Page 142

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e tehnolo{ki {ok. "Polako", re~e Pju argentinskim nare~jem, "to su samo prekomerni blizanci." Stajao je pokraj Martinovog lakta. Njemu li~no bilo je drago zbog kontakta. Nije lako sresti se sa strancem. I najve}i ekstrovert oseti izvesnu zebnju u susretu sa makar i najponiznijim strancem, iako mo`da i nije svestan tog. Ho}e li napraviti budalu od mene, uni{titi moju predstavu o sebi samome, napasti me, uni{titi me, izmeniti me? Ho}e li biti druga~iji od mene? Ovo poslednje sigurno ho}e. To je ono najstra{nije: razli~itost jednog stranca. Po{to ste proveli dve godine na mrtvoj planeti, od toga poslednjih {est meseci izdvojeni unutar dvo~lane grupe, samo vi i onaj drugi, susret sa strancem pada vam jo{ te`e, koliko god dobrodo{ao. Odviknete se od razli~itosti, izgubile dodir; i tako se strah vra}a, primitivni nemir, iskonski u`as. Klon, pet mu{karaca i pet `ena, za minut-dva uradio je ono za {ta bi pojedincu bilo potrebno dvadeset: pozdravio se sa Pjuom i Martinom, razgledao Libru, istovario teret, pripremio sve za polazak. U{li su i ispunili kupolu, roj zlatnih p~ela. Tiho su zujali i brujali, popunjavali svaki kutak ti{ine, svaki deli} prostora medenozlatnim rojem ljudskog prisustva. Martin je zbunjeno posmatrao dugonoge devojke, a one su mu se sme{ile, po tri odjednom. Sme{ak im je bio ne`niji nego kod momaka, ali nije ni{ta manje zra~io ispunjeno{}u samim sobom. "Puni sebe", {apnu Oven Pju svom prijatelju, "to je to. Zamisli da si desetostruko svoj. Jo{ po devet sekundi za svaki pokret, jo{ devet glasova na svakom glasanju. Bilo bi veli~anstveno." Ali Martin je spavao. I svi D`on ^oui zaspali su odjednom. Kupolu je ispunilo njihovo tiho disanje. Bili su mladi, nisu hrkali. Martin je uzdisao i hrkao, lice boje ~okolade bilo mu je opu{teno u bledom sjaju zaostalom iza Librine mati~ne zvezde koja je najzad za{la. Pju je u~inio kupolu prozirnom i unutra su sada gledale zvezde, izme|u njih i Sol, ogromna fabrika svetla, klon sjaja. Pju je usnio i sanjao da ga neki jednooki div goni kroz uzdrhtale hodnike pakla. Iz svoje vre}e za spavanje Pju je posmatrao bu|enje klona. Svi su ustali u roku od jednog minuta, osim jednog para, mladi}a i devojke, koji su, ne`no isprepletani, spavali u istoj vre}i. Kada Pju to vide, u njemu do|e do udarca, dubokog potresa nalik jednom od Librinih zemljotresa. On toga nije bio svestan, pa je ~ak pomislio da je zadovoljan zbog onoga {to je video; takvih prijatnosti ina~e nije bilo na tom mrtvom i praznom svetu. Bla`eni bili svi ljubavnici sveta. Jedan od ostalih pri|e paru. Probudili su se i devojka se di`e u sede}i polo`aj, rumena i sanjiva, nagih, zlatnih dojki. Jedna sestra ne{to joj ne{to {apnu; ona pogleda Pjua i nestade u vre}i za spavanje; iz drugog pravca do|e napeti pogled, iz tre}eg glas: "Bo`e, navikli smo da imamo svoju sobu. Nadam se da vam ne smeta, kapetane Pju." "Bilo mi je drago", re~e Pju, samo upola iskreno. Morao je da ustane samo u ga}icama u kojima je spavao i sada se ose}ao poput o~erupanog petla, sav u belim, kr`ljavim pregibima i bubuljicama. Gotovo nikada ranije noje toliko zavideo Martinu na ujedna~enoj preplanulosti. Ujedinjeno Kraljevstvo pro{lo je kroz Veliku Glad dobro, izgubiv{i manje od polovine stanovni{tva: rekord postignut strogom kontrolom hrane. Crnoberzijanci i gomilaoci zaliha su pogubljivani. Mrvice su ravnopravno deljene. Dok

142

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement