Page 43

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e pet ujutru; osim toga, njihov ciklus visoke temperature i visoke aktivnosti imao je dva vrhunca, na prelascima izme|u dana i no}i, u zoru i suton. Ve}ina odraslih spavala je od pet do {est sati dnevno, ali ne odjednom, ve} u nekoliko navrata, kada su, zapravo, dremali; upu}eni ljudi, me|utim, provodili su u spavanju samo dva sata od dvadeset ~etiri; prema tome, ako se odbiju intervali dremanja i stanja sanjanja kao svojevrsno 'lenstvovanje', moglo se re}i da nikada ne spavaju. Bilo je znatno lak{e to tvrditi, nego doku~iti {ta je, zapravo, posredi. U trenutku kada ja Ljubov stigao u Tuntar, grad je upravo po~injao da o`ivljava posle popodnevnog po~inka. Ljubov je odmah primetio prili~no stranaca. Oni su ga posmatrali, ali mu niko nije pri{ao; predstavljali su puke prisutnosti koje prolaze drugim stazama u tmini velikih hrastova. Kona~no, njegovim puteljkom nai|e neko koga je poznavao, ro|aka predvodnice po imenu [erar, starica koja je malo zna~ila i malo razumela. U~tivo ga je pozdravila, ali nije umela ili nije `elela ni{ta da mu odgovori o predvodnici i njegova dva najbolja obavestitelja, Egatu ^uvaru Vo}njaka i Tubabu Sanjaru. Oh, predvodnica je veoma zauzeta, a ko to be{e Egat, da ne misli slu~ajno na Gebana, dok je Tubab mo`da ovde, a ako ne tu, onda tamo, ili ko bi ga ve} znao gde? Pridru`ila se Ljubovu i vi{e ga niko nije oslovio. Nastavio je put u pratnji hrome, kukavne, si}u{ne, zelene babe kroz gajeve i proplanke Tuntara, do mu{kog doma. "Puno su zauzeti unutra", re~e mu [erar. "Sanjaju?" "Otkud bih ja to znala? Po|i sa mnom, Ljubove, po|i da vidi{..." Znala je da je on oduvek voleo da razgleda stvari, ali joj nije padalo na pamet {ta da mu sad poka`e, kako bi ga odmamila odatle. "Hodi da vidi{ ribarske mre`e", re~e ona slaba{nim glasom. Pro{av{i u blizini, jedna devojka, mladi lovac, uputi mu pogled: mra~an i neprijateljski, kakav jo{ nije do`iveo ni od jednog At{eanca, izuzev mo`da od nekog deteta, zastra{enog njegovom visinom i nekosmatim licem. Ali ova devojka nije bila zastra{ena. "U redu", re~e on [erari, shvativ{i da }e najbolje biti ako se pona{a pokorno. Ukoliko se kod At{eanaca odista pojavio - kona~no i iznenada - poriv grupnog neprijateljstva, onda to mora da prihvati i jednostavno da poku{a da im poka`e da je ostao pouzdan prijatelj, koji se nije promenio. Ali kako im se na~in ose}anja i mi{ljenja mogao tako brzo promeniti, posle toliko vremena? I za{to? U Smitovom logoru provokacija je bila neposredna i nesnosna: Dejvidsonova okrutnost nagnala bi na nasilje ~ak i At{eance. Ali ovaj grad, Tuntar, nikada nije iskusio napad Zemljana, nije do`iveo porobljavanje, nije bio svedok kr~enja ili spaljivanja okolnih {uma. Ljubov je, dodu{e, navra}ao ovamo - antropolog ne mo`e uvek da po{tedi sliku koju slika vlastite senke - ali od poslednjeg navrata proteklo je vi{e od dva meseca. Ovde su stigle vesti iz Smita, a bilo je i pribeglica, biv{ih robova, koju su patili pod Zemljanima i rado pri~ali o tome. Ali da li bi vesti i prepri~avanja promenili one koji su ih slu{ali, korenito ih promenili, kada je neagresivnost bila tako duboko ukorenjena u njima, u celoj njihovoh kulturi i dru{tvu, u njihovoj podsvesti, u onom 'snu-vremenu', a mo`da i u samoj njihovoj fiziologiji? Znao je da jedan At{eanac mo`e biti izazvan izuzetnom okrutno{}u da poku{a ubistvo: li~no se u to uverio -

43

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement