Page 132

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e u Tvr|avi u Driu, u }eliji, te prve nedelje po{to su joj rekli da je Asieo poginuo tokom borbi na trgu Kapitol i sahranjen sa hiljadu ~etiri stotine ostalih u kre~om posutim jarcima iza kapije Oring. U }eliji. Njene ruke pado{e u stari polo`aj u krilu, leva stegnuta i zabravljena unutar stiska desne; desni palac i{ao je mapred-nazad i blago pritiskao i trljao zglob levog ka`iprsta. Sati, dani, no}i. Mislila je na sve njih, na svakoga, svakog pojedina~nog od hiljadu ~etiri stotine, kako su le`ali, kako je `ivi kre~ delovao na njihovo meso, kako su se kosti dodirivale u usplamteloj tmini. Ko je dodirivao njega? Kako li su vitke kosti njegove ruke po~ivale sada? Sati, godine. "Taviri, nikada te nisam zaboravila!" pro{apta, a glupost toga vrati je jutarnjoj svetlosti i izgu`vanoj postelji. Razume se da ga nije zaboravila. Takve stvari idu pre}utno izme|u mu`a i `ene. Njene glupe, matore noge ponovo su bile na podu, ba{ kao ranije. Nigde nije dospela, samo je i{la ukrug. Ona ustade uz frktaj napora i nezadovoljstva i pri|e plakaru da uzme haljinu. Mlade` je i{la po hodnicima Ku}e u sve ve}oj raskala{nosti, ali ona je bila prestara za to. Nije `elela da pokvari doru~ak nekom mladi}u kome bi pogled pao na nju. Osim toga, oni su odrasli uz na~elo slobode odevanja, seksa i svega ostalog, a ona nije. Ona je to samo izumela. Nije to ista stvar. Kao kad je govorila za Asiea: "Moj mu`". Lecnuli bi se na to. Re~ koju je trebalo da koristi kao dobar odonjanin bila je, razume se, 'ortak'. Ali zbog ~ega je, do |avola, morala da bude dobar odonjanin? Odgegala se niz hodnik do kupatila. Mairo je bila tamo, prala je kosu u lavabou. Laia je sa divljenjem gledala duga~ke, ravne, mokre uvojke. Sada je tako retko izlazila iz Ku}e da nije znala kada je poslednji put videla pokorno obrijanu glavu, pa ipak joj je pogled na glavu pokrivenu kosom izazivao zadovoljstvo, oporo zadovoljstvo. Koliko puta su je ismevali jer je dugokosa, dugokosa, policajci ili mlade siled`ije ~upali je, iscereni vojnici u svakom novom zatvoru brijali joj kosu do samo skalpa? A onda joj je kosa ponovo rasla, u o{tre dla~ice, u {i{ke, u uvojke, u grivu... u starim danima. Za ljubav Bo`ju, da li je danas bila u stanju da misli o bilo ~emu drugom izuzev o starim danima? Odevena, namestiv{i postelju, si{la je do zajedni~kih prostorija. Doru~ak je bio dobar, ali apetit joj se nikada nije povratio posle proklete kapi. Popila je dve {olje ~aja od lekovitog bilja, ali nije mogla da dovr{i par~e vo}a koje je uzela. Kako je samo kao dete `udela za vo}em da ga je ~ak krala; a u Tvr|avi - oh, za ljubav Bo`ju, prekini s tim! Sme{ila se i uzvra}ala na pozdrave i prijateljsko obra}anje drugih ljudi koji su doru~kovali i Aevija koji je jutros poslu`ivao. On je bio taj koji joj je ponudio breskvu: "Vidi ovo, ~uvao sam je za tebe", pa kako je mogla da odbije? I ina~e je uvek volela vo}e, a nikada ga nije dobijala dovoljno; jednom, kada je imala {est ili sedam godina, ukrala je plod sa prodav~evih kolica u Re~noj ulici. Ali bilo je te{ko jesti kada su svi toliko uzbu|eno pri~ali. Bilo je novosti iz Tua, pravih novosti. Najpre je bila sklona tome da ih odbaci, budu}i podozriva prema lakom odu{evljavanju, ali kada je pro~itala ~lanak u novinama i pronikla izme|u redova, pomislila je sa nekom neobi~nom sigurno{}u, dubokom, ali hladnom: da, to je to; dogodilo se. I to u Tuu, ne ovde. Tu }e se

132

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement