Page 24

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e spava ili misli. Mo`dana kora, mo`dana bora. Jaka migrena, laka sirena, joj, joj, joj. Razume se, bio je le~en od migrene, najpre u koled`u, a potom i u vojsci, za vreme obaveznih, preventivnih, psihoterapijskih seansi, ali je ipak poneo sa sobom ne{to malo ergotaminskih pilula, kada je po{ao sa Zemlje, za svaki slu~aj. Uzeo ih je dve, kao i jedan superhiperultra analgetik, jednu tabletu za umirenje, plus jednu za varenje, da bi neutralisao kafein, koji je neutralisao ergotamin, ali {ilo ga je i dalje dubilo iznutra, tik iznad desnog uha, dejstvuju}i poput dobovanja kakvog velikog bas-bubnja. [ilo, dubilo, glavu mu probilo, tablete popilo, oh Bo`e. Gospode, izbavi nas. Jetrena pa{teta. Kako li samo At{eanci izlaze nakraj sa migrenom? Ali oni je sigurno uop{te nemaju: oni bi naprosto odsanjali boljku nedelju dana pre no {to bi ih stvarno sna{la, Poku{aj i ti, poku{aj da je odsanja{. Po~ni kako te je Selver u~io. Iako nije imao pojma o elektricitetu, tako da nije mogao da shvati na~ela EEG-a, ~im je ~uo o alfa-talasima i o tome kada se pojavljuju, odmah je kazao: "Ah, da, na ovo misli{." Istog ~asa, na grafikonu je po~ela da vijuga nepogre{iva {ara alfa-talasa, bele`e}i ono {to se zbivalo u maloj, zelenoj glavi; zatim je, za ciglih pola ~asa, Ljubov bio upu}en u to kako da uklju~uje alfa-ritmove. To stvarno uop{te nije bilo te{ko. Ali ne sada, svet nas odve} ti{ti, joj, joj, joj, iznad desnog uha, stalno ~ujem kako krilate ko~ije Vremena hitaju u blizini, jer At{eanci su spalili prekju~e Smitov logor i pobili dve stotine ljudi. Dve stotine sedam, ta~nije govore}i. Sve, izuzev kapetana. Nije ni ~udo {to mu pilule nisu mogle prodreti do sredi{ta migrene, budu}i da se to sredi{te nalazilo na jednom ostrvu udaljenom dve stotine kilometara i dva dana u pro{lost. Preko bregova i jo{ dalje. Jasenovi, jasenovi, svi su popadali. A sa jasenovima i sve njegovo znanje o Visoko razvijenim oblicima `ivota na Svetu 41. Pra{ina, otpaci, |ubri{te la`nih podataka i pogre{nih hipoteza. Skoro pet zemaljskih godina, koliko je proveo ovde, bio je uveren da su At{eanci nesposobni da ubijaju ljude, pripadnike vlastite vrste ili neke druge. Pisao je obimne studije u kojima se upinjao da objasni kako i za{to oni ne mogu da ubijaju ljude. Ali sada je sve to ispalo pogre{no. Potpuno pogre{no. [ta li mu je to samo promaklo? Do{lo je vreme da po|e na sastanak u glavni {tab. Ljubov oprezno ustade, pomeraju}i se celim telom, kako mu desna strana glave ne bi otpala; pri{ao je stolu koracima ~oveka koji se kre}e pod vodom, nalio ~a{u votke iz op{teg sledovanja i ispio je. Pi}e ga je izokrenulo; ispoljilo ga je; u~inilo normalnim. Bilo mu je bolje. Izi{ao je napolje i zaputio se pe{ice duga~kom, pra{njavom, glavnom ulicom Centralvila prema glavnom {tabu, budu}i da nije mogao da podnese truckanje na motociklu. Pro{av{i pored 'Luaua', po`udno je pomislio na jo{ jednu votku; ali u tom ~asu na vratima bara pojavio se kapetan Dejvidson i Ljubov je produ`io. Ljudi sa [ekltona ve} su bili u sali za konferencije. Zapovednik Jung, koga je ranije upoznao, doveo je ovoga puta neka nova lica sa orbite. Novajlije nisu bile u uniformama svemirske mornarice; trenutak kasnije, uz blagi {ok, Ljubov shvati da to uop{te nisu ljudi, ve} vanzemaljski humanoidi. Odmah je usledilo upoznavanje: prvi, gospodin Or, bio je kosmati Cetijanac, tamnosiv, zdepast i hladnog dr`anja; drugi, gospodin Lepenon, bio je visok, beo i skladnog stasa: Hainac. Pokazali su zanimanje za

24

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement