Issuu on Google+

SKRIVENI DRAGULJ


1. Poglavlje

Ostalo je još nekoliko sati do zore, a jeziva, hladna magla nadvila se nad Londonom. I vreme i okolnosti bili su neobično prikladni za posetu čoveku koga su zvali Đavo, pomislila je Pejton Santvud privukavši krajeve svog ogrtača. Drhtala je uprkos tome što je sedela u kočiji koja joj je pružala dobru zaštitu od jutarnjeg mraza. Plinske ulične svetiljke nisu mnogo pomagale u borbi protiv guste magle. Sablasna tišina prekrila je londonske ulice. Pejton je za trenutak pomislila da bi bolje bilo da naredi kočijašu da je vrati kući. Ipak, odbacila je tu pomisao podjednako brzo kao što joj pala na pamet. Znala je da sada ne sme da poklekne jer je sreća njene sestre zavisila od nje. Skupila je svu hrabrost, čvršće je namestila naočare i izašla iz kočije. Navukla je kapuljaču da bi zaštitila lice od vlage i požurila do stepeništa gradske kuće Kolina Kinkejda. Naglo je zastala kada je shvatila da je kočijaš polako krenuo niz ulicu. Okrenula se na peti i požurila nazad. Pozvala je kočijaša autoritativnim glasom i on je naglo povukao uzde da se konji zaustave. - Kuda ste krenuli? - upitala je oštro. - Rekla sam da ću vam dati šiling ako me sačekate. Zadržaću se samo nekoliko minuta. - Ne bojte se, gospođice, samo sam proveravao uzde promrmljao je dodirnuvši ivicu šešira navučenog nisko na čelo. - Rekao sam da ću vas čekati. - Potrudite se da budete ovde kada se vratim - rekla je malo mirnije. - Ne želim da me ostavite na cedilu kada završim svoj posao ovde. - Posao, a? - čovek je odmeri i tiho se nasmeja. - Tako vi to nazivate? Baš je prijatan taj vaš posao ako mene pitate. A šta ako 2


gospodin poželi da mu grejete krevet čitave noći? Noćas je baš hladno. Pejton ga je ljutito odmerila, ali se uzdržala od komentara shvativši da nema svrhe da se upušta u raspravu s pijanim kočijašem. Još čvršće se umotala u ogrtač i požurila prema kući. Svetla na spratu bila su pogašena i ona za tren pomisli da je gospodin Kinkejd možda već u krevetu. Međutim, to je bilo malo verovatno jer je on retko išao na spavanje pre zore. Svi su to u Londonu znali. Pejton je oklevala nekoliko trenutaka pre nego što je podigla ruku i snažno pokucala. Znala je vrlo dobro da ono što namerava da učini sa sobom nosi određeni rizik koji je bilo nemoguće izbeći. Pored toga, nije bilo nimalo naivno to da se dama u to doba noći pojavi na pragu jednog gospodina, makar on to bio samo po tituli. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što je mrzovoljni batler otvorio vrata. Batler je bio stariji čovek koji je počeo da gubi kosu i podsetio je Pejton na krvoločnog psa čuvara. Sveca koju je držao u ruci obasjavala je njegov mračni lik i neobične crte lica koje su u devojci izazvale uznemirenost. - Da, gospođice? - upitao je lenjo odmerivši njenu siluetu umotanu u tamni ogrtač. - Želim da vidim gospodina Kinkejda - Pejton isturi bradu. - Zaista? - batlerova usta iskrivila su se u podrugljivi osmeh. Žao mi je, ali gospodin nije kod kuće. - Sigurna sam da jeste - insistirala je Pejton. - Dobro sam se raspitala pre nego što sam odlučila da ga posetim. Molim vas da ga smesta obavestite o tome da ima posetioca. - A koga bi trebalo da najavim? - upitao je zvaničnim tonom. - Jednu damu - odgovorila je kratko. - To sigurno niste - batler je ponovo odmeri od glave do pete. Nijedna dama ne bi bila ovde u ovo doba noći. Gubite se, gospodin se ne meša s vašom sortom. Ako je raspoložen za zabavu, naći će nešto mnogo bolje od obične, drske uličarke.

3


Pejton oseti kako joj se obrazi oblivaju crvenilom zbog uvreda koje je upravo čula. Iznenada joj je postalo jasno da će ta situacija biti mnogo neprijatnija nego što je pretpostavljala. Duboko je uzdahnula i prkosno isturila bradu. - Budite ljubazni i obavestite gospodina Kinkejda da stranka zainteresovana za njegovo sutrašnje venčanje želi da ga vidi trudila se da joj glas zvuči odlučno. - A šta bi to žena vašeg nivoa mogla da zna o gospodinovim privatnim planovima? - batler se zaprepašćeno zagleda u nju. - Mnogo više nego vi, rekla bih - osmehnula se značajno. - Ako ne budete rekli gospodinu Kinkejdu da ima posetioca, zažalićete. Uveravam vas da vaš položaj u ovoj kući zavisi od toga da li ćete obavestiti svog gospodara da želim da ga vidim. - Sačekajte ovde - promrmljao je s mnogo manje sigurnosti u glasu. Zalupio je vrata i ostavio Pejton na pragu. Magla je odjednom postala gušća, pomisli devojka jače zatežući ogrtač oko svog uzdrhtalog tela. Ova noć je bila jedna od najgorih u njenom životu. - Gospodin Kinkejd će vas primiti u biblioteci - progunđao je batler kada je nekoliko minuta kasnije otvorio vrata. - Ni sumnjala nisam - promrmljala je. Pejton je brzo ušla u kuću, srećna što je pobegla od jutarnje hladnoće i vlage. Istovremeno joj se činilo da joj sada preti mnogo veća opasnost od prehlade. Batler je otvorio vrata bibilioteke i pomerio se u stranu propuštajući je da prođe. Pejton je kliznula pored njega u mračnu prostoriju punu tamnih senki, a jedina svetlost dopirala je od vatre koja je gorela u kaminu. Vrata su se zatvorila za njom upravo u trenutku kada je shvatila da je biblioteka prazna. - Gospodine Kinkejd? - pozvala je nesigurno. - Dobro veče, ledi Pejton - začuo se duboki glas iz mraka. Pejton je pogledom pokušavala da prodre kroz tamu koja je vladala u prostoriji. A onda ga je ugledala. Sedeo je u velikom naslonjaču okrenut vatri. Pored njegovih nogu ležao je ogroman crni pas. 4


- Nadam se da ćete oprostiti neučtivost mom batleru - pogledao ju je preko ramena. - Sigurno razumete da je vaša poseta zaista neočekivana, naročito ako uzmemo u obzir okolnosti i vreme posete, zar ne? - U pravu ste, gospodine Kinkejd - klimnula je glavom oblizavši suve usne. - Potpuno sam svesna toga. Pejton je ponovo zastao dah kada ga je ugledala, kao i ranije te večeri kada ga je prvi put srela na balu. Večerašnji susret osnažio ju je u nameri da pomogne sestri da izbegne neželjeni brak s Kolinom Kinkejdom. Po gradskim kuloarima odavno se pričalo da on neobično podseća na gospodara podzemlja. I Pejton se večeras uverila da te priče nisu daleko od istine. U tom trenutku čak joj se učinilo da u tom čoveku nema ničega ljudskog. Kolin je polako ustao, oslonio se rukom na naslon fotelje i zagledao se u nju. Svetlost vatre iz kamina treperila je iza njega stvarajući čudnu atmosferu u prostoriji. Crvenkasti odsjaj vatre ocrtavao je njegove surove i mrzovoljne crte lica. Kosa mu je bila crna i kratko ošišana, suprotno modi tog vremena koja je preporučivala dužu kosu. Iz njegovih tamnih, gotovo crnih očiju izbijala je hladna i pronicljiva inteligencija. Telo mu je bilo snažno i zategnuto. Pejton je iz ličnog iskustva, a večeras je plesala s njim na balu, znala da se Kolin Kinkejd kreće s lenjom, opasnom muževnom gracioznošću. Mnoge žene utrkivale su se u želji da na sebe skrenu njegovu pažnju koju je, kako je čula, lako poklanjao. Po tome kako je obučen, bilo je očigledno da nije očekivao goste. Bela mašna labavo je visila oko njegovog vrata, a nabrana košulja bila je otkopčana otkrivajući guste, crne malje na njegovim grudima. Crne kožne pantalone bile su zategnute preko mišićavih butina i uvučene u visoke čizme od sjajne crne kože. Pejton nije mnogo vodila računa o stilu i modi, ali je shvatila da se u Kolinu krije urođena muška elegancija. 5


Jedini nakit koji je Kolin nosio, za razliku od ostalih muškaraca koji su voleli da se kinđure, bio je jednostavan zlatni prsten. Kamen na prstenu svetlucao je mutnim sjajem u odsjaju vatre. Kada su im se pogledi konačno sreli, Pejton se trgnula shvativši da se on smeši. Bila je iznenađena neobičnim osećanjem topline koja je počela da se širi njenim telom. Ubedila je sebe da je to zbog toga što nije navikla da bude u blizini tako oskudno obučenog muškarca. A onda se nerado prisetila da je i ranije te večeri, kada je Kolin bio prikladno obučen za bal, reagovala na isti način. Taj čovek je imao u sebi nešto što nije mogla da definiše, a na šta je burno reagovala. Za trenutak se upitala da li je taj čovek stvaran. Mada je stajala pred njim gledajući ga pravo u oči, Kolinov lik počeo je da se razliva poput sablasti koja nestaje u magli. Nekoliko trenutaka bila je zapanjena onim što je videla, a onda je shvatila o čemu se radi. - Izvinite, gospodine Kinkejd - brzo je skinula naočare i obrisala zamagljena stakla. -Napolju je veoma hladno i kada sam ušla u ovu zagrejanu prostoriju, para se nahvatala na staklima. - Saosećam se s vama, ledi Pejton - tiho je rekao podigavši jednu obrvu. - Čovek se vremenom navikne na to - slegnula je ramenima i vratila naočare na nos. - Pretpostavljam da se pitate šta radim ovde u ovo doba. - Zaista mi se nametnulo to pitanje -rekao je suvo. Kolin je prešao pogledom po njenoj figuri i Pejton je osetila nagon da privuče krajeve ogrtača. U njegovim očima pri-metila je da ga sve to zabavlja, a onda mu je pogled postao zamišljen. - Došli ste sami, ledi Pejton? - upitao je namrštivši se. - Da - devojka klimnu glavom. - Neki ljudi bi rekli da to nije pametno - promrmljao je gledajući je netremice. - Morala sam da vas vidim nasamo -požurila je da objasni. Ovde sam radi veoma lične stvari koja se tiče i vas. 6


- Tako, dakle? - nakrivio je glavu. - U redu, udovoljiću vašem zahtevu. - Veoma ste ljubazni, gospodine Kinkejd - osmehnula se ironično. Kolin ponovo podiže jednu obrvu, ali ne reče ništa i samo joj rukom pokaza na susednu fotelju. Pejton je pokušavala da ubedi sebe da on ne može biti baš toliko loš kao što ljudi pričaju. Posmatrala ga je kako se ponovo smešta u svoju fotelju. - Gospodine Kinkejd - devojka pročisti grlo pre nego što je nastavila - znam da vas je iznenadila moja poseta. - Veoma me je iznenadila, ledi - prekrstio je noge ispruživši ih prema vatri, a onda je odsutno počeo da miluje psa. - Da ne spominjem to da je vaša poseta opasna. - Glupost! - Pejton odmahnu rukom. -Imam pištolj u torbici, a s kočijašem koji sačeka. Uveravam vas da sam potpuno bezbedna, gospodine. - Imate pištolj? - ponovio je a činilo se da će svakog trenutka prasnuti u smeh. -Vi ste izuzetno neobična žena, ledi Pejton. Zar verujete da će vam trebati pištolj da se odbranite od mene? - Šta vam pada na pamet, gospodine?! - uzviknula je iskreno iznenađena. - Vi ste džentlmen. - Zaista to mislite? - Naravno - klimnula je glavom i brzo nastavila: - Osim toga, vereni ste s mojom sestrom. To jest... U svakom slučaju, ponela sam pištolj da se, ako bude potrebno, odbranim od skitnica. Čula sam da ih ima mnogo u gradu. - Dobro ste čuli - prekrstio je ruke na grudima i zagledao se u vatru. - A sada mi kažite zašto ste želeli da me vidite. I to samo nekoliko sati pre mog venčanja s vašom mlađom sestrom. Šta je toliko hitno da ste došli u moju kuću bez pratnje u ovo doba noći? - Moja sestra... ovaj... - Pejton je pokušavala da nađe prave reči. Grejsi je... Devojka shvati da će joj biti mnogo teže nego što je mislila. Pored toga, njena sestra je bila u pravu, Kolin Kinklejd teško da je bio džentlmen. I mada ga je upoznala tek te večeri na balu, sasvim je delila njeno mišljenje. 7


Ipak, neko je morao da mu objasni. Njena maćeha je dobila napad živaca i legla je u krevet, a njen otac je bio na korak od srčanog udara, nesposoban za bilo kakvo logično razmišljanje. A njena sestra Grejsi, uzrok čitavog haosa, bila je daleko i bezbedna u zagrljaju čoveka koga je volela. Znala je da ovo mora da uradi mada bi volela da ne mora. Međutim, niko drugi nije preostao. Pejton duboko uzdahnu tražeći prave reči da bi objasnila zašto je došla u Kolinovu biblioteku u to doba noći. Iz priča koje su kružile u visokom društvu znala je da Kolin Kinkejd nije čovek koji lako prašta. Svoje ogromno bogatstvo stvorio je ni iz čega i postao jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, a govorkalo se i o tome da će dobiti vitešku titulu. Brak između njega i njene sestre trebalo je da bude vrhunac njegovog nastojanja da ga društvo prihvati, bar joj je maćeha tako rekla. A sada.... Pejton je nervozno počela da se igra krajem svog ogrtača. - Želim da vam kažem... - pokušala je ponovo - Grejsi me je zamolila... - Vaša sestra Grejsi, a moja nevesta... -odmahnuo je rukom. Očigledno je da vas činim nervoznom, ledi Pejton. Žalim što nismo imali vremena da se bolje upoznamo, ali biće vremena posle ceremonije. Koja god sitnica da... - U tome je problem! - naglo se uspravila u fotelji držeći se grčevito za novostečenu hrabrost. - Venčanja neće biti ni danas niti bilo kad! Pejton je gledala kako sva boja nestaje iz njegovog lica. Uprkos Grejsinom uve-ravanju da Kolinu nimalo nije stalo do nje, bilo je očigledno da ga je ova vest pogodila. Ali oporavio se od iznenađenja već sledećeg trenutka. - Zar ne bi trebalo da mi vaša sestra to kaže? - upitao je opasno tihim glasom. - Ona nije ovde - počela je nervozno da gricka donju usnu. Grejsi je daleko.

8


- Shvatam - promrmljao je, spustio ruke na naslon fotelje i nagnuo se ka de-vojci. - Vaša sestra je iznenada otputovala na dan našeg venčanja. Da li znate razlog, ledi Pejton, ili treba da ga pogodim? - Pobegla je s mlađim sinom lorda Evereta nešto pre ponoći – promucala je, uplašena oštrinom njegovog pogleda. - Oni se vole. - Pobegla? - podigao je obrve u neve-rici. - S Everetovim sinom? S tim mirišljavim uobraženkom? - U pitanju je prava ljubav - rekla je vatreno. Nesvesno je još više ispravila leđa ponosno isturivši bradu, odlučna da brani svoju sestru. Džonatan Everet možda nije bio bogat kao Kolin Kinkejd, ali ona je znala da on obožava zemlju po kojoj njena sestra hoda. - Grejsi je ostavila pismo u kojem je sve objasnila - rekla je pružajući mu presavijeni papir. - Ali ja sam smatrala da je najbolje da vam to kaže neki član porodice, toliko ste zaslužili. Ovo je pismo koje je ostavila, možete da ga pročitate ako želite. - Zašto? - slegnuo je ramenima. - Ionako nije adresirano na mene. - Zato što sam mislila daje neophodno da ga pročitate - bila je uporna. - Ledi Pejton, molim vas - odmahnuo je rukom odbijajući da uzme pismo. Taj čovek je užasan, pomislila je Pejton rezignirano namestivši naočare. Sada joj je bilo potpuno jasno zašto Grejsi nije želela da se uda za njega. Jedino joj nije bilo jasno zašto je pristala i zašto je njihov otac toliko insistirao na tom braku. - Ledi, crkva je spremna za venčanje - nastavio je ledenim tonom gledajući je netremice. - Gosti će stići za nekoliko časova. Siguran sam da je vaša porodica ranije znala za ovo bekstvo. Siguran sam i u to da vaša sestra nije odlučila sinoć, a vi ste me doveli u ovakvu situaciju. Zar mislite da sam budala? Odbacili ste me čim se pojavila bolja prilika? Pejton duboko uzdahnu. Ova situacija nastala je delom i zbog njene greške. Kada je pre dva dana stigla u London, bilo joj je 9


odmah jasno da je njena mlađa sestra zaljubljena, ali ne u čoveka za koga je trebalo da se uda. Način na koji je pričala o Džonatanu Everetu, sjaj u njenim očima i očajanje zbog očeve tvrdoglavosti bili su jasni znakovi. Pejton nije mogla da podnese da se njena sestra uda za nekoga koga ne voli niti gaje sama odabrala za muža. Zato je podstaknula sestru da uradi ono što je jedino ispravno: da pobegne. Bila je uverena da će vremenom svi uvi-deti da je Grejsi uradila ono što je morala. Ali, u međuvremenu se, ona, Pejton, morala suočiti sa svim posledicama tog čina. - Moj otac i maćeha ništa nisu znali o njenim planovima - rekla je gledajući ga hrabro u oči. - A ja sam slučajno otkrila ovo pismo pre samo sat vremena. Grejsi i Everet pobegli su ubrzo pošto smo se vratili s bala kod Forsadovih. - Ona i njen ljubavnik sada su već na pola puta do Gretn Grina ili kuda su se uputili - posmatrao ju je zamišljeno. -Na paru brzih konja, biće venčani pre nego što ih bilo ko sustigne. - Da... Ne! - osećala se veoma neprijatno pod njegovim upornim pogledom. - Ne znam, nikada nisam bežala. Ne bi bilo u redu da se uda za vas kada njeno srce pripada drugom. - To, koga vaša sestra voli nije moj problem - sarkastični osmeh pojavio mu se na licu. - Nijedno od nas nije se pretvaralo da je zaljubljeno. Ovaj brak nam je oboma odgovarao, ali odjednom njoj više ne odgovara. Šteta. Arogantan, uobražen, lišen bilo kakvih osećanja, Grejsi ga je opisala tim recima, ali on je bio mnogo gori. Pejton duboko uzdahnu odlučna da mu ne dozvoli da primeti da je zaplašena njegovom pojavom. - Priznajem da ne shvatam zašto je moja sestra pristala da se uda za vas -promrmljala je izbegavajući da ga pogleda. - Možda joj se dopala ideja da bude udata za bogatog čoveka ili je verovala da ću zadovoljiti njene potrebe u krevetu - nagnuo se ka Pejton osmehujući se. - Neki ljudi uživaju u fizičkoj strani braka, nasuprot onome u šta jedna usedelica veruje.

10


Pejton podiže svoju torbicu poput nekog štita. Fizička strana braka, u sebi je zapanjeno ponovila njegove reči. Pitala se kakav je to čovek kada je mogao tako nešto da kaže jednoj dami. Sada joj je bilo potpuno jasno zašto se Grejsi plašila njegovog dodira i zašto je više volela Everetovu poeziju. Mogla je samo da pretpostavi kako se Kolin Kinkejd ponašao prema njenoj sestri ako se ovako ponaša u njenom prisustvu, a tek su se upoznali. - Svako treba da ima pravo da prome-ni mišljenje pre braka trudila se da joj glas ne zadrhti. - Da samostalno donese odluku. - Sada mi je jasno! - opasan sjaj pojavio mu se u očima. - Veoma mi. je žao, ledi Pejton, ali teško mi je da poverujem da je vaša sestra to samostalno izvela. Poslednji put kada smo razgovarali, pominjale su se samo zabave, kostimi i kočije. Verujem da ste je vi ohrabrili da se upusti u ovu glupost. Siguran sam da ste vi krivi za ovu situaciju. - Tačno, ja sam je ohrabrila - Pejton je odjednom osetila kao da je uhvaćena u zamku. - Bolje je imati nekoliko trenutaka sreće nego se kajati čitavog života. Grejsi je želela da raskine veridbu pre nekoliko nedelja ali nije imala habrosti za to. - Za razliku od vas - podsmehnuo se. -Vi imate hrabrosti u izobilju, ledi Pejton, jer ste se suočili s drskim nikogovićem u njegovoj kući. -Ja... - Veoma dobro znam šta vaša porodica misli o meni - grubo ju je prekinuo. -Znam i da me iza leđa u društvu nazivaju Đavolom. Nema potrebe da glasno kažete šta mislite, ledi. Sve vam se vidi na licu. - Brak bi trebalo da bude mnogo više od običnog poslovnog dogovora - rekla je prkosno. - Mora da postoji uzajamno razumevanje i poštovanje, zajednica jednakih koju vodi ljubav. Grejsi je imala pravo da donese sopstvenu odluku i da se uda za čoveka koga obožava. Mada je počela nesigurno, na kraju joj je glas bio čvrst i odlučan, pa je Pejton bila zadovoljna sobom. Možda nije bilo ni vreme ni mesto da zauzme takav stav, ali ona je čvrsto verovala da žena ima

11


pravo da samostalno donosi odluke. Kolin Kinkejd očigledno nije i ona ga je žalila zbog toga. - Idealizam devojaka koje se nikada nisu udavale - rekao je ironično. - Sumnjam da ljubav postoji. Da li ste ubeđeni u to da ćete sresti čoveka koji potpuno odgovara vašim standardima, ledi Pejton? Pejton se ugrize za donju usnu pokušavajući da se oslobodi utiska da je greškom uletela u vučju jazbinu. Smirila se ubedivši sebe da može da ode kad god poželi. Osim toga, ona je bila u pravu i ako treba, uradiće to ponovo. - Rekla sam ono zbog čega sam došla, gospodine - naglo je ustala. - Naš posao je završen, zbogom. Pre nego što je uspela da načini jedan korak, Kolin je skočio na noge, došao je do vrata, zaključao ih i polako spustio ključ u džep. Pejton ga je razrogačenim očima gledala nesvesno ustuknuvši. - Naš posao, ledi Pejton, tek je počeo - rekao je opasno tiho. - Prenela sam vam poruku, gospodine Kinkejd - borila se da savlada paniku koja je u njoj rasla. - Budite ljubazni i otključajte vrata. Završena je ova neprijatna epizoda. *** Kolin Kinkejd je netremice gledao u devojku trudeći se da kontroliše svoj temperament. Bilo mu je jasno da je više nego hrabra, a uz to i tvrdoglava. Dosad nije sreo nikoga ko je imao hrabrosti da mu se suprotstavi u bilo čemu. A ledi Pejton Sautvud, starija kćerka lorda Eksbridža, stajala je mirno pred njim i držala mu predavanje o instituciji braka. Sumnjao je da je ikada iskusila poljubac, a još manje je verovao u to da je neko tražio njenu ruku. Ušetala je u njegovu kuću kao u svoju obavestivši ga o tome da je njegova verenica pobegla s drugim muškarcem. Pored toga, očekivala je da joj zahvali za to što je uništila njegove pažljivo pripremljene planove. I to sve zato što je bila ubeđena da žena treba sama da izabere muža.

12


- Pustiću vas kada budem završio s vama, ne pre toga - rekao je savršeno mirno. - Vaše uplitanje u stvari koje vas se ne tiču koštalo me je verenice. Ne možete očekivati da tek tako išetate iz moje biblioteke nakon što ste mi uništili budućnost? - Sa svakim trenutkom koji protiče sve sam srećnija što je moja sestra pobegla - nervoznim pokretom sklonila je pramen kovrdžave kose, koji joj je pao na čelo. - Nijedna žena ne bi trebalo da se uda za tako nemogućeg čoveka! Kako se usuđujete da se zaključate u prostoriji s jednom damom?! Posluga priča, ako niste znali. Uostalom, ne mogu da očekujem da su vam poznata pravila pristojnog ponašanja znajući odakle potičete. - Mislite s dna? - upitao je kroz stisnute zube. - Mnogi su to istakli, ali ja znam ko sam i kada su se moji roditelji venčali. - Trebalo je da vas roditelji nauče osnovama uglađenosti nesvesno je isturila bradu. - Vi ste, ledi Pejton, rođeni da budete usedelica koja se meša u sve - pogledao ju je stisnuvši oči. - Postoje određene stavri koje su vam dozvoljene kada ste usedelica - obrecnula se. - Na primer, možete da govorite ono što mislite i ne morate da trpite neotesane muškarce bez obzira na njihovo poreklo. - Zaista? - oči su mu blesnule neobičnim sjajem, a onda je prekrstio ruke na grudima. - Dozvolite mi da govorim otvoreno, gospodine - namestila je naočare pre nego što je nastavila. - Vi se nikada niste pretvarali da volite moju sestru. Ono što u ovom trenutku osećate zapravo je povređeni ponos, ali to ćete brzo preboleti i pronaći ćete drugu. Zaista žalim što se ovo desilo na dan vašeg venčanja, ali Grejsi je tek sinoć skupila hrabrost da sledi svoje srce. - Uz vašu pomoć, nesumnjivo - promrmljao je suvo. Mada nije želeo da prizna, devojka je bila u pravu. On je Grejsi Sautvud smatrao neinteresantnom, praznoglavom plavušom, ali je ona bila devojka s poreklom i društvenim vezama, koje je njegova ambicija zahtevala. 13


Kada je lord Eksbridž izgubio ogromnu svotu na kartama, pristao je na taj brak bez pogovora. Ipak, da je Grejsi razgovarala s njim i da mu je otkrila svoje nezadovoljstvo i protivljenje, pronašao bi drugi način da naplati Eksbridžov ogromni dug. Umesto toga, nekoliko sati pre venčanja ta porodica, predvođena ovom devojkom, pokušava da ga prevari. Njega niko nikada nije prevario, pa sigurno neće ni ova mala usedelica sa svojim slobodnim shvatanjima i užasnim ukusom za garderobu. Suzio je pogled pokušavajući da vidi šta se krije ispod njenog bezobličnog sivog ogrtača. Pretpostavio je da bi malo muškaraca moglo da se nosi s njom. Ledi Pejton bila je previše inteligentna, previše neustrašiva, previše smela i radoznala za ukus većine muškaraca. Takođe je, očigledno, bila živahnog duha i čvrsto je, možda čak i naivno, verovala u ljubav. Činjenica da je imala dvadeset i tri godine i da još uvek nije udata, bila je jasan znak da muškarci koje je sretala očigledno nisu uspeli da uhvate taj fini, ženstveni izazov koji je zračio iz nje ili su ga jednostavno ignorisali. A možda su ih odbijale naočare koje je nosila kao što su vitezovi nekada nosili štit. Kolin se zagledao u nju pokušavajući da ponovo vidi njene oči kao malopre kada je za trenutak skinula naočare. Ledi Pejton je imala predivne oči. To su bila dva duboka zelena jezera koja je bilo nemoguće opisati. Bile su to i inteligentne oči i odavale su poštenu ženu, jakog i nepoljuljanog karaktera. Shvatio je da ona ima kvalitete koje se trudila da prikrije užasnom odećom. Na sebi je imala bledožutu haljinu za koju je bio ubeđen da je izašla iz mode pre nekoliko godina. Nije mogao da razume zašto se jedna ledi oblačila na taj način, osim ako to nije bila neka vrsta maske. - Vaša sestra je prekasno odlučila da pobegne - rekao je prekrstivši ruke na grudima. - Trebalo je da održi datu reč. - Ne slažem se s vama, gospodine - u rukama je stezala svoju torbicu. – Grejsi je sledila svoje srce, kao što bi to trebalo da rade sve žene kada se radi o braku ili bilo čemu drugom.

14


- Stvarno? - meko je upitao pažljivo postavljajući zamku. - Vi verujete da je prava ljubav moguća? - Prava ljubav je retka i predivna, nešto što treba prigrliti - relda je vatreno. - Trebalo bi čestitati Grejsi za to što je uradila. Donela je ispravnu odluku s obzirom na okolnosti. - Znači, odobravate njen postupak, ledi Pejton? - opasan osmeh razlio mu se po licu. - Bez obzira na posledice? - Da - klimnula je glavom. Pejton prekrsti ruke na grudima ističući tako punoću svojih grudi. Kolin je morao da suspregne smeh. Kako se njen ogrtač rastvorio, jasno je video da je dobro građena. Počela je da ga zabavlja ta staromodna haljina na njoj. Bledožuta boja nikako nije pristajala uz njene smaragdne oči i kosu boje zrelog žita. Haljina je verovatno sašivena negde na selu jer nijedan modni stilista iz Londona svog klijenta ne bi tako obukao, čak ni pre nekoliko godina. Devojci je očigledno bilo neprijatno pod njegovim prodornim pogledom, ali on ju je i dalje proučavao. To što je nosila naočare samo je naglašavalo nedostatke njenog stila. Umesto da se upusti u finu umetnost flertovanja s njim, stajala je zbunjeno kao neko kome je situacija počela da izmiče kontroli. Ali Kolin je ispod njene neobične spoljašnjosti otkrio ono što je dobro skriveno. Odavno je naučio da primećuje detalje i da tako sagledava veću sliku. Večeras je na toj devojci primetio zlatne uvojke, da se njene pune usne prelepo osmehuju i uočio je njen fini, mali nos. Sviđalo mu se to kako je ponosno istu-rala bradu, kao i njeno samopouzdanje. A najvažnije od svega, prijalo mu je da gleda u te oči koje su bile kao dva zelena jezera bez dna. Naravno, u poređenju s negovanom lepotom gradskih dama, ledi Pejton verovatno bi dobila jedva prolaznu ocenu. Ona nije bila dragulj, ali je nesumnjivo privukla njegovu pažnju prethodne večeri kada ju je upoznao. Još jednom je kliznuo pogledom po njenom telu i odjednom je poželeo da je odvede u krevet. Bila je vitka, s oblinama ha pravim 15


mestima. Njen miris bio je mešavina sveže ubranog cveća i karakterističnog mirisa žene. - Bolje da ispravi grešku sada nego da provede život pitajući se šta bi bilo da je bilo... - dodala je tiho. - A vaš otac? - primaknuo joj se dva-tri koraka. - Da li se i on slaže s tim ili je krenuo u poteru za njima? - Moj otac? - Pejton duboko uzdahnu. - On je van sebe od besa, a moja maćeha pije sedative. - A, znači nije otišao za odbeglom kćerkom - podigao je obrvu. - Niko nije krenuo za njima ako sam dobro razumeo. Baš čudno, zar ne? Ko je preuzeo odgovornost? - Neko je morao da bude praktičan -prošaputala je progutavši knedlu. - A taj neko ste vi? - upitao je zamišljeno. U dva koraka bio je pored nje, podigao je ruku do njenog lica i skinuo joj naočare. Istog trenutka njene prelepe oči zablistale su punim sjajem. Iz blizine je u njima video pritajenu strast. - Šta to radite, gospodine?! - zapanjeno je ustuknula. - Izvodim mali eksperiment - mirno je odgovorio. -I zadivljen sam otkrićem. - Molim vas, vratite mi naočare! -ispružila je ruku i udarila nogom o pod. - Bez njih ništa ne vidim. - Izvolite, ledi Pejton - spustio je naočare na njen ispruženi dlan. - Šta ste želeli ovim da postignete, gospodine Kinkejd?! - brzo ih je namestila na nos. - Da li je vaša haljina nova? - uzvratio joj je pitanjem. - Izvinjavam se zbog svog izgleda -privukla je krajeve ogrtača. Kada sam otkrila Grejsinu poruku, želela sam da vas obavestim o novonastaloj situaciji što pre. - A niste želeli da ostavite utisak odbojne osobe? - netremice ju je gledao. Kolin je pažljivo proučavao njen izraz lica, želeo je da zna istinu. Pitao se da li je ledi Pejton čula priče koje kruže o njemu u visokim krugovima pa se zato potrudila da izgleda što neprivlačnije.

16


- Ne - odmahnula je glavom. - Ova haljina bila mi je prva pod rukom. - A haljina koju ste nosili na balu? - setio se takođe neodgovarajuće toalete koju je nosila ranije te večeri. - Da li vam je i ona bila prva pod rukom? - Nisam došla u London da bih obilazila balove - isturila je bradu hrabro ga pogledavši u oči. - Došla sam na sestrino venčanje, ali njega očigledno neće biti. - Da li ste znali za moj dogovor s vašim ocem? - odlučio je da pređe na stvar. - Moja sestra je osoba, a ne roba za potkusurivanje! - oči su joj ljutito sevnule. - Ima pravo da živi svoj život onako kako želi! Sa čovekom koga voli! - Baš kao što ste i vi osoba - mirno je primetio. - Nije važno šta sam ja u ovom trenutku! - zarila je zube u donju usnu. - Raspravljamo o Grejsinom pravu da bude s čovekom koga voli! - Mogao bih da tužim Evereta za krađu osećanja - nagnuo se prema njoj. -Zaveo je verenu devojku. - Blefirate! - uzviknula je. - Sigurna sam da ne želite skandal. Osim toga, svima biste priznali da ste odbačeni verenik - Ko god me poznaje neće poverovati u to - slegnuo je ramenima i ponovo se zagledao u nju. - Čini se da ste mnogo razmišljali o ovome, zar ne, ledi Pejton? - Neko je morao - trgnula se shvativši šta je rekla. - Mislim, pošto je Grejsi pobegla. Htela sam da o svemu smireno i razložno porazmislim. - Znači, imali ste vremena da racionalno sagledate situaciju, ali ste odlučili da obučete prvu krpu koja vam dođe pod ruku - Kolin je počeo da se zabavlja. - Tako je - klimnula je glavom. Pejton se zagledala u njega širom otvrenim očima, kao da nije bila sigurna kuda će ih taj razgovor odvesti. Kolin se opušteno osmehnuo jer je počeo da uživa u toj zbrci. Naučiće ledi Pejton da se ne isplati prevariti njega.

17


- Šta ćemo s venčanjem? - upitao je prekrstivši ruke na širokim grudima. - Venčanjem? - ponovila je zbunjeno. - Neko će morati da kaže gostima - prodorno ju je posmatrao. - Radije bih da to vi uradite, gospodine - promrmljala je izbegavajući njegov pogled. - Moj otac... Znate... Bojim se da on nije sposoban da bilo šta objašnjava. Ubeđena sam da će biti dovoljno nekoliko reči i ljudi će razumeti. Malo će se pričati o tome, ali neće biti trajnih posledica. Vremenom ćete i vi pronaći pravu ženu. - Nemoguće! - odmahnuo je glavom. Kolin ponovo pogledom preleti po njenoj figuri koju je ona uporno pokušavala da prikrije bezobličnim ogrtačem. U bolje skrojenoj odeći, druge boje i bez naočara, ledi Pejton bi svakoga ostavila bez daha. Zamislio ju je u haljini od zelene svile, sašivenoj u nekom poznatom londonskom salonu. I, što je najvažnije, duh ove dame bio je zadivljujući. Novi plan počeo je da se formira u njegovoj glavi, a bio je mnogo više zadovoljavajući nego prethodni. - Šta je nemoguće, gospodine? - upitala je tiho. - Crkva je iznajmljena, a gosti su na putu - objasnio je mirno. Venčanje će biti održano danas, ledi Pejton. Veliko i glamurozno. O njemu će se pričati bar dve sezone. - A ko je devojka kojom ćete se oženiti? - pogledala ga je u neverici. - Vi - odgovorio je kratko. *** - To je loša šala, gospodine Kinkejd - promucala je. Pejton je stekla utisak da će se ugušiti. Nemoguće je da je zaista planirao da se njome oženi, i to danas. Verovatno je samo želeo da joj pokaže koliko je besan zbog njenog udela u Grejsinom bekstvu. Ona nije bila tip devojke koju su muškarci prosili. Njena debitantska londonska sezona od pre nekoliko godina bila je očigledan dokaz za to, a maćeha ju je na taj neuspeh milion puta 18


podsetila. Kada se sezona završila, ona se povukla u selo i posvetila vođenju porodičnog imanja. - Šta želite da postignete ovom šalom? Da se onesvestim? podbočila se ljutito. - Moram da vas upozorim, gospodine, da nikada ne padam u nesvest. - Izgledam li kao da se šalim? - oči su mu se suzile. - Nikada se time ne bih šalio. Da li biste vi, ledi Pejton? Možda je i Grejsino bekstvo šala? - Bekstvo je stvarno, ali je suludo vaše razrešenje ove situacije tvrdoglavo je isturila bradu. - Zašto? - počešao se po bradi. - Šta je loše u tome da se vama oženim? - Ne možete da zamenite jednu ne-vestu drugom na dan venčanja - rekla je šokirana njegovim insistiranjem. -Moraju da se poštuju određena pravila i protokoli! To što predlažete jednostavno je nemoguće! - Možda, ali ništa nije nemoguće kada neko ima novac i prave veze, ledi Pejton - ironično se naklonio. - Biskup je ionako trebalo da venča vašu sestru i mene, a njemu nije nikakav problem da promeni jedno ime u dozvoli za venčanje. Pored toga, dogovor s vašim ocem već je postignut. - Brak je mnogo više od imena na parčetu papira - nervozno je ovlažila suve usne. - Slažem se - klimnuo je glavom. - I to bi bio pravi brak, ledi Pejton, ne samo slovo na papiru. Sigurno i vi uviđate da je to pravo rešenje za probleme koji nas trenutno muče. Pejton je pokušavala da smisli nešto dok joj je on polako prilazio sve bliže. Primetila je da su njegova ramena široka i da su mu pantalone pomalo tesne. Bilo je mnogo razloga zbog kojih je njegov predlog bio neverovatno smešan. Mogao je da izabere bilo koju ženu, zašto je hteo baš nju? - Izbice skandal! - rekla je prisilivši sebe da prestane da proučava njegovu građu. - Niko ne želi da bude predmet ogovaranja, naročito to ne želim ja.

19


- Skandal je već izbio, ledi - Kolin je bio neumoljiv. - Radije bih da ljudi pričaju o iznenadnoj promeni neveste nego da mi prikače etiketu ostavljenog verenika. Zastao je odmeravajući je od glave do pete i devojka se osećala kao divljač pred lovcem. Odjednom je bila svesna svoje užasne haljine, nesređene kose i činjenice da su joj naočare stalno klizile niz nos. - U svakom slučaju, moram da se oženim u.nekom trenutku zaključio je. -Vaš otac mi je ponudio jednu od svojih kćeri kao isplatu kockarskog duga. Ako se nas dvoje venčamo, svi će biti srećni. Svi sem mene, pomisli Pejton očajnički tražeći izlaz iz te situacije. Uostalom, šta je mogla da očekuje od čoveka koga su svi zvali Đavo? On nije nameravao da dopusti da mu se društvo smeje zbog bilo čega. - A jedna kćerka aristokrate ista je kao i druga, zar ne? - upitala je jetko. - To ste vi rekli, ja nisam - slegnuo je ramenima. - Samo sam želeo zemlju u Jorkširu koja se graniči s motom. Savršena prilika ukazala mi se kada je vaš otac izgubio u partiji karata. Duguje mi mnogo više novca nego što ta zemlja vredi. - Kupili ste Grejsi?! - upitala je preneraženo. - To je bio dogovor gospode, dogovor između mene i vašeg oca objasnio je mirno i nadneo se nad njom nekako preteći. - Ali pošto je vaša sestra odlučila da pobegne, taj dogovor više ne važi. Dakle, može li vaš otac da isplati svoj dug u celosti? Pejton je naterala sebe da ostane uspravna iako su joj kolena klecala. Poželela je da ubije sopstvenog oca. Ako prodaju sve što imaju, ne bi bilo dovoljno da se podmire njegovi kockarski dugovi. Koliko ga je puta molila da prekine da se kocka... - Da li biste vi mogli da platite da ste izgubili tu partiju? - upitala ga je još uvek pokušavajući da pronađe izlaz. - Ali ja nisam izgubio, dobio sam - osmehnuo se. - Nikada ne ulažem više nego što sam spreman da izgubim. - Moj otac bi morao to da nauči - promrmljala je. 20


- Verujem, ledi Pejton, da ćete biti sasvim zadovoljavajuća supruga - zagledao se u njene oči. - Osim toga, pretpostavljam da nemate baš mnogo prilika za brak. Pejton je stegnula pesnice u nemoćnom besu, jedva obuzdavajući želju da ga udari. Zar on zaista misli da ona toliko očajnički želi muža da će bez reči pristati da zauzme sestrino mesto? - Pokažite mi priznanicu! - uzhvatila se za poslednju slamku. Dokažite mi da vam moj otac duguje toliki novac. Na njeno iznenađenje, Kolin je klimnuo glavom i prišao masivnom radnom stolu. Iz fioke je izvukao parče papira pruživši joj ga. Pejton je odmah prepoznala očev potpis i videla je sumu mnogo veću od očekivane. Iznos na priznanici značio je bankrot njene porodice ako bi bili primorani da isplate taj dug. Znači, njen otac je zaista prodao Grejsi ovom čoveku, tačnije, lord Eksbridž prodao je jednu svoju kćerku. To ju je ošinulo kao udar groma. Ironično, ali Pejton je podsticanjem Grejsi da sledi svoje srce jer po njenom mišljenju žena ima pravo na izbor - ostavljena bez izbora. - Ali da li odgovaramo jedno drugom? - upitala je tiho. - Da vam demonstriram? - primaknuo joj se sasvim blizu. - Gospodine? - zbunjeno gaje pogledala. Nije joj odgovorio, ali su njegove oči sinule opasnim sjajem kada ju je privukao bliže sebi. Pre nego što je uspela da se pobuni, Kolin je spustio usne na njene. Njegov poljubac bio je odraz njegove snažne, proračunate ličnosti. Pejton niko nikada nije tako poljubio. Činilo joj se da je samo delićem svesti svesna onoga što se dogodilo. Duboko u njoj buknula je vatra koja je počela da se širi po njenom telu. Osetila je i neverovatno uzbuđenje i stekla je utisak da Kolin Kinkejd na neki način polaže pravo na nju. Bila je potpuno ošamućena i tresla se kao prut. Jedva je mogla da diše, a telo joj je odjednom oživelo novom, pulsirajućom energijom. Isto tako brzo kao što je počelo, sve se završilo pre nego što je Pejton postala svesna tog novog osećanja. 21


Kolin se odmaknuo od nje namestivši joj naočare, a ona je instinktivno ustuknula pred njegovim dodirom. Drhtavim prstima dotakla je usne koje su gorele istovremeno se trudeći da povrati poljuljanu ravnotežu. - Da li smo postigli dogovor, ledi Pejton? - upitao je mirno, naizgled nesvestan njene reakcije. - Da li ćete spasti svoju porodicu ili ćete je osuditi na siromaštvo? Da li ćete ispraviti sestrinu grešku? - Ja... - Budućnost vaše porodice zavisi od vaše odluke, ledi - pucnuo je prstima. Pejton se koncentrisala na to da uspori disanje. Taj čovek je tačno znao šta joj je učinio i koliko ju je uzdrmao. Mrzela je i njega i njegov ironični osmeh. Želela je da pobegne što dalje od njega i da ga nikada više ne sretne u životu. Pogled joj je pao na očev potpis na priznanici. Ako odbije Kolina Kinkejda, njena porodica biće uništena. Ona je uvek bila odgovorna. Obećala je majci na samrti da će voditi računa o ocu i sestri. Nije imala drugog izbora nego da se uda za tog čoveka. Odjednom ju je obuzeo bes. Sve što je imala u životu bila je ta mala doza nezavisnosti, a sada joj je i to oduzeto. Prevario ju je poljupcem. - Zar se ne stidite? - procedila je kroz stisnute usne. - Da li vam je bilo zabavno da me uvučete u zamku na ovaj način? Zavedi usedelicu i ona će pristati na sve, zar ne? Da li ste tako razmišljali? - Niko vas ne primorava, ledi Pejton - odgovorio je mirno. - Samo smo se poljubili. Ukazao sam vam na posledice i nagrade. Pejton zatvori oči i duboko uzdahnu pokušavajući da se smiri i povrati kontrolu nad svojim emocijama. Uzalud. Izbrojala je u sebi do deset i iz svog uma oterala sve misli u vezi sa nagradama koje je pomenuo. - U redu, gospodine Kinkejd - glas joj je drhtao jer je jedva kontrolisala bes. - Udaću se za vas da bih sačuvala čast svoje porodice. To je jedini razlog!

22


- Savršeno, ledi Pejton - zadovoljno je klimnuo glavom. - Pošto smo postigli zadovoljavajući dogovor, vreme je da krenete kući. - Naravno - privukla je ponovo krajeve ogrtača i podigla kapuljaču. - Niko ne zna da sam izašla. Posluzi sam dala jasna naređenja da me ne uznemiravaju kada se povučem u svoju sobu. - Kako ste izašli iz kuće? - upitao je zainteresovano. - Kroz kuhinju - objasnila je. - Bilo je teško pronaći kočiju u ovo doba, ali ipak sam se snašla. Kočijaš je rekao da će me čekati. - Kočija kojom ste došli odavno je otišla, ledi - na usnama mu je titrao čudan osmeh. - Zaista? - oštro ga je pogledala. - Ne brinite, draga moja - osmeh mu se razlio po licu. - Odvešću vas kući svojom kočijom. - To zaista nije potrebno - pobunila se. - Već sam naredio da upregnu konje -mirno je uzvratio. - Tako, dakle - promrmljala je. Navukla je kapuljaču na lice i izašla za njim u hol gde ih je čekao batler. Nije joj promaknuo batlerov značajan pogled dok je pomagao Kolinu da obuče kaput. Ipak, otvorio je ulazna vrata bez reči. *** Crna kočija bez ikakvih oznaka i s dva upregnuta ždrepca čekala je u magli. Kolin je pomogao devojci da se popne, a zatim je i sam ušao i seo preko puta nje. Svetiljke u kočiji bacale su svetlost na njegove oštre crte lica i u tom trenutku Pejton nije bilo teško da pretpostavi zašto su mu dali ime Đavo iz Jorkšira. - Cenim to što me pratite, gospodine, ali zaista nije potrebno - još više se umotala u ogrtač. - Ali potrebno je, ledi Pejton - zagledao se u njeno lice. - Sada smo vezani dogovorom, a za nekoliko sati bićemo nera-skidivo vezani brakom. Dakle, u mom je interesu da budete bezbedni. - Mislim da bih bila sasvim bezbedna s vašim kočijašem promrmljala je suvo. 23


- Zar niste čuli da Đavo dobro čuva ono što je njegovo? osmehnuo se. Navukao je zavese brzim, uvežbanim pokretima pa niko s ulice ili iz druge kočije nije mogao da vidi unutrašnjost. Nagnuo se napred i uhvatio ju je za ruku. Pejton je pretrnula spustivši pogled na njegove krupne šake. Kolin ju je paralizovao nekom nevidljivom silom dok je polako podizao njenu ruku do svojih usana. Okrenuvši njen dlan naviše, pomerio je rukavicu tek toliko da otkrije veoma osetljivu unutrašnju stranu njenog zgloba. Činilo joj se da je prošla čitava več-nost dok je paralisano posmatrala kako se njegova glava polako spušta. Kada je poljubio mesto na kojem se osećao ubrzani puls, Pejton je pomislila da će eksplodirati u milion varnica. - Gospodine Kinkejd... - prošaputala je. - Zovi me po imenu - podigao je pogled ali nije pustio njenu ruku. - Koline... - izgovorila je njegovo ime čudnim glasom, kao da iskušava kako zvuči na njenim usnama. Nasmešio se kao da mu se dopao način na koji je izgovorila njegovo ime. Sledećeg trenutka nagnuo se još malo napred i Pejton zaprepašćeno shvati da će je ponovo poljubiti. A onda su njegove usne dodirnule njene i ona se izgubila... Pejton oseti da se u njoj istovremeno mešaju zadovoljstvo, uzbuđenje, radoznalost i nestrpljenje. Nesvesno je spustila ruke na njegova ramena i sledećeg trenutka Kolin ju je pomalo grubo povukao na svoje grudi. Poljubac je bivao dublji i strasniji, i mnogo zahtevniji od onog koji je nedavno iskusila u njegovoj biblioteci. Pejton više nije mogla da razmišlja jer je bila potpuno izgubljena u zbrci snažnih osećanja koja su je preplavila. - Prestanite! - odjednom se osvestila otrgnuvši se iz njegovog zagrljaja.

24


- Kome pokušavate da dokažete da ne želite moje poljupce, draga ledi? -upitao je gledajući je kako sklanja pramen kose sa čela. - Sebi ili meni? - Mislim da vam je sasvim jasan razlog moje odluke da se udam za vas, gospodine - izbegavala je da ga pogleda. - Ako se ne varam, i ja sam vama objasnio da će ovaj brak biti pravi u punom smislu te reči - glas mu je bio opasno tih. - Prema tome, bolje se naviknite na moje poljupce i dodire jer će ih ubuduće biti mnogo. - Samo onoliko koliko mi dužnost nalaže, gospodine - hrabro ga je pogledala u oči. - Hajde da proverimo to - rekao je tiho. Sledećeg trenutka naglo se uspravio i nagnuo prema njoj očigledno u nameri da je satera u ugao sedišta. Uhvatio ju je za ruke i kada su im se usne ponovo dodirnule, oboje su shvatili da su na ivici iste provalije. Blaga drhtavica prostrujala je devojčinim telom i Kolin je to odmah osetio. Osetio je i navalu olakšanja i zadovoljstvo jer je mogao da učini da ga Pejton poželi. Žestoka strast, koja je u poslednjih nekoliko minuta tinjala među njima, konačno je eksplodirala. - Osećam se veoma čudno, gospodine - promrmljala je između dva poljupca. Krv se istog trenutka razbuktala u njegovim venama. Svi njegovi dotadašnji planovi nisu više bili važni. Želeo je da vodi ljubav s tom devojkom koja mu je nesigurno uzvraćala poljupce i koja će uskoro postati njegova žena. - Kobne... - prošaputala je isprekidano. - Sve je u redu, draga moja - skinuo joj je naočare. - Gospodine! - trglnua se. - Šta radite?! Nisam u stanju da razmišljam... - Nisam ni ja - prekinuo ju je smešeći se. - Na sreću, to sada nije mnogo važno, žarne? Žmirkajući, Pejton ga je uznemireno gledala i Kolin više nije mogao da obuzdava želju. Čudio se kako se jastučići u kočiji nisu 25


zapalili od vatre koja je gorela u njegovom telu. Ponovo je potražio njene usne. Iznenada je osetio da kočija počinje da usporava i konačno se zaustavila. Opsovao je u sebi shvativši da su stigli do kuće lorda Eksbridža. Nevoljno se odmaknuo od Pejton toplo gledajući njeno užareno lice. - Gospodine? - zbunjeno je zatreptala. - Nažalost, stigli smo na odredište, draga moja - prošaputao je pruživši joj naočare. Pejton je brzo namestila naočare na nos zagladivši razbarušene uvojke. Navukla je kapuljaču na glavu, privukla krajeve ogrtača i brzo izašla iz kočije promrmljavši pozdrav. Želela je da što pre pobegne od tog čoveka mada je bila svesna da je to uzalud. Kolin je u tišini čekao dok je ona otvarala zadnja vrata elegantne gradske kuće njenog oca. Nesvesno se osmehnuo kada je primetio da je kratko zastala, okrenula se i mahnula mu u znak pozdrava. Morao je da prizna da nikada nije upoznao nikoga sličnog Pejton Sautvud. Ona je sigurno bila jedina osoba koja ga je gotovo odmah fascinirala. A za nekoliko sati postaće njegova žena i imaće ceo život na raspolaganju da je upozna. Okrenuo se i polako odšetao do kočije koja ga je čekala. U daljini, kroz maglu, video je kako se probija prva jutarnja svetlost. Noć se povlačila i on je naredio kočijašu da ga vrati kući. *** Pejton je stajala u bočnoj prostoriji crkve čekajući da počne obred venčanja. Njen otac Adam Sautvud, lord Eksbridž, sedeo je udobno zavaljen u fotelji pušeći lulu. Pejton je nervozno šetala ukrug, želela je da se sve to što pre završi. - Pronašla si odlično rešenje, draga - rekao je njen otac ispuštajući kolutove dima. - Spasla si porodicu. Oduvek sam znao da Kinkejd biskupa drži u šaci. Sumnjam da bi bilo ko drugi uspeo da izdejstvuje novu dozvolu ovako brzo. 26


- Da li je Grejsi znala za vaš dogovor? - konačno je postavila pitanje koje ju je mučilo. - Da li je znala da je prodata da bi ti izmirio svoj kockarski dug? - Rekao sam joj nešto - odgovorio je izbegavajući Pejtonin prodorni pogled. Pejton čvršće stegnu cveće koji je držala u ruci i uzdahnu. Znači, njena sestra je sve znala ali je propustila da joj kaže pravi razlog ugovorenog braka s Kolinom Kinkejdom. Grejsi se verovatno plašila da joj sestra u tom slučaju ne bi pomogla. Naravno, Pejton je razumela Grejsi, ali to nije utišalo njen bes. Uletela je pravo u Kinkejdovu zamku. - Zašto mi ništa niste rekli o tome kada sam došla u London? upitala je ošinuvši oca pogledom. - Zašto si mi dozvolio da odem Kinkejdu a da ne znam čitavu priču? - Nisam želeo da brineš - duboko je uzdahnuo. - Grejsi je srela Evereta i sve se promenilo. Tvoja maćeha i ja nadali smo se da će se urazumiti. - Da li si znao da planira da pobegne? - glas joj je bio malo jači od šapata. - Grejsi je svojevoljna poput tebe - odgovorio je neodređeno. - To nije odgovor na moje pitanje! -planula je. - Zaslužujem objašnjenje! Da si rekao bilo šta, ovaj debakl bio bi izbegnut. - Bilo me je stid, zaista me je bilo stid - pogledao ju je suznim očima uhvativši njenu ruku. - Zaista sam srećan što imam ovakvu kćerku koja će me spasti od propasti. Pejton je počela da proučava drvene čvorove na teškim hrastovim vratima. Bolelo ju je saznanje da otac nije imao poverenja u nju. Istovremeno, bio je spreman da je proda da bi sačuvao svoj način života. - Niko od vas nije mi omogućio izbor - rekla je tiho. - Nisam želela da te vidim u zatvoru zbog dugova. - Tvoja majka... - Mama bi razumela - prekinula ga je nesvesno dotakavši majčinu bisernu ogrlicu koju je nosila. - Porodica je na prvom

27


mestu. Ali ona bi mi odmah rekla istinu. Verovala bi da ću ispravno odlučiti. - Haljina ti lepo pristaje - promenio je temu. - Poslužiće - slegnula je ramenima. Pejton nikada ne bi izabrala takvu haljinu, ali je u svakom slučaju bila bolja od žute koju je nosila tog jutra. Srećom, Grejsi i ona bile su slične građe pa je trebalo samo da vodi računa o tome da ne načini nagli pokret da šavovi ne bi popucali. - Obred počinje, oče - čula je zvuk orgulja. - Ući ćemo visoko podignute glave. Uzela je oca pod ruku, duboko uzdahnula i dala mu znak da otvori vrata. Čim su zakoračili u crkvu, zastao joj je dah. Kolin je stajao ispred oltara, a dnevna svetlost padala je na njega kroz visoke prozore. Čula je zaprepašćeni žamor među okupljenim gostima dok je polako išla prema oltaru umesto svoje sestre. Trudila se da gordo hoda i da ih ignoriše. Mrzela je da bude u centru pažnje. Pitala se da li su pretpostavili koji je razlog za sklapanje ovog braka i kakvi će se tračevi proširiti gradom zbog zamene neveste. Osećala se lošije nego na svom prvom balu. I tada su sve oči bile uprte u nju a do nje je dopirao šapat. Izgubila je korak i svom snagom oslonila se na očevu ruku. Nadala se da niko nije primetio njen trenutak slabosti. - Pejton, ako si promenila mišljenje, daj mi znak i reći ču nešto... promrmljao je otac. - Učiniću to zbog tvoje majke. - Prazno obećanje, oče - rekla je ispod glasa. - Lako ih daješ i lako kršiš. Dala sam reč, a ona vredi mnogo više od tvoje. - Prepuštam ti izbor - prošaputao je. - Znam - zakoračila je prema Kolinu i više nije pogledala oca koji je zauzeo svoje mesto. - Okreni se oltaru - prošaputao je Kolin čvrstim glasom. Pretvaraj se da gosti nisu tu. Njegov glas odzvanjao joj je u ušima dok je rukom obuhvatao njenu. Osetila je blago podrhtavanje i jezu od tog dodira. On je ipak nekako razumeo njen strah od toga da bude u centru pažnje. 28


- Hvala - jedva primetno klimnula je glavom. - Nosiš naočare - bilo je prekora u te dve reči. - Bez njih jedva vidim prst pred sobom - promrmljala je nasmejavši se. - Mislim da ne biste voleli da sam se saplela na putu do oltara. - Mislio sam da su one deo maske -prošaputao je iskreno iznenađen. - Moja greška. - Koje ste još greške napravili danas? - pogledala ga je iskosa. - Ova veza nametnuta je i meni - zaigrao mu je mišić na licu. - Ne želim da postanem predmet podsmeha. Niko mene neće prevariti. Pejton je stisnula usne i progutala reči koje su joj navirale na usne. Nije znala za očev dug Kinkejdu, ali su njeni otac i maćeha veoma dobro znali šta će se desiti kada Grejsi pobegne s Everetom. Znali su i kako će Kolin Kinkejd rea-govati kada mu ona bude saopštila vest o sestrinom bekstvu. I oni su je iskoristili, a to ni u kom slučaju nije zaslužila. - Nikada nikoga nisam prevarila -procedila je kroz stisnute zube. - Svoja obećanja shvatam ozbiljno, gospodine Kinkejd, kao što ozbiljno shvatam i svoju dužnost prema porodici. Kolin je polako podigao njenu ruku do svojih usana, a njegov topli dah zagolicao je njenu nadlanicu. Vreli talas preplavio ju je iznutra istog trena i osetila je neodoljivu želju da je on poljubi. - Kao i ja - promrmljao je. - Ljudi su počeli da šapuću - pokušavala je da oslobodi ruku iz njegove. -Hoćemo li početi ili ćemo stajati ovde zauvek? Kolin se bez reči okrenuo prema biskupu. Kada je biskup upitao da li se neko protivi njihovoj vezi, Pejton je stekla utisak da se sve oko nje usporilo. Stajala je ukočeno dok je u crkvi vladala napeta tišina. Prošao je čitav vek pre nego što je biskup nastavio obred. Potom se sve u trenu završilo i proglašeni su mužem i ženom. Kolin ju je zagrlio i privukao sebi. - Hajde da im damo pravu temu za razgovor - promrmljao je. Hoćemo li zapečatiti naš dogovor poljupcem?

29


Pod nežnim pritiskom njegovih usana njene su se rastvorile i prihvatile poljubac. Osetivši da joj kolena klecaju, Pejton je obavila ruke oko njegovog vrata, a istog trenutka njegov zagrljaj postao je čvršći. Žamor se proneo među okupljenim gostima i to je osvestilo Pejton. Shvativši gde je, brzo se oslobodila Kolinovog zagrljaja. Nesvesno je rukom pokrile usne ubeđujući sebe da je taj čovek uopšte ne privlači. Trudila se da gleda isključivo preda se dok je s Kolinom polako išla prema izlazu iz crkve. Znala je da sada dolazi teži deo, prijem na kojem će morati da odgovara na brojna radoznala pitanja i da izdrži različite komentare. Kolinova kuća bila je prepuna gostiju kada su njih dvoje stigli. Pejton je pomislila da se tu sjatio čitav London. Ni za tren nije posumnjala u to da će do večeri čitavo visoko društvo znati šta se dogodilo. Čim su ušli u balsku salu, Kolin je netragom nestao ostavivši je da se sama izbori s radoznalim pogledima. Duboko je uzdahnula ugledavši ledi Mejfild kako joj se žurno približava. Ako je neko želeo da se nešto brzo sazna, trebalo je da o tome obavesti ledi Mejfild. Pejton je bila spremna da se zakune da je ta postarija žena imala razgranani mrežu kurira. - Gde je Grejsi, draga? - ledi Mejfild se osmehnu. - Znam da se nekad potkrade greška, ali mogla bih da se zakunem da je na pozivnici pisalo Grejsi Sautvud i gospodin Kolin Kinkejd. - Grejsi nije ovde - odgovorila je neodređeno mada je znala da to neče zadovoljiti ženinu radoznalost. - Shvatila sam to, draga. Svuda sam tražila nju i tvoju maćehu ledi Mejfild otvori lepezu i poče da se hladi gledajući je ispod oka. U vezi s tobom i gospodinom Kinkejdom... - U pitanju je ljubav na prvi pogled - požurila je da objasni. - Bilo nam je suđeno, znate, kao u romanima. Pogledi su nam se sreli i jednostavno smo znali. To nije bila potpuna laž, ali istovremeno nije bila ni istina, pomislila je Pejton. Osetila je da joj obrazi ipak crvene jer nije bila 30


sklona lažima. Nikada ne bi na-merno nekoga slagala, pa bila to i ledi Mejfild. - Znali ste? - ženin pogled se suzio. -Da, čini mi se da vidim neobični sjaj u tvojim očima, a toga ranije nije bilo. - Zaista - klimnula je glavom devojka. - Pokušali smo da postupimo časno i da poreknemo, ali bili smo uhvaćeni u... Grozničavo je razmišljala tražeći idealno mesto na kojem bi muškarac mogao da obori devojku s nogu. Kolin možda nije verovao u ljubav, ali je upravo ona bila savršen izgovor za sve što se dogodilo. Uostalom, sam je kriv za sve ovo jer ju je poljubio u crkvi pred svima. - U stakleniku iza očeve kuće - rekla je prvo što joj je palo na pamet. - Oboje smo bili paralisani čim smo ugledali jedno drugo. - Ti i gospodin Kinkejd? - upitala je ledi Mejfild piskavim glasom. - Išla sam da mu pokažem retke biljke koje moj otac tamo gaji i... - Pejton obori pogled. - Čim su nam se ruke dodirnule, znali smo. - Moja kćerka mi nikada neće povero-vati - nasmejala se starija žena. - Ni za hiljadu godina. - Ponekad čovek mora da prati svoje srce - brzo dodade Pejton pocrvenevši opet. - Grejsi je razumela i složila se. Ali vi ćete ćutati o tome, draga ledi Mejfild, zar ne? Neprijatno mi je zbog svega. - Možeš da mi veruješ, dušo - žena joj stisnu ruku. - Reći ću samo mojoj kćerki, a ona mi ionako neće poverovati ni reč. Ledi Mejfild se žurno udaljila nestajući u gužvi i Pejton odahnu. Ubrzo će svi znati celu priču i ona više neće morati da odgovara na pitanja. Bila je ponosna na sebe iako se zamalo odala. Shvativši da je neko vreme niko neće uznemiravati, odlučila je da potraži mirno mesto da se odmori. Otkrila je da je prazan mali čajni salon pored biblioteke i s olakšanjem je zatvorila vrata za sobom. Prišla je prozoru i zagledala se u lepo uređenu baštu koja je tek počela da se boji nežnim nijansama proleća. Još malo i sezona će biti gotova, pomsilila je uzdahnuvši, a onda će njih dvoje verovatno otići na selo. Znala je da Kolin ima ogromno imanje u Jorkširu, a leta su tamo bila mnogo prijatnija nego u gradu. Osim toga, tamo se živelo 31


mirnije, daleko od radoznalih pogleda. Trgnula se kada je čula otvaranje vrata. - Kriješ se? - upitao je Kolin ulazeći. - Svuda sam te tražio. Interesantan trač kruži među gostima. - Trač? - trudila se da izgleda nevino. - Zar nešto nije u redu? Nešto u vezi s prijemom? - Nešto u vezi s nama i ljubavlju na prvi pogled - zastao je pred njom prekrstivši ruke na grudima. - Bilo nam je suđeno, kažu. Ko je to započeo? - To je bilo jedino objašnjenje koje mi je palo na pamet kada me je ledi Mejfild saterala u ugao - objasnila je. - Uostalom, šta je loše u tom traču? Moglo je baš tako da se desi. - Osim što nije - primetio je hladno. - U romanima žene su uvek osvojene u staklenicima ili kućicama za čamce -promrmljala je skrećući pogled. - To je bilo prvo što mi je palo na pamet. - Zaista? - nije izgledao ubeđeno. - Teško da sam mogla da priznam da je Grejsi pobegla s drugim nesvesno je ustuknula korak. - Držala sam se istine što sam više mogla. Jednostavno sam rekla da smo otkrili šta osećamo jedno prema drugom čim smo se dodirnuli. Kolin se nasmejao, ali taj osmeh nije dopro do njegovih tamnih očiju. Pružio je ruku, obuhvatio ju je oko struka i pokušao da je privuče sebi, ali se Pejton izmaknula. Odbijala je da mu se prepusti zbog nekoliko beznačajnih poljubaca. - Staklenik? - ponovo ju je obuhvatio oko struka. - Hoćemo li pokušati jednom, draga moja? Sada kada znam da čezneš za takvim uzbuđenjima... Pejton se ponovo vesto oslobodila njegovog stiska, ali joj se slika njih dvoje u stakleniku jednostavno urezala u svest. I osetila je da se toplina razliva njenim telom. Pročistila je grlo brzo odagnavši takve misli. - U pravu si, trebalo je da nađem drugo objašnjenje - pogledala gaje pravo u oči jer je tek u tom trenutku postala svesna mogućih

32


posledica svoje male laži. - Svi će pomisliti da si morao da se oženiš mnome! Svi će gledati u moj struk narednih meseci. - Imaš uzan struk - osmehnuo se. -Prestani da izvlačiš komplimente. - Nisam na to mislila! - udarila je ljutito nogom o pod i prekrstila ruke na grudima. - Neko mora da zaustavi te glasine pre nego što se otrgnu kontroli! - Zašto?! - lice mu je postalo mračno, a mišići vilice zategnuti. Zato što će ljudi pretpostaviti da je jedini razlog što si se udala za nekoga niskog porekla, kao što sam ja, to što si morala? A ja sam mislio da ti je jedina briga da zaštitiš sestru. Možda bi trebalo da kažem istinu i spasem te kleveta! - Ne, molim te, nemoj! - uhvatila ga je za ruku. - Nije mi stalo do toga. Moja sestra je moja briga. - Pitam se šta si spremna da učiniš da bih ćutao - promrmljao je i značajno se osmehnuo. Ponovo ju je privukao u zagrljaj i nežno prešao palcem preko njenih stisnutih usana. Pejton se trudila da ignoriše svoje srce koje je počelo brže da kuca i krv koja se neverovatno brzo zagrevala. - Trebalo bi da se vratimo u salu - izmaknula se van domašaja njegovih prstiju. - Ljudi će se pitati gde smo. Mogli bi da pomisle... - Nešto pogrešno? opasnim sjajem dok ju je privlačio sebi. -Da smo se povukli u staklenik? Pazi šta započinješ, Pejton, ako nemaš živaca da to završiš. - Samo sam htela da kažem da nije u redu da ih ostavimo promrmljala je, svesna činjenice da je njeno izvinjenje neubedljivo. - Ako je to za plemenit cilj, pristajem da se vratimo gostima umesto da ostanemo ovde - polako ju je pustio iz zagrljaja. Nasamo. Pejton iznenada preplavi osećaj napuštenosti. Čitavo njeno telo čeznulo je za njegovim dodirom, a usne je stisnula setivši se njegovog poljupca. To nije smelo da se desi, pomislila je panično. Njihov brak je bio poslovni dogovor, način da se spase njegov ponos i bogatstvo njene porodice. Ljutito je odmahnula glavom i 33


nesvesno cimnula rukav venčanice. Sledećeg trenutka čulo se cepanje tkanine. - Danas zaista nije moj dan - prošaputala je uzdahnuvši. - Šta sad nije u redu? - pogledao ju je mršteći se. - Haljina se pocepala - pokušala je preko ramena da vidi koliko je situacija loša. - To će me naučiti da ne nosim Grejsine haljine pre nego što ih malo popustim na leđima. - Da li često nosiš njene haljine? - upitao je gledajući je nežno. - Češće maćehine - zbunjeno se nasmešila. - Ona odbaci svoje haljine čim ih jedanput ili dvaput obuče, a to je, po mom mišljenju, suludo. Osim toga, slične smo građe. - Osim što ti ne odgovaraju njene boje - primetio je zamišljeno. -I imaš izraženije obline. - Niko ne obraća mnogo pažnje na odeću jedne usedelice promrmljala je. Oči su mu sevnule meštajući rukav. - Ako ne budem pravila nagle pokrete, neće se primetiti. - Možemo odmah da krenemo ako želiš - spustio joj je ruku na rame. - Na-rediću da upregnu konje. - Ne - odmahnula je glavom. - Ne možemo otići dok se ne pozdravimo s gostima i dok se torta ne posluži. Namestila je rukav malo bolje i poravnala nabore na haljini. U stvari, sve vre-me trudila se da skrene misli s noći koja će uslediti. Kolin Kinkejd je bio iskusan muškarac a ona nije znala gotovo ništa. - Potreban mi je ogrtač i niko neće primetiti - naterala je sebe da se osmeh-ne. - Ti si veoma odlučna i snalažljiva osoba - rekao je s notom odobravanja u glasu. - Odavno sam naučila da sam ja jedina osoba kojoj je stalo do mene - promrmljala je tiho. - Ali sada postoji još neko - rekao je jedva čujno i poveo ju je nazad u salu. *** 34


"Ja sam jedina osoba kojoj je stalo do mene". Ta rečenica stalno se ponavljala u Kolinovoj svesti dok je kočija odmicala prema krčmi u kojoj je trebalo da provedu prvu bračnu noć, a ujutro da nastave" dalje. Njena porodica možda je bila sebična, ali ih je ona sve volela. Pre nego što su krenuli Pejton je rekla maćehi da su knjige na stolu u radnoj sobi. Druge žene vodile bi računa o svojoj frizuri ili haljini, ali ne i njegova Pejton. Kolin se jedva primetno trgnuo i odgurnuo tu misao. Ona je sada njegova supruga, ne njegova Pejton, bar ne još. Ali će to uskoro biti. U tom trenutku Pejton je promrmljala nešto u snu i primakla mu se bliže. Zlatne kovrdže prekrile su joj lice, a pune usne bile su blago rastvorene. Pri prigušenoj svetiosti u unutrašnjosti kočije duge trepavice bacale su senku na njene obraze. Kolin se pitao zašto je krila svoju lepotu onakvim užasnim haljinama. Nesvesno je stegnuo vilice. Učinio je ono što je trebalo, rekao je sebi, što ju je oženio i odveo daleko od njene sebične porodice. Pejton možda nije bila lepotica koja privlači poglede poput njene sestre, ali je bila urođeno ljupka i graciozna. - Vreme je da se probudiš, Pepeljugo - nežno ju je prodrmao. - Pepeljuga? - zbunjeno je zatreptala. - Pepeljuga u pozajmljenoj venčanici, koja obavlja sve kućne poslove i nema dobru vilu da joj pomogne - objasnio je smešeći se. Veoma volim tu operu. - Nisam je gledala - promrmljala je nameštajući nepostojeće nabore na haljini. - Moja maćeha ne odobrava operu. - Ime ti sasvim odgovara - izvadio je njene naočare iz unutrašnjeg džepa sakoa pruživši joj ih. - Ispale su ti dok si spavala. - Treba da se poprave - nesigurno se osmehnula. - Imala sam nezgodu juče, ali neke stvari bile su preče. - Daj meni da pokušam - rekao je i vesto namestio držače. - Evo, sređene su. 35


Pružila je ruku da uzme naočare ali je dobro pazila da ga ne dodirne. Čim ih je stavila na nos, odlutala je u mislima. Pomisao na to da Kolin jedini ima privilegiju daje vidi bez naočara, i još ponečeg, naterala ju je da zadrhti. Kolin je morao da prikupi svu svoju snagu da se odupre porivu da je tog trenutka ne uzme u zagrljaj i spusti poljubac na njene usne. Ali znao je da mu jedan poljubac nikako ne bi bio dovoljan... ni bezbroj njih. Želeo je da oseti zadovoljstvo dok je drži u zagrljaju, ali i da njoj pruži zadovoljstvo. - Plašio sam se da će pasti pa će se razbiti - objasnio je svoj postupak. - Maćeha me uvek opominje zbog toga - promrmljala je. - Često zaboravim da ih skinem pre spavanja. Nije da sam zaboravna, nego jednostavno zaspim dok čitam u krevetu. Ipak, njeno prebacivanje me nikada nije sprečilo da to ponovo uradim. - Da li to često radiš? - gledao ju je netremice. - Čitaš u krevetu? - Smatram da uvek treba priuštiti sebi malo uživanja na kraju dana - osmehnula se. - Otud mi ideja u vezi sa staklenikom. - Potpuno se slažem - klimnuo je glavom i osmehnuo se zagonetno. - Nema ničeg lošeg u zadovoljstvu u krevetu. - Gospodine! - pogledala ga je zapanjeno. - Sada si udata žena, Pejton - osmeh mu je postao širi. - Znaš dobro šta sam htela da kažem -osetila je kako su joj se obrazi zarumeneli. - To je bilo jedino vreme koje sam mogla da odvojim za sebe. - Zašto nikada nisi čitala danju? - upitao je zainteresovano. - Morala sam da se bavim drugim stvarima - položila je sklopljene ruke u krilo. - Ljudi su zavisili od moje pomoći. - Kao što je, na primer, organizovanje bekstva tvoje sestre? - nije propustio priliku daje pecne. - Kao što je vođenje knjiga za očeva imanja ili obilazak ljudi koji rade za njega - zabavila se nameštanjem haljine. -Moju maćehu interesuju sasvim druge stvari, a sluge su ostajale duže ako sam se ja bavila njihovim problemima. 36


- Da li si ti to kandidat za sveticu? -podigao je jednu obrvu. - Ne volim kada upravitelji imanja koriste dobotu mog oca odgovorila mu je oštro. Kolin nesvesno steže vilice. Mogao je da shvati zašto je Pejton bila pretrpana poslom. Ipak, neko je morao da se pobrine za to da ona ima lepe haljine i sve one sitnice koje su, po njegovom mišljenju, bile potrebne jednoj ženi. - Sada ćeš imati vremena - rekao je nežno. - Ja zapošljavam sposobno i po-verljivo osoblje. - Ali neko mora da vodi računa o kući. Osim toga, moram da imam nešto čime ću se zanimati - nervozno se pomerila na sedištu. - Videćeš i sam. - Pronaći ćemo ti drugo zanimanje - osmehnuo se značajno. - Nemoj da brineš - nagnula se malo prema njemu. - Štedljiva sam domaćica. Moja maćeha je mrzela te poslove, ali sam u sve upućena. Poznate su mi cene sveca, drva i uglja... Kolin je krišom stisnuo pesnice. Nemoguće je da ga smatra takvim tiraninom, pomislio je, on nikada ne bi bio ljut ako bi potrošila više nego što treba. Sumnjao je u to da je u životu imala novu haljinu, a to je on nameravao da promeni što pre. - Kao moja žena oblačićeš se kako dolikuje - rekao je prateći svoje misli. - Sada moraš da održiš nivo i više nećeš nositi haljine kojih se tvoja maćeha zasitila. I ona odvratna žuta haljina biće spaljena. Nikada više nećeš nositi tu boju, izaberi neku drugu. - Uvek sam prikladno obučena - procedila je kroz stisnute zube. - Oblačio sam mnoge žene i znam da ti ta boja ne odgovara promrmljao je zbunjen njenom reakcijom jer je očekivao da će biti oduševljena. - Moraš da nosiš jake boje koje će vratiti sjaj tvom licu umesto da iscede sav život iz njega. - Ko si ti da mi to kažeš?! - oči su joj ljutito sevnule. - Tvoj muž - mirno je odgovorio. - Niko mi neće birati haljine - pro-siktala je. - Nosiću ono što volim! Ako budem želela, nosiću žutu boju do kraja života! Nisam ja lutka koju ćeš oblačiti kako ti se sviđa!

37


Kolin ju je nekoliko trenutaka netremice gledao osećajući kako ga preplavljuje bes. Pokušavao je da bude ljubazan, a ona se ponašala kao da joj nešto nameće. Pejton je zaista nesvakidašnja žena, pomislio je pokušavajući da se smiri. - Sada si moja supruga, a ne pastorka sebične žene koja sve svoje neprijatne poslove prebacuje na tebe - uhvatio ju je za bradu prisilivši je da ga pogleda u oči. - Možeš čitati preko čitavog dana ako želiš, udovolji sebi. Nosi lepe haljine, ogovaraj s prijateljicama. Uživaj u životu. - Uživam da radim i da rešavam probleme osoblja - istrgnula se iz njegove ruke. - Tako možeš da saznaš mnogo zanimljivijih priča nego na nekoj čajanki. Da li ćeš mi i to zabraniti? Nećemo razgovarati o poslovima zato što žene ne treba time da se bave? - Samo hoću da kažem da će se od tebe očekivati nešto sasvim drugo sada kada si moja žena - rekao je osećajući kako bes u njemu ponovo raste. - Neću dozvoliti da me sramotiš. - Da te sramotim?! - stisnula je usne. - Znači, ne veruješ u to da žena ima dovoljno pameti da shvati: kada krov ambara prokišnjava, brzo mora da se popravi jer će žito propasti?! Možda sam pripadnica slabijeg pola, Koline, ali imam i oči i mozak! A nameravam da ih koristim! - Nijednog trenutka nisam pričao o tvojoj pameti ili o tome da ti nedostaje! – osećao je da je na ivici strpljenja. - Očigledno si mnogo pametnija od članova svoje porodice. - Zašto mi onda prigovaraš?! - uzviknula je ljutito. - Pokušavam da ti objasnim da kao moja žena moraš da održiš određeni standard - duboko je uzdahnuo. - Ne želim da ljudi šapuću o tome da nisam u stanju da izdržavam ženu. Kupi sve što poželiš i pošalji mi račune. - Sledeće što ćeš uraditi biće da mi odrediš s kim smem da se družim - prekrstila je ruke na grudima. - Možda ćeš mi reći da ne bi trebalo da posećujem porodicu? Ili da im pomažem? - To nisam rekao! - planuo je. - Ali sigurno neću mirno stajati po strani ako budu hteli da iskoriste tebe ih moj novac! 38


- Ja sam osoba, Koline, a ne služavka kojoj možeš da narediš prkosno je isturila bradu. - Radim to što radim iz ljubavi prema drugima, ali ti to očigledno ne ra-zumeš. Čak sumnjaš u ljubav. U tom trenutku kočija se zaustavila i Pejton je brzo izašla zalupivši vratima za sobom. Kolin duboko uzdahnu i prođe rukama kroz kosu. Sve je pogrešno uradio, prebacio je sebi. Želeo je da joj objasni da više ne mora da se zadovoljava garderobom koju je neko odbacio, a uspeo je da izazove svađu. Njegova tek venčana žena očigledno je tvrdoglava osoba i moraće da se potrudi da to promeni. *** Pejton je nervozno šetala po sobi na spratu gostionice, gde je trebalo da prenoće. Još uvek je bila besna zbog razgovora koji su vodili u kočiji. Taj čovek se usudio da joj određuje kako da se ponaša i koje haljine da nosi. I kako je uopšte znao koje joj boje odgovaraju, pitala se. Očigledno je stručnjak kada je u pitanju ženska garderoba. Duboko je uzdahnula i zagledala se u tavanicu. Kolin Kinkejđ'mora da je spavao sa mnogo žena kada tako dobro poznaje žensku modu. Osetila je blagi ubod ljubomore. Nije joj se dopala pomisao na njega s drugom ženom. Htela je da je on gleda sa željom u očima, samo nju. Sručila se u najbližu fotelju i zarila lice u dlanove. Nije lagala kada je rekla ledi Mejfild da se zaljubila u njega na prvi pogled. Kolin ju je privlačio i želela je da i ona njemu bude privlačna, ali ne zato što mu je žena. A još jutros jedva da je bila svesna njegovog postojanja. Zapitala se da li je moguće da se takve stvari dese toliko brzo. Trgnula se kada je čula da se vrata otvaraju i brzo je podigla glavu. Kolin je bez reči ušao i skinuo šešir, a onda je odvezao mašnu. Pejton je primetila dlačice na njegovim grudima kada se košulja rastvorila...

39


Okrenuo se prema njoj i zagledao joj se u oči. Pejton je stisnula usne trudeći se da obuzda bes a istovremeno se pripremajući za novu svađu. Ipak, nadala se da u besu neće reći nešto zbog čega će se posle kajati. - Da li zaista toliko voliš žutu boju? -upitao ju je konačno. - Želim da sama biram haljine i želim da nosim ono što ja hoću. Mrzim čipke i nabore - prkosno je isturila bradu. - Ipak, spremna sam na kompromis u vezi sa žutom bojom. Ali želim da idem samo na one čajanke koje sama odaberem. Imam pravo da ne dozvolim da me neko uguši glupim pričama. - Šta da radim s tobom, Pepeljugo? -nasmejao se glasno. Pejton je u trenutku postala svesna činjenice da joj je kosa raspuštena i da slobodno pada niz leđa. Nesvesno je privukla krajeve svilenog ogrtača koji je obukla preko spavaćice kada je shvatila da je on netremice posmatra. - Da li si zadovoljna smeštajem? -promenio je temu. - To je najbolje što sam uspeo da pronađem u poslednjem trenutku. - U poslednjem trenutku? - zbunjeno gaje pogledala. - Ne misliš valjda da bih te poveo na put na koji sam planirao da povedem tvoju sestru? - ironično se osmehnuo. - Sigurno ne misliš da sam baš toliko bezosećajan. - Da li ti smeta promena plana? - oprezno je upitala setivši se da je Grejsi pominjala balove i pozorišta u Londonu. - Ja sam poslovni čovek, Pepeljugo - slegnuo je ramenima. London, nažalost, ne dolazi u obzir, naročito posle vesti koje sam primio neposredno pre našeg polaska. Moje prisustvo neophodno je u Eseksu. Pejton trepnu kada ju je Kolin ponovo nazvao Pepeljugom. Zapitala se da li je on zaista tako vidi, kao običnu, jednostavnu i siromašnu devojku pored ognjišta. Ona je bila potpuno sposobna da upravlja svojim životom. - Onda moramo da odložimo put - bila je ponosna na sebe što joj glas nije zadrhtao. - Tvoj posao je preči jer toliko ljudi zavisi od tebe.

40


Učinilo joj se da vidi kako napetost nestaje iz njegovih ramena. Verovatno je očekivao da će mu prirediti scenu, pomislila je, da će početi da viče i da baca stvari na njega. Grejsi bi to sigurno uradila, ali ona je bila srećna što ne mora ponovo u London. - Hvala ti na razumevanju - rekao je nežno. - Mnoge žene ne bi reagovale kao ti. - Ja nisam kao većina žena - promrmljala je pomalo uvređeno. - A meni je drago zbog toga - prešao je pogledom po njenoj figuri i osmehnuo se. - Znači da sutra polazimo u Eseks? -osetila je da joj obraze obliva rumenilo. - Ipak mi je dozvoljeno nekoliko dana zadovoljstva i uživanja prekrstio je ruke na grudima i zagledao se u nju. -Mislio sam da krenemo preko Hempšira. Usput bih mogao da obavim jedan posao. U blizini proizvode odličan čelik. - Treba ti novi mač? - podigla je obrve. - Ne, ne - nasmejao se tiho. - Potrebne su mi neke alatke za imanje, a u Sotli-ju je najkvalitetniji čelik u zemlji. - Kada sam bila mala, deda me je jednom odveo u Sotli - rekla je zamišljeno. - Želeo je da kupi mač i rekao da u jednoj maloj kovačnici prave najfleksibilniji čelik mnogo boljeg kvaliteta. Možda bi oni mogli da ti naprave te delove. - Možeš li da se setiš koja je to kovačnica? - nagnuo se prema njoj, a oči su mu zasijale. - Sigurna sam da bih mogla da je pronađem - pretrnula je pod njegovim pogledom. - Kakva žena! - odmahnuo je glavom smešeći se. - Ne želi haljine, ali zato zna gde mogu da pronađem najbolji čelik u zemlji. Voliš li da šetaš? Mogli bismo da provedemo nekoliko dana u obilasku okoline dok čekamo. Za dve nedelje vratićemo se u London. Druge žene dobijale su komplimente na račun svoje figure i lepote, a ona je pohvaljena zato što je poznavala kovačnice. Ponovo je morala da podseti sebe na to da njihov brak nije zasnovan na ljubavi i da je bila luda što je počela da se nada da jeste.

41


Najviše što je mogla da očekuje u budućnosti jeste prijateljstvo s njim, ali mrzela je to. Ipak, nije joj preostalo ništa drugo nego da se navikne na takav odnos i da ne očekuje ništa. - Volim da šetam - trudila se da joj se razočarenje ne oseti u glasu. - I navikla sam jer je mnogo lakše obilaziti ljude koji iznajmljuju naša imanja pešice nego kočijom. Kolin je zaustio nešto da kaže, ali se u tom trenutku čulo kucanje po vratima i pojavila se devojka noseći na tacni serviranu večeru. Pejton je u neverici posmatrala to gastronomsko izobilje pita, mesa, salata i voća. Bila je tu i boca vina i dve čaše. - Jedi - rekao je Kolin glasom koji nije trpeo pogovor čim su ostali sami. - Sumnjam da si danas ubacila u usta zalogaj hrane, a ja umirem od gladi. - Bila sam zaokupljena drugim stvarima - promrmljala je prilazeći stolu. Zategnula je kaiš svog svilenog ogrtača pokušavajući da se usredsredi na hranu. Međutim, stalno je krišom gledala u njega jer joj je odvlačio pažnju način na koji mu se košulja zatezala preko grudi, sjaj u njegovim očima i njegove ruke s dugim, lepo oblikovanim prstima. - Nekako mi se čini da nije u redu da se ovako gostimo u ovim okolnostima -rekla je između dva zalogaja. - Sasvim je u redu - pogledao ju je u oči. - Ovi delikatesi prijaju i najprobirljivijim nepcima. - Da li su tvoja nepca probirljiva? -upitala je tiho. - Mislio sam da jesu, ali učim da uživam u malim stvarima slegnuo je ramenima i uzeo zrno grožđa. - Otvori usta. - Da otvorim... - pre nego što je završila rečenicu on joj je ubacio zrno grožđa u usta. - Pronašao sam način da te ućutkam - osmehnuo se. - Ja ne pričam mnogo - pobunila se. - Ponekad pričaš - duboko je uzdahnuo. - Ali upravo sam se setio još jednog načina kako da te ućutkam.

42


Pre nego što je Pejton uspela da se snađe Kolin ju je povukao da ustane i već sledećeg trenutka bila je u njegovom čvrstom zagrljaju. Kao opčinjena, gledala je kako se njegovo lice spušta ka njenom. - Vreme je da počne prava gozba -promrmljao je na njenim usnama. - A ja umirem od gladi. - Zar sam ti ja hrana? - upitala je drhtavim glasom. - Najlepša i najukusnija - osmehnuo se obuhvativši njeno lice rukama. -I dostojna bogova. Duboko je uzdahnula uvlačeći njegov miris u nozdrve i instinktivno se ukočila nenaviknuta da bude tako blizu muškarca. Učinilo joj se da je njegovo smireno držanje, baš kao i njeno, bilo samo maska. Pejton nije znala mnogo o muškarcima, znala je ponešto o tome šta može da očekuje od njih. Ali nikada u svom dotadašnjem životu nije bila toliko zbunjena u društvu jednog muškarca da nije mogla da pronađe prave reči. Nije mogla da se pomeri, nije mogla ni da misli i ništa što je doživela nije moglo da je pripremi za osećanja koja su u njoj planula posle prvog Kolinovog poljupca. Njegove usne bile su neumoljive kada su dotakle njene, tražeći njenu bezuslovnu predaju. Pejton je stekla utisak da ne može da diše i polako je podigla ruke do njegovih grudi ne znajući da li želi da ga odgurne ili da ga privuče bliže sebi. A onda, s neverovatnom nežnošću njegove usne počele su da klize po njenima, istražujući ih, lagano ih rastvarajući i produbljujući poljubac. - Tako si nežna - prošaputao je kada se malo odmaknuo od nje. A opet ima toliko snage u tebi. Pejton je obavila ruke oko njegovog vrata i propela se na prste tražeći njegove usne. Osetila je kako je njegove ruke istog trenutka privlače bliže i prepustila se osećanjima koja su je preplavila. Trenutak kasnije osetila je njegove dlanove na vreloj koži svog vrata i zadrhtala je celim telom. Kao hipnotisana, gledala je Kolina kako se trudi da je što pre oslobodi odeće, a srce u njenim grudima počelo je da tuče luđačkim ritmom. 43


Kolin ju je ljubio sve strasnije svlačeći joj istovremeno ogrtač i spavaćicu niz ramena. Pejton iznenađeno uzdahnu kada je osetila njegov dlan na grudima. Poželela je da i ona njega dodirne. Polako je spustio glavu do njenih grudi obuhvativši usnama tamni kolut, a ona se instinktivno izvila prema njemu. Pejton je sklopila oči i prepustila se neverovatnom osećanju koje ju je preplavilo oduzevši joj moć govora. Kada mu je otkopčala košulju, bila je toliko uzbuđena da je drhtala celim telom. Polako je prešla drhtavim prstima preko njegovih grudi prekrivenih maljama osetivši blago podrhtavanje mišića ispod zategnute kože. Meko ga je poljubila u vrat, a zatim u rame, ohrabrena drhtajem koji je prošao kroz njegovo telo. Krenula je lagano dlanovima naniže po glatkoj, zategnutoj koži sve dok je nije zaustavio pojas njegovih pantalona. Pejton je znala da se igra vatrom i da kao dobro vaspitana devojka iz visokog društva ne bi smela da radi to što radi, ali nije mogla da se obuzda. Želela je nešto da mu kaže a sledećeg trenutka izgubila je tlo pod nogama. Kolin ju je podigao u naručje i, čvrsto je privivši uza svoje grudi, prešao je rastojanje do kreveta i spustio se na njega zajedno s njom. Zarobio joj je usne strasnim poljupcima dok joj je jednom rukom nežno razdvajao butine. Pejton je zatvorila oči i prepustila se osećanjima koja su je potpuno preplavila, svaki trag razuma nestao je iz njene svesti. Trgnula se ali nije uzmaknula kada je osetila njegove prste na najintimnijim delovima svog tela. Od trenutka kada ju je prvi put poljubio, priželjkivala da je uzme u zagrljaj i više nije mogla da se odupre struji koja ju je uporno vukla njemu. Zavukla mu je prste u kosu i počela da je mrsi dok se izvijala pod njegovim vrelim usnama i toplim dlanovima. Drhtala je pod njegovim vrelim pogledom i želela je što pre da mu pripadne. Kroz poluspuštene trepavice gledala ga je kako se uspravlja na ivici kreveta i zatim je začula tup zvuk kada su njegove čizme završile na podu. 44


Svetlost vatre iz kamina presijavala se na njegovim širokim ramenima ističući oštre konture tog vitkog, snažnog tela. Nije skidao pogled s nje dok se oslobađao pantalona proučavajući njenu reakciju na svoju nagost. Osmehnuo se kada je video da su joj se oči raširile kada je shvatila koliko je želi. Pejton je teškom mukom progutala knedlu koja joj se stvorila u grlu, njena stidljivost borila se sa željom koja je bivala sve jača. Ona je odrasla na selu i znala je otprilike šta može da očekuje jer je viđala životinje u ljubavnom žaru, ali ovako nešto nije mogla ni da zamisli. Sledećeg trenutka ponovo je bio pored nje na krevetu. Zavukao joj je ruke u mirisnu kosu pridržavajući tako njenu glavu da bi mogao daje ljubi nesmanjenom žestinom. Nadneo se nad nju i vrhovima prstiju prešao po unutrašnjoj strani butina dok su mu usne klizile niz njen vrat. Pejton je prigušeno vrisnula kada je osetila njegove usne na ukrućenim bradavicama. Nikada u životu nije osetila ništa slično, a težina Kolinove noge koju je osećala na butini bila joj je tako prijatna. Spustio je ruku na njen bok, a kada ju je pomilovao po stomaku, Pejton se učinilo da se čitav svet koji je nekada poznavala promenio. Intimnost tog dodira bila je nepodnošljivo uzbudljiva. Osećala se kao da je čitavog života šetala kroz jedan vrt, a onda je iznenada skrenula iza visokog žbunja i našla se u egzotičnoj, tropskoj džungli. Ništa što je u životu osetila nije moglo da se poredi s dodirom Kolinovih veštih prstiju. Iznenada, on se ponovo pokrenuo prekrivši je svojim telom i obasipajući istovremeno njene grudi sitnim poljupcima. Pejton mu je zarila prste u gustu kosu i, zabacivši glavu unazad, obavila je nogu oko njegove mišićave butine. Tiho je uzdahnula kada je osetila težinu njegovog tela na svom, osetila je lagani pritisak, osetila je kako je ispunjava. Sledećeg trenutka Kolin se ponovo pomerio i ona je osetila oštar bol, ali kratko je trajalo.

45


Njeno telo uvlačilo ga je sve dublje hvatajući ga u zamku iz koje nije želeo da pobegne. Neko vreme je mirovao dajući joj vremena da se privikne na njega. Pejton se prva pokrenula. Shvativši da je spremna, Kolin se oslonio na laktove, dlanovima joj je obuhvatio lice i strasno je poljubio pre nego što je počeo lagano da se pomera u njoj. Pejton je osetila da uzbuđenje u njoj raste dok su se mišići na njegovim leđima kretali pod njenim prstima. Svaki mišić u njegovom telu bio je napet i Pejton se činilo da su izvajani od čelika dok je prstima prelazila duž njegovih leđa i ramena. Iznenada je osetila da se čitavo njeno telo grči i počinje da lebdi a delićem svesti primetila je da se isto to dešava i njemu dok mu se telo izvijalo u luku iznad nje. Dugo su ležali u tišini, Kolin je savio jednu ruku ispod glave, a drugom je privukao Pejton na svoja široka prsa. Ona se umirila, činilo se kao da će zaspati. - Da li si dobro? - tiho ju je upitao. - Da - odgovorila je tiho. - Ne razumem zašto mi je maćeha rekla da ću morati da legnem i izdržim. - Možda ona ne uživa u fizičkoj ljubavi u braku - rekao je smešeći se. Pogledao ju je i zadovoljno zaključio da ona zrači posle vođenja ljubavi. Trudio se da bude pažljiv i da joj prvi put učini nezaboravnim i, očigledno, uspeo je. Hteo je da ga uvek želi istim intenzitetom kao što on nju želi. - Verovatno si u pravu - lenjo se protegnula. - Ovo je zaista bilo zanimljivo iskustvo. - Znao sam se da će ti se svideti - zadovoljan osmeh pojavio se na njegovim usnama. - I dalje ste preterano samouvereni, gospodine - obrecnula se bez traga ljutnje u glasu. - To je za tvoje dobro, veruj mi - rekao je ozbiljno. - Zaista? - pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice. - A sad, da vidimo gde smo stali...

46


- Zar ima još? - upitala je zbunjeno ga gledajući kako se nadnosi nad njom. - Draga moja, tek smo počeli - promrmljao je na njenim usnama.

*** Pejton je bila uverena da Đavo nešto sprema večeras. Osećala je to po specifičnoj napetosti izraza njegovog lica i po načinu na koji je posmatrao gužvu oko sebe dok je plesao s njom. Tokom protekla dva meseca počela je da veruje da je sasvim dobro upoznala tog zagonetnog čoveka. Duboko u sebi osećala je bliskost prema njemu. Nije ga potpuno razumela, ali je znala da je tu. Večeras, na balu kod Safildovih, Kolin kao da je bio u stanju pripravnosti. Pejton se činilo da se on jedva obuzdava, poput predatora koji se sprema da ulovi plen. Takvog ga pre nije videla. Kolin je bio u tom čudnom raspoloženju poslednja četiri dana. Čim je muzika utihnula, ostavio ju je i počeo da se probija kroz mnoštvo. Pejton ga je pogledom pratila do izlaska iz prostorije. Otkad su se prošle nedelje vratili u London, posetili su svaku zabavu. I nije bilo prvi put da je neprimetno nestao iz balske dvorane. Činio je to svake noći. Svaki put se brzo opet pojavljivao kao da nikud nije odlazio. I stekla je utisak da niko osim nje to nije primećivao. Doduše, dvorane su bile pune ljudi i bilo je lako nakratko nekoga izgubiti iz vida. Za razliku od ostalih, Pejton je osećala Kolinovo prisustvo a istog trenutka osećala je i kada je nestajao. Međutim, iako je ponoć odavno prošla, Kolin nije želeo da odu s bala kod Safildovih. A bio je poznat po tome da mu brzo sve dosadi. Pejton je počela da sumnja da ga je njegova nemirna priroda navela na to da se zabavlja na neobičan način. Ne bi se nimalo iznenadila da sazna da se on šunja po kući punoj ljudi i da otvara zatvorena vrata samo zato što ga to zabavlja. 47


Bila je uverena da on to radi iz radoznalosti. Verovatno je uživao u uzbuđenju otkrivanja tajni članova visokog društva. Igra koju je igrao bila je veoma rizična a on je očigledno uživao u opasnosti. Mo-raće da se pobrine za to da ga zaustavi pre nego što se uvuče u nevolju, pomislila je i popila čašu šampanjca do dna. Spustila je u prolazu praznu čašu i požurila za njim odlučna da otkrije šta njen muž radi kada nestane iz prepune balske dvorane. Moraće da mu održi ozbiljnu lekciju, pomislila je, jer dosada nije opravdanje za takvo ponašanje. Bilo je jednostavno pratiti Kolina kroz gužvu. Oni koji su je primetili ljubazno su joj klimnuli glavom u znak pozdrava verovatno pretpostavljajući da se penje na sprat u sobu predviđenu za odmor dama. Pejton se sve vreme smeškala dok se probijala prema hodniku u kojem je Kolin nestao. Kada je konačno zastala u praznom hodniku, osvrnula se oko sebe, podigla skute haljine i požurila uz bočno stepenište. Popevši se na sprat, zastala je da proveri ima li koga od kućne posluge u blizini. Kada se uverila da je sama, nesigurno se zagledala u tamu na spratu. Možda je pogrešila, možda Kolin nije ovde došao, pomislila je. U hodniku je ugledala dva svećnjaka s upaljenim svećama, ali je hodnik većim delom bio u mraku. Pažnju joj je skrenuo iznenadni zvuk koji je dopro s drugog kraja. Prišla je vratima iza kojih je dopirao slab snop svetlosti. Za trenutak je zastala, neodlučna šta da radi. Neko je očigledno bio u toj sobi, ali ona nije bila sigurna da je to Kolin. Drhtavim prstima uhvatila je kvaku svesna toga da, ako je pogrešila i Kolin nije unutra, dovodi sebe u nezgodnu situaciju. Brzo je smislila nekoliko logičnih izgovora pre nego što je otvorila vrata. Istog časa kada je zakoračila u sobu, u prostoriji je zavladao potpuni mrak. Zastala je na pragu da joj se oči priviknu na tamu, a onda je razaznala obrise masivnog kreveta i polako je zatvorila vrata za sobom. 48


- Koline? - pozvala ga je tiho. - Gde si? Znam da si tu. Sledećeg trenutka nečija ruka poklopila je njena usta. U panici je počela besno da se otima i iskoristila je priliku da ugrize ruku koja joj je pokrivala usta. - Prokletstvo! - tiho opsova Kolin. -Trebalo je da znam da ćeš uraditi ovako nešto. Pustiću te ako obećaš da ćeš biti veoma tiha. Pejton je klimnula glavom osećajući da je panika.napušta. Kolin ju je uhvatio za ramena i nimalo nežno okrenuo ju je prema sebi. Mada u mraku nije mogla da mu vidi lice, ton njegovog glasa i način na koji je zario prste u njena ramena jasno su joj rekli da je besan. - Šta, dođavola, tražiš ovde? - upitao je opasno tihim glasom. - Pratila sam te - prošaputala je podigavši prkosno bradu. - Budalice! - razdraženo je protresao njena ramena. - Misliš da je ovo igra? - Ne, ali ti očigledno tako misliš - uzalud je pokušavala da se oslobodi njegovog stiska. - Šta znači ovo šunjanje unaokolo svake noći? Trebalo bi da se stidiš! Zar ti priliči takvo ponašanje? - E, samo mi je ovo trebalo - promrmljao je sebi u bradu. Predavanje o mom ponašanju. Pejton je bila iznenađena njegovim besom. Odjednom joj je kroz glavu prošla strašna misao, nešto što joj dotad nije palo na pamet. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se pribere. - Jesi li planirao da se sretneš s nekim ovde? - upitala je trudeći se da joj glas bude miran. - Naravno da nisam! - ponovo ju je prodrmao. - Imao sam neka posla. - Kakva posla? - osetila je veliko olakšanje. - Reč je o jednoj ogrlici ako baš moraš da znaš - procedio je kroz stisnute zube. - Odbijam da poverujem u to da si se odao krađi iz zabave odmahnula je glavom nesrećna što su se njene sumnje obistinile. Valjda ti život u gradu nije baš toliko dosadan. - Ja nisam lopov, Pejton - zvučao je uvređeno.

49


- Naravno da nisi - rekla je brzo. -Samo voliš da se zabavljaš na neobičan način. Reci mi šta radiš u ovoj spavaćoj sobi? - Rekao sam ti, tražio sam ogrlicu - duboko je uzdahnuo. - U svakom slučaju, neću ti se pravdati. Moramo da izađemo odavde pre nego što neko naiđe. Ko zna koliko te je njih videlo da se penješ gore. - Niko me nije video - požurila je da ga uveri. - Kako to znaš? - upitao je oštro. - Nisi baš stručnjak za te stvari. - A ti, kao, jesi? - Ako ništa drugo, imam više iskustva od tebe - promrmljao je uhvativši je za ruku. Odškrinuo je vrata da bi ih odmah zatvorio. Prokletstvo! - Šta se dešava? - upitala je zbunjeno. - Šta nije u redu? - Neko je u hodniku - odgovorio je tiho. - Sada više ne možemo da izađemo. - Ali... - ukopala se u mestu kada je počeo da je vuče dublje u tamu sobe. -Šta to radiš? - Ti ćeš biti kriva ako nas uhvate - glas mu je bio pun pritajenog besa. -Neću ti ovo zaboraviti. - Šta to radiš? - upitala je kada ju je nimalo nežno gurnuo. - Pokušavam da te sakrijem - otvorio je jedno krilo ormara. Ulazi, brzo. - Mislim da to nije pametna ideja, Koline - odmahnula je glavom. - Ovde ima previše odeće, i to ženske. Ovo mora da je spavaća soba ledi Safild. - Ulazi! - zgrabio ju je oko struka i ugurao u ormar. Pejton se našla okružena skupom svilom, satenom i muslinom. Besno je mlatarala rukama oko sebe pokušavajući da povrati ravnotežu. Kolin je pomerio odeću u stranu u pokušaju da je ugura dublje u ormar. - Pomeri se - prošaputao je oštro. - Nema dovoljno mesta - uzalud se trudila da se pomeri. - Sakrij se ispod kreveta ako moraš. Ne shvatam zašto ovo radimo. - Uh... - tiho je opsovao. - Možda si u pravu.

50


Brzo je izašao iz ormara i zatvorio krilo pazeći da ne proizvede nikakav zvuk. Sledećeg trenutka vrata spavaće sobe otvorila su se uz tresak. Pejton je zaustavila disanje svesna činjenice da Kolin nije imao vremena da se sakrije. - Kinkejde?! - čula je ljutiti glas lorda Safilda. - Vi ste poslednja osoba koju sam očekivao da zateknem ovde! Bio sam siguran da se ona večeras sastaje s nekim drugim. Kako se usuđujete, gospodine?! - Dobro veče, Safilde - mirno je otpozdravio Kolin. Pejton je duboko uzdahnula svesna toga da je glas njenog muža neverovatno smiren, čak se u njemu nazirala ona uobičajena cinična nota. Zvučalo je kao da je sreo Safilda u klubu a ne u spavaćoj sobi ledi Safild. - Napraviću vam pakao zbog ovoga, Kinkejde - nastavio je besno lord. - Smirite se, Safilde - progunđao je Kolin. - Nisam došao ovde da bih se sreo s vašom ženom. - A koji je drugi razlog da budete u njenoj spavaćoj sobi? - upitao je lord ironično. - Mislite da nisam primetio da je otišla iz balske dvorane? Doći će ovde da se nađe s vama, zar ne? - Ne - mirno je odgovorio. - Ne poričite, Kinkejde - besneo je lord. - Dobro su mi poznate priče o vašim avanturama s udatim damama. Došli ste ovde da zavedete moju ženu! I to u mojoj kući! Zar se ne stidite? Zar vam ništa ne znače čast i pristojnost? Pa nedavno ste se oženili, čoveče! Doduše, svašta se priča o vašem braku... - Nemam pojma gde je ledi Safild, gospodine - prekinuo ga je Kolin oštro. - Uveravam vas da mi nije bila namera da se ovde nađem s njom. Uverite se i sami, ovde nema nikoga osim nas dvojice. - Hoću li čuti razumno objašnjenje za to što sam vas zatekao u spavaćoj sobi svoje žene? - upitao je Safild. - Moja greška, gospodine - promrmljao je Kolin izvinjavajući se. - Tražio sam novi toalet, čuo sam da ste ga napravili.

51


- Ovde? - upitao je lord u neverici. -Toalet je ispod zadnjeg stepeništa kao u svakoj uglednoj kući. - Izgleda da sam zalutao - promrmljao je Kolin. - Čini mi se da mi je sluga rekao da je toalet na spratu. Sigurno sam večeras popio previše onog odličnog šampanjca, Safilde. - Nisam očekivao tako naivnu priču, Kinkejde - lordov glas podrhtavao je od besa. - Ne brine me to što ste odličan strelac. - Ako žeite da me izazovete na dvoboj, predlažem da dobro razmislite - Kolin nije bio nimalo uznemiren. - Siguran sam da ste čuli da se više ne bavim time. - Mislite da bih prihvatio izvinjenje?! - besno uzviknu lord. Nisam ja seoski plemić kome možete da se rugate! - Saslušajte me, Safilde - Kolin je zvučao nestrpljivo. - Mogu da vam objasnim... - Briga me za vaše objašnjenje! Neću se s vama boriti za čast! - A šta nameravate da uradite? - upitao je Kolin tiho. - Ubiću vas, ovde i sada! Metkom u srce! I nikada se više nećete petljati s tuđim ženama - lordov glas je podrhtavao od emocija. - Spustite pištolj, Safilde - prosiktao je Kolin. - Kunem se da nisam ni u kakvoj vezi s vašom gospođom. Ovih dana moju pažnju zaokuplja neko drugi. - Mislite da ću zaista poverovati u to da ste se u poslednjem trenutku odlučili za drugu sestru zato što ste se zaljubili?! - besneo je lord. - Teško da ste muškarac koga na duže vreme može zainteresovati osoba poput nje. Zaista bih voleo da znam šta se krije iza svega toga. - Hoćete li me saslušati?! - bilo je očigledno da Kolin gubi strpljenje. - Ne zanima me ledi Safild. Dajem vam reč da nisam došao u ovu sobu da se sastanem s njom! - Ali drugo objašnjenje ne postoji - obrecnuo se lord. - Moja žena je lepa. Mislite da možete uzeti sve što poželite? - Smirite se, Safilde - progunđao je Kolin. - Potpuno ste izgubili kontrolu nad sobom. Pejton je zaustavila dah shvativši da je lord dostigao tačku u kojoj bi vrlo lako mogao da povuče obarač i znala je da ne sme da 52


čeka više ni trenutka. Bilo joj je jasno da Kolin neće biti u stanju da obuzda lordov bes. - Oprostite mi, gospodo - rekla je otvarajući vrata ormara. Verujem daje krajnje vreme da okončamo ovu budalastu situaciju pre nego što neko nastrada. Lord Safild se naglo okrenuo i pri sve-tlosti svece koju je držao u ruci videla je zaprepašćenje na njegovom licu. Ruka u kojoj je držao pištolj nesigurno je zadrhtala i sjajni metal privukao je njen pogled. - Ledi Santvud... - promucao je zapanjeno. - Hoću reći, gospođo Kinkejd, šta radite ovde?! - Morate oprostiti mojoj supruzi, Safilde - Kolin mu je brzo prišao i uzeo pištolj iz ruke. - Nedavno je došla iz unutrašnjosti i još uvek nije naučila umetnost pojavljivanja u pravo vreme. - Šta se ovde događa? - stari lord netremice je gledao devojku. - Mislim da je to očigledno, gospodine - promrmljala je pocrvenevši. - Gospodin Kinkejd i ja tražili smo mirno i skriveno mesto da... popričamo. Bojim se da smo greškom zalutali u spavaću sobu ledi Safild. - Da popričate? - lordov bes nestao je u trenu ustupivši mesto zbunjenosti. - Uostalom, šta je loše u tome da muž i žena požele da se osame? - upitala je gledajući čas jednog čas drugog. - Zar ne? - Mislim da je bolje da prestaneš da objašnjavaš, draga moja Kolin se obešenjački smešio. - Mislim da je sasvim očigledno zašto smo ovde. - Ali... - zaustila je da se pobuni, ali ju je lord prekinuo pokretom ruke. - Objašnjenja zaista nisu potrebna - rekao je uputivši Kolinu značajan pogled. - U pravu ste - Kolin klimnu glavom i uhvati Pejton za ruku. - A sada nas izvinite, gospodine. Ovo je bilo naporno veče za moju suprugu. Znate, njeni krhki ženski živci... - Naravno, Kinkejde, naravno - lord je klimnuo glavom i pomerio se u stranu da ih propusti.

53


Pejton nije progovorila ni reč dok ju je Kolin vukao za sobom probijajući se kroz gužvu prema izlazu. Pomogao joj je da se smesti u kočiju, a zatim je seo naspram nje i netrenice se zagledao u nju. - Ne gledaj me tako - stisnula je usne. - Ti si kriv za ovo što se desilo. - Zaista si velikodušna, draga moja - podsmehnuo se. - Samo sam htela da pomognem - rekla je nesigurno. - Zaista? - podigao je jednu obrvu. - Pretpostavljam i da želiš da znaš šta sam radio u sobi ledi Safild. - Da, volela bih da mi to objasniš -zagledala se u njega. - Ni za trenutak nisam pomislila da si dogovorio susret s njom. Pažljivo sam te posmatrala poslednjih dana i večeras nije prvi put da si misteriozno nestao iz balske dvorane. Koliko sam mogla da ocenim, ni tada se ni sa kim nisi sastajao. - Zašto nisam iznenađen? - osmehnuo se. - Ti si neverovatna žena, Pepeljugo. - Hoćeš li mi konačno reći o čemu se radi? - napućila je usne. - Da li stvarno misliš da sam postao lopov? - uzvratio joj je pitanjem. - Palo mi je na pamet da si malo skrenuo s pravog puta pokušavajući da razbiješ dosadu - promrmljala je izbegavajući da ga pogleda. - Drugim recima, pomislila si da sam postao kradljivac dragulja rekao je zamišljeno. - Očajan sam što vidim da me tako malo poštuješ, draga moja. Inače, postoji samo jedan dragulj koji me interesuje, a on je već moj. - Nisam bila sasvim ubeđena da se radi baš o tome - odgovorila je brzo. - Kada je novac u pitanju, sigurna sam da imaš više nego što ti treba. Dakle, šta si radio u spavaćoj sobi ledi Safild? - Bila si dekmično u pravu - duboko je uzdahnuo. - Tražio sam jednu posebnu ogrlicu. - Odbijam da poverujem u to! - uzviknula je zapanjeno. 54


- Ali, to je istina. U svakom slučaju, ta ogrlica ne pripada ledi Safild. - Ne razumem - odmahnula je glavom. - U spavaćoj sobi ledi Safild tražio si ogrlicu koja nije njena? - Ta ogrlica pripada dami iz visokog društva, koja ju je dala ledi Safild -objasnio je strpljivo. - Ali zašto ju je dala? - upitala je zbunjeno Pejton. - Da li je to bio poklon? - Ne - Kolin odmahnu glavom. - Ta dama se nadala da će tom ogrlicom kupiti ćutanje ledi Safild. - Ćutanje? - začuđeno ponovi Pejton. - Ledi Safild je ucenjivala tu damu? - Tako je - klimnuo je glavom. - Ledi Safild je tražila još jedan komad nakita u zamenu za svoje ćutanje. Dotična dama je shvatila da se ledi neće zaustaviti i odlučila je da učini nešto. - Obratila se tebi za pomoć - bio je to više zaključak nego pitanje. - Ne, obratila se za pomoć čoveku po imenu Smiters, a on se obratio meni - objasnio je. - Nas dvojicu vezuje dogovor koji duže vreme funkcioniše. Njegova je obaveza da mi donosi najzanimljivije slučajeve. - I? - Pejton ga pogleda sa sjajem u očima. - Da li si pronašao ogrlicu? - Naravno da jesam - osmehnuo se samozadovoljno. - Smiters će je sutra vratiti pravoj vlasnici. Ja više volim da ostanem anoniman. Niko osim tebe i Smitersa ne zna za ovaj moj hobi. - Ali šta će biti s ledi Safild? - zamišljeno upita Pejton. - Zar neće ostvariti pretnje kada shvati da ta dama više ne sarađuje? - Sumnjam u to - Kolin odmahnu glavom. - Zašto? - pogledala ga je iskosa. - Zato što sam ledi Safild ostavio poruku u sefu, na istom mestu gde je bila ogrlica - objasnio je prekrstivši ruke na grudima. - Baš pre nego što si se ti pojavila, Pepeljugo. - Šta si napisao u poruci? - radoznalo je upitala.

55


- Samo to da neko ima informacije o poreklu ledi Safild, a ono nije baš onakvo kakvim ga visoko društvo smatra, pa i sam lord Safild - značajno se nasmešio. - Da budem iskren, ledi Safild potiče s dna i njen ugled u društvu bio bi uništen ako se to sazna. - S dna? - Pejton ga začuđeno pogleda. - Ona je veoma pametna i ambiciozna, i uspela je da se uzdigne na društvenoj lestvici - Kolin pomeri zavesu na prozoru kočije i zagleda se napolje. - Ne osuđujem je što je stvorila fasadu vrednu poštovanja, kojom je prevarila društvo i pronašla imućnog muža. - Tačnije, poštuješ je zbog toga što je postigla, ali ne odobravaš to što se vratila na stari put, zar ne? - osmehnu se Pejton. - Pogotovo ako je kao žrtvu izabrala osobu koja se isto tako podigla s dna - Kolin klimnu glavom. - Ledi Safild sada ima sve što joj je potrebno i ne mora da ucenjuje drugu damu iz visokog društva, čija je prošlost slična njenoj. - U pravu si - složila se. - A kako si saznao tajnu ledi Safild. - Imam svoje načine istraživanja, draga moja - osmehnuo se zagonetno. - A ako ona posumnja da si joj ti ostavio poruku? - zabrinuto ga je pogledala. - Sumnjam da će se to dogoditi -rekao je samouvereno. - Čak i ako joj Safild ispriča da nas je zatekao u njenoj spavaćoj sobi, verovatno me neće povezati s porukom koju će otkriti u sefu. - Zašto misliš da neće? - zbunjeno je upitala. - Prvo, verovatno će proći nekoliko dana dok pronađe poruku i neće znati kada je ostavljena - objasnio je strpljivo. - A drugo, ako i bude razmišljala o tome šta sam ja radio u njenoj sobi, setiće se da si i ti bila tamo. Kao i njen muž, pomisliće da smo pobegli gore, u prvu slobodnu sobu da bismo bili sami. - Koline! - osetila je kako joj se obrazi oblivaju rumenilom. - Predivno - nasmejao se tiho. - Iako si mesecima udata žena, još uvek si u stanju da pocrveniš poput netaknute devojke. Pre nego što je uspela bilo šta da kaže, Kolin ju je uhvatio za ruke i povukao sebi. Veštim pokretom smestio ju je sebi u krilo i već 56


sledećeg trenutka njegove usne bile su na njenim. Pejton je duboko uzdahnula i obavila mu ruke oko vrata. *** Bilo je nešto pre pet kada je Kolin sledećeg dana prošao kočijom kroz veliku ulaznu kapiju parka. Pored njega je sedela Pejton odevena u novu plavu haljinu za šetnju, sa šeširom na glavi u istoj boji. Prolećno popodne bilo je sunčano i toplo a park pun ljudi. Krovovi brojnih kočija bili su spušteni da bi se bolje videle damske haljine. Bilo je džentlmena koji su jahali dobre konje i često su zastajkivali da pozdrave one koji su se vozili u kočijama. Bio je to način da se razmeni najnoviji trač ili da se flertuje s damama. Parovi koji su se šetali po parku davali su, u stvari, društvu do znanja da su vere-ni ili da razmatraju tu mogućnost. Pejton nije bila iznenađena kada je videla da Kolin upravlja kočijom kao i svim drugim u životu, lako i efikasno, s nenametljivim autoritetom. - Nešto si mi tiha danas - pogledao ju je iskosa. - Šta se desilo? - Ne znam na šta misliš - slegnula je ramenima i nastavila da gleda oko sebe. - Da li to na lep način pokušavaš da mi saopštiš da nisam dovoljno šarmantan, duhovit, pametan i zabavan? - upitao je s notom humora u glasu. - Ako je tako, nemoj da trošiš reči. Već su me mnogi tako okarakterisali. - Reći ću ti nešto - procedila je kroz stisnute zube. - Poznavala sam gospodina koji je bio šarmantan, duhovit, pametan i zabavan. Na kraju se pokazalo da je običan lažov i hladnokrvni lovac na miraz, a moj očigledno nije bio dovoljno veliki za njegove prohteve. Od tada ne volim preterano šarmantne, duhovite, pametne i zabavne muškarce. - Tako, znači? - zagonetno ju je pogledao. - I hteo je samo novac? - Kada je saznao da je otac sklon kocki i da ima dugove, nestao je - rekla je mirno. - Ubrzo sam čula da je pobegao s jednom mladom 57


damom iz veoma imućne porodice. Ona je jedinica, a otac joj je dao veliku svotu novca i porodični nakit. - Shvatam - klimnuo je glavom. Nastala je kratka pauza i Pejton tek tada postade svesna prigušenog topota konja, klepetanja točkova i glasova koji su dopirali do nje. Krišom je pogledala Kolina i učinilo joj se da je još više neraspoložen nego malopre. - Izvini, nisam nameravala da te zamaram svojom prošlošću promrmljala je tiho. - To je užasno dosadna tema. - Kada ćeš shvatiti, draga moja Pepeljugo, da ništa u vezi s tobom nije dosadno? - upitao je osmehujući se. - Problem je u tome što danas imam previše toga u glavi. - Muče te sinoćnji događaji? - nije uspela da prikrije zabrinutost u glasu. - Ne - odmahnuo je glavom. - Nešto sasvim drugo. - Novi slučaj? - zainteresovala se. - Tako nešto - odgovorio je neodređeno. - Shvatam - promrmljala je nezadovoljno. - A šta to? - široko se osmehnuo. Pejton je zaustila da mu odgovori, ali joj je u tom trenutku pažnju privukao lepi riđi at koji je kaskao uporedb s njihovom kočijom. Nesvesno je podigla pogled na jahača i... zanemela je od iznenađenja. Nemoguće da je to on, pomislila je, nemoguće je da ga ovde sretne. Kada je presrela jahačev pogled, shvatila je da i on zuri u nju i daje podjednako iznenađen. Oči su mu zasijale toplinom od koje joj je nekada krv brže tekla venama. - Pejton! - uzviknuo je uzbuđeno. - To si zaista ti! Pomislio sam da sam pogrešio kada sam ugledao poznato lice u kočiji. Kakvo zadovoljstvo što te vidim, draga moja. - Dobar dan, gospodine Klajd - rekla je što je hladnije mogla. Čujem da ste se nedavno oženili. Čestitam. Da li je vaša žena u gradu zajedno s vama? Pejton je gledala muškarca za koga je trebalo da se uda pre dve sezone. Činilo se da je on zaboravio činjenicu da je oženjen. Morala

58


je da zahvali sudbini što se nije udala za tog čoveka, pomislila je s olakšanjem. Da se udala za Džonatana Klajda, ko zna kako bi živela. U svakom slučaju, on teško daje bio ostvarenje njenih devojačkih snova, ali ga je u ono vreme smatrala prijatnim i verovala je da bi mogli da pronađu zajednički jezik i razumevanje. - Da, naravno da je tu - trgnuo se požurivši da odgovori. Iznajmili smo kuću za ovu sezonu, juče smo stigli. Pejton, nisam znao da si u gradu. Koliko dugo ostaješ? - Tvoj poznanik, draga moja? - upitao je Kolin gledajući čas jedno čas drugo. Pejton ih je upoznala, besna na sebe što je za trenutak zaboravila pravila lepog ponašanja. Džonatan je uljudno klimnuo glavom, ali njoj nije promaklo njegovo iznenađenje kada je shvatio koga je upoznao. Nije odmah prepoznao Kolina, što nije bilo iznenađujuće jer je bilo malo verovatno da njih dvojica posećuju iste klubove i da se kreću u istim krugovima. Ipak, odmah je prepoznao Kolinovo ime. Pejton je počela da se zabavalja njegovom reakcijom. Devojka koju je odbacio zbog bogatije sada je sedela pored jednog od najmisterioznijih i najmoćnijih ljudi visokog društva i ta činjenica sigurno ga je zbunjivala. Ali dok je posmatrala Džonatanovo lice, primetila je da zbunjenost i iznenađenje polako nestaju ustupajući mesto grozničavom razmišljanju. Pokušavao je da pronađe način da poznanstvo sa Đavolom preokrene u svoju korist. Zapitala se kako nije primetila tu stranu njegove ličnosti u vreme kada joj se udvarao. Tada je verovala da je on poput likova iz romana koje je čitala. Sada se pitala šta ju je privuklo njemu. - Kako ste se upoznali s mojom suprugom, Klajde? - upitao je Kolin na način koji je bio i miran i preteći, a koji je ona naučila da prepoznaje kao opasan. - Suprugom? - ponovi Džonatan pobledevši. - Venčani ste s Pejton, gospodine? Ali to je nemoguće! Ne razumem. To ne može biti. Grejsi je... 59


- Niste mi odgovorili na pitanje - prekinuo ga je Kolin zaobilazeći drugu kočiju. - Kako ste se upoznali s mojom suprugom? - Mi smo, ovaj, stari prijatelji - Džonatan je morao da potera konja brže da bi održao korak. - Razumem - Kolin klimnu glavom i hladno ga pogleda. - Vi mora da ste onaj lovac na miraz koji je ostavio Pejton kada je otkrio da njen miraz nije baš toliko velik kako je mislio. Koliko sam shvatio, pobegli ste s bogatom naslednicom. Veoma ste ružno postupili, zar ne mislite tako? Džonatan se ukočio čuvši ove reči. Bes koji ga je odjednom obuzeo verovatno se preneo i na životinju koja je zabacila glavu i počela nervozno da kaska stazom. Pejton je ćutala jer je dobro poznavala raspoloženje koje je obuzelo Kolina. - Očigledno vam je Pejton ispričala iskrivljenu verziju te priče procedio je Džonatan kroz stisnute zube zatežući besno uzde. Njeno imovinsko stanje nije bilo razlog moje odluke da joj ne ponudim brak. Nažalost, druge stvari koje se tiču privatnih poslova ledi Pejton navele su me na takvu odluku. Pejton ga je zapanjeno pogledala. Nagoveštaj da se kompromitovala s drugim muškarcem toliko ju je razbesneo da je jedva mogla da diše. Mozak joj je grozničavo radio tražeći način da mu vrati istom merom. - Koje druge stvari? - upitao je Kolin kao da ne shvata šta je hteo da mu poruči. - Predlažem da pitate Pejton - Džonatan se borio s podivljalim konjem. - Na kraju krajeva, džentlmen ne priča o daminom privatnom životu, zar ne? - Ne, ukoliko želi da izbegne dvoboj u zoru - hladno se složio Kolin. Te njegove reči privukle su nekoliko radoznalih pogleda. Pejton shvati da su se njih troje iznenada našli u centru pažnje svih koji su bili u blizini. Džonatan je zaprepašćeno zinuo i Pejton ga je potpuno razumela. Bila je sasvim sigurna u to da je i njena vilica isto

60


tako opuštena. Jedva je mogla da poveruje u ono što je malopre čula. - Ali, čekajte, gospodine, ne znam šta... - Džonatan zastade usred rečenice da bi zategnuo uzde. Životinji je očigledno bilo dosta svega, udarala je besno kopitama o zemlju, a onda se propela na zadnje noge. Džonatan je izgubio ravnotežu i počeo da klizi iz sedla. Očajnički se borio da se održi, ali je ipak pao na stazu. Začuo se ženski kikot i prigušeni smeh muškaraca iz kočija koje su prolazile, kao i jahača koji su bili svedoci njegovog poraza. Kolin nije obratio pažnju na tu scenu, povukao je uzde i njegovi konji su otkasali dalje stazom. Pejton je pogledala preko ramena. Videla je da Džonatan ustaje, otresa prašinu sa sebe i brzo se udaljava žureći za konjem. Pogled na njegovo lice crveno od besa bio je sasvim dovoljno da se neprimetno strese. - Izvinjavam se zbog ove neprijatne scene - promrmljala je okrenuvši se na-pred i zagledavši se pravo preda se. - Nisam očekivala da ću ga sresti u Londonu. - Mislim da je vreme da pođemo kući - mirno je rekao poteravši konje prema kapiji. - Zahvaljujući Klajdu, naše prisustvo u parku sigurno je primećeno. O ovome će se večeras naširoko i nadugačko pričati u svakoj balskoj dvorani. - U pravu si - klimnula je glavom. - Drago mi je što imaš pozitivan stav o ovome. - Moje dobro raspoloženje ipak ima granice - odgovorio je ozbiljno. - Nadam se da ćeš se držati podalje od Klajda. - Naravno - brzo je klimnula glavom. - Uveravam te da uopšte ne želim da razgovaram s njim. - Odlično - zadovoljno se osmehnuo. - Ali šta ako on pokuša da te podseti na vaš nekadašnji odnos? - Prvo, to teško da je bio odnos - odgovorila je zbunjeno. - A drugo, ne vidim kako bi to mogao da uradi?

61


- Klajd je očigledno veoma koristoljubiva osoba - objasnio je strpljivo. - Možda će uspeti da ubedi sebe u to da ima načina da iskoristi poznanstvo s tobom. - Obećavam ti da ću biti obazriva - promrmljala je pomirljivo. - Bio bih ti veoma zahvalan - kratko ju je pogledao. - Neke stvari već su se dovoljno iskomplikovale. Pejton se istog trenutka oneraspoložila. Mada je prethodne noći vodio ljubav s njom, znala je da je još uvek ljut što mu se umešala u posao. Ova scena sa Džonata-nom samo je još više dolila ulje na vatru. - Pretnja dvobojem ako bude širio laži. - O, meni, bila je krajnje ubedljiva - dodala je tiho. - Savršeno hladnokrvno izrečena sva sam se naježila od tvojih reči. - Videćemo da li je ostavila sličan efekat i na Klajda - rekao je zamišljeno.. - Sigurna sam da jeste - tiho se nasmejala. - Čak si i mene za trenutak ubedio. - Zašto si uverena da nisam mislio svaku reč koju sam rekao? pogledao ju je radoznalo. - Ne zadirkuj me, Koline - promrmljala je smešeći se. Međutim, nešto u izrazu njegovih očiju podstaknulo ju je da pomisli da se on ipak nije šalio kada je Džonatanu pretio dvobojem. Pejton proguta knedlu koja joj se formirala u grlu i obeća sebi da će izbegavati Džonatana.

*** Dva dana kasnije Pejton je stajala s Grejsi u prenatrpanoj i pretoploj balskoj dvorani. Bilo je blizu ponoći, dovoljno je plesala pa su je noge bolele, a bila je nemirna i nervozna. Ništa od toga, naravno, ne bi bilo važno da je sve vreme igrala s Kolinom, ali nije bila takve sreće. Nije ga bilo cele večeri, kao što ga nije bilo ni prethodne. Ponovo je bio zaokupljen svojim hobijem. 62


- Priznajem da sve više poštujem ove mlade dame koje moraju da izdrže udvaranja gospode - raširila je lepezu i počela da se hladi. Ne znam kako to uspevaju. - Bože, Pejton, i mi smo prošle sve to - Grejsi je pogleda iskosa. U ovoj igri ulozi su veoma visoki, znaš to i sama. Sve ove devojke znaju da njihova budućnost, a često i budućnost njihovih porodica, zavisi od toga kako će se kotirati u izuzetno kratkoj sezoni. - Ti si poslednja koja treba to da ko-mentariše - procedila je kroz stisnute zube. - Znam, ali da nije bilo tebe, morala bih da se udam za tog užasnog Kinkejda - pokunjeno je pogledala sestru. - Izvini, nisam mislila... - Kao i obično - Pejton se kiselo osmehnu. - Znaš, bila bih ti zahvalna da si me bar upozorila na neke stvari. - Plašila sam se da nam onda nećeš pomoći - priznala je Grejsi. - A ja nisam mogla da podnesem pomisao na to da se udam za Kinkejda ni za sav njegov novac. - U redu, nećemo više o tome -Pejton duboko uzdahnu. - Večeras je velika gužva. Everetu će biti potrebna čitava večnost da nas pronađe i donese nam limunade. - Bojim se da si u pravu - Grejsi klimnu glavom. - Verovatno ćemo umreti od žeđi pre nego što se vrati. - Vidim slugu tamo pored vrata - Pejton se propela na prste. Možda će nas primetiti. - Nema nikakve koristi i da nas primeti - promrmljala je nezadovoljno Grejsi. -Dok prođe kroz ovo mnoštvo, do nas će doneti prazne poslužavnike. - Ostani ovde da bi Everet mogao da te nađe kada se vrati, a ja idem da pokušam da otmem dve limunade - osmehnula se sestri i požurila prema vratima. Pejton je promrmljala nekoliko ljubaznih izvinjenja dok se provlačila pored grupe sredovečnih dama i požurila je prema mestu gde je videla slugu. Prešla je tek nekoliko koraka kada je na golom vratu osetila dodir nečije ruke u rukavici.

63


Istog trenutka osetila je jezu niz kičmu i odjednom nije mogla da diše. Uveravala je sebe da je to potpuno slučajan dodir u prostoriji punoj ljudi ili je neki gospodin iskoristio priliku koja mu se ukazala u velikoj gužvi. Ipak, njena intuicija govorila joj je da je dodir na njenom vratu bio veoma intiman. Mora da je pogrešila, uveravala je sebe. Bilo joj je hladno uprkos vrućini. I bila je sigurna da to nije bio Kolinov dodir. Polako se okrenula, otvorila lepezu jednim pokretom ruke i počela da se hladi dok je pogledom pretraživala prostoriju. Nekoliko džentlmena stajalo je u blizini, ali nijedan nije bio dovoljno blizu da bi mogao da je dodirne. Najzad je odustala od pokušaja da otkrije ko ju je dodirnuo odlučivši da o tome više ne misli. Otkrila je da je sluga sa osveženjem u međuvremenu nestao i duboko je uzdahnula. Primetila je da su otvorena velika staklena vrata koja vode u vrt. Izašla je na popločanu terasu u želji da se rashladi. Nekoliko parova bilo je zadubljeno u poverljive razgovore i niko nije obratio pažnju na nju. Spustila se širokim stepenicama u vrt. - Pejton - gotovo je poskočila kada je čula svoje ime. - Dobro veče, gospodine Klajd - okrenula se hladno ga pogledavši. - I vi ste izašli na vazduh? - Video sam da si se uputila ovamo, pa sam te pratio - prišao joj je bliže. -Tražio sam te, moramo da razgovaramo. - Nemam vremena za razgovor - podigla je krajeve haljine i krenula nazad ka stepenicama. - Grejsi me čeka u dvorani. - Pejton, čekaj! - Džonatan požuri za njom i uhvati je za ruku. - Molim vas, pustite mi ruku, gospodine - pokušala je da se oslobodi njegovog stiska. - Ne dodirujte me! - Pejton, moraš da me saslušaš - nije obraćao pažnju na njene reči. - Upravo sam vam rekla da nemam vremena za to - obrecnula se. - Večeras sam došao samo zbog tebe - blago ju je prodrmao. Draga moja, sve znam. - O čemu pričate? - zbunjeno ga je upitala zaboravljajući na njegov stisak. 64


- Šta znate? - Znam da si se udala za Kinkejda zato što si morala - rekao je tiho. - Da bi tvoja porodica izbegla skandal. - Nemam pojma o čemu pričate, gospodine - zurila je u njega. - Hteo je da se oženi tvojom sestrom, ali kada je ona pobegla s Everetom, ucenio te je da se udaš za njega, zar ne? - pojačao je stisak toliko da je gotovo vrisnula od bola. - Morala si da se udaš za njega da biste izbegli skandal, zar ne? - Glupost! - Pejton odmahnu glavom. - Pustite me! Moram da se vratim u balsku dvoranu. - Pejton, saslušaj me - okrenuo ju je prema sebi. - Tvoje ime je od večeras u svim knjigama za klađenje, u svakom klubu u Londonu. - Molim? - pogledala gaje zapanjeno. - Svaki gospodin kladi se na to šta će se desiti kada te se Đavo zasiti -objasnio je pokušavajući da je povuče dublje u vrt. - Opšte je poznato da će se izvesna gospoda kladiti na bilo šta što ih zabavlja - odgovorila je povrativši se od iznenađenja. - Govorim o tvom ugledu - rekao je oštro. - Uskoro će biti uništen! - Od kada se vi to brinete za moj ugled?! - viknula je ljutito. - Tiše, Pejton! Zar želiš da nas svi čuju? - nervozno je pogledao oko sebe. - Podsećam te na činjenicu da sam gospodin. Za razliku od Kinkejda, čuvao sam ugled tvoje porodice. - Vaša galantnost me je ostavila bez reči, gospodine - rekla je sarkastično. - Udvarali ste se meni, a oženili ste se drugom. - Đavo će te odbaciti čim bude pronašao novu ljubavnicu - činilo se da ne čuje šta ona govori. - Poznat je po tome što se ne zadržava dugo pored jedne žene, a brak mu nije svetinja. - Po svemu sudeći, za mene je kasno -slegnula je ramenima. Mogu, znači, sebi da dozvolim da uživam u padu. - Draga moja Pejton, ne liči na tebe da tako govoriš - Džonatan se osmehnuo. - Mogu da ti pomognem.

65


- Stvarno? - sve to počelo je pomalo da je zabavlja. - A kako to planirate da izvedete? - Uzeću te pod svoju zaštitu, sada za to imam novca - objasnio je brzo i s mnogo žara. - Biću veoma diskretan, draga, zbog mene nećeš morati da trpiš ogovaranja. Držaču te na sigurnom, daleko od zajedljivih pogleda. Najzad možemo da budemo srećni, ljubavi moja, baš kao što smo planirali. - Dozvolite mi da vam kažem nešto, gospodine - procedila je kroz stisnute zube. - Radije ću ostati u užasnom braku s Kolinom ili sama, nego da vama budem ljubavnica. - Razumem te potpuno, uznemirena si - osmehnuo se umirujuće. - Tvoji nervi sigurno su mnogo prepatili u poslednje vreme ali kada budeš razmislila o tome, shvatićeš da ti nudim odličan izlaz. Spasiću te velikog poniženja koje će ti Kinkejd sigurno prirediti. - Pustite me! - ponovo je počela da se otima. - Samo pokušavam da te zaštitim - pobunio se pojačavši stisak. - Poslednje što želim, gospodine, jeste to da budem pod vašom zaštitiom! - osmehnula se hladno. - A sada me pustite ili ću početi da vrištim. - Šta će ti značiti njegov novac kada te se bude zasitio? - pokušao je da je privuče u zagrljaj, ali se ona izmaknula. - Nikada više nećeš moći da se pojaviš u društvu. Ti si samo još jedna njegova igračka kojom prekraćuje vreme. - Vi ništa ne znate o mom braku - prkosno je isturila bradu. - Pejton, moraš da me saslušaš do kraja - bio je uporan. - Upravo dolazim iz kluba i video sam unose opklada sopstvenim očima. Večeras se mladi Harding kladio da će Kinkejd pronaći novu ljubavnicu do kraja sezone. A on je tek jedan od mnogih i neke sume izuzetno su visoke. - Nikada ne prestaje da me iznenađuje činjenica da gospoda mogu da budu tako glupa - besno je promrmljala - Mnogi se klade na to da će te zadržati u krevetu dok ne ostaneš u drugom stanju - dodao je ledenim glasom.

66


Pejton se zamislila lupkajući lepezom po dlanu jer ju je Džonatan konačno oslobodio stiska, ubeđen da je njegova priča imala efekta. Nju su te sumnje odavno mučile, ali ih nije izrekla naglas. - Pejton? Da li me čuješ? Opklade padaju svuda po gradu ponovo ju je prodrmao. - Gde ti je ponos? Ne možeš da dozvoliš Kinkejdu da se tako ponaša prema tebi. - A gde bi mi bio ponos ako bih pristala da budem vaša ljubavnica? - upitala ga je ljutito sevajući očima. - Draga moja, nema potrebe da se pretvaraš preda mnom - rekao je blago. - Kazao sam ti da sve znam. - Dosta mi je ove priče koja nikuda ne vodi - duboko je uzdahnula. - Sirota, naivna Pejton - ponovo joj je stegnuo ruku. - Šta ti je sve napričao? Čime te je omađijao? - Za razliku od vas, gospodine Klajd, moj muž je bio iskren sa mnom od prvog trenutka - hladno mu je odgovorila. - Ne mogu da verujem da si pristala na Kinkejdovu učenu odmahnuo je glavom. - Šta se to desilo s mojom slatkom, nevinom Pejton? - Slatka, nevina Pejton postala je moja žena - Kolin iskrsnu iz mraka i zaustavi se pred njima. -I ako odmah ne sklonite ruku s nje, izgubiću i ono malo strpljenja koje mije preostalo, Klajde. - Kinkejde - Džonatan ju je brzo pustio i ustuknuo dva koraka. Kako se usuđujete da uradite tako nešto, gospodine? - Kako se usuđujem da se oženim Pejton, to ste hteli da znate, zar ne? - Kolin stade pored nje i nežno je uhvati za ruku. - Verovatno zato što sam pomislio da bi to bila dobra ideja mada se to vas uopšte ne tiče. - Zar se ne stidite, gospodine? - uzdahnu Džonatan. - Gotovo da je zabavno da me to pita čovek koji je odbacio Pejton kako bi se oženio drugom - podsmehnu se Kolin. - Nije se tako dogodilo - pobunio se neubedljivo! - U stvari, baš je tako bilo - mirno reče Pejton. - Draga moja, nisi me dobro razumela - pokušao je da joj objasni. - Ja te volim. 67


- I zato ste tražili od mene da vam budem ljubavnica - čim je izgovorila te reči, pokajala se jer je osetila da se Kolin ukočio pored nje. - Počinjete strašno da me nervirate, Klajde - procedio je kroz stisnute zube. - Da bismo uštedeli vreme i vama i nama, preskočićemo formalnosti i preći odmah na stvar. Moji sekundanti posetiće vas odmah ujutro. - Molim? - Džonatan ga je zapanjeno pogledao. - Uveravam vas da je Pejton pogrešno razumela. Sve je to velika greška, zaista. - Greška koju ćete skupo platiti, Klajde - Kolinov glas je u tom trenutku mogao da zaledi vatru. - Sigurno me nećete pozvati na dvoboj samo zato što sam razgovarao s vašom suprugom - promrmljao je preplašeno Džonatan. - Ne nameravam da se dalje raspravljam s vama - Kolin odmahnu rukom. -Više bih voleo da to rešimo revolverima. - Ali, u pitanju je greška, uveravam vas! - Džonatana je počela da hvata panika. - Samo sam... - Laku noć, Klajde - Kolinov glas nije trpeo pogovor. - Gospodine, ne možete me izazvati na dvoboj samo zbog ovoga! - uzviknuo je očajno Džonatan. - Upravo to nameravam da uradim - Kolin je uhvatio Pejton oko struka. -Hajdemo, draga. - Koline, prekini da praviš cirkus od ovoga - uhvatila ga je za ruku. - Sigurna sam da gospodin Klajd nije želeo da uvredi bilo koga. - Baš nikoga! - Džonatan je zahvalno pogleda. - U pitanju je običan nesporazum, ali sve je izglađeno. Zar ne? - Da, naravno - Pejton klimnu glavom. - Ne mešaj se u ovo - oštro ju je opomenuo Kolin. - Neću - mirno mu je uzvratila pogled. - Prestani da plašiš gospodina Klajda. Pogrešio je i sada se zaista kaje. 68


- Kajaće se još više kada završim s njim - promrmljao je Kolin. - Molim vas, Kinkejde - Džonatan je gotovo cvilio. - Uveravam vas da je ovo veliki nesporazum. - Eto, vidiš! Gospodin Klajd se izvinio - Pejton se osmehnula pokušavajući da ublaži situaciju. - Prihvati njegovo izvinjenje pre nego što privučemo neželjenu pažnju. - Pobrinuću se za vas kasnije, Klajde -promrmlja Kolin. - Nerazumni ste, gospodine! - pobuni se Džonatan. - Prekinite ovu glupost smesta! - Pejton je povukla muža za ruku. - Laku noć, gospodine Klajd. Možete smatrati da je ova stvar rešena, moj muž vas neće izazvati na dvoboj. Nije se činilo da je Džonatan baš ubeđen u to, ali se nada ipak pojavila na njegovom licu. Povukao se još jedan korak unazad i usiljeno se naklonio. Promrmljao je nerazgovatan pozdrav i brzo nestao u pravcu kuće. - Da se nikada više nisi usudila da se tako umešaš! - Kolin se okrenuo prema njoj kipteći od besa. - Neću to tolerisati. - Bio si nerazuman, Koline - Pejton je bila uplašena, ali nije popuštala. -Klajd je napravio glupu grešku i izvinio se. - Da, kada sam ja došao - procedio je kroz stisnute zube. - Nije završio s tobom pre tri godine i sada se pita šta je propustio. - Glupost! - osetila je da crveni. - Šta god da je bilo među nama pre tri godine, to je prošlost. Džonatan Klajd se oženio drugom i tu se priča završava. - Po njegovom mišljenju očigledno nije završena - promrmljao je gledajući je zamišljeno. - A šta je s tobom, Pejton? Šta ti osećaš prema njemu posle toliko vremena? - Nisam zaljubljena u njega ako te to brine - mirno je odgovorila. - U stvari, sada znam da nikada nisam bila zaljubljena u njega. Tek kada sam se zaljubila u tebe, shvatila sam šta znači biti zaljubljen, pomislila je, ali se nije usudila da to kaže naglas. Nekoliko trenutaka netremice su se gledali kao da žele da proniknu u misli onog drugog. - Koline - prva je prekinula napetu tišinu. - U klubovima se klade na... 69


- Znam - klimnuo je glavom. - Video sam opklade. Da li te to uznemirava? - Da li... - zbunila se tražeći prave reči. - Hoću da kažem... - Želiš da znaš da li trenutno imam ljubavnicu? - osmehnuo se. - Ne - odmahnula je glavom. - To me uopšte ne zanima. - Naravno da te zanima - osmeh mu je postao širi. - A moj odgovor je: ne. U ovom trenutku u mom životu ne postoji druga žena, Pejton. U stvari, već duže vreme nisam je imao a kako stvari stoje, i neću. Jesi li to želela da znaš? - Ne tiče me se - prkosno je stisnula usne. - I te kako te se tiče, draga moja - rekao je privlačeći je u zagrljaj. - Na kraju krajeva, nas dvoje smo u braku i ti imaš sva prava da znaš da li sam emotivno vezan za drugu ženu. Kao što bih i ja voleo odmah da saznam ako bi se ti emotivno vezala za drugog muškarca. - Znaš bolje od bilo koga da drugi muškarac u mom životu ne postoji - promrmljala je uvređeno. - Očekujem da će tako ostati, Pejton - osetila je naredbu skrivenu iza njegovog osmeha. - Istu vrstu lojalnosti očekujem od tebe - rekla je pročistivši grlo. - Imaš je - odgovorio je i ona mu je verovala. - Hajdemo kući, kasno je. *** Časovnik na noćnom stočiću pokazivao je tri sata. Kolin je stajao kraj prozora. Nije bilo svrhe da legne jer mu se nije spavalo. Bila mu je potrebna Pejton. U kući je carovala tišina. Pitao se da li Pejton ima problem sa snom. Pogledao je kroz prozor u noć i zamislio ju je sklupčanu u krevetu. Kada su se te večeri vratili sa zabave, jasno mu je dala na znanje da želi da se naspava. Ipak, zategnuo je kaiš na svom ogrtaču i uputio se prema vratima koja su povezivala njihove sobe. Zatekao ju je kako sedi u krevetu i čita. Prišao joj je i spustio strastan poljubac na njene usne. 70


Pejton ga je čvrsto zagrlila, uzdahnula jedva čujno i privila se uz njega. Poljubio ju jeu koren vrata i osmehnuo se kada je zadrhtala. Zavukla je ruku ispod ogrtača i nežno prešla prstima preko njegovih golih grudi. Od vreline njenog dodira zavrtelo mu se u glavi pa je jedva čujno uzdahnuo i malo se odmaknuo od nje. Zavukao je ruku u njenu kosu a onda je ponovo potražio njene usne. Trenutak kasnije razvezao je trake njene spavaćice i Pejton je bila potpuno naga. Pogledao je njene grudi, a onda je polako spustio glavu obasuvši ih poljupcima. Za to vreme prstima je klizio naniže prateći liniju njenog tela i izazivajući drhtaje u njoj. Pejton je zatvorila oči pred neverovatnim osećanjima koja su je preplavila. Osećala se kao da pluta u toploj reci čija ju je vodena struja nosi sve brže i bila je nestrpljiva da što pre stigne do kraja. Odmaknuo se od nje da bi strgnuo sa sebe ogrtač. Svetlost sveca presijavala se na njegovim širokim ramenima ističući konture snažnog, krupnog tela. Čak i bez naočara, Pejton je videla koliko je uzbuđen. Mada nije imala sa kim da ga uporedi, znala je da je Kolin poseban. Kada se ponovo spustio na krevet pored nje, privila se uz njega strasno ga ljubeći. Začarana sam, pomislila je, uhvaćena u čaroliju ljubavi protiv koje nije želela da se bori. Prepustila mu se. Znala je da je Kolin smatra zanimljivom i da je očigledno osećao strast prema njoj, ali dosad joj nijednom nije rekao da je voli. A onda se setila da joj je u prvom susretu rekao da ne veruje u ljubav... Odagnala je te misli, htela je da uživa makar i u prividu ljubavi. Privila se uz njega snažno ga zagrlivši. Kolin je shvatio da mu je zaista stalo do žene koju je držao u naručju. S njom je sve bilo drugačije, za dotadašnje ljubavnice vezivao ga je samo seks, a s Pejton je to bila ljubav. Jače ju je zagrlio dok mu je ona željno i strasno uzvraćala poljupce.

71


- Svila i vatra - prošaputao je glasom otežalim od emocija. - Od toga si satkana, draga moja. A ja više ne mogu da čekam, moram da osetim taj plamen. Pejton se izgubila gledajući kako se Kolin nadnosi nad njom. Oblizala je suve usne, obavila mu ruke oko vrata i poljubila ga s takvom strašću da su oboje ostali bez daha. Kolina nije trebalo potsticati, kao daje čekao samo taj poljubac, nestala je njegova uzdržanost. Težina njegovog tela neverovatno ju je uzbudila, presrela je njegov užareni pogled i u njemu pročitala želju. I ona je osećala isto, a u tom trenutku bila je sigurna da je Kolin voli koliko i ona njega. - Reci mi da me želiš - prošaputao joj je uz uho. - Želim te - rekla je isprekidano. - Želim te, Koline. Ipak, sve o čemu je mogla da misli bilo je zadovoljstvo koje joj je on pružao. Ose-tila je da vatra raste u njoj kada se smestio između njenih butina. Sledećeg trenutka osetila je da polako, a potom silovito ulazi u nju, da je ispunjava, a to je za nju bio poseban, uzbudljiv osećaj. Pejton je osetila da mišići njegovih leđa pod njenim dlanovima pulsiraju od naprezanja. Predala se osećanju radosti u Kolinovom zagrljaju. Zarila mu je nokte u ramena i zabacila glavu osetivši da se njegovo snažno telo grči dok su zajedno leteli ka vrhuncu. Dugo ni o čemu nije razmišljala, nije imala snage da se pomeri. A onda ju je Kolin zagrlio povukavši je na svoje grudi, i osetila je da je hvata san. - Šta bi poželela kada bi mogla da imaš bilo šta na svetu? - upitao ju je. - Bilo šta? - ponovila je pospano. - Niko me to nije pitao. - Ja te pitam - rekao je tiho. - Previše sam umorna da bih razmišljala. Ali pretpostavljam da bi to bila sloboda da budem ono što želim, a ne ono što društvo očekuje od mene. Volela bih da budem osoba čije se mišljenje uvažava. Da, taj luksuz bio bi, za promenu, prijatan. Istog trenutka Kolin se ukočio shvativši da joj nije dao tu mogućnost. Želeo ju je za ženu iz sebičnih razloga. I nikad je nije 72


pitao želi li ona da bude njegova. Žrtvovala se za spas svoje porodice. Posle svega što se desilo među njima nije znao kako da je pusti da ode. A s druge strane, kako da je zadrži pored sebe sada kada je znao koliko joj je njena nezavisnost važna? Noćas je shvatio ulogu ljubavi u braku, otkrio je da je prvi put u životu zaljubljen. Mada je polagao pravo na njeno telo, želeo je mnogo više. I to otkriće ga je uplašilo. Dugo je mirno ležao osluškujući njeno disanje i upijajući njen miris. Doneo je odluku da joj ponudi mogućnost izbora makar mu se zbog toga srce raspalo. Znao je da ga neće ostaviti zbog drugog muškarca, ali mu je to bila slaba uteha. Kada se sledećeg jutra probudila, Pejton je otkrila da je bole mišići za koje nije znala da postoje. Prvi put u životu spavala je bez odeće na sebi i to joj se toliko dopalo da je poželela da to radi i ubuduće. Ono što se desilo između nje i Kolina prethodne noći prevazišlo je sve ranije doživljaje. Lenjo se protegnula a onda je videla da je druga polovina kreveta prazna. I hladna. Kolin je odavno otišao. Razočarano je uzdahnula. Prvi put se zaista ponadala da je i on osećao isto prema njoj i da mu je protekla noć značila više od bračne dužnosti. Da mu je značila bar koliko i njoj. U magiji prethodne noći poželela je više. Sazidala je kule u oblacima gde je ona bila Pepeljuga, a Kolin princ koji ju je obožavao. Sada je bila sebi smešna jer je poverovala da će jedna noć promeniti sve. Kolin joj nikada nije obećao ljubav, on čak nije verovao u nju. Pejton duboko uzdahnu i potraži naočare na noćnom stočiću. Čim ih je namestila na nos, potvrdilo se ono što je pretpostavljala: soba je bila prazna. Čula je zvuke iz susedne sobe i brzo obukla ogrtač. Mogla je da ostane u krevetu i da sažaljeva sebe ili da se pretvara da joj nije važno.

73


Čitavog života pretvarala se da joj nije važno mnogo toga... Ušla je u mali salon i ugledala Kolina kako stoji pored prozora i gleda na ulicu. Govor njegovog tela rekao joj je da ga nešto muči. Osetila je nezadrživu potrebu da mu priđe i da ga uteši, ali se obuzdala. Kolin ju je čuo i okrenuo se. - Da li sam te probudio? - upitao je tiho. Glas mu je bio ljubazan i odsutan, što ju je pogodilo više nego što je očekivala. Bilo joj je teško da se pretvara da je vesela i bezbrižna. Za nju je prošla noć bila najlepše iskustvo u životu, a on je odsutno zurio kroz prozor, očito je želeo da je na bilo kojem drugom mestu, samo ne tu. - Rano ustajem - slegnula je ramenima trudeći se da ignoriše lupanje svog srca. - Oduvek je tako. - Onda nećemo prekidati tradiciju - osmehnuo se, ali se njegove oči nisu smešile. - Nešto nije u redu? - upitala je prisilivši sebe da mu priđe. Dvoumeći se, polako je podigla ruku i spustila je na njegovu mišicu. Istog trenutka njegove ruke su se obavile oko nje, a Pejton je naslonila glavu na njegove grudi udišući punim plućima dobro poznati miris. - Žao mi je, Pepeljugo - promrmljao je milujući je po kosi. - Zašto? - odmaknula se od njega da bi mogla da ga pogleda u oči. - Nisam smeo da te nateram da se udaš za mene - gledao ju je u oči. - To nije bilo u redu. Pejton se oslobodila njegovog zagrljaja i ustuknula je nekoliko koraka. Njegove reči otvorile su ogromnu provaliju u njoj. Još koliko juče jedva bi dočekala te reči, ali danas... Ne posle prošle noći. - Malo je kasno za kajanje - promrmljala je i prišla prozoru obavijajući ruke oko svog tela. - Možemo tražiti poništenje ako želiš - rekao je tiho. - A ako ne želim? - nije se okrenula da ga pogleda. - Čast moje porodice... 74


- Protiv tvoje volje uvukao sam te u ovaj brak - prišao joj je s leđa i spustio ruke na njena ramena. - Trebalo je da ti dozvolim da biraš. Imaš pravo da živiš onako kako želiš. Otpisaću dug tvog oca. - Zašto? - okrenula se zagledavši se u njegovo lice koje kao da je bilo isklesano od kamena. - Zašto ovo radiš? Zar ti se toliko ne dopadam? - Ne! - prešao je dlanovima niz njene ruke. - Kažem ti ovo zato što mi je stalo do tebe. Zato što želim da budeš srećna! Treba da se udaš zato što želiš, a ne zato što pokušavaš da spaseš svoju porodicu od propasti ili iz bilo kojeg drugog razloga koji nije ni u kakvoj vezi s tvojim željama. - Koline... - prošaputala je, ali je on spoustio prst na njene usne. - Odlučio sam da ti dam slobodu izbora - rekao je posle pauze koja joj se činila duga kao večnost. - Da li želiš da budeš moja žena? Bez obzira na to odakle potičem? Samo zato što želiš da budeš sa mnom? Pejton je osetila da joj je srce poskočilo. Da nije bila zaljubljena u Kolina, zavolela bi ga tog trenutka. Davao joj je slobodu da odluči kako će živeti. On ju je razumeo. - Bilo je lako zavesti me - rekla je smešeći se. - A to znači? - upitao je jedva čujno. - Na venčanju nisam lagala ledi Mejfild, lagala sam tebe — obuhvatila je njegovo lice dlanovima. - To je bila ljubav na prvi dodir. Iako je prošlo malo vremena od kada smo se prvi put sreli, čini mi se da te poznajem čitavog života. Poznajem te u dušu, ti si častan čovek, Koline. Na neki način celog života čekala sam tebe, samo tebe. Želim te, ne, trebaš mi. Ti me činiš celom. - A šta je s tvojom slobodom izbora? - morao je da zna. - S tvojom željom da živiš kako želiš? - Ti si moj izbor - rekla je. - S tobom mogu da budem sve što poželim. Pored tebe se osećam neverovatno živom i poželjnom. Zašto bih želela da budem negde drugde, a ne pored tebe? - Ne znam šta sam uradio da te zaslužim, ali sigurno se neću buniti zbog tvoje odluke - osmeh olakšanja pojavio mu se na

75


usnama. - Oduvek sam bio ciničan i nisam verovao u ljubav. Ali izgleda da mi je zapravo bila potrebna prava žena... A to si ti! - Koline, volim te! - uzviknula je srećno. Saznanje da ga ona toliko želi srušilo je poslednje tragove njegove samokontrole na koju je bio ponosan. Toliko toga želeo je da joj još kaže, ali ničega nije mogao da se seti, reči više nisu bile važne. Skinuo joj je noćni ogrtač a zatim odvezao spavaćicu koja je kliznula na pod. Osetio je da mu drhtavim prstima razmiče jutarnji ogrtač i zadrhtao kada je dlanovima prešla preko njegovih grudi. - Volim te, Pejton - promrmljao je i, podigavši je u naručje, poneo ju je u spavaću sobu. - Nikada neću moći da ti se odužim za to što si nagovorila sestru da pobegne s drugim. - Priznaj da sam bila u pravu! - nasmejala se obavivši mu ruke oko vrata. - Samo nemoj da ti pređe u naviku - spustio se na krevet zajedno s njom. -Nemoj da misliš da ćeš moći da me vrtiš oko prsta, Pepeljugo. - Kao ni ti mene - rekla je pružajući mu ruke. - Mislim da smo nas dvoje stvoreni jedno za drugo. - U to nema sumnje, draga - nadneo se nad nju i potražio njene usne.

- KRAJ -

76


Skriveni dragulj