali moja duša je prazna. – Tajsone? I dalje sam tvrd kao granit. – Hoćeš da ga uzmem u usta? – seda pored mene. Odmahujem glavom. Nije da neću... – Šta se događa? Plašiš me. I dalje ćutim. – Tajsone, šta ti u stvari želiš? Gledam u te blistave plavosive oči. Ne mogu da je lažem. – Tebe, Džejd. Želim tebe.

142


Book as passion & BalkanDowlnoad

17. Džejd

Gledam ga u oči. – Mene imaš. Ovde sam. – Ali ne želim da te ovoliko želim. – Zašto? Već sam ti rekla da ne očekujem da me voliš. Očigledno privlačimo jedno drugo, i to je sasvim u redu. Ako me želiš, uzmi me. – Ne želim da te uzmem. – Već si me uzeo, i to više puta. Šta se promenilo? Ne odgovara. Nisam ni mislila da hoće. Penis mu je i dalje nabrekao i čvrst kao stena. Posežem bez razmišljanja, on zatvara oči, a telo mu potresa drhtaj. Kleknula sam na pod između njegovih nogu. Toliko je moćan da ne mogu da ga usisam do kraja, ali uvlačim ga sve dok ga ne osetim duboko u grlu, a zatim se povlačim. – Reci mi, Tajsone, šta želiš da ti radim? – Hoću da... – Šta? Umesto odgovora, povlači me ka sebi, postavlja da klečim na sve četiri i snažno se zariva u mene otpozadi.

143


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Hoću da prodirem u tebe, plavooka, toliko snažno i toliko dugo, dok ništa ne ostane. Dok se ne stopiš su mnom u jedno. Tačno to i ja želim. – O, da, Tajsone... Uzmi me... Uzmi me jako. Rešio je da mi udovolji, zariva se u mene iz sve snage, ruke mu istražuju celo moje telo, stapamo se u jedno dok naši krici odzvanjaju prostorijom. Shvatam da ne mogu da mu se usprotivim. Ne želim. Šta god da mi radi, kako god da me uzima, njegova sam. Želim sve što hoće da mi pruži. Još ošamućena od tog saznanja osećam kako me protresaju grčevi orgazma. Ispuštam krik dok mi se telo grči oko njega, svet prestaje da postoji, nestajem i ponovo se rađam, znam da sam potpuno njegova. Poslednji put se zariva u mene, uz snažan trzaj. – To, dušo... Moja si. Samo moja. Vreme staje; stapamo se u jedno, pre nego što iscrpljeni klonemo na krevet, tela sjajnih i oznojenih od požude i strasti. Želim da mu kažem toliko toga - da ne mora da ide, da ni ja neću otići, da, iako znam da ga nešto iznutra kida i truje, želim da ostanem i pomognem mu. Želim da mu kažem koliko mi znači. Ni sama ne znam koliko... ali osećam da je to nešto praiskonsko, nešto suštinsko, da je dotakao samu srž moga bića. Međutim, ne mogu da kažem ništa od toga. Ne još. Još uvek ležimo bez reči, kad je neko zalupao na vrata. – Prokletstvo! – zgrabila sam majicu i gaćice i krenula da ih panično navlačim na sebe. – Ko je? – Ja sam, Mardž. Mogu li da uđem?

144


Book as passion & BalkanDowlnoad

Da li sam zaključala vrata? Ne sećam se. Prilazim vratima. Nisu zaključana. Dođavola, na šta sam mislila?! što on nije mislio o tome?! – Samo sekund, oblačim se. – Ma daj, ne zezaj, Džejd, četiri godine smo bile cimerke. – Kvaka je počela da se okreće. Uspevam da okrenem ključ u poslednjoj sekundi. – Evo me za minut. Na krevetu, Tajson užurbano navlači pantalone. – Moraš da se sakriješ u kupatilo – šapućem. Zasmejao se. – Jesi li normalna? Pa ovo je moja kuća. – Da li hoćeš da tvoja sestra otkrije šta smo upravo radili? Oči su mu se zamračile, usne malo izvile nadole. Klimnuo je glavom. – U pravu si. – Odšunjao se u kupatilo i tiho zatvorio vrata. Otključala sam vrata i suočila se sa Mardž. – Šta je bilo? Odmerila me je. – U pidžami si. Zašto si rekla da nisi obučena? – Nisam bila. Taman sam krenula da se istuširam, a onda si ti zakucala, pa sam ponovo obukla pidžamu. Izgleda da je progutala ovaj izgovor, iako je izvijena obrva ukazivala na to da je i dalje malo skeptična. Povela sam je napolje iz sobe. – Hajde da popijemo kafu. – Važi, trebalo bi da u kuhinji ima napravljene kafe. Navraćali su Džona i Rajan. Sipala sam nam kafu, pa smo sele za kuhinjski sto. – Šta se desilo? Što si mi lupala na vrata?

145


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Htela sam da vidim šta ti se radi danas. Nedelja je, a u gradiću kao što je Snou Krik to znači da je sve zatvoreno. Danas i Felisija ima slobodan dan, pa sam mislila da smislimo kako da se zabavimo. – Je li? – upitno sam je pogledala. – Što da ne. Hajde da nešto skuvamo. Mardž voli da kuva, ali ja baš i ne delim njena osećanja. Celog života kuvam, jer nemam nikog ko bi to radio umesto mene. – To je tebi zabavno, ali meni nije – nasmejala sam se. Ćušnula me je po ruci. – Ako ne budemo nešto skuvale, moraćemo ili da odemo u Grand Džankšen da nešto pojedemo, ili da trpimo gladne ceo dan. Prevrnula sam očima. – Dobro, ako ti tako kažeš. – Uostalom, ovde na ranču imamo najbolju govedinu u Sjedinjenim Državama. Mogle bismo da ispržimo odreske. Šta misliš? Mardž spada među ljude koji mogu da pojedu za trojicu, a i dalje da budu vitki. Verovatno zato što je tako visoka. Nasmešila sam se: – Hajde da skuvamo večeru za Tajsona. Mardž je skočila i zagrlila me. – Da li to znači ono što mislim da znači? Skamenila sam se. Da li je saznala šta se događa između Tajsona i mene? Šta misli o tome? – To znači... da ću da ti pomognem u kuvanju. – Ura! Znači, ne odlaziš?! Nadala sam se da ćeš odlučiti da ipak ostaneš. Ispustila sam uzdah olakšanja. – Da, pretpostavljam da znači. Zasad. Sledeće nedelje bi trebalo da mi stignu rezultati

146


Book as passion & BalkanDowlnoad

ispita. Možda već sutra. – Osetila sam komešanje u stomaku. – Bože, nadam se da sam položila. Mardž je sela. – Džejd, ti si genije. Naravno da si položila. – Nadam se da si u pravu. Test je bio prilično težak i trajao je puna dva dana. Pisanje eseja nije bilo toliko strašno. Hoću reći, znala sam sve šta treba da napišem. Ali kviz je bio... – Kako je moguće da ti je to bilo teže od eseja? – Zato što je tema eseja bila jasna. U kvizu nije bilo tačnih odgovora. Samo najbolji mogući odgovor. Uglavnom sam dva odgovora mogla odmah da eliminišem, bilo je očigledno da su pogrešni, ali je bilo baš teško odlučiti se između preostala dva, a nisam smela sebi da dozvolim da previše razmišljam jer je test bio vremenski ograničen. Na četiri pitanja sam sigurno dobro odgovorila, ali za ostala uopšte nisam sigurna. Mardž se nasmešila i spustila mi ruku na rame. – Džejd, ja uopšte ne brinem. Znam da si položila. – Iz tvojih usta u božje uši. Mada, moram da priznam da baš uživam u svom poslu u vinariji. – To slobodno možeš da nastaviš da radiš ovde. – Ako dobijem svoju potvrdu o položenom pravosudnom ispitu, onda svakako treba time i da se bavim. Ali svakako ću nastaviti da radim u vinariji dok ne nađem posao. Začula sam bat koraka iza leđa. – Dobro jutro, Tajsone – rekla je Mardž. Okrenula sam se. Tajson je stajao u dovratku, bosonog i samo u farmerkama. Nadam se da Mardž nije primetila da je došao iz pravca moje sobe. Bože, koliko je zgodan – umršena kosa mu je padala skoro do ramena, oči blistale uokvirene dugačkim trepavicama, a usne su mu još bile crvene i otečene od naših

147


Book as passion & BalkanDowlnoad

poljubaca. Sve u svemu, izgledao je kao posle partije dugog, vrelog, divljačkog seksa. Odjednom sam se naježila. Ako on izgleda kao posle seksa, kako onda ja izgledam? – Zdravo – bilo je sve što je promrmljao. Usuo je sebi šoljicu kafe. – Sedi malo s nama – obratila mu se Mardž. – Ne mogu. Imam posla. – Tajsone, nedelja je. A juče si proveo dan u bolnici. Daj sebi slobodan dan, zaboga. Tajson je bio očigledno napet. – Dobro mi je. A drveće nedeljom ne prestaje da raste, Mardžori. Mardž je prevrnula očima. – Kako hoćeš. Idi i mazi svoje drveće. Ali da si došao kući najkasnije do šest sati, pošto ćemo Džejd i ja da pripremimo gozbu. – Ma nije valjda? – okrenuo se ka meni. – Ne gledaj u mene. To je njena ideja. Moj doprinos će biti samo grilovani sir s paradajzom. Neznatno je pocrveneo, ali dovoljno da primetim. – Pravićemo rebarca. Od sto posto domaće govedine Stilovih. To ga je oraspoložilo. – Najbolja govedina na svetu. – Pitaj Rajana i Džonu da li će i oni da dođu. – Važi. Nema problema. – Uzeo je svoju kafu i napustio kuhinju. Uzdahnula sam. – Za njega niko ne može da kaže da je brbljiv, to je sigurno. – Osim za vreme divljačkog seksa. Tu misao sam zadržala za sebe.

148


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Takav je. Mada, juče me je malo zabrinuo. Klimnula sam glavom. I ja sam se brinula, ali zasad nisam želela da pričam o tome sa Mardž. Još uvek ne znam kako bi se osećala kad bi saznala da spavam sa njenim bratom, i to ne sa bilo kojim od njih, nego baš sam onim problematičnim. Kako je moguće da Mardž nije svesna svih njegovih problema? A onda sam naglo shvatila. On je sigurno takav još otkad se ona rodila. Ona ne može ni da zamisli nekog drukčijeg Tajsona. Ali Rajan i Džona su znali. Videla sam da su svega svesni - i tužni - po tuzi u njihovom pogledu kada bi govorili o Tajsonu. Znali su neku tajnu, ali su je dobro krili. Rajan je rekao da nije na njemu da o tome priča. Mardž ništa ne zna, ili bi mi dosad već rekla. Nas dve nismo imale tajni jedna pred drugom. Osim ovoga sad. Nisam joj rekla za Tajsona i mene. Preplavio me je talas krivice. Trebalo je da joj kažem, ali nisam mogla. Ovde više nije bila reč samo o meni, već i o Tajsonu; morala sam da vodim računa i o njegovim osećanjima. Ćeretala je o svačemu i ničemu dok sam ispijala drugu šoljicu kafe - čoveče, moram da ih naučim da prave ljudsku kafu i slušala je samo napola. – Pa, šta misliš o tome? – upitala je. Nisam imala pojma šta me to pita. – Izvini, o čemu? – Džejd, nisi čula ni reč od onoga što sam ti ispričala. Uzdahnula sam. – Izvini, Mardž, misli su mi odlutale. Šta si rekla? – Pitala sam šta misliš da za prilog napravimo špargle i pečeni krompir. – Odlična ideja.

149


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Mislila sam da špargle grilujem napolju na roštilju, zajedno sa mesom. Jesi nekad jela grilovane špargle? Prste da poližeš! Nasmešila sam se i odmahnula glavom. – Nisam. Ili se bar ne sećam da jesam. – Videćeš, dopašće ti se. Imaš ideju šta da napravimo za desert? Zašto pita mene? Za mene se pravljenje deserta svodi na otvaranje kutije sladoleda. Sto bi mi u ovom trenutku baš prijalo. – Nemam pojma. Nešto čokoladno? – Savršeno! Napraviću svoj čuveni čokoladni kolač sa šlagom. Nadam se da u ostavi imamo sve sastojke, pošto prodavnice danas ne rade. Ne želim da se vozim sve do grada samo zato da bih kupila čokoladne mrvice. – Otišla je do ostave. – Šećer, tu je. Čokolada za kuvanje - tu je. Čokoladne mrvice - tu su. – Otvorila je frižider – puter - tu je. Jaja - ima. Nema šlaga, ali nema veze, umutiću slatku pavlaku. A imamo i dovoljno špargli i krompira. – Otvorila je zamrzivač i izvukla nekoliko pakovanja mesa. – Džejd, večeras ćeš jesti najbolju govedinu u svom životu. Nasmejala sam se. – Već sam jela govedinu Stilovih, sećaš se? Kad sam bila ovde za vreme koledža. I onda si mi rekla isto to što i danas. Počela je da se smeje. – Pa, kad je istina. Baš se radujem što ću da kuvam. – Već si neko vreme kod kuće. Kako je moguće da dosad nisi ništa kuvala? – Pa, baš volim Felisijino kuvanje. Iskreno, ne znam zašto nisam kuvala. Trebala sam.

150


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Jesi li razmišljala da se ponovo upišeš na neki kulinarski kurs? Potvrdila je. – To mi je životni san. Ali od mene se očekuje da ostanem ovde i pomognem oko ranča. Ipak ja posedujem jednu četvrtinu. Razumela sam je. Zašto bi napustila ovo kraljevstvo kad ga već poseduje? Da sam na njenom mestu ne bih ni ja. Sad sam i ja živela na Mardžin račun, od novca njenog tate, iako sam bila opterećena studentskim kreditom. Nadam se da u uskoro naći posao u struci i početi da otplaćujem svoje dugove. Do skoro sam planirala da ću se pridružiti pravnom timu u preduzeću Kolinovog oca, ali to je sve palo u vodu na dan mog neostvarenog venčanja. Međutim, sad smo pričale o njoj, ne o meni. – Zašto ne porazgovaraš sa braćom o svom snu? Sigurna sam da bi oni razumeli. – Znam. Mogla bih, ali je lakše ostati ovde i ne morati da brinem ni o čemu. Lakše. Naravno. Mardž je uvek birala lakši put. Osetila sam strelicu zavisti. Nije da joj zavidim na sreći koju ima, ali i moj život bi bio nogo jednostavniji kad bih imala nešto novca. Moj otac mi je pružio najviše što je mogao, a od majke nikad nisam dobila ni centa. Za to se već postarao njen mlađahni drugi muž. Popila sam kafu i ustala. – Idem da se istuširam. Kad i počinjemo da kuvamo naše čudo od gozbe? – Recimo oko pet. Ne, ipak budi spremna u četiri. Krompirima treba malo duže da se ispeku, a i kolač treba da napravimo ranije, da bi posle mogao da se ohladi. Klimnula sam glavom i otišla u sobu.

151


Book as passion & BalkanDowlnoad

A tamo je, na mom krevetu, sedeo Tajson Stil.

152


Book as passion & BalkanDowlnoad

18. Tajson

– Hmm... Zdravo – rekla je Džejd. – Braća mi ne daju da odem – kažem. Odmahnula je glavom. – Zdravo i tebi. Šta ćeš ti ovde? – Da li i dalje planiraš da napustiš ranč? Otišla je do komode i iz najgornje izvukla gaćice. Pokušao sam da ne zamišljam kako se taj beli pamuk napinje oko njene guze. Iz nekog razloga uvek sam mislio da su obične ženske pamučne gaćice neodoljivo seksi. – Ne. Barem ne još. – Zašto si se predomislila? – ponadao sam se da sam delimično i ja doprineo toj odluci. – Ni zbog čega posebno. Mislim, ispit sam polagala u Koloradu, pa ću svakako ostati tamo da živim, a obećala sam Mardž da ću prvo pružiti šansu Snou Kriku. Naravno. Zbog Mardžori. Ne zbog mene. Što je sasvim u redu, što se mene tiče, pošto nikad ne bih mogao da joj pružim ljubav koju svakako zaslužuje. Ali... ako bi nas napustila... to bi me slomilo,

153


Book as passion & BalkanDowlnoad

Zurim u te plavosive oči koje prodiru u centar moje duše, u te rumene usne, još naduvene od naših poljubaca, u tu gustu zlatnosmeđu kosu koja se preliva po porculanskim ramenima, u savršeno oblikovano lice, neverovatne pune grudi i isturene bradavice koje proviruju kroz prokletu pamučnu majicu. Ova žena ni u delikatnoj čipki viktorijas sikret ne bi izgledala poželjnije nego sada, u običnoj majici i boksericama. Opet je želim. Talasi žudnje me ponovo preplavljuju. Kako je to moguće? I dalje je jedva poznajem. Da li je u pitanju čista hemija? Zašto su mi se, onda, osećanja uskomešala? Osećanja... njih sam potpuno isključio pre mnogo godina; to je bila jedina mogućnost ako sam želeo da ne poludim. Sad mi se ponovo prikradaju, i ma koliko želeo da ih zaustavim, potpuno sam bespomoćan. Kad bi Džejd otišla, možda bi mi se život vratio u normalu. Kad bi Džejd otišla... deo mene bi otišao s njom. Zauvek. Moram da je izbacim iz sistema jednom zauvek. Mogao bih da je uzmem još jednom. To bi me fizički umirilo, ali ne zadugo. Donelo bi mi samo trenutno olakšanje. Imao sam je pre samo sat vremena, a sad je ponovo želim. Ako ćemo iskreno, želeo sam je ponovo istog momenta kad smo završili. Nervozno je vrtela gaćice u rukama, gledajući u pod. – Treba da se istuširam, pa te molim... Tuš. Mogli bismo to da uradimo pod tušem... ali ne.. želim je ponovo na njenom krevetu. – Pogledaj me – kažem. Ne diže pogled. Ustajem i prilazim joj. Dižem joj bradu i teram da se suoči sa mojim pogledom. – Rekao sam da me pogledaš.

154


Book as passion & BalkanDowlnoad

Oči su joj tamne, skoro ponoćnoplave boje. Čekam da progovori, ali ona ostaje nema. Osećam kako narasta pritisak u mojim farmerkama. Želim da je dograbim, presavijem, i zarijem se u nju. Umesto toga, spuštam glavu i ljubim je. Prihvata moj poljubac, nežno i oprezno, a zatim sve strasnije. Bože, kakav poljubac! Njen mekani jezik, sočne pune usne, vreli uglovi njenih usta... poljubac s njom je karta za raj. Dok nisam upoznao Džejd, nijednom nisam dosegao do tih visina. Klizim rukama niz njena ramena, pa niz ruke, pa opet gore dok nisam obuhvatio njene pune grudi. Palčevima se, kroz tanku tkaninu, poigravam njenim ukrućenim bradavicama. Ispušta tihi uzvik zadovoljstva. Obe uzimam između palca i kažiprsta i štipkam ih, uvrćem, ponovo štipkam... Stenje pripijena uz moje usne i privija se uz mene čitavim telom. Bože, toliko volim njene bradavice... nastavljam da se poigravam njima, uživajući u njenim tihim uzdasima punim želje. Kad konačno prekinem poljubac, naginjem se i grickam joj bradavicu kroz tkaninu. – Oh, Tajsone... oh... volim kad mi to radiš... Nastavljam daje dražim jezikom, dok joj skidam gaćice. Dodirujem njen vlažni cvet. Klizav je, mokar, vreo i potpuno spreman za mene. – Da... baš tako... to... Sa žaljenjem napuštam njene grudi, okrećem je tako da mi je okrenuta leđima. Grabim i širim njene slatke brežuljke, pa jezikom zaranjam u procep. Uzdiše. Zaranjam, trljam se obrazima, bradom, usnama. Ne mogu više da izdržim, moram da je učinim svojom.

155


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ustajem i brzo skidam farmerke. Pulsiram, čvrst i napaljen. Jedva čekam da prodrem u nju. Sedam na krevet, i povlačim je ka sebi. – Sedi na njega, dušo. Skini majicu i spusti se na mene. Želim da se igram tvojim grudima dok sam duboko u tebi. Ne moram da joj kažem dvaput. Kad me je obuhvatila svojom vlažnom vrelinom, jedva sam se uzdržao. Kleči, nogu raširenih preko mene. Izdiže se i ponovo spušta. Grabim joj dojke, poigravam se jednom, dok drugu uzimam u usta i sisam. – Oh... Tajsone... šta mi to radiš... Ne mogu to da podnesem... – Možeš, možeš, plavooka, za mene... ne želim da ovo prestane. – Ponovo sklapam usne oko njene izbočene bradavice. Diže se i spušta u sve luđem ritmu, a zatim je protresa talas snažnog orgazma. Osećam kako joj se unutrašnji mišići grče i stežu me. – Oh, Tajsone... šta mi to radiš, dušo... ovo je tako dobro... Spreman sam da eksplodiram, ali želim da ona ponovo dosegne vrhunac. Takođe, želim da ponovo osetim božanstveni ukus njenog cveta. Svlačim je sa sebe i spuštam na krevet. Širim joj noge i zaranjam među njih, zavlačim dva prsta duboko u nju. Uskoro, osećam kako se ponovo napinje. Uživam u njenim orgazmima. Izluđuje me njena podatnost. Nikad dosad nisam mario za zadovoljenje svojih partnerki. Ako bi doživele vrhunac, utoliko bolje, ali ako ne bi... nije mi bilo bitno. Sa Džejd je drukčije. I ja doživljavam svaki orgazam koji protrese njeno telo. Naša zadovoljstva se spajaju u jedno.

156


Book as passion & BalkanDowlnoad

Pružio sam joj još jedan orgazam, a onda više ne mogu da izdržim. Penjem se na nju i duboko prodirem. Kao da sam se vratio tamo gde pripadam. Grickam joj vrat dok se zarivam u nju, a ona stenje i izvija se pod mojim dodirima. Ponovo se gubim u njoj dok je punim svojim semenom. Sa žaljenjem je napuštam, okrećem se na leđa i zatvaram oči, još uvek teško dišući. Pogledam je posle nekoliko minuta. Leži na boku, rasute kose, glave naslonjene na ruku i posmatra me. Čekam da nešto kaže, ali ona ćuti. Zaustim, ali reči ne izlaze. Gleda me sa očekivanjem. – Drago mi je što ne odlaziš – šapućem. Smeši se. – Zasad ne idem, kao što sam rekla. Klimnem glavom i ponovo zatvaram oči. – Tajsone? Prepoznajem taj ton. Hoće da „razgovaramo” o ovome. Ne znam šta bih joj rekao. – Tajsone – ponovo. – Sad ili nikad. – Molim? – Šta se tačno događa među nama? Lakše bi mi bilo da joj objasnim smisao života ili postojanje Boga. – Hmm... seks. Nežno me udara u mišicu, nije ljuta... nadam se. – Očigledno je da nije u pitanju samo seks. Kad si me prvi put odveo u krevet, rekao si da će to biti samo jednom. Osim što nije bio. Šta se to dešava sa nama?

157


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Šta bi ti želela da se dešava? – prestravljen sam od mogućih odgovora na ovo pitanje, ali lakše je da pitam nego da odgovorim. – Pa... Ne osećam se kao da smem da kažem Mardž šta se događa među nama. Šta ti misliš? Da li smem da joj kažem? Ovo nisam očekivao. Većina žena bi sad želela da razgovara o obavezivanju, emocijama i ostalim glupostima. Džejd samo hoće da zna da li sme da se poveri najboljoj drugarici. Zbog nečega, to me je rastužilo. – Da li želiš da joj kažeš? – Dva prema nula za mene. Još jedno pitanje umesto odgovora. – Iskreno, nemam pojma. Obično bih joj rekla. Nas dve nemamo tajni. Ali u celoj ovoj situaciji nešto je... veoma lično za mene. Šta misliš, zašto? – Šta ti misliš, zašto? – A, ne, nećeš... Nemoj da misliš da ne znam šta radiš. Na svako moje pitanje odgovaraš pitanjem. Studirala sam pravo. Znam tu taktiku. Hoću odgovor. Šta je ovo? I zašto se osećam kao da ne smem nikome da kažem? Obrazi su joj se zarumeneli, a telo joj se još uvek presijava od znoja. Lično? Ne znam zašto je za nju to lično. Znam samo... da je ponovo želim. – Želim te ponovo – kažem. – Šališ se? – Nikad nisam bio ozbiljniji. – Spuštam se i širim joj noge. – Predivna si ovde dole. Naročito posle orgazma. Tako rumena, nabrekla i sočna. Mogao bih da te pojedem. – To si već uradio. Nekoliko puta... Oh! Probijam se jezikom kroz njene vlažne nabore.

158


Book as passion & BalkanDowlnoad

Mmm... tako je ukusna. Privlačim je bliže sebi i draškam, pre nego što je celu uzmem u usta i počnem da je sisam. – Oh... oh... to je tako dobro... Tajsone... Još sam među njenim nogama; sivoplavi pogled uranja u moj. Bradavice su joj tvrde i nabrekle. – Diraj ih za mene, dušo – kažem. – Štipkaj ih za mene. Obuhvata dlanovima svoje bujne grudi, kruži prstima oko bradavica. – Tako si seksi, dušo. Sad ih štipkaj, dok se ja naslađujem tvojim sokovima. Čini kako sam rekao, a ja postajem sve tvrđi dok je posmatram. Bože, tako je poželjna. Ponovo zaranjam i sisam je, ližem i ljubim... – Kako ti se ovo sviđa, dušo? Stenje, izvijajući se i propinjući se ka mom licu. – Tajsone, mislim da ću ponovo... Preplavljuje me uzbuđenje. – Tako je, dušo... učini to za mene. Daj mi da se naslađujem tvojim sokovima. Trese se, zasipajući me novim talasom nektara. Uzdrhtao sam i nestrpljiv. Zarivam se u nju dok je još protresaju grčevi orgazma. Klečim, podižem joj kukove i snažno prodirem. Iznova i iznova. Osećam kako se grčim, mozak mi eksplodira, stresan se, punim je svojim semenom. Najjači orgazam koji sam ikad doživeo... ne mogu da prestanem da se nabijam... dok konačno potpuno iscrpljen ne klonem pored nje. Obuzima me potpuno zadovoljstvo i smirenost... nirvana... Ležim isceđen, prijatno zadovoljan što osećam njeno telo uz svoje. Klizim u san, stvarnost se topi oko mene. Skoro ne smem ni da pomislim, ali... osećam se dobro.

159


Book as passion & BalkanDowlnoad

Međutim... nekoliko minuta kasnije čujem: – Šta je ovo među nama?

160


Book as passion & BalkanDowlnoad

19. Džejd

Nije mi odgovorio. Ništa drugo nisam ni očekivala. Ustala sam da se istuširam. Mislim da me ovog puta neće zaustaviti. Doživeo je tri ili četiri orgazma danas. Zadovoljio se. Pogledala sam ga preko ramena - oči i dalje zatvorene, ruka preko čela, kao i obično. Jedna noga savijena u kolenu i prebačena preko druge. Golo božanstvo - zaista je apoteoza muške lepote. Proverila sam da li su vrata zaključana i otišla pod tuš. Kad sam se nakon dvadeset minuta vratila u sobu, Tajson više nije bio tu.

*** – Ne mogu da verujem! – Mardž je s treskom spustila ispečeno meso na sto. – Rekla sam mu tačno u šest. Džona i Rajan su se opuštali džakuziju sa pivom u ruci, a ja sam sedela u stolici na sklapanje ii pijuckala belo vino iz Rajanovog vinograda. Srce mi je preskočilo. Preplavio me je nalet straha. Šta ako se Tajson negde onesvestio? – Nemoj da šiziš, sekice – rekao je Rajan pomirljivo.

161


Book as passion & BalkanDowlnoad

On je uvek takav - veseo i miran. Nedostajaće mi da radim sa njim. – Da li je zločin to što želim da obedujem sa porodicom? – Mardž je zatresla glavom u neverici. – Celom porodicom. Provela sam dva sata u kuhinji! Džona je izašao iz džakuzija i obavio peškir oko bokserica. – Divno miriše. Nemoj da ti je krivo, Mardž. Znaš kakav je on. – Uzdahnuo je. – Voleo bih da je ovde. Još koliko juče je zaglavio u bolnici. Dakle, i Džona je zabrinut. – Upropastio je moju svečanu večeru – promrmljala je Mardž zlovoljno. Sručila sam u sebe poslednji gutljaj vina. Mrzim da vidim Mardž uznemirenu. Zabrinuta sam za Tajsona, ali neću izneveriti svoju najbolju drugaricu. Ustala sam. – Dede! – zagrlila sam je. – Džona i Rajan su tu. Ja sam tu. Sve divno miriše. Osim toga, stvarno sam se potrudila dok sam začinjavala te špargle. To joj je izmamilo osmeh. – Poslušaj Džejd, sestrice – rekao je Rajan. – Mogao bih konja da pojedem. Hajde da uspemo još malo vina i da navalimo. Večera je bila izvrsna. Pretpostavljam. Meni je sve imalo ukus kartona. Bila sam izbezumljena od brige, ali sam takođe počinjala i da se ljutim. Kako je mogao to da uradi Mardž? Malo se razveselila nakon nekoliko čaša vina, ali je očigledno bila povređena što ju je tako izneverio. Pretvarala sam se da sam vesela, i ćaskala sa Mardž i njenom braćom, ali bilo je jasno da nam je svima pomalo neprijatno. Gde li je?

162


Book as passion & BalkanDowlnoad

Pomogla sam Mardž da raščisti sto i ponudila se da poslužim desert. Otišla sam u kuhinju da uzmem kolač iz frižidera, kada se začulo zvono. Mardž i momci su bili pozadi u bašti i nisu mogli da ga čuju. Otvorila sam. Ko bi to mogao da bude u nedelju veče? Na tremu je stajao policajac. – Da? – rekla sam. Nakašljao se. – Ja sam pozornik Stiv Dugan, gospođice. Da li je gospodin Stil kod kuće? – Koji od njih? – Tajson Stil. Odmahnula sam glavom. – Nije. Izašao je. Ali tu su njegova braća. – Pružila sam mu ruku. – Ja sam Džejd Roberts, Mardžorina drugarica. Da li... da li želite da pozovem Džonu i Rajana? Potvrdio je. – Ako vam nije teško. – Naravno – otvorila sam širom vrata. – Uđite. Ušao je i pristojno skinuo šapku. – Samo trenutak. Odbrzala sam do bašte. Smejali su se. Nemam pojma zašto. To je bila prva provala smeha večeras, a s obzirom na vesti koje nosim, sasvim sigurno i poslednja. – Izvinite, ali u kući je pozornik Dugan koji želi da vidi Tajsona. Hoće da razgovara sa vama dvojicom. Džona je izvio obrve. – Stiv? Otkud on? – Ne znam – odgovorila sam – ali čeka vas u holu. Džona je prošao pored mene, Rajan i Mardž su ga sledili u stopu. Zakaskala sam za njima. Možda nisam član porodice, ali

163


Book as passion & BalkanDowlnoad

moram da saznam šta se to događa. Noge su mi se odsekle od straha. – Stive – pružio mu je ruku Džona – šta se događa, druže? – Zdravo, Džona. – Rukovao se sa svima. – Žao mi je što ovako upadam. – Ovo je Mardžina drugarica, Džejd – rekao je Rajan. Dugan se malčice nasmešio. – Drago mi je što smo se upoznali – rukovali smo se. Šaka mu je bila velika i mesnata. I mokra od znoja. Nervozan je. Ili zabrinut. – Hajdemo u dnevnu sobu – rekao je Džona. – Hoćeš nešto da popiješ? Dugan je odbio. – Došao sam da vidim tvog brata. – Da se dogovorite za novu partiju pokera? – nasmešio se Rajan. – Zašto mene nikad ne zovete? – Zato što nemaš pojma, Rajane – rekao je Dugan – ali nisam zbog toga došao. – Pročistio je grlo. – Bojim se da je ovo zvanična poseta. Vazduh se ispunio napetošću. Nešto nije u redu. Nimalo. – Moram da privedem Tajsona. Imam nalog za njegovo hapšenje.

*** Sledećeg jutra, dok sam radila u kancelariji sa Marion, nisam mogla da izbacim Tajsona iz misli. Nije došao kući prošle noći. Nekoliko puta sam odlazila do kuhinje u toku noći, u jalovoj nadi da ču ga ugledati kako sedi i zuri u onu prokletu čašu vode, ali uzalud. Nisam mogla da

164


Book as passion & BalkanDowlnoad

zaspim, a po tome kako Rajan od jutros izgleda, vidim da ni on nije spavao. Umalo nisam ispustila dokumenta na kojima sam radila, kad je Mardžori uletela kao tornado, sjajnih očiju, rumenih obraza, sa kovertom koja je izgledala veoma zvanično u rukama. Očigledno ni ona nije mogla da zaspi. – Džejd – nasmešila se na silu – stigli su tvoji rezultati. Oduzela sam se od straha. Poslednje što želim da uradim je da otvorim tu kovertu pred Mardž i Marion. – Dobro jutro, devojke – ušao je i Rajan, ovaj put bez svog osmeha na licu. – Kako je? Sad je i Rajan tu. Zašto nije ostao u magacinu sa buradi? Naježila sam se. – Mardž... – Ma hajde, čega se plašiš? Znaš da si položila i to sa odličnim. Nema šanse da bude drukčije, posebno ne kad je reč o mojoj briljantnoj najboljoj drugarici. – Uzdahnula je. – Uostalom, svima nam je potrebno da čujemo i neke dobre vesti, za promenu. Bila je u pravu. Čak ni Mardžori, koja uvek spava kao klada, noćas nije mogla da zaspi - to se jasno videlo u njenim očima i tamnim podočnjacima ispod njih. Još od koledža Mardž je sebi uvrtela u glavu da sam ja nekakav genije. Međutim, nisam ništa pametnija od ostalih. Samo sam puno učila. Morala sam da bih mogla da dobijem stipendije. Mardž nikad nije morala da brine o novcu. Ja sam morala vredno da učim, jer mi je otac od malih nogu utuvio u glavu da mogu da odem na fakultet samo ako uspem da dobijem stipendiju. Zahvaljujući marljivom radu, uspela sam u tome, a ostatak potrebnog novca namakla sam uzevši studentski kredit. Izdržavala sam se radeći za sve vreme studija.

165


Book as passion & BalkanDowlnoad

A evo je sad Mardž koja me kuje u zvezde pred Marion i Rajanom, i maše mojim rezultatima pred svima. Nemam izbora, moram da otvorim kovertu. Ako nisam položila... nema veze. Samo ću propasti u zemlju od srama. Celog života sam se vredno pripremala za sve ispite, a to sam učinila i ovog puta. Uvek sam dobijala najviše ocene. Dakle, po zakonu verovatnoće... Uf, neću još da se sekiram. – Hajde, Džejd, crći ću od neizvesnosti! – Mardž mi je ćušnula kovertu u ruke. Nevoljno sam je uzela. Nema svrhe da joj govorim da ne želim da je otvorim pred svima. Svi onako već znaju da su rezultati stigli, i kakvi god da su, saznaće se pre ili kasnije. – Tako je, nemoj više da nas držiš u neizvesnosti – nasmešila se i Marion. Duboko sam udahnula i otvorila kovertu. Unutra su bila dva papira. Vid mi se zamaglio dok sam pokušavala da ih pročitam. Ime, adresa, blablabla... Status. Zaustavila sam dah. Položila. Pogledala sam ponovo, za slučaj da nisam dobro videla. Položila. – Položila sam! – zacičala sam. Mardž se bacila na mene, čvrsto me grleći. Zamalo nas je obe oborila, ali nas je Rajan pridržao. – Polako, dosado mala! – rekao je. – Inače će prva tužba koju će Džejd podneti biti protiv tebe.

166


Book as passion & BalkanDowlnoad

Mardž me je pustila, i s drhtavicom sam pogledala u drugi list papira. – Šta je to? – upitala je Mardž. Preletela sam ga pogledom. – Pišu da će se ceremonija polaganja zakletve održati idućeg meseca u Denveru. – Sjajno! – Mardž je pljesnula rukama. – Svi ćemo doći da te gledamo. – Nema potrebe. Možda čak ni ja neću otići. Nije obavezno. – Gluposti – rekao je Rajan. – Naravno da ćeš ići. Ići ćemo svi zajedno. Najzad sam ponovo počela normalno da dišem. Hvala ti, Bože. Samo još da je Tajson ovde... Mardžori je presekla moje misli. – Sad treba da nađeš posao u tužilaštvu. – Znaš, danas sam zaposlena ovde, Mardž. – U stvari, upravo sam i došao da vam kažem da danas i nemamo posla – obratio nam se Rajan. – Marion može sama. Zašto ne uzmeš slobodan dan, doteraš se, pa odeš do grada? Imamo samo jednu pravničku firmu i ured javnog beležnika. Možeš da ih obiđeš još danas i vidiš da li neko ima posao za tebe. – Vidiš? – rekla je Mardž. – Sve dolazi na svoje mesto. Hajdemo da te doteramo, pa ću ja ići s tobom. Častim ručak! Uostalom, to će mi pomoći da skrenem misli od... Tajsona. Nije morala da izgovori – svi smo mislili samo o njemu. Sve se ovo događalo prebrzo. Nisam bila sigurna da danas uopšte mogu da govorim suvislo, a kamoli da dobijem posao.

167


Book as passion & BalkanDowlnoad

Pokušala sam da se pobunim, ali su nas Marion i Rajan izgurali kroz vrata. – Hajde, brišite! – rekla je Marion. – Rajan i ja možemo sami. Tutanj, gospođice, i nađi posao!

*** Čim smo dovršile ručak u Encovom italijanskom restoranu – plavi patlidžan punjen sirom, koji inače obožavam ali sam sad isuviše zabrinuta da bih mogla da uživam u njemu – Mardž me je poterala ka kancelariji javnog beležnika. – Naš javni beležnik se zove Lari Vejd. Ne poznajem ga baš dobro, ali mislim da je poslovao sa mojim ocem. Hoćeš da uđem s tobom da vas upoznam? Odmahnula sam glavom. Mardž je već učinila toliko toga za mene. Osim toga, želim da ovo uradim sama. – Ne, hvala ti. Sama ću. Ne želim da se po gradu pročuje kako tražim usluge zato što poznajem Stilove. – Razumem – rekla je Mardž. – Hajde sad upadaj unutra i pokaži im kako si super. Prikupila sam hrabrost i ušla u malu zgradu. Bila sam navikla na impozantne državne građevine i sudnice u Denveru. Ovo je bila mala građevina od crvene cigle, u kojoj su očigledno smešteni gradonačelnik, javni beležnik i njihovo osoblje, koje po svoj prilici nije bilo brojno. Mlada žena je sedela iza pulta. – Izvinite... – Da, kako mogu da vam pomognem? – Želela bih da vidim javnog beležnika, molim vas, ako je slobodan?

168


Book as passion & BalkanDowlnoad

Evo, ponovo to radim, podižem glas na kraju rečenice kao da nešto pitam, kao da tražim uslugu, kao da nisam dostojna da se sastanem sa javnim beležnikom. Moram da prestanem s tim. – Da li imate zakazano? Odmahnula sam glavom. – Nemam. – Možete li mi reći u vezi sa čim želite da ga vidite? Duboko sam udahnula i polako izdahnula. – Ja sam pravnik. Tražim posao ovde u Snou Kriku. – Oh, pa onda ste došli zbog oglasa. – Kakvog oglasa? – Da, tražimo pomoćnika javnog beležnika. Sigurna sam da želi da vas primi. Nemamo baš mnogo prijavljenih kandidata. Nema mnogo pravnika koji žele da žive u Snou Kriku. – Nasmejala se: – Sačekajte da mu kažem da ste ovde. Srce mi je poskočilo. Traže pomoćnika. Nije moglo bolje da ispadne. Obično nemam ovoliko sreće. Recepcionerka se vratila. – Lari je u kancelariji i primiće vas. Veoma je uzbuđen što ste ovde. Osvrnula sam se oko sebe. U Snou Kriku se javni beležnik svakako ne satire od posla. Zašto mu je onda potreban pomoćnik? Plata sigurno nije velika, ali biću zadovoljna ako je dovoljna da iznajmim mali stan u gradu i odselim se sa ranča. – Sedite i sačekajte – pokazala mi je na malu čekaonicu. – Sići će za minut. Nakon nekoliko trenutaka, pojavio se plavokosi čovek srednje visine, koji je već počeo da ćelavi. Nosio je smeđe

169


Book as passion & BalkanDowlnoad

pantalone i raskopčanu košulju. Prišao je ispružene ruke. – Ja sam Lari Vejd. Jeste li vi pravnica? Ustala sam i potvrdila. – Ja sam Džejd Roberts. – Rukovali smo se. – Drago mi je što sam vas upoznala. Stvarno veoma cenim što ste odvojili malo vremena za mene. – Nema problema. Iskreno, oduševljen sam što ste došli. Zatrpan sam poslom, ali kao što vam je Kerol verovatno već rekla, pravnici se baš i ne otimaju za radno mesto u Snou Kriku. – Poveo me je do male sale za sastanke i pokazao da sednem. Smestio se prekoputa mene. – Dakle, šta vas dovodi u Snou Krik, gospođice Roberts? – Molim vas, zovite me Džejd. Ovde sam zbog svojih prijatelja. Mardžori Stil je moja najbolja drugarica. Podigao je obrve. – Stil? – Da. – Zar je to problem? – Stilovi su dobri ljudi. Dobro je, nije problem. – Znam da jesu. – Dakle, koliko dugo se bavite pravom? Pocrvenela sam. – Ne bavim se. Tek sam jutros dobila rezultate pravosudnog ispita. – Izvadila sam papir iz male aktovke, i pružila ga gospodinu Vejdu. – O, pa čestitam! – nasmešio se. – I dobro došli u klub. – Preleteo je pogledom po mojoj biografiji. – Dakle, stažirali ste kod Dejvisa i Stabsa. Dobro... Odlično... Da li imate iskustva u beležničkim poslovima? Odmahnula sam glavom. – Nikakvog, ali se dobro snalazim u sudnici. Asistirala sam Seri Maloun u nekoliko slučajeva zloupotrebe položaja, i obavljala većinu istraživačkog posla za nju.

170


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Kao što verovatno i sami pretpostavljate, ovde u Snou Kriku nemamo mnogo značajnih suđenja – zakikotao se. – Svi veći slučajevi se šalju u kancelariju javnog pravobranioca u Grand Džankšenu. Kod nas stiže dosta saobraćajnih prekršaja, maloletnih prestupnika, napada bez predumišljaja, ponekad poneki slučaj nasilja u porodici... Ništa naročito interesantno, ali i to je deo posla. – Uz dužno poštovanje, gospodine Vejd... – Molim te, zovi me Lari. Nakašljala sam se. – Lari. Nije mi jasno zašto vam je potreban pomoćnik. – Nemam istražitelja – rekao je. – Spomenuo sam to na sastanku gradskog odbora prošlog meseca, ali je odbor predložio da zaposlim asistenta – nekog ko može da obavlja i posao istražitelja, ali i da mene menja po potrebi. Složili smo se da je to dobra ideja. – Tako dakle. – Dakle, biću službenica. Sjajno. – Nemojte pogrešno da me shvatite. Ovo je sjajna početna pozicija za vas. Steći ćete iskustvo u građanskom pravu i radu za gradske službe. Jeste, moraćete da sami obavite i neke istrage, ali i to spada u posao javnog beležnika. Klimnula sam glavom, grickajući usnu. Želela sam da pitam kolika je plata, ali nisam znala kako da načnem tu temu. – Ako ste zainteresovani, Džejd, možete početi već sutra. – Svakako sam zainteresovana. I mogu da počnem sutra. Mogu li da pitam koje su pogodnosti? Dođavola, nisam morala baš tako da se izrazim. Imam pravo da pitam kolika će mi biti plata, ne moram da se izvinjavam zbog toga.

171


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Naravno. Nudimo puno zdravstveno osiguranje, za vas i za članove porodice. – To nije problem. Nisam udata. – Dobro. Takođe pokrivamo troškove zubara i oftalmologa. Uključeni smo u državni penzioni plan, tako da ne morate da uplaćujete posebno socijalno osiguranje. Klimnula sam glavom. Pređi već jednom na platu. – Početna plata je šezdeset pet hiljada godišnje. Manje nego što sam želela, ali prilično fina suma za život u malom gradu. – Ako vas zanima, prosečna plata javnog beležnika u Americi je devedeset hiljada, ali ovo je mali grad, a vi ste početnik. Ovo je suma koju sam ovlašćen da ponudim pravniku sa manje od deset godina iskustva, pa ne morate da se osećate uskraćeno. Nisam mogla da osporim logiku u njegovim rečima, a nisam ni bila u poziciji da se bunim. – Ne znam koliko su ozbiljne vaše namere da se nastanite u Snou Kriku, ali koliko mi je poznato, jedina privatna pravnička kompanija u gradu nema otvoreno radno mesto. Takođe, u gradu radi i Njut Dejvis, koji je započeo sopstvenu praksu pre nekoliko meseci, ali kako čujem, jedva uspeva da namakne dovoljno posla da preživi. Opa! Ovaj baš želi da prihvatim posao. Nije mi baš najjasnije zašto, ali nije ni važno, makar ne u ovom trenutku. – Dakle, spremni ste da me zaposlite? Nasmešio se. – Jesam. Ustala sam. – Onda sa zadovoljstvom prihvatam. Mnogo vam hvala... Lari.

172


Book as passion & BalkanDowlnoad

Obišao je sto i rukovao se sa mnom. – Dobro nam došli, Džejd. Veoma mi je drago što ste odlučili da nam se pridružite. Dozvolite da vas provedem okolo i upoznam sa ostalim osobljem, a onda ću vas uputiti u vaš prvi slučaj. – Sjajno! Samo da kažem drugarici da ću se zadržati, pa se odmah vraćam. – Nema problema. Obavite šta imate, pa se vidimo. Na brzinu sam ispričala Mardž da sam dobila posao i da ide kući bez mene, a zatim se vratila u kancelariju. Lari mi je predao fasciklu. – Ovo je vaš prvi slučaj, zameniče – rekao je. – Slobodno ga ponesite kući i proučite večeras, pa ujutru možete da počnete da radite na njemu. Radno vreme počinje u devet. – Odlično – stavila sam fasciklu u svoju aktovku. Lari me me je uveo u majušnu kancelariju, ali makar ima prozor. Bila je skromno opremljena – metalni sto, računar, i nekoliko polica i kredenaca za spise. – Nije bog zna šta – rekao je – ali poslužiće. – Sasvim je dovoljno. Ovde ću se lepo smestiti. Upoznao me je sa Mišel, našom sekretaricom, i sa Dejvidom iz arhive. – Mi smo mali kolektiv. A ovo je mali grad. – Sigurna sam da ću se odlično uklopiti. Sve izgleda odlično. – Dobro onda. Vidimo se sutra u devet. – Unapred se radujem. – Dok sam išla ka vratima, izvukla sam fasciklu i pogledala spis. Onda mi je srce sišlo u pete.

173


Book as passion & BalkanDowlnoad

Narod protiv Tajsona Stila.

174


Book as passion & BalkanDowlnoad

20. Tajson

Zbog krpe koju su mu ugurali u usta dečak se gušio. Ima ukus pečurki, prljavštine i povraćke. Oči su mu prekrili povezom, a ruke čvrsto svezali na leđima. Samo su mu noge slobodne, ali suviše je iscrpljen da bi mogao da se bori protiv njih. Većih je šutirao, i šutirao, i šutirao... i ništa nije postigao. – Silazi, dečko – neko progovara. Snažne ruke guraju ga ka dugačkom nizu stepenica, sapliće se i zamalo da padne. – Dobro došao kući, dzukelo mala – drugi glas. – Dopašće ti se ovde. Postaraćemo se da ti bude veoma udobno. – Smeje se zloslutno. Zlo. Taj glas ga podseća na crnu zmiju koja se prikrada u tami, sjajnih crvenih očiju. Čisto zlo. Dečak se trese. Kad stignu do dna stepeništa, čovek ga gura u ugao. – Jesi li spreman, dečko? – progovaraprvi glas. – Jesi spreman? I dalje gušeći se, dečak ne odgovara. Spreman za šta? Uskoro će saznati.

175


Book as passion & BalkanDowlnoad

*** – Molim te, Stive, ne mogu da podnesem lisice. – Znojim se na zadnjem sedištu policijskog automobila, s rukama vezanim iza leđa. Pokušavam da dišem duboko i opustim se. Nemam vazduha. – Žao mi je, Tajsone. Moram da postupam u skladu sa pravilima. Znaš i sam – kaže pozornik Stiv Dugan. – Uostalom, zašto si pretukao onog dečka? Ne odgovaram. Nisam blesav. Uostalom, tip ima najmanje dvadeset pet godina, teško da se može nazvati dečkom. Nakon pola sata stižemo u policijsku stanicu u Snou Kriku. Pored nje je sudnica i zgrada gradske administracije. Stiv izlazi iz kola i otvara mi vrata. – Hajdemo, Tajsone. Ostajem da sedim, paralisan. U glavi mi odzvanja beli šum. – Hajdeeemooo... Tajsoooneee... – Stivov glas zvuči duboko i iskrivljeno, kao da do mene dopire iz vrtloga vremena. Mesnata šaka me grabi za ruku. Odgurkujem je. – Ne! – urlam. – Ne idem! – Zaboga, Tajsone, koji ti je đavo? Pred očima mi proleću isprekidani kadrovi. Vraćam se iz Grand Džankšena... sam u kući... zvono... Stiv... uhapšen... lisice... Nisam se opirao do ovog trenutka. Zašto nisam? Sve mi je mutno. Zacrnilo mi se pred očima. Zamućena slika istetoviranog feniksa...

176


Book as passion & BalkanDowlnoad

Izlazim iz kola, zamahujem i udaram Stiva u grudi. On pada, okrećem se i trčim. Bežim kao što je trebalo da uradim onda pre mnogo godina. Odjednom mi se celo telo koči. Ne mogu da se pomerim, mišići mi se grče. Ne mogu ni da mrdnem. – Pomozite mi! Zaboga miloga, pomozite mi! Niko ne dolazi. Niko nikad ne dolazi. Umirem. Očigledno umirem, a nikoga nije briga. Minuti prolaze... Nikog... – U redu je, ustaj, Stile! – Ruka me podiže na noge. – Otkud ti ideja da udariš službeno lice? – Nema veze, naredniče – Stivov glas. – Teško mu je. Neću podneti tužbu. Tejzer mu je bio dovoljna kazna. Tejzer. Onesposobili su me strujom. Gledam niz pantalone. Hvala bogu, suve su. Iako su mi ruke još uvek vezane, mogu da pomeram prste. Zakoračio sam. Mogu da hodam. Probada me u grudima, srce udara kao ludo. – Jesi li dobro, Tajsone? – pita Stiv. – Deset sekundi elektrošokova nije malo. Deset sekundi? Izgledalo je kao čitav sat. – Ja ovde ne pripadam – izgovaram. – O, da, pripadaš, kad pretučeš čoveka – odgovara glas koji nije Stivov. Okrećem se. Stariji policajac – verovatno narednik – drži pištolj uperen u mene. Drži me na nišanu sve vreme dok me Stiv

177


Book as passion & BalkanDowlnoad

uvodi u zgradu. Ne plašim se oružja. Na svetu postoje mnogo strašnije stvari. Opet beli šum dok popunjavaju papire, uzimaju mi otiske i slikaju me. Gledaju me kako se svlačim i oblačim narandžasto zatvorsko odelo. Sprovode me do ćelije. Ruke su mi sad slobodne, sklupčao sam se u uglu, beli šum se polako stišava. Zamenjuju ga duboki zastrašujući glasovi, sećanja se obrušavaju na mene svom snagom.

*** Dečak se zgrčio u uglu tamne ćelije; bol mu probada telo, a ofucano sivo ćebe koje obavija oko sebe natopljeno je krvlju. Povratio je ostatke ovsenih kolaćića i lubenice – ostatke popodnevne užine. Pored njega je sendvič koji su mu ostavili kad su završili s njim. Ne može da jede. Nikad više neće moći. Makar više nije svezan. Zaključali su ga. Samog. – Ustaj! Ustaj i pokušaj da se izvučeš odavde – naređuje glas u njegovoj glavi. Ali telo mu je slabo. Iskidano. Iskorišćeno. Ne može da se pomeri. Njegov mlađi brat se izvukao. Trčao je kao vetar, kad mu je dečak rekao da beži. Hvala bogu. – Hajde, ustani! – opet taj unutrašnji glas. – Nemoj da se predaš. Beži odavde. Možeš da se oporaviš. Možeš da nastaviš sa životom. Bori se, dođavola, bori se! Dečak se ne pomera. Glas u glavi je zamukao.

178


Book as passion & BalkanDowlnoad

21. Džejd

Brzo iščitavam spis. Kolin je podneo tužbu protiv Tajsona za pretnju i fizički napad. Prokletstvo. Nije mi palo na pamet da bi to moglo da se dogodi. Jedno je sigurno - ne mogu da prihvatim slučaj. Imam ozbiljan sukob interesa sa obe strane. Zaustila sam da to objasnim, ali Lari je počeo da priča. – Tajson Stil je juče uhapšen. Koliko mi je poznato, zatvoren je ovde pored, u policijskoj stanici. Siguran sam da će ga neki od njegove bogate braće izvući uz kauciju očas posla. Osetila sam olakšanje. Bezbedan je. Gde je bio? Mora da su ga priveli jutros, nakon što sam otišla na posao. Naježila sam se. Ne mogu da podnesem pomisao na to da je zatočen u skučenoj ćeliji. – Gospodine Vejd... – Molim vas, zovite me Lari. Klimnula sam glavom. – Lari, poznato vam je da sam odsela na ranču Stilovih. Takođe, osećam obavezu da vam kažem da je navodna žrtva u ovom slučaju - Kolin Mors - moj bivši verenik. Kao što vidite, ovde postoji očigledan sukob interesa. Mislim da ne mogu da preuzmem ovaj slučaj.

179


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Gluposti! U ovako malom gradu uvek postoji sukob interesa. Ovde se svi poznajemo. – Ali... – Ovde se stalno susrećemo sa ovakvim situacijama. Preuzećete slučaj. Gospodin Mors je odseo u hotelu u Grand Džankšenu. U spisima ćete pronaći njegov broj telefona. Ne znam da li je gospodin Stil uzeo zastupnika, ali ako hoćete da porazgovarate sa njim o slučaju, možete to odmah da uradite. Ne mogu da verujem. Možda Lari ne misli da je to što predlaže neetički, ali ja sam ubeđena da je tako. Razumem da je u ovako malom gradu lako biti u sukobu interesa, ali ja imam dupli sukob – i sa tužiteljem i sa tuženim. – Lari, molim vas kao profesionalca. Skinite me sa ovog slučaja. – Džejd, poznajem Stilove otkad su bili deca. I ja sam tu u sukobu interesa isto kao i vi. Ali neko mora da preuzme slučaj. – Ne, vaš sukob interesa je manji od mog. Ja ga imam sa obe strane. Zaboga, pa bila sam verena sa navodnom žrtvom, a i bila sam prisutna za vreme napada. Larijevo lice je pocrvenelo. Da li sam preterala? Želim ovaj posao, i oduševljena sam što mi se ukazala ovakva šansa. – Ako niste u stanju da obavite ono za šta vas plaćam, moraću da pronađem drugog pomoćnika. Jesam. Preterala sam. Jasno mi je da ću napraviti etički prekršaj, ali ovaj posao mi je potreban i ne 6mem da dozvolim da ga izgubim. Ne mogu zauvek da ostanem na ranču. Lari jeste u pravu kad kaže da su sukobi interesa u malom gradu neizbežni. Uostalom, ako preuzmem slučaj, mogu da se postaram da Tajson ne bude kažnjen previše strogo. Nikako mi se ne sviđa ideja da

180


Book as passion & BalkanDowlnoad

Tajsonovu sudbinu stavim u Larijeve ruke, ili bilo čije druge. Postaraću se da Tajson uzme advokata, a svaki iole pristojan advokat će se odmah postarati da budem skinuta sa slučaja. – Ne, ne treba da tražite drugog zamenika. Preuzeću slučaj. – To je mudra odluka. Imam jedan savet za vas, Džejd: ako želite da zadržite ovaj posao, ubuduće se uzdržite od preispitivanja mog etičkog kodeksa. Klimnula sam glavom. Bila sam sigurna da Lari krši etički kodeks dodeljujući mi ovaj slučaj. Pošto sam ga prihvatila, i ja sam u prekršaju. Ali ovo jeste mali grad. Ako bismo se u potpunosti pridržavali procedura, morali bismo da angažujemo spoljnog saradnika za svaki slučaj koji iskrsne, a to nije moguće. Prema tome, potrudiću se da dam sve od sebe. Ne želim da Tajson ode u zatvor. Mogu da se postaram da umesto toga plati odštetu i obaveže se na neki društveno korisni rad. Ispred zgrade me je dočekala Mardž sa nekom hranom za poneti. – Uzela sam nam neku klopu. Vidi kako je divno vreme, mogle bismo da jedemo u parku. Pomoći će nam da skrenemo misli sa Tajsona. Tajson. Zašto baš ja moram da budem ta koja će joj reći? – Tajson se vratio – rekla sam. Nasmešila se. – Stvarno? Gde je? Šta se dogodilo? – Onda joj se izraz lica promenio. – O moj bože... Osetila sam knedlu u grlu i potvrdila. – Mardž, ne mogu na ručak sa tobom. Moram u zatvor, zbog slučaja na kom radim. Tajson je uhapšen. Kolin je podneo prijavu za pretnje i nanošenje telesnih povreda. Onaj policajac je zbog toga dolazio.

181


Book as passion & BalkanDowlnoad

Mardž je rukom prekrila usta. – Šta ćemo da radimo? Idem s tobom. Odmahnula sam glavom. – Moram sama da idem. Ovo je posao. – Ali on je moj brat. – Baš zato moram da idem sama. Ti si emocionalno umešana. – Kakva nebuloza. I ja sam podjednako emocionalno umešana, ako ne i više od Mardž. – Uostalom, to mi je posao. – Ali ti radiš za državnog tužioca. To znači... Potvrdila sam. – Da, to znači da radim protiv Tajsona, ali ne brini se. Potrudiću se da se izvuče sa što blažom kaznom. Obećavam. – Moram da odem da angažujem advokata za njega – rekla je Mardž. To je odlična ideja – klimnula sam glavom. – Požuri, skoro je pet sati, uskoro im se završava radno vreme. Reći ću mu da će njegov advokat uskoro stići. Mardž je, i dalje noseći naš ručak, odjurila, a ja sam produžila do policijske stanice. Petnaest minuta kasnije, sedim za stolom u sobi za posetioce, prekoputa Tajsona. Bogovski izgleda čak i u narandžastom zatvorskom odelu. Ne progovara, očigledno je na ivici nerava. Napet. Mogu to da pročitam na njegovom licu, stegnutoj liniji vilica, stisnutim usnama i naboranom čelu. Nežno progovaram: – Tajsone, želim da naglasim da imaš pravo da odbiješ razgovor bez prisustva svog advokata. – Hoćeš da kažeš da ti nisi moj advokat?

182


Book as passion & BalkanDowlnoad

Odmahnula sam glavom. O, kako bih želela da jesam. – Ne, ja sam pomoćnik javnog beležnika. Lari Vejd me je zaposlio i dodelio mi ovaj slučaj. Tajson je prevrnuo očima. – O, zaboga... – Besno zuri u mene. – Sve što misliš i sama sam već pomislila. Biće sve u redu. Postaraću se za tebe. Pre svega, moraš da angažuješ advokata. – Džejd, moraš da me izvučeš odavde. Ne želim advokata. – Želiš, ako hoćeš da izađeš. Mardž je upravo otišla da angažuje nekog iz advokatske kancelarije u gradu. – Te lakrdijaše? Nema šanse da ću nekom od njih da platim da me zastupa. – Tajsone... – Kriv sam, dođavola. Evo, izjašnjavam se da sam kriv. Sad me pošalji u zatvor. Mozak mi se blokirao. Ne mogu da verujem sopstvenim ušima. – Tajsone, smatraću da si ovo izjavio nezvanično. Ne znaš šta govoriš. – Ti si zastupnika Snou Krika, i samim tim države Kolorado. Izjašnjavam se krivim pred tobom, kao sudskim službenikom. Zabeleži moje priznanje i šalji me dalje. Koji mu je đavo? Pre tri sekunde tražio je da ga izvučem odavde. – Kao što sam već rekla – procedila sam kroz zube – ovo je nezvanično. Ovaj razgovor se nije dogodio. Nema šanse da ću da prihvatim tvoje priznanje. Ne, osim ako mi to ne potvrdi tvoj advokat. Zavalio se u stolici i uzdahnuo. – Kako hoćeš.

183


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Dobro. Mogu da ti pomognem, Kolin je razuman čovek. Sigurna sam da ćemo moći da se dogovorimo sa njim da odbaci optužbe, ako mu platiš neku odštetu. – Nemam nameru da plaćam tom drkadžiji. – Tajsone, isprebijao si ga. Sigurno ima bolničke troškove. Ti bi morao da podmiriš. Nije ništa odgovorio, prekrstio je ruke i zagledao se u mene. – Budi razuman. – Da budem razuman? Hoćeš da budem razuman? Jutros mi je u kuću banuo policajac, i odveo me u lisicama kao da sam neki prokleti kriminalac. Zatvorili su me, Džejd. U ćeliju. Nemaš pojma... – O čemu nemam pojma? Šta si drugo mogao da očekuješ? Kad nekoga isprebijaš, taj neko može da odluči da te tuži. Ti jesi kriminalac, Tajsone. Ali ovo se da ispraviti, ako mi dozvoliš da ti pomognem. Zatvara oči. Uokvirene su tamnim podočnjacima, a bore su mu izraženije nego inače. Očigledno nije spavao prošle noći. Gde je bio? Zaustila sam da ga upitam, ali je on progovorio. – Možda ne želim da se ispravi. Možda sam isuviše prokletu umoran da bih bilo šta ispravljao. – Slušaj, čak iako priznaš krivicu, verovatno nećeš otići u zatvor zbog običnog napada. Kolin je dobro. Nema trajnih posledica. Verovatno ćeš platiti globu, ili odštetu, možda ćeš morati da odradiš nekoliko sati društveno korisnog rada i dobiti uslovnu. Najverovatnije nećeš u zatvor. – Slučajno znam da se za prekršaj u Koloradu dobija i do tri godine zatvora. – Vidim da si upućen u kaznenu politiku Kolorada.

184


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Puno čitam – odgovorio je. – Ja nikad ne spavam, sećaš se? Uzdahnula sam. Šta da radim s njim? Izgleda da je rešio da uništi sam sebe. E, pa neće ako se ja pitam. Začulo se kucanje na vratima. Okrenula sam se. Uniformisani policajac je uveo nekog čoveka. – Gospodine Stil, stigao je vaš advokat – rekao je. Ustala sam i pružila mu ruku. – Ja sam Džejd Roberts iz kancelarije javnog beležnika. – Pjer O’Kif. – Rukovali smo se. – Želim da nasamo razgovaram sa svojim klijentom. Klimnula sam glavom. – Naravno. Oglasio se Tajson. – Ja ne želim. Neka ona ostane. – Tajsone, to je loša ideja. Gospodin O'Kif je ovde da ti pomogne. – Okrenula sam se ka O'Kifu. – Možda vi možete da ga urazumite. – Gospodine Stil, vaša sestra mi je objasnila sve okolnosti; takođe mi je razjasnila koji je položaj gospođice Roberts. Planiram da zatražim da je povuku sa slučaja zbog sukoba interesa. – Želim da vas obavestim – progovorila sam – da sam i sama tražila da budem izuzeta. Lari mi nije dozvolio. O’Kif je klimnuo glavom. – Lari ima običaj da zaobilazi pravila i procedure. Nisam ni sumnjala. – Možete me skloniti sa slučaja, ali spremna sam da vam ponudim dosta povoljnu nagodbu. – Spustila sam ruku na kvaku. – Javite mi se kad budete želeli da porazgovaramo. – Dođavola!

185


Book as passion & BalkanDowlnoad

Okrenula sam se i suočila sa Tajsonovim napadom besa. – Zar nisam bio jasan? Ona ostaje! O'Kif je uzdahnuo. – U redu. Ali ako vam kažem da umuknete, želim da me poslušate istog trenutka. Možda možemo ovo danas da rešimo. – Već je rešeno. Priznao sam krivicu. Hoću da idem u zatvor. Odmahnula sam glavom. – Tajsone, molim te. Nema razloga da ideš u zatvor. Kolin nije teško povređen. – Bojim se da ne razumem o čemu govorite, gospodine Stil – rekao je O'Kif. – Državni tužilac je očigledno spreman da sarađuje. Zašto se protivite? – Počinio sam zločin. Treba da budem zatvoren. – Tehnički, ovo je prekršaj, a ne zločin – rekla sam. – Gospođica Roberts je u pravu. Niste optuženi ni za kakav zločin. Zasad niste optuženi ni za šta. Samo ste privedeni. Vaša sestra upravo sređuje da budete pušteni uz kauciju. Trebalo bi da izađete kroz dva sata. – Ne. Ostajem. Raširila sam ruke u nemoćnom besu. – Ostavljam vas da se izborite sa njim, gospodine O'Kif. Nažalost, još uvek nemam posetnicu. Tek sam danas počela da radim. – Nažvrljala sam mu svoj broj mobilnog na papirić. – Možete me dobiti na ovaj broj. – Hvala vam. Bićemo u kontaktu – rekao je. – Rekao sam da ona ostaje! Izašla sam.

186


Book as passion & BalkanDowlnoad

22. Tajson

Piter O’Kif je idiot. Na šta li je Mardž mislila kad mi ga je poslala? Sedeo je prekoputa mene, prskajući me pljuvačkom svaki put kad progovori. Pitao me je gomilu pitanja o onom kretenu Kolinu, i ja sam mu iskreno odgovorio. – Prilično sam siguran da ću moći ovo da prikažem kao napad bez predumišljaja. Verovatno ćete se izvući samo sa društveno korisnim radom. Ne bi trebalo da bude problema. – Džejd je rekla da bi mogla da ga nagovori da povuče optužbu. – Ne možemo da računamo na to, ali biće odlično ako uspe. – Svejedno. Baš me briga i ako ostanem ovde. Zaista. – To je bila masna laž. Ne mogu da podnesem pomisao da sam zatvoren. Na ivici sam živaca. Ali sam ću se izboriti sa time i izdržaću ako će to da znači da niko više neće patiti zbog mene. Mesto mi je negde gde nikog ne mogu da povredim. Pa čak ako to znači da moraju da me zatvore među četiri zida. To sam sve već jednom preživeo, pa mogu i opet. – Gospodine Stil, pričate gluposti. Uvidećete to i sami kad izađete odavde. – O’Kif je izvadio posetnicu iz novčanika i

187


Book as passion & BalkanDowlnoad

predao mi je. – Ignorisaću vaše priznanje, s obzirom na to da trenutno niste u poziciji da se izjašnjavate o krivici. Optužba još nije ni podignuta. – Baš me briga. – Bolje vam je da vas bude briga. Bićemo u kontaktu. O’Kif je ustao, ali vrata su se otvorila još pre nego što im je prišao, a u prostoriju je ušao uniformisani policajac. – Stile – rekao je – položena je kaucija za tebe. Možeš da ideš. Super. Mogu da idem. Slobodan kao ptica na grani. Slobodan da uživam u životu. Kakva prokleta budalaština. Nikad neću biti slobodan. Krenuo sam za policajcem do svlačionice. Predao mi je papirnu kesu. – Ovde su vaše lične stvari. Presvucite se. Sačekaću vas ispred, da završimo formalnosti. Uzeo sam kesu bez reči. Šta da kažem? Hvala? Ovaj put me nije posmatrao kako se presvlačim. Bacio sam je na pod i sručio se na klupu. Beli betonski zidovi opet počinju da se zbijaju oko mene u tunelima sećanja. Zidovi se ponovo primiču... Neću da mislim o tome. Ne smem da mis/im o tome. Ali monstruozni zidovi stežu obruč. Prostorija mi se okreće pred očima, klizim na pod, oznojen; srce preti da će mi iskočiti iz grudi. Zurim u golu tavanicu, zaslepljen neonskim svetlima. Stomak mi se okreće; mislim da ću povratiti. Moram da dišem. Ne mogu... da... udahnem...

188


Book as passion & BalkanDowlnoad

Upomoć! Reč mi se zaglavila u grlu. Batrgam se i penjem natrag na klupu. Nazad u sigurnost. Diši! Tajsone! Diši! Ako se ponovo onesvestiš nikad te neće ostaviti na miru.

*** Dečakov glas je promukao od vrištanja. Nokti su mu izlomljeni, a jagodice prstiju bolne i odrane od pokušaja da se uzvere uz betonske zidove. Nakon nekog vremena prestaje da vrišti, polako glas mu se vraća a prsti zaceljuju. Seda, obgrlivši se rukama, brade naslonjene na kolena. Navikava se na svoju situaciju. Kofa u uglu ćelije za obavljanje fizioloških potreba. Ljudi koji su ga zarobili nisu je ispraznili još otkad su ga strpali u ćeliju. Dani se međusobno stapaju. Koliko je prošlo? Da li je to bilo juče? Ili mnogo ranije? Ponekad dobija tri obroka na dan. Ponekad nijedan. Odavno je prestao da oseća glad. Ponekad mu daju vode. Mnogo češćega muče sa nedodirljivom punom čašom. Noći su najgore. Betonski pod je hladan iako je leto. Da li je još uvek leto? Koliko je dugo zatočen? Na početku je brojao svaki put kada bi došli kod njega, ali je posle nekog vremena prestao. Nije želeo da se seća tih prilika. Vrata male sobe se otvaraju i jadan od njih silazi niz stepenice, kao i uvek lica sakrivenog maskom. Uvek se kriju iza maske. Ne obraća se dečaku, samo spušta poslužavnik sa hranom. Dečak se ne usuđuje da se pomeri sve dok se čovek ne povuče i ponovo zaključa vrata. Onda se privlači poslužavniku i halapljivo guta bezukusnu hranu. Možda je zatrovana.

189


Book as passion & BalkanDowlnoad

*** Stojim spreman kada se policajac vratio. Zidovi su se vratili na mesto. – Jeste li spremni, gospodine Stil? Klimam. Dobro sam. Sve je u redu. Želim da idem kući. Želim da vidim Džejd. Ona će se postarati da sve bude kako treba. Mardžori i Džejd sede u čekaonici. Mardž mi se baca u naručje. – Tajsone, toliko sam se brinula. Jesi li dobro? Ne mogu da joj kažem da sam upravo pretrpeo napad panike. – Dobro sam. Džejd ne progovara, ali ustaje, a pogled njenih plavosivih očiju me probada kao koplje. – Hajdemo kući – kaže Mardžori. Kući. Gde je kuća? Već dvadeset pet godina nisam kod kuće. Izlazimo svi zajedno. Mardž se parkirala u blizini. Džejd i dalje ćuti. – Jesi li gladan? – pita Mardž. – Možemo da ti uzmemo nešto usput. Džejd i ja smo jele. Odmahujem glavom. Ne, nisam gladan. Retko kad sam gladan. Jedem samo koliko moram. Dođavola! Sinoć sam propustio Mardžinu večeru. Moram da se izvinim. Gospode... mrzim da povređujem Mardž. Mrzim da povređujem braću. – Toliko mi je žao zbog svega što se desilo, Tajsone – Mardžin pogled se zamutio. Mogu da podnesem sve osim njenih suza. Toliko je suza proliveno zbog mene. Toliko sam prokleto umoran od toga.

190


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nakon toga, Mardž je zaćutala i pola sata se vozimo u tišini. Sedim na prednjem sedištu pored Mardž, a Džejd sedi pozadi. Ne mogu da je vidim, ali svuda oko sebe osećam njeno prisustvo. Osećam je u sebi, i rastrzan sam. Deo mene želi je više nego bilo šta drugo na svetu, drugi deo želi da je odgurne što dalje. Ne mogu da podnesem pomisao da bih mogao da je povredim, a ako ostane u mojoj blizini biće povređena. U potpunom sam rasulu, a zbog toga ni ona, ni bilo ko drugi ne bi trebalo da trpi. Parkiramo se na ranču, i Džejd bez reči odlazi u svoju sobu. Posmatram je kako odmiče niz hodnik. Samo na njoj konzervativno marinskoplavi kostim može da izgleda tako seksi. Želim da sad i ovde strgnem svu odeću s nje i uzmem je bez oklevanja. To će morati da sačeka. Mardž me tetoši i obasipa pažnjom. Probada me osećaj krivice. Sinoć sam propustio njenu večeru, ali nije to spomenula nijednom rečju. Umesto toga, kuva mi čaj i naređuje da odem u svoju sobu i odmorim se. Odmor je poslednje što mi je sad potrebno. Jeste, hronično sam umoran, ali sam trenutno toliko napet, da moram da se krećem, moram da izbacim malo energije. Potrebno mi je olakšanje... A znam gde ću ga pronaći. Samo da me Mardž ne primeti. Sačekao sam neko vreme, išunjao se i produžio hodnikom do Džejdine sobe. Tiho kucam. – Uđi. Presvukla se i sada na sebi ima šorts isečen od starih farmerki i jarkoružičastu majicu. Istog momenta me preplavljuje uzbuđenje. Na krevetu je fascikla, a nekoliko dokumenata leži raštrkano okolo. Pogledala me je. – Ćao, upravo pregledam tvoj slučaj.

191


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Dakle, stvarno ćeš da me krivično goniš? Odmahnula je glavom. – Neću, ako ikako budem mogla da izbegnem. Ali moraš da sarađuješ. – Misliš da ćeš uspeti da nagovoriš svog lepotančića da povuče tužbu? – Pokušaću. Čak i ako ne uspem, velike su šanse da se izvučemo uz povoljno poravnanje. Mada, iskreno, pravimo račun bez krčmara. Optužnica još nije ni podignuta. – Pa, ti si gradski tužilac. Ti si ta koja treba da podigne optužnicu, zar ne? Odmahnula je glavom. – Bojim se da je to Larijev posao, ali ću mu svakako predložiti da bude milosrdan. – Nemoj previše da se nadaš – kažem. – Dobri ljudi Snou Krika uživaju da se obračunavaju sa Stilovima. Raširila je oči. – Kako to misliš? Ako ćemo iskreno, ni sam ne znam na šta tačno mislim. Koliko mi je poznato, niko u gradu nema ništa protiv nas. – Ne znam. Zato što smo bogati rančeri. Posedujemo pola grada. Klimnula je glavom. – Tako, dakle. – Razmislila je. – Uostalom, gde si bio prošle noći? Mardž se toliko potrudila da nam spremi sjajnu večeru. Stvarno si joj povredio osećanja kad se nisi ni pojavio. Progutao sam knedlu. Šta da joj kažem? Ispostavilo se da ne moram ništa da govorim, jer je Džejd nastavila sa tiradom. – A onda je došao onaj policajac i pitao za tebe, rekao nam da ima nalog za hapšenje. Možeš li da zamisliš kako smo se osećali? Razbolela sam se od brige, ali nisam ja bitna. Zamisli kako su se osećali Mardž i tvoja braća. Niko od nas noćas nije ni oka sklopio.

192


Book as passion & BalkanDowlnoad

Prasnuo sam u nervozni smeh. – Dobro došli u prokleti klub. – A, ne, nemoj ovo da izvrćeš. Znam da patiš od nesanice, i žao mi je zbog toga. Međutim, to nema veze s onim što si nam sinoć priredio. Uostalom, sad si dobio pilule za spavanje, pa zašto ih ne koristiš? Ne znam šta da odgovorim. Ona nastavlja. – Duguješ izvinjenje sestri. I zaboga miloga, gde si bio? Ima ljudi kojima je stalo do tebe. Ne možeš tek tako da nestaneš kad tvoja rođena sestra očekuje da se pojaviš na večeri, a onda taj policajac na vratima... – Slušaj, nisam imao pojma da će Stiv doći. Nisam ja kriv što me je onaj kreten od tvog bivšeg verenika prijavio. – Nisi ti kriv? Da li čuješ šta govoriš, Tajsone? – zavrtela je glavom. Spustio sam pogled. Ne znam zašto sam rekao da nisam ja kriv. Ali... on ju je ljubio... dodirivao... – Rekao sam ti da ću priznati krivicu. – Opet se vraćamo na to – uzdahnula je. – Zaista si čvrsto rešio da sjebeš svoj život, a? Ne moram da sjebem svoj život, već je sjeban preko svake mere. – Dobro. Šta hoćeš od mene? Hoće li on povući tužbu? Ponovo je pogledala u dokumenta na krevetu, odmahujući glavom. – U redu, hajde da razgovaramo o tvom slučaju pošto se ionako skroz zatvoriš čim razgovor postane ličan. – Pročistila je grlo. – Iskreno, ne mislim da treba da brineš. Nazvala sam Kolina i ostavila mu poruku. Kad se bude javio, raščistiću situaciju. Uostalom, duguje mi mnogo više od ovoga.

193


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Zašto bi ti on išta dugovao? – sama pomisao da joj duguje izazvala je navalu besa u meni. – Kako zašto? Pa ostavio me je pred oltarom i neopisivo ponizio. Ipak je došao da se izvini, i da izgladi situaciju. Jednostavno ću mu reći da mu je oprošteno ako povuče tužbu protiv tebe. – Nemoj da mi činiš usluge. Džejd je pokupila papire i natrpala ih u fasciklu, spakovala je u aktovku i spustila pored kreveta. Onda me je pogledala pomalo zamagljenim pogledom. – Zašto odbijaš moju pomoć? Ovde sam, i želim da ti pomognem. Stalo mi je do tebe. Naježio sam se. – Ne želim da ti bude stalo. Oduprla se o ivicu kreveta i ustala, suočavajući se sa mnom. – Stvarno te ne razumem, Tajsone. Bilo nam je fenomenalno zajedno, i nemoj mi reći da nisi osetio povezanost sa mnom. Znam da si osetio isto što i ja. Ćutim. Ne mogu da poreknem da je u pravu. Osetio sam to o čemu priča, i to me je načisto prestravilo. Ma koliko želeo da se distanciram, nisam mogao da se otrgnem od nje. – Pazi, bio si sasvim jasan kad si rekao na čemu smo. Nećeš se zaljubiti u mene. U redu, mogu to da podnesem; ali, pobogu, mogu da ti pomognem, samo mi dozvoli. – Usne su joj zadrhtale. Prestao sam da razmišljam, privukao je i poljubio. Kao ni dosad, ne opire se. Željno mi odgovara, ukrštajući svoj svileni jezik s mojim. Ima ukus jagoda i slatkiša, i ja sam gladan nje i njenih sokova. Grli me i privija se uz mene. Nakon nekog vremena otržem usne od njenih. – Bože, šta mi to radiš? – mrmljam u njen vrat.

194


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ne odgovara. Umesto toga, sitnim poljupcima mi obasipa prsa. Gladan sam njenog dodira. Ima nečeg u njoj... kad sam sa njom... Osećam da sam skoro kompletan. Blago je odgurkujem od sebe. – Skini se – naređujem. Zaključavam vrata njene sobe. Kad sam se okrenuo ka njoj, ponosno stoji ispred mene, skroz gola i neodoljiva. Prekrasna. Klizim prstom niz njen obraz, liniju brade, niz vrat, do njenih nabreklih grudi, oko bradavice. Stenje i izvija se. – Skini odeću s mene – kažem. Gura me da sednem na krevet, klekne pred mene i izuva mi cipele i čarape. Klizi rukama naviše, otkopčava mi kaiš, i povlači rajsferšlus na farmerkama. Napet sam i spreman za nju. Gorim od želje da je imam pod sobom, da mi se pokori. Ustaje i povlači me na noge. Svlači mi farmerke i bokserice, otkopčava i skida košulju; stojim nag pred njom, kao i ona preda mnom. – Lezi na krevet – naređujem. – Na stomak. Miluje me pogledom, a zatim čini kako joj je naređeno. Mogao bih sad da je uzmem, da joj radim sve što poželim, ne bi se protivila. Potpuno je u mojoj moći, veruje mi i prepušta mi se, iako je nisam dostojan. Vadim plavu maramu iz džepa farmerki i vezujem joj ruke na leđima. Ukočila se, ali ne protestuje. – Može? – pitam. Pomera glavu, mislim da potvrđuje, ali nisam siguran.

195


Book as passion & BalkanDowlnoad

Odgovori mi. Reci. – Može – kaže. Klizim prstom prateći obrise njene veličanstvene guze, a onda ga zavlačim u procep. Stresa se. – Zatvori oči – kažem. Povinuje se. – Radiću ti sve što poželim, plavooka – progovaram. – Ako želiš da prestanem, reci „stop”, u redu? Ponovo pokušava da klimne glavom. – Izgovori – kažem. – U redu – izgovara pomalo drhtavim glasom. Da li je stvarno spremna? Ne znam, ali zaustaviće me ako joj ne bude prijatno. Počinjem sa njenim stopalima, klizim rukama naviše uz glatke noge, do guze, pa uz leđa do njenih ramena. Ne propuštam nijedan milimetar kože. Kada se spustim naniže i dodirnem joj međunožje, već je sasvim mokra. O, bože, nijedna žena dosad nije ovako reagovala na moj dodir. – Tako si vlažna, dušo, i to samo za mene. Ponovo pokušava da klimne glavom. – Sad ću da kliznem u tebe, mila – govorim. – Drži noge skupljene, a ja ću prodreti pravo unutra. Biće tako tesno, i biće tako dobro... Nežno sam je pljesnuo po guzi. Malo se zgrčila, ali ništa ne govori. Rekao sam joj da me zaustavi ako želi, prema tome, nastavljam. Još jednom je pljesnem, ovaj put malo jače. Gledam kako se zarumenela. Naginjem se i obasipam te ružičaste guzove poljupcima, da bih ublažio bol.

196


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Da li ti se ovo sviđa, dušo? Da li uživaš kad ti ovo radim? – D... da... – prodahće. Opkoračujem je i trljam se o nju. Zaranjam polako u njene nabore, pa se tarem o nju, skupljajući njene sokove. – Nemoj da širiš noge, dušo – ponavljam. – Uzeću te ovako. – Klečim, opkoračivši je. Prislanjam svoju muškost na njen skriveni ulaz i izluđujuće sporo klizim u taj vlažni raj. Kad sam prodro u nju ispustila je najtiši, najslađi mogući uzdah. To je najlepši zvuk koji sam ikad čuo, bolji od tihog dobovanja kiše po krovu, slađi od dečjeg smeha. I sa tim uzdahom, nešto se u meni slomilo. Delić srca, koji se okamenio pre mnogo godina, oslobodio se okova. Niz obraz mi je skliznula suza. Ne znam zašto. Ne znam odakle je došla; ali nešto je u meni puklo. Polako sam se izvukao, pa ponovo zaronio, uživajući u vlažnoj vrelini oko mene, pritisku koji me je okružio, uzeo, celog obuhvatio. Da li sam nju tražio celog života? Da li ona može da odagna sve moje more? Da li iko to može? Leži poda mnom bez pokreta, tiha, dajući mi sve što želim. Iako ne zna ništa o mojoj prošlosti, ne zna ništa o mojim avetima i onome kroz šta sam prošao, duboko u utrobi osećam da me razume. Još jednom klizim unutra i prepuštam se vrhuncu. Suze mi klize niz lice dok stenjem i drhtim. Sav se izlivam u nju, najzad pronalazeći olakšanje. Leži poda mnom, nežno mi mrmlja, blago uvija kukovima... prihvata me, veruje mi i pruža celu sebe zauzvrat. Kad bih je samo bio vredan...

197


Book as passion & BalkanDowlnoad

23. Džejd Grči se duboko u meni i, iako nisam doživela orgazam, spajanje naših tela je ovaj put posebno, lepše i slađe nego ikad dosad. Kad mu se telo smirilo, povlači se. Oslobađa mi ruke, pa se okrećem ka njemu. Oči su mu upale i vlažne, na licu mu vidim tragove suza. Milujem ga po obrazu, palcem mu brišući suze. Čeznem da ga pitam šta nije u redu, zašto je plakao, ali znam da ne bi odgovorio. Zato ćutim, i zavlačim se u njegovo naručje. Čvrsto me drži dok zaranjam lice u njegove grudi. Duboko udišem slani muževni miris njegovog znoja. Volim kako miriše. Kad provedemo nekoliko sati zajedno, mogu na sebi da osetim njegov miris, i onda odlažem tuširanje, jer ne želim da ga sperem sa sebe. Ništa ne govori, ne objašnjava zašto je plakao. Ni ne pitam. Samo ga držim, i puštam ga da me drži. Noćas smo se još malo zbližili.

***

198


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Ako povučeš tužbu, ubediću ga da ti isplati odštetu. Skoro sam sigurna da će pristati. – Zašto bih to uradio? Taj kreten me je prebio na mrtvo ime. Ti si zamenik tužioca, zar ne bi trebalo da si na mojoj strani? Odgurnula sam stolicu i uzdahnula u telefon. – Ja sam na strani grada, Koline. Organizovanje suđenja zbog ovoga bilo bi bacanje gradskog novca. Sam si mi rekao da si dobro i da nemaš nikakvih posledica. – Zamalo mi je slomio nos. – Zamalo, ali nije. – To me je prilično iznenadilo, Kolinov nos je baš obilno krvario. – Mogao je da mi polomi rebra šutirajući me. – Ponavljam, nije ih polomio. – Samo zahvaljujući tome što umem da se zaštitim. – Svi smo vrlo zahvalni što ti umeš da se zaštitiš – ponovo sam uzdahnula. – Zar ne treba da se vratiš u Denver? Zar stvarno hoćeš da ostaneš ovde da bi svedočio? – Mogu ponovo da doletim kad bude trebalo da svedočim. Da li ste već podigli optužnicu? – Jesmo, moj šef je učinio to jutros. Ali, Koline, to je bio napad bez predumišljaja. Nije koristio oružje, a ti si prošao bez posledica. – Neću da povučem tužbu. – Kolin je prekinuo vezu. Šta sad? Trebalo bi da porazgovaram sa Tajsonovim advokatom i ponudim mu nagodbu. Da li će se Lari usprotiviti? Nasmešila sam se u sebi. Nema šanse. Dodelio mi je slučaj, ako se usprotivi mogu da odem kod sudije i kažem da mi je Lari dao slučaj uprkos sukobu interesa. Ovo je moj slučaj i mogu da ga rešim onako kako smatram za shodno.

199


Book as passion & BalkanDowlnoad

Pročešljala sam zakone države Kolorado. Nenamerni napad povlači maksimum šest meseci kazne, i maksimalnu globu od petsto dolara. Verovatno mogu da ubedim Tajsona da pokuša da se nagodi i plati globu umesto da ide u zatvor. Barem mu novac nije problem. Nasmejala sam se. Zaboga, ja radim za tužioca. Ovo treba da bude posao odbrane. Gde je O’Kif? Trebalo bi da se postara za slučaj. Izvukla sam njegovu vizitku i nazvala ga. – Molim vas Pitera O’Kifa. – Ko ga treba? – Džejd Roberts iz kancelarije javnog beležnika. Nakon nekoliko trenutaka. – Piter O'Kif kraj telefona. – Gospodine O'Kif, ovde Džejd Roberts iz kancelarije javnog beležnika. Zovem vas u vezi sa Tajsonom Stilom. – Izvolite, kako mogu da vam pomognem? – Prošla sam kroz dosije, i smatram da nema potrebe da slučaj iznosimo pred sud. Saglasni smo da gospodin Stil prizna napad bez predumišljaja i da plati petsto dolara kazne, kao i obeštećenje žrtvi napada. – To je veoma velikodušna ponuda, gospođice Roberts. Mislim da će moj klijent verovatno pristati. – Sjajno. Javite mi se kad budete znali. – Molim te, ubedi ga da pristane, dodala sam u sebi. Sad još da ubedim Tajsona. Pogledala sam koliko je sati. Sad će pet. Lari je otišao pre sat vremena da izvede unuke na večeru i sladoled. Odradila sam puno radno vreme, pa sam pokupila stvari, pozdravila se sa Mišel i otišla.

200


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ispred zgrade je stajao Tajson. Zaustavila sam dah. Nikad neću moći da ga se nagledam. Na sebi je imao crnu pamučnu majicu kratkih rukava, pa sam mogla da uživam u pogledu na njegove preplanule mišićave ruke. Pogledom sam obuhvatila uske izbledele farmerke koje su se pripijale uz njegove uske bokove i crne kaubojske čizme. Na glavi je imao crni stetson. Noge su mi zaklecale. Danas je izgledao kao pravi kauboj, i jedva sam se oduprla želji da mu se bacim u naručje. – Otkud ti ovde? – upitala sam. – Došao sam da priznam krivicu. Uzdahnula sam. – Zar nismo završili s tim? – Predomislio sam se. Želim da priznam krivicu za... manji prestup. Ne želim da idem u zatvor. – E, pa, onda imaš sreće. Upravo sam pričala sa tvojim advokatom. Ponudila sam mu nagodbu – da priznaš krivicu za napad bez predumišljaja, i pristaneš da platiš petsto dolara kazne, kao i odštetu koju Kolin bude zahtevao. – Tvoj šef će pristati na te uslove? – Moj šef nema izbora. Dodelio mi je slučaj iako sam mu rekla da ne smem da ga prihvatim. – Zašto ne bi smela da ga prihvatiš? – Zbog sukoba interesa. Navodna žrtva je moj bivši verenik, a optuženi - to si ti - pa, on je brat moje najbolje drugarice, a uz to smo i... Usne su mu zadrhtale. Samo malčice, ali sam primetila. Spustio je pogled i promrmljao nešto sebi u bradu. Nisam ga razumela. – Molim? Ne čujem te.

201


Book as passion & BalkanDowlnoad

Pogledao me je, pržeći mi kožu onim svojim pogledom. – Hvala ti – kaže nežno. Te dve reči su mi zapljusnule dušu talasom sreće i užitka. Instinktivno sam znala koliko mu je bilo teško da to izgovori. – Ne treba da mi zahvaljuješ, Tajsone. Samo radim svoj posao. – Plavooka, tvoj posao je da me tužiš, a ne da me braniš. – Grešiš. Ne radim za Kolina, nego za grad. Moj posao je da delam u najboljem interesu Snou Krika, a iskreno, smatram da je u interesu grada da ne arčimo novac poreskih obveznika na ovo suđenje. – Šta ako grešiš? Šta ako bi trebalo da me sudski gonite? Šta ako premlatim još nekog? – Nećeš. – Otkud znaš? – Zato, Tajsone, što ti ja neću dopustiti. Na moje iznenađenje, klimnuo je glavom. – Šta sad treba da uradim? – Pozvaće te advokat i dati ti dalje instrukcije. Uskoro će se održati saslušanje, i onda ćemo pred sudijom predložiti nagodbu. – U redu. – Zavukao je ruke u džepove i ponovo ponikao pogledom. – Ako ti to išta znači, Džejd... Žao mi je. Nasmešila sam se. Još teških reči. – Zašto? Što si pretukao Kolina? Zakikotao se. – Samo zato što se malo otrglo kontroli. Kreten je zaslužio poštene batine zbog onoga što ti je uradio. – Moram da priznam da se slažem s tobom. Tajsone, i meni je žao. Žao mi je što te je Kolin doveo u ovu situaciju. Nije trebalo

202


Book as passion & BalkanDowlnoad

da dolazi. Nisam želela da ga vidim. Među nama je gotovo, nadam se da razumeš. Nije odgovorio. Ništa drugo nisam ni očekivala. – Onda – kažem – pretpostavljam da treba da se vratim na ranč. – Mislio sam da možda... – Šta? – Mogli bismo da odemo na večeru. – Ti to mene pozivaš da izađemo? – Pa... ti si tu, i ja sam tu, a skoro je vreme za večeru... Morala sam da se nasmejem. Stvarno je šašav. – Tajsone, rado ću izaći s tobom na večeru. Gde ćemo da idemo? – Hajde za mnom. – A onda se nasmešio. Srce mi je umalo eksplodiralo. Divan je kad se smeši. Volela bih kad bi to činio češće. Otpešačili smo nekoliko ulica dalje, do parka. Doveo me je pod veliki hrast. Tamo je bio postavljen crvenobeli karirani stolnjak, a na njemu je stajala izletnička korpa i flaša vina. Zastao mi je dah, i u sebi sam zahvalila bogu što sam jutros obukla pantalone, a ne suknju. – Jesi li ti sam ovo pripremio? – upitala sam. – Ne baš. Felisija je spremila jelo, ja sam samo sve doneo ovde i postavio. Suze su mi navrle na oči. Tajson Stil je čovek sa hiljadu lica, a meni se sviđa baš svako od njih. Da bih ga poštedela nelagode, upitala sam: – Šta imamo za večeru?

203


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Poštenu seosku hranu. Felisijino čuveno pečeno pile, salatu od krompira i voćnu salatu. Nasmejala sam se. – Bez govedine Stilovih? – Odresci nisu dobri za izlet, jedino ako bismo ih ovde pekli, ali u parku nije dozvoljeno roštiljanje. Tajson je spretno otvorio bocu crnog vina i nasuo dve čaše, dodajući mi jednu. Pogled mu se na trenutak zaustavio na meni, i zamalo sam pomislila da će održati nekakvu zdravicu, ali nije. Samo je uzeo gutljaj vina. Zatim je otvorio korpu i izvukao dva tanjira. – Daj da ti pomognem. – Otvorila sam posudu sa pečenom piletinom. – Ja volim batake. Šta ćeš ti? – Batake? Stvarno? Hoćeš da kažeš da nisi jedna od devojaka koje preferiraju pileće grudi bez kožice? – Da li izgledam kao da se izgladnjujem? Možda jesam ćerka Bruk Bejli, ali sam telesnu građu nasledila sa očeve strane. Uostalom, kad se isprže, pileće grudi nisu više dijetalne. Nasmejao se srećnim opuštenim smehom. – Ja zapravo volim grudi, ali ne zato što se brinem zbog težine. Kliznula sam pogledom niz njegovo savršeno oblikovano telo. Ne, sasvim sigurno ne mora da brine o kilogramima. Stavila sam belo meso na njegov tanjir, a batak na svoj. Usuo mi je malo salate od krompira i voćne salate. Nasmešila sam se i zahvalila mu. Počeli smo da jedemo, uglavnom u tišini koja, začudo, nije bila neprijatna. Nasmejala sam se kad mu je parče krompira palo na košulju, i obrisala ga svojom salvetom. Tokom nekoliko nezemaljskih trenutaka bili smo skoro kao par, i želela sam da uživam u tom osećaju.

204


Book as passion & BalkanDowlnoad

Počela sam da gajim duboka osećanja prema Tajsonu. Još nisam spremna da priznam da ga volim, i znam da on mene ne voli, ali ono što osećam seže mnogo dublje od ičega što sam osećala prema Kolinu. Međutim, Tajsona nešto truje, i volela bih da znam šta je to, da bih mogla da mu pomognem; ali to nije bio slučaj, pa sam odlučila da se prepustim i jednostavno uživam u ovom jednostavnom obroku. Možda je i njemu lepo sa mnom, i možda ćemo nekad ovo ponoviti. – Hoćeš još jedno parče piletine? – upitala sam, kad sam videla da je ispraznio tanjir. Klimnuo je glavom. – Hoću, daj mi drugi batak, osim ako ne želiš ti da ga pojedeš. Odmahnula sam glavom. – Neću, evo ga. Ako budem htela još, uzeću karabatak. Mene je lako zadovoljiti. – Opsovala sam u sebi zbog ove omaške. Ne želim da me pogrešno shvati. Na sreću, navalio je na hranu, pijuckajući vino, nabadajući voće na viljušku. Izgledao je... opušteno. Nisam sigurna da sam ga ikad videla ovakvog. Dokrajčila sam batak i zaključila da mi je dosta. Najela sam se. – Felisija sjajno kuva. Stvarno uživam u njenoj kuhinji otkad sam stigla. – Jeste. Izvrsna je. – Da li znaš da bi Mardž volela da pohađa časove kuvanja? Odmahnuo je glavom. – Stvarno? Ona svakako ima talenta za kuvanje. – Čudi me što ne kuva češće. – Nije naviknuta na težak posao. Mnogo je mlađa od nas ostalih, i svi smo je razmazili od malih nogu. Zato uglavnom prepušta sav posao Felisiji.

205


Book as passion & BalkanDowlnoad

Klimnula sam glavom. Mnogo volim Mardž, ali ona jeste razmažena. U to sam se uverila za četiri godine koliko smo delile sobu na koledžu. – Mogla bih da je nagovorim da češće kuva. Reći ću joj koliko vam se sviđa njeno kuvanje. Uostalom, zašto joj Džona, Rajan i ti to sami ne kažete? Više će joj značiti ako čuje od vas. Pogledala sam ga. Oči su mu potamnele. Imam utisak da smo završili sa pričom o Mardžinom kuvanju. – Molim? – Ne želim da... – Šta? – Ne želim da te povredim. Pomilovala sam ga po obrazu. – Da li ti izgledam povređeno? – To ti baš ide od ruke, zar ne? – Šta? Nasmejao se. – Da na pitanje odgovaraš pitanjem. Bićeš dobar tužilac. – Nadam se da hoću. I... Tajsone... nisi me povredio. – Ne znam šta je to u tebi. Upravo sad sam naložen ko tinejdžer samo zato što sedim pored tebe. Nešto me u tebi neverovatno privlači, i potpuno sam nemoćan da se oduprem. Obrazi su mi se zažarili. Ovlažila sam se. – Ako nisi primetio, ni ja se baš ne branim od tebe. – Možda baš na to mislim. Trebalo bi da se braniš. – Zašto? Oboje uživamo, zašto bih se odupirala? – Zato što ne želim da te povredim, kao što sam ti već rekao.

206


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Da li izgledam povređeno? Huknuo je. – Prestani to da radiš, molim te. – Nećeš me povrediti. Neću ti dopustiti. Ako pomislim da ću biti povređena, prekinuću ovo... – Ovo šta… Nemam pojma kako da dovršim rečenicu. – Ovo... – ponovila sam. – Uostalom, kako, dođavola, da nazovem ovo što se događa među nama?

207


Book as passion & BalkanDowlnoad

24. Tajson

Potreba. To je ono što se događa među nama. Kako da joj kažem da mi je postala neophodna za život, isto kao hrana i voda? Da je moja životna potreba? Da ću rado proći kroz sve krugove pakla samo da bi je imao na nekoliko trenutaka? Da nisam kompletan kad nisam sa njom? Naježio sam se. Ovo je više od potrebe. Ovo je opsesija. Ni ja ne razumem sebe, kako onda mogu njoj da objasnim? Izabrao sam liniju manjeg otpora. – Ne znam – kažem. – Ne znam ni ja – uzdiše. – Kažeš da ne želiš vezu, kažeš da nikad nećeš moći da me zavoliš. Ne tražim tvoju ljubav, Tajsone. Upravo sam okončala vez dugu sedam godina, i svakako ne želim da te iskoristim kao zamenu. Zašto onda jednostavno ne bismo prihvatili situaciju u kojoj smo? Uživajmo jedno u drugom dok traje. Klimnuo sam glavom. To što priča ima smisla. Ali šta ako ne bude trajalo? Šta ako me jednog dana napusti? Umalo da ode pre samo nekoliko dana. Ne bih mogao da podnesem život bez

208


Book as passion & BalkanDowlnoad

njenog osmeha, njenog čeličnog pogleda, njenog slatkog glasa... Zatvorio sam oči. Rekao sam joj da ne mogu da je volim. Još od desete godine nikog nisam voleo, osim članova svoje porodice. Voleo sam majku i oca, volim svoju braću i Mardž. Volim ih dovoljno da ne želim da ih mučim. Zato sam i želeo da odem. Ako ostane, i Džejd će od mene samo dobiti bol, isto kao i ostali članovi moje porodice. Oštar nož mi je zaparao utrobu. Ona je anđeo, zaslužuje sreću, a ne ovu agoniju kojoj je izložena zbog mene. Duboko u duši svestan sam da ću jednog dana morati da je napustim. No, zasad... možda je u redu to što predlaže... da uživamo dok traje. Uzeo sam još jedan gutljaj vina i pustio da mi sklizne niz grlo, grejući me. Gricka donju usnu, kosa joj je seksi kao i uvek, čak i sad kad ju je zamotala u strogu punđu navrh glave. Nosi crne uske pantalone i belu bluzu sa v izrezom. Jasno vidim udubinu između njenih grudi. Pa šta ako ne mogu da joj pružim ljubav? Neko drugi će moći, i ona će me tada napustiti. Utroba mi se zgrčila, a dah ubrzao. Ne. Ne sme da me napusti. Sasuo sam u grlo ostatak vina, i uhvatio je za ruku. – Šta je? – pogledala me je upitno. – Želim te. Sada. – Na javnom smo mestu. – Baš me briga. – I nije me briga. Spreman sam da potrgam odeću sa nas, prislonim je na stablo hrasta i uzmem je divljački, da je žigošem kao samo svoju.

209


Book as passion & BalkanDowlnoad

Sklonio sam tanjir i ustao, povlačeći je za sobom. Prikovao sam joj usne svojima, i počeo požudno da ih ljubim. Osetio sam napetost u farmerkama, i pribio sam se kukovima uz nju. Otrgla je usne. – Tajsone, prestani. Ali ne mogu da prestanem. Moram da je imam ovog trenutka. Obuhvatio sam joj dojke, napipao bradavice kroz glatku tkaninu njenog grudnjaka i protrljao ih. – Tajsone, molim te... – prodahtala je. Nije mi bitno ko može da nas vidi. Nije važno ima li svedoka. Imaću je. Telo mi žudi za njom. – Saberi se – insistira. Opet joj trljam bradavice, i ona ponovo stenje. Otima se iz mog stiska. – Dođavola, šta to radiš? – sikće kroz zube. – Da si odmah prestao! Ovog trenutka! Ono što radimo u spavaćoj sobi je jedno, ali ne dolazi u obzir da mi to radiš na javnom mestu usred bela dana. Baš me briga za sve što se događa među nama. Ovo neću da tolerišem. Koža joj se zažarila od besa, nozdrve se raširile, oči ljutito sevaju a usne su joj krvavocrvene i otečene od našeg divljačkog poljupca. Sad je želim još više. Ponovo je grabim i guram jezik u usta. Rukom posežem naniže i obuhvatam brežuljak među njenim nogama. Ponovo me gura od sebe. – Dođavola! Zar ne čuješ šta govorim? – Poduže ruku i ošamari me. Ne osećam udarac. Pokušava da zagladi odeću. Ponovo posežem za njom, ali ona ustukne skoro izgubivši ravnotežu.

210


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Idem kući – kaže – i ne pokušavaj da mi priđeš večeras. – Pokupila je aktovku i besno odmarširala. Telo mi gori. Guza joj se njiše dok odlazi. Želim da potrčim za njom, ali... dovraga! Imam takvu erekciju da ne mogu da hodam, a kamoli da trčim. Mogao bih da se odvezem u Grand Džankšen i pokupim neku od desetak žena koje bi me sa zadovoljstvom pustile u svoj krevet. Ali znam da to ne bi pomoglo. Već sam pokušao. Moje telo žudi samo za Džejd i ni za jednom drugom. Treba mi piće. Kad sam se malo ohladio, odlazim ostavljajući izletnički korpu i sve ostalo za sobom. Nekoliko blokova dalje, u lazim u Marfijev bar. – Zdravo, Stil – pozdravlja me vlasnik bara, Šon Marfi. – Dugo te nisam video. Šta ćeš da popiješ? Seo sam za šank. – Pič strit, čist. – Dobar izbor – kaže Šon. Sipa mi piće i spušta preda me, a zatim nastavlja sa poslom. Sviđa mi se Šon. Nije od onih barmena koji po svaku cenu pokušavaju da te uvuku u razgovor. Umesto toga, posluži te i nestane. Hoću da budem malo sam. Uzimam gutljaj viskija, puštam da mi klizne preko jezika pre nego što progutam, osećam kako mi se vrelina širi usnom dupljom. Naglo saspem ostatak čaše niz grlo, i tresnem je o šank. – Daj još jedno! – Stiže! – Šon mi ponovo puni čašu. – Kako stoje stvari na ranču? – Isto kao i uvek. – Džona je dolazio pre neko veče. Malo smo popričali.

211


Book as passion & BalkanDowlnoad

Klimam. Šon spusta čašu pred mene, a zatim se okreće ka drugom gostu. I ovu ispijam naiskap, i tražim još jednu. Na sreću, nisam popio mnogo vina uz večeru. Misli mi se kovitlaju. Šta da radim sa Džejd? Izjeda me neutaživa glad za njom... uništava me... razdire. Ona je kao droga bez koje ne mogu da živim. Ako je tako, da li bih bez nje ušao u apstinentsku krizu? Zasmejao sam se. Naravno da bih. Kriziram svaki put kad smo razdvojeni. Svaki put kad je uzmem, nekoliko minuta kasnije želim je opet. Šta da radim? Možda treba da odem. Nije trebalo da dozvolim da me Džona i Rajan nagovore da ostanem. Ne mogu da živim bez Džejd. Ne želim da živim bez nje. Ova želja, ova sveprožimajuća strast... da li znači nešto više od fizičke želje? Da li želim više od seksa? Da li je moguće da se u meni bude osećanja kakva još nisam iskusio? Dokrajčio sam i treće piće i spustio čašu na šank. Ne, nije to u pitanju. Ne sme da bude. Pre ili kasnije bih joj slomio srce. Džejd zaslužuje bolje. Zaslužuje najbolje. Ustao sam, malo nesiguran na nogama, ali ne i pijan. Dobro je, pošto treba da vozim do kuće. Otići ću kući, pronaći ću Džejd i izviniti joj se. Zatim ću joj reći da je, ma šta bilo ovo što se događa među nama, gotovo. Samo se nadam da ću nakon toga moći da izdržim apstinencijalnu krizu.

212


Book as passion & BalkanDowlnoad

25. Džejd

Tuširala sam se kad je banuo bez kucanja. Vrisnula sam, dograbivši vrata tuš kabine i zamalo nisam pala. Uhvatio me je na vreme, smireno i pouzdano, iako se osećao na alkohol. Dodao mi je peškir. – Obriši se. Treba da razgovaramo. – Izašao je iz kupatila, zatvorivši vrata za sobom. O, i te kako ćemo da razgovaramo. Duguje mi veliko izvinjenje. Ako je mislio da ću odmah da mu padnem pred noge... Dođavola. Koga zavaravam? Naravno da bih mu odmah pala pred noge i uskočila u krevet s njim. Naložena sam još od piknika. Na brzinu sam se obrisala, iscedila kosu, navukla kratki satenski ogrtač i izašla iz kupatila. Sedi na mom krevetu, zamaman kao i uvek. Koža mi gori, dok me skida pogledom. – Šta hoćeš, Tajsone? Ustaje, očiju punih strasti. – Mi... moramo da prekinemo s ovim.

213


Book as passion & BalkanDowlnoad

Izvijam obrve. Nisam baš ovo očekivala, osećam kako me pogađa strelica tuge. lako se deo mene - veliki deo - slaže s njim, ne želim da prekinem. – Zar moramo? Zašto? – Nema veze zašto – kaže. – Veruj mi. Moramo da prekinemo. Ima veze, Tajsone - prilazim mu i zastajem samo nekoliko centimetara udaljena od njega. Vazduh je težak od požude. Želja koju oboje osećamo tako je jaka, da je skoro vidljiva golim okom. Srce mi udara ko ludo, a telo se zateže. – Da stvarno želiš da prekinemo, ne bi mi upao u tuš kabinu. Sačekao bi da budem potpuno obučena. Odmiče se od mene, nogama udara o krevet i seda na njega. – Veruj mi. Ovo mora da se završi. – Ne prihvatam. – Polako odvezujem ogrtač i puštam ga da sklizne na pod. Stojim gola pred njim, nudeći mu se. Oblizujem usne i obuhvatam dojke rukama, podižući ih. Štipkam prvo jednu, zatim drugu bradavicu, osećam kako mi se strelice želje zarivaju pravo u međunožje. – Da li si spreman da to prihvatiš? Povlači me u krilo. – Molim te, nemoj da mi otežavaš. Grlim ga jednom rukom i prinosim mu dojku. – Poljubi mi bradavicu, Tajsone. Zatvara oči, ali se ne odmiče. Kružim kukovima, trljajući se o nabreklinu u njegovim farmerkama. – Vlažna sam za tebe, Tajsone. Ovlažila sam se čim sam te videla ispred kancelarije. Odbila sam te samo zato što smo na javnom mestu. Moram da pazim na svoj ugled. Ali želela sam te. Želela sam te i onda, a želim te i sada. Otvorio je oči. – Ovo nema nikakve veze s tim.

214


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Onda mi reci u čemu je problem. Ponovo zatvara oči, a ja se nanovo odižem dodirujući mu usne bradavicom. – Džejd... – Ne opiri mi se, Tajsone. Znaš da me želiš, isto kao i ja tebe. Sklapa usne oko moje bradavice i sisa. Slatka predaja. Ponovo postajem svesna onoga što duboko u sebi već znam. Uvek ću se predavati ovom čoveku. Možda nemamo budućnost, ali dokle god smo blizu jedno drugom, predavaću mu se bez obzira na sve. Omađijao me je na način koji ne mogu da objasnim. Verovatno nikad neću moći. On koristi reč „potreba”. Možda je samo to u pitanju - potreba koja možda nikad neće prestati. Pojačava pritisak na bradavicu, osećam kako mi telom prolaze trnci; želim ga u sebi. – To je tako dobro, Tajsone. Ti si tako dobar... Nestašno me gricne, a ja ispuštam mali uzvik zadovoljstva. Na korak sam od vrhunca. Osećam kako sam dole skroz natečena i mokra. Govorim mu šta želim. – Zamisli da smo još uvek u parku, Tajsone. Zamisli da nas ljudi gledaju, i uzmi me. Baš tu. Stenje i ustaje, podiže me i spušta na krevet. Brzo se svlači i povlači na sebe. Stojeći me nabija na svoju muškost. Duboko udišem dok me celu ispunjava. Ponovo se stapamo u jedno, i svaki put je bolji od prethodnog. Svaki put mislim da ne može da me ispuni više nego što već jeste, i svaki put grešim.

215


Book as passion & BalkanDowlnoad

Oči su mu zatvorene. Grlim ga. – Otvori oči. Pogledaj me. Gledaj me. Otvara oči i upija me pogledom. Držeći me za guzu, diže me i ponovo spušta, svaki put me ispunjavajući do kraja. Gledamo se u oči i, kunem se, pogledom mi prodire u dušu. Ne prekidam kontakt očima, čak ni onda kad počnem da osećam žmarce i da mi se celo telo grči u nadolazećem orgazmu. Dodirujem mu obraz. – Skoro sam tu, Tajsone. Želim da zajedno dođemo do vrhunca. Stenje i nabija me sve brže i jače sve dok, u momentu kad poletim na talasu zadovoljstva, ne osetim kako me uz krik ispunjava svojim semenom. Vičem u ekstazi. Grčevi ne prestaju da me protresaju, stiskam se oko njega dok mi telo gori. Kad najzad počnem da se smirujem, zavlačim mu prste u kosu i ljubim ga. Nežno me spušta na krevet i leže pored mene. Ponovo me ljubi, dugim, zadovoljnim poljupcima. Usne nam se dotiču i miluju, jezici prepliću. Ljubimo se do duboko u noć, ležeći goli na mom krevetu.

*** Ne sećam se kad smo prestali, mora da smo zaspali. Kada me je ujutru probudio alarm, Tajson nije bio tu. Još uvek sam ležala naga preko pokrivača. Smešila sam se, preplavljena sećanjima na noć punu strasti. Iako je sinoćni seks bio izvrstan, naslađivala sam se mislima na to kako smo se posle ljubili i mazili. Bio je tako sladak, tako nežan, tako... ne nalik Tajsonu. Poljupci su mu bili začinjeni blagim mirisom viskija i njegovim

216


Book as passion & BalkanDowlnoad

muškim mošusnim mirisom. Srećno sam uzdahnula i protegnula se. Dosta sanjarenja, moram na posao.

*** Kad sam se vratila kući s posla, Tajson nije bio tu, ali sam u kuhinji nabasala na Mardž. – Zdravo – rekla je. – Pravim lazanje. – Super, a gde je Felisija? – Dala sam joj slobodno popodne. Htela sam da ja kuvam. Pomirisala sam jelo. – Miriše fenomenalno. Treba li ti pomoć? – Mogla bi da napraviš salatu. Izvukla sam glavicu zelene salate, paradajz, rotkvice i spanać iz frižidera. – Gde je Tajson? – Nemam pojma. Nisam ga videla od jutros. Zna više nego ja. Ja ga nisam videla od noćas. Iskrao se iz kreveta dok sam spavala. – Usput, Rajan i Džona dolaze na večeru. Fino. Možda Mardž i ja možemo porazgovaramo o Tajsonu. – Kad stižu?

sa

njima

da

– Trebalo bi da naiđu svakog časa. – A Tajson ne dolazi? Mardž je slegnula ramenima. – Kao što rekoh, nemam pojma. Auto mu nije tu, ne znam gde je otišao. Digla sam ruke od njega. Uostalom, i prošli put nas je ispalio, sećaš se? Mislim da je negde otperjao na ceo dan. Dešava se to s vremena na vreme ode poslom u Grand Džankšen i ostane tamo i na večeri.

217


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Da li ti se ikad izvinio zbog toga što se one večeri nije pojavio? – Nije mi rekao gde je bio. Možda je rekao njoj. Klimnula je glavom. – Na neki način jeste. On ima problem sa izvinjenjima, ali videla sam da mu je krivo. – Gde je bio? – Isto. U Grand Džankšenu. Nije rekao zbog čega. Odustala sam od daljeg ispitivanja. Momci su ubrzo stigli, i Mardž nam je svima usula vino. Iz rerne se širio bogati miris začinjenog paradajz sosa, dok smo sedeli oko kuhinjskog stola pijuckajući vino i grickajući komadiće dinje i pršute poprskane maslinovim uljem. Ćaskali smo, dok nisam uhvatila pravi momenat da spomenem Tajsona. – Džejd, nisam imao prilike da ti zahvalim – rekao je Džona – za svu pomoć koju si pružila Tajsonu. – Ne treba da mi zahvaljuješ, drago mi je da sam mogla da pomognem. Vi ste toliko toga učinili za mene, dajući mi i smeštaj i posao, da nikad neću moći da vam se odužim. – Nedostaješ nam u vinariji – progovorio je Rajan. – Posao te čeka, ako ikad poželiš da se vratiš. – Sada ima položen pravosudni ispit, Rajane – odgovorio je Džona. – Sumnjam da će želeti da se bavi vinogradarstvom. – Zapravo, to i nije tako loše. Ako ćemo iskreno, nisam sigurna da sam rođena za pravnika. Za vreme školovanja sam jedino želela da nađem posao koji se dobro plaća. Tata i ja smo jedva spajali kraj s krajem, i nisam želela da tako živim celog života. Osim toga, nisam naročito oduševljena svojim šefom. Naterao me je da preuzmem Tajsonov slučaj, iako je to bio jasan

218


Book as passion & BalkanDowlnoad

slučaj sukoba interesa, ali mi je drago da sam pomogla. Ne znam šta bi Lari napravio od slučaja da mene nije bilo. Džona se podsmehnuo. – Lari Vejd je moron. Naravno da nije primetio sukob interesa u Tajsonovom slučaju, ne bi ga primetio ni kad bi ga udario u glavu. Iskreno, drago mi je što si preuzela slučaj, bez obzira na sukob interesa. Nimalo nemam poverenja u Larija. Klimnula sam glavom. Ni ja nemam poverenja u njega, a poznajem ga tek nekoliko dana. – Tajson je prvo hteo da prizna krivicu i ide u zatvor. Da li vam je to rekao? – upitala sam. Džona se iznenadio. – To ne liči na Tajsona. Rajan je odmahnuo glavom. – Nimalo. Tajson mrzi da bude zatvoren. – Prilično sam sigurna da niko ne voli da bude zatvoren – rekla sam. – Da li pati od klaustrofobije ili nečeg sličnog? – Pa, ne baš... – Džona se zagledao u svoju čašu s vinom. Mardž se ubacila: – Pa onda... šta tačno hoćeš da kažeš? – Ništa posebno – odgovorio je Rajan. – niko ne voli da bude zatvoren, kao što je Džejd rekla. – Ne verujem vam – rekla je Mardž. Ni ja im ne verujem, ali, kao gost, stvarno nemam pravo da to kažem. Međutim, drago mi je da je Mardž progovorila. – U šta ne veruješ, Mardžori? – upitao ju je Džona. Mardž se nasmešila. – Zoveš me punim imenom? – Mora da sam te pogodila u živac. – Okrenula se ka meni. – Zašto nam vi, momci, ne biste lepo rekli šta se to tačno ovde događa? Džejd me već nedeljama zapitkuje da joj kažem istinu o Tajsonu, i ja joj stalno ponavljam ono što ste mi vi rekli – da je on

219


Book as passion & BalkanDowlnoad

jednostavno takav. Da je oduvek bio takav. Međutim, vas dvojica ga znate malo duže nego ja. On je i moj brat i volim ga podjednako kao i vas dvojicu. Zato mi recite šta se događa. Rajan i Džona su izmenjali brze poglede. Trajalo je samo delić sekunde, ali sam primetila. Kada je u pitanju Tajson, ništa ne može da mi promakne. – Ma pusti to, Mardž... – progovorio je Džona mekim glasom. – Ne mogu više da puštam – rekla je Mardž. – On je i moj brat, dođavola! Šta krijete od mene? – Ništa ne krijemo – odgovorio je Rajan. – Tajson verovatno pati od posttraumatskog stresa zbog svoje službe u marincima. Nagovarali smo ga da potraži profesionalnu pomoć, ali on odbija da nas posluša. Ništa više ne možemo da učinimo za njega. – Ipak, posetio je doktora - tu doktorku Karmajkl, koja je bila u urgentnom centru. Prema tome, možda ne odbija pomoć. – Videla si kako je to prošlo – rekao je Džona. Mardž nije odgovorila. Glava mi je vrvela od pitanja, ali sam oćutala. Mardž može da zahteva odgovore, ali ja ne mogu. Kada se oglasio alarm na rerni, Mardž je ustala i izvadila pečene lazanje. Spustila ih je na sto i donela salatu koju sam ja napravila. Svi smo usuli i počeli da jedemo. – Ovo je izvrstan preliv za salatu, Mardž. To ti je novi recept? – upitao je Rajan. Mardž je odmahnula glavom. – Džejd je napravila salatu. – To je najobičniji francuski preliv – rekla sam i nastavila da jedem. Do kraja večere smo pričali o nebitnim stvarima. A ja sam i dalje vapila za odgovorima na pitanja o Tajsonu.

220


Book as passion & BalkanDowlnoad

*** Čitala sam u krevetu, kada je neko zakucao na vrata. Srce mi je poskočilo. Možda se Tajson vratio. – Napred! – rekla sam. Bila je to Mardž. Malo sam se razočarala što to nije Tajson, ali mi je bilo drago da je vidim. Džona i Rajan su počistili ostatke od večere, a Mardž i ja smo otišle svaka u svoju sobu, ali i dalje nas je vukla navika iz koledža – da prokomentarišemo nasamo sve što smo čule i kažemo jedna drugoj sve ono što ne možemo pred drugima. – Jesu li otišli? – upitala sam. Klimnula je glavom. – Tajson mi je poslao poruku. Ostaće noćas u gradu. Srce mi se zgrčilo. Zašto ostaje u gradu? Zašto je one noći isto bio tamo? Da li ima devojku? Verovatno mnogo devojaka. Od same pomisli na to sam osetila dubok ubod ljubomore. S druge strane, ako su Džona i Rajan otišli, a Tajson večeras ne dolazi, to znači da Mardž i ja možemo da razgovaramo na miru. – Pa, šta misliš? – Lažu – odgovorila je Mardž. – Već se dugo pitam šta to nije u redu sa Tajsonom. Možda ima posttraumatski stres, ali... Bila sam još tinejdžerka kad je otišao u Irak, ali se ipak sećam da je i tada bio isto ovakav. Nisam sigurna da se sva krivica za njegovo stanje može pripisati službi. – Pretpostavljam da ništa ne možemo da uradimo – rekla sam. Mardž mi je uputila vragolast pogled. – Hoćeš da se kladimo? Mislim da treba da sprovedemo sopstvenu istragu.

221


Book as passion & BalkanDowlnoad

Možemo da započnemo sa starim dokumentima mog oca. Oduvek sam planirala da ih pročešljam, ali sam ipak mislila da ne treba da guram nos. Ali, znaš šta? Četvrtina ranča je moja, a Tajson je moj brat i ja ga volim. Zato mislim da imam pravo da guram nos gde god hoću. – Zgrabila me je za ruku i povukla s kreveta. – Hajdemo! Mislila sam da će me odvesti u radnu sobu, ali me je umesto toga odvukla u podrum, koji je bio preuređen u veliku sobu za zabavu i tri spavaće sobe. Međutim, nijedna od tih prostorija nije bila naše krajnje odredište. Skroz pozadi, niska vrata s vodila u malo skladište u koje smo se zavukle puzeći na sve četiri. Osetila sam jak miris memle i prašine. – Mardž, da li stvarno moramo ovde da se zavlačimo? Zašto jednostavno ne uzmeš papire koji nam trebaju, pa ćemo ih prelistati gore. – Zato što ne znam koji su to papiri, Džejd. Ovde unutra je gomila kutija na kojima piše „lični papiri”, i sve su krcate. – Šta je u njima? – Stvari mog tate. Uvek su mi govorili da je to samo smeće, ali više nisam sigurna... Oči su mi se privikle na tamu, pa sam ugledala preko dvadeset kartonskih kutija naslaganih jedna na drugu. – Hajde da ih sve prenesemo ovamo, bliže ulazu – rekla je. – Onda možemo jednu po jednu da izvlačimo napolje i pregledamo. Klimnula sam glavom. – U redu. Počele smo da prebacujemo kutije, i uskoro su mi kolena bila bolna i prekrivena prašinom. Ispuzale smo iz skladišta,

222


Book as passion & BalkanDowlnoad

vukući prvu kutiju. Smestile smo se u jednu od spavaćih soba u podrumu i zagledale kutiju sa strepnjom. – Treba nam nešto da prosečemo lepljivu traku – rekla sam. Mardž se nasmejala. – Nema problema. Ja sam uvek spremna – i izvukla skalpel iz džepa. Otvorile smo prvu kutiju. – Baš kao što sam i mislila... gomila starih papira i dokumenata. – Uzdahnula je dodajući mi hrpu papira. – Hajde, treba sve da ih pregledamo. Otvorila sam prvu fasciklu. – Ovo su, izgleda, stare priznanice. Mislim, baš stare. Neke su od pre više od sto godina. – Nastavila sam da pažljivo listam. – Ima čak i starih hipoteka na pokretnu imovinu, kakve se danas više ne prave. – Kakve su to hipoteke? – upitala je Mardž. – To su hipoteke podignute na račun pokretne imovine, a ne račun nečije nekretnine. Ove su baš stare, iz Engleske. – Stilovi su poreklom Englezi – rekla je. – Ovakvih hipoteka nema u Americi. Mi imamo menice. Hipoteke na pokretnu imovinu su u osnovi slične. Na primer, ova je podignuta na račun vršalice – dodala sam joj papir da vidi. Odmahnula je glavom i pokazala mi da ga odložim. – To me baš i ne zanima. – Šta tačno tražimo? – Iskreno, nemam pojma; ali, kladim se da ćemo znati kad pronađemo. Zakikotala sam se. Na neki način, ovo je bilo zabavno, kao igra traganja za blagom. Pregledala sam svoju hrpu papira i prešla na sledeću. – Šta ima u tvojoj gomili? – upitala sam.

223


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Neki stari dokumenti iz vremena kad su Stilovi došli u Ameriku. Krštenice nekih ljudi za koje nikad nisam čula. – Vratila se poslu. – Jesu li i ovo isto hipoteke kao one što si ih ti pronašla? – dodala mi je neke dokumente. – Jesu – odgovorila sam. – Još malo pa smo završile sa ovom kutijom. Mardž je uzdahnula. – Pitam se da li uopšte ima smisla da pregledamo sve ovo... Izgleda da su svi dokumenti baš stari. – Možda si u pravu. – Nešto u meni nije želelo da odustane. – Da pregledamo još jednu kutiju? – U redu. – Mardž je zatvorila prvu kutiju. – Kasnije ću je ponovo zalepiti. – Izvukle smo i otvorile drugu kutiju, podelile papire na dve gomile i bacile se na posao. Pogledala sam prvu fasciklu. – Mislim da je ovo krštenica tvog tate – rekla sam, dodajući joj papir. – Jeste. Bredford Rejmond Stil. Pitam se zašto je njegova krštenica odložena sa ovim papirima od pre Hrista... – Mislim da to samo znači da nisu svi papiri u kutijama baš toliko stari. Možda ipak treba sve da pregledamo. – Verovatno si u pravu. Nastavila sam da listam. – Hej, evo ga venčani list tvojih roditelja! Bredford Rejmond Stil i Dafne Kej Vejd. – Vejd? – ugrizla se Mardž za usnu – jesi li sigurna? Dodala sam joj je. – Jesam. Zagledala se u dokument. – Nisam sigurna šta ovo tačno znači, ali uvek su mi govorili da je mamino devojačko prezime Voren. Čak je Rajanovo kršteno ime Voren, po devojačkom prezimenu moje majke.

224


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nisam mogla da primetim da to ima ikakve veze sa Tajsonom, ali je svakako bilo sumnjivo. – verovatno treba da pitamo Džonu. Mardž je potvrdila. – Apsolutno. Ako su me lagali u vezi sa ovim, ko zna šta su mi još prećutali... – Hej, vidi – izvukla sam nekoliko listova. – Evo je Džonina krštenica. I Tajsonova! I Rajanova! Vidi, evo je i tvoja! – preletela sam je pogledom. – Zašto mi nikad nisi rekla da ti je kršteno ime Anđela? – Šta? – zgrabila je dokument. – Pazi, ti su papiri stari i krhki. Pregledala sam ostale: Džona Bredford Stil; Rajan Voren Stil; Tajson Džon Stil; svi deca Bredforda Rejmonda Stila i Dafne Kej Stil, rođene Vejd. Tajson Džon. Grubo, teško ime za grubog teškog čoveka. – Ovo je stvarno čudno, Džejd. Ja se ne zovem Anđela. Rekli su mi da se zovem Mardžori Stil, i da nemam kršteno ime. – Ko ti je to rekao? – Tata, dok je bio živ. Nikad o tome nisam pričala sa braćom, ali pretpostavljam da bi mi i oni rekli isto. To je čudno. – Možda su jednostavno odlučili da te zovu samo Mardžori. – Naravno, to mogu da razumem, ali zašto mi ne bi rekli koje mi je kršteno ime? Trebalo bi da se potpisujem sa WA. Mardžori Stil”, a ne samo „Mardžori Stil”. I sad kad mislim o tome... sva moja tri brata imaju kršteno ime, zašto bi odlučili da ja ne treba da ga imam? To nema nikakvog smisla. – Ustala je. – Hajde!

225


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Gde? – Tajsonova krštenica me je i dalje privlačila i nevoljno sam je ispustila iz ruku. – Idemo da pričamo sa Džonom. Ima da mi da neke odgovore, i to smesta! Pogledala sam na sat. – Prošlo je devet. – Baš me briga! Upravo sam otkrila da se zovem Anđela. Možda to i nije tako važno, ali hoću da znam zašto mi to niko nije rekao. – Dobro. Ti idi, a ja ću da nastavim da pregledam papire. – Ne, hoću da i ti kreneš sa mnom. Molim te. Veće su šanse da se ne ponaša prema meni kao stariji brat, ako si i ti prisutna. Nasmejala sam se. – U redu, u pravu si. – Zatvorila sam fasciklu, vratila je u kutiju i počela da stresam prašinu sa sebe. – Ti voziš.

226


Book as passion & BalkanDowlnoad

26. Tajson

Dečak nije imao pantalone. Uzeli su mu ih još prvog dana. Na sebi je imao samo majicu. lako je bilo leto, skoro sve vreme mu je bilo hladno u mračnom betonskom podrumu. Dane i noći je provodio uvijen u prljavo ćebe koje su mu dali. Vreo dah na potiljku - dečak je to najviše mrzeo. Ustajali zadah duvana i alkohola. Uvek su dolazili pijani. Nekad su pili i za vreme... Naučio je da se distancira od osećanja bola i ponizenja. Nekim danima bio je toliko zlostavljan da je želeo da umre tu na ledenom betonu. Niko nije primećivao ili mario za to. Ali taj demonski zadah... podsećao je na vrelinu pakla koji preti da ga proguta. Od toga nije mogao da se distancira.

*** Vreo dah... ustajali zadah cigara i alkohola... Osetio sam kako mi nešto pritiska leđa. – Daj mi svoj novčanik, drkadžijo – rekao je glas.

227


Book as passion & BalkanDowlnoad

Udario sam napadača laktom u rebra, obarajući ga na zemlju. Šutnuo sam njegov pištolj, koji je odleteo u mračnu uličicu, a zatim ga šutnuo nekoliko puta. – Jebote, šta ti umišljaš? Da možeš da uzmeš šta poželiš? Život ne funkcioniše tako, glupi seronjo! Još jednom sam ga šutnuo u lice i otišao. Nije mi prvi put da pokušaju da me odžepare. Često se noću muvam po sumnjivim predgrađima, čekajući da me neki glupan napadne. Dvaput mi se dosad dogodilo da me napadnu, i oba puta sam razoružao napadača i pretukao ga na mrtvo ime. Niko nikad nije pozvao policiju. Baš me briga i da jesu. Uvek pazim da ne pretrpe trajne ozlede. Uostalom, samo se branim. Vuče me da se vratim i pretučem kretena do smrti, i potrebna mi je sva snaga volje da se oduprem tom porivu. Taj bolesni vreo dah na mom potiljku... taj ubod u leđa... Želim da ga ubijem. Ali nisam lud da to i uradim. Znam da ubistvo nije rešenje, uprkos svemu što sam prošao u marincima i uprkos svemu ostalom. Još uvek imam savest, i mogu da se uklopim u društvo. Umem da razlikujem dobro od zla. Nisam sociopata. Ne idem okolo i ne prebijam ljude iz čista mira. Međutim, ako neko pokuša da me opljačka, da otme nešto što mi pripada, ima da plati. Većina bi se složila sa mnom. U mislima mi se pojavio lik Džejdinog bivšeg verenika. On je izuzetak - nije pokušao da otme ništa moje. Ili ipak jeste? Potpuno sam pobesneo kad sam video da je ljubi. Načisto sam izgubio razum i instinktivno napao da zaštitim ono što mi pripada...

228


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nemam prava da je prisvajam kao svoju. Nemam šta da joj ponudim za uzvrat. Ona je jedino što sam ikad želeo. A nikad neće biti moja. Ulazim u bircuz najgore vrste, jedan od onih gde se može dobiti viski sumnjivog kvaliteta i za nekoliko pića pokupiti neka kurvica. Nisam ponosan na sebe, ali u ovoj rupi sam proveo prilično vremena. Svojevremeno, nakon što sam napunio dvadeset jednu, ovo mesto mi je bilo druga kuća. Opijao sam se i povaljivao kurve do iznemoglosti, do zaborava, pokušavajući, ali ne uspevajući, da ublažim ovaj bol koji me razdire. Godinama nisam bio ovde, ali lokal je i dalje isti, raj melanholičara, probisveta i izopštenih – utočište za ljude poput mene. Sedam za šank pored matorog pijanca u plavožutoj kariranoj košulji, i sa lovačkom kapom na glavi. Prilazi mi barmen koji izgleda kao da se bliži stotoj. – Šta ćemo? Pročistio sam grlo. – Viski, čist. Nasuo mi je viski nekog nepoznatog naziva. Iskapio sam u jednom gutljaju. Kao što sam i mislio – brlja. Raspoložen sam za brlju. Gurnuo sam čašu ka ivici šanka i signalizirao barmenu da mi uspe još jednu. Matori alkos pored mene me je pogledao. – Problemi, sinko? Suvo sam se nasmejao odmahnuvši glavom. – Ne možeš ni da zamisliš. – Treba li ti neko da te sasluša? Ionako nemam preča posla. – Pružio mi je ruku. – Ja sam Majk. – Tajson. – Tajson? Kao bokser?

229


Book as passion & BalkanDowlnoad

Klimnuo sam glavom. – Tačno tako. – Opasno ime. Ovakvih komentara sam se već naslušao. – Mojoj majci se sviđalo. Otac je hteo da me nazovu Džon. To mi je srednje ime. – Srknuo sam piće. Ovo ću malo da gustiram. – To što piješ je teško đubre – rekao je Majk. – Pa? – Pa, deluješ kao tip koji sebi može da priušti nešto bolje od toga. – Zašto to misliš? Pogledao mi je u stopala. – Zbog tih skupocenih kaubojskih čizama, na primer. – Možda volim da pijem smeće. – Ako ti tako kažeš. Ja volim povremeno da osetim ukus kvalitetnog pića. Uzeo sam još jedan gutljaj. Majk je izgledao umorno. Staro i istrošeno. – Čime se baviš, Majk? – Celog života sam bio građevinski radnik. Sad sam u penziji. Žena mi je preminula pre godinu dana, sad smo ostali sami samo pas i ja. Koja je tvoja priča? – Ja sam rančer. – To ume da bude težak život – rekao je. Nasmejao sam se. Jeste težak, za većinu. Ali za Stilove? Na naročito. Mi smo imali sreće. Pradeda Stil je počeo od nule, ali su on i deda izgradili čitavo carstvo, i proširili posao sa stokom i na voćnjake. Moj otac je tome pridodao i vinograd i vinariju, pa su on i Rajan izgradili novo carstvo.

230


Book as passion & BalkanDowlnoad

Mada, radimo naporno, naročito Džona i Rajan. Oni umeju da rade po ceo dan. Ali makar ne kuburimo s novcem. Ne, ne može se reči da je ranč problem. – Dobro nam ide – rekao sam. – Pa šta te onda izjeda, dečače? Prostrelio sam ga pogledom. – Ne zovi me dečače. – Izvini, nisam mislio ništa loše, ali vidim da te nešto muči. Uzdahnuo sam. – Upravo su pokušali da me odžepare. – Nije nikakvo čudo, kad tako obučen šetaš ovim krajem. – Majk se zakašljao. – Koliko mi je poznato, ovo je slobodna zemlja, Majk. Imam pravo da idem gde hoću, a da neko ne pokuša da otima šta je moje. – U pravu si, sinko, ali moraš malo i da promisliš. Ne deluješ kao glupan, ali je prilično glupavo da se neko obučen kao ti vrzma ovim krajem u ovo doba noći, i da očekuje da ne bude napadnut. – Pobrinuo sam se za napadača. – Ne deluje mi da ti je naškodio. – On meni nije, ali ja njemu jesam. Majk je podigao obrve i dobro povukao iz krigle. Onda se nasmejao. – Pretpostavljam da to znači da nisu uspeli? – Možeš da se kladiš da nisu. – Isprašio si ih? – Poprilično – potegao sam još jedan gutljaj. Majk se zakikotao. – Ne može se reći da nije zaslužio. – Dovršio je pivo. – Dakle, pričaj, šta te muči? I ne pokušavaj da mi

231


Book as passion & BalkanDowlnoad

prodaš priču da si uzrujan zato što su te napali. Da nisi želeo da budeš napadnut ne bi ni zalazio u ovaj kraj. – Nemaš pojma o čemu govoriš. Majk me je pogledao ispod oka. – Čini mi se da sam pogodio u metu, sinko. – Šta si ti, psihijatar? – Daleko od toga. Samo matorac koji je prošao svašta. Kažu da dobro procenjujem ljude, i mislim da sam te pročitao mnogo bolje nego što bi ti to želeo. – Ne znaš ništa o meni. – Pa sad... to baš i nije istina. Znam da si rančer. Sam si mi rekao. Znam da si u tim čizmama zašao u ovaj kraj, što te čini glavnom lovinom za sve probisvete u krugu od dva kilometra. Takođe znam da si bio svestan da će te neko napasti, da se to i dogodilo, i da si iz svega izašao bez ogrebotine. Iskapio sam piće, i pokazao da hoću još jedno. – Nemaš ti pojma, matori. Majk je naručio još jedno pivo. – Dok dođeš u moje godine, naučiš ponešto. Vidim da nešto kriješ. Ne znam šta je u pitanju, ali pre ili kasnije ćeš morati da se suočiš sa time ako želiš da živiš srećno. – Sasvim sam srećan i sada. – Kakva laž. – Sinko, sasvim srećni ljudi ne tumaraju okolo želeći da budu napadnuti. Sručio sam i treći viski i bacio nekoliko novčanica na šank. – Odoh. – Okrenuo sam se ka vratima. – Bekstvom ništa nećeš rešiti, sinko.

232


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ne znam zašto sam se vratio. I ranije su mi to govorili, i moja braća i mnogi drugi ljudi. Međutim, nešto me je u Majkovom glasu pogodilo. Ponovo sam seo i zagledao se u njegove vodnjikave plave oči – oči koje su videle svašta, koje su izgledale kao da... nešto kriju. Saosećanje? – Stvarno misliš da znaš nešto o meni, matori? Majk se ponovo zakašljao i nasmešio se. – Ne znam ni koje su mi boje čarape, sinko, ali znam da moraš da se suočiš sa životom, baš kao i svi ostali na svetu. Odmahnuo sam glavom. – Svi drugi na svetu nisu prošli ono što sam ja. – Možda nisu; ali su prošli kroz nešto drugo, to je sasvim sigurno. Znao sam da je u pravu. Možda ovaj starac ipak može nečemu da me nauči. – U redu. Imam malo vremena. Da čujem tu tvoju mudrost, matori. – Dođavola, nisam ja nikakav mudrac. Vidim da nešto kriješ, ali nemam pojma šta bi to moglo da bude. U svakom slučaju, moraš to da izbaciš iz sebe. U životu nema velike mudrosti. Da li si čitao Tora2? Klimnuo sam glavom. Citao sam Tora, ali sam se iznenadio da je i Majk poznavao njegova dela. – On je u pravu - treba isisati srž iz života. Henri Dejvid Toro (1817– 1862), američki pisac, prirodnjak, transcedentalist, borac protiv poreza, kritičar razvoja i filozof. Najpoznatiji je po knjizi Walden, eseju Građanska neovisnost, meditacijama na temu jednostavnog života u prirodnom okruženju, pozivu na nenasilni otpor i građansku neposlušnost kao izraze protivljenja nepravednoj državi. (Prim. prev.) 2

233


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Toro je živeo u divljini. Odbijao svoje odgovornosti, nije plaćao porez. Ako mene pitaš, ponašao se kao razmažena primadona – rekao sam. Majk se glasno nasmejao. – Donekle si u pravu. Međutim, napisao je dosta mudrih misli: da treba da se koncentrišeš na ono dobro, bez obzira na to koliko je to malo ili beznačajno. Da nađeš dobro u svemu. Nešto u načinu na koji je Majk ovo prišao nateralo me je da se zamislim. Da li bih stvarno mogao tako da živim? – Reci mi nešto dobro o svom životu – rekao je. Ostao sam nem. – Ne pokušavaj da mi prodaš priču o tome da ti je život toliko loš da ne možeš da pronađeš ništa dobro u njemu. Očigledno, nemaš finansijskih briga, ako je suditi po tim čizmama koje nosiš. Na primer, to je dobro. Otpio sam gutljaj i klimnuo glavom. – Jeste. To je dobro. – Zaboga, sinko, ne budi toliko blaziran povodom toga! Celog života kuburim sa novcem, a i sad životarim na socijalnoj pomoći. Novčani problemi su velika životna muka mnogih ljudi. Budi zahvalan što nisi među njima. Provukao sam prste kroz kosu. Odjednom sam se osetio kao sitna duša. – U pravu si. – Hajde, šta još? – Imam dva brata i sestru. I svi su stvarno divni. – Odlično. Porodica mnogo znači. Šta još? Džejd. Zapravo, prvo sam na nju pomislio kad mi je postavio pitanje o dobrim stvarima u mom životu. Međutim, zbog nečega nisam mogao da nateram sebe da izgovorim njeno ime. Ona nije moja, ma koliko ja to želeo, najviše zato što

234


Book as passion & BalkanDowlnoad

podjednako snažno želim da ne bude moja. Neću da je uvlačim u svoje probleme. Ne želim da je uništim. Ona zaslužuje mnogo više. – Jel’ imaš devojku? Skrenuo sam pogled. – Ili dečka? Ja sam čovek bez predrasuda. Nervi su mi zatitrali. – Postoji jedna devojka. Ali ona nije moja. – Ne deli tvoja osećanja? Ne znam. Očigledno je da me ne odbija. – Mislim da joj se sviđam. – Pa šta onda čekaš? Reci joj šta osećaš. – Zapravo ni sam ne znam šta osećam. – To je bila potpuna istina. – Ne verujem ti. – Nisam dovoljno dobar za nju. Ona zaslužuje nekog boljeg. – Moraš odmah da prestaneš sa tim omalovažavajućim stavom prema sebi, sinko, ako misliš da budeš srećan u životu. Srećan? Odustao sam od sreće još pre dvadeset pet godina. – Ne omalovažavam sebe. To je činjenica. Ona zaslužuje bolje. Dođavola, zaslužuje najbolje. Nažalost, to nisam ja. – Šta bi za ženu moglo da bude bolje od toga da pored sebe ima muškarca koji je voli? Voliš je, zar ne? Da li je volim? Ne mogu da znam - ne znam kako je to voleti nekoga, nemam sa čim da uporedim. Navikao sam da od žena uzimam ono što mi ponude, a da im ništa ne dam za uzvrat. Odjednom sam shvatio celu istinu. U tome i jeste moj problem sa Džejd - što od nje ne želim da uzimam; što želim da

235


Book as passion & BalkanDowlnoad

joj dam sve što imam. Međutim, mislim da nisam sposoban za to. Gladan sam je i žudim za njom. Da li je to ljubav? – Ne znam – rekao sam iskreno. – Zar ne misliš da si sam sebi dužan da sagledaš svoja prava osećanja? Ćutao sam. – Zar nimalo ne misliš na nju? I dalje ćutim. – Pazi vamo, sinko, osvrni se na svoj život. Možda nije bajan, i svakako mi je žao zbog toga, ali sigurno u njemu ima trenutaka zadovoljstva, kao zrnca zlata u pesku. Priseti se takvih momenata. Kad si se osećao najspokojnijim? Nasmešio sam se. Ovaj starac je najmudrija osoba koju sam upoznao. – Najspokojniji sam kad sam s njom. – Ustao sam. – Gde si pošao? – Idem kući. Međutim, pre nego što odem, daj mi svoju adresu, Majk. – Šta će ti? – Mnogo si mi pomogao. Želeo bih da ti pošaljem mali izraz zahvalnosti. Nažvrljao je nešto na salveti i nasmejao se. – Pa sad... neću te odbiti. Drago mi je što sam te upoznao, Tajsone. Iskreno ti želim da budeš srećan do kraja života. Možda je put preda mnom neravan i klizav, ali možda mogu da se probijem kroz njega i pronađem sreću. Jedno zasigurno znam. Sutra uveče Majk će dobiti specijalnu isporuku kvalitetne cuge na kućnu adresu.

236


Book as passion & BalkanDowlnoad

27. Džejd

– Gde si, dovraga, ovo pronašla? – Džona je zacakljenim pogledom zurio u krštenicu. – Džejd i ja smo malo istraživale. – Šta, koji moj...? Bilo mi je užasno neprijatno. Ovo je očigledno porodična stvar. Ne treba ovo da slušam. Želela sam u zemlju da propadnem. – Aha. – Prokletstvo, Mardž, ovo nije smešno. Reci mi gde si ovo pronašla! – U skladištu u podrumu. U onim starim kutijama za koje ste mi tata i vi uvek govorili da su pune đubreta. – I jesu. – Očigledno je da nisu. Ne znam čak ni svoje puno ime! Vratio joj je krštenicu. – Ne znam ništa o ovome. Reči su ostale da vise u vazduhu.

237


Book as passion & BalkanDowlnoad

Mardž se podbočila. – Ne verujem ti ni reč, Džono. Znaš nešto. Očigledno, moje puno ime je Anđela Mardžori Stil. Hoću da znam zašto mi to niko nije rekao. – Ne znam. Možda su ti mama i tata promenili ime. – Zašto bi to uradili? Džona je slegnuo ramenima. – Nemam pojma. – Lažeš – rekla je Mardž, očiju potamnelih od gneva. – Zašto mi tata nije rekao moje pravo ime? Zašto mi ti nisi rekao? – To su sve gluposti, Mardž. Okani se toga. – U čemu je fora? To je samo moje puno ime. Nije nikakav zločin ili neki sličan užas. Samo hoću da znam zašto mi niko nikad nije rekao moje puno ime. Šta ima loše u tome? – Mardž... – I kad smo već kod toga, hoću da znam i zašto ste mi rekli da je mamino devojačko prezime Voren, kad na venčanom listu piše da je Vejd. Džonine oči su se raširile. Samo malo, ali sam primetila. Da li je i Mardž to videla? – Pusti se toga – rekao je Džona ozbiljnim glasom. – I nemoj više da zabadaš nos u te papire. – Zabadaću nos gde ja hoću! Podsećam te da je četvrtina ovog imanja je moja, ako si zaboravio. – Niko to ne poriče, ali, upozoravam te: ne zabadaj nos. To se tebe ne tiče, i možda ti se ne dopadne ono što pronađeš.

*** Ležim budna u krevetu – ne mogu da zaspim. Sat otkucava. Ponoć. Jedan po ponoći. Pola dva. Mogla bih da ustanem i odem

238


Book as passion & BalkanDowlnoad

po šolju čaja, ali Tajson nije kod kuće. Neću ga zateći kako sedi za kuhinjskim stolom i zuri u čašu. Kad sam konačno počela da tonem u san, začula sam kako su vrata moje sobe zaškripala kad ih je neko tiho otvorio. Naglo sam se uspravila. – Ne plaši se, plavooka, to sam samo ja. Kad su mi se oči navikle na mrak, ugledala sam Tajsona kako stoji na pola metra od mog kreveta, iscrpljen i raščupan. – Gde si bio? – pitam. – U Grand Džankšenu. – Zašto si se vratio? Mardžori je rekla da obično prespavaš u gradu. – Želeo sam da te vidim. Srce mi je poskočilo. – Tajsone, gluvo je doba noći. Provukao je prste kroz kosu. – Znam. Samo... nisam mogao da čekam. – Ujutru moram na posao. – Znam. Samo... Izgledao je tako tužno i utučeno da mi se srce steglo od žalosti. Potapšala sam krevet pored sebe. – Dobro. Dođi, sedi. Seo je i uzeo me za ruku. To još nikad dosad nije uradio. Sedimo u tišini nekoliko trenutaka. – Pa, šta je u pitanju? – Nežno sam ga gurnula. Još uvek ne progovara. Stežem mu ruku. – Ne mogu ja ovo – kaže. Iako veoma želim da saznam na šta tačno misli, znam da ne treba da ga pritiskam. Ne poznajemo se dugo, ali jasno mi je da ništa neću postići ako budem navaljivala.

239


Book as passion & BalkanDowlnoad

– U redu je – kažem. – Trebalo bi da prilegneš. Možeš da ostaneš ovde sa mnom, ili idi u svoju sobu ako želiš. Izgledaš kao da ti je potrebno da se dobro naspavaš. Ponovo ležem, i pomeram se da napravim mesta i za njega. Nadam se da će ostati. Ne postoji ništa lepše od toga da zaspim u njegovom naručju. – Da li hoćeš da sutra uveče izađemo na večeru? – pita. – Naravno. Hoćeš da me sačekaš posle posla? Odmahnuo je glavom. – Mardž mi je jutros rekla da sutra uveče neće biti tu. Potvrdila sam. – Tačno. Prijavila se za neki kurs kuvanja u Grand Džankšenu. Tako mi je drago što je konačno odlučila da se oproba u onome što želi. – Hajde da večeramo ovde. Da li bi želela da sutra večeraš ovde sa mnom? Morala sam da se nasmejem. – Hoćeš li ti da kuvaš? Nasmešio se. – Ne želim da te izložim tolikoj opasnosti. Zamoliću Felisiju da nam pripremi nešto lepo. – To zvuči divno. A sad, ako nećeš da legneš pored mene, idi u svoj krevet. Treba da se odmoriš. Ustao je i bez reči napustio sobu.

*** Sledeći dan na poslu sam provela za računarom, istražujući. To ne spada striktno u posao pravnika, ali počelo je da mi se dopada. Mnogo sam naučila, a zahvaljujući internetu i društvenim mrežama moguće je ući u trag bilo čemu.

240


Book as passion & BalkanDowlnoad

U pet sam krenula kući. Želela sam da se istuširam i presvučem za večeru sa Tajsonom. Sat kasnije, dok sam raščešljavala mokru kosu i oblačila lepršavu haljinu, neko je zakucao na vrata. To može da bude samo Tajson. – Napred – povikala sam. Otvorio je vrata. – Večera je spremna. – Rodžer je veselo mahao repom kraj njegovih nogu. – U redu. Da li možeš da sačekaš nekoliko minuta, samo da osušim kosu. – Kosa izgleda odlično. Nasmejala sam se. – Mokra je, Tajsone. Upravo sam izašla ispod tuša. – Šališ se?! Izgleda totalno seksi. Muškarci ponekad imaju baš čudan ukus. – U redu. Ako ti tako kažeš – nasmešila sam se. – Hajdemo u kuhinju. – Nećemo jesti u kuhinji. – U velikoj trpezariji? Sami nas dvoje? Odmahnuo je glavom. – Večeraćemo u mojoj sobi. Osetila sam žmarce po celoj koži. Očigledno na umu ima više od večere i, što se mene tiče, to je sasvim u redu. Nije me uhvatio za ruku kao prošle noći. Samo sam ga sledila do njegove sobe. – Oh! – Na sredini je bio postavljen stočić, sa najfinijim porculanom i svećama. – Ovo je predivno! Da li je Felisija priredila sve ovo? Odmahnuo je glavom. – Ne. Sam sam to uradio. – Opa! – bila sam zapanjena. – Zaista je divno, Tajsone. Izvukao je stolicu. – Sedi.

241


Book as passion & BalkanDowlnoad

Sela sam, a on mi je nasuo čašu vina. – Ovo je najbolji kaberne sovinjon iz Rajanovog vinograda, star deset godina. Nadam se da će ti se dopasti. – Hoćeš li i ti da ga piješ? – Hoću, uz večeru. Kao aperitiv više volim dobar jak viski. Ovo je pič strit, burbon koji se pravi ovde na zapadu. – Podigao je čašu. Srknula sam gutljaj vina. – Izvrsno je. lina huke hobićastog voća, uz nagoveštaj hibera i dinota. – Rajan te je dobro podučio. – Uživala sam da radim s njim. Zapravo, nedostaje mi posao u vinogradu, iako volim i svoj posao pravnika. – Drago mi je da si zadovoljna. Neobavezan razgovor. Crkavam od želje da saznam šta je to hteo da mi kaže prošle noći. – Dakle, o čemu si hteo da pričamo? – pitam. – Hajde da prvo večeramo. U redu. Sačekaću. – Šta je na meniju? Podigao je srebrni poklopac s mog tanjira. – File u sosu od bibera, brokuli, ruzmarin i baget sa semenkama. Pomirisala sam. – Divno miriše. – Uzela sam još jedan gutljaj vina. – Felisija mora da je nadmašila samu sebe. – Zamolio sam je da napravi nešto posebno, i ona je smislila ovo. – Pravi specijalitet. Mada, sve što ona spremi je veoma ukusno. Felisija je izvrsna kuvarica. Sad sam ja pokušavala da ćaskam o nevažnim temama, ali morali smo nečim da ispunimo vreme dok jedemo.

242


Book as passion & BalkanDowlnoad

Tajson je isekao komadić mesa. – Kako je bilo na poslu? – Dobro. Bavila sam se nekim istragama na računaru. Sledeće nedelje ću verovatno morati da idem na teren u vezi sa novim slučajem. Baš mi je drago što je danas petak. Dobro će mi doći slobodan dan. Još nevažnih priča. Kako je moguće da imamo tako malo da kažemo jedno drugom? Da li je seks jedino što nas povezuje? Ne. Ima tu više. Mnogo više. Ljubav. Po prvi put sam to priznala sebi. Zaljubila sam se u Tajsona. To je istina, ma koliko zastrašujuća bila. Ponekad smo toliko bliski da se osećam kao da smo deo istog bića; ponekad je, kao u ovom trenutku, kilometrima udaljen od mene iako sedimo za istim stolom. Njegovi nesalomivi zidovi uvek čvrsto stoje na svom mestu, osim u momentima intimnosti. Spustila sam pogled na tanjir. Moj file je bio savršeno pripremljen, pomalo sirov, baš onako kako volim. Besciljno sam pomerala hranu viljuškom. Setila sam se Mardžorine krštenice. Džona nam je rekao da se manemo toga, ali možda Tajson zna nešto više. – Tajsone... – Molim? – progutao je zalogaj. – Mardž i ja smo pre neki dan pronašle njenu krštenicu. – Pa? – Pa, malo je zbunjujuće. Tamo piše da je njeno ime Anđela Mardžori Stil, ali ona kaže da ste joj uvek govorili da je njeno ime Mardžori i da nema drugo ime. Oćutao je neko vreme, a onda: – Zašto se tebe to tiče?

243


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Valjda je očigledno. Mardž se tiče jer je u pitanju njeno ime, a mene se tiče jer se brinem zbog nje. Pitale smo Džonu, ali nije hteo ništa da nam kaže. Rekao nam je da ne zabadamo nos u stvari koje je bolje da ne znamo. Spustio je pogled na tanjir. – Da sam na vašem mestu, poslušao bih Džonin savet. – Da li ti znaš nešto o tome? – Samo ću ti ponoviti ono što je Džona rekao. Manite se toga. – To nije fer! Mardž samo želi da sazna ko je ona zapravo. – Zna ona ko je. Ona je Mardžori Stil. Moja sestra. Poseduje prokletu četvrtinu najbogatijeg ranča u Koloradu. Šta tu još ima da se zna? – Za početak, svoje pravo ime. Podigao je glavu i zapiljio se u mene. – Ne navaljuj, Džejd. – Dakle, i ti odbijaš da pričaš o tome, isto kao i tvoj brat. Baš lepo. Ovde nešto nije u redu, Tajsone, i u redu je ako ne želite meni da kažete, ali Mardž je vaša sestra. Ona treba da zna. – Bolje je za nju da ne zna. Ima divan život, ne želimo da joj ga pokvarimo. – Ali, Tajsone... Udario je pesnicom o sto tako jako, da su tanjiri poskočili. Ustao je. – Dođavola, Džejd, prekini! – procedio je kroz zube. Prišao mi je, zgrabio me za ruku i povukao na noge. – Ali... Usnama je grubo zarobio moje. Kao i uvek, odgovaram na poljubac. Tela nam se pripijaju jedno uz drugo, usne savršeno uklapaju. Razdvajam usne, i on

244


Book as passion & BalkanDowlnoad

prodire jezikom u mene. Strasno se ljubimo, i ceo svet prestaje da postoji. Kada smo se teško dišući konačno razdvojili, klizi usnama do mog uha. – Ti si jedino što želim od života – šapuće. – Molim? – dahćem. Srce mi udara kao ludo, preti da će iskočiti iz grudi. Šta je rekao? – Ti, plavooka... Ti si jedino što sam ikad želeo. Usne nam se ponovo susreću. Dugo se ljubimo, a onda me gura ka krevetu. Nakon nekoliko sekundi, ležimo zajedno i, još uvek potpuno obučeni, nasrćemo jedno na drugo kao par napaljenih tinejdžera. Venama mi teče užarena lava, celim telom odgovaram na njegove dodire. Obuhvata mi dojku rukom i preko haljine pronalazi bradavicu, sve vreme me pohotno ljubeći. Tresem se. Spremna sam za njega. Međunožje mi pulsira, osećam da sam potpuno vlažna. – Tebe... – šapuće. – Samo tebe. Sve žene ranije... Nikad nijednu od njih... Samo sam uzimao šta su davale... Ali ti... ti... – Tajsone... – Tebe, Džejd. Želim tebe. – Onda me uzmi. Uzmi me noćas i učini me svojom. Izvio je lice u bolan grč. – Ne mogu... ne mogu. Ne mogu da te učinim svojom. Ne želiš da budeš moja. – Želim, Tajsone – kažem. – Ne želiš. Ne smeš... Ne mogu da te imam. – Tajsone, ovde sam. Već me imaš.

245


Book as passion & BalkanDowlnoad

Na trenutak me gleda usplamtelim pogledom, ali nešto ga koči. Uplašen je. – Šta god da je u pitanju, Tajsone, zajedno ćemo se suočiti sa tim. Dozvoli mi da ti pomognem. – Potrebna si mi. Želim da prodrem u tebe. Moraš mi pomoći da oteram demone. – Telo mu drhti. Osećam da treba da preuzmem vođstvo. Nešto u dubini duše mi govori da je to istina. Odmičem se od nje ga, sedam, svlačim haljinu preko glave i bacam je na pod. Ne nosim grudnjak, a moje bradavice su već čvrste i izbočene. Zbacim sandale s nogu i svlačim tange. Zatim polako otkopčavam njegovu tamnocrvenu košulju. Njegov preplanuli izvajani torzo se pomalja, a ja osećam kako mi uzbuđenje raste. Svlačim mu majicu, otkopčavam kaiš i, iako želim da ga što pre sasvim svučem, zajašem ga i oboje nas dovedem do divljeg vrhunca, teram sebe da usporim. Moram da mu pomognem da se opusti. Polako mu otkopčavam farmerke, a zatim klizim do podnožja kreveta i izuvam mu čizme i čarape. Povlačim farmerke i konačno ga oslobađam bokserica. Spreman je, krut i uspravan, zove me sebi uokviren busenom tamnih kovrdžavih malja. Ne mogu da odolim, spuštam se i duboko udišem njegov muški miris. – Tako si lep, Tajsone. Svaki delić tebe. Nikad nisam videla lepšeg muškarca. Ljubim vrh njegove muškosti, klizim usnama po stomaku i grudima sve do bradavica. Kružim jezikom oko njih, i osećam kako mu se telo grči od slasti.

246


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ljubim mu ramena, vrat, ušne školjke. Lagano mu zavlačim jezik u uho... – Dopusti mi da ti ugodim – šapućem mu. – Molim te, toliko to želim. Oči su mu čvrsto zatvorene, zaostala suza u uglu oka. – Prepusti mi se, mili. – I dalje usnama pratim liniju uha. Zadrhtao je i duboko udahnuo. Odmičem se od njega i mrsim mu kosu prstima, lagano masiram potiljak, nežno prevlačim noktima preko vrata. – To je tako dobro – mrmlja. – Samo se opusti, mili. Večeras ja vodim. Nastavljam istraživanje... klizim dodirom preko njegovog lica – obraza, čela, usana... – Tako si napet. Opusti se. – Masiram mu ramena i mišice. – Okreni se, mili. Želim da ti izmasiram leđa. – Džejd, ma koliko želeo tu masažu, tvrd sam kao stena, uzmi me u sebe. Zakikotala sam se. – Mislila sam da ja vodim. – Samo sedi na mene. Zajaši me. Tako ćeš mi pomoći da se opustim. Obećavam da ću ubrzo zatim biti spreman za još. Ovu ponudu ne mogu da odbijem. Uzbuđena sam i vlažna, i želim da ga osetim u sebi više nego bilo šta drugo. – Molim te, plavooka. Zajaši me. Pomeram se ka njegovoj erekciji, i polako, milimetar po milimetar, uvlačim ga u svoju vlažnu pećinu. Osećam da sam najzad kompletna, ispunjena. Ni sa kim dosad se nisam ovako osećala. – Tako je, dušo... Savršeno... Baš kako treba.

247


Book as passion & BalkanDowlnoad

Tiho uzdišem dok se nabijam na njega do kraja. – O, bože, kako to volim... Taj zvuk koji ispustiš kad prvi put prodrem u tebe. Tako si seksi. Hajde, Džejd... dušo... pokaži mi šta znaš. Polako se odižem, pa se ponovo snažno nasađujem. – Tako je, dušo... Brže... Želim te iz sve snage... Pokaži mi zvezde... Ubrzavam tempo, izvijam karlicu ka njemu. Ritam je sve brži i brži, uskoro ne mogu više da izdržim i gubim se u nizu vrhunaca koji mi prožimaju celo telo. – Diraj se, dušo... Pokaži mi kako se maziš. Želim da gledam kako zadovoljavaš sebe. To me tako loži... Klizim rukama niz grudi, niz stomak do Venerinog brega i klitorisa. Dole sam sva mokra i natopljena sokovima želje. Klizim prstom oko klitorisa i ponovo eksplodiram. Stvarnost prestaje da postoji. Telo mi drhti dok ga protresaju novi i novi talasi. Nastavljam da se i dalje nabijam na njega nesmanjenim tempom. – To, dušo... Predivna si... – a onda se snažno poslednji put zariva u mene. – Bože... Kako je dobro... Nikog osim tebe... Hoću samo tebe... Oduvek... Konačno, tela nam se polako smiruju, disanje vraća u normalu. Puštam ga da isklizne iz mene i šćućurim se u njegovom naručju. – Odmori se malo – kažem – a onda te čeka masaža leđa.

248


Book as passion & BalkanDowlnoad

28. Tajson

Nevoljno se okrećem na stomak, kao što mi je naložila. Za mene je ovaj podređeni položaj pravo mučenje, i osećam se veoma nelagodno. Nervi mi trepere, ali... moji nervi uvek trepere, tako je to kad si Tajson Stil. – Dozvoli mi da se postaram za tebe, mili – kaže promuklim zavodničkim glasom, pokušavajući da me opusti. Pokušavam da se prepustim, da osetim spokoj, ali ne znam kako. – Opusti se, mili moj. Nije to tako teško. – Palčevima mi masira potiljak. Osećaj je dobar, baš kako treba. – Tako si napet. Kako možeš tako da živiš? Nemam odgovor. To jeste moj život. Uvek sam u stanju pripravnosti, napet ko struna. Ne mogu da joj kažem zašto. – Samo se opusti. Isteraću svu tu napetost iz tebe, Tajsone. Makar mi za to bila potrebna cela noć. Zatvaram oči, pokušavam da pronađem spokoj. Mekim usnama mi miluje kožu. Ljubi me između lopatica, a zatim mi spretnim prstima gnječi ramena, mišice, leđa.

249


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Tako napet... – ponavlja. – Priča mog života – mrmljam. – To ne mora da bude tako, mili. Dozvoli mi da ti pomognem da pronađeš srećan kraj. Kad bi samo bilo tako jednostavno. Za mene nema srećnog kraja. Nema šanse. Pa ipak, dok joj prsti klize niz moja leđa, već se osećam malo bolje. Kao da za mene neko mari. Nakon što je razbila čvorove napetosti u mojim ramenima, prelazi na donji deo leđa. Polako me oslobađa tenzije, rukama klizi još niže i obuhvata mi guzove. – Toliko tenzije... – šapuće, nastavlja ka butinama, listovima i zatim ka stopalima. – Da li ti je neko nekad izmasirao stopala, Tajsone? – pita. Odmahujem glavom. – Mislim da nije. – Onda sada uživaj. Počinje od levog stopala, masira mi petu a zatim osetljive jastučiće iza prstiju, pa svaki prst posebno. Dodir joj je savršen čvrst i odlučan, ali i dalje nežan. Nakon desetak minuta prelazi na drugo stopalo. Toliko želim da se opustim, da odbacim sve mračne misli koje me opsedaju i prepustim se njenoj nežnosti. Da li ću u njoj naći spas? To je suviše lepo da bi bilo istinito. Mada... kad sam sa njom, kada me njeno sitno čvrsto telo privuče uza se, kad se izgubim u tim čeličnoplavim očima... Zidovi u meni počnu da pucaju i da se krune. A to me plaši nasmrt.

250


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ponovo mi masira listove. – Opet postaješ napet, mili. Opusti se. Pokušavam. Pokušavam da joj se prepustim, da potonem u moru nežnosti i užitka kojemu me Džejd obasipa. Prelazi na zadnji deo butina, bokove, opet do moje stražnjice. – Imaš fenomenalnu guzu, Tajsone. Nikad nisam videla muškaraca kome farmerke stoje tako dobro kao tebi. Smešim se u sebi. Njen dodir... tako savršen, tako poseban, tako...

*** Dečak je vrisnuo. Kao da se u njega zariva hiljadu eksera. Cepa ga iznutra, kida... Boli više nego išta što je dosad iskusio. Vrišti u agoniji. – Prekini! Povređuješ me! Mama! Tata! Pomozite mi! Molim vas... Ovo nije normalno. Nemoguće je da ljudi mogu da budu ovako okrutni. Ne prema deci... Ne prema... Krv mu se ledi kada se životinjski krik prolomi iz grla nasilnika. Još bola. Kao komadi stakla koji se zarivaju u njega, cepajući mu tkivo i razdirući ga. – Tako je, dečko... Primi ga celog. Dečak ne može da se oporavi. Želi da umre tog časa. To je kraj njegovog kratkog života. Kraj...

***

251


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Tajsone! Klečim, rukama sam čvrsto zapušio uši. Buka... Ta neopisiva buka... Nekaprestane! Učini daprestane! Krik od koga se krv ledi. Zlokoban i smrtonosan. – Tajsone! Kroz buku u glavi, čujem slatki glas kako me doziva. Tajsone. Iz daljine, neko me doziva... Bože, molim te, zaustavi tu buku. Učini da prestane! Učini da prestane! Učini da prestane! Tajsone! Buka prestaje. Gledam u Džejd. Prelepa je. Toliko lepa... Ali u očima joj čitam stravu. – Šta nije u redu? Sad znam. Ta razdiruća buka doprla je iz mene, bio je to moj glas. Šta se dogodilo? Gledam je, tako lepu i nevinu. Bila je toliko nežna prema meni, masirala mi bokove, zatim guzu, a zatim dodirnula... Dodirnula mi je anus. Čvrsto zatvaram oči. To je zabranjeno mesto. Ne sme tu da me dira. – Tajsone, dozvoli mi da ti pomognem. Reci mi šta nije u redu. Ustajem. Muškost mi visi između nogu, mlitava. Toliko sam želeo da ponovo vodim ljubav sa njom. Da... da vodim ljubav. Ovo nije samo seks. Ovo ne može da uspe. Navlačim bokserice i farmerke. Dodajem joj njenu haljinu. – Odlazi – kažem.

252


Book as passion & BalkanDowlnoad

Gleda me zapanjeno, usana poluotvorenih neizgovorenom pitanju. – Da odem? Ne razumem...

u

– Mislim da sam bio jasan. Odlazi! – gledam u stranu. Prilazi mi, i dalje naga, stiskajući haljinu u rukama. Nežno mi spušta dlan na obraz i prisiljava me da je pogledam. – Neću. Nigde ja ne idem. Tu sam za tebe. Molim te, dozvoli mi da ti pomognem. O, kako želim da joj poverujem. Koliko želim da je čvrsto zagrlim i držim priljubljenu uz mene sve dok i poslednji demon iz moje glave ne nestune zauvek. Smem li da pokušam? Da li da rizikujem sve i zadržim je uz sebe? Odmahujem glavom. – Moraš da odeš. Iz ovih stopa. – Ne razumem. Molim te, ne želim da odem. Želim da ostanem i pomognem ti. Škrgućem zubima. – Ne. Odlazi! Grize usnu, a iz očiju joj se skotrljaju dve suze. Nikad se samom sebi nisam gadio više nego u ovom trenutku. Navlači preko glave letnju haljinu i pokriva svoju nagost. Šmrca i kaže: – U redu, Tajsone. Otići ću. Sutra ćemo da razgovaramo o ovome. Ne možeš da me odgurneš, neću ti to dozvoliti. Ne želim da je udaljim od sebe. Ona je sve što želim u životu. Sve što sam oduvek želeo. Međutim, moram da je oteram. Moram da je zaštitim od sebe i svog života punog užasa. Zgrabio sam je za rame. – Ne razumeš. – Tajsone, nikad te ne razumem. Međutim, u ovom trenutku očigledno želiš da odem, prema tome otići ću. Ali sutra ćemo razgovarati.

253


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nećemo razgovarati sutra. Ni sutra niti bilo kad. – Kad sam ti rekao da odeš, nisam mislio na to da sad napustiš sobu. Hoću da odeš iz ove kuće. Oči su joj pune tuge. – Ne misliš to ozbiljno. – Nikad nisam bio ozbiljniji u životu. – Kada sam ranije pokušala da odem, nisi mi dopustio. Dođavola, ni sad ne želim da je pustim, Međutim, ovo što se noćas dogodilo pregazilo me je kao brzi voz, samlelo u prah, nateralo da se suočim sa realnošću. Nemam šta da joj dam. Ne mogu ništa da joj pružim. Mom da se skloni od mene i nastavi sa svojim životom. Toliko je divna, najdivnija žena koju sam ikad sreo, i zaslužuje nekoga ko je sposoban da joj pruži ono što zaslužuje. Osećam kako me probada žaoka ljubomore. Bože... da je dodirne neki drugi muškarac... da pripadne nekom drugom... Da je voli neko drugi. Ponovo čvrsto zatvaram oči, pokušavajući da izbrišem te slike iz svojih misli. Moraš da je pustiš... Moraš da je pustiš... – Stvari se menjaju, Džejd. – Ali upravo smo vodili ljubav. Žao mi je. Ne znam gde sam pogrešila. Masirala sam te, a onda... – Dosta! – zario sam prste u kosu. – Izlazi iz moje sobe! Odlazi iz moje kuće! – Ne mogu.. ne mogu da odem noćas. – Prokletstvo, hoću da se pokupiš odmah ujutru. Ne želim da te vidim! – Ali... šta da kažem Mardž?

254


Book as passion & BalkanDowlnoad

Hvala bogu da mi je sestra noćas u gradu. – Ja ću se pobrinuti za Mardž. Samo se čisti iz kuće. Dok joj usne drhte, a kosa u neredu pada oko lica, okreće se i napušta sobu bez reči. Odlazi iz mog života. Odnoseći sa sobom svaku nadu da ću ikada pronaći sreću.

*** Dečak oseća smrdljivi dah na vratu. Naučio je da se odvoji od svog tela. Jedino tako može da preživi. Ali i dalje... taj dah. Ma koliko uspeo da odvoji misli, ne može da se distancira od tog daha. Prestao je da se bori. Prestao je da ih preklinje da ga ostave na miru. Nema nikakve koristi od toga. Izgleda da im se dopada kad im se opire. Navikao se na bol. Mada, noćas je baš gadno. Onaj sa tetovažom je navalio prvi, a on je najveći. Dečak jeca i vrišti kad ga je tetovirani zajahao. Mrzi sebe zbog toga. Svaki put iznova obećava sebi da neće vrištati, a onda ne može da se uzdrži. Sledeći put kaže sebi. Sledeći put neću vrištati. Tetovirani stenje dok se na silu probija u dečakovo telo. – Dobro ga nabij – dubok glas. Trojica muškaraca uvek nose skijaške maske, pa dečak ne zna kako izgledaju. Svejedno. Ne želi da im vidi lica. Ovako, kad ne zna kako stvarno izgledaju, može da zamišlja da nisu ljudska bića. Samo čisto zlo. – Sviđa ti se ovo, zar ne, dečko? – kaže tetovirani. Dečak ćuti. U početku je vikao »Prestani! Pusti me! Mrzim te! i zbog toga dobijao i batine pride. – Hajde dečko. Reci da ti se dopada.

255


Book as passion & BalkanDowlnoad

Samo stenje i tiho cvili. Sve dok na vratu ne oseti hladno sečivo. – Reci da ti se dopada – kaže onaj sa dubokim glasom. – Reci, ili ću ti prerezati grlo.

*** Dopada mi se. Rekao sam to, kao kukavica što sam i bio. Izgovorio sam te reči da bih preživeo. Preživeo taj pakao, pakao u koji se pretvorio ceo moj život. Zašto? Zašto sam uopšte želeo da ostanem živ? Osećam kako me parališe Ledeni očaj. Taj dečak. To sam bio ja. Ja jesam on. Neka mi je bog u pomoći

256


Book as passion & BalkanDowlnoad

29. Džejd

Plakala sam u krevetu sve dok, konačno, šmrkćući nisam zaspala lica otečenog od suza. Sledećeg jutra, kad sam se probudila, odvukla sam se u kupatilo. Lik u ogledalu je bio jezivi podsetnik na događaje od prošle noći - očni kapci otečeni, nos crven. Kosa koja neuredno pada na ramena. Uzela sam četku i počela žurno da je raščešljavam, cimajući kad naiđem na čvor. Najzad sam uspela da je dovedem u red, pronalazeći u tom bolu oduška za mnogo jači bol koji mi nagriza utrobu. Više ne plačem. Sve sam suze isplakala. Stajem pod tuš i puštam da utešni mlazovi vode speru očaj sa mene. Samo stojim pod vodom, bez pokreta, pokušavam da shvatim šta se dogodilo. Nakon nekoliko minuta, protresla sam glavom, duboko udahnula i počela da perem kosu. Vreme je da se pokrenem. Kad sam se istuširala, stala sam pred ogledalom i peškirom obrisala paru koja ga je zamaglila. I dalje izgledam užasno, ali lice mi se polako vraća u normalu. Na licu i telu se uskoro više neće videti tragovi Tajsona Stila.

257


Book as passion & BalkanDowlnoad

Ostaće urezani samo u moje srce. Obrisala sam se, osušila kosu i vratila se u sobu. Uzela sam veš iz moje gornje fioke. Osim što to više nije moja gornja fioka. Ovde mi više nije mesto. Mislim na Mardž. Ona bi mi rekla da ostanem, bez obzira na to šta je Tajson rekao. Upravo zbog toga neću da je budim. Noćas je kasno došla sa svog časa kuvanja. Čula sam je dosta nakon ponoći. Danas je subota, i sigurno će dugo spavati. Mogu brzo da se spakujem, pozovem taksi i odvezem se u Grand Džankšen. Biće to skupa vožnja, ali nema veze. Moram da nazovem Larija i dam otkaz. Volim svoj posao ovde, ali definitivno mi smeta Larijevo pomanjkanje radne etike. Naći ću bolji posao u Grand Džankšenu. Radiću za nekoga koga poštujem. Volela bih da mogu da dam uobičajeni dvonedeljni otkazni rok, ali nema šanse, ne mogu bez automobila da putujem do posla svaki dan iz Grand Džankšena. Dok platim taksi odavde, ostaću bez sve svoje ušteđevine. Progutala sam suze koje su mi ponovo navrle na oči. Pokupila sam veš i čarape iz fioka i okrenula se da počnem da se pakujem. Srce mi je stalo. Na jastuk je bila položena savršena crvena ruža.

*** Tek što sam se smestila u hotelskoj sobi, zazvonio mi je mobilni telefon. Nepoznat broj.

258


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Halo? Trenutak tišine. A zatim: – Džejđ? Poznat glas, toliko nalik na moj. Iako taj glas godinama nisam čula, tačno znam ko je na vezi. – Zdravo, majko. – Džejd, dušo, kako si? Ma, jel ona to ozbiljno? Šta misli kako sam? Daju je zaista briga, nazvala bi me pre mnogo godina. Međutim, nisam raspoložena da ulazim u bilo kakvu raspravu sa njom. Dosta mi je drame za danas, nakon svega što sam prošla sa Tajsonom. – Dobro sam, majko. Kako si ti? – Kako si pažljiva. Ja sam dobro. Izlazim sa jednim divnim čovekom, i planiram da napišem memoare. Možeš li da zamisliš? Ja - pisac?! Kao i uvek, i dalje misli sam na sebe. Tipično za Bruk Bejli. Izgovorim samo „dobro sam”, a onda mi ona servira svoju priču. – To je baš lepo – kažem. – U gradu sam, dušo. Niko - to je moj novi dečko - i ja bismo želeli da te izvedemo na večeru. – Ti si u Grand Džankšenu? – Da. Zar to nije neverovatno?! Zaista neverovatno. – Otkud ti ovde? – Niko je poreklom iz Kolorada, i ovde živi njegova porodica. Došli smo u kratku posetu. Moraš da mi kažeš kako da stignemo do tvog ranča, pa ćemo te pokupiti. – To neće biti neophodno. I ja sam trenutno u Grand Džankšenu. Iselila sam se sa ranča.

259


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Zaista? O, bože. Dobro, reci mi gde si, pa ćemo doći po tebe. I to je sve. Ne pita zašto sam se iselila, niti šta radim u Grand Džankšenu. Nijedno pitanje o meni. Da li zna da sam položila pravosudni ispit? Dođavola, da li uopšte zna da sam studirala pravo? – Nema potrebe da dolazite po mene. Imam auto, doći ću sama. – Lažem, naravno, ali ne želim da me vidi u bednom hotelu u kom sam iznajmila sobu na nedelju dana dok ne pronađem stan. Ne mislim da bi se zabrinula, ali ponosna sam, i neću da me vidi ovde. – To je divno, dušo. Mi smo u Karltonu u centru Grand Džankšena. Ovde imaju fantastičan restoran. Mogla bi da dođeš na večeru, a posle možemo da idemo na plivanje u hotelskom bazenu. Vireme je divno. Ponesi kupaći kostim. Još nisam pristala. Ali... trebalo bi nešto da pojedem. Pošto više ne mogu da računam na kuhinju Stilovih, radije ću pojesti obrok u restoranu sa pet zvezdica, nego na kiosku s brzom hranom, kao što sam prvobitno planirala. – U redu, vidimo se u vašem hotelu. U koliko sati? – U šest? Tako ćemo imati vremena da popijemo po piće pre večere. Umirem od želje da čujem šta ima novo kod tebe. Nije me zavarala ni na trenutak. Da ju je zanimalo išta o meni, nazvala bi me ranije. Ne znam šta je Bruk naumila, ali znam da je sigurno nije ophrvala želja da vidi svoju davno izgubljenu kćerku. – Važi, majko. Odličan plan. Vidimo se u Karltonu u šest. – Divno, dušo. – Šalje mi poljubac preko telefona. Umalo da povratim.

260


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Tako sam uzbuđena što ćeš upoznati Nika. Vidimo se! Prekinula sam vezu i sručila se na krevet. Ovo mi stvarno nije trebalo. Ko god da je taj Niko, večera će ga papreno koštati. Drugi muž moje majke je spiskao celo njeno bogatstvo na neku poslovnu prevaru. Ne bi me iznenadilo da pokuša da izvuče neki novac od mene. Mada, ne bih joj dala ni da ga imam. Večera sa „kraljicom” Bruk će mi makar odvratiti misli od Tajsona. To je neizbežno. Celo veče će pričati o sebi, sasvim sigurno neću moći da dođem do reči od nje, neću imati vremena da mislim na Tajsona.

*** Prevarila sam se. Bruk je naklapala o ovoj ili onoj sjajnoj šansi, a ja sam se vrlo brzo isključila i u mislima vratila Tajsonu. Pokušala sam da ne mislim na njega. Stvarno jesam. Međutim, nisam mogla da se zavaravam. Volim ga. Zaljubljena sam u Tajsona Stila, metar i devedeset visoku, problematičnu gromadu od čoveka. Nisam se zavaravala pomišlju da bi mogao da mi uzvrati osećanja. Očigledno ima suviše svojih demona. Samo sam želela da saznam šta je u pitanju, i da mu nekako pomognem. Međutim... da li on želi moju pomoć? Vrlo jasno mi je dao do znanja da ne želi. U glavi mi i dalje odzvanja Džonin glas. Ne zabadajte nos u to. To nema nikakve veze sa vama i ne bi vam se dopalo ono što biste otkrile. Ove zagonetne reči su u sebi sadržale i upozorenje. Mogla bih sama da nastavim da istražujem, ali odakle da počnem? Ironično - da sam zadržala svoj posao kod Larija, bila bih

261


Book as passion & BalkanDowlnoad

istražitelj i imala na raspolaganju sve alate koje oni koriste. Tamo sam mogla mnogo toga da naučim, bez obzira na to što mi se nije dopadao. Ali morala sam da odem. Bilo mi je dosta Tajsona i njegove drame. Umalo me je uništio. Zašto sam se, dođavola, zaljubila u njega! – Da li i ti tako misliš, Džejd? Odmahnula sam glavom, silom izgoneći Tajsona iz misli. Majka mi se obratila, ali nemam pojma šta me je pitala. – Izvini, šta si rekla? – Kažem da će Niko, ako bude postupao pametno, kroz nekoliko godina moći da se kandiduje za predsednika. Pogledala sam u taj novi predmet interesovanja svoje majke. Niko Kostas dobro izgleda. Tamnoputi mediteranski tip, crne kose, maslinaste kože, tamnosmeđih očiju, oštrih crta lica, nabijen i mišićav. Počeo je da sedi na slepoočnicama, a oko očiju je imao izražene bore od smejanja. Rekla bih da ima pedesetak godina. Prema meni je cele večeri bio izuzetno učtiv, a majku tretira kao kraljicu. Međutim, nešto sa njim nije u redu. Ne mogu tačno da odredim šta je u pitanju, ali nešto u vezi sa njim mi se ne dopada, ježim se od njega. – Ne znam mnogo o politici – kažem – ali želim vam sreću i da postignete sve što ste zacrtali. Niko se nasmešio. – Mislim da je san svakog političara da se pre ili kasnije dokopa Bele kuće. Sada ću se zadovoljiti time da postanem jedan od dvojice senatora iz Ajove. Klimnula sam glavom. Možda mi je odbojan samo zato što je političar, a mnogi od njih su pokvareni. Ne... nije to u pitanju.

262


Book as passion & BalkanDowlnoad

Nešto drugo mi smeta i, mada majka i ja nismo bliske, ne bih želela da je povredi. Uzdahnula sam. Ništa od ovoga nema smisla. Uzela sam gutljaj merlota koji je Niko naručio. Malčice je kiselkast, nezanimljivog bukea. Mnogo sam naučila od Rajana dok sam radila u vinariji. Da sam ja birala, izabrala bih bolje vino. Majka je uzela zalogaj lososa sa tanjira, pažljivo gurajući u stranu kremasti sos. I dalje pazi na liniju, i plaši se da jede. Ja sam, naravno, počistila tanjir pun pohovane piletine. Majka, bez sumnje, izgleda božanstveno. Viša je od mene najmanje deset centimetara, i sigurno desetak kila lakša. Naravno, ona nema grudi. Ja sam svoje nasledila sa očeve strane. Nadovezuje se na svaku Nikovu reč, ne propuštajući nijednu priliku da ga dodirne ili pomiluje. Konobar je sklonio prazne tanjire sa stola i upitao nas da li želimo desert. – Oh, zaboga, ne! Ne mogu da progutam ni zalogaj više – rekla je Bruk, iako nije pojela bogzna koliko. – Meni samo kafu, molim vas – rekla sam. – Sjajna ideja, Džejd – nadovezao se Niko. – Donesite nam tri kafe, molim vas. I jednu čašu kurvoazjea za mene. – Odlično si se setio, Niko – zacvrkutala je Bruk. – I meni jedan konjak. Džejd, hoćeš li i ti? Odmahnula sam glavom. Kada je konobar otišao, Niko je rekao: – Ovo će nam pomoći da malo svarimo hranu pre nego što uskočimo u bazen. Ah, da. Večernje kupanje. To ću da preskočim. Međutim, kada je došlo vreme, Bruk nije htela ni da čuje.

263


Book as passion & BalkanDowlnoad

– Ali, naravno, dušo, moraš i ti sa nama. Niko izgleda fantastično u kupaćim gaćama. Samo mi to treba - da dobro odmerim genitalije novog dečka moje majke u malecnim spido gaćama. Uostalom, šta me briga. U onoj rupi od hotela u kojem sam odsela nemaju bazen, a čak i da imaju, verovatno ne bih smela ni blizu da mu priđem da ne bih pokupila neku boleštinu. Otišla sam sa njima do apartmana na poslednjem spratu hotela. Majka me je ugurala u luksuzno kupatilo. – Možeš ovde da se presvučeš, dušo. Presvukla sam se na brzinu, i pogledala u svoj odraz u ogledalu. Nije loše, naročito nakon gomile hrane koju sam pojela za večeru. Nisam baš vitka, ali niko ne može da kaže da sam debela. Nasmešila sam se. Tajsonu se svakako dopadalo ono što je video. Izašla sam iz kupatila i pokušala da ne obraćam pažnju na Nikov lascivni pogled. Od njega me podilaze žmarci. Onda mi je pogled zapeo za šaru na njegovoj ruci. – Oh, imate tetovažu – rekla sam. Oduvek su me fascinirale tetovaže. Jedini razlog zbog kojeg se nisam tetovirala jeste to što nisam pronašla savršenu sliku. – Jeste, zar nije divna? – upitala je majka. Prišla sam da bolje pogledam. Zaista je divna - ptica uokvirena purpurnim, ružičastim, narandžastim i žutim plamenovima uzdiže se iz pepela. Feniks. Priča o Džejd i Tajsonu se nastavlja u romanu Opsednutost

264


Book as passion & BalkanDowlnoad

Zahvalnost Započinjanje novog serijala uvek je uzbudljivo. Ovi likovi su za mene veoma posebni, i nadam se da ćete ih zavoleti kao što sam ih ja zavolela. I ranije sam pisala o junaku kojeg progone lični demoni, ali Tajson je priča za sebe. Nastavite da čitate, obećavam vam da će na kraju pronaći sreću kakvu zaslužuje. Kao i uvek, hvala mojoj sjajnoj urednici, Mišel Hamner Mur, i mojoj oštrookoj lektorki, Dženi Rarden. Hvala i svim divnim ljudima iz izdavačke kuće Voterhauspres – Meredit, Dejvidu, Kurtu, Sejli, Džonu i Ivoni. Korice za knjigu su izuzetne, zahvaljujući Meredit i Ivoni. Hvala članovima mog uličnog tima, Hartu i Soulu, Vi ste prvi pročitali Ceznjuy i jako sam vam zahvalna na podršci, primedbama i pozitivnoj energiji. Imam najbolji tim na svetu! Hvala mojoj porodici i prijateljima što me podržavaju, i svim obožavaocima koji su tako željno iščekivali novi serijal. Nadam se da vam se dopalo.

265


Book as passion & BalkanDowlnoad

Beleška o autoru Ljubav prema pisanju jedne od najprodavanijih autorki Njujork tajmsa i USA tudej, Helen Hart, potiče iz vremena kada joj je majka čitala priče pred spavanje. Prvu priču je napisala kada je imala samo šest godina, i otada nije prestala. Pored toga što je nagradama ovenčani autor savremene i istorijske i erotske proze, ostvarila se i u ulozi majke, a takođe ima i crni pojas u tekvondou, obožava gramatiku, voli crno vino i Benov i Džerijev sladoled. Piše u porodičnom domu u Koloradu, i voli da čita komentare svojih čitalaca. Posetite njenu stranicu www.facebook.com/HelenHardt

266

Helen hart 1 žudnja (1)  
Helen hart 1 žudnja (1)  
Advertisement