Issuu on Google+

IZMEĐU LJUBAVI I STRAHA


1. poglavlje

U

velikoj advokatskoj kancelariji vladala je tišina. Kira Glejd je zamišljeno gledala preda se. Njeno lepo lice bilo je bledo. Nervozno je provukla prste kroz dugu kosu boje meda, koja joj je dosezala do polovine leđa. Nezadovoljno je uzdahnula pogledavši advokata koji je sedeo naspram nje za masivnim stolom. Mada joj se njegov izgled nije dopao, znala je da je dobar advokat jer ga, u suprotnom, porodica Telokos ne bi plaćala. - Moţete li, molim vas, da mi ponovite to što ste upravo rekli? - zamolila je tiho. - Mislim da sam bio jasan - stari advokat uzdahnu i namesti naočare. - Stupio sam u kontakt sa vama u ime Leonidasa Telokosa. - Taj deo sam savršeno razumela - obrecnu se Kira. - Interesuje me nastavak, mislim da ga nisam baš najbolje čula. Nadala se da je pogrešno čula. Naime, čim je pre tri dana primila pismo od advokata, obuzele su je zle slutnje. U prvi mah poţelela je da ignoriše poziv, ali je onda prevagnuo razum. Morala je da sazna šta Leonidas Telokos ţeli od nje. - Gospodin Telokos ţeli da pruţi vašem sestriću dom u Grčkoj - objasnio je advokat. - I čini mi se da sam nešto slično čula - Kirine oči sevnuše. - Neću dozvoliti da mi Leonidas Telokos uzme Pola. Ako ste me samo zato pozvali, ovaj razgovor je gubljenje vremena. - Sta ste mislili, zašto sam vas pozvao? - advokat je zbunjeno pogleda. - Pomislila sam da gospodin Telokos moţda ţeli da pruţi finansijsku pomoć dečaku - slegnula je ramenima. Osećala je da crveni zbog laţi koju je upravo izrekla. Od prvog trenutka strahovala je da Leonidas ţeli dečaka. Isto tako, znala je da mu ga ona nikada neće dati. Duboko je uzdahnula i ustala. - Vi ste medicinska sestra? - upitao je advokat.

2


- Da, jesam - zbunjeno je zastala ne znajući čemu to pitanje. - Medicinske sestre ne zarađuju mnogo, to znam - promrmljao je advokat gledajući je preko teškog rama naočara. Kiselo se osmehnula. - Malo ko nas ceni, gospodine Simons. - Gospodin Telokos zna da vam je sestrić dosad bio na teretu i Voljan je da vam nadoknadi... - Da mi nadoknadi?! - Kira besno pogleda advokatu u oči. - Ako pristanete da predate dečaka gospodinu Telokosu - nastavio je mirno on će vam isplatiti sve dosadašnje troškove. - Ovo je nečuveno! - Kira Ijutito udari nogom o pod. - Šta on misli?! Da ću mu prodati Pola?! - Siguran sam da gospodin Telokos nije tako mislio - pobuni se advokat. - Kako da ne! - Kira se ironično nasmeja. - Pretpostavljam da je uveren da se novcem sve moţe kupiti. - On je veoma šarmantan čovek, gospođice Glejd - poţuri da kaţe advokat. Kira nikada nije videla Leonidasa Telokosa, ali je znala ponešto o njemu. Njegov mladi brat Doneas pričao je o njemu s gorčinom. Iz Doneasove priče zaključila je da Leonidas koristi šarm da bi prikrio gvozdenu ruku kojom upravlja porodičnim carstvom. - Potrudite se da objasnite svom klijentu da neću dozvoliti da mi uzme Pola rekla je odlučno. - Zbogom, gospodine Simons. - Gospodin Telokos će biti razočaran - advokat pokuša još jednom. - Recite mu da se uteši kupovinom nove jahte! Gospodin Simons je zastao u pola koraka, zapanjen Kirinim nepoštovanjem njegovog najbogatijeg klijenta. Ona je visoko uzdignute glave izašla iz kancelarije. Opustila se tek kada se obrela na ulici. Još uvek je bila šokirana svime što se desilo proteklih dana. Osetila je da se nešto veliko sprema još od trenutka kada je primila pismo sa pečatom advokatske kancelarije. U stvari, ovog trenutka pribojavala se poslednjih godinu dana. Pre deset meseci njena sestra Elena i Doneas Telokos poginuli su u saobraćajnoj nesreći a Kira je preuzela brigu o njihovom petogodišnjem sinu Polu. Činila je to ne zato što je morala, već zato što je zaista volela dečaka. Njena sestra i Doneas upoznali su se pre šest godina u Atini kada su njih dve bile na odmoru. Zaljubili su se na prvi pogled i postali nerazdvojni. Kira i Elena dugo nisu znale da je Doneas član jedne od najbogatijih porodica u Grčkoj.

3


Kada je Doneas saopštio svojim roditeljima da će se oţeniti Elenom, nastao je haos, ali on nije odustao od svoje namere. Oţenio se Elenom, preselio u Englesku i prekinuo kontakte sa porodicom. Njihov brak bio je veoma srećan i njoj se činilo da Doneas nikada nije zaţalio zbog svoje odluke. Kada se rodio, Pol je postao centar njihovog sveta, sve je bilo podređeno dečaku. Kira ih je često zbog toga zadirkivala. Posle saobraćajne nesreće Kira je poslala telegram Doneasovoj porodici ali ga niko, verovatno, nije pročitao. Niko iz porodice Telokos nije došao na sahranu. Kira nije mogla da poveruje u to da ljutnja moţe da traje i posle smrti. Posle smrti roditelja Pol se povukao u sebe. Mada se to spolja nije primećivalo, Kira je znala da on pati. Mučili su ga košmarni snovi, izgubio je apetit i naglo je oslabio. Uloţila je mnogo truda, vremena, snage i volje da ga vrati u normalno stanje. Zato je odlučila da ne dozvoli nikome, pa ni Leonidasu Telokosu, da ga ponovo uzdrma. Pre će umreti nego da mu prepusti Pola, pomislila je ljutito. Ipak, u jednom trenutku zapitala se kakav je čovek Polov stric. Nametalo joj se i pitanje zašto nije došao da vidi dečaka. To bi bilo mnogo bolje nego što je pokušao da joj oduzme dečaka posredstvom uglednog londonskog advokata. Bes je nestao kada je stigla pred zgradu u kojoj je stanovala i preovladala ju je odlučnost da ne popusti ni pred čim. Znala je daje ona potrebna Polu, a ne neki neznanac. Dešavalo se da Pol prekine igru i da je potraţi, a onda bi se bez reči vratio u svoju sobu. Nikada ga nije pitala zastoje došao, znala je da proverava da li je tu. Njegovi roditelji su nestali bez upozorenja i on se plašio da će se nešto slično desiti i njoj. Posle nesreće postao je veoma nesiguran i Kira je uloţila mnogo napora da mu povrati samopouzdanje. Osim toga, po prirodi je bio ozbiljan dečak. Njegovo grčko poreklo videlo mu se na licu: imao je taman ten, crnu kosu i krupne, crne oči. Ţilav, mršav i energičan, govorio je malo i to samo onda kada je bilo neophodno. Kira je često morala kleštima da izvlači reči iz njega. Vremenom, zbliţio se sa svojom tetkom. Naučila je kako da protumači njegovo ćutanje i nadala se da je počeo da joj veruje. Osmehnula se kada ga je ugledala ispred obdaništa kako se igra sa decom. Ne, pomislila je odlučno, ni po koju cenu neće dozvoliti da ga stranac odvede.

4


Osim toga, tu je i Dejvid, on će joj pomoći. Dejvid je bio njen verenik i trebalo je uskoro da se venčaju. Posle saobraćajne nesreće u kojoj je izgubila sestru i zeta bio joj je od velike pomoći. Dejvid je bio tih i neţan, uvek spreman da sasluša sve njene brige i probleme, uvek spreman da pomogne. Retko bi koji muškarac bio tako pun razumevanja i utehe. On će joj pomoći da zaštiti Pola od arogancije porodice Telokos. Na kraju krajeva, kada se venčaju, Pol će biti i njegova briga. Te misli donele su joj olakšanje i počela je tiho da pevuši dok je spremala večeru. Kao i uvek, pred spavanje je razgovarala sa Polom o tome kako je proveo dan. - Gde si bila danas, Kira? - upitao ju je kada ga je odvela u krevet. - Kod advokata - rekla je posle kraćeg oklevanja. - Zbog mene? - pogledao ju je širom otvorenim očima. - Da - nije ţelela da ga laţe. - Da li je sve u redu? - bio je uplašen. - Naravno da jeste - osmehnula se nadajući se da zaista govori istinu. I dalje se smešeći, Kira je isključila svetio i pritvorila vrata njegove sobe. Sa uzdahom zadovoljstva konačno se spustila u fotelju u dnevnoj sobi. Solju kafe spustila je na stočić i pripalila cigaretu. Podigla je noge natabure, prekrstila ih, a zatim je uključila televizor. Oglasilo se zvono na vratima i ona Ijutito pogleda na sat. Bilo je kasno za Dejvida, osim toga, on bi joj javio da dolazi. Duboko je uzdahnula poţurivši da otvori vrata jer nije ţelela da zvono probudi Pola. Pred njom je stajao visok muškarac, širokih ramena i uskih kukova. Divan profil, pomislila je Kira istog trena. Neznanac je imao visoko čelo, crnu kosu i crne, prodorne oči. Nos i brada bili su savršenog oblika, a usne su odavale vrlo senzualnu osobu. Gledao ju je bez reči. Mada je bio privlačan, njegova arogancija sigurno odbija ţene, pomisli Kira. Bilo je nečega gotovo okrutnog u njegovoj pojavi, zaključila je. Iz nekog, njoj neobjašnjivog, razloga taj čovek učinio joj se poznatim. - Izvolite? - rekla je mirno. - Gospođica Glejd? - glas mu je bio dubok sa izraţenim stranim akcentom. - Da - Kira gaje pogledala sumnjičavo dok je u njoj alarm zvonio za uzbunu. - Dozvolite da se predstavim - rekao je odmeravajući je od glave do pete. - Ja sam Leonidas Telokos. Znala je ko je i pre nego što je izgovorio svoje ime, jednostavno, to je morao da bude on. Zapanjeno je gledala u njega ne mogavši da progovori nijednu reč.

5


- Zar me nećete pozvati da uđem? -upitao je tiho. Kira se refleksno pomerila u stranu, a on je laganim korakom prošao pored nje. Zatvarajući vrata, uzdahnula je duboko pitajući se zašto je njegov glas tako čudno uticao na nju. Dala mu je rukom znak da je sledi i povela gaje u dnevnu sobu. Instinktivno je pogledala prema vratima Polove sobe nadajući se da ga zvono nije probudilo. Morala je da učini sve da dečak ne sazna šta se dešava. Ušli su u dnevnu sobu i Leonidas ju je ponovo odmerio od glave do pete. Kiri se ovoga puta od njegovog pogleda podigla kosa na glavi. Nije bila navikla da je muškarci gledaju na takav način. Izbrojala je u sebi do deset da bi se smirila. Leonidas je radoznalo prešao pogledom po prostoriji. Kira nikada nije mislila da je njena dnevna soba mala, ali joj se sada činilo da ju je on potpuno ispunio. U njegovim očima pojavilo se nešto što ju je podsetilo na prezir. On verovatno nije navikao na toliku skromnost, pomisli Kira i prkosno ispravi ramena. Neće mu dozvoliti daje na bilo koji način ponizi. - Nemam vremena za gubljenje, gospođice Glejd - rekao je. - Da čujem: koliko? - Sta?! - Kira oseti kako crveni od besa. - Čuli ste me - glas mu je bio oštar. - I, upozoravam vas da ne volim učene, zalo nemojte da budete previše pohlepni. - Napolje! - prosiktala je. - Napolje iz moje kuće! - Ne volite otvorenost, gospođice Glejd? - prezrivo ju je pogledao. - Otvorenost?! - Kira stisnu pesnice dok su joj iz očiju sevale varnice. - To nije otvorenost! To je uvreda! Napustite moju kuću odmah! Kira se iz petnih ţila trudila da ne napravi scenu koja bi probudila Pola. Ljutito je gledala u Leonidasa čije je lice bilo mirno, a vilice stegnute. Počela je da se pita da li je taj čovek bilo šta u ţivotu učinio impulsivno. - Nisam raspoloţen za cenkanje - pro-cedio je. - Recite mi šta traţite, gospođice Glejd. Samo, bez uvijanja. - Od vas neću ništa - glas joj je podrhtavao od besa. - Imam svoje principe. - Kada neko kaţe da ima principe, znači da ga ne moţeš kupiti za male pare podsmehnuo se zajedljivo. - Ucenjivali su me mnogo veći stručnjaci od vas. Imate nešto što ja ţelim i na umu vam je određena suma. Nemojte da gubimo vreme i snagu na gluposti. Recite mi koliko traţite. - To "nešto" što vi ţelite zapravo je dete, biće od krvi i mesa - jedva se kontrolisala. - Pol nije na prodaju. Nemaju svi cenu, gospodine Telokos, bar ne

6


u mom svetu. Ne znam za vaš. Volim Pola i nema tog bogatstva za koje bih ga dala. A sada, izađite iz moje kuće, inače ću pozvati policiju. - Ako ga zaista volite, dozvolićete mi da ga odveem u Grčku- rekao je mirno. - Moţemo mu pruţiti mnogo više od ovoga. - Ne moţete! - planula je ponovo primetivši njegov prezrivi pogled na njenom nameštaju. - Vi mu moţete pruţiti novac. Detetu su potrebni ljubav i sigurnost, a ne skupe igračke i odela. Odlazite! - Javiću se ponovo - rekao je izlazeći iz sobe. Jedva se uzdrţala da ne zalupi ulaznim vratima za njim, ali znala je da bi to probudilo Pola. Popušila je gotovo paklu cigareta do jutra pokušavajući da nađe izlaz iz te mučne situacije. *** Kira je nervozno šetala po kancelariji svog prijatelja Dţejmsa Forbsa, advokata bolnice u kojoj je radila. Tokom neprospavane noći odlučila je da mu se obrati za savet, a onda da vidi šta će dalje da radi. - Da li si mi nešto prećutala? - zamišljeno ju je upitao lupkajući olovkom po stolu. - Nisam - odmahnula je glavom. - Reci mi iskreno: da li Leonidas Telokos ima šanse da mi oduzme Pola? - Moţda neće uspeti da ostvari svoje namere - rekao je Dţejms posle kraćeg razmišljanja - ali će tebe spor sa njim koštati mnogo novca kojeg nemaš. Osim toga, to bi moglo loše da se odrazi na dečaka. - Znam - duboko je uzdahnula. - Nek đavo nosi sve Telokose! - Smiri se, Kira - rekao je strpljivo. - Pomoći ću ti ako budeš morala na sud. - Hvala ti - uspela je da mu se osmeh ne. - Šta mi zasad savetuješ? - Pokušaj da se sporazumeš sa njim - odgovorio je spremno. - Kako to misliš? - zbunjeno gaje pogledala. - Pokušaj da razgovaraš sa tim Telokosom - objasnio je polako. - Vidi da li je spreman na bilo kakav kompromis. - Sumnjam da reč kompromis postoji u njegovom rečniku - Kira prevrnu očima. - Vidim daje ostavio lep utisak na tebe - nasmeja se Dţejms. - Međutim, postoji još jedno pitanje, Kira. - Koje? - pogledala gaje znatiţeljno. - Da li si ti spremna na kompromis? -upitao je blago.

7


- Jesam, mada nisam oduševljena idejom. Za Polovo dobro spremna sam da sklopim pakt i sa đavolom. - Odlično - zadovoljno je klimnuo glavom. - Kao prijatelj, ne kao advokat, savetujem ti da izbegneš sud ako je to ikako moguće. Suđenje bi ti odnelo mnogo novca, a donelo brojne besane noći. I, što je najgore, na kraju moţeš da izgubiš. - U redu - klimnula je glavom. – Hvala ti. Ostatak smene u bolnici odradila je rutinski. Jedva je čekala da padne veče da moţe na miru da sedne i još jednom razmisli o svemu. Dogovorila se sa Dejvidom da posle posla svrati do nje, nadala se da su dve glave pametnije. Iz bolnice je navratila po Pola u obdanište. Neko vreme igrali su se na podu dnevne sobe a onda su mu paţnju privukli crtani filmovi. Kira je pošla da pripremi večeru. Završavala je salatu kada je čula zvono pred vratima. To mora da je Dejvid, pomislila je brisajući ruke. Međutim, kada je izašla iz kuhinje, Pol je projurio pored nje ustremivši se na ulazna vrata. - Ja ću! - doviknuo joj je. Kira se glasno nasmejala i okrenula se da se vrati u kuhinju, međutim, čuvši dubok muški glas, ukopala se u mestu. Ugledala je Leonidasa Telokosa kako se smeši Polu. - Dobro veče - rekao je. - Dobro veče - uzvratila je stegnuto i osmeh nula se dečaku. - Propustićeš crtani, Pole. - Idem! - uzviknu dečak i otrča u dnevnu sobu. Leonidas je gledao za dečakom, a zatim je ponovo pogledao Kim. Ona se okrenu na peti i poţuri nazad u kuhinju. Znala je da će je on pratiti. Ušao je polako za njom i naslonio se leđima na zid pored vrata. I protiv njene volje, Kirin pogled skliznuo je na njegovo mišićavo telo. Kao i prethodne večeri, privukla ju je njegova snaga. Bio je leţerno odeven u dţemper i farmerke, ali je izgledao neverovatno privlačno. Kira oseti da u prostoriji ponestaje vazduha kada su im se pogledi sreli. U njegovim očima pojavila se neka vrsta izazova. - Izgleda da sam vas prekinuo u pripremanju večere - rekao je mirno. - Šta ţelite? - grubo je upitala okrenuvši mu leda. - Mogli bismo da izađemo nekud na večeru - predloţio je. - Mislim da je i vama jasno da moramo da porazgovaramo.

8


- Pol treba da bude u krevetu za sat vremena - nastavila je da priprema večeru - jer, u suprotnom, ujutro ne moţe na vreme da se probudi. - Zar ne moţete naći nekoga da ostane sa njim? - Ne. Ne volim da ga ostavljam sa strancima a, osim toga, večeras očekujem gosta. - Muškarca? - upitao je podiţući obrvu. - Da! - planula je. - Ali to se vas ne tiče. - Da li vam je neko nekada rekao da vam je "tačka ključanja" niska? – osmehnuo se značajno. - Šta vi, zapravo, ţelite? - prekrstila je ruke na grudima. - Pretpostavljam da niste došli samo zato da me pozovete na večeru. - Došao sam da vidim Pavlosa i video sam ga - rekao je mirno. - Kao prvo, njegovo ime je Pol - sevnula je očima. - A drugo, pošto ste ga videli, moţete da idete. - Dečak neverovatno liči na oca - nastavio je kao da ona ništa nije rekla. - Sada još više ţelim da ga povedem u Grčku. Hteli vi to da priznate ili ne, on je pravi Telokos. - Ne osporavam to - osmeh nula se ledeno. - Ali, ma štavi rekli i uradili, Pol ostaje ovde, sa mnom. - Niko me neće sprečiti da dečaka odvedeni u Grčku! - Hoćete da mirno dam Pola ljudima koji su izbrisali njegovog oca sa porodičnog spiska pre pet godina?! - gledala ga je u neverici. - Kako da, posle toga, verujem da ćete se brinuti o njemu, da ga nećete odbaciti? - Za to postoji rešenje - osmehnuo se. Kira je bila spremna da mu ponovo saspe bujicu reći u lice, a onda su se vrata otvorila i Dejvidova glava provirila je u kuhinju. - Nisam znao da imaš gosta - rekao je izvinjavajući se. - Uđi - Kira mu se osmehnula. - Ovo je Leonidas Telokos, on upravo odlazi. Muškarci su klimnuli glavom jedan drugom odmeravajući se. Kira je nesvesno počela da ih poredi. Leonidas je svakako bio viši i bolje građen od Dejvida, nevoljno je priznala sebi. Dejvid je bio mlađi, svetle kose i smeđih očiju. Bio je tih i dobrodušan, a Kira je najviše volela osećaj sigurnosti koji je budio u njoj. Dejvidove oči uvek su je blago gledale, za razliku od muškarca koji je stajao pored njega. - Naš razgovor još nije završen, gospođice Glejd - podsetio ju je Leonidas. - U redu - konačno se predala. - Dođite sutra uveče i razgovaraćemo.

9


Nekoliko trenutaka kasnije odahnula je kada je zatvorila vrata za Leonidasom. Trebalo joj je vremena da se pribere, a zatim je poţurila u kuhinju. Dejvid ju je dočekao sa punim šoljama kafe. - Šta je hteo? - upitao je. - Hoće da vodi Pola u Grčku. - Ţao mi je, Kira - Dejvid mirno otpi gutljaj kafe. - Znam da će ti veoma nedostajati kada ode. - Ali, to ne dolazi u obzir! - zapanjeno gaje pogledala. - Oni mogu da mu pruţe mnogo više nego ti. - Mislila sam da bar tebi neću morati da objašnjavam koliko mi Pol znači – nabusito je uzvratila. - Znam koliko voliš Pola - osmehnuo se - i zato verujem da ţeliš najbolje za njega. - Tačno! Ja znam staje najbolje za njega. - Ne zaboravi da je on po ocu Grk, ljubavi - Dejvid je uhvati za ruke. - Šta misliš, kako će se osećati kada jednog dana sazna da si ga namerno odvojila od očeve porodice? - Oni su prekinuli svaku vezu sa njegovim ocem! - Da - klimnuo je glavom - ali sada očigledno pokušavaju da isprave tu grešku. Pogledaj to i sa druge strane, svakom detetu potrebna je porodica. Nemoj da budeš sebična, ljubavi. Kada se venčamo, imaćeš sopstvenu decu, a moţda će Polu zaista biti dobro u Grčkoj. - Ne mogu da verujem da si to rekao! - gledala ga je kao da ga vidi prvi put u ţivotu. - Smiri se, Kira. Kada si ljuta, ne ponašaš se razumno. Potrudi se da objektivno sagledaš situaciju. Kira ga je i dalje gledala u neverici. Sve do tog trenutka verovala je da će i ovoga puta moći da se osloni na Dejvida, a sada je počela da sumnja i to ju je zabolelo više nego što je sebi ţelela da prizna.

10


2.

poglavlje

Duboko uzdahnuvši, Kira je podigla posluţavnik sa dve šolje kafe i pecivom. Neodlučno je zastala pred vratima dnevne sobe, a zatim ih je odgurnula i ušla. Leonidas je stajao pored prozora zagledan na ulicu. Kada je zatvorila vrata za sobom, okrenuo se prema njoj. Pogledi su im se na trenutak sreli i Kira je zbunjeno zastala nasred sobe. Osetila je kako joj kolena klecaju, ali nije znala razlog. Leonidas ju je posmatrao ne progovarajući ni reč pa je u sobi vladala neprijatna tišina. Osetila je da su joj obrazi buknuli. Kao nikada do tada bila je svesna svog izgleda i to ju je zbunilo toliko da je pocrvenela. Nervoznim pokretom zabacila je plavu kosu preko ramena. Oborila je pogled ugrizavši se za donju usnu. Bila je istovremeno zbunjena i besna, osećala je neodoljivu potrebu da se pred njim zaštiti. - Ovde spustite tacnu - pokazao je stočić blizu fotelje u koju je nameravao da sedne. Posle nekoliko nesigurnih koraka Kira je zastala nesvesno odmahnuvši glavom. Hrabro mu je uzvratila pogled uspevajući da odoli magnetizmu njegovih očiju. Nije se trudila da izigrava dobru domaćicu. Uzela je svoju solju i udobno se smestila u fotelju pre nego što je pripalila cigaretu. Krišom je pogledala njegove ruke dok je uzimao solju. Imao je duge, snaţne prste i nadlanice prekrivene gustim maljama. Kira polako podiţe pogled do njegovog lica i podsvesno oseti da joj preti opasnost od tog čoveka. Zbunio ju je njegov osmeh. Više bi volela da je neprijatan i ozbiljan kakav je bio kada su se prvi put sreli. Sa njegovim šarmom nije mogla da se nosi. Tačno je znala zašto je pokušavao da je šarmira. Novcem nije postigao ţeljeni efekat i zato je promenio taktiku. Neće uspeti, uveravala je sebe, neće mu dozvoliti da postigne cilj. - Voleo bih da znam o čemu razmišljate - spustio se u fotelju naspram nje. - Molim? - trgla se. - Mora da je nešto vrlo zanimljivo - osmehnuo se. - Imate veoma izraţajno lice. - Razmišljala sam o vremenu - rekla je hladno.

11


- Zaista? - bilo je očigledno da joj ne veruje. Kira ga krišom pogleda osećajući da je ponovo obuzima strah. Nije joj bilo drago što Leonidas moţe da pročita njene misli. Opomenula je sebe da mora biti oprezna kada je sa njim u društvu. - Da li ćete cele večeri ćutati? - upitao je raspoloţeno. - Rekla sam sve što sam htela, gospodine Telokos - nervozno se osmehnula. - Polovi roditelji ţeleli su da se ja brinem o njemu i zato neću da ga pustim. - Niko to ne traţi od vas - glas mu je bio savršeno miran. Kira ga pogleda pitajući se kakvu to igru sada igra. Savršeno je dobro znao da je pre dve večeri traţio upravo to, da odvede Pola od nje. Osetila je da joj se usta suše i brzo je otpila gutljaj kafe. - Ţeleo sam da odvedem dečaka ali sam shvatio da nam ga vi nećete dati nastavio je Leonidas. - Zato sam razmislio i spreman sam da vam ponudim rešenje. - Kakvo? - podozrivo ga je gledala. - Zašto vi ne biste doveli Pola u Grčku? - upitao je mirno kao da je to najnormalnija stvar na svetu. - Moja majka bi se veoma obradovala. - Vaša majka? - ponovila je kao eho, iznenađena njegovim neočekivanim predlogom. - Vraćam se u Grčku sledeće nedelje. Mislim da vam je nedelju dana sasvim dovoljno da uzmete odmor i da se spakujete. Moja jahta biće spremna da primi još dva putnika. - Vaša jahta? - Moţeš da ostaneš u Grčkoj dok se Pol navikava na nas - prestao je da joj persira. - A ako se udaš za mene, ostaćeš zauvek i svi naši problemi biće rešeni. Kira je otvorila usta da nešto kaţe ali nije uspela da artikuliše ni jednu jedinu reč. Znala je da bi trebalo da ga izbaci napolje, ali je iz nekog razloga sedela i ćutala. U stvari, pomislila je, ponašala se kao da je hipnotisana. Mirno je slušala šta je govorio, kao da se to dešava nekome drugom a ne njoj. Nudio joj je lagodan ţivot u vili na nekom grčkom ostrvu, krstarenja jahtom, posete Atini i kuću punu posluge, morala je da se zapita da li sanja. - Ne kaţeš ništa, Kira? - pitao je očekujući njen odgovor. - Gospodine Telokos - konačno je izgovorila odmahujući glavom - ja sam verena. - Verena - ponovio je tiho dok su mu tamne oči sijale.

12


Kira je osetila nedefinisani strah. Toliko je ţeleo Pola, da je spreman da joj ponudi brak da se ne bi protivila. Na neki čudan način Kira je bila sigurna da to dosad nijedna ţena od njega nije doţivela. - Nećeš se udati za drugog - rekao je promuklim glasom. - Dodi. Ponovo je osetila snaţan poriv da ga posluša. Gotovo daje ustala, ali se u poslednjem trenutku zaustavila. U njoj je počeo da raste bes. - Sada ste preterali! - skočila je na noge steţući pesnice. - Mislim da sam ti rekao da dođeš, Kira - rekao je opasno tiho. Kira je odmahnula glavom. Ništa nije uspela da kaţe jer joj je u dva koraka prišao grubo je uhvativši za ruke. Onda je prstima podigao njenu bradu i njegove usne spustile su se na njene. Bezuspešno se otimala iz sve snage. Leonidas ju je čvrsto drţao, a njegov poljubac kao daje trajao čitavu večnost. Kira je osetila da se vatra širi čitavim njenim telom i konačno je prestala da seopire. Spustio je još jedan neţan poljubac na njene usne, a onda ju je pogledao pravo u oči. - Prelepa si kada se opireš, a još si lepša kad prestaneš - promrmljao je. - Nas dvoje ćemo se lepo slagati. - Nećemo! - istrgla se iz njegovih ruku. - Uţivala si koliko i ja - pogled mu se zaustavio na njenim grudima, koje su se ubrzano podizale i spuštale. - Da ti se moji poljupci nisu svideli, ne bi prestala da se opireš. - Imate veoma visoko mišljenje o sebi kao ljubavniku - rekla je prezrivo. - Sasvim sam siguran da ţene uţivaju kada su sa mnom - osmehnuo se značajno. - Nemoj mi reći da ti nisi? - Vi ste sasvim lud čovek! Mislim da je sada zaista vreme da odete iz mog stana. - U redu, otići ću - klimnuo je glavom odmičući se od nje. - Doći ću po vas sutra u bolnicu da vas vodim na ručak. - Ja ne... Nije uspela da završi misao. Leonidas je otišao iz njenog stana. Da nije bilo dopola ispijene šolje na stočiću, pitala bi se da li je uopšte bio tu.

***

13


Kada je sledećeg jutra stigla na posao, imala je velike podočnjake. Čitavu noć provela je prevrćući se u krevetu. Koleginica Peni dočekala ju je sa širokim osmehom na usnama. - Šta ti se to dešava? - upitala je čim ju je ugledala. - Ne znam o čemu pričaš - Kira je zbunjeno pogleda oblačeći uniformu. - O ovome! - Peni pokaza ogroman buket ruţa na stolu. - Baš si srećnica. - Divne su - Kira odmahnu glavom. - Sigurno je u pitanju greška. Da li si pogledala poruku? - Nije bilo potrebe, tip koji ih je doneo rekao je da su za tebe - Peni se nasmejala. - Tip? - Kira je pogleda preko ramena. - Zašto mi nisi rekla da si upoznala zgodnog Grka? - Peni je prekorno pogleda. - Nisam primetila - procedi Kira shvativši od koga je cveće. - Da nemaš moţda problem sa vidom u poslednje vreme? - Peni je zabrinuto pogleda. - U redu - Kira oseti da crveni od besa. - Priznajem da je zgodan... - Neverovatan je! - uzdahnu Peni. - I ti si toga svesna, čak i ako ne ţeliš da priznaš. - Ti imaš muţa kod kuće - podseti je Kira. - I veoma ga volim - Peni se nasmeja. - Međutim, to ne znači da ne smem da pogledam zgodnog muškarca kakav je taj Grk. Ni ja se ne bunim kada Stiv gleda lepe ţene. Neka gleda i uţiva do mile volje, ali sa mnom se venčao. Šta misliš, da li je tvoj novi oboţavalac oţenjen? - Nije oţenjen - Kira se glasno nasmeja. - Nema ţenu, ali zato ima 365 devojaka, po jednu za svaki dan u godini. - Da nisi malo preterala? - Ne verujem! Kira se ugrizla za usnu da ne bi rekla još nešto. Nije ţelela da počnu da kruţe priče jer je Peni bila sklona tračevima. Bila je besna na Leonidasa, kako se usudio da joj uradi tako nešto! Na radnom mestu! Osetila je poriv da baci cveće u prvu kantu, ali je odustala jer bi i to izazvalo priče. Pored toga, pupoljci ruţa bili su tako lepi da nije mogla da im odoli. Stavila ih je u veliku vazu punu vode. Počela je da obavlja svoje duţnosti sve vreme pokušavajući da zaboravi cveće i onoga ko gaje doneo. Bila je na dobrom putu kada su je pozvali da se javi na telefon. Bio je to Leonidas i ţeleo je da zna da li su joj se dopale ruţe. Besno je spustila slušalicu.

14


Morala je da uloţi veriki napor da bi sprečila podrhtavanje svojih ruku. Pitala se da li da kaţe Dejvidu šta se dešava. On bi trebalo da joj pomogne i da je posavetuje. Ipak, nije smogla snage da to uradi. Odlučila je da ignoriše Leonidasa. Međutim, cveće i telefonski poziv nisu bili jedino sa čime je morala da se suoči tog dana. Kada je završila smenu i krenula prema autobuskoj stanici, on se stvorio ispred nje. - Odlazite! - viknula je pre nego što je stigao bilo šta da kaţe. - Ako nastavite da mi dosađujete, potraţiću zaštitu policije! - Nema potrebe, samo ću te povesti kući - rekao je mirno. - Moramo da porazgovaramo i nemoj da se protiviš. Molim te, uđi u automobil. - Ne razumem, otkud vam ideja da nas dvoje treba o bilo čemu da razgovaramo! - ljutito je nastavila da hoda. - Molim vas, nemojte da me pratite. Autobus treba da stigne svakog časa. - Ne! - podviknuo je uhvativši je za ruku. - Ja ću te povesti. - Ne pada mi na pamet da se vozim sa vama! - uzalud je pokušavala da se otrgne iz njegovog stiska. - Zašto me ne ostavite na miru?! - Hoću da razgovaramo, Kira - rekao je kada se konačno malo smirila. - Da li mnogo ţuriš? - Treba da odem po Pola u obdanište - objasnila je pomirljivo. - Odlično - klimnuo je glavom i poveo je do svog auta. - Zajedno ćemo to uraditi, voleo bih da malo popričam i sa njim. Kira nije bila nimalo iznenađena kada je videla da otvara vrata luksuznog sportskog automobila. Minut kasnije Leonidas je seo za volan i startovao motor pa su, uz škripu kočnica, sa parkinga krenuli velikom brzinom. - Koliko će sve ovo trajati, gospodine Telokos? - upitala je kada više nije mogla da podnese tišinu. - Za tebe sam Leo - iskosa ju je pogledao pa je ponovo usmerio paţnju na put. - Tako me zovu prijatelji. - Pošto vam nisam prijatelj niti ću to biti, nastaviću da vas oslovljavam kao dosad - prekrstila je ruke na grudima. - O čemu ste hteli da razgovaramo, gospodine Telokos? - Izazivaš me, Kira - oči su mu blesnule neobičnim sjajem. Nastavio je da joj priča, ali se ona isključila. Nije ţelela da ga sluša jer je znala da je lako padala pod uticaj njegovog baršunastog glasa. Nije bila vična igrama koje je Leonidas, očigledno, odlično poznavao. - Jesi li se zarekla da ćeš ćutati? - upitao je shvativši da ga ona ne sluša. - Kada sam sa ţenom, volim da mi posveti svu paţnju.

15


Kira se promeškoljila. Nije sumnjala u to da je uvek bio obasut nepodeljenom paţnjom pripadnica suprotnog pola, u svakom trenutku. Ali, ona se zarekla da neće biti jedna od njih. Neće mu dozvoliti da je uvuče u svoju igru zavođenja samo da bi postigao cilj. - Skrenite na semaforu levo - rekla je hladno. - Gle! - nasmejao se. - Pa, ona je progovorila. Odlučila je da ga i dalje ignoriše. Bez reči mu je pokazala gde da se parkira, a zatim je izašla iz kola i otišla po Pola. Ostatak voţnje do njene kuće ona je ćutala, ali su zato Leonidas i Pol veselo razgovarali. Kada su stigli pred njenu zgradu, Kira mu je hladno zahvalila na voţnji. Uzela je Pola za ruku i, pre nego stoje Leonidas stigao da reaguje, zalupila vratima. Iskreno se nadala da neće krenuti za njom. Posle toga često ju je sačekivao ispred zgrade ili pred bolnicom. Kira se trudila da ga ignoriše, uspela je čak i da promeni smenu u bolnici bez suvišnih pitanja. Trudila se da zaboravi neprijatne događaje. Jedne večeri ispratila je Dejvida i, u trenutku nepaţnje, Leonidas se stvorio pored nje privukao je u zagrljaj i obasuo je poljupcima. Pocrvenela je osetivši da ţeli te poljupce. Svojim telom ugurao ju je u stan i nogom je zatvorio vrata za sobom. Ljubili su se strasno, a njegove ruke palile su plamen u njenom telu. Kira je bila svesna činjenice da takvu strast nikada nije osetila u Dejvidovom zagrljaju. Samo neko ko je od kamena mogao je da odoli tim izazovnim usnama i iskusnim rukama. Ona, sasvim sigurno, nije bila od kamena. U Leonidasovom zagrljaju ništa joj drugo nije bilo vaţno i konačno se sasvim privila uz njega. Naterao ju je da ga oslovljava po imenu i da mu obeća da će raskinuti veridbu. Bila je igračka u njegovim rukama i ništa nije mogla da mu odbije. Govorio je daje on njen gospodar i da će je uzeti za celi ţivot. Pričao joj je o svom ostrvu i uveravao je da ne postoji lepše mesto na čitavom svetu. Obećao joj je lep i ispunjen ţivot. Kad god je osetila njegov vreli dah na svom vratu, Kira je bila spremna da pristane na sve što je od nje traţio. Otišao je isto tako naglo kao što je i došao kada je dobio ono što je ţeleo: njeno obećanje da će poći u Grčku sa njim. Kira je stekla utisak da lebdi između mašte i stvarnosti, a jedino je njena neutoljena strast svedočila o tome da je zaista bila u njegovom zagrljaju. Međutim, ujutro je razum ponovp nadvladao osećanja. Kira se osećala krivom i neprestano je ponavljala da Dejvid to ne zasluţuje. Razmišljala je o neobjašnjivoj ţelji koju je Leonidas budio u njoj.

16


Pre nego što je taj lepi Grk ušao u njen ţivot sve je bilo lako i jednostavno. Prijali su joj Dejvidova neţna ljubav i prijateljstvo. Zašto je Leonidas morao baš sada da se pojavi u njenom ţivotu, sada kada je konačno sve dovela u red? Od te večeri kada' mu je sve obećala iiijegavidela. Namerno je čekala Dejvida da dođe po nju posle posla. Iako ju je Leonidas iz dana u dan zvao telefonom; nije odogovarala na njegove pozive čvrsto rešena da ga ignoriše. Bila je verena sa Dejvidom već četiri meseca a da nijednom nisu vodili ljubav Dejvid nije pokazivao zanimanje za seks i Kira mu je na tome bila zahvalna. Njena ţelja da joj muţ bude prvi ljubavnik nije bila posledica patrijarhalnog vaspi tanja. Dejvid nije bio temperamentan i njihov brak najverovatnije bi podsećao na druţenje dvoje starih prijatelja. Ipak, to joj je odgovaralo jer je ţelela da Polu osigura dom i stabilnu porodicu. Leonidasovu bračnu ponudu odmah je odbacila kao apsurdnu. On nije bio čovek koji je mogao da se druţi sa ţenom, da je sasluša, on je ţeleo da joj gospodari. Očigledno je smatrao ţene igračkama ili svojinom. Za njega su ţene bile telo bez duše. Takav muškarac nikako nije mogao da joj se dopadne, pomislila je Ijutito. Ona je navikla na ravnopravnost muškarca i ţene u svemu, i nije bila spremna da postane nečija igračka. - To je odlična ideja - rekao je Dejvid jedne večeri sedeći u njenoj dnevnoj sobi. - Siguran sam da ćete se divno provesti. - Još uvek nisam sigurna da li ću ići - rekla je Kira zamišljeno. - Ne znam da li je to uopšte pametno. - Pol mora da upozna porodicu svog oca - rekao je ozbiljno. - Ne bi bilo u redu da ga u tome sprečavaš. - Znam, ali mi se taj čovek nimalo ne sviđa - promrmljala je. - Koliko sam shvatio, on nije jedini u toj porodici - Dejvid je pokušavao da je umiri. - Da - Kira klimnu glavom i iskosa ga pogleda. - Ako me nije slagao, Polova baka je stara i bolesna. Rekao mi je da je zbog nje došao ovamo, jer ona ţeli da vidi unuka. - Pripazi se Polovog strica - našalio se. - Grci su poznati kao veliki osvajači ţenskih srca. Kira se ipak malo trgnula na te reči, uplašena daje on moţda nešto naslutio. Ali, videvši njegovo iskreno lice i široki osmeh, opustila se i odlučila da promeni temu razgovora. - Kako je bilo danas na poslu?

17


- Dosadno kao i uvek - slegnuo je ramenima. - Šta misliš o tome da odredimo datum venčanja kada se vratiš iz Grčke? - Mogli bismo - spremno prihvati Kira. Međutim, čim je to rekla, shvatila je da je izgovorila laţ. Ni sama nije znala zastoje to rekla. Ona više nije ţelela da se uda za Dejvida, to joj je postalo jasno pre nešto više od pola sata. Bila je uplašena time i nije smela čak ni sebi da objasni razloge te odluke. Trgnula se kada se oglasilo zvono pred vratima. Znala je koje bio posetilac. Da je bila sama, ignorisala bi zvono u nadi da će nezvani gost na kraju odustati i otići. Ali, Dejvid je poţurio da otvori vrata. Kira je počela da skuplja šolje na po-sluţavnik. Morala je nečim da se uposli da bi što kasnije Leonidasa pogledala u oči. Kada je čula korake iza sebe, polako se okrenula. Leonidas je stajao iza Dejvida i osmehivao se gledajući je preko njegovog ramena. Ipak, osmeha nije bilo u njegovim očima. Ono što je tamo vidcla nateralo ju je da zadrhti. Bespomoćno ga je gledala osećajući daje upala u klopku. - Dobro veče - rekao je naizgled mirno pridošlima. - Dobro veče - uzvratila je zbunjeno. - Ja ću odneti posluţavnik - ponudi se Dejvid uzimajući tacnu iz njenih drhtavih ruku. - Hteo sam da te pozovem na večeru -rekao je Leonidas ignorišući Dejvidovo prisustvo. - Mogli ste prethodno da mi telefonirate, gospodine Telokos - oštro mu se obratila. - To mi nije palo na pamet pošto znam kako bi se završilo - odgovorio je značajno je pogledavši. - Osim toga, zaboravio sam da u tvom ţivotu postoji još neko. - Da, postoji - obrecnula se ignorišući Dejvidov zbunjeni pogled. - Izvinite što sam vas prekinuo - rekao je Leonidas stisnutih usana. - Da li ste za kafu ili čaj? - ponudi Dejvid krenuvši u kuhinju. - Ako na mene mislite, nije potrebno -odgovorio je Leonidas. - Došao sam da pozovem Kiru na večeru da bih saznao da li je odlučila da krene sa mnom u Grčku. - Mislim da joj je Pol pomogao da se odluči - rekao je Dejvid pre nego što je ona stigla da odgovori. - Samo o tome priča čitavog popodneva. - Rekla si mu? - Leonidas je iznenađeno pogleda.

18


- Načuo je naš razgovor - nerado je priznala. - Zna samo toliko da razmišljam o odlasku u Grčku na godišnji odmor. - Nisi spominjala nas, porodicu? - Još uvek nisam - odmahnula je glavom. - Nadam se da ćeš to učiniti pre polaska. - Još uvek nisam odlučila da li ću poći - prkosno je isturila bradu. - Volco bih da ponovo vidim Pola - nastavio je kao da nije čuo njene reči. - Mogu li da dođem sutra? Kira je nekoliko trenutaka grozničavo razmišljala, a onda je klimnula glavom. Leonidas se potom pozdravio i otišao. Nekoliko trenutaka u sobi je vladala tišina, a Dejvid je zbunjeno posmatrao devojku. - Nisi bila preterano ljubazna - rekao je najzad. - Bila sam ljubazna upravo onoliko koliko on zasluţuje - procedila je. - Neću da dozvolim da se tako ponaša u mom prisustvu. - Trebalo bi da budeš malo popustljivija zbog Pola. - Zbog Pola mu sutra neću zalupiti vrata ispred nosa, kao što zasluţuje obrecnula se i pošla u kuhinju. Sledećeg jutra Kira nikako nije mogla da se koncentriše na posao, misli su joj stalno lutale. Leonidas Telokos je bio nemilosrdan i ona mu neće dozvoliti da se poigrava sa njom. Uporno je sebi ponavljala te reči. Kada je posle smene navratila po Pola, na putu do kuće strpljivo mu je objasnila ko je stranac koji ih je nekoliko puta vozio kolima. Srce joj je lupalo kao da će iskočiti iz grudi, pomalo se pribojavala dečakove reakcije. Međutim, Polje ipak bio dete i mirno je primio vest o tome da ima porodicu u Grčkoj koja ţeli da ga vidi. Čim su stigli kući, odskakutao je u svoju sobu da se igra do ručka. A Kira je, sa velikim olakšanjem, počela da priprema hranu. Leonidas je, izgleda, ipak stekao jednog oboţavaoca, pomisli Kira. Posle ručka se istuširala i obukla farmerke i košulju, a kosu je pokupila u rep. Skuvala je kafu i nezainteresovano prevrtala kanale na TV-u. Kada je Leonidas konačno stigao, svu paţnju posvetio je dečaku. Mada nije ţelela da prizna sebi, Kira se osetila malo povređenom. Jedno je govorila sebi, ali je drugo ţelela, to joj je sada bilo jasno. Leonidas je Polu doneo na poklon veliki, sjajni automobil i dečak ga nije ispuštao iz ruku. Kiri je bilo krivo jer je na taj način pokušavao da pridobije detetovu naklonost. Međutim, tešilo ju je to stoje Polovo zanimanje za nove igračke uvek bilo kratkog veka.

19


Pol je uţivao u stričevoj paţnji i veselo se smejao, zbog čega joj je bilo drago. Nijednog trenutka nije pokušala da se umeša u njihov razgovor i igru. Ipak, Pol je, kao i obično, nekoliko puta proveravao gde je ona. Leonidas joj se obratio tek kada je krenuo. Kratko joj je rekao da proveri da li su im pasoši u redu jer kreću u nedelju. Pre nego što je stigla da mu odgovori, zatvorio je za sobom vrata. Istovremeno je osetila i bes i olakšanje. Dok je spremala Pola za spavanje, odsutno je slušala njegovo brbljanje. Bio je oduševljen svojim stricem i predstojećim putovanjem. Kira je osetila daje dovedena pred svršen čin. Kada se Pol konačno smirio, Kira ga poljubi i tiho izađe iz sobe. Bila je zaista iznenađena dečakovom ţeljom da vidi Grčku. Da li gaje toliko privlačila domovina njegovog oca ili mu je Leonidas napričao previše priča? Oprala je sudove od večere i odlučila da prvi put posle ko zna koliko vremena popije nešto ţestoko. Samo stoje nasula skoč u čašu, oglasilo se zvono na vratima. Kira se trţe i pode da otvori. - Zaboravio sam nešto rekao je Leonidas prošavši pored nje pre nego što je uspela da se pribere. - A šta to? - upitala je zatvarajući vrata. - Torbu sa dokumentima - dodao je naginjući se iza kauča. - Evo je. - Zašto imam utisak da ste je namer-no tu ostavili? - rekla je sarkastično. - U svakom slučaju, našli ste je i sada moţete da idete. - Englez večeras nije tu - rekao je tiho joj se pribliţavajući. - Nije - uzmaknula je nekoliko koraka dok nije naletela na zid. - Čini mi se da sam ti rekao da raskineš veridbu - glas mu je bio opasno tih. - Ne pada mi na pamet - odmahnula je glavom prekrstivši ruke na leđima. - Pašće ti, Kira - prigušeno se nasmejao. - Udaću se za Dejvida i niko i ništa me u tome neće sprečiti! - nije bila svesna toga da viče. U dva koraka našao se pored nje i prstima ju je uhvatio za bradu naterajući je tako da ga pogleda. Kira je nesvesno zadrhtala ne znajući da li je to od straha ili od njegove blizine. Nestalo je osmeha u njegovim očima. Stajali su nepomično nekoliko trenutaka gledajući se u oči. Kira iznenada oseti da joj kolena klecaju i da je snaga izdaje. Kao hipnotisana, gledala je kako joj se njegovo lice primiče, sekunde su nedostajale da im se usne spoje. U trenutku kada je bio toliko blizu da joj je skoro dodirnuo usne, Kira je osetila priliv snage. Uspela je nakratko da se pribere i rukama se oduprla o njegove grudi snaţno ga odgurujući.

20


- Pustite me! - panično je vrisnula. Uspela je da se odmakne nekoliko koraka. Leonidas je za trenutak izgubio ravnoteţu, ali je uspeo da se pridrţi za zid. Videla je kako su mu oči ljutito sevnule. Izgleda da nije bio naviknut da ga ţene guraju od sebe kada hoće da ih poljubi. Bilo je očigledno da mu se to stoje uradila nije dopalo. Videla je i kako se zacrveneo od besa. Njegov pogled ulivao joj je strah, ali ona to nije htela da prizna ni za šta na svetu. Ponosno je isturila bradu ispravivši ramena. - Ne volim primenu sile - rekla je hrabro. - Izazvala si me, Kira - glas mu je bio napet. - A mene nije pametno izazivati. - Treba li da se zabrinem zbog toga? -upitala je podiţući obrvu. - Ako nisi zabrinuta sada, bićeš uskoro - rekao je pretećim glasom. - Moţda će to biti nešto novo za vas, gospodine Telokos, ali mene pretnje ne plaše - dobacila mu je. - Očigledno nisi upoznala muškarca koji je sposoban da ih sprovede u delo procedio je kroz zube. - Ali, biće prilike i za to. - Kako se usuđujete! - planula je. - Onaj tvoj verenik nije za tebe - rekao je samouvereno. - Vi... vi - zamahnula je rukom da ga ošamari ali ju je on uhvatio za zglob grubo ga stegnuvši. - Tebi je potreban gospodar u kući, Kira - primakao joj se opasno blizu. - Treba ti čvrsta ruka. Krajnje je vreme da te neko nauči kako treba da se ponašaš. - Vi da me učite?! - prosiktala je zadihano. - Vi ste najobičniji varvarin! - Nećeš tako pričati kada završim s tobom - opasno se osmehnuo. - Šta mislite, ko ste vi?! Pokušavate da me napastvujete od prvog trenutka! Sigurno mislite da ste neodoljivi?! E, pa, moraću da vas razočaram! Ne interesujete me ni na koji način! Treba li to da vam nacrtam da bi vam bilo jasno, gospodine Telokos?! - vikala je sve vreme pokušavajući da se istrgne iz njegovog stiska. - Mala veštice - promrmljao je ljutito. Naglo joj je pustio ruku, a onda ju je grubo uhvatio za ramena. Kira je uzalud pokušavala da se oslobodi, njegove ruke kao da su bile od čelika. Spustila je ruke na njegove grudi pokušavajući da ga odgurne, ali nije uspela. Podigla je nemoćno glavu, njegove usne dotakle su njene i Kirin protest bio je ugušen pod njihovim pritiskom. Osetila je kako joj je telom prošao snaţan drhtaj. Čvrsto se uhvatila za njega kao da će pasti ako je pusti.

21


Počela je da se opušta u njegovom čeličnom zagrljaju. Pomalo stidljivo obavila mu je ruke oko vrata uzvrativši mu poljubac. Sledećeg trenutka Leonidas se odmaknuo od nje, pogledao ju je smrknuto i otišao zalupivši ulazna vrata za sobom. Kira se sručila u najbliţu fotelju nekontrolisano drhteći. Bilo joj je sasvim jasno šta je hteo ovim da joj poruči, a ona mu je omogućila da to uradi. Bila je ljuta na sebe što nije imala dovoljno snage da mu se odupre. Znala je da se Leonidas Telokos na neobjašnjiv način uvukao u njene misli. Kuda god bi pogledala, videla bi njegove crne oči. Pri pomisli na njega uzdrhtalabi jer je shvatila daje on postao njena fantazija. Kira je pokušavala da se oslobodi tih misli. Zaţmurila je, ali se istog trenutka, iz dubine njene svesti, pojavila silueta njegovog snaţnog tela. Nikada pre nijedan muškarac nije ostavio tako snaţan utisak na nju a da pri tom nije uloţio nikakav napor da to postigne. Otkad ga je prvi put videla, Leonidas se nijednog trenutka nije trudio da joj se dopadne. Kiri se činilo da je ulovljena u nevidljivu mreţu iz koje nije mogla da se oslobodi. U tom trenutku postala je svesna činjenice da ne moţe da mu odoli, ma koliko se trudila. Sav raniji bes, neprijateljstvo i odbojnost nestali su bez traga. Gledala je Leonidasa sasvim drugim očima shvativši da se plaši onoga što je mogao da joj učini.

22


3.

poglavlje

U nedelju rano ujutro Leonidas je došao po nju i Pola. Ispred zgrade ih je čekala velika limuzina, na Polovu veliku radost. Sve vreme voţnje Kira je gledala kroz prozor odbijajući da na bilo koji način učestvuje u razgovoru. Odsutno je odgovarala jedino kada bi je Pol nešto direktno upitao. Ubrzo se pred njima ukazala mala, ţivopisna luka i Pol je postao nestrpljiv da se konačno ukrca na jahtu. Bar je on srećan zbog svega ovoga, pomisli Kira. Limuzina se zaustavila na doku pored kojeg se na vodi ljuljuškala velika bela jahta. Videvši njenu veličinu, Kira je odahnula. Nije ţelela da provede nekoliko dana na skučenom prostoru sa Leoni-dasom. Uskoro se obrela u prostranoj kabini, a tišinu je remetio samo jednolični rad motora jer je jahta isplovila čim su se ukrcali. Kabina je bila raskošnija nego stoje Kira očekivala. Sve oko nje podsećalo ju je na hotel najviše kategorije. Kira je sela na udobni krevet i zagledala se kroz mali, okrugli prozor. Nije više znala šta da radi ni kako da se postavi. Leonidas je poslednjih nekoliko dana bio nepodnošljiv, samo je naređivao. Naredio joj je u kojim prodavnicama da kupi odeću za Pola, šta da spakuje. Kira je osetila kako joj suze ponovo naviru na oči. Nije znala da li da ga moli ili da mu preti zbog svega toga. Na neki čudan način znala je da nijedno ni drugo neće uticati na njega. Trgnula se kada su se vrata kabine otvorila bez prethodnog kucanja. Kira je polako podigla pogled do njegovih sjajnih očiju. Njegovo lice odavalo je zadovoljnog čoveka i činilo se da nije primetio suze u njenim očima. - Dođi da te upoznam sa posadom i sa saradnicima - rekao je veselo. - Ti baš voliš da se mešaš u moj ţivot - progundala je ustajući jer je znala da nema svrhe protiviti mu se. - Ne samo da sam se umešao u tvoj ţivot - rekao je mirno - nego ću od sada njime upravljati. - Ostavi me na miru! - ciknula je. - Ti baš imaš duha, Kira - nasmejao se prišavši joj u dva koraka. - Volim ţene koje su pune duha.

23


Uhvatio ju je za ruku i prisilio da ustane. Spustio je vrele usne na njene privukavši je u čvrst zagrljaj. Mada nije htela da odgovori na njegove strasne poljupce, nije prošlo mnogo pre nego što je počela da mu ih uzvraća. Neţno ju je milovao po vratu i leđima, a onda se njegova ruka zaustavila na njenim grudima. Kira je tiho uzdahnula privijajući se uz njega. Ljubili su se beskrajno dugo i kada se konačno odmaknuo od nje, skrenula je pogled osećajući da joj obrazi gore. - Dođi - neţno je rekao i uhvatio je za ruku. Poveo ju je u veliki, luksuzno namešteni, salon. Ljubazno se osmehnula kada ju je upoznao sa nekolicinom svojih sluţbenika. Trudila se da im zapamti imena. Među njima su bile i dve ţene. Prvu je predstavio kao svoju ličnu sekretaricu, bila je to starija, elegantna ţena. Crnku zanosnih oblina i pribliţno njenih godina predstavio je kao knjigovođu. Devojka ju je odmerila od glave do pete. Pol je bio oduševljen jer mu je bilo dozvoljeno da se slobodno kreće po palubama i kabinama jahte, što je obilato koristio, a Kira je ubrzo sedela i prijatno ćaskala sa Leonidasovom sekretaricom. Posluţili su ih pićem, a odnekud se čula tiha muzika. Leonidas je sedeo pored crnke tiho sa njom razgovarajući. Čuo se devojčin glasni smeh i Kira primeti da se prisno naginje prema Leonidasu. Knjigovođa, kako da ne, pomisli Kira sa podsmehom. Pol se vratio iz istraţivanja potpalublja, seo je pored nje i zadremao spustivši joj glavu u krilo. Leonidas bi povremeno pogledao u njihovom pravcu i u jednom trenutku pogledi su im se sreli. Kira oseti kako joj je srce poskočilo. On joj se osmehnuo i zadovoljno je pogledao Pola, koji je mirno spavao u njenom krilu. Kira mu uzvrati pogled, a onda se trţe i okrenu glavu osećajući da ponovo crveni. Sunce je zalazilo kada je jahta uplovila u pustu uvalu u kojoj je trebalo da provedu noć. Svi su se povukli u kabine da se osveţe i presvuku za večeru. Polje uveliko spavao u svojoj kabini, umoran od prevelikog uzbuđenja tog dana. Kira se istuširala u malom kupatilu i vratila se u sobu umotana u veliki peškir. Otvorila je oba kruţna prozora nadajući se da će večernji povetarac rashladiti kabinu. Sela je na krevet i počela snaţno da trlja peškirom svoju dugu kosu. Iznenada, vrata su se otvorila posle kratkog kucanja. Zastala je u pola pokreta ugledavši Leonidasa. Ruke su mu bile pune kutija različitih veličina. Trgla se kada su se njegove oči zaustavile na njenim grudima.

24


- Kupio sam ti nešto odeće - rekao je kao da je to najnormalnija stvar na svetu. - Nadam se da će ti se svideti. - Vi ste meni kupili odeću? - upitala je gledajući ga u neverici. - Imaš i nešto odgovarajućeg veša - osmehnuo se pokazavši dve kese. - Vi to ozbiljno? - upitala je tiho. - Imao sam mnogo prijateljica i morao sam naučiti da kupujem čak i rublje objasnio je. - One su uvek očekivale takvu vrstu poklona. - Imali ste ih mnogo? - osećala je da u njoj raste bes. - Poprilično - slegnuo je ramenima. -Zar nećeš da otvoriš kutije? - Neću - rekla je prkosno. - Nisam jedna od vaših prijateljica. - Otvori kutije, Kira - naredio je blago. - Neću! - odmahnula je glavom. - Ne ţelim vaše poklone, gospodine Telokos! Dajte ih nekoj svojoj prijateljici na brodu. - Poslušaj me, Kira - oči su mu opasno sevale. - Da me bolje poznaješ, ne bi čekala da ti nešto kaţem dva puta. - Vi ne govorite, gospodine Telokos -pogledala gaje Ijutito. - Vi naređujete. - Nisam raspoloţen za igru, Kira. Ne ţelim ni da te povredim niti da te ponizim, ali ako nastaviš da me izazivaš... - Ne ţelim vaše poklone - tvrdoglavo je ustrajala. Videla je da pokušava da se kontroliše. Konačno, zatresao je glavom. Kira je ponovo sela na krevet i zarila lice u šake. Leonidas je seo pored nje i, neţno je zagrlivši, privukao njenu glavu na svoje grudi. Kada se smirila, drţao ju je još neko vreme u naručju. Znala je da nije dobro suprotstavljati mu se jer je imao eksplozivnu narav. Nije se bojala da bi je mogao povrediti fizički, nije verovala da bi bio u stanju da je zaista udari. Od svega ju je, zapravo, najviše plašila reakcija njenog tela na njegovu blizinu. U tome je leţala prava opasnost i Kira je to znala. Mirno je gledala dok je raspakivao jednu po jednu kutiju. Morala je priznati sebi da joj je zastao dah kada je ugledala sadrţaj kutija. Na njenom krevetu leţalo je nekoliko svilenih, večernjih haljina, dva-tri sportska kompleta, svakodnevna odeća i veš od najfinije čipke. - Ti si, očito, bogat čovek - rekla je tiho. - Imam svega dovoljno - rekao je nemarno. - I previše - promrmljala je ljutito. - Samo paţljivo, Kira - uhvatio ju je za ruku terajući je da ga pogleda. - Dosad si upoznala samo moju dobru stranu.

25


- Dobru?! - ciknulaje. - Ako vam je ovo dobra strana, nadam se da nikada neću upoznati onu drugu! - Tebi je potreban pravi muškarac da te nauči pameti! Blago ju je gurnuo i Kira se našla na krevetu, a sledećeg trenutka on je bio pored nje. Počeo je daje ljubi ali je ona uporno odbijala da mu odgovori. Otimala se iz sve snage u ţelji da se oslobodi njegovog pritiska, ali bez uspeha. Njegovi poljupci i prsti nisu bili neţni, ali je Kira u jednom trenutku prestala da se opire. Shvatila je da je svaka borba sa njim uzaludna, on je bio mnogo jači od nje. Kada joj je rekao da ga zagrli, poslušala ga je bez reči. Zatim je zahtevao da ga Kira poljubi, i ona gaje ponovo poslušala. Kada ju je pustio, kabinom se zaorio njegov pobednički smeh. Kira oseti kako je ponovo preplavljuje ljutnja. Neţno je prstom dodirivao njene poluotvorene usne. Ne razmišljajući mnogo, Kira ga odjednom snaţno ugrize za prst. Izvio se od neočekivanog bola i ona pokuša da pobegne. Kira nije mogla da objasni sebi zašto je to tako, ali Leonidas je u njoj budio potpuno oprečna osećanja. U jednom trenutku ţelela je daje on ljubi i miluje, a već u sledećem da mu odrubi glavu. Leonidas je munjevito reagovao i ponovo ju je pritisnuo na krevet. Nadneo se preteći nad nju, ali mu je Kira hrabro uzvratila pogled. Gledali su se netremice nekoliko trenutaka, kao da odmeravaju snagu volje onog drugog, a onda je Leonidas naglo ustao. - Obuci plavu haljinu za večeras - rekao je izlazeći iz kabine. - Doći ću po tebe za desetak minuta. Kira je ostala nepomično da leţi još neko vreme zagledana u tavanicu. A onda je morala priznati sebi da je gladna i da nema svrhe da se duri i izaziva novu svađu. Kada je Leonidas pokucao na vrata, bila je spremna. Salon za ručavanje bio je još luksuzniji od dnevnog salona. U jednom uglu bio je bar izrađen od drveta i bogato opremljen. Zidovi su bili obloţeni'sjanim, lakiranim drvetom, a veliki sto svečano postavljen. - Da li bi htela nešto da popiješ pre večere? - upitao ju je Leonidas. - Ne - odmahnula je glavom, a zatim je tiše dodala. - Ne, hvala. Nije joj promakao zbunjeni blesak u njegovim očima. Osmehnula se i sela je za sto. Bilo joj je drago što je uspela da, makar na trenutak, probije njegov oklop. Ostatak večeri protekao je u prijatnoj atmosferi.

26


Iskoristila je trenutak kada su svi prešli u drugi salon da izađe na palubu. Bila je još uvek smušena od onoga što se dogodilo u njenoj kabini. Naslonila se na ogradu i zagledala u mesečev odraz na površini mora. Nesvesno je stezala kutiju cigareta i upaljač koji je nedavno dobila na poklon od Dejvida. Nervoznim prstima izvadila je iz kutije cigaretu i pripalila je uvlačeći snaţno prvi dim. Mada nije bila strasni pušač, pušila je najviše desetak cigareta na dan, uţivala je u dimu tog trenutka. Nije više razmišljala ni o čemu. Nije bilo pitanja u njenoj glavi dok je netremice gledala u mesečev odraz. Sve je bilo i prošlo. Nastojala je da ponovo bude ona stara Kira koja je umela odlučno da se izbori sa svim.problemima. Ali, to nije bilo lako postići. Celo telo ju je još uvek peklo kao otvorena rana. Ruţan osećaj, duboko u njoj, nije joj dozvoljavao da pobegne od činjenice da je učinila nešto pogrešno. Polako se odvojila od ograde i pošla prema prednjoj palubi. Zadovoljno se osmehnula kada je ugledala raskloplje-nu pletenu naslonjaču. Spustila se u nju tako da moţe da posmatra mesečinom obasjanu kamenitu uvalu.

*** Uvala u kojoj su proveli noć bila je usamljena, dobro zaklonjena i prijatna. Već od ranog jutra preplavilo ju je sunce jer je bila okrenuta prema istoku. Leonidas je odlučio da podignu sidro tek posle ručka. Odmah posle doručka nekolicina je skočila preko ograde u more. Kira je stajala naslonjena na ogradu zamišljeno ih gledajući. Na sebi je imala kratku belu haljinu, a kosu je vezala visoko u rep. Oči je sakrila velikim naočarima za sunce i nije pokazivala ţelju da se pridruţi ostalima u plivanju. Budnim okom motrila je na Pola, koji je bio pomalo zbunjen tolikom guţvom oko njega. Ipak, najbolja zabava bila mu je da prati jednog člana posade. U jednom trenutku su se njen i Leonidasov pogled ukrstili i ona zadrhta. Uprkos rastojanju između njih, osećala je da je njegov pogled miluje. Činilo joj se kao da oseća fizički dodir ţelje koje se plašila. - Prestanite da me posmatrate na takav način! - procedila je kroz stisnute zube kada joj je prišao. - Neću da prestanem, Kira - rekao je tiho. - Zar nećeš malo plivati?

27


- Ne - odmahnula je glavom. - Moram da pazim na Pola. - Naći ću nekog da pripazi na njega pola sata dok se ti okupaš - rekao je mirno. -Idi, obuci kupaći dok ja vidim ko će ga pričuvati. - Ali... - pokušala je da se pobuni ali ju je prekinuo. - Ne raspravljaj se sa mnom, Kira. - Oh, u redu! - Takvu te volim - nasmejao se gledajući je kako odlazi. Nekoliko minuta kasnije Kira je ponovo bila na palubi. Leonidas se nije ustručavao, znatiţeljno je pratio svaki njen pokret dok je skidala haljinu. Kira je, pazeći da on to ne primeti, istovremeno posmatrala njegovo preplanulo, mišićavo telo. - Hajdemo u vodu - rekao je pruţivši joj ruku. Čim su stigli do ograde, on se snaţnim odrazom bacio u more. Kira je nekoliko trenutaka zamišljeno gledala za njim. Plivao je prema uvali. Činilo joj se da se nikada neće zaustaviti. A onda je i sama skočila u more. Voda je bila prijatna i bilo joj je drago što ga je poslušala. Plivala je snaţnim zamasima, a telom joj je strujalo zadovoljstvo zbog prijatnog osećanja koje je u njoj izazivalo milovanje vode. Proteklo je mnogo vremena pre nego što je izašla iz vode. Leonidas joj se pridruţio. Netremice ju je posmatrao dok je rastresala kosu pokušavajući prstima da je raščešlja. Upitala se šta ga je toliko zainteresovalo na njoj, a ruka joj je nehotice pošla premagrudima. Bilo joj je jasno šta mu je privuklo paţnju. Njen pokvašeni bikini bio je sasvim providan. Brzo se spustila na peškir i okrenula glavu. Od momenta kada su izašli iz vode, neka čudna nepetost zavladala je medu njima. Kira nije mogla da proceni koliko je vremena prošlo od kada su legli da se sunčaju. Moţda je čak i zadremala. Onda se iznenada trgla kada je osetila dodir nečije ruke na leđima. Nekoje neţno utrljavao ulje za sunčanje u njenu vrelu koţu i to joj je veoma prijalo.. Znala je da su to Leonidasove ruke i nije se pomerila. Previše joj je prijalo i bila mu je zahvalna na paţnji koju joj je ukazao. Ukočila se tek kada su se njegove ruke spustile na njene butine. Pokušala je da se odmakne od njega ali ju je on sprečio. - Pusti me da završim - prošaputao je. - Imaš veoma svetlu koţu, a sunce je jako. - Hvala - uspela je da sedne. - Dalje mogu sama.

28


Uzela je bočicu sa uljem i istisnula malu količinu na dlan. Dok je mazala svoje vitke butine, koţu stomaka, grudi i ramena, nije primećivala da on pogledom pomno prati kretanje njenih ruku. - Hvala - osmehnula se pruţajući mu bočicu kada je završila. - Kostim ti je provokativniji nego što bi trebalo da bude - rekao je promuklim glasom. - Videla sam još provokativniji na tvom knjigovođi - primetila je ironično. - Ne govorim o njoj nego o tebi - pogled mu se suzio. - U čemu je razlika? - pogledala ga je zbunjeno. - Razlika je ogromna. - Bolje da se sklonim sa sunca. Ne ţelim da mi ostatak tela bude crven kao nos - rekla je polako ustajući. - Pogledajte kakav je. - Još nisam stigao do nosa - promrmljao je dok je prolazila pored njega.

*** Narednih nekoliko dana Kira je retko viđala Leonidasa jer je bio zauzet. U Barseloni su im se pridruţili još neki njegovi poslovni saradnici. Jahta je podsećala na ploveću kancelariju i Kira je dane provodila sa Polom. Nestrpljivo je iščekivala da se Grčka pojavi na horizontu. Mislila je da će, ako što pre tamo stigne, moći da se vrati uobičajenom ţivotu. Zato je istovremeno osećala i nervozu i uzbuđenje dok je gledala prema sićušnoj mrlji u moru. Bila je oduševljena onim što je ugledala. Tirkiznoplavo more kupalo se u sunčevim zracima. Nikada u ţivotu Kira nije videla takvo more. Ono je u Engleskoj bilo drugačije boje, a sunce nikada nije bilo tako jako. Od trenutka kada su krenuli iz Londona, Kira je osećala neobjašnjivu nervozu, koja je sada počela da prerasta u paniku. Osećala je napetost u čitavom telu. Duboko je uzdahnula nekoliko puta, ali to joj nije pomoglo. Moţda bi bilo pametno da pusti da sve ide svojim tokom, pomislila je. Pogled joj je ponovo odlutao u daljinu. Uţivala je u fantastičnim bojama i pejzaţima. Sve je bilo lepo osim razloga zbog kojeg je ona bila tu. Njen pogled se zaustavio na Leonida-su, bio je opušten i dobro raspoloţen. Morala je priznati sebi da je taj čovek veoma privlačan i bila je ljuta na sebe što ga posmatra kao muškarca. Počela je da ga poredi sa Dejvidom pre nego što je shvatila da to čini. Njih dvojica bili su toliko različiti... Dejvid je uvek bio ljubazan i neţan prema njoj i

29


dopuštao joj je da sama donosi odluke. Njegovi poljupci bili su neţni i on se nikada nije ponašao kao Leonidas, čak ni kada su bili sami. Leonidas je potpuno drugačiji. Od početka joj se nametnuo kao gospodar ne mareći za njena osećanja. Njegovi poljupci bili su strasni, a njegove ruke palile su čudan plamen u njoj. Kada je shvatila da joj on uporno uzvraća pogled, okrenula je glavu pocrvenevši. Sedeli su na prednjoj palubi posle večere. Nije se usuđivala da poremeti tišinu koja je carovala oko njih. Leonidas se opruţio na leţaljci do njene, a ona nije mogla da shvati zašto je toliko zamišljen. Ipak, Kira je bila zadovoljna, prijao joj je svezi noćni povetarac. U jednom trenutku nije mogla da prikrije zevanje. - Nadam se da to nije zbog dosadnog društva - rekao je Leonidas pre nego što je i sam zevnuo. - Mogla bih i ja vama isto da kaţem, gospodine Telokos - dobacila mu je smešeći se. - Mislim da sam ti rekao da me oslovljavaš imenom - podsetio ju je. - Koliko ćemo još ploviti? - brzo je promenila temu pridiţući se. - Za dva dana stiţemo na Kalimnos - u njegovom glasu bio je nagoveštaj prigušenog smeha. - Trebalo nam je skoro dve nedelje - rekla je zbunjeno. - Zato što smo se usput zaustavljali zbog posla - objasnio je sleţući ramenima. - Hteo sam što više toga da završim da bih bio slobodan kada stignemo kući. Kira odsutno odmahnu glavom i nasloni se na ogradu. Pomislila je da bi trebalo da se povuče u svoju kabinu. Već je bilo kasno a njih dvoje bili su sami na palubi. Prigušeni glasovi i tiha muzika dopirali su iz salona. Izvinila se i nestala u potpalublju. Jutro je došlo previše brzo, pomisli Kira kada su je probudili sunčevi zraci. Kao i obično, Pol je utrčao u njenu kabinu i uvukao se u njen krevet. Veselo je čavrljao a ona gaje odsutno slušala smešeći se. Kada je Pol otrčao na doručak, Kira duboko uzdahnu i natera sebe da ustane. Na brzinu se istuširala i obukla je laganu letnju haljinu od šarenog muslina. Izašavši« na palubu, zagledala se u luku i grad iza nje. - Dobro jutro - Leonidas se odnekud stvorio pored nje. - Kako si spavala? - Odlično - odgovorila je ljubazno. - A vi? - Takođe - odsečno je rekao gledajući je netremice. - Uskoro krećemo za Kalimnos. Sigurna si da ne ţeliš da odeš u grad? Na Kalimnosu nema mnogo toga da se vidi, a još manje da se kupi.

30


- Nisam radi toga došla u Grčku – podsetila ga je. - Kakav je Kalimnos? - Lep - osmehnuo se i poveo je prema maloj terasi. Kira se iznenajdila ugledavši sto postavljen za dvoje i servirano jelo. Leonidas je otvorio bocu vina. Posmatrala gaje kako puni čaše rubin crvenom tečnošću, ozbiljnog lica, kao što je isve drugo radio ozbiljno. Pridrţao joj je stolicu. Zbunjeno se trgla kada je osetila njegove usne navratu. Sledećeg trenutka seo je na svoje mesto kao da se baš ništa neobično nije dogodilo. Tiha muzika dopirala je do njih. - Gde je Pol? - upita Kira pokušavajući da prikrije zbunjenost. - Ne brini - nasmešio se. - Kostas vodi računa o njemu, ništa mu se neće desiti. - Ne znam da lije dovoljno doručkovao - pobunila se. - Ako nije, ubrzo će ogladneti pa će svratiti u kuhinju. -Ali... - Kira, nema potrebe da se ponašaš toliko zaštitnički prema dečaku - glas mu je bio blag. - Osim toga, na ovom brodu u svakom trenutku na njega motre bar četiri para očiju. - Znam - pomirljivo je spustila glavu. - Onda? Gde smo stali? - nastavio je. - A, da! Pitala si me o Kalimnosu. Pa, čini mi se da sam ti jednom rekao da je glavno zanimanje ljudi na ostrvu vađenje sunđera. - Zvuči zanimljivo. - Moţda, ali se gotovo svakodnevno mnogi vrate povređeni - rekao je grubo. - Ali... - zbunjeno je promucala. - Oni to rade zato što moraju, Kira -rekao je mršteći se. - To je gotovo jedini izvor prihoda na ostrvu. Danas postoje savremeni brodovi koji mogu da vade sunđere, ali ih oni oštete. A ostrvljani odbijaju svaku novotariju, misle da će im to odneti zaradu. - A turizam? - upitala je zbunjeno. -Čula sam da su grčka ostrva veoma popularne turističke destinacije. - Veća ostrva jesu, ali na Kalimnosu turizam nije razvijen. Osim toga, to je sezonski posao, a ljudima je uvek potreban novac. - Zar ništa drugo ne bi mogli da rade? - Postoji veliko brodogradilište - objasnio je otpijajući gutljaj vina - ali se i tamo teško radi. - Bar je manje opasno - primetila je. - Tačno - sloţio se. - Međutim, brodogradilište ne moţe da zaposli sve ostrvljane kojima je posao potreban.

31


Posle doručka njen domaćin se povukao u kabinu. Za Kiru je ostatak tog dana bio prazan i nikakav. Pol je gotovo sve vreme proveo na komandnom mostu, a ona je bila prepuštena sebi. Lutala je po brodu, vraćala se u kabinu, neko vreme se sunčala na prednjoj palubi. I... odbijala je da prizna sebi da, u stvari, traţi vlasnika jahte. Ali, njega nigde nije bilo. Kira je videla nekoliko gostiju kako ulaze i izlaze iz njegove kabine. Stjuard mu je odneo ručak a, po svemu sudeći, odneće mu i večeru, pomisli Kira gledajući sunce na zalasku. Iz njegove kabine čitavog dana nije izašao ni on ni njegova sekretarica. Bilo joj je jasno da je i taj dan odredio za poslove. Pol je zaspao čim je glavom dodirnuo jastuk, u trenutku kada je sunce nestalo sa horizonta. Kira je morala priznati da panično, bezglavo i ludo ţeli da ga vidi. Preplašena tim saznanjem koje je čitavog dana potiskivala, osudila je sebe na dobrovoljni pritvor u svojoj kabini. Zaključala je vrata za sobom i sela u fotelju. Onda je shvatila da, u stvari, osluškuje zvukove iz hodnika u ţelji da čuje njegov glas. Na brzinu se istuširala i legla, ali nikako nije mogla da se smiri. Gledala je kroz mali, okrugli prozor u tamno nebo koje je tek počelo da se osipa zvezdama. Psihički je bila potpuno iscrpljena. Uporno je pokušavala da u svest prizove Dejvidov lik, ali uzalud. Shvativši da ne moţe da se opusti, odlučila je da izađe. U salonu je Zatekla nekoliko gostiju koji su ispijali piće i tiho pričali. Sve su to bili relativno mladi ljudi. Tiho se izvukla iz salona i otišla je da se prošeta po brodu. Bilo je sveţe i pomalo vetrovito, pa je brzo odustala od šetnje. Zastala je pred Leonidasovom kabinom, u kojoj nikada nije bila. Nikakav zvuk nije dopirao iz unutrašnjosti. Kira tiho pokuca i sačeka nekoliko trenutaka, ali odgovora nije bilo. Ni posle drugog kucanja riiko se nije javio. Njena ljubopitljivost bila je prevelika i naterala ju je na nepromišljeni korak. Otvorila je vrata. Kabina je bila diskretno osvetljena. Nije bila veća od njene, ali je imala jedna vrata više. Kroz ta vrata Kira je ugledala malu radnu sobu sa pisaćim stolom. Na uglu stola bila je uključena lampa. Nesigurno je zakoračila unutra i iznenađeno je zastala. Za stolom je sedeo Leonidas prelistavajući neke papire. Pored stola bila je fotelja i Marija, njegova sekretarica, sedela je u njoj sa blokom u ruci i nešto brzo zapisivala.

32


Pošto je završio diktiranje, Leonidas skide naočare koje su mu očigledno sluţile samo za čitanje. Protrljao je koren nosa i zagledao se u zbunjenu Kiru. Na licu mu se pojavio zagonetan osmeh i ona oseti da, po ko zna koji put u njegovom prisustvu, crveni. - Dosađuješ se, zar ne? - njegov glas odavao je umor. - Potraţiću te malo kasnije ako ne budeš spavala. Moram da završim još nešto i da izdiktiram nekoliko pisama. - Ja... izvinite - počela je zbunjeno da muca. - Slučajno sam... Sledećeg trenutka istrčala je u hodnik. Zatvorila je vrata za sobom, bila je ljuta na sebe. Nije znala staje očekivala da će zateći kada je otvorila vrata Leonidasove kabine, ali bila je sigurna li to da je ispala glupača. Ta misao progonila ju je i kada se ponovo obrela na palubi. Nije znala koliko je tako stajala u tami, zagledana u more, kada je čula korake iza sebe. Znala je ko je to. Odlučila je da se pretvara daje utonula u razmišljanje i da ne primećuje pridošlicu. Leonidas joj je prišao laganim korakom i naslonio se na ogradu pored nje. Neko vreme su oboje ćutali. - Nisam se pokazao kao dobar domaćin, zar ne? Sigurno si se dosađivala ovih dana - rekao je prilazeći joj. - Ţao mi je, ali ovde niko nije radi zabave. Previše se posla nagomilalo dok sam bio u Londonu. Preko dana smo pričali o poslovnim problemima i aranţmanima... - Ne smeta mi - slegnula je ramenima. - Uţivala sam u plovidbi, a Pol mi je pravio društvo. Kira je ispitivački gledala njegovo odlučno lice obasjano mesečinom. Uprkos slabom osvetljenju, primetila je izraţajnost njegovog pogleda. Bila je zbunjena. Nije znala šta da kaţe, osećala je nekakav strah pred njim. - Ne treba da obraćaš paţnju na to - rekao je tiho. - Sutra ćemo se nakratko zaustaviti u Atini. Ţeliš li da ti pokaţem Akropolj? - Već sam ga videla - promrmljala je. Kira nije odmah osetila njegove ruke, kojima ju je neţno uhvatio oko struka. Nastavila je da govori čak i kada je osetila kako taj njegov dodir, a zatim i stisak, struji kroz nju. Znala je da treba da se oslobodi njegovih ruku ali nije to učinila. Neprestano je govorila kao da ništa ne primećuje. Stekla je utisak da je. paţljivo sluša i da su se njegove ruke sasvim slučajno našle tu gde su. Onda se njegovo lice primaklo njenom i on je dugim poljupcem zaustavio bujicu njenih reči. - Drago mi je što ti se toliko dopala moja zemlja - rekao je tiho.

33


Kira zadrhta od njegovog pogleda. Osetila je da u njoj počinje da se rada sasvim novo osećanje. Uvek je bila ponosna na svoj zdrav razum, ali je on, izgleda, počeo daje izdaje. Pitala se šta joj se to događa. Više nije umela da se snađe sa tim čovekom za koga je bila sigurna daje navikao da osvaja. Udvarao se ţenama koristeći šarm, i uţivao je u lako izvojevanim pobedama. Ali, ţena je uvek ţelela da doţivi ljubav. I upravo u tome leţi opasnost, pomisli Kira. Znala je da će morati da beţi od Leonidasa ako ne ţeli da bude povređena. Ukoliko podlegne šarmu Leonidasa Telokosa, izgubiće samopoštovanje. Svim silama nastojala je da se odupre onome što su joj njegove usne nudile. Ipak, nije bila sigurna u to koliko dugo će moći da beţi. - Da - osmehnula se smušeno. - Umorna sam, laku noć. - Laku noć - rekao je zamišljeno gledajući za njom. Kira je gotovo utrčala u svoju kabinu. Čim je zatvorila vrata, bacila se na krevet i ostala nepomično da leţi. Leonidas ju je i dosad ljubio, ali ovoga puta bilo je... nekako drugačije. Netremice je gledala u tavanicu iznad sebe. Na usnama joj je još uvekgoreo ma-lopređašnji poljubac. Za trenutak joj se, tamo na palubi, učinilo da će se onesvestiti od uzbuđenja. Dogodilo joj se nešto što nije očekivala. Sa Dejvidom je to bilo sasvim drugačije. Dugo su se poznavali i veridba je bila logična posledica zajedničkih interesovanja. Uzbuđenje koje su u njoj izazivali Dej vidovi poljupci bilo je smešno u poređenju sa onim što je osećala sa Leonidasom. Najzad, ona i Dejvid poznavali su se toliko dobro da se njeno uzbuđenje svodilo na to da će postati supruga i da će intimno upoznati muškarca prvi put u ţivotu. Bila je tako vaspitana i to joj je bilo sasvim normalno. Dejvida što se tiče, znala je za neke njegove avanture iz vremena pre nego što su se verili. Ko zna, moţda i sada uţiva u njima, pomisli iznenada. Ipak, to ne moţe biti opravdanje za ovo što joj se dešava u Leonidasovom društvu. Zadrhtala je, usne su joj još uvek bridele od togzahtevnog, posedničkog Leonidasovog poljupca.

34


4.

poglavlje

Kada je Kira prvi put ugledala ostrvo Kalimnos, bilo je okupano suncem na zalasku. Ovde će provesti naredne dve nedelje. Leonidas joj je ponešto ispričao o istoriji ostrva i to je pobudilo njeno interesovanje. Saznala je da brodogradilište na ostrvu pripada njegovoj porodici. Posmatrala je brodove u luci nestrpljivo iščekujući da pristanu. Za razliku od nje, Pol nije krio uzbuđenje i nervozno je cupkao pored ograde. Noć se spuštala na ostrvo i luku kada su se konačno iskrcali. Kiri je bilo ţao što je krstrenje okončano, ali znala je da ima vremena da obiđe luku. Uskoro su se vozili automobilom prema Leonidasovoj vili na uzvišenju iznad luke.. Kada su se zaustavili ispred kuće, potpuno se smračilo, a Pol je spavao u njenom krilu. Leonidas je izašao iz kola, uzeo dečaka u naručje i krenuo prema kući. Morala je da ubrza korak da bi ga stigla. Kiru je oduševila unutrašnjost kuće u kojoj je sve nestvarno delovalo. Na podu hola u koji su ušli bio je mozaik. U uglovima prostorije postavljene su statue koje predstavljaju bogove iz grčke mitologije. Svaka prostorija bila je raskošnija od prethodne. Kira shvati da se ne nalazi u kući već u palati. Ona je celi ţivot provela u mnogo skromnijim uslovima i sada je zanemela od lepote i raskoši. Međutim, Leonidasu je to, očigledno, bilo sasvim obično. Nije primetio njenu zbunjenost i divljenje. Bez reči je pošao na,sprat pogledavši preko ramena da li ga prati. Kira duboko uzdahnu i poţuri za njim. Jahta je bila luksuzna, preko svih očekivanja, ali ovo... Kira je u tom trenutku, kao nikada pre, postala svesna činjenice da su ona i Leonidas dva različita sveta. A iako je poticao iz ovog društvenog miljea, Pol mu nije pripadao. Njeno raspoloţenje naglo se promenilo jer je shvatila da je pogrešila kada je pristala da dođe u Grčku. Trebalo je da tvrdoglavo ostane pri svom stavu. Ovako je i sebe i Pola dovela u opasnost. Opasno po nju bilo je to što je bila na dobrom putu da se zaljubi u čoveka koji je nikada neće voleti i nikada neće biti samo njen. A Pol će, verovatno, privučen ovakvim načinom ţivota, jednoga dana postati sličan svom stricu, hladan i nepristupačan.

35


Sluga koji se popeo sa njima na sprat poţurio je da otvori jedna vrata i da u sobi uključi svetio. Kira je iznenađeno zastala na pragu. Bila je to dečja soba, prilagođena dečaku Polovog uzrasta, od nameštaja do gomile igračaka. Usne su joj se stisnule u tanku crtu dok je posmatrala Leonidasa kako spušta Pola u krevet. Ponovo je pokušao da je postavi pred svršen čin, e, neće moći, pomisli besno. Bila je crvena od besa kada su im se pogledi sreli. Leonidas je podigao jednu obrvu. Prišao joj je u dva koraka, uhvatio je za ruku a zatim poveo u drugu sobu. Bukvalno ju je ugurao unutra ne obazirući se na njene proteste. - Sada mi reci u temu je problem - iz njegovih očiju sevale su varnice. - Sve je u redu - promrmljala je jer je bila premorena da bi se svađala. - Čini mi se da si zbog nečega ljuta -nije odustao. - Nemam mnogo strpljenja, Kira. Nešto ti nije pravo i hoću da znam staje to. Za trenutak je zavladala neprijatna tišina. Kira se nije usuđivala da ga pogleda u oči. Primetila je da su mu obrve izvije-ne i da mu oči Ijutito sevaju. Brada mu je podrhtavala dok je pokušavao da se kontroliše. - Već sam rekla da mi nije ništa - dodala je ubedljivije. - Kira, dobro sam te upoznao - nastavio je opasno tiho. - Mene ne moţeš prevariti, to nemoj da zaboraviš. Govorim ti za tvoje dobro. Kira je znala da ţeli još nešto da joj kaţe po načinu na koji je stiskao usne. Međutim, ćutao je. Osetila je da joj srce ubrzano lupa. Činilo joj se da se on od prvog trenutka poigrava sa njom. I ona ume da igra tu igru. - Zaista vas ne razumem - osmehnula se. - Nije mi ništa, samo sam umorna.. - U redu - rekao je konačno pošto je dugo proučavao njeno lice. - Moţda si zaista samo umorna. Kira je osetila ironiju u njegovom glasu. Ipak, odlučila je da mu rie dozvoli da je ponovo iznervira. Ona će se zajedno sa Polom vratiti kući, u Englesku, za dve nedelje i, ma šta Leonidas uradio, neće moći da je zaustavi. - Zaista sam umorna - nastavila je da se osmehuje. - Bilo je ovo dugo putovanje. - Dobro - klimnuo je glavom. - Odmori se, sutra ću ti predstaviti poslugu. Upoznaćeš i moju majku za doručkom. Poţeleo joj je laku noć i izašao. Kira je imala tek toliko snage da se presvuče i legne. Bila je napeta i verovala je da neće dugo moći da zaspi, ali ju je san brzo prevario.

36


Probudila se u raskošnoj sobi koja se kupala u jutarnjem suncu. Polako je zbacila pokrivač sa sebe, ustala je i izašla na mali balkon. Talasi azurnoplavog mora zapljuskivali su peskovitu obalu nedaleko odatle. Ta strana kuće bila je okrenuta suprotno od luke i u dvorištu je bio veliki bazen. Zelena voda u njemu presijavala se pod bleštavilom sunca. Oko bazena bile su poredane udobne leţaljke i suncobrani. Kira se osmehnu uţivajući u prizoru. Čvrsto je odlučila da što bolje iskoristi svoj boravak u ovom raju. Na brzinu se istuširala i iščetkala je svoju dugu kosu, a zatim je izabrala laganu haljinu na zakopčavanje spreda ćelom duţinom. Tek što se obukla, čula je kucanje na vratima. Nije se mnogo iznenadila kada je ugledala Leonidasa. Dosledna obećanju sebi da će uţivati, dočekala ga je sa osmehom. - Vidim, spremna si - promrmljao je. - Dobro jutro - pozdravila gaje veselo. - Da li je Pol ustao? Sinoć nisam dobro videla koja je njegova soba pa ga nisam videla od jutros. - Dođi, pokazaću ti - pruţio joj je ruku.. - Evo, druga vrata levo od tvoje sobe. - Odlično - zadovoljno je klimnula glavom i pošla u tom pravcu. - Kud ţuriš? - nasmejao se tiho. - Polje već sišao dole na doručak. - Oh?! - zbunjeno je zatreptala. - Sam? - Sa njim su moja majka i Pelaja - poţurio je da objasni. Kira je klimnula glavom i poslušno pošla sa njim u prizemlje. Usput joj je predstavljao poslugu, od koje je većina govorila engleski jezik. Zatim ju je odveo na trem iza kuće. Ugledala je veliki okrugli sto prekriven belim stolnjakom i postavljen za doručak. Pol joj je razdragano mahnuo jer su mu usta bila puna. Osmehnula mu se i usmerila svu paţnju na dve ţene koje su sedele sa njim za stolom. Malađoj ţeni nije bilo više od trideset godina i bila je obučena u šarenu letnju haljinu. Starijoj je moglo biti nešto više od pedeset godina i bila je u crnini. Kira je znala daje to Leonidasova majka. Marija Telokos je bila toliko sitna i slabašna da se Kiri učinilo da bi je malo jači nalet vetra prelomio napola. Po njenom uzanom licu nije bilo teško zaključiti daje nekada bila prava lepotica. Sada se umorno osmehivala. - Kira, ovo je moja majka - rekao je Leonidas. - A Pelaja je udata za mog mlađeg brata Mikosa. - To je moja baka - uzbuđeno je dobacio Pol.

37


- Znam - Kira mu se osmehnula. - Zahvalna sam ti što si ga dovela - Marija ju je pogledala krupnim crnim očima. Kira je zbunjeno pogledala sredovečnu ţenu, ali pre nego što je uspela da joj odgovori uhvatila je Leonidasov upozoravajući pogled. Bilo joj je nelagodno. Nije znala šta da kaţe pa se nasmešila. Tokom doručka vodili su neobavezan razgovor i Kira je uspela da se opusti. Pol je, na svoje veliko zadovoljstvo, sve vreme bio u centru paţnje. Spremno je odgovarao na pitanja, a umeo je i sam ponešto da priupita. - Moţete se svaki dan kupati u bazenu - reče u jednom trenutku Marija. -Nemojte ići na plaţu ako Leo ili Pelaja nisu slobodni da vam prave društvo. - Ovde su struje jake - Leonidas poţuri da objasni videvši da je Kira spremna da plane. - Treba znati na kojim se plaţama moţete kupati i koliko daleko od obale smete plivati. - A, tako - Kira klimnu glavom. - Imaću to na umu. - Znaš li ti da plivaš, Pavlose? - upita Marija dečaka. - Da: Pol se ponosno isprsi. - Mama i tata su me naučili. I Kira. - Često smo išli na bazen - objasni de-vojka. - Ume da pliva, ali mu treba iskustva. - Neko uvek treba da bude sa nj im - reče Leonidas. - Sitan je za svoj uzrast - primeti Marija. - Ne srne sam da pliva. - I neće - oštro reče Kira. - Biću uvek pored njega. Kira je naglasila te reči stavljajući svima do znanja da ne namerava bilo kome da prepusti brigu o Polu. Leonidas ju je besno pogledao ali se uzdrţao od komentara. Kira mu se slatko osmehnula pa je nastavila da jede. Ostatak dana protekao joj je u trčanju za Polom koji je morao odmah da upozna sve kutke kuće i bašte. Neko vreme proveli su pored bazena, ali se tu nije dugo zadrţao. Kada je počeo da se spušta mrak, bio je premoren. Kira gaje nagovorila da se popnu u njegovu sobu. Oči su mu se sklapale dok ga je spremala za spavanje. Zaspao je čvrstim snom pre nego što je spustila prekrivač na njega. Poljubila gaje u čelo i tiho se iskrala iz dečakove sobe. Istuširala se u svom kupatilu pa je obukla frotirski ogrtač da bi provirila u Polovu sobu. Spavao je dubokim snom. Vratila se u svoju sobu i počela je da trlja kosu peškirom. U tom trenutku čulo se kucanje. - Da li si gladna? - upitao je Leonidas ulazeći. - Nisam - rekla je zbunjena što je zatiče neodevenu. - Gde je Pol? - osvrnuo se oko sebe.

38


- Spava - Kira se osmehnu. - Zašto? - začudio se. - Pre sat vremena nije izgledao umorno. - Deca se začas umore - objasni mu devojka. - Ne samo deca - rekao je dvosmisleno. Kira je nervozno skrenula pogled. Kada ga je ponovo pogledala, primetila je neobični sjaj u njegovim očima. Nije verovala tom izrazu. Činilo joj se da Leonidas Telokos nešto smera. - Da li si raspoloţena za šetnju? - ponudio je. - Bolje da ostanem ovde - poţurila je da kaţe - u slučaju da se Pol probudi. - Neko će ga čuti ako te bude dozivao. Hajde onda da večeramo. - U redu - rekla je posle kraćeg razmišljanja. - Sići ću čim se obučem. Ipak, oklevala je dok se oblačila. Nije joj se sviđalo to kako se postavlja prema njoj pa je osećala da će između njih pasti teške reči. Kada je sišla, Marija i Pelaja bile su u trpezariji i čekale su je. - Da li je sve u redu? - upita je Marija. - Naravno - Kira se osmehnu. - Pol je zaspao. - Da nije bolestan? - zabrinuto upita gospođa Telokos. - Samo je umoran - devojka odmahnu glavom. - Protekle dve nedelje bile su mu veoma uzbudljive. Jutros jcrano ustao a nije se odmorio po podne. Kada se naspava, sve će biti u redu. - Pavlos veoma liči na svog oca - tuţno reče Marija. - U tim godinama bio je isto tako nemiran. - I ja sam bio takav - Leonidas im se pridruţio za stolom. - Siroti Pol - promrmlja Kira dovoljno glasno da je svi čuju. Marija i Pelaja tiho su se nasmejale a Leonidas ju je ošinuo pogledom. Pre nego stoje stigao bilo šta da joj odgovori, ušao je sluga noseći večeru. Dok su večerali, i Kira i Leonidas trudili su se da budu ljubazni jedno prema drugom. Smeškali su se i vodili izveštačen razgovor. Druge dve ţene to nisu pri-metile i Marija se sve vreme zadovoljno smeškala. Kada se Marija povukla na spavanje, bilo je kasno i Kira poţele da uradi isto to. Međutim, Leonidas je insistirao da njih dvoje popiju kafu na verandi. Nevoljno je pristala i izašla na trem. Kira se iz sve snage trudila da smisli temu za razgovor, ali njegovo ćutanje kao daju je paralizovalo. Nije joj padala na pamet nijedna pametna rečenica. Leonidas se najednom okrenu prema njoj i zagleda joj se u oči. - Hteo bih na nešto da ti skrenem paţnju, Kira - rekao je oštro. - Pazi se da ne planeš pred mojom majkom.

39


- Neću ako me vi ne budete izazivali, gospodine Telokos - odbrusi mu devojka. - Ti si ta koja izazivaš - uperio je prst u nju da bi sprečio bujicu njenih reči. - Nemoj da mi odgovaraš, Kira. Znaš da je to istina. - Kako se usuđujete to da mi kaţete?! -planula je. - Marija je primetila da me popreko gledaš. Pitala me je da li smo se svađali. Moraš da znaš nešto o Grkinjama: one su veoma strogo vaspitane, naročito starije generacije. Marija se udala za mog oca sa nepunih osamnaest godina. Taj brak ugovorili su njeni roditelji. Moj otac je bio neprikosnoveni gospodar u kući sve do dana kada je umro. - Ne mogu da verujem! - gledala ga je zapanjeno. - To je srednjovekovno shvatanje... - Kira, upozoravam te! - prekinuo ju je. - Jednom u ţivotu ćuti i slušaj. Ti si rođena u drugačijem svetu i zato ne shvataš. Naše ţene su vaspitane da poštuju muţevljevu reč u svakom pogledu. Kada je Doneas otišao od kuće, ona je morala da bira između sina i muţa. Izabrala je muţa jer je tako vaspitana. Onog trenutka kada je Doneas odbio da postupi po očevoj volji, morao je da napusti kuću. Od tada niko od nas nije smeo da spomene njegovo ime u očevom prisustvu. - O, Boţe - Kira duboko uzdahnu i odmahnu glavom u neverici. - Telegram koji si poslala posle nesreće otkrio sam među očevim papirima tek posle njegove smrti - Leonidas se zagledao nekud u daljinu. - Mnogo me je to pogodilo, ipak je on bio moj mlađi brat. Nas dvojica bili smo bliski. I... morao sam da saopštim majci vest o njegovoj smrti. Tojujedotuklo. - Ţao mi je, ali ne mogu da je razumem. - Ili moţda to ne ţeliš? - Naprotiv - odmahnula je glavom. -Veoma se trudim da je razumem. Zašto bar krišom nije ostala u kontaktu sa sinom? I zašto vi niste bili u vezi sa Doneasom, gospodine Telokos? Kaţete da ste vas dvojica bili bliski a upoznala sam vas tek nedavno. - Prvo, mislim da je stvarno vreme da počneš da me zoveš imenom - rekao je smešeći se: - A drugo, ako si zaista poznavala mog brata, znaš koliko je bio tvrdoglav. Pokušavao sam da stupim u kontakt sa njim nekoliko puta, ali je on to odbio. - Nikada... - naglo je zaćutala. - Šta, Kira? Reci mi šta te muči?

40


- Doneas nikada nije rekao zašto se vaš otac protivio njegovom braku sa Elenom - rekla je tiho, gotovo uplašeno. - Otac mu je već bio odabrao ţenu - Leonidas se osmehnuo kada je video njen zapanjeni izraz lica. - Tula potiče iz ugledne porodice i otac je smatrao da će mu biti savršena ţena. Kada mu je Doneas rekao da neće da se oţeni njome već Elenom, poludeo je. Mislim da je celo ostrvo čulo njihovu svađu. U ţivotu nisam video oca toliko besnog. - Znači, to... - Nemoj previše da lupaš svoju lepu glavicu, Kira - ponovo se nasmejao. -Doneas se ne bi oţenio Tulom i da nikada nije sreo tvoju sestru. - Opet ne razumem - zbunjeno gaje pogledala. - Znao je, kao i ja uostalom, da je naš najmlađi brat Kostas zaljubljen u nju objasni Leonidas. - Da, to već liči na njega - Kira se tiho nasmeja. - Doneas je bio nepopravljivi romantičar. - Doneas? - ponovio je zbunjeno. - Da, Doneas - naglasila je svoje reči klimanjem glave. - A ti, Kira? - upitao je iznenada. - Da li si ti romantična? - Moţda malo - slegnula je ramenima. - Meni su vaţnije druge stvari. - Kao na primer? - seo je u pletenu fotelju naspram nje. - Sigurnost mi je veoma značajna, na primer. - Sigurnost? - ponovio je tiho kao da ne veruje daje dobro čuo. - Šta je loše u tome?! - popreko ga je pogledala. - Sigurnost mi je veoma vaţna od kada sam ostala sama sa Polom. - Ne govorim o Polu - Leonidas odmahnu glavom. - Govorim o tebi, Šta je tebi potrebno? - Ne ţelim da budem tema ovog razgovora - pobunila se. - Osim toga, ne znate ništa o meni. - Znam dovoljno - rekao je ozbiljno. - Reč sigurnost izvire iz svega što kaţeš, opsednuta si njome. U ţivotu ima mnogo vaţnijih stvari od sigurnosti. Jednoga dana ćeš to sama otkriti, ali se plašim da će tada biti isuviše kasno. - Ne znam o čemu pričate - progunđala - U tome i jeste problem, Kira - uzdahnuo je. - Ti zaista ne znaš o čemu pričam. Dobro sam pogledao onog tvog verenika i tvrdim da on nikada ni u jednoj ţeni neće moći da raspali plamen strasti. - Neću da razgovaram o Dejvidu - rekla je ljutito pa je ustala.

41


- Kuda si Krenula? - zaustavio ju je uhvativši je za ruku. - Da spavam. - E, nećeš! - skočio je na noge. - Nećeš tek tako prekinuti ovaj razgovor. Sada si na mojoj teritoriji i ja određujem pravila igre, Kira. Ne znam kako se tvoj verenik ponaša kada tako sevaš očima na njega, ali ja dolazim u, iskušenje da te naučim kako treba da me gledaš. - Nemoj tako da razgovaraš sa mnom! - ciknula je nesvesna činjenice da je prestala da mu persira. - A ti nemoj da me izazivaš! - Ne izazivam te! - skrenula je pogled. -Nervozna si? - rekao je tik uz njeno uvo. Sledećeg trenutka privukao ju je sebi. Kira je instinktivno podigla ruku da ga odgurne, ali je klonula i pala na njegove grudi. Osetila je toplinu njegovog tela ispod tanke košulje. Taj dodir prisilio ju je da zadrhti. Oblizala jekrišom suve usne i polako podigla pogled. Njegove crne oči netremice su je gledale, a zatim se sagnuo i usnama dodirnuo njene. Kira je zurila u nebo iza njegove glave. Sledećeg trenutka sklopila je oči i počela da mu uzvraća poljubac. Kada su Leonidasove usne počele strasno da ljube njene, prepustila mu se uţivajući. On pređe rukom duţ njenih leđa i ona se privi uz njega. Podigla je ruke i zavukla mu prste u gustu kosu. Nikada u ţivotu nije osetila ništa slično toj dubokoj gladi koju je mogao da utoli samo Leonidas. Omamljena i uzdrhtala, stajala je pripijena uz njega reagujući na svaki njegov dodir. Tek kada je počeo da joj otkopčava haljinu, trgla se. Povukla se i odgurnula njegove ruke. Zbunjeno gaje pogledala, a onda je brzo skrenula pogled. Dok je trčala sa terase, pratio ju je njegov prigušeni smeh i tog trenutka osećala je samo mrţnju prema njemu. *** Silazila je polako na doručak drţeći čvrsto Pola za ruku, kao da se tako osećala sigurnijom. Prethodne noći dugo nije mogla da zaspi. Sve vreme je mislila na Leonidasa i borila se sa sobom da ne prizna daje zaljubljena u njega. Marija je doručkovala na tremu a Leonidas je sedeo nedaleko od nje u fotelji čitajući novine. Paleja nije bila tu. Kira je hrabro zakoračila na trem. Gospođa Telokos dočekala ih je sa osmehom na licu, a Leonidas je odloţio novine i ustao. - Dobro jutro, Kira - pozdravi je Marija. - Zdravo, Pavlose.

42


- Dobro jutro - Pol se veselo nasmeja i pritrča stolu. - Zaista je divno jutro - reče Kira prilazeći polako. - Leo - majka pogleda sina smislim da je danas idealan dan da pokaţeš Kiri ostrvo. - Nema potrebe - pobuni se devojka. - Biće mi zadovoljstvo - Leonidas osujeti njenu nameru zadovoljno se smeškajući. - Odlično - Marija klimnu glavom i. pogleda dečaka. - Hoćeš li i ti sa njima u šetnju? - Neću - odmahnu glavom Pol. - Ne šeta mi se, ja bih se kupao u bazenu. - Onda ćemo ići u šetnju neki drugi dan - spremno ponudi Kira. - Zašto? - Leonidas odmahnu glavom. - Pelaja će ga pričuvati. - I ja sam tu - veselo reče Polova baka. - Ništa mu se neće desiti, ne brini. Vas dvoje slobodno idite i uţivajte. - Krećemo posle doručka - rekao je Leonidas otvarajući ponovo novine. - Iskoristićemo to što danas neće biti velike vrućine i obići ćemo celo ostrvo. Vratićemo se tek predveče. - Ali... - pokušala je da se pobuni, ali ju je njegov pogled presekao u pola reči. Dok su doručkovali, bila je veoma ćutljiva. Shvatila je da je uletela u Leonidasovu zamku koju joj je vesto postavio. Nervozno je grizla donju usnu dok je traţila šta da obuče. Nije bila sasvim oduševljena idejom da će provesti ceo dan sama sa njim. Konačno se odlučila za lagane, platnene pantalone i muslinsku košulju. Obula je udobne mokasine u kojima je mogla da pešači. Kosu je vezala u rep, nanela je samo malo sjaja na usne i uzela velike naočare za sunce i slamnati šešir. Leonidas je zadovoljno klimnuo glavom kada ju je ugledao, odobravajući njen izbor odeće. Uzeo ju je za ruku i poveo prema malim, sportskim kolima parkiranim ispred ulaza. Bio je obučen u bele pantalone i košulju koja je isticala njegov tamni ten. Iako je krov na kolima bio spušten, Kira je osetila da joj ponestaje vazduha zbog njegove blizine. Miris njegove kolonjske vode ispunio joj je nozdrve. Nepunih pola sata kasnije stigli su do malog lučkog grada. Ostavili su automobil nedaleko od centra i nastavili pešice. Što su dalje išli, Kira se sve više oduševljavala onim što je videla. Činilo joj se da nikada u ţivotu nije toliko pešačila ulicama grada, koji se toliko razlikovao od engleskih gradova. Bila je iznenađena kada su došli do

43


pijace po kojoj se kretalo mnoštvo ljudi kupujući ili prodajući na otvorenom prostoru voće, povrće ili ribu. Bila je oduševljena jednostavnom arhitekturom kuća i gotovo pravilnim rasporedom uličica. Ipak, najveći utisak na nju ostavio je srednjovekovni zamak visoko na brdu iznad grada. Često su morali da zastajkuju jer su Leonidasa ljudi pozdravljali prilazeći mu da razmene sa njim poneku reč. Dok su se penjali do zamka, primetio je da je ona na kraju snage. Nasmejao se i poţurio da joj pomogne. - Izdrţi još malo, gotovo smo stigli na cilj - uhvatio ju je pod ruku. - Hajde, osloni se na mene. Njenu ruku povukao je oko svog struka obgrlivši joj ramena. U prvom trenutku bila je zbunjena tim prisnim dodirom a onda se opustila. Činilo joj se da bi mogla još dugo da hoda tako oslonjena na njega. Pri svakom koraku osećala je kako se njegovi snaţni mišići pokreću pod njenom rukom i to osećanje nateralo joj je rumenilo u obraze. Kada su konačno stigli do zamka, pogled koji se odatle pruţao učinio je da zaboravi sve o čemu je dotad razmišljala. - Fantastično! - uzviknula je ushićeno. - Vidiš odakle smo došli - Leonidas joj pokaza rukom. - Ptica bi doletela za nekoliko minuta, a mi smo se penjali više od dva sata. - Osećam se kao ptica dok stojim na ovoj litici - rekla je. Pod njihovim nogama, daleko dole, leţalo je ostrvo kao na dlanu; Grad se pruţao uz obalu i bleštao je na popodnevnom suncu. Kira duboko uzdahnu i zagleda se u horizont. - Hajde - rekao je mekim, dubokim glasom - vreme je da polako krenemo nazad. Kira je pošla prihvativši njegovu ruku kao oslonac. Ponovo je njom ovladalo ono čudno osećanje izazvano njegovom blizinom i prijatnim glasom. Nekoliko puta uhvatila je sebe da ne sluša ono što joj priča već posmatra njegovu ruku na svojim ramenima. Kada su stigli do automobila, umesto da krenu kući, Leonidas ju je odveo u drugi gradić. Tu su svratili u tipičnu grčku kafanu na ručak. Posle toga su, odmorni i okrepljeni, krenuli u obilazak. Kira je prepoznala luku u koju su uplovili one noći kada su stigli na Kalimnos. Bila je oduševljena otkrićem da je dah prošlosti i ovde bio prisutan na svakom koraku. Osećala se kao dete koje otkriva novi svet.

44


Kako je đan odmicao, tako je Kira sve manje obraćala paţnju na ono što joj Leonidas govori. Postavljala je sebi pitanja koja su je mučila istovremeno pokušavajući da pronađe odgovore. Leonidasova ruka počivala je na njenom rametiu, a povremeno bi se našla i oko njenog struka privlačeći je bliţe kada su im prolaznici išli u susret. Pazila je da ne načini neki pokret zbog kojeg bi on sklonio ruku. Njegova blizina i dodir prijatno su je uzbuđivali. Obilazak su završili šetnjom po keju posmatrajući meštane koji su poslovali oko svojih brodova. Kako se veče spuštalo, palile su se svetiljke duţ keja i u gradu. Sa više strana dopirala je tiha, čeţnjiva muzika. Kira je bila očarana svime. Grupa mladića i devojaka okupila se u blizini keja veselo čavrljajući. Kira se nadala da će ponovo osetiti Leonidasovu zaštitničku ruku oko struka. Nesvesno mu se pribliţila dok su stajali na kraju betonskog mola zagledani u more, koje je postajalo sve tamnije. Zatim su krenuli putem uz obalu koji je vodio van grada. Tama i tišina spavali su oko njih. Šetali su ćutke, kao dvoje ljudi koji se dobro poznaju i razumeju bez reči. Drţeći se za ruke, išli su sve dalje posmatrajući jedva primetna svetla brodova koji su plovili ko zna kud. Kira nije mogla da objasni kako, ali njih dvoje su odjednom stajali priljubljeni jedno uz drugo. Njegove ruke obavile su se oko njenog struka, a njene su se spustile na njegova leđa. Naslonila je glavu na njegovo rame. Dodir njegovih prstiju na obrazu bio je lak, kao dašak vetra. Zaustavila je dah da bi to potrajalo što duţe. Milovao je njene obraze, oči, a onda je prstima prešao preko njenih usana pa se zaustavio kao da ih ispituje. Polako je podigla lice ţeljno očekujući poljubac. Činilo joj se daje prošla čitava večnost pre nego što su se njegove usne spustile na njene. Bio je to oprezan poljubac, kao da iščekuje njentf reakciju. Zagrlila ga je i privukla sebi ţeleći u tom trenutku da utoli glad za ljubavlju koju je on u njoj izazivao. Njegove usne ponovo su bile na njenim. Ovoga puta poljubac je bio pun ţelje i strasti. Rukama je klizio po Kirinom telu. U ušima joj je bubnjalo. Nije mogla da udahne vazduh od poljubaca koji su bili sve duţi i strasniji. Leonidasov topli dah naterao ju je da zadrhti kada je usne spustio na njen vrat. Obgrlio ju je rukama i još čvršće pri-vio uza se. Kira se nije stidela ţelje da mu se preda tu, u tom trenutku. Zbog njega je bila spremna da izda svoje principe. Srce joj je udaralo kao da će iskočiti.

45


- Biće bolje da pođemo nazad - rekao je odmaknuvši se naglo od nje. - Kasno je, ostali će se brinuti gde smo. Sve u njoj bunilo se protiv njegovog predloga, ali joj je razum govorio daje on u pravu. Bila je spremna na sve sa njim. A ovo, svakako, nije bilo pravo mesto za ljubav, rekla je sebi. Ni reč nisu progovorili dok su se vraćali do automobila. Kira je bila sigurna da je i Leonidas pod uticajem onoga što se upravo dogodilo na usamljenom putu pored obale. Nijedno od njih nije ţelelo da pričom pokvari čarobne trenutke. Više od svega Kira je ţelela da se konačno sruše sve barijere koje su ih razdvajale. Jer, ona je bila zaljubljena u Leonidasa Telokosa, sada je bila načisto s tim. Stigli su do kola i Kira se trgla kada joj se pogled zaustavio na njegovom licu. Pod jakom uličnom svetiljkom videla je da je sasvim miran, bez traga malopređašnje strasti. Da lije ponovo ispala budala, pitala se. Vozili su se ćutke, svako zadubljen u svoje misli. Kira je nestrpljivo čekala da stignu kući i da se zatvori u svoju sobu. Osećala je neverovatnu potrebu da se isplače zbog svega što se desilo. Leonidasov pogled i ponašanje nisu joj davali mnogo nade da bi čarolija sa obale mogla postati stvarnost. Da lije moguće daje ona, u svojoj ţelji, videla nešto više nego što se zaista dogodilo, pitala se sve vreme na putu do vile. Ni za trenutak u Leonidasovim očima nije primetila trag ţelje. Mirno je izašao iz kola i otvorio joj vrata. Lagano ju je pridrţavao za mišicu dok su išli prema ulaznim vratima. Otključao ih je i pomerio se u stranu da bije propustio da prva ude u kuću. - Ostali su već legli, a ja moram da obavim nekoliko vaţnih telefonskih razgovora. Čekao sam ovo vreme zbog vremenske razlike - objasnio joj je odsutno. - Laku noć, Kira. Lepo sanjaj. Potom se okrenuo i otišao u svoju radnu sobu. Kira je oselila neizmernu tugu kada je shvatila da ori n i malo ne razmišlja o onome što se desilo između njih. Vodila je računa o tome da on na njenom licu ništa ne primeti. Kada je ostala sama, u holu je za trenutak osetila bes, ali onda su je tuga, razočarenje i ogorčenost naterali da ustrči uza stepenice. Uletela je u svoju sobu, tiho zatvorila vrata i obučena se bacila na krevet. Ponovo je preţivljavala sve što se desilo na obali. Znala je daje Leonidas nju ţeleo isto koliko i ona njega. Nije mogla da shvati šta se desilo. Pomislila je u jednom trenutku da ga zamoli za objašnjenje, ali je brzo odustala.

46


Nametnuo joj se jedini mogući zaključak: ţeleo je nešto da joj dokaţe u vezi sa njihovim razgovorom od prethodne večeri. Međutim, ni u to nije bila sigurna jer u njegovom pogledu nije bilo ni prezira ni trijumfa. Na povratku se ponašao prema njoj isto kao i proteklih dana kada je imao mnogo posla. Na kraju je zaključila da je moţda upravo ona pogrešno protumačila njegovo ponašanje. Shvatila je da o muškarcima, ipak, malo zna. Problem je bio u tome što je njegovo prisustvo tako snaţno delovalo na nju da nije imala ni snage ni moći da se odupre. Moraće naučiti da kontroliše svoja glupa osećanja pre nego što bude uhvaćena u zamku iz koje će izaći povređena.

47


5.

poglavlje

Provela je besanu noć i pomirila se sa činjenicom daje prethodni dan bio bajka koju je na trenutak ţivela. Istuširala se, obukla Bikini i preko njega kratku haljinu pre nego što je otišla da pogleda da li je Pol budan. Dečakova soba bila je prazna i Kira razočarano uzdahnu. Nadala se da će moći da se sakrije iza Pola bar dok ne prouči Leonidasovu reakciju. Polako je silazila pridrţavajući se za gelender jer su joj kolena klecala. Zastala je na tren kada ga je ugledala na tremu. Bio je sam i sedeo je u pletenoj fotelji čitajući novine. Razmišljala je da li da mu se javi ili da se povuče pre nego što postane svestan njenog prisustva. - Dođi, Kira - rekao je ne pogledavši je. Osetila je da bes ponovo raste u njoj. Mrzela je da joj neko naređuje šta da radi i kako da se ponaša. A Leonidas je upravo to redovno činio. I dalje je ne gledajući, polako je odloţio novine na stočić ispred sebe. Poslušala ga je bez reči jer joj se činilo da je neka nevidljiva sila vuče prema njemu. Nije mogla da potisne sećanja na njegove poljupce i milovanja, i to je bila moć kojom ju je drţao u pokornosti. Stala je pred njega. Polako je ustao i privukao je sebi. Podigla je pogled do njegovog lica i primetila trijumfalni osmeh na njegovim usnama. Uhvatio ju je prstima za bradu i spustio usne na njene. - Divna si, Kira - prošaputao je poţudno milujući je neţno rukama. Kira ga je odgurnula od sebe. Bio je to instinktivan pokret, ali je znala da će zaţaliti zbog toga. Videla je kako su mu se obrve iznenađeno podigle. Po njegovom pogledu znala je da se sprema oluja. Kira je odmahnula glavom, kao da će tim pokretom umiriti snaţno lupanje srca. Znala je da će sada upoznati Leonidasovu nepoznatu stranu. Duboko je uzdahnula spremajući se. - Dođi - muklo je rekao. Kira je ponovo odmahnula glavom. Gledala je oko sebe u ţelji da pobegne što dalje od njega. Leonidas ju je grubo uhvatio za ruku privlačeći je sebi. Kira je uzviknula od bola, ali ga je prkosno pogledala. - Ne pretvaraj se, mala veštice - procedio je kroz stisnute zube. - Znam da me ţeliš. Zašto mi ne uzvratiš poljubac? Oboje osećamo snaţnu fizičku privlačnost. Zašto joj se opireš, Kira?

48


Nije mogla ništa da kaţe pa je neodređeno odmahnula glavom. On ju je grubo zagrlio i obrušio se na njene usne. Pokušala je da se oslobodi njegovog stiska, ali je svaki njen napor bio uzaludan. Suze su joj skliznule niz obraze, mada on nije obratio paţnju na to. Bilo joj je potpuno jasno da je Leonidas izgubio kontrolu nad sobom. Poslednjim atomom snage uspela jcda oslobodi jednu ruku i da snaţno zamahne. Glava mu se trznula u stranu jer nije očekivao šamar. Kira je videla kako se otisak njenog dlana pojavljuje na njegovom preplanulom obrazu. Za trenutak je pomislila da će i on nju ošamariti. Njegovo krupno telo treslo se od besa, a iz očiju su mu sevale munje. Leonidas je uvek ostavljao utisak čoveka koji ume da se savlada. U ovom trenutku bio je potpuno drugačiji, ključao je od besa. Koraknula je unazad i gotovo daje pala. Leonidas ju je uhvatio u poslednjem trenutku. Nije imala snage da se otima. Stajala je a suze su se slivale niz njene obraze. - Povredio si me! - izgovorila je između jecaja. - Ti si siledţija i mrzim te! Mrzim te! Čuješ li me?! - Zašto? - prodrmao ju je. - Zato što sam ti pokazao da tvojim venama ne teče voda?! Zato što si pored mene počela da se ponašaš kao ţena?! - Ja nisam jedna od tvojih ljubavnica! - Nisi - sloţio se. - Ti ćeš biti više od toga. - Neću! - počela je da se otima. - Neću ti dozvoliti da se poigraš sa mnom i da me posle toga odbaciš. Sledećeg trenutka naglo ju je pustio i ona se zateturala. Uspela je da se zaustavi teka kada je osetila ogradu trema iza sebe. Ubrzano je disala gledajući ga širom otvorenim očima. Tada je čula korake koji su se pribliţavali. Naglo se okrenula, sišla je sa trema i potrčala prema bazenu. Nije ţelela daje bilo ko vidi u takvom stanju. Znala je da je zajapurena i da su joj oči natečene od plača. Čim je stigla do bazena, skinula je haljinu i skočila u vodu. Plivala je snaţnim zamasima pokušavajući da se smiri. Kako bi bilo lepo kada bi mogla da bude ravnodušna... Nije prestala da pliva ni kada je čula vesela glasove koji su se pribliţavali bazenu. Krajičkom oka primetila je Pelaju, Mariju i Pola. Gospođa Telokos sela je u fotelju pored bazena, a Pelaja i Pol skočili su u vodu. Neko vreme zajedno su plivali, a onda se Pol umorio. Kira mu je pomogla da izađe iz bazena, a zatim je i sama izašla. Legla je na peškir i zatvorila oči. Čula je Pola kako priča sa bakom.

49


Veliki suncobran pravio je prijatnu hladovinu pa se Kira opustila. Glasovi su postajali sve tiši, a onda su potpuno utihnuli. Gotovo neprimetno utonula je u san. Trgnula se kada je osetila nečiju ruku na butini. Podigla je glavu i ugledala Leonidasa. Grubo mu je odgurnula ruku i pogledala oko sebe. Nikoga nije bilo u blizini. Pokušala je da ustane ali ju je on zaustavio. Prešao je prstima po liniji njene kičme, od čega su je prošli ţmarci. - Skloni ruku - rekla je tiho. - Majka mi je rekla da proverim da li si se namazala uljem za sunčanje osmehnuo se. Kira ga je gledala u neverici. Ponašao se kao da se ništa neobično među njima nije desilo. Nešto u njegovom pogledu izazvalo je grozničavu vatru u njenom telu. Brzo je skrenula pogled osećajući da počinje da drhti. - Nisam. - Moraš biti opreznija - rekao je milujući joj ramena. - Grčko sunce je jako, a tvoja koţa je svetla i osetljiva. Ako ne paziš, sunce moţe da bude opasno. Ništa nije opasno po mene kao ti, pomisli devojka. Ukočeno je leţala izbegavajući da ga pogleda. Ipak, čitavim bićem osećala je njegovo prisustvo i dodire. Znala je da je gleda i da ispituje njeno telo. - Dalje ruke od mene - promucala je kada su njegove ruke dodirnule njene grudi. Privukao ju je sebi. Kira se bezuspešno otimala. Na kraju je Leonidas čvrsto uhvatio njene ruke i odmaknuo se malo od nje gledajući je pravo u oči. - A šta sad? - upitao je očito uţivajući u njenoj bespomoćnosti. - Mrzim te! - rekla je pre nego što ju je ponovo poljubio. - Ti si divlja mačka, ali ukrotim te - na-smejao se prigušeno. Kada ju je ponovo pomilovao po grudima, Kira je uzdahnula osećajući da više ne ţeli da mu se opire. Bila je ljuta na sebe jer je on bio svestan svoje moći nad njom. Strast joj je pomutila razum. Počela je da mu uzvraća poljupce privijajući se uz njega. Drţala gaje čvrsto za ramena osećajući pritisak njegovog snaţnog tela. Podigao je glavu samo na tren, da bi potom nastavio da joj ljubi ramena. Kira zatvori oči i prepusti se uţivanju. Sa njenih usana oteo se uzdah zadovoljstva. - Ţelim te - mrmljao je. - Znao sam da u tebi gori vulkan ispod površine. - Ne mogu... - Ne sada - glas mu je napukao od strasti. - Kad padne noć, bićeš moja.

50


- Ne mogu - ponovila je odlučnije. - Zašto? Čega se bojiš? - Leo, ja... - teškom mukom prisilila je sebe da ga pogleda. - Reci - prošaputao je privlačeći je u zagrljaj. - Ja nisam... ovaj... - nije mogla da pronađe prave reči. - Šta nisi? Dugo je pogledom istraţivao njeno lice a onda je shvatio. - Znao sam da onaj tvoj Englez nije ni za šta, ali... - odmahnuo je glavom u neverici. - Na kakve si to muškarce nailazila, Kira? - Ja... - pobesnelaje. - Pusti me! Odgurnula je njegovu ruku i brzo ustala. Međutim, i on je skočio na noge. Drţao ju je čvrsto za ruku i nije joj dozvolio da ode. - Kira, kasno je da se pretvaraš da ne osećaš ništa prema meni - rekao je uznemireno. - U pravu si - sloţila se. - Mrzim te! - Laţeš! - rekao je besno. - Prestani da izigravaš devojku koju je teško osvojiti. - Ne izigravam ja ništa! - planula je. - Ako ti moţeš da menjaš ljubavnice kako ti se prohte, ja ne mogu. I neću! Ako misliš da ću se pridruţiti nizu ţena sa kojima si spavao, varaš se! - Kira... - pokušao je da dođe do reči. - Ne ţelim prolaznu avanturu. Ako sam zbog toga staromodna, baš me briga! - otrgnula mu se. - Ti moţda moţeš da odvojiš fizičko zadovoljstvo od emocija, ja ne mogu i neću! - Šta ti znaš o meni? Poznaješ me tek nekoliko nedelja. - To ti je bilo dovoljno da pokušaš da me zavedeš! - Pobogu, Kira! - uhvatio ju je za ramena i prodrmao. - Ţelim te od prvog trenutka kada sam te ugledao. - Kako se usuđuješ?! To je uvreda! - A šta si očekivala?! - rekao je popuštajući stisak. - Da ću se zaljubiti u tebe? Da li ti to onaj Englez govori? Da te voli? To ţeliš? - U svakoj vezi vaţna je ljubav! - Vi Englezi ste tako prokleto sentimentalni - podsmehnuo se. - Reci mi, koliko traje ljubav o kojoj pričaš? - Ona moţe da traje zauvek, ali ti to ne shvataš - pogledala ga je tuţno. - U braku su najvaţnije ljubav i neţno. - A fizička privlačnost? Zar ona nije vaţna? - Na neki način jeste - rekla je neodređeno.

51


- A materijalni uslovi? - Menije novac nevaţan - bila je uvre-dena tim pitanjem. - Zaboravi ljubav, ona ne postoji - rekao je hladno. - Stvarnost je fizička ţelja. - Mnogo toga ćeš izgubiti u ţivotu. Ipak, fizički ćeš biti zadovoljan. - Ti nemaš ni to - rekao je otrovno. - Ne usuđuješ se da odeš dalje od poljupca. Očigledno voliš da izazivaš muškarce, ali ja neću pasti na tvoje čari. Neću da klečim niti da molim. Sa mnom nema igre mačke i miša. Okrenuo se i otišao u kuću. Kira oseti da joj je muka. Nije mogla da se pomeri, gledala je za Leonidasom. Istovremeno se nešto u njoj slomilo. Čovek koga je volela svim srcem nikada neće moći da joj uzvrati ljubav. Nada u njoj umrla je tog trenutka. Osetila je da joj donja usna podrhtava i da joj se suze skupljaju u očima. Napokon je pošla u kuću. Nikoga nije srela, sve je bilo tiho i mirno. Istuširala se i presvukla pre nego što je krenula da potraţi Pola. Do kraja dana izbegavala je Leonidasa. Kada je uveče sišla na večeru, zatekla gaje u trpezariji. Na sreću, Marija i Pelaja brzo su došle i prekinuvši mučnu tišinu. Pred kraj večere Kira je rekla da je umorna i da će se ranije povući. Leonidas se ironično nasmejao, znao je da traţi izgovor da ne ostane nasamo sa njim. Gotovo je istrčala iz trpezarije. Pol je, kao i obično, brzo zaspao. Kada je zatvorila vrata svoje sobe, naslonila se na njih. Zaista je bila umorna. Taj danjoj je bio jedan od najteţih u ţivotu. Namučila se da zaspi, a onda se probudila usred noći okupana znojem. Zarila je lice u jastuk i glasno zaplakala. Kao i obično, jutro je bilo sveţe i to joj je prijalo. Do nje je dopirao šum talasa koji su udarali o obalu i krici galebova. Poţelela je da je na drugom mestu. Ostrvo je bilo divno, ali je na njemu ţi-velo čudovište: Ţelela je daje u Londonu. Samo kada bi mogla pronaći dobar izgovor da napusti ostrvo... *** Sledećih nekoliko dana Kira gotovo nije viđala Leonidasa. Pitala se da li je to zato stoje izbegava ili zaista ima mnogo posla. Dani su se razvlačili, bili su jednolični i Kira je shvatila da je vreme za povratak.

52


Vrebala je zgodan trenutak da porazgovara sa Leonidasom. Konačno je uspela da ostane nasamo sa njim u salonu posle večere. Ni pogledao je nije, bez reči je nasuo sebi piće. - Mislim da je vreme da se Pol i ja vratimo kući - rekla je odlučno. - Čemu ţurba? - naglo se okrenuo ka njoj. - Mislim da smo se dogovorili da ćeš ostati koliko god budeš mogla. Siguran sam da tvoj odmor traje bar još dve nedelje. - Mnogo nezavršenih poslova čeka me u Londonu. Treba da se vratimo što pre. - Ne moraš još da ideš - brzo joj je prišao. - Trebalo bi uskoro da krenemo - tvrdoglavo je ponovila. - E, nećeš otići! - viknuo je. - Ti i Pol ostaćete ovde dok ja ne kaţem da moţete ići - rekao je mirnije. - Ja sam vas doveo pa ću organizovati i vaš povratak. Ostaćete ovde. - Kako se usuđuješ?! - planula je. - Da li to znači da sam tvoj zarobljenik?! To je kidnapovanje! - Kira, ne izazivaj me! - oči su mu se suzile. - Inače, ne odogovaram za posledice. - Nemoj da mi pretiš! - obrecnula se. - Ne moţeš me drţati ovde protiv moje volje! - Mogu i hoću! - rekao je sa neskrive-nim zadovoljstvom. - Imam tvoj i Polov pasoš a nikud ne moţeš bez njih. - Kada Dejvid za ovo čuje... - naglo je ućutala shvativši po izrazu njegovog lica daje napravila kobnu grešku. - Englez?! - podsmehnuo se. - Šta će on uraditi? Neće taj ni prstom mrdnuti da ne bi ugrozio svoj savršeno isplanirani ţivot. - On me voli! - osetila je da suze počinju da je guše. - Dovoljno je da ga pozovem i... - Misliš da će dotrčati da te spase? -nasmejao se. - Kira, ti si naivno dete. - Hoću da idem kući! - Samo izvoli. Ti moţeš da odeš kad god poţeliš, ali Pol ostaje. - Preko mene mrtve! - vrisnula je. - Ne mora da bude tako, Kira - rekao je neţno. - Postoji rešenje za sve naše probleme. - Kakvo rešenje? - tiho je upitala. - Već sam ti rekao - prešao je prstom po njenom obrazu. - Udaj se za mene. - Neću - odmahnula je glavom.

53


- Razmisli, Kira - i dalje se smešio. -Nećeš morati da se vratiš u London, i o Polu ću ja brinuti. A ti ćeš konačno moći da uradiš ono što toliko ţeliš, ali se plašiš. - Gade - procedila je kroz stisnute zube. - Neću! - Oprezno, Kira, moje strpljenje ima granice - upozorio ju je. - Tvoje telo mi govori da me ţeliš. Zašto to uporno odbijaš da priznaš? - To nije dovoljno! Za to što hoćeš od mene potraţi neku svoju prijateljicu. - Ti si najtvrdoglavija ţena koju znam! - planuo je. - Ako te ne udavim, biće pravo čudo. Uţasan bes očitavao se na njegovom licu. Kira je osetila da joj srce snaţno tuče a grlo joj se osušilo od straha. Nikada ga nije videla tako besnog. Ovog puta zaista će je povrediti, pomislila je panično. Sledećeg trenutka njegove ruke sklopile su se oko nje. Predala mu se bez borbe jer je shvatila da se svaki njen otpor završava predajom. Nije više imala snage i nije traţila odstupnicu. Osetio je njenu spremnost da mu pripadne i njegov zagrljaj postao je neţan. Kira oseti grč duboko u sebi i za trenutak se ukoči. Rukama je počeo da joj podiţe haljinu. - Leo... - bio je to nemoćan protest. - Psst... Blagi dodir na butinama pretvorio se u milovanje koje je palilo njenu koţu. Taj dodir oterao je iz njene svesti i po-slednju pomisao na otpor. Milovao ju je dugo i sporo krećući se naviše. Kada su se njegove ruke zavukle pod njenu haljinu, Kira je glasno uzdahnula. Leonidas je podigao glavu i osmehnuo se zagledavši se u njene oči. Izgubila se u dubini njegovih očiju. Dok joj je skidao haljinu, Kira nije mogla, niti je htela, da protestuje. Prošaputala je njegovo ime i, mada je ţelela da to bude opomena, bio je to otvoreni poziv koji je Leonidas dobro razumeo. Usnama joj je golicao koţu vrata dok se spuštao ka njenim grudima, koje su se uzbuđeno podizale i spuštale. Vatra koju je Leonidas palio u njoj mogla je da se ugasi samo na jedan način. Prepustila mu se sasvim. Znala je staje čekala toliko dugo. Iskušenje je bilo preveliko. Činilo joj se da lebdi dok joj je usnama dodirivao vrat, obraze, usne, oči. Osećala je samo njegovo snaţno telo tako blizu svog. Na momente je bila svesna potpunog nedostatka stida, kao daje oduvek poznavala muškarca u čijem je naručju. Čak ni to što će se dogoditi nije joj više bilo neobično, ni strano, ni pogrešno.

54


Nije bilo ničeg prirodnijeg od ovoga što joj se događalo. Strasno se privijala uz njega zarivši prste u njegovu kosu. Zaboravila je na sve osim na to da zauvek ţeli da ostane u Leonidasovom zagrljaju. - Toliko o tome - promrmljao je odmičući se od nje. - Leo... - zadrhtala je od njegovog pogleda. - Šta se dogodilo? - Samo sam hteo da ti pokaţem da su strast i ţelja dovoljni - rekao je hladno. - Mrzim te! - vrisnula je. Zgrabila je haljinu koja je leţala pored njenih nogu i istrčala iz salona. Nije se trudila da se obuče, ţelela je samo da što pre pobegne od njega. Čula gaje kako je doziva, ali se nije osvrnula. Bila je zaslepljena od suza kada je utrčala u svoju sobu i zaključala vrata. Gotovo istog trena čula je kucanje, međutim, imala je tek toliko snage da se dovuče do kreveta. Sklupčala se, povukla je pokrivač do brade, a zatim zarila lice u jastuk. Zašto ne moţe da se pomiri sa činjenicama? Zašto se nada kada zna da nade nema? Bolje da prestane da se zanosi i da počne da traţi izlaz iz ovog pakla. Ma koliko ona to ţelela, Leonidas nikada nije pomenuo ljubav, između njih je postojao nepremostivi zid. Kako je bila naivna! Nasmejala se sebi kada se setila svog plana da bude hladna i da se drţi na distanci. Nije mogla da zaspi, nemirno se prevrtala po krevetu, a onda je naglo ustala i otišla da se istušira, ali joj ni to nije pomoglo. Umesto da se vrati u krevet, sela je u veliku fotelju, podigla noge i obgrlila ih rukama, a bradu je spustila na kolena. Zamišljeno je gledala kroz prozor u delić neba pitajući se šta joj nosi budućnost, jedno je znala: mora što pre da napusti Kalimnos. Te večeri njeno srce bilo je povređeno i ovde nije moglo da se izleći.

55


6.

poglavlje

Nije sišla na doručak, ostala je gluva na pozive i molbe. Izgovorila se glavoboljom. Ţelela je da se njen boravak na ostrvu što pre završi. Nadala se da će joj Leonidas dopustiti da se vrati kući sa Polom. Kako je dan odmicao, bivala je sve iscrpljenija. Nije sišla ni na ručak ni na večeru. Pristala je da pojede malo voća koje joj je sobarica predveče donela. Izašla je iz sobe samo da pomogne Mariji da smesti Pola u krevet. Čim se vratila u svoju sobu, okrenula je ključ u bravi. Znala je da će Leonidas doći da se raspravlja sa njom i nije pogrešila. Čim su zvuči u kući utihnuli, pokucao je na njena vrata. - Kira, otvori! - Neću! - rekla je tvrdoglavo. - Kira, otvori ili ću razvaliti vrata! - Samo probaj! Razbudićeš sve u kući! - Baš me briga - počeo je snaţno da pritiska kvaku. - Pusti me da uđem ili izađi. - Izaći ću tek kada mi vratiš pasoše! Ako sam tvoj zarobljenik, tako ću se ponašati! - Kira! - glas mu je bio preteći. - Ostaćeš večno u toj sobi! - Videćemo šta će tvoja majka reći na to! Čula ga je kako prigušeno psuje, a zatim njegove korake kako se udaljavaju hodnikom. Odahnula je i sručila se u fotelju. Nije imala snage da se svađa sa njim, a ni volje da ga gleda. Uništio je sve lepo u njoj. Nekoliko minuta kasnije čula je škripu kočnica. Shvatila je da Leonidas odlazi nekud kolima. Moţda nekoj ljubavnici, pomislila je i zbunilo ju je to što ju je ta pomisao zabolela. Ujutro je od sobarice saznala da nije dolazio kući. Ta vest još više ju je dotukla. Nevoljno je sišla na doručak na Polovo insistiranje. Bila je bleda, a podočnjaci su svedočili o neprospavanoj noći. Trudila se da učestvuje u razgovoru ali je osluškivala da čuje zvuk motora. To se dogodilo dok su pili kafu. Kira je znala daje kasno da se povuče u sobu i zato je ostala da sedi nervozno iščekujući da se Leonidas pojavi.

56


- Izvinite, gospođice Glejd - sobarica uđe u salon. - U holu vas čeka jedan mladi gospodin. - Mene? - zbunjeno je zatreptala. - Da li se predstavio? - Nije, gospođice. Pretvarao se da ne čuje kada sam ga pitala za ime. Mislim daje Englez. Kiri srce zatreperi. Izvinila se i poţurila u hol. Nije se prevarila, u holu ju je čekao Dejvid. Bio je zbunjen luksuzom, kao što je i ona bila prve noći kada je stigla. - Dejvide! - povukla ga je u mali salon. - Šta radiš ovde?! - Došao sam po tebe - odgovorio je nestrpljivo. - I to mi je krajnje neprijatno, veruj mi. - Pa, zašto si onda došao? - pogledala ga je zbunjeno. - Poslednji put zvučala si mi čudno - proučavao je njeno lice. - Rekla si da te je taj Grk zaprosio i da ţeli da ti i Pol ostanete ovde. A pošto Polove potrebe stavljaš ispred svojih, došao sam da se lično uverim u to šta se dešava. - Stvarno? - besno je isturila bradu. - Onda si uzalud dolazio. Ne nameravam da se udam za Leonidasa. Uskoro se Pol i ja vraćamo u London. - Drago mi je što si došla sebi - rekao je spustivši se na sofu. - Hajde, poţuri da se spakuješ. Za jedan sat trajekt ide na kopno. Ako poţuriš, stići ćemo. - Ali, nisam ni počela da se pakujem! Moraćeš poći sam, a ja ću doći kasnije, sa Polom. - To ne dolazi u obzir! - rekao je razjareno. - Ne postoji razlog da ostaneš još jedan dan! Idemo! - Izvini, molim te - osetila je da bes u njoj raste. - Otkad mi ti naređuješ šta da radim?! - Od kada se ponašaš kao da si nenormalna! Poţuri da se spakuješ. Dosta mi je tvojih gluposti. Ili ideš danas sa mnom, ili... - Ili šta, Dejvide? - nasmejala se podrugljivo. - Ako odmah ne pođeš sa mnom, među nama je gotovo. Uzdrţavajući se da mu odgovori, netremice ga je gledala. Došlo joj je da se nasmeje. Leonidas je bio opasan kada je pretio, njega se pribojavala, a Dejvid je bio smešan. Nesvesno, Dejvid je resio jedan od njenih velikih problema. Odavno se pitala kako da okonča vezu sa njim i da izbegne njegove optuţbe i svoje osećanje krivice. Sada joj je ultimatumom ponudio spasonosno rešenje. - Onda je gotovo - uzdahnula je - jer ne idem sa tobom.

57


- Šta se dešava? - skočio je na noge i uneo joj se u lice. - Zašto se ponašaš tako glupo? Zašto nećeš da se vratiš kući sa mnom? - Mislim da ovim ljudima dugujem bar toliko da se pristojno pozdravimo pošto su bili toliko ljubazni da mi ukazu gostoprimstvo - nestrpljivo je odmahnula rukom. - Svima njima ili samo jednom? - upitao je gledajući je sumnjičavo. - U redu, treba da znaš - bila je umorna od pokušaja da izbegne istinu. - Samo jednom. - A to je dotični Leonidas? - Dejvid je Ijutito stisnuo usne. - Hoćeš da kaţeš da si se spetljala sa tim nitkovom! - On nije nitkov! - planula je. - Zaista? - podsmehnuo se. - Nisi tako mislila pre nekoliko nedelja. - Ne mogu da ti objasnim - promrmljala je. - Znam samo to daje ncţan i ljubazan prema meni. Znala je da to nije prava istina, već ona koju je ţelela. Iz nekog razloga nije htela da dozvoli Dejvidu da blati čoveka koga je volela. Duboko je uzdahnula zavukavši ruke u dţepove farmerki. - I zato smatraš da je sada pošten?! -upitao je Dejvid oštro. - A ti? Koliko si ljubazna prema njemu? - Ako mi dozvoliš, Dejvide, pokušaću da ti objasnim - rekla je blago. Jednostavno se desilo. Od prvog dana znala sam da u njemu ima nečeg što me... Ne znam kako to da ti objasnim. Kako da objasnim nepredvidljiva osećanja? - Znači, tako! Uspeo je da te namami u krevet? - Ne, ništa slično - prkosno je podigla bradu. - Ali neću da te laţem, mogao je da se malo potrudio. - Prokleta bila! Ne verujem ti! Šta ti se dogodilo otkad si ovde došla? Ranije ti seks nije bio vaţan. Nikada mi nisi dozvolila... - Dejvide, šta da ti kaţem? - rekla je neţno. - Fizička strana odnosa nije mi bila vaţna dok nisam upoznala Lea. Ali, zbog njega se oscćam tako lepo i poţeljno kada me dodirne da... - Dosta! Neću više da slušam te gluposti! - pre nego stoje shvatila šta namerava, opalio joj je snaţan šamar. - Kako se usuđuješ?! - ciknula je trljajući obraz koji je brideo. - Baš si propalica - oči su mu sevale gne-vom. - Moja majka je bila u pravu kada je sve ove godine tvrdila da si pokvarena i lakog morala, ali da to vesto kriješ. I jesi! To si mi danas pokazala! Nisi ništa bolja od najobičnijih...

58


- Sada je dosta! - naglo ga je prekinula. - Odlazi! Vrati se svojoj dragoj mamici i kaţi joj da je bila u pravu! - I hoću! - krenuo je prema vratima, ali je zastao. - Ali nemoj pokušati da mi se vratiš kada te sc zasiti i kada shvatiš kakva si budala. Neću te primiti. - Ne brini - rekla je mirno. Nije se ni okrenula da pogleda njegovo lice izobličeno od besa. Izašao je i zalupio vrata za sobom. Tek tada je počela da drhti. Kako ţivot moţe da se promeni za nekoliko trenutaka, pomislila je. Do maločas je tačno znala šta moţe da se dogodi, a sada više ništa nije bilo izvesno. U roku od nekoliko nedelja dobrovoljno se odrekla budućnosti sa Dejvidom i srela je i zavolela čoveka koga nikada neće moći da zaboravi. Ceo Kirin dotadašnji ţivot pretvarao se u prah i pepeo. Pomisao na to da će napustiti čoveka koji ju je zaprosio, makar i iz pogrešnih razloga, a za koga je ona ţelela očajnički da se uda, i da ga nikada više neće videti izazivala je nepodnošljiv bol. Nije pravedno da ljubav toliko boli, pomislila je. Ali, znajući da ne moţe ništa da promeni, pokušala je da se sabere do večere. Ispostavilo se da joj je pribranost bila potrebna jer se Leonidas tada vratio. Međutim, njen strah je bio bespredmetan jer im se nije pridruţio za stolom. Večerali su bez njega, a zatim su se svi povukli na spavanje. Kira je ponovo bila psihički izmorena i nije mogla da zaspi. Opet je bila vrućina. Kroz san je čula piskavi vrisak koji je dobro poznavala. Skočila je i potrčala u Polovu sobu. Dečak je spavao ali se bacakao po krevetu prigušeno mumlajući. Podigla ga je na ruke i ljuljuškala kao bebu tiho mu šapućući. Pol se probudio, čelo mu je bilo vlaţno od znoja a oči širom otvorene. Nikada nije pričao o svojim snovima a ona ga nije pitala. Bila je tu kada mu je potrebna i nadala se da će joj jednog dana reći šta ga muči u snovima. Kada se smiro, neţno gaje poloţila nazad u krevet poljubivši ga u čelo. U tom trenutku Leonidas se pojavio na vratima. - Da li je sve u redu? - upitao je zabrinuto. - Čini mi se da jeste - odgovorila je tiho. - Mogu li nešto da učinim? – ponudio je. - Ne - odmahnula je glavom i ustala. - Sada je sve u redu. Tiho je izašla u hodnik jer je Pol već zaspao. Ostavila je odškrinuta vrata njegove sobe da bi ga čula ako zatreba. Shvatila je da stoji opasno blizu Leonidasu na pustom hodniku.

59


- Izvini ako te je probudio – promrmljala je. - Nisam spavao. - Ni ja - zaţalila je što mu je priznala pa je brzo dodala: - Baš je vrućina. - Zato nisi mogla da spavaš? - nasmešio se. - Laku noć - brzo je pošla u svoju sobu. - Kira, sačekaj - sprečio ju je da zatvori vrata. - Molim te, nemoj - prošaputala je. - Ţelim da popričamo - rekao je molećivo. - Kunem ti se, ništa više. - Mislim da ne... - Nemoj da se raspravljamo. Poslušaj me bar jednom, Kira. Duboko je uzdahnula i posle kraćeg razmišljanja pomerila se u stranu da ga propusti. Zatvorila je vrata i naslonila se na njih u ţelji da bude što dalje od njega. Nije verovala sebi u njegovom prisustvu. - Kira, ne mogu ti dozvoliti da odvedeš Pola. - Ne moţeš me ni sprečiti, Leo - rekla je mirno. - Moj ţivot je u Londonu. - Moţeš ovde da ţiviš. - U Londonu me čeka posao. - Ja imam dovoljno... - Ne dolazi u obzir - odmahnula je glavom. - A tvoj verenik? - upitao je iznenada. -1 on je jedan od razloga što ţelim u London što pre - slagala je ne trepnuvši. - Nije ti baš mnogo stalo do njega, zar ne? - gledao ju je podozrivo. - Iako uporno pričaš o ljubavi, nisi zaljubljena u njega. Jesam li u pravu? - S tobom ne ţelim o tome da razgovaram - nervozno je prošla rukama kroz kosu. - Ne tiče te se. - Reci mi da li ga voliš? - insistirao je. - Neću da ti kaţem - rekla je nabusito. - Ako se udaš za njega, to neće biti iz ljubavi, zar ne, Kira? - rekao je zadovoljno. - Zašto se onda udaješ? Radi porodice? Da bi imala nekoga da se brine o Polu? Ako su to tvoji razlozi za udaju, ne vidim zašto se ne bi udala za mene. - Ne ţelim da pričam o tome. - Udaj se za mene, Kira - rekao je tiho, zavodnički. - Nemoj, Leo, molim te - pogledala ga je očima punini suza. - Pusti me da idem. Za tebe je ovo igra, a ja nisam raspoloţena da učestvujem u njoj. Navodiš me na to da poţelim ono što znam da nikada ne mogu imati.

60


- Sve moţe da bude tvoje, Kira - primakao joj se opasno blizu. - Treba samo da odrediš datum i izabereš venčanicu. Ako se udaš za mene, postaćeš član porodice i tada ćemo svi brinuti o tebi i Polu. Kira je bila nesposobna da se pomeri. Leonidasove usne primaknule su se njenim. Blizina njegovog tela, poigravanje njegovih mišića, pokreti njegovih usana, sve ju je to u sekundi razoruţalo. Kada ju je podigao na ruke i poneo prema krevetu, pokušala je da se pobuni, ali ju je ućutkao poljupcem. Njeno telo nije se protivilo. Stidljivo gaje milovala. Opustila se svesna jedino ţelje da se stopi sa njim i da postanu jedno. A onda, gotovo neprimetno, nešto se promenilo. Njegovi poljupci i dodiri bili su drugačiji i to ju je vratilo u stvarnost. Kao da je nestalo strasti. Ostala je gotovo neverovatna neţnost. Još uvek ju je ljubio izazivajući zadovoljstvo u njoj. Međutim, vraćao ju je u stvarnost beskrajno polako ali neumoljivo. Poljupci su postali manje poţudni ali veoma neţni. Bolna potreba u njoj, ona ţelja, polako je nestala. Još jednom je osetila njegove usne, a onda se odmaknuo od nje. - Zašto... - nije uspela da dovrši pitanje jer ju je glas izdao. Leonidas ju je pogledao očima punim topline. Netremice ga je gledala nesposobna da se pomeri. Kira je pokušavala da shvati šta se dogodilo. Ponovo ju je doveo do tačke sa koje nema povratka i tu je zastao. Ali, ovog puta nije je odgurnuo. - U pravu si, Kira - promuklo je rekao ustajući. - Strast nije dovoljna. Potrebno je nešto više. - Leo... - Ne prekidaj me, molim te - odmahnuo je glavom. - Ti i Pol moţete da odete kad poţelite. - A tvoja majka? - zbunjeno je upitala. - Mnogo je jača nego što izgleda - gorko se osmehnuo. - Osim toga, nadam se da ćeš dozvoliti da nam Pol ponovo dođe u posetu. - Naravno - rekla je slomljeno. - Sutra ću sve organizovati za vaš povratak - izašao je iz njene sobe. Kira je zagnjurila lice u jastuk čim je ostala sama. Bila je potpuno slomljena. Nije je pozvao da ponovo dođe u posetu, samo Pola. Nikada ga više neće videti. Jedna misao joj proleti kroz svest i Kira se trţe. Brzo je ustala i izašla na hodnik, pre nego što izgubi hrabrost. Zastala je pred vratima Leonidasove sobe a onda je pokucala i ušla ne čekajući odgovor.

61


Sobu je obasjavala mesečina. Stajao je pored otvorenog prozora sa rukama u dţepovima. Činilo joj se da je miljama daleko, nije je čuo. Tiho mu je prišla i dotakla ga po ramenu. Trgnuo se kao da se probudio. - Kira? - zbunjeno je prošaputao. - Voli me, Leo, makar samo ovu noć - rekla je jedva čujno. Gledao ju je u neverici. - Znaš li šta traţiš? - Znam - gledala ga je pravo u oči. - Molim te. Samo ovu noć, to je sve što traţim. Ućutkao ju je divljim poljupcem. Podigao ju je u naručje i zajedno sa njom spustio se na krevet. Kira je zastenjala od strasti osećajući se bespomoćnom pod njegovim snaţnim telom. - Samo ti - mrmljala je. - Ţelim da me samo ti dodiruješ. - Zašto? - palio joj je koţu poljupcima. - Kaţi mi. - Zato što te volim - prošaputala je. - Oh, Kira! Gledala je opčinjeno, dok joj je srce snaţno lupalo, kako mu se mišići zateţu dok je skidao košulju i posezao za kaišem pantalona. Zastao joj je dah kada je ugledala njegovu probuđenu muškost. Sve je odjednom bilo lako, nestale su sumnje, i ona je utonula u njegov zagrljaj. Prepustila mu se uţivajući u svakoj sekundi. A on joj nije dopustio da razmišlja, ljubio ju je bez prestanka dok je skidao i poslednju krpicu sa njenog tela. - Jesi li apsolutno sigurna da ovo ţeliš, Kira? - upitao je glasom napuklim od emocija. Nesposobna da bilo šta kaţe, klimnula je glavom. Zagrlio ju je privlačeći je sebi pa je osetila svu snagu njegove ţelje. Milovao joj je grudi, bokove, kao i sva osetljiva i skrivena mesta. Osećala je da njena ţelja postaje neizdrţljiva. Dodir hladnih čaršava sa njenim vrelim telom izazvao je drhtaje u njoj. Osećala je da gori u plamenu, a kada ju je prekrio vrelim telom, pomislila je da će eksplodirati. Prigušeno je kriknula, a Leonidas ju je još jače zagrlio. Osetila je da se po njenom telu širi prijatna toplina. Sve je bilo kao u snu, i lepše. Snaţni damari duboko u njoj, osećaj da ništa oko njih ne postoji, njegove tople usne i neţne reči vodili su je ka nečemu nepoznatom a prelepom. Prepustila se njegovom ritmu i izgubila se u pogledu njegovih očiju. Osećala je da zadovoljstvo u njoj raste, a zatim se pretvara u eksploziju kakvu nikada nije doţivela.

62


Ta eksplozija donela joj je olakšanje i zadovoljenje. Po njegovom licu i osmehu znala je da i on doţivljava isto. A kada se sve smirilo, leţali su nepomično u čvrstom zagrljaju. - Nadam se da ti je jasno da te sada neću pustiti da odeš - rekao je kada im se disanje smirilo. - Ali, rekao si... - Sada ćeš se udati za mene? - upitao je smešeći se. - Neću da se udam za tebe iz interesa. Biću ti ljubavnica, ali neću da se udam za tebe. - Kunem se da te ne razumem. Šta ti je sad? - Mislila sam da ćeš biti srećan jer si postigao ono što si hteo. Nisi se čak ni pretvarao da ţeliš da se oţeniš mnome. - Pol ostaje ovde - rekao je odlučno. - I ti, osim ako ne nameravaš da nam ga ostaviš. Ukoliko ostaneš, udaćeš se za mene. To je jedino razumno rešenje. -To je suludo! – ciknula je. - Boţe, poludeću s tobom! - iz očiju su mu sevale varnice. - Namerno to radiš da bi me izbezumila. Niko me u ţivotu nije razbesneo tako kao ti! - Ti, u stvari, ne ţeliš da se oţeniš mnome - progunđala je Kira. - Zašto se onda ljutiš? - Ţelim da se oţenim tobom - promrmljao je. - Molim?! - zapanjeno gaje pogledala. - Ali, rekao si... - Rekao sam mnogo toga, Kira - duboko je uzdahnuo. - Najčešće su to bile gluposti. Kira, rekao sam ti da sam te poţeleo čim sam te ugledao i to je istina. Stajala si nasred tvoje dnevne sobe i vikala na mene, a ja sam te zamišljao u svom zagrljaju. - Leo... - Pusti me da kaţem ono što ţelim i posle više nećemo govoriti o tome - neţno ju je prekinuo spustivši joj prst na usne. - Vikala si da ni za sve bogatstvo sveta ne bi dala Pola i tog trenutka shvatio sam da ţelim tebe i nijednu drugu. Ţeleo sam da mi budeš ţena, majka moje dece. Ţeleo sam te svakim danom sve više. - Oh, Leo... - u očima su joj zablistale suze. - A onda si mi rekla za onog Lngleza i poludeo sam. Uplašio sam se da ću te izgubiti. Sve što sam od tog trenutka radio bilo je iz očaja i ţelje da te zadrţim i veţem za sebe. Nadao sam se da ćeš me zavoleti i da ćeš zbog mene ostaviti vere-nika. Nisam više znao šta da radim, Kira. Počeo sam da udaram glavom o zid. Sve što sam učinio teralo te je od mene i postao sam očajan. Ţeleo sam tvoju ljubav, a znao sam da uništavam svaku mogućnost da me zavoliš.

63


- Leo... - Pokušao sam i da te zavedem - nastavio je. - Dok si se opirala, nadao sam se. Kada si večeras bez borbe pristala da mi pripadnešja... Odlučio sam da te pustim da odeš makar me to ubilo. Nisam hteo da pomisliš da sam nitkov. Ţeleo sam da ţivim bar u tvom sećanju. A onda si došla u moju sobu i... - Leo! - uhvatila gaje za glavu prisilivši ga da je pogleda. - Volim te! - Molim? - pogledao ju je u neverici. - Volim te! - nasmejala se zabacivši glavu. - Volim te, iako si tiranin. - Kira! - privukao ju je u zagrljaj. - Volim te, ljubavi moja. Moţeš li da mi oprostiš što sam se ponašao kao gad? - Mogu. Ljubav sve prašta, Leo. Kada si shvatio da se zaljubljuješ u mene? - Ne znam tačno - osmehnuo se srećno. - Nijedna ţena nije me na prvi pogled privukla kao ti. Ţeleo sam te i morao sam da te imam. - A ja sam mislila daje to samo ţelja. - I ja sam u to u početku verovao. Sada je vaţno da te volim i da si moja zauvek - spustio je poljubac na njen vrat. - Sećam se da sam bio besan kada si spomenula moje ljubavnice. Dugo ne mogu da zamislim nijednu ţenu pored sebe, osim tebe. Mora da sam te voleo od početka. Dosta je priče - rekao je nadnoseći se nad nju. - Sada treba da radimo lepše stvari na koje sam tako dugo čekao. - Leo?! - vrisnula je osetivši njegove usne na unutrašnjoj strani butine. - Volim te, Kira - pogledao ju je neţno. - Provešću ţivot dokazujući ti to.

- KRAJ -

64


Između ljubavi i straha