Page 34

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Gospodine Gose?" re~e u~tivi glas. "Pa, Raje, mislim da malo preuveli~ava{ stvari. Izvesno je, dodu{e, da je Smetli{no ostrvo, na kome je {uma pose~ena preko svih mojih preporuka, nepovratno izgubljeno. Ako se pose~e vi{e {ume iznad odre|enog postotka na datom podru~ju, onda se vlaknasti korov vi{e ne obnavlja, gospodo, a sistem korenova vlaknastog korova predstavlja glavni poveziva~ tla na raskr~enom terenu; bez njega, tle se pretvara u pra{inu i osipa veoma brzo pod erozivnim dejstvom vetra i sna`nih ki{a. Ne bih se, me|utim, slo`io sa tim da su na{a osnovna uputstva pogre{na sve dok ih se dosledno pridr`avamo. Ona su utemeljena na pomnom izu~avanju planete. Ovde, u Centralu, imali smo uspeha zato {to smo postupali prema planu: erozija je svedena na najmanju meru, a raskr~eno zemlji{te veoma je pogodno za obra|ivanje. Uostalom, raskr~iti {umu ne zna~i napraviti pustinju, izuzev, mo`da, iz ugla posmatranja veverice. Mi ne mo`emo ta~no da predvidimo kako }e se lokalni {umski `ivotni sistemi prilagoditi novim {umovitoprerijsko-orani~kim terenima, na koje ukazuje plan razvoja, ali znamo da postoje dobri izgledi za obiman stepen prilago|avanja i opstanka." "To isto je tvrdio Odsek za upravljanje zemlji{tem o Aljaski za vreme prvog gladovanja", re~e Ljubov. Grlo mu se tako stisnulo da mu je glas postao visok i promukao. Ra~unao je na Goseovu podr{ku. "Koliko si sitka-smreka video u `ivotu, Gose? Ili arti~kih sova? Ili vukova? Ili Eskima? Postotak opstanka domoroda~kih vrsta sa Aljaske u habitatu, posle petnaest godina sprovo|enja razvoja, iznosio je tri odsto. Sada je ravan nuli. [umska ekologija veoma je tananog sklopa. Ukoliko nestane {ume, propada i njena fauna. Na at{eanskom re~ za svet je istovremeno i re~ za {umu. Svet se ka`e {uma. Tvrdim, zapovedni~e Jung, da iako kolonija mo`da nije u neposrednoj opsnosti, planeta jeste i..." "Kapetane Ljubov", prekide ga stari pukovnik, "nije primereno da oficirisrtru~njaci izla`u takve tvrdnje oficirima drugih rodova slu`be, ve} treba to da prepuste proceni vi{ih oficira kolonije. Ja vi{e ne}u dopustiti sli~ne poku{aje davanja saveta bez prethodnog odobrenja." Izba~en iz koloseka vlastitim uzbu|enim istupom, Ljubov se izvini i poku{a da povrati pribranost. Da je samo ostao stalo`en, da mu glas nije postao slab i hrapav, da je sa~uvao prisustvo duha... Pukovnik nastavi: "^ini nam se da ste do{li do ozbiljno pogre{nih zaklju~aka o miroljubivosti i neagresivnosti lokalnih domorodaca; upravo zato {to smo se potpuno oslonili na taj stru~ni izve{taj o njima kao o neagresivnim stvorenjima, nismo preduzeli ni{ta da predupredimo u`asnu tragediju koja je zadesila Smitov logor, kapetane Ljubov. Bojim se da }emo morati da sa~ekamo da ih prou~i neki drugi stru~njak za hilfove, budu}i da su va{e teorije o~igledno u izvesnoj meri pogre{ne." Ljubov sede i prihvati prekor. Neka ih ljudi sa broda vide kako jedan na drugoga svaljuju krivicu, odbacuju}i je od sebe poput vru}e cigle: tim bolje. [to vi{e razmirica i neslaganja ispolje, ve}i su izgledi da }e ih predstavnici proveravati i dr`ati pod prismotrom. A krivica je bila njegova: on je pogre{io. Neka ide do vraga samopo{tovanje, sve dok `itelji {ume budu imali ma kakve izglede, pomisli Ljubov i na

34

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement