Page 44

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e jednom. Shvatio je da se i cela potla~ena zajednica mo`e na sli~an na~in isprovocirati nesnosnom svirepo{}u: dogodilo se to u Smitovom logoru. Ali da pri~e i glasine, ma koliko zastra{uju}e i jezive bile, mogu da razbesne jednu miroljubivu zajednicu ovih ljudi do te mere da oni po~nu da delaju nasuprot obi~ajima i razumu, da sasvim izi|u izvan okvira dotada{njeg na~ina `ivljenja - u to nije mogao da poveruje. Cela stvar bila je psiholo{ki neverovatna. Neki elemenat je nedostajao. Upravo u ~asu kada je Ljubov prolazio pored doma, iz njega izi|e stari Tubab. Iza starca se pojavi Selver. Selver je ispuzao kroz tunel-vrata, uspravio se i za`mirkao pri dnevnoj svetlosti, sivoj od ki{e i prigu{enoj lisnatim kro{njama. Podigav{i glavu, on srete Ljubovljev pogled. Obojica osta{e bez re~i. Ljubova obuze silan strah. Lete}i skaka~em natrag i poku{avaju}i da doku~i za{to su mu `ivci postali tako napeti, on se upita otkuda strah? Za{to sam se upla{io Selvera? Nedoku~iva intuicija ili samo pogre{na analogija? Iracionalno, u svakom slu~aju. Ni{ta se nije promenilo izme|u Selvera i Ljubova. Ono {to je Selver u~inio u Smitovom logoru moglo se opravdati; ~ak i da se nije moglo opravdati, bilo je svejedno. Prijateljstvo me|u njima bilo je odve} duboko da bi ga mogle nagristi moralne sumnje. Zajedno su proveli mnoge ~asove te{kog rada; u~ili su jedan drugoga svoje jezike, ali nipo{tio samo u doslovnom smislu. Razgovarali su sasvim otvoreno. A Ljubovljeva ljubav prema prijatelju samo je pove}ana zahvalno{}u koju spasitelj ose}a prema onome ~ije je `ivot imao priliku da spase. U stvari, sve do ovog trenutka on gotovo da nije shvatio koliko su duboke njegova naklonost i odanost prema Selveru. Nije li, mo`da, njegov strah predstavljao li~nu bojazan da bi Selver, sada kada je doku~io rasnu mr`nju, mogao da ga odbaci, uprokos njegovoj odanosti, da se ophodi prema njemu ne vi{e kao prema nekome koga oslovljava sa 'ti', nego sa 'jedan od njih'? Posle tog dugog, prvog pogleda Selver stupi polako napred i pozdravi Ljubova, ispru`iv{i ruke. Dodir je bio glavni komunikacioni kanal me|u `iteljima {ume. Kod Zemljana, me|utim, dodir uvek nosi u sebi mogu}nost pretnje, agresije, i za njih ~esto ne postoji ni{ta u rasponu izme|u formalnog rukovanja i seksualnog milovanja. Tu veliku prazninu ispunili su At{eanci raznim obi~ajima dodirivanja. Milovanje kao signal i ospokojavanje bilo im je u podjednakoj meri od su{tinske va`nosti kao i majci i detetu, odnosno ljubavnicima; ali ovaj zna~aj kod njih je bio dru{tveni, a ne samo maj~inski i seksualni. Dodirivanje je bilo deo njihovog jezika, te stoga i ustrojeno, kodifikovano, ali i beskrajno preina~ljivo. "Stalno se me|usobno pipkaju", podsme{ljivo su primetili neki kolonisti, nesposobni da u toj razmeni dodira vide bilo {ta drugo do vlasitu eroti~nost, koja, nagnana da se usredsredi isklju~ivo na seks, a potom potisnuta i osuje}ena, zaposeda i truje svako ~ulno zadovoljstvo, svaku ljudsku reakciju: pobeda obnevidelog, pritajenog Kupidona nad velikom, bri`nom majkom svih mora i zvezda, svog li{}a sa drve}a, svih ljudskih gestova, pobeda nad Venerom Genetriks...

44

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement