Page 52

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e gromki prasak eksplozija kona~no se suo~io sa onim u {ta je odbijao da poveruje. Bio je jedini ~ovek u Centralvilu koji nije do`iveo iznena|enje. U tom trenutku je shvatio {ta je, zapravo: izdajnik. Pa ipak, jo{ nije bio sasvim na~isto sa tim da je posredi napad At{eanaca. U prvi mah, to je bio samo u`as u no}i. Njegova ku}a bila je po{te|ena, stoje}i okru`ena dvori{tem, podalje od ostalih; mo`da ju je {titilo okolno drve}e, pomisli on, hitaju}i napolje. Sredi{te grada bilo je svo u plamenu. ^ak je i kamena kocka Glavnog {taba gorela iznutra, poput razvaljene pe}i za pe~enje cigala. Tamo se nalazio ansibl - ta dragocena spona. Plamen se dizao i sa uzleti{ta za helikoptere i kosmodroma. Odakle im eksploziv? Kako su po`ari svuda buknuli istovremeno? Sve zgrade du` obe strane glavne ulice, sazdane od drveta, bile su zahva}ene plamenom; zvuci gorenja bili su u`asni. Ljubov potr~a prema ognju. Put je bio preplavljen vodom; u prvi mah je pomislio da ona poti~e iz vatrogasne stanice, a onda je shvatio da je prsla glavna vodovodna cev, koja je i{la od reke Menend, i da se voda iz nje beskorisno izliva po tlu, dok su unaokolo buktale ku}e, uz onu groznu, usisavaju}u tutnjavu. Kako su sve to uradili? Postojala je stra`a, uvek je bilo stra`e u d`ipovima na kosmodromu... Pucnjava: plotuni, {tektanje jednog mitraljeza. Svuda oko Ljubova vrvelo je od malih, tr~e}ih prilika, ali on je jurio kroz njih, ne haju}i mnogo da li ga vide. Stigao je do hotela i tu ugledao jednu devojku koja je stajala na vratima; iza nje vatra je `estoko plamtela, a pred njom se pru`ao brisan prostor kojim je mogla da pobegne. Ali nije se micala. On je pozva, a zatim potr~a preko dvori{ta, sti`e do nje, otr`e joj ruke od dovratka, za koji se u panici uhvatila, i povu~e je napred, govore}i joj blago: "Hodi, du{o, hodi." Po{la je, ali ne dovoljno brzo. Dok su prelazili preko dvori{ta, pro~elje sprata zgrade, koji je plamteo uznutra, po~e polako da pada, potiskivano gra|om krova koji se ru{io. [indra i grede stado{e da se rasprskavaju poput {rapnela; za`areni kraj jedne grede sru~i se na Ljubova i obori ga na tle. Pao je licem u blatno jezero, obasjano vatrom, ne stigav{i da vidi kako je jedan mali lovac, zelenog krzna, sko~io na devojku s le|a, povukao je unazad i prerezao joj grlo. Ni{ta vi{e nije video. 6. Pesme nisu pevane te no}i. Bilo je samo vike i ti{ine. Kada su lete}i brodovi buknuli, Selver je osetio kako ga pro`ima likovanje; na o~i su mu navrle suze, ali ne i re~i na usta. Okrenuo se u ti{ini, dr`e}i u rukama te`ak baca~ plamena, i poveo svoju ~etu natrag u grad. Svaku grupu ljudi sa zapada i severa tako|e je predvodio neki biv{i rob, jedan od onih koji su slu`ili ludima u Centralu, pa tako upoznali zgrade i obi~aje grada. Ve}ina ljudi koja je u~estvovala u napadu te no}i nikada ranije nije videla ludski grad; dobar broj njih nije imao prilike da vidi ~ak ni nekog luda. Do{li su zato {to su sledili Selvera, zato {to ih je podsticao zao san, a samo je Selver mogao da ih nau~i da ovladaju njime. Bilo ih je na stotine i stotine, mu{karaca i `ena; ~ekali su u mukloj ti{ini i ki{noj tami oko rubova grada, dok su biv{i robovi, po dvoje ili troje, radili ono {to su smatrali da se prethodno mora u~initi: prekinuli su vodovodnu cev, presekli `ice koje su

52

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement