Page 129

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e "Da", re~e kustos muzeja, pro~istiv{i grlo. "Pitam se... pitam se kako se zove..." "Semleja predivna, Semleja zlatna, Semleja od Ogrlice." Glinari su se povinovali njenoj volji, a isto su u~inili ~ak i gospodari zvezda na onom jezivom mestu gde su je Glinari odveli, u gradu na kraju no}i. Poklonili su joj se i rado joj dali blago iz svojih bogatih riznica. Ali ona jo{ nije mogla da se otrese spomena na one pe}ine oko nje gde se stenje nisko nadnosilo, gde se nije moglo odrediti ko govori ili ko {ta ~ini, gde su glasovi grmeli, a sive ruke posezale - dosta joj je bilo toga. Platila je za ogrlicu; vrlo dobro. Sada je njena. Cena je pla}ena, pro{lost je pro{lost. Njen vetrohat izvukao se iz svojevrsne kutije. Preko o~iju mu je stajala koprena, a krzno mu je bilo operva`eno ledom. Kada su napustili pe}ine Gdemijara, nije otprve hteo da poleti. Sada je ponovo izgledao kako treba i glatko je jezdio niz ju`ni vetar, spram svetlog neba u pravcu Halana. "Pohitaj, pohitaj", govorila mu je, po~inju}i da se smeje, dok je vetar odagnavao tamu iz njenih misli. "@elim da vidim Durhala, {to pre, {to pre..." I leteli su brzo, stigav{i u Halan u sumrak drugog dana. Pe}ine Glinara izgledale su joj sada kao neka pro{logodi{nja no}na mora, dok je hat sa njom preletao povrh hiljadu stepenica Halana i preko ponormosta, gde su {ume ponirale hiljadu stopa u dubinu. Sjahala je, obasjana zlatnom svetlo{}u ve~eri, na sleteli{te i popela se uz poslednje stepenice izme|u krutih kipova heroja i dva stra`ara na kapiji koji joj se nakloni{e, zure}i u lepu, ognjenu stvar oko njenog vrata. U predvorju je zaustavila jednu devojku koja je tuda prolazila, veoma lepu devojku, po izgledu zasigurno Durhalovu blisku ro|aku, iako Semleja nije mogla da se seti njenog imena. "Poznaje{ li me, devojko? Ja sam Semleja, Durhalova `ena. Da li bi htela da javi{ gospi Durosi da sam se vratila?" Jer bojala se da sama produ`i put i mo`da iznenada susretne Durhala; bila joj je potrebna Durosina podr{ka. Devojka ju je gledala netremice, sa veoma ~udnim izrazom lica. Ipak, promrmljala je; "Da, gospo", i po`urila prema kuli Semleja je ~ekala, stoje}i u pozla}enoj, ru{evnoj dvorani. Niko se nije pojavljivao. Da li su svi bili za trpezom u sve~anoj dvorani? Ti{ina je pritiskala. Minut kasnije Semleja krenu prema stepenicama koje su vodile u kulu. No, preko kamenog plo~nika u susret joj je i{la jedna starija `ena, ra{irenih ruku, sva uplakana. "Oh, Semlejo, Semlejo!" Nikad ranije nije videla ovu sedokosu `enu, te ustuknu. "Ali, gospo, ko ste vi?" "Ja sam Durosa, Semlejo." Sle|eno je }utala za sve vreme dok ju je Durosa grlila, dok je ridala i ispitivala je da li je istina da su je Glinari zarobili i dr`ali je za~aranu sve ove duge godine, ili su to

129

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement