103278458 vatra katherine neville

ušla u hol, nešto nije bilo u redu. Zapazih nekakvo prigušeno svetlo kako ĉkilji na vrhu stepenica.

Posle svega što sam proţivela protekla ĉetiri dana, imala sam pravo da se brinem. Izvukla sam mobilni i pozvala Rodoov broj. Nije mogao daleko odmaći moţda zapravo još i nije stigao do svojih kola - kako nije bilo odgovora, prekinula sam. Moći ću lako da ga ponovo pozovem, ako nešto ne bude u redu kad se popnem.

Penjala sam se bešumno stepenicama sve dok nisam stigla do vrata mog stana.

Na njima nije bilo posebne brave, ali sam imala obiĉaj da ih zalupim pri odlasku.

Sad su bila malo odškrinuta. Osim toga, nema nikakve sumnje: unutra je bila upaljena lampa. Taman sam htela da pritisnem ridajal, kad se iznutra zaĉu poznati glas. ,,Pa gde si ti dosad, dušo? Ĉekam te ovde već skoro ĉitavu noć.― Gurnula sam vrata i širom ih otvorila. U sobi, smešten u moju udobnu koţnu fotelju, kao da je u vlastitoj kući, dok je lampa osvetljavala njegove bakarno-riĊe kovrdţe, sa ĉašom mog najboljeg šerija u ruci, i otvorenom knjigom u krilu, sedeo je moj stric Siava.

Dr Ladislav Nim.