Page 128

Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e Osmehnula se dvojici ljudi i jo{ jednom im se obratila preko glava troglodita. "Ka`e, o gospodari zvezda, stariji i mla|i `itelji Ku}e blaga, ovo blago jednom njeno. Dugo dugo vreme. Hvala vam." "Kako smo do{li do ove stvari, Keto?" "Sa~ekaj; samo da pogledam u katalog. Imam ga ovde. Evo. Dobili smo je od ovih troga... patuljaka... {ta li su ve}: Gdemijari. Pri~a se da im je strast trgovina: morali smo da im dozvolimo da kupe brod kojim su do{li ovamo - jedan AD-4. Ovo je deo isplate za to. Posredi je njihov ru~ni rad." "A kladim se da vi{e nisu u stanju da izrade ovako ne{to, budu}i da su usmereni na industrijsku tehnologiju." "No, izgleda da oni smatraju da je ova stvar njena, a ne njihova ili na{a. To mora da je va`no, Rokanone, jer ina~e ne bi stra}ili ovoliko vremena na putu samo njoj za ljubav. Stvarna udaljenost do Fomalhauta mora da je poprili~na." "Vi{e godina, bez sumnje", re~e hilfer koji je bio naviknut na me|uzvezdane skokove. "Ali ne previ{e. Ni Priru~nik ni Vodi~ ne pru`aju mi dovoljno podataka da stvar pouzdano procenim. Ove vrste o~igledno uop{te nisu valjano prou~ene. Mo`da su mali dru{kani naprosto u~tivi prema njoj. Ili mo`da ~itav jedan rat izme|u vrsta zavisi od tog prokletog safira. Mo`da njene `elje vladaju njima zato {to se oni smatraju potpuno podre|enim njoj. Ili, pak, ma kako stvari izgledale, mo`da je ona njihov zarobljenik, njihov mamac. Kako da znamo?... Mo`e{ li da joj da{ tu stvar Keto?" "Oh, da. Celokupna Egzotika tehni~ki je pozajmljena, nije na{e vlasni{tvo; s vremena na vreme pojavljuju se ovakvi zahtevi. Retko im ne iza|emo u susret. Mir iznad svega, sve dok ne do|e do rata..." "Onda predla`em da joj da{ ovo." Keto se osmehnu. "^ini}e mi ~ast." Otvoriv{i vitrinu, izvadio je veliki, zlatni lanac, a onda ga stidljivo predao Rokanonu, rekav{i: "Ti joj ga daj." Tako je plavi dragulj prvi put, za trenutak, po~inuo u Rokanonovoj ruci. Njegove misli nisu bile usredsre|ene na to; on se, sa {akom punom plave vatre i zlata, okrenu pravo prema ovoj lepoj, tu|inskoj `eni. Ona nije pru`ila ruke da je uzme, ve} je pognula glavu, te joj on nama~e ogrlicu preko kose. Stajala je poput plamte}e rastopline oko njenog zlatnomrkog vrata. Podigla je pogled sa nje sa izrazom takvog ponosa, ushi}enja i zahvalnosti na licu da je Rokanon ostao bez re~i, dok je mali kustos u`urbano mrmljao na vlastitom jeziku: "Nema na ~emu, nema na ~emu." Naklonila je svoju zlatnu glavu prema njemu i Rokanonu. Zatim je, okrenuv{i se, klimnula zdepastim stra`arima - ili tamni~arima? - i, prigrnuv{i svoj pohabani, plavi ogrta~, krenula niz duga~ku dvoranu i uskoro nestala sa vidika. Keto i Rokanon stajali su kao ukupani i gledali za njom. "Ono {to ose}am..." zapo~e Rokanon. "Dakle?" upita Keto promuklim glasom, posle dugog }utanja. "Ono {to ponekad ose}am jeste da sam... susre}u}i ove ljude sa svetova koje tako malo poznajemo, zna{, ponekad... da sam se zapleo u jednu legendu, u jedan tragi~an mit koji, mo`da, ne razumem..."

128

Ursula k le guin hainske price  
Ursula k le guin hainske price  
Advertisement