Page 1

' NORA ROBERTS LIČNA SRAMOTA

I • Čika'go, 1994. godina Ponoć je, nema mesečine, ali za Dinu ovaj trenutak je kao ,,Tačno u podne". Lako je sebe zamislila u ulozi Garija Kupera, kome se svi dive dok se odlučno sprema za obračun s lukavim i osvetnički raspoloženim revolverašem. Do davola, Čikago je moj grad, pomisli Dina. Andelino vreme je prošlo. Andelinom smisłu za dramatičnost, smatrala je Dina, sasvim odgovara zahtev da se sretnu upravo u TV-studiju u kome su se obe uspinjale na klizavim lestvicama ambicije. Sada je to, pak, Dinin studio, i njena emisija je najpopularnija. Andela to ne može da promeni, kao što ne može da oživi ni Elvisa i zamoli ga da publici u studiju otpeva ,,Hotel slomljenih srca".


Blagi osmeh prelete preko Dininih usana na tu pomisao, ali je znala da u tome nije bilo mnogo razloga za smeh. Ako ništa drugo, Andela je jak protivnik. Godinama je koristila zastrašujuću taktiku da svoj dnevni kontakt program održi na vrhu. Šta god, medutim, Andela izvuče iz rukava, ovoga puta neće proći. Potcenila je Dinu Rejnolds. Andela može potajno da odaje tajne i preti skandalom koliko hoće, ali ništa što kaže neće promeniti Dinine namere. Ona će, pak, saslušati Andelu. Pomislila je da čak pokuša, zaista poslednji put, da dodu do kompromisa. Da ponudi, ako ne prijateljstvo, ono bar oprezno primirje. Malo je nade da se taj ,,prekid vatre" može održati posle toliko vremena i tolikog neprijateljstva, ali nade, prema Dininom uverenju, uvek ima. Bar dok ne presuši. Usredsredujući se na ono što je čeka, Dina se doveze do parkinga zgrade CBC-a. Po danu, slobodnog mesta gotovo da nema - svoja kola tu ostavljaju tehničari, urednici, producenti, mladi talenti, sekretarice, pomoćnici... Dinu bi odvozio i dovozio njen vozač. Unutar ogromne bele zgrade, Ijudi su žurili da pripreme vesti - jutarnje, podnevne, popodnevne i večernje - da emituju ,,Kuvajmo s Bobijem Marksom", da urade nedeljnu emisiju ,,Iscrpno s Fin Rajlijem", kao i najgledaniji kontakt program uživo u zemlji - ,,Sat sa Dinom". Ali sada, nešto iza ponoći, parking je bio skoro prazan. Nekoliko kola pripadalo je dežurnima koji su se dosadivali u redakciji, čekajući da se nešto dogodi negde u svetu. Verovatno se nadajući da će novi ratovi, pre nego što izbiju, sačekati da se samotna noćna smena završi. Želeći da je negde drugde, bilo gde, Dina je ugasila motor. Za trenutak je samo sedela, osluškivala noć, buku na obližnjoj ulici, zujanje ogromnog klima-uredaja koji je rashladivao zgradu i skupu elektronsku opremu. Morala je da obuzda svoje pomešane emocije i sredi nerve pre no što se suoči s Andelom. Živci su druga strana medalje u pozivu koji je izabrala. Služili su je u poslu ili se ona koristila njima. Svoju narav je mogla i uspevala da zauzda, naročito ako se gubitkom kontrole ne postiže ništa. Ali ona pomešana osećanja koja bi je ponekad snažno preplavila, drugo su pitanje. Čak i posle tolłko vremena, teško je zaboraviti da je žena s kojom sad treba da se suoči budila nekada u njoj divljenje i poštovanje. I poverenje. Poučena gorkim iskustvom, Dina je znala da je Andela majstor u manipulisanju emocijama. Dinin problem, a po mnogima i njen dar, ležao je u nesposobnosti da prikrije svoja osećanja. Izbijala su na površinu, prizivajud svakog ko je za njih raario. Sve što oseća videlo joj se u sivim očima, odražavalo na licu ili čitalo na usnama. Upravo je to, po nekima, čini neodoljivom i - opasnom. Brzim pokretom ruke okrenula je retrovizor prema sebi. Da, pomislila je, može u vlastitim očima da vidi iskre svoje naravi i raspoloženja, a i ključajuće ogorčenje, dugotrajno žaljenje. Na kraju krajeva, sa Andelom je nekad bila prijatelj. Ili - skoro prijatelj. U ogledalu je takode mogla da vidi zadovoljstvo predvidanja. Radi se o ponosu. Ovaj okršaj se dugo priprema. Smešeći se, Dina izvadi karmin i pažljivo namaza usne. Na susret oči u oči sa starim rivalom ne odlazi se bez najosnovnije zaštite. Zadovoljna svojom sigurnom i čvrstom rukom, vratila je karmin u torbicu i izašla iz kola. Nakratko je zastala, udišući umirujuće mirise noći i postavljajući sebi jedno pitanje: ,Jesi li smirena, Dina?" Ne, poraislila je. Zapravo je besnela. Ako snagu daju nervi, onda ni to nije važno. Odlučno zalupivši vrata za sobom, krenu preko parkinga. Izvuče plaatičnu službenu legitimaciju iz džepa i ubaci je u automat kraj sporednog ulaza. Časak kasnije upali se zelena lampica, dozvoljavajući joj da otvori vrata i ude.


Upalila je svetlo da vidi stepenište i zatvorila vrata za sobom. Začudi je pomalo što Andela nije stigla prva. Trebalo je da zatraži prevoz, pomisli Dina. Preselivši se u Njujork, nije više imala svog vozača u Čikagu. Dina je bila iznenadena što na parkingu nema limuzine. Andela je uvek, ama baš uvek, tačna. To je jedna od mnogih stvari koje je Dina cenila kod nje. Dinine potpetice odzvanjale su na stepenicama. Dok je provlačila karticu kroz sledeći automat za obezbedenje, zapitala se koga li je Andela podmitila, kome li je zapretila ili koga li je zavela da bi mogla da ude u studio. Ne mnogo godina unazad, Dina bi se sjurila istim putem, širom otvorenih očiju i puna poleta, noseći poruke čim Andela mrdne prstom. Bila je spremna da šeni kao kučence željno bilo kakvog znaka odobravanja i pažnje. Ali, kao svako pametno štene, naučila je. Kada je došla izdaja, sa neizbežnim otrežnjenjem, jecala je, ali je zalečila svoje rane i iskoristila sve što je naučila - dak je postao učitelj. Ne treba da je iznenaduje saznanje kojom brzinom se davnašnja ogorčenost, dugo taložena, pretvara u lavu. A ovog puta, mislila je Dina, kad se ovog puta sretnem s Andelom, biće to na mom vlastitom terenu, pod mojim uslovima. Naivni devojčurak iz Kanzasa više je nego spreman da oproba mišiće ostvarene ambicije. I možda, kada to jednom učini, stvar će se za svagda rešiti. Susret pod jednakim uslovima. Ako je nemoguće da se zaboravi šta se medu njima zbilo nekad, uvek je moguće pomiriti se s tim i ići dalje. Dina ubaci legitimaciju u automat kraj vrata studija. Upali se zeleno. Ušla je, našavši se u tami. Studio je bio prazan. To ju je zadoYoljilo. Stigavši prva, stekla je još jednu prednost, kao doraaćica koja ispraća nepoželjnog gosta kući. A ako je dom tamo gde se od devojčice prerasta u ženu, gde se uči i svada, studio jeste njen dom. Smešeći se, Dina u mraku poseže za prekidačem koji pali mnoštvo sijalica i reflektora. Učini joj se da čuje nešto, nalik šapatu koji jedva remeti tišinu. Atmosferu iščekivanja preseče i čudan osećaj. Osećaj da nije sama. Andela je tu, pomislila je, paleći svetlo. Kad iznad nje bljesnuše sijalice, odjednom, još jače, u njenim očima nastade eksplozija nekog zaslepljujućeg svetla. Sa naletom bola, ponovo je utonula u tamu. Povratila je svest, stenjući. Bolna glava joj je klonula preko stolice. Ošamućena i dezorijentisana, podigla je ruku prema tački najoštrijeg bola. Prsti su joj bili umrljani krvlju. S mukom je nastojala da se usredsredi, da shvati da sedi u sopstvenoj stolici, za vlastitim stolom. Je li propustila znak, pitala se osećajući vrtoglavicu i buljed pred sebe u usmerenu kameru na kojoj je svetlucalo crveno svetlo. Iza objektiva, medutim, nije bilo snimatelja, ni publike, niti tehničara koji užurbano rade u pozadini. lako su reflektori bacali dobro poznatu vrelinu, program nije tekao. Došla sam da se nadem s Andelom, priseti se Dina. Vid joj se ponovo zamuti, poput vode uznemirene oblutkom, pa zatrepta da ga razbistri. U tom času pogled joj se prikova za dve prilike na ekranu kontrolnog monitora. Vide sebe, bledu i usijanih očiju. A onda, užasnuta, ugleda i svog gosta kako sedi u stolici pored njene! Andela, odevena u ružičasti svileni komplet ukrašen perlama kao dugmetima. Odgovarajuće niskebiseravisile sujoj okovrata, dopunjene sličnim naušnicama. Andela,


doterane plave kose, sedela je prekrštenih nogu, s obema rukama na desnom naslonu stolice. To je Andela! Da, ne može biti greške. Uprkos tome što joj je lice unakaženo. Krv je natapala svileni komplet, kapajući ravnomerno sa mesta na kome je trebalo da bude to Ijupko i pametno lice. Tek tada Dina poče da vrišti! Glava prve Čikago, 1990. godina Pet, četiri, tri..... Dina se smešila okrenuta kameri, sedeći na svom mestu spikera u prilozima za ,,Podnevne vesti". ,,Naš današnji gost je Džonatan Monro, lokalni pisac koji je upravo objavio knjigu pod naslovom ,Hoću svoje!'". Podigla je prilično tanku knjigu sa okruglog stočića i okrenula je prema kameri dva. ,,Džonatane, podnaslov knjige je ,Zdrava sebičnost'. Šta vas je navelo da pišete o izdajstvu koje većina Ijudi smatra karakternom manom?". ,,Pa, Dina, hteo sam svoje", odgovori sitni čovek uz širok osmeh, obilno se znojeći ispod reflektora. Dobar odgovor, pomislila je, svesna da on o tome neće nadugačko pričati ako ga malo ne podstakne. ,,A ko neće, da budemo pošteni?", reče, pokušavajući da ga dozom prisnosti otkravi. ,,Džonatane, tvrdite u svojoj knjizi da tu zdravu sebičnost guše roditelji i staratelji, još od samog rodenja deteta." ,,Tačno". Ukočeni blistavi osmeh nije mu silazio s lica dok mu je u očima rasla panika. Dina se pridiže i stavi ruku na njegove zgrčene prste, pazeći da to kamera ne ułwati. Oči su joj odavale interesovanje, dodir prenosio podršku. ,yerujete da zahtev odraslih da deca dele igračke predstavlja neprirodan presedan?". Ohrabrujući ga je stegla za ruku. ,,Zar ne smatrate da je deoba osnovni vid učtivosti?" ,,Nipošto..." I počeo je da joj obrazlaže zašto. Mada su njegova objašnjenja bila nesigurna, uspevalo joj je da otkloni njegovu nespretnost i privede kraju trominutni prilog. ,,To je ,Hoću svoje!' od Džonatana Monroa", reče na kraju, gledajući u kameru. ,,Možete je naći u svojim knjižarama. Džonatane, hvala vam što ste danas bili sa nama." ,,Bilo mi je zadovoljstvo. Samo da napomenem, sada radim na drugoj knjizi, ,Skloni mi se s puta, stigao sam prvi'. Radi se o zdravoj agresiji." ,,Neka vam je sa srećom. Emisiju ,Podnevnih vesti' nastavljamo posle kraćeg komercijalnog predaha." Čim su puštene reklame, osmehnula se Džonatanu. ,,Bili ste sjajni. Zahvalna sam vam što ste došli." ,,Nadam se da je bilo u redu". Oslobodivši se mikrofona, izvadio je maramicu i obrisao čelo. ,,Prvi put sam na televiziji". ,,Bili ste dobri. Yerujem da će ovo pobuditi veliko interesovanje za vašu knjigu". ,,Stvarno?" ,,Potpuno. Da li biste mi se potpisali?" Ponovo sijajući, uzeo je knjigu i olovku koje rau je pružila. ,,Vi ste sve olakšali, Dina. Jutros sam imao intervju na radiju. Yoditelj nije čak ni pročitao kratak prikaz dela". Ustajući, uzela je knjigu s njegovim potpisom. Deo njenih misli i skoro čitava energija već su se usmerili na novinski desk preko puta studija. ,,Svima je ovo teško. Još jednom hvala", reče pružajući mu ruku. ,,Nadam se da ćete doći sa sledećom knjigom".


,,Voleo bih". Ona je, medutim, već otišla, prwlačeći se vešto kroz gomile kablova i zauzimajud svoje mesto u ekipi za emisiju vesti. Smestivši knjigu ispod stola, pričvrsti mikrofon za rever svog crvenog kostima. ,Još jedna budala", dobaci u svom tipičnom stilu njen kolega Rodžer Krauvel. ,,Bio je zlatan". ,,Za tebe su svi zlatni". Cereći se, Rodžer izvadi džepno ogledalce, popravi kravatu. Imao je dobro lice za kameru - zrelo i pouzdano, sa jasnim tragovima sedih na zalisciraa ride kose. ,,Naročito budale". ,,Zato te i volim, Rodž." To izazva smeh medu kamermanima. Šta god da se Rodžer spremao da joj odgovori, nije stigao jer je reditelj odbrojavao vreme. Dok je išla najavna špica, Rodžer se osmehnu gledajući u kameru, podešavajući glas za prilog o prinovi u zoološkom vrtu tigrićima blizancima. *** ,,To je sve za danas. Spremite se za emisiju ,Kuvajmo zajedno'! Ja sam Rodžer Kteuvel." „1 Dina Rejnolds. Yidimo se sutra." Dok joj je odjavna muzika odzvanjala u uhu, Dina se sa osmehom okrenu Rodžeru. ,,Ti si glupan, drugar. Sam si napisao tekst o tigrićima, tvoji su otisci svuda." Pocrveneo je, namignuvši. ,,Samo im dajem ono što traže, luče." ,,A mi smo gotovi", raširi ruke reditelj. ,,Lepa emisija, narode." ,,Hvala, Džek." Dina je već skinula svoj mikrofon. ,,Hej, da klopnemo nešto?" Rodžer je uvek mogao da jede, ali je na ljubav prema hrani odgovarao stalnim vežbama. Suvišne kilograme, medutim, nemilosrdno oko kamere nije moglo da prikrije. ,,Ne mogu. Imam nešto zakazano." Rodžer ustade. Ispod savršenog sakoa od plavog serža nosio je drečeće bermude. ,,Nemoj mi reći da se radi o užasu Studija Bi." Trag uznemirenosti pojavi joj se u očłma. ,,U redu, neću." ,,Hej, Di, ne Ijuti se", reče, pridružujud joj se na izlasku iz studija. ,,Nisam rekla da sam Ijuta." ,,Ni ne moraš,,. Napustili su studio, prolazeći kroz tesnace izmedu kamera i kablova. Zajedno su izašli. ,,Ljuta si. Vidi se. Pogledaj tu boru izmedu obrva". Odvukao ju je u šminkernicu. Upalivši svetla, stade iza nje i stavi joj ruke na ramena dok su prilazili ogledalu. .yidiš.jošjetu." Odobrovoljivši se, ona se nasmeja. ,,Ništa ne vidim." ,,0nda mi dozvoli da ti kažem šta ja vidim. San svakog muškarca o devojci iz susedstva. Prefinjen, celovit ženski pol." Kad se namrštila, samo se nacerio. ,,To je ono spolja, dete. Te krupne oči koje ulivaju poverenje, sveže lice, beli zubi. Pristojni kyaliteti, za televizijskog novinara." ,,Šta je sa pameću", uzvrati. ,,Umećem pisanja, hrabrošću?" ,,Pričamo o onom što se vidi". Prasnu u smeh, a oko očiju mu se produbiše karakterne crte. Niko s televizije se ne usuduje da ih nazove borama. ,,Znaš, moja poslednja koleginica u emisiji bila je, prava lutka. Uvek sveže doterana kosa, biserni zubi. Viśe je brinula o svojim veštačkim trepavicama nego o kvalitetu programa i gledanosti." 10 ii „1 sada čita vesti na drugom programu radija u Los Andelesu."


Znala je kako se stvari odvijaju. I te kako je znala, lako joj se to nije baš svidalo. ,,Priča se da je traži televizija." ,,To je igra. Lično volim i cenim kada kraj sebe imam nekog od pameti, ali ne zaboravimo ko smo i šta smo." ,,Mislila sam da smo novinari." ,,Televizijski novinari. Imaš lice kao stvoreno za kameru, a ono pokazuje sve što misliš, sve što osećaš. Jedini problem je u tome što je ono isto i kada su kamere isključene i to te čini ranjivom. Žena poput Andele jede za doručak male seljančice kao što si ti." ,,Nisam odrasla na farmi." Glas joj je bio suv kao pustinjska prašina. ,,Možda i jesi", reče, prijateljski je stisnuvši za ramena. ,,Ko je tvoj drugar, Di?" Uzdahnula je i zakolutala ocima. ,,Ti, Rodžere." ,,Čuvaj svoja leda kad si s Andelom." ,,Slušaj, znam da je bije glas zbog temperamenta." ,,Bije je glas da je prava kučka." Odmaknuvši se od Rodžera, Dina otvori kutiju kreme za skidanje šminke. Nije volela da se kolege pred njom žale jedni na druge, oduzimajući joj vreme, a nije joj se svidao ni osećaj da mora pod pritiskom da se opredeli. Dovoljno je bilo teško ispunjavati obaveze u redakciji vesti i studiju, i obavljati usluge za Andelu. Ali, napokon, ovo poslednje činila je dobrovoljno, na uštrb sopstvenog yremena. ,,Ne znam za druge, ali prema meni je Ijubazna. Dopada joj se kako radim ,Podnevne vesti' i prilog ,Iz Dininog ugla', i nudi mi pomoć u popravljanju stila." ,,Iskorišćava te." ,,Uči me", ispravi ga Dina, bacajući komadiće vate. Pokreti su joj bili brzi i uigrani. Pogadala je uvek korpu za otpatke kao što košarkaški as izvodi slobodno bacanje. ,,Postoji razlog što Andela vodi najgledaniju kontakt emisiju na tržištu. Protraćila bih godine da pohvatam sve konce u ovom poslu. Od nje sam naučila mnogo za samo nekoliko meseci." „1 zaista misliš da će s tobom deliti parče kolača?" Namrštila se za tren jer je, naravno, želela parče, poveliko. 12 ,Zdrava sebičnost', pomislila je, pritajeno se osmehujući. ,Ja joj nisam konkurencija." ,,Zasad," Znao je, medutim, da će uskoro biti. Čudilo ga je da Andela nije otkrila ambiciju koja je izbijala iz Dininih očiju. Od vlastitog ega često se oslepi, pomisli. Uverio se u to. ,Jedan prijateljski savet. Ne daj joj municiju." Još jednom je ispitivački pogleda dok je Dina brzo nabacivala dnevnu šminku. Možda je naivna, pomisli, ali je i uporna. Mogao je to da pročita sa njenih usana, lica. ,,Treba da snimim par stvarčica", reče, povukavši je za kosu. ,,Vidimo se sutra." ,,Da." Ostavši sama, Dina poče da lupka krejonom o sto za šminku. Nije za odbacivanje ono što je Rodžer rekao. Zbog svog perfekcionizma, zbogtoga što je tražila i dobijalanajbolje za svoje emisije, Andela Perkins bila je na glasu kao teška osoba. A to se svakako isplatilo. Tokom šest godina otkako je u kompaniji, Andela je držala vodeće mesto više od tri godine. Medutim, pošto su se i Andelin program i ,Podnevne vesti' emitovali iz studija CBC-a, Andela je bila u prilici da izdejstvuje da Dina ima više vremena na raspolaganju. Takode je tačno da je Andela bila pažljiva prema Dini. Prijateljski se ophodila s Dinom i bila je spremna da s njom deli, što je retkost u svetu televizije, gde vlada krajnje oštra konkurencija. Da li je trebalo da zazire od Ijubaznosti? Dina nije mislila tako. Niti je bila dovoljno luda da poveruje da se Ijubaznost uvek nagraduje. Zamišljena, podiže četku označenu njenim imenom i provuče je kroz crnu kosu koja joj je padala do ramena. Bez teške šminke neophodne za reflektore i kamere, koža lica bila joj je prefinjeno bleda, nalik porcelanu, u oštroj suprotnosti s tamnom gustom kosom i


zamagljenim, pomalo kosim očima. Da bi pojačala utisak, namaza usne jarkoružičastim karminom. Zadovoljna, vezala je kosu u dva poteza. Nikada nije nameravala da se takmiči s Andelom. Mada se nadala da će u ylastitoj karijeri moći da iskoristi sve što je naučila, želela je samo da jednog dana ima svoj prilog na rareži nacionalne televizije. A nije bilo nedostižno ni da nedeljnu emisiju ,,Iz Dininog ugla" u okviru ,,Podnevnih vesti" proširi i pretvori u sopstveni kontakt program. Čak bi i to bila slaba konkurencija Andeli, kraljici medijskog tržišta. L3 Devedesete su se širom otvorile za sve stilove i sve vidove programa. Ako uspe, biće to zahvaljujući činjenici da je učila od yrhunskog majstora. Zauvek bi bila załwalna Andeli na tome. ,,Ako taj kurvin sin misli da ću preći preko svega, suočiće se s neprijatnim iznenadenjem". Andela Perkins je posmatrala u ogledalu svog producenta. ,,Pristao je da učestvuje u emisiji i promoviše svoj novi album. Milo za drago, Lu. Dajemo mu nastup na nacionalnoj mreži, pa će i te kako morati da odgovori na pitanja o navodnoj utaji poreza." ,,Nije rekao da neće na njih odgovoriti, Andela." Glavobolja koja je mučila Lua Meknila dovoljno je popustila da se ponadao da će potpuno proći. ,,Samo je rekao da neće moći da ulazi u pojedinosti dok se slučaj ne reši. Yoleo bih da se usredsrediš na njegovu karijeru." ,,Ne bih dogurala dovde da sam dozvoljavala da mi gost odreduje šta ću da radim u svojoj emisiji, zar ne?" Ponovo je sočno opsovala, potom skliznula u stolicu i režeći se obratila frizerki. ,,Počupaš li me opet, srce, zubima ćeš skupljati yiklere." ,,Izvinite, gospodice Perkins, ali kosa vam je zaista prekratka..." ,,Završi posao." Andela se ponovo pogleda i natera sebe da se opusti. Dobro je znala koliko je važno da joj lice ne bude napeto pred emisiju, bez obzira na visok adrenalin. Svesna da kamera łwata svaku liniju i boru, disala je duboko i zatvorila oči na trenutak, dajući tako svom producentu znak da ućuti. Kada ih je ponovo otvorila, bile su jasne, kristalno svetloplave, oivičene svilenkastim trepavicama. I osmehnu se kad joj frizerka začešlja kosu unazad i nagore u talasasti plavi oreol. Dobro izgeda, zaključi Andela. Iskusno, ali ne i zastrašujuće. Izazovno, ali ne i prenapadno. Proveri sebe sa svih strana pre nego što, klimnuvši glavom, krenu. ,,0dlično izgleda, Mersi." Nabaci blistav osmeh i namah natera frizerku da zaboravi ranije pretnje. ,,0sećam se deset godina mladom." ,,Predivno izgledate, gospodice Perkins." ,,Zahvaljujući tebi." Opuštena i zadovoljna, poigravala se pravim biserima oko svog vrata. ,,A kakav je novi momak u tvom životu, Mersi? Postupa li dobro s tobom?" 14 ,,Žestok je." Mersi se otvoreno nasmeja lakirajući Andelinu kosu da bi očiivala frizuru. ,,Možda je on pravi." ,,Dobro fca tebe. Ako ti pravi nevolje, samo mi reci", namignula je. ,,Dobro ću ga isprašiti." Smejući se, Mersi se povuče. ,,Hvala vam, gospodice Perkins. Puno sreće danas!" ,,Dodi Lu." Osmehnu se i uhvati ga za ruku. Stisak beše ohrabrujući, nežan, prijateljski. ,,Ne brini za ono. Samo se postaraj da naš gost bude zadovoljan do početka emisije. Ostalo je moja briga." ,,Želi tvoju reč, Andela."


,,Srce, daj mu sve što traži." Nasmeja se, a Luova glavobolja dobi razmere prave agonije. ,,Ne brini toliko." Uze cigaretu, pripali je pozlaćenira upaljačem sa inicijalima koji joj je poklonio drugi muž. Izbaci oblačak dima. Lu postaje popustljiv, pomisli, i lično i profesionalno. Mada je nosio odelo i kravatu, prema njenim pravilima oblačenja, ramena su mu se povila kao da ih vuče težina njegovog sve većeg stomaka. Kosa mu se takode proreduje, primetila je, a i sedih je sve više. Njenu emisiju krase energija i brzina. Ne svida joj se da joj producent izgleda kao zdepasti starac. ,,Posle svih ovih godina, trebalo bi da mi veruješ, Lu." ,,Andela, ako napadneš Dikija Berova, otežaćeš nam da dobijemo druge zvezde." ,,Gluposti. Čekaju u redu da se pojave u mojoj emisiji." Uperi cigaretu kao koplje. ,,Traže me da im promovišem filmove, serije, knjige i ploče, a prokleto žele da im reklamiram i živote. Potrebna sam im, Lu, jer dobro znaju da svakodnevno privlačim milionsku publiku." Pogleda se u ogledalo i osmehnu. Lice koje je videla beše Ijupko, smireno, doterano. ,,A privlačim i , njih." Lu je radio s Andelom već više od pet godina i dobro je naučio kako da okonča spor. Laskanjem. ,,Niko to ne poriče, Andela. Ti jesi emisija. Samo smatram da s Dikijem treba lepo. Dugo je na domaćoj muzičkoj sceni, a ovaj njegov povratak mnogima puno znači." ,,Samo ti Dikija prepusti meni." Osmehnu se iza oblaka dima. ,,Biai vrlo osećajna." 15 A 7 Uze zabeleške koje je Dina završila tog jutra. Beše to znak Luu da je slobodan. Andelin osraeh se pojača dok je iščitavala papire. Dobra je ta devojka, pomisli, veoma dobra, veoma temeljna. Yeoma korisna. Andela duboko povuče poslednji dim razmišljajući i potom ugasi cigaretu u velikoj kristalnoj pepeljari. Na stolu, kao i uvek, sve bočice, četke, kutijice bile su poredane u savršenom redu. Tu je i vaza sa dvadesetak svežih crvenih ruža koje su stizale svakog jutra, kao i činijica s raznobojnim mentol bombonaraa koje je Andela volela. Oslanjala se na rutinu, na sposobnost da kontroliše okruženje, uključujući Ijude oko sebe. Svako ima svoje mesto. Radovala se što će jedno pronaći i za Dinu Rejnolds. Može da čudi što je žena na pragu četrdesete, sujetna žena, odabrala mladu i Ijupku za daka-miljenika. Andela je, medutim, bila zgodna žena koja je vremenom, koristeći iskustvo i varku, postala lepotica. Nije se plašila godina. Ne u svetu u kome tako lako može da bude pobedena. Htela je Dinu pored sebe zbog njenog izgleda, talenta, mladosti. A pre svega zbog činjenice da mod nanjuši moć. I iz prostog razloga što joj se devojka svida. Ponudiće Dini mnoštvo saveta, prijateljsku kritiku, pregršt hvale -i možda, s vremenom, neko značajnije mesto. Nema, medutim, nameru da nekome koga je već osetila kao mogućeg rivala dozvoli da se otrgne. Niko ne može da se oslobodi Andele Perkins. Ima dva bivša muža koji to dobro znaju. Nisu se otrgli. Najureni su. ,,Andela?" ,,Dina." Andela mahnu rukom u znak pozdrava. ,,Baš o tebi razmišjam. Zabeleške su ti sjajne. Puno će mi koristiti u emisiji." ,,Drago mi je što mogu da pomognem". Dina podiže ruku i poče da se poigrava levom naušnicom. Bio je to znak nesigurnosti koju tek treba da savlada. ,,Andela, neprijatno mi je da vas to pitam, ali mama mi je veliki obožavalac Dikija Berova." „1 želela bi autogram?"


Posle kratkog zbunjenog osmeha, Dina pokaza CD koji je skrivala iza leda. ,yolela bih da joj se ovde potpiše." ,,Prepusti to meni." Andela prede savršeno namazanim noktima po ivici CD-a. „1 ponovi mi kako ti se mama zove, Di." ,,Merilin. Stvarno sam vam zahvalna, Andela." ,,SveCću učiniti za tebe, srce." Zastade za trenutak. Oduvek je odlično znalat.kada je pravo vreme. ,,Pa, ima nešto što bi mogla da mi učiniš." ,,Svakako." ,,Da mi rezervišeš večeru za dvoje u ,Fontani', u pola osam? Prosto nemam vremena da sama to uradim, a zaboravila sam da kažem sekretarici." ,,Nema problema." Dina izvadi blok iz džepa i zapisa. ,,Pravo si blago, Dina." Andela se potom pogleda u velikom ogledalu proveravajući poslednji put svoj svetloplavi kostim. ,,Šta misiš o ovoj boji? Izgleda li previše isprano?" Znajući da Andela besni zbog najmanje sitnice u emisiji, Dina dobro porazmisli. Blago nabrana tkanina divno je pristajala Andelinoj čvrstoj i dobro izvajanoj figuri. ,,Hladna ženstvenost." Napetost u Andelinim ramenima popusti. ,,0nda odlično. Ostaješ linasnimanju?" ,,Ne mogu. Moram da pišem za ,Podnevne vesti'." ,,A, tako." Oseti uznemirenost, ali za kratko. ,,Nadam se da ti ne oduzimam mnogo vremena." ,,Dan ima 24 sata", odgovori Dina. ,,Volim da ih sve iskoristim. A sad bih da vas napustim." ,,Zdravo, srce." Dina zatvori vrata za sobom. Svi su u zgradi znali da Andela poslednjih desetak minuta do izlaska pred kamere želi da posveti sebi. Pretpostavljali su da tada proverava beleške. Besmislica. Potpuno je bila spremna. Više je, pak, volela da misle kako pročešljava informacije. Ili da ćak zamišljaju kako nateže gutljaj brendija iz flaše koju je držala na stolu. Nije da ne bi popila. Potreba da je flaša tu, nadohvat ruke, jednako ju je užasavala koliko i smirivala. Prepuštala im je da misle šta hoće, jer nisu znali istinu. Andela Perkins je provodila te poslednje usamljeničke trenutke pre svakog snimanja drhteći u panici. Ona, koja je odavala utisak vrhunskog samopouzdanja, koja je intervjuisala predsednike, kraljeve, ubice i milionere, nije nikako mogla da se odupre opasnom i žestokom napadu užasa javnog nastupa. 16 17 Ni stotine časova terapije nisu bile od pomoći da joj ublaže drhtavicu, preznojavanje, mučninu. Bespomoćna, srušila se u stolicu, sva se skupivši. Yidela je sebe u trodelnom ogledalu, doteranu, savršeno negovanu, besprekornog izgleda. Oči su odavale u as samospoznaje. Andela pritisnu rukama slepoočnice i krenu uzasavajućim tunelom straha. Danas će pogrešiti i svi će prepoznati u njenom glasu divljinu Arkanzasa. Yideće devojčicu koju majka ne voli i ne želi, napuštajući vlastitu krv i meso zarad lažnog sjaja malog, filmskog studija. Devojčicu koja toliko očajnički čezne za pažnjom da sebe zamišlja na televiziji kako bi majka mogla bledim i pijanim očima bar jednom da je vidi. Yideće devojčicu u iznošenoj odeći i neprikladnim cipelaraa koja se toliko muči da dobije prosečne ocene. Yideće da je niko i ništa, varalica koja je na blef prokrčila sebi put do televizije i slave, na isti način na koji je njen otac stekao imidž pravog poštenjačine. I smejaće joj se.


Ili još gore, ugasiće televizor. Trgla se kad je neko zakucao na vrata. ,,Spremni smo Andela." Udahnu duboko, pa još jednom. ,,Stižem." Glas joj je bio savršeno normalan. Majstor pretvaranja. Još nekoliko trenutaka se posmatrala u ogledalu, uočavajući kako panika nestaje łz njenih očiju. Neće pogrešiti. Nikad joj se neće smejati. Nikad je više neće zapostavljati. I niko neće videti ništa što ona ne želi da se vidi. Ustade, izade iz garderobe i krenu hodnikom. Tek treba da upozna svog gosta, pa ne trepnuvši požuri. Nikad sa gostom ne razgovara pre no što počne snimanje. Producent je zagrejavao publiku u studiju. Uzbudenje je raslo medu srećnicima koji su uspeli da obezbede karte za snimanje. Posrćući na visokim potpeticama, pritrča Mersi da joj poslednji put popravi frizuru i šminku. Rekviziter joj dodade još nekoliko zabeleški. Andela prode bez reči. Kad se pope na scenu, žagor se pretvori u opšte oduševljenje. ,,Dobro jutro." Andela sede i oseti da je preplavljuje toplina aplauza dok su joj stavljali mikrofon. ,,Nadam se da su svi spremni za veliki doživljaj." Govoreći osmotri publiku, zadovoljna sastavom Ijudi. Dobra mešavina po godinama, polu i rasi - što je kamermanima izuzetno važno. 18 ,,Ima li ovde obožavalaca Dikija Berova?" Glasno se nasraeja na sledeću provalu pljeska. „1 ja sam", reče, iako se gnušala bilo koje narodne muzike. ,,Rekla bih da nas čeka veliko uživanje*." Klimnu glavom, zavali se, prekrsti noge i položi ruke na naslon stolice. Crveno svetlo na kameri je treperilo. Začu se vesela uvodna muzika. ,,'Izgubljena sutrašnjica', ,Zelenooka devojka', ,Divlje srce'. To su samo neki od hitova koji su našeg današnjeg gosta pretvorili u legendu. On je deo istorije narodne muzike već više od četvrt veka, a njegov najnoviji albura, ,Izgubljeni u Nešvilu', penje se vrtoglavo na listi popularnosti. Pozdravimo u Čikagu Dikija Berova!" Ponovo se provali ogroman aplauz dok se Diki peo na pozornicu. Zapet k'o puška, sa sivim zaliscima koji su virili ispod ogromnog crnog šešira, Diki se sa ogromnim osmehom okrenu publici i zatim srdačno rukova s Andelom. Povukla se unazad, dozvoljavajući mu da za trenutak bude glavni. Ushićena, pridružila se oduševljenju publike. Kroz sat vremena, pomisli, Diki će teturavo napustiti studio. I nikad neće shvatiti šta ga je strefilo. Andela sačeka drugupolovinu emisije zanapad. Kao dobra domaćica, umiljavala se gostu, slušala pažljivo njegove doživljaje, smejala se njegovim vicevima. Diki se kupao u divljenju publike odgovarajući na pitanja. Čekala je, prepredena kao kobra. ,,Diki, hoćeš li doći u Denvil, u Kentakiju, prilikom turneje? To mi je rodni grad", upita zajapureni crvenokosi mladić. ,,Pa, nisam sasvim siguran. Ali, biću u Luisvilu 17. juna. Reci to svojim prijateljima i dodite da me gledate." ,,Turneja povodom albuma Jzgubljeni u Nešvilu' trajaće nekoliko meseci", poče Andela. ,,Naporno vam je to, zar ne?" ,,Napornije nego nekad", odgovori namignuvši. ,,Nemam više dvadeset." Podiže i raširi ruke navikle na gitaru. ,,Ipak, volim to. Pevati u studiju za snimanje ni približno se ne može uporediti s nastupom uživo pred publikora." L9 ,,Turneja je dosad svakako bila uspešna. Onda nisu istinite glasine da ćete možda morati da je prekinete zbog poteškoća s poreznicima?" Dikijev širok osmeh naglo se smanji. ,,Nisu, gospodo. Sredićemo to."


,,Sigurna sam da u ime svih prisutnih mogu da vas podržim u tome. Utaja poreza." Zakoluta očima u znak neverice. ,,Njihovom krivicom dobijate prizvuk Al Kaponea." ,,Zaista o tome ne mogu da pričam", uzvrpolji se Diki. ,,Niko, medutim, ne govori o utaji poreza." ,,Izvinite. A o čemu se onda radi", upita razrogačenih očiju. ,,Reč je o neslaganju oko zaostalih poreza", odgovori, nezgrapno se premeštajući na stolici. ,,Neslaganje je blaga reč. Shvatam da o tome ne možete da pričate dok traje istraga, ali mislim da je to uvreda. Čovek poput vas, koji je pružio zadovoljstvo milionima Ijudi u dve generacije, da se suoči s mogućom finansijskom propašću zbog sitnih knjigovodstvenih propusta." ,,Nije toliko strašno..." ,,Ali, morali ste da prodate kuću u Nešvilu." Govorila je s puno saosećanja. Oči su joj zračile razumevanjem. ,,Mislim da zemlja koju ste proslavili svojom muzikom treba da pokaže više razumevanja, više zahvalnosti, zar ne?" Pogodila je u metu. ,,Izgleda da poreznici ne mare baš za zemlju o kojoj pevam već dve i po decenije." Dikijeva usta se skupiše, oči otvrdnuše. ,,Gledaju samo pare. Ne razmišljaju o tome koliko naporno čovek radi. Koliko znoja uloži da bi postao neko. Samo vam deru kožu dok dobar deo onog što je vaše ne postane njihovo. Pošten narod pretvaraju u lažove i varalice." ,,Nećete valjda da kažete da ste varali poreznike, Diki?" Naivno se osmehnu, dok se on skamenio. ,,Nastavljamo posle kraceg predaha", reče i sačeka da se na kameri ugasi crveno svetlo. ,,Sigurna sam da većinu nas pritiska Služba kontrole prihoda, Diki." Okrenuvši mu leda, podiže ruke i obrati se publici u studiju. ,,S njim smo, zar ne?" Snažan pljesak i klicanje nisu ni najmanje ublažili bledilo i šok na Dikijevom licu. ,,Ne mogu o tome da pričam", jedva izusti. ,,Mogu li da dobijem malo vode?" 20 ,,Nećemo više o tome, ne brinite. Imamo vremena za još nekoliko pitanja." Andela se ponovo okrete publici dok je pomoćnik otrčao po čašu vode za Dikija. ,,Sigurna sam da će nam Diki biti załwalan ako više ne pričamb o ovoj osetljivoj temi. Ohrabrimo ga snažnim aplauzora kad se završe reklame i dajmo mu malo yremena da se sredi." Sa otvorenim izlivom podrške i razumevanja ponovo se okrenu kameri. ,,Evo nas opet zajedno. Imamo vremena samo za još par pitanja, ali na Dikijev zahtev, okončaćemo razgovor o njegovoj poreskoj situaciji, jer nije u mogućnosti da se brani dok je slučaj pod istragom." I naravno, baš o tome su svi gledaoci razmišljali kada se kroz nekoliko trenutaka završila emisija. Andela se ne zadrža sa publikom, već se pridruži Dikiju. ,,Prekrasna emisija." Snažno steže njegovu mlitavu ruku. ,,0d sveg srca hvala što ste došli. I puno sreće." ,,Hvala." Potpuno rastresen, poče da daje autograme dok ga pomoćnik producenta ne izvede. ,,Daj mi traku", naredi Andela dok se vraćala u garderobu. Hoću da vidim poslednji deo, pomisli. Ode pravo do ogledala i zadovoljno se osmehnu sopstvenom liku. Glava druga Dina je mrzela da pokriva nesreće. U intelektualnom smislu je shvatala da joj je dužnost kao novinaru da izveštava i o tome, kao i da razgovara sa povredenima. Verovala je, nepokolebljivo, u pravo javnosti da sazna. Ali emocionalno, kad god je pružala mikrofon prema unesrećenima, osećala se kao voajer najgore vrste.


,,U mirnom predgradu Vud Dejla dogodila se jutros iznenadna i strašna tragedija. Policija smatra da je domaća svada dovela do vatrenog obračuna u kome je nastradala Luis Dozije, stara 32 godine, učiteljica, rodom iz Čikaga. Njen muž, doktor Čarls Dozije je uhapšen. Brigu o njihovo dvoje dece, od pet i sedam godina, preuzeli su roditelji ubijene žene. Jutros nešto posle osam sati, ovaj miran i bogat dom potresla je pucnjava." Dina se pomeri dok je kamera prelazila po urednoj dvospratnoj kući. Nastavi potom da izveštava, gledajući pravo u sočiva, ne obraćajući pažnju na sve veću gužvu, dolazak ekipa drugih stanica, blagi prolećni povetarac koji je donosio opijajući miris zumbula. XI Glas joj je bio siguran, tačno odmeren, ali joj se u očima ogledao vrtlog osećanja. ,,Policija je u osam i petnaest odgovorila na prijavu pucnjave, a Luis Dozije je proglašena mrtvom na licu mesta. Susedi kažu da je gospoda Dozije bila predana majka koja je aktivno učestvovala u javnom životu ovog dela grada. Svi su je voleli i poštovali. U najbliskije prijatelje spada susetka Bes Pirson, koja je i pozvala policiju." Dina se okrenu ženi pored sebe, obučenoj u crveni džemper. ,,Gospodo Pirson, da li vam je od ranije poznat neki slučaj nasilja u kući Dozijeovih?" ,,Da - ne. Nikad nisam pomislila da će je povrediti. Još ne mogu da yerujem." Kamera se usredsredi na naduveno i suzama obliveno lice žene, blede od šoka. ,,Bila mi je najbliža prijateljica. Stanujemo vrata do vrata već šest godina. Deca nam se zajedno igraju." Ponovo poče da plače. Prezirući samu sebe, Dina zagrli slobodnom rukom ženu i nastavi. ,,Znajući i Luis i Čarlsa Dozijea, da li se slažete s mišljenjem policije da je tragedija proistekla iz kućne svade koja je izmakla kontroli?" ,,Ne znam šta da mislim. Znam da su imali bračnih problema. Bilo je tuče i vike." Žena je zurila u prazno, potpuno uništena. ,,Luis mi je pričala da je nagovarala Čarlsa da zajedno idu u savetovalište, ali on za to nije hteo da čuje." Poče da jeca, pokrivši oči rukom. ,,Nije hteo, a sada nje nema. Bože, bila mi je kao sestra." ,,Rez." Dina završi i zagrli gospodu Pirson. ,,Žao mi je, stvarno mi je žao. Trebalo bi da odete negde." „1 dalje młslim da je ovo san. Da ne može da bude stvarno." ,,Imate li gde da odete? Kod neke prłjateljice ili rodake?" Dina prede pogledom preko ošišanog travnjaka, prepunog radoznalih suseda i ozbiljnih reportera. Nekoliko koraka levo od njih snimala je neka druga ekipa. ,,0vde neće biti mira još neko vreme." ,,Da." Još jednom uzdahnuvši uz jecaj, gospoda Pirson obrisa oči. ,,Idemo večeras u bioskop", reče, okrenu se i brzo ode. ,,Bože." Dina je gledala kako drugi reporteri pružaju mikrofone prema užurbanoj ženi. ,,Srce ti previše krvari", primeti njen kamerman. ,,Ućuti, Džo." Pribrala se, disala duboko. Srce joj se možda previše cepa, ali to ne sme da utiče na rasudivanje. Posao joj je da jasno i sažeto izveštava, da informiše i gledaocu pruži sliku koja će ostaviti utisak. ,,Hajde da završimo. Treba nam za ,Podnevne'. Snimi izbliza prozor spavaće sobe, onda se vrati na mene. Pazi da uhvatiš zumbule i zelenkade, kao i dečji crveni vozid Shvataš?" Džo prouči teren. Podiže kačket natučen na oči, ispod kog mu je virila oštra smeda kosa. Već je jasno video sve nanizane slike, rez, montažu, emitovanje. Gledao je, klimao glavom. Mišići mu se zategnuše ispod majice kad je podigao kameru. ,,Spreman kad i ti." ,,Tri, dva, jedan." Sačeka da kamerman obavi svoje.


,,0krutna smrt Luis Dozije potresla je ovaj mirni kraj. Dok njeni prijatelji i porodica traže odgovore, doktor Čarls Dozije ostaje u privremenom pritvoru. Toliko iz Vud Dejla od Dine Rejnolds, izveštača CBC-a." ,,Dobro uraden posao, Dina." Džo sklopi kameru. *** CBC je ponovo emitovao snimak u bloku lokalnih dogadaja yečernjih vesti, dopunjen izveštajem iz zatvora gde je Dozije u pritvoru zbog optužbe za drugostepeno ubistvo. Sklupčana u fotelji u svom stanu, Dina je nepristrasno pratila kako glavnu priču smenjuje prilog o požaru u jednoj stambenoj zgradi. ,,Dobro obayljeno, Di." Opružena na kauču ležala je Fren Majers. Kovrdžava crvena kosa, skupljena na temenu, uokviravala je oštro lisičije lice, na kome su se isticale oči boje kestena. Glas joj je odavao drskost čistog naglaska iz Nju Džersija. Za razliku od Dine, nije odrasla u mirnom predgradu sa nanizanim porodičnim kućama, već u bučnom stanu u Atlantik Sitiju, u Nju Džersiju, sa dvaput razvedenom majkom i brojnim njenim prijateljima koji su se smenjivali. Pijuckala je pivo, pokazujući čašom na ekran. Pokreti su joj bili krajnje usporeni. ,,Na snimku uvek izgledaš božanstveno, a ja kao zdepasti patuljak." ,,Pokušala sam da intervjuišem žrtvinu majku." Gurnuvši ruke u džep farmerki, Dina ustade i poče da šeta po sobi, puna energije pri svakom koraku. ,,Nije odgovarala na telefon, pa sam kao dobar novinar potražila adresu. Nije htela da mi otvori. Ništa se nije videlo kroz 23 navučene zavese. Čekala sam ispred vrata skoro čitav sat sa drugim novinarima. Osećala sam se kao uljez." ,,Dosad si trebala da naučiš da su reči uljez i reporter jedno te isto." Dina se, ipak, ne nasmeja. Fren prepozna krivicu ispod nemirnih pokreta. Ostavi čašu i pokaza na fotelju. ,,Dobro, sedi i poslušaj savet od tetka Fren." ,,Zar ne mogu da slušam stojeći?" ,,Ne." Fren zgrabi Dinu za ruku i dovuče je na sofu. Mada različite po poreklu, načinu života i izgledu, družile su se još od srednje škole. Fren je hiljadu puta bila svedok teške borbe izmedu Dininog intelekta i emocija. ,,Dobro. Pitanje broj jedan: Zašto si studirala na Jelu?" ,Jer sam dobila stipendiju." ,,Ne pravi se glupa na moje oči, Ajnštajne. Zašto smo nas dve otišle na studije?" ,,Ti si htela da upoznaješ muškarce." Fren zažmuri. ,,To je bilo samo uzgred. Ne oklevaj i odgovori." Poražena, Dina uzdahnu. ,,Upisale smo studije, da završimo žurnalistiku, postanemo novinari i dobijemo dobro plaćen i važan posao na televiziji." ,,Potpuno tačno. I jesmo li uspele?" ,,Zavisu Imamo svoja zvanja. Ja sam novinar u CBC-u, a ti si mladi producent ,Ženskih razgovora' na kablovskoj." ,,0dlične početne pozicije. A sad, jesi li zaboravila čuveni petogodišnji plan Dine Rejnolds? Ako jesi, sigurna sam da u ovom stolu čuvaš kopiju." Dina prede pogledom preko svog izvora ponosa i radosti, jedinog komada nameštaja koji je kupila otkako se preselila u Čikago. Odabrala je na jednoj aukciji prekrasno patinirani sto iz doba kraljice Ane. I Fren beše u pravu. Otkucana kopija plana Dinine karijere nalazila se u najgornjoj fioci. U duplikatu. Posle fakulteta, donekle je izmenila svoje namere. Fren se udala i preselila u Čikago, nagovarajući bivšu cimerku da joj se pridruži i okuša sreću. ,,Prva godina", seti se Dina. ,,Terenski rad s kamerom u Kanzas Sitiju." 24 ,,,Učiojeno."


,,Druga godina, posao u CBC-u, u Čikagu." ,,Izvršeifo." ,,Treca godina, ylastiti mali, ali zapažen prilog." ,,Upravo imamo ,Iz Dininog ugla'", reče Fren, nazdravivši gutljajem piva. ,,Četvrta godina, vodenje večernjih vesti. Lokalni blok." ,,Što si već radila, nekoliko puta, kao zamena." ,,Peta godina, put u svetilište: Njujork." ,,Koji nikada neće moći da odoli tvojoj kombinaciji stila, ubedljivosti pred kamerom i iskrenosti - naravno, pod uslovom da prestaneš da oklevaš." ,,Imaš pravo, ali-" ,,Nema - ali." Fren je po ovom pitanju bila nepopustljiva. Podiže noge na stočić i tako potroši deo energije koju je radije čuvala. ,,Dobro radiš, Di. Ljudi razgovaraju s tobom jer ih razumeš i saosećaš. To je prednost novinara, a ne mana." ,,Ne pomaže mi da noću spavam." Osetivši nemir i iznenadni umor, Dina provuče ruku kroz kosu. Savi kolena, pogleda po sobi, razmišljajući. Klimava garnitura za ručavanje koju tek treba da zameni, izlizani tepih, jedina čvrsta fotelja presvučena u svetlosivo. Izdvajao se samo blistavi sto, svedočeći o delimičnom uspehu. Pa ipak, sve je na svom mestu, čak i sitnice koje je godinama skupljala. Ovaj uredni stan nije kuća njenih snova, ali kako reče Fren, odlična je polazna tačka. I zaista namerava da uspe, i lično i profesionalno. ,,Sećaš se kad smo, još u školi, pričale kako će biti uzbudljivo da trčimo za kolima hitne pomoći, intervjuišemo masovne ubice, pišemo upečatljive komentare koji će privući pažnju gledalaca? Pa, i jeste." Uzdahnuvši, Dina ustade i poče ponovo da šetka. ,,Svaki uspeh se ipak plaća." Zastade za trenutak, podiže porcelansku kutijicu, vrati je. ,,Andela mi je nagovestila da bi mogla da me angažuje u svqjoj emisiji, uz znatnu povišicu plate." Ne želeći da utiče na svoju prijateljicu, Fren skupi usne i procedi bezbojnim glasom „1 razmišljaš o tome?" ,,Uvek kad pomislim na to, setim se da ću morati da napustim kameru." S poluosmehom na licu, Dina zatrese glavom. ,,Nedostajaće 25 mi to malo crveno svetlo. Shvataš, o tome se radi." Sruši se na naslon kauča. Oči joj ponovo zasijaše, odavajući potiskivano uzbudenje. ,,Ne želim da pomažem Andeli. Nisam čak više sigurna ni da želim u Njujork. Cini mi se da hoću svoju sopstvenu emisiju. Da me gledaju na preko stotinu tržišta. Hoću petinu udela. Hoću da sam na prvoj strani TV-vodiča." ,,Pa šta te sprečava?" upita Fren smejući se. ,,Ništa." Izgovorivši sve ovo naglas, Dina oseti vede samopouzdanje, uspravi se i položi bose noge na sofu. ,,Možda je to sedma ili osma godina. Još nisam sračunala. Ali, ja to želim i mogu. Samo..." Snažno uzdahnu. ,,To znači da ću morati da pokrivam jad i bedu dok ne zaslužim lovorike." ,,Prošireni plan karijere Dine Rejnolds." ,,Tačno", odgovori, srećna što je Fren razumela. ,,Ne misliš da sam luda?" ,,Kolačiću, mislim da će svako ko ima tvoju oštroumnost, ponašanje pred kamerom i uzdržanu, ali jaku ambiciju dogurati baš tamo gde želi." Fren posegnu za činijom sa ušećerenim bademima i ubaci tri komada u usta. ,,Samo ne zaboravi obične Ijude kad postaneš uspešna." ,,Kako ti beše ime?"


Fren baci jastuk na nju. ,,E» sad kad smo sredili tvoj život, hoću da objavim nastavak priče ,Moj život nikad nije onakav kakav sam mislila da će biti od Fren Majers'". ,,Unapredena si?" Ne" ,,n^. ,,Ričard je unapreden?" ,,Ne, mada je na vidiku partnerstvo u firmi ,Dauvel, Dauvel i Fric'". Duboko udahnu. Njeno lice ridokose obli snažno rumenilo. ,,Trudna sam." ,,Šta?" Dina je treptala. ,,Trudna? Stvarno?" Sraejući se, sede na kauč i ułwati Fren za ruke. ,,Beba? Predivno, neverovatno." Dina snažno zagrli Fren, potom se naglo odmače da prouči lice svoje prijateljice. ,,Zar nije?" ,,Možeš slobodno da se kladiš da jeste. Nismo planirali bar još godinu-dve, al' k' vragu, traje devet meseci, je l' tako?" 26 ,,Koliko je meni poznato. Srećna si. Vidi se. Ne mogu da verujem." Zaćuta, pa ponovo progovori. ,,Pobogu, Fren. Ovde si već skoro sat i sad mi tek kažeS. Pričaj sve potanko." Ispunjena zadovoljstvom, Fren pogladi svoj ravni stomak. ,,Htela sam da sve raščistimo, pa da se usredsrediš na mene. Na nas." ,,Nema problema. Je l' ti muka ujutro ili nešto slično?" ,,Meni?" Fren nabra čelo. ,,Sa stomakom koji vari kamenje?" ,,Dobro. ŠtakažeRičard?" ,,Pre ili posle igranja po plafonu?" Dina se ponovo nasmeja, onda skoči da nešto pripremi za jelo. Beba, pomisli. Moraće da obide prodavnice plišanih igračaka, kupi štedne obveznice. ,,Treba da proslavimo." ,,Šta smo radile u školi kad smo nešto slavile?" ,,Kineska hrana i jeftino belo vino", odgovori Dina smejući se. ,,Savršeno, uz dodatak mleka prve klase". Fren se zgadi, potom slegnu ramenima. ,,Izgleda da ću morati da se naviknem. Imam jednu molbu." ,,Kaži." ,,Poradi na tom planu svoje karijere, Di. Mislim da bih volela da mi dete ima zvezdu za kumu." *** Kad je telefon zazvonio u šest ujutru, Dina se jedva probudi i obuče kućnu haljinu. Držeći jednu ruku na glavi, drugom podiže slušalicu. ,,Rejnolds." ,,Dina, dušo. Žao mi je što sam te probudila." ,,Andela?" ,,Ko bi drugi mogao da bude toliko nepristojan da te zove u ovo doba?" Andelin kikot dopre kroz slušalicu dok je Dina pospano gledala u sat. ,,Treba mi jedna usluga. Danas snimamo, a Lua je oborio virus." ,,Žao mi je." Dina se nakašlja i uspe nekako da ustane. ,,Takve stvari se dešavaju. Radi se, pak, o tome da danas imamo posebno osetljivo pitanje i, kada sam porazmislila, shvatila sam da si ti zaista kao stvorena da se pobrineš za goste izvan studija. To je Luov posao, znaš, pa sam stvarno u klopci." ,,Šta je sa Sajmonom ili Morin?" Mozak joj se još nije razbistrio, ali je dobro znala redosled na lestyici. 27


,,Ne odgovaraju za ovo. Sajmon odlično priprema interyjue telefonom, a bog vidi koliko je Morin dragocena u rešavanju problema oko prevoza i smeštaja. Ovim gostima, medutim, treba izuzetna ruka. Tvoja." ,,Biće mi drago da pomognem, Andela, ali treba da sam na poslu u devet." ,,Rešiću to s tvojim producentom, dušo. Dužnik mi je. Sajmon može da obavi drugo snimanje, ali ako si voljna da mi pripomogneš ovog jutra, biću ti zahvalna." ,,Važi." Dina zabaci čupavu kosu, posegnu za šoljicom kafe i kutijom aspirina. ,,Samo da ne bude svaćte." ,,Ne brini oko toga. Još imam uticaja na redakciju vesti. Budi ovde u osam, tačno. Hvala, srce." ,,Uredu, ali..." Još sanjiva, Dina je buljila u telefon kad se prekinula veza. Previdela je par detalja, pomisli. Šta je, zaboga, tema današnje emisije i ko su ti gosti kojima je potrebna posebna briga? Dina ude u zelenu sobu s nelagodnim osmehom na licu, noseći termos vruće kafe. Saznala je temu, pa je s oprezom posmatrala goste, kao što iskusan vojnik pregleda minsko polje. Bračni trougao. Dina duboko udahnu. Dva para i dve žene koje su skoro uništile njihov brak. I minsko polje je možda sigurnije. ,,Dobro jutro." U sobi je i dalje vladao zlokobni muk, ne računajući upaljen televizor na kojem su išle jutarnje vesti. ,Ja sam Dina Rejnolds. Dobro došli. Želi li neko svežu kafe?" ,,Hvala." Muškarac u uglu otvori svoju tašnu i izvadi čašu. Kratko se osmehnu Dini dok su mu svetlosmede oči otvoreno pokazivale da ga sve ovo zabavlja. ,Ja sam doktor Pajk. Maršal Pajk." Utiša glas dok mu je Dina punila čašu. ,,Ne brinite, nisu naoružane." Pogledaše se, duže nego što je bilo potrebno. ,Još imaju zube i nokte", promrmlja Dina. Znala je ko je on, stručnjak za ovu oblast, psiholog koji pokušava da ovo leglo zmija ne bude prerano otkriveno. Srednje tridesete, prema njenoj proceni, sa kratkim iskustvom policajca ili novinara. Pouzdan, opušten, privlačan. Umeren, sudeći po pažljivo ošišanoj plavoj kosi i dobro skrojenom rebrastom odelu. Cipele izglancane, nokti uredni, osmeh opušten. ,,Čnvaću vam leda, ako vi čuvate moja", ponudi. Dina mu odgovori osmehom. ,,Dogovoreno. Gospodin i gospoda Forester?" Zastade dok ju je par gledao. Žena je bila namrgodena i kivna, a muškarac je delovao jadno i zbunjeno. ,,Prvi nastupate... zajedno s gospodicom Drejper." Lori Drejper, poslednji član ovog trougla, odisala je uzbudenjem. Izgledala je više kao živahna skakačica koja se sprema da izvede smeo skok nego kao nametljiva zavodnica. ,Jesam li prikladno obučena za TV?" Zanemarujući frktanje gospode Forester, Dina je uveri da jeste. ,,Znam da su vam osnovna pravila predočena tokom pripreme intervjua. Foresterovi i gospodica Drejper su prvi-" ,,Neću da sedim pored nje", procedi gospoda Forester. ,,Neće biti problema." ,,Neću da sedim ni pored Džima." Lori Drejper zakoluta očima. ,,Ma daj, Šeli, prekinuli smo pre mnogo meseci. Misliš li da ću da skočim na njega dok ide program ili slično?" ,,Ništa ti ne bih prepustila." Šeli povuče ruku kad njen muž pokuša da je pomiluje. ,,Nećemo sedeti pored nje", reče Dini. ,,A ni Džim neće razgovarati s njom. Nikad više." Ova izjava prebaci lopticu na teren trougla broj dva. Pre no što Dina stiže i da progovori, svi su pričali uglas. Optužbe i ogorčenje preplaviše sobu. Dina pogleda u Maršala Pajka, koji joj otpozdravi istim opuštenim osmehom i sleganjem elegantnim ramenima.


,,Dobro." Dina podiže glas da nadjača galamu i stade nasred sobe. ,,Sigurna sam da svi imate svoje mišljenje koje ćete braniti i puno toga da kažete. Hajde da to ostavirao za prograra? Svi ste pristali da dodete i iznesete nam svoju stranu priče, kao i da potražite moguća rešenja. Yerujem da možemo da sredimo da sedite onako kako vam najviše odgovara." Preletela je preko ostalih instrukcija, vodeći računa o gostima na isti način na koji se vaspitačice staraju o nestašnim petogodišnjacima. Odlučnom veselošću i čvrstom rukom. 29 ,,Sada gospodo Forester - Šeli - Džime, Lori, podite sa mnom da se smestite i da vas ozvuče." Desetak rainuta kasnije Dina se vrati u zelenu sobu, zahvalna što krv nije pala. Druga trojka je nepomično sedela, buljeći u ekran televizora, a Maršal je stajao, čeprkajući po tacni s kolačima. ,,Dobro rešeno, gospodice Rejnolds" ,,Hvala, doktore Pajk." ,,Maršal." Odluči se za kolačić s cimetom. ,,Varljiva je to situacija. Mada je trougao tehnički razbijen kad je veza okončana, emocionalno, moralno, pa čak i intelektualno, ostaje i dalje." Prokleto je u pravu, pomisli. Da je vara onaj koga voli, on bi bio razbijen - u svakom pogledu. ,,Pretpostavljam da na slične situacije nailazite i u svojoj praksi." ,,Često. Odlučio sam da se posvetim baš tom području posle sopstvenog razvoda." Osmehnu se umilno i bojažljivo. ,,Iz očiglednih razloga." Pogleda u njene ruke, primeti da na desnoj ruci ima jedan jedini prsten, od zlata, antičkog izgleda, s kamenčićem. ,,Vama ne treba moja usluga?" ,,Zasad ne". Maršal Pajk je zaista neodoljivo privlačan, pomisli. Očaravajući osmeh, visoko i vitko telo pored kog je čak i Dina, sa svojih metar osamdeset s potpeticama, podizala glavu da bi upila laskajuće interesovanje iz tamnosmedih očiju. Ali ovog časa mora lavovski deo svoje pažnje da usredsredi na zlovoljnu grupu iza njega. ,,Program počinje odmah posle reklama." Dina pokaza na ekran. ,,Maršale, pojavićete se tek dvadesetak minuta pred kraj emisije, pa bi bilo od pomoći da gledate program kako biste pružili odgovarajući savet." ,,Naravno". Posmatrao ju je s uživanjem, kako vešto ostaje neutralna. Mogao je skoro da čuje pogonski motor njene energije. ,,Ne brinite. Već tri puta sam učestvovao u Andelinoj emisiji." ,,A, veteran. Treba li vam nešto?" Oči mu skliznuše na trojku iza njega, onda se yratiše na Dinine. ,,Frak?" Prigušeno mu se osmehnu i stisnu za ruku. Snaći će se on, zaključi. ,,Videću šta mogu da učinim." Emisija je bila nabijena emocijama, padale su teške optužbe, ali niko nije ozbiljno povreden. Van domašaja kamere, Dina se divila s 30 kakvom lakoćom Andela drži kormilo u svojim rukama, dozvoljavajući gostima da plove sopstvenim putem, a potom ih obuzdavajući kad je bura bila napomolu. Dobro je uključila i publiku. Sa nepogrešivim instiktom, pružala je mikrofon pravoj osobi u pravo vreme, onda smireno nastavljala s pitanjima ili sopstvenim zaključcima. Što se doktora Pajka tiče, pomisli Dina, nisu mogli da izaberu iskusnijeg posrednika. Ispoljio je savršenu kombinaciju intelekta i saosećanja, začinjenu kratkim i umerenim savetima tipa ,,na kašičicu", tako potrebnim Ijudima. Kad se program završio, Foresterovi su se držali za ruke. Drugi par je prestao da razgovara, dok su dve druge žene ćaskale kao stare poznanice. Andela je ponovo imala pun pogodak.


,,Hoćeš li nam se pridružiti, Dina?" Primakavši joj se, Rodžer je uštinu za ruku. ,,Vi momci ne možete bez mene, znam." Dina je krčila sebi put kroz bučnu redakciju do svog stola. Telefoni su zvonili, tastature lupale. Na jednom zidu, tekao je na monitorima program CBC-a i iz još tri druge TV stanice. Osećao se miris tek prolivene kafe. ,,Šta nam je głavna vest?" upita Rodžera. ,,Noćašnji požar u Saut Sajdu." KlimnuYŠi glavom, Dina sede za sto. Za razliku od ostalih novinara, ona je svoj držala u savršenom redu. Zaoštrene olovke u šarenoj keramičkoj šolji, rokovnici odmah pored. Podsetnik joj je bio otvoren na stranici s današnjim datumom. ,,Arson?" ,,0ko toga smo se složili. Imam kopiju. Imamo snimljen razgovor s glavnim u vatrogasnoj brigadi, kao i ekipu na licu mesta." Ponudi joj kesicu bombona. „1 kao dobar dečko, doneo sam ti poštu." .Yidim. Hvala." ,,Uhvatio sam par minuta Andeline emisije jutros." Zamišljeno je žvakao. ,,Zar razgovori o preljubi u samo jutro ne unose nervozu medu Ijude?" 31 ,,Imaće o čemu da pričaju za ručkom." Uze otvarač za pisma od abonosa i otvori prvi koverat. ,,Ispomažeš na nacionalnoj televiziji?" Podiže obrvu. ,,Ispomaganje na nacionalnoj televiziji je izgleda pomoglo da Foresterovi poprave odnose." ,,Cini mi se da će drugi par pravo kod sudije za razvod." ,,Nekad je razvod pravi odgovor." ,,To je tvoje mišljenje?" ležerno upita. ,,Ako te druga polovina vara, bi li oprostila i zaboravila ili bi pokrenula brakorazvodnu parnicu?" ,,Pa, saslušala bih, razgovarala, pokušala da otkrijem razlog zašto se to dogodilo. Onda bih tu pokvarenu svinju izbušila mecima." Slatko se nasmeja. ,,Ali, to je samo moje mišljenje. Eto vidiš, imamo o čemu da pričamo." Spusti pogled na list hartije koji je držala u ruci. ,,Ej, vidi ovo." Držala je parče papira da oboje mogu da čitaju. Na sredini lista, odštampana tamnocrvenim raastilom, bila je samo jedna rečenica: ,,Dina, volim te." ,,Stari tajni obožavalac, a?" progovori Rodžer nemarno, ali mu se oči smrknuše. ,,Tako izgleda." Radoznala, okrenu koverat. ,,Bez povratne adrese. I bez marke." ,,Upravo sam uzeo poštu iz tvog sandučeta." Rodžer odmahnu glavom. ,,Mora da ga je neko ubacio." ,,Deluje kao znak naklonosti." Otrese jezu koja je zakratko protrese i nasmeja se. „1 podlosti." ,,Raspitaj se i vidi da li je iko primetio da se neko mota oko tvog poštanskog sandučeta." ,,Nije važno." Baci i pismo i koverat u korpu i uze sledeće. ,,Izvinite." „0, doktore Pajk." Dina ostavi poštu i osmehnu se čoveku koji je stajao iza Rodžera. ,,Izgubili ste se u odlasku?" ,,Zapravo ne, obavešten sam da ću vas ovde naći." ,,Doktor Maršal Pajk - Rodžer Krauvel." ,,Prepoznao sam vas." Maršal pruži ruku. ,,Često vas gledam, oboje." 32 ,,Upravo sam video vaš nastup." Rodžer ubaci kesicu bombona u džep. Mislio je još na pismo i obećao sebi da će ga prvom pogodnom prilikom uzeti iz korpe. ,,Treba nam kopija emisije o psima, Di."


,,Nema problema." ,,Drago mi je što smo se upoznali, doktore Pajk." „1 meni." Maršal se okrenu Dini kad je Rodžer otišao. ,,Želim da vam zahvalim za razumno ponašanje jutros." ,,U tome sam najbolja." ,,Složio bih se. Oduvek smatram da izveštavate bistre glave s puno saosećanja. Izuzetna kombinacija." „1 izuzetan kompliment. Hvala." Pogleda po redakciji. Dvojica se oštro prepiru oko bejzbola, telefoni usijani, kurir donosi na kolicima gomile traka i papira jedva se provlačeći izmedu stolova. ,,Zanimljivo mesto." ,Jeste. Yolela bih da vas provedem okolo, ali zaista moram da spremim ,Podnevne'". ,,Proveriću onda da li pada kiša." Ponovo je pogleda, osmehujući se milo i otvoreno. ,,Dina, ponadao sam se, pošto smo zajedno prošli kroz bitku, da tako kažem, da ćete želeti da izadete sa mnom na večeru." ,,Večera." Pažljivije ga sada pogleda, kao što žena čini kada muškarac prestaje da biva jedan od ranogih i postaje moguća veza. Blesavo bi bilo da se pretvara da joj se nije svideo. ,,Da, mislim da želim." ,,Večeras? Recimo, u pola osam?" Oklevala je. Retko postupa nagonski. On je iskusan, pomisli, lepo vaspitan, prijatan za oči. I što je još važnije, pokazao je i pamet i srce pod presijom. ,yaži." Uze parče hartije i zapisa mu adresu. Glava treća ,,U Podnevnim vestima čućete priču o ženi koja je otvorila svoj dom i srce za ugroženu čikašku decu. Tu su i najnoviji sportski dogadaji, kao i vremenska prognoza za vikend. Slušajte nas u podne". Onog trenutka kad se crvena lampica ugasi, Dina skide mikrofon i užurbano napusti salu. Treba još nešto da napiše, obavi zakazani intervju telefonom i ponovo pogleda beleške za sledeću emisiju ,Iz Dininog ugla'. Za dve nedelje otkako je uskočila kao zamena za Lua, uložila je u taj posao više od stotinu sati rada ne ,dozvolivši sebi da poklekne. 33 Projuri kroz vrata studija i stiže na pola puta do redakcije vesti kad je Andela zaustavi. ,,Dušo, imaš samo dve brzine. Stani i kreni." Dina stade samo zbog toga što joj je Andela preprečila put. ,,U ovora trenutku radim na kreni. Davim se." ,,Nikada nisam sumnjala da ćeš sve obaviti i to baš u pravo vreme." Da bi je zadržala, Andela položi ruku na njeno rame. ,,Za ovo ti treba samo minut." Dinu obuze nestrpljenje. ,,Može i dva ako se dogovorimo usput." ,,0dlično." Andela krenu pokušavajući da održi korak s Dinom. ,,Kroz sat imam poslovni ručak, pa sam i sama u stisci. Treba mi sitna usluga." ,,Dobro." Usredsredujući misli na posao koji je čeka, Dina ulete u redakciju i pride stolu. Papiri su bili poredani prema važnosti: konkretne zabeleške koje treba doterati i uneti, lista pitanja za interyju i karte za emisiju ,Iz ,Dininog ugla. Upali kompjuter i ukuca lozinku, čekajući da Andela objasni šta hoće. Andela se nije žurila. Mesecima nije bila u redakciji vesti, pomisli, posebno ne na duže, s obzirom da su se njene prostorije i studio nalazili, kako su je zaposleni u CBC-u zvali, ,,u kuli" - vitkom belom tornju koji se izdizao iz zgrade. Beše to ne baš prikriven način da se nacionalni i zabavni programi odvoje od lokalnih. ,,Priredujem sutra uveče mali prijem. Fin Rajli se vraća večeras iz Londona, pa sam pomislila da mu tako poželim dobrodošlicu." ,,Mmmm..." Dina je već radila uvodnik.


,,Dugo je ovog puta bio odsutan, a posle tog gadnog posla u Panami, pre no što se vratio za dopisnika u London, zaslužuje malo odmora i zabave." Dina se nije složila da se kratak krvavi rat može nazvati gadnim poslom, ali ipak klimnu glavom. ,,Pošto je sve tako spontano, stvarno mi treba pomoć da ne bude nikakvih propusta. Hrana, cveće, muzika - i, naravno, sama zabava. Da sve ide kao podmazano. Moja sekretarica ne može da postigne sama, a zaista mi je stalo da ispadne savršeno. Bi li mogla da mi posvetiš par sati danas - i sutra, naravno?" Dinu ponovo zahvati osećaj ogorčenja i obaveze. ,,Andela, volela bih da vam pomognem, ali sam zauzeta." 34 Andelin ubedljiv osmeh se po običaju ne promeni, ali joj pogled otvrdmi. ,,Nisi zauzata u subotu." ,,Ne, ne ovde - iako sam u vezi. Imam, pak, druge planove." Dina poče da lupka prstima o sto. ,,Sastanak." ,,Razumem". Andela dotaknu sjajne bisere, poigravajući se njima. ,,Priča se da se često vidaš s doktorom Maršalom Pajkom." Yečernje vesti možda počivaju na činjenicama i proverenim informacijama, ali se Dina uverila da se redakcije i TV studio oslanjaju na ogovaranja. ,,Izašli smo nekoliko puta u poslednjih par nedelja." ,,Dobro, ne bih htela da se mešam - i nadam se da ovo nećeš pogrešno da protumačiš, Di." Želeći da toj izjavi doda notu prisnosti, Andela se nasloni na Dinin sto. ,,Da li stvarno misliš da je on tvoj tip?" Birajući izmedu lepog vaspitanja i vlastitih obaveza, Dina se opredeli za Ijubaznost. ,,Zapravo ga i nemam. Mislim na tip muškarca." ,,Naravno da imaš." Andela se zakikota i zabaci glavu. ,,Mlad, dobro graden, uvek doteran tip. Atletski", nastavi. ,,Potreban ti je neko ko može da drži korak s opasnom putanjom koju si sebi odredila. I dobrog intelekta, naravno, ali ne prepametan. Potreban ti je neko ko zaključuje dok trepneš." Stvarno nije imala vremena da dalje sluša. Dina uze olovku i provuče je kroz prste. ,,Delujem prilično plitko." ,,Nł najmanje" Uz smeh, Andela raširi oči u znak neslaganja. ,,Dušo, zaista ti želim sve najbolje. Ne bih volela da ti neka prolazna veza poremeti karijeru, a što se Maršala tiče... pomalo je previše ugladen, zar ne?" Gubeći strpljenje, Dina je pogleda. ,,Ne znam na šta mislite. Lepo mi je s njim." ,,Naravno da ti je lepo." Andela potapša Dinupo ramenu pokušavajući da je umiri. ,,Kojoj mladoj ženi ne bi bilo? Stariji muškarac, iskusan, smiren. Ali, dozvoliti mu da se meša u tvoj posao..." ,,0n se ne meša ni u šta. Izašli smo nekoliko puta u poslednjih par nedelja, to je sve. Andela, izvinite, ali stvarno moram da radim." ,,Kako da ne", hladno odgovori. ,,Mislila sam da smo prijateljice. Nisam pretpostavljala da će te mali korisni savet uvrediti." „1 nije." Dina uzdahnu. ,,Ali u škripcu sam. Čujte, ako ugrabim kasnije vremena, sve ću učiniti da vam pomognem oko zabave." 35 Kao da je na dugme, ledeno lice se pretopi u najumiljatiji i i najširi osmeh. ,,Pravi si dragulj. Samo, da ti nešto kažem, da potvrdim da nemam zadnjih misli, dovedi sutra uveče Maršala." ,,Andela..." ,,Ne prihvatam ,ne' kao odgovor." Odmače se od stola. ,,Ako bi mogla da dodeš sat-dva ranije, bila bih ti vrlo zahyalna. Niko nije takav organizator kao ti, Di. Popričaćemo o svemu kasnije."


Kad Anćtela ode Dina se zavali u stolici. Osećala se kao da ju je pregazio valjak. Zavrtevši glavom, vrati se na svoje papire, držeći ukočene prste nad tastaturom. Mršteći se, ponovo ih opusti. Andela nije u pravu, pomisli. Maršal joj se ne meša u posao. Interesovanje za nekog ne mora da se kosi s ambicijom. Uživala je u izlascima s njim. Svideo joj se njegov um - način na koji sagledava situaciju iz svih uglova. I način na koji se smeje kad ona tvrdoglavo brani svoje mišljenje i odbija da se pokori. Pridavala je značaj činjenici da joj prepušta da se fizička strana njihove veze polako razvija, njenom brzinora. Mada je morala da prizna da sve teže odoleva iskušenju da stvari ubrza. Mnogo je prošlo otkako se osećala dovoljno sigurnom, i dovoljno jakom, da poželi da s muškarcem bude intimna. Kada do toga dode, pomisli Dina, moraće sve da mu kaže. Brzo potisnu sećanja, pre no što joj se u srcu otvore stare rane. Znala je iz iskustva da je najbolje da ide korak po korak, pripremajući se za sledeći. Prvi korak je da sagleda vezu sa Maršalom, ako se uopšte radi o vezi, i da odluči gde želi da ide. Pogleda na sat i zastenja. Moraće da prećte taj lični korak u slobodno vreme. Prihvativši se kucanja, poče da radi. *** Andeline prostorije i kancelarije njeno osoblje je privatno nazivalo ,,tvrdavom". Yladala je kao feudalac, dajući naredbe kmetovima i deleći nagradu i kaznu u jednakoj meri. Ko ostane u službi posle polugodišnjeg probnog perioda bivao je odan i vredan, a svoje pritužbe je čuvao za sebe. Bila je, mora se priznati, odredena, teško je priłwatala izgovore i zahtevala izvestan lični luksuz. Zaslužila je, na kraju krajeva, da to traži. Andela ude u prvu kancelariju, gde je glavna sekretarica doradivala pojedinost4 za sniraanje u ponedeljak. Duž tihog hodnika radili su ostali zaposleni - producenti, scenaristi, pomoćnici. OdaYlio je ostavila za sobom bučnu vrevu redakcije. Iskoristila je izveštavanje ne samo kao početni korak, već kao odskočnu dasku za svoje ambicije. Želela je samo jedno, oduvek, da bude u središtu pažnje. U novinarstvu, priča caruje. Ko je stvori biće primećen, pod uslovom da je dovoljno dobar. Andela beše veoma dobra. Šestogodišnje vratolomno izveštavanje sa lica mesta koštalo ju je jednog muža, nabacilo na vrat drugog i otvorilo put za emisiju ,Sa Andelom'. Opredelila se, odlučno, za crkvenu tišinu debelih tepiha i izolovane zidove. ,,Imate nekoliko poruka, gospoćtice Perkins." ,,Kasnije." Andela naglo otvori jedna od duplih vrata koja vode u ličnu kancelariju. ,,Dodi ovamo, Kesi." Poče odmah da šetka. Čak i kad začu tihi škljocaj vrata kad ude njena sekretarica, nastavi nemirno da korača, prode elegantni sto udaljen od širokog niza prozora i uputi se ka antiknoj vitrini u kojoj je čuvala kolekciju nagrada. Moje, pomisli. Zaslužila ih je, posedovala. Posle svega, niko je više neće zanemarivati. Zastade kraj uramljenih fotografrja i priznanja koji su ukrašavali čitav zid. Andeline slike sa dobrotvornih balova i svečanih dodela nagrada. Ona na naslovnim stranama TV vodiča, na koricama ,Tajma' i .Pipla'. Gledala je u njih, duboko dišući. ,,Shvata li ona ko sam ja?" promrmlja. ,,Shvata li ona s kim ima posla?" Zatrese glavom i ponovo se okrenu. Učinila je malu grešku, podseti se. Grešku koja se lako da ispraviti. Napokon, svida joj se ta devojka. Smirivši se, obide sto, sede u posebno naručenu ružičastu fotelju od kože koju joj je izvršni direktor kompanije - njen bivši muž - poklonio kada joj je emisija izbila na vrh popularnosti.


Kesi je i dalje stajala. Znala je da je to bolje nego da seda u jednu od stolica od raahagonija pre no što joj se kaže. ,,Kontaktirala si dobavljača?" ,Jesam, gospodice Perkins. Meni vam je na stolu". Andela prelete pogledom i odsutno klimnu. ,,Cvećara?" ,,Potvrdeno sve osim Ijiljana", odgovori joj Kesi. ,,Pokušaće da nadu ono što tražite, ali predlažu nekoliko zamena". ,,Da sam htela zamenu, tražila bih je". Odmahnu rukom. ,,Nije tvoja greška, Kesi. Sedi." Andela zatvori oči. Počinje jedna od njenih glavobolja koje udarajući nezadrživo nadiru. Nežno protrlja središte čela sa dva prsta. Majka mi je imala glavobolje, seti se. I ublažavala ih je pićem. ,,Donesi mi malo vode, hoćeš? Hvata me migrena." Kesi ustade i prede preko sobe do raskošnog bara. Bila je to nenametljiva žena, i u izgledu i u priči. A i dovoljno ambiciozna da zanemari Andeline mane i dalje napreduje. Ne rekavši ni reč, uze kristalnu flašu sa svežom izvorskom vodom koja je svakodnevno stizala i do vrha napuni čašu. ,,Hvala". Andela proguta percodan, moleći se da brzo deluje. Ne može sebi da dozvoli da bude rastresena tokom večerašnje zabave. ,,Imaš li spisak gostiju?" ,,Na stolu vamje". ,,Lepo". Andelaje još žmurila. ,,Daj kopiju i sve ostalo Dini. Ona će se nadalje brinuti o svemu". ,,U redu". Svesna svoje dužnosti, Kesi stade iza Andele i poče nežno da joj masira slepoočnice. Minuti su prolazili, a veliki zidni časovnik je tiho kucao. Zasvira na četvrt sata. ,,Proverila si wemensku prognozu?" promrmlja Andela. ,,Predvida se vedro i hladno". ,,0nda ćemo morati da upalimo grejanje na terasi. Hoću da se igra". Puna odgovornosti, Kesi se pomeri da zapiše instrukcije. Nijedne reči hvale za njenu pažnju; nema ni potrebe. ,,Frizerka vam dolazi u dva. Haljina će vam biti isporučena najkasnije do tri." ,,Dobro, onda, ostavimo zakratko sve na stranu. Pozovi Bikera. Neka sazna sve što može o doktoru Maršalu Pajku. Psiholog sa privatnom praksom u Čikagu. Hoću obaveštenja kako ih prikuplja, a ne da čekam celovit izveštaj." Ponovo otvori oči. Glavobolja nije potpuno prestala, ali ju je pilula ublažila. ,,Reci Bikeru da nije hitno, ali je prioritetno. Jasno?" ,Jeste, gospodice Perkins". 38 *** U šest popodne, Dina je još radila punom parom. Obavljajući tri razgovora, aavršavala je prilog za poslednje vesti. ,,Da, razumem vaš stav. Ali, intervju, posebno zateleviziju, pomogao bi vam." Dina zaćuta, uzdahnu. ,,Ako tako mislite, naravno. Yerujem da će vaša susetka biti spremna da nam sve ispriča." Osmehnu se kad iz slušalice dopre gundanje. ,,Da, spremni smo da čujemo obe strane. Hvala vam, gospodo Yilson. Stižem sutra u deset." Ugleda Maršala kako joj prilazi i mahnu rukom u znak pozdrava dok je odgovarala na sledeći telefonski poziv. ,,Izvinite, gospodo Karter. Da, kako rekoh. Razumem vaš stav. Sramota za vaše lale. U razgovoru za televiziju reći ćete nam svoju verziju svade." Dina se osmehnu Maršalu kad je pomilova po kosi. ,,Ako ste sigurni... Gospoda Yilson je pristala da mi sve ispriča". Odmakavši slušalicu, Dina pogleda Maršala kolutajući očima. ,,Da, to odgovara. Biću tamo u deset. Do videnja." ,yruća potresna priča?"


,Vruća svada u predgradu", ispravi ga Dina prekidajući vezu. ,,Moraću sutra da potrošim sat-dva posle svega. Dve susetke vode tešku bitku oko leje lala, zastarelog i netačnog zemljišnog plana i koker-španijela." ,,Zvuči očaravajuće." ,,Dobićeš ekskluzivnu priču za večerom." Nije se usprotivila kad je sagnuo glavu i željno dočeka njegove usne. Poljubac beše prijateljski, bez velike prisnosti. ,,Sav si mokar", promrmlja, osetivši kišu i hladnu kožu. ,,Pljušti. Treba mi samo prijatan topao restoran i suvo vino." ,,Imam još jedan poziv." ,,Ne žuri. Hoćeš nešto?" ,,Prijalo bi mi nešto hladno. Glasne žice su mi presušile." Dina pročisti grlo i ponovo se prihvati telefona. ,,Gospodine Van Dame, jako mi je žao što vas prekidam. Izgleda da je došlo do zabune oko narudžbine vina za sutrašnju zabavu gospodice Perkins. Potrebna su joj tri sanduka crnog, ne dva. Da, tako je. A belo?" Dina je pažljivo proveravala svoj spisak dok je trgovac čitao svoj. ,,Da, tako je. A mogu li da je obradujem vešću o ledenoj skulpturi?" Ponovo se osmehnu Maršalu kad se on vrati noseći hladnu limenku gaziranog pića. ,,Predivno. Još nešto, znate da su torte zamenjene 39 sitnim kolačima? Odlično. Mislim da je sve pod kontrolom. Vidimo se onda sutra. Do videnja." Konačno odahnuvši, Dina odbaci slušalicu. ,,0bavljeno", reče Maršalu. ,,Nadam se." ,,Imala si dug dan?" ,,Dug i plodan." Automatski poče da sprema sto. ,,Hvala ti što si došao po mene." ,,Moje obaveze su manje od tvojih." ,,Mmmm..." Otpi veliki gutljaj, a onda ostavi limenku da ugasi kompjuter. „1 zahvaljujem ti što si promenio sutrašnje planove da bi došao na Andelinu zabavu." ,,Dobar psiholog mora da bude prilagodljiv." Posmatrao ju je dok je sredivala papire i zabeleške. ,,0sim toga, izgleda da će biti strašna zabava." ,,Čini se. Takva žena ne radi ništa poloyično." ,,A ti se tome diviš." ,,Potpuno. Daj mi pet minuta da se osvežim, a onda obećavam da ću se opustiti i svu svoju energiju posvetiti tebi." Kad je ustala, on joj se primače i lagano je okrznu. Beše to nežan dodir, nežan nagoveštaj. ,,Izgledaš mi veoma sveže." Oseti kako joj drhtaj uzbudenja prostruja kičmom, toplinu koja joj se naglo razli telom. Podiže glavu da ga pogleda u oči i vide želju, potrebu ł strpljenje, kombinaciju od koje joj srce ludački zalupa. Samo treba da kaže da, znala je, i zaboraviće oboje i na večeru i na opuštanje. I za trenutak, veoma dug i veoma tih trenutak, požele da sve bude tako jednostavno. ,,Neću dugo", promrmlja. ,,Čekaću." I hoće, pomisli ona dok se sklanjao da joj oslobodi prolaz. I moraće da odluči, uskoro, da li želi da nastavi putem ove prijatne i druželjubive veze ili da menja brzinu. ,Jesi li sačuvala živu glavu, Di?" Ugleda kamermana kraj vrata, s čokoladicom u ruci. ,,Baš si neotesan, Džo." ,,Znam." Naceri se. Na dronjavoj džins jakni imao je bedž na kome je pisalo SLOBODAN, a farmerke su mu bile pocepane na kolenima. Tehničko osoblje nije moralo da brine o izgledu. Džou se baš to svidalo. 40 ,,A1' neko mora to da kaže." ..Ugoyorila si dva intervjua za sutra? Rat oko lala?"


,Jesam. Siguran si da ti ne smeta da radiš subotom?" ,,Ne, dok se plaća kao prekovremeno." ,,Dobro. Dilejni je još tu?" ,,Čekam ga." Džo odgrize još čokolade. ,,Igramo poker noćas. Osvetiću mu se za duplu smenu koju mi je natovario prošle nedelje." ,,Učini mi onda uslugu, reci mu da je sve dogovoreno, sa obema ženama, za deset sati." ,,Hoću." ,,Hvala." Dina požuri da što pre popravi frizuru i šminku. Upravo je mazała usne kad Džo ulete u ženski toalet. Yrata s treskom udariše o zid dok joj je prilazio. ,,Pobogu, Džo, zar si poludeo?" ,,Spremi se, Di. Imamo zadatak i moramo biti brzi." Zgrabi jednom rukom njenu tašnu s lavaboa, a drugom je uhvati za nadlakticu. ,,Šta radiš, za ime boga?" Preskoči preko praga dok juje vukao. ,Je l' neko zaratio?" ,,Skoro da je tako. Moramo do aerodroma 0 Hara" ,,Do 0 Hare? Do vraga. Maršal me čeka." Osetivši nestrpljenje, Džo pusti Dininu ruku. Ako mu je uopšte kod nje nešto smetalo, bila je to njena znatno šira vizija. Uvek je videla detalje kad je kamera trebala da uhvati krupni plan. ,Javi svom dečku da moraš na zadatak. Dilejni je upravo saznao da sleće avion i da je u nevolji. Krupna stvar." „0, bože." Odjuri u redakciju sa Džoom za petama. Probivši se kroz gužvu, zgrabi notes sa stola. ,,Maršale, žao mi je. Moram da idem." ,yeć sam shvatio. Hoćeš li da te čekam?" ,,Ne." Prode rukom kroz kosu, zgrabi jaknu. ,,Ne znam koliko ću se zadržati. Zvaćute... Dilejni!" poviče. Krupan dežurni urednik mahnu neupaljenom cigarom. ,,Kreći, Rejnoldsova. Budi na vezi. Pustićemo te uživo. Daj mi prokletu ekskluzivu." ,,Izvini", viknu Maršalu. ,,0dakle doleće avion?" upita Džoa dok su jurili uz stepenice. Čizme su mu udarale o metal kao puščani rafal. ,,Iz Londona. Dobićemo ostale informacije tokom vožnje." Otvori spoljna vrata i izlete na pljusak. Majica sa amblemom ,Čikago bulsima' 41 odmah mu se zalepi za grudi. Nadvikivao je oluju dok je otključavao karavan. ,,Boing 747, preko dvesta putnika. Otkazao levi motor, problem sa radarom. Možda udar groma." Kao da pojačava njegove reči, izlomljena munja zapara tamno nebo, razbijajući mrak. Već natopljena kišom, Dina ude u auto. ,,Šta je, da nije ETA?" Iz navike, prebaci radio na policijski kanal. ,,Ne znam. Nadajmo se da ćemo stići pre njih." Nije hteo ni da misli da bi mogao da propusti priliku da snimi rušenje aviona. Dade gas, pogleda je. Sjaj u njegovim očima obećavao je žestoku vožnju. ,,Glavna stvar, Di. Fin Rajli je medu putnicima. Taj ludi kučkin sin je sam naručio priču." Glava četvrta Sedeti tokom nevremena u prednjoj kabini nakrcanog boinga 747 slično je kao jahati neukrotivog konja. Avion se trzao, tresao, propinjao i drhtao kao da se iz sve snage trudi da zbaci sa sebe teret putnika. Neki su se molili, neki plakali, dok su ostali zabili glave u kese za povraćanje, preslabi da bilo šta učine osim da jecaju. Fin Rajli nije mnogo mario za molitve. Bio je religiozan na neki svoj način. Mogao je, ako oseti potrebu, da izrecituje biblijske stihove o pokajanju iz Poslanice svetog Pavla Rimljanima, isto tako lako kao što je to činio kao dete na misama u senovitoj crkvi. U ovom trenutku, kajanje rau nije baš padalo na pamet.


Yreme je isticalo - na njegovom laptopu na baterije. Moraće uskoro da prede na kasetofon. Fin je daleko više voleo da piše svoje tekstove jer su reči, nadirući, silazile iz glave u prste. Pogleda kroz prozor. Crno nebo ponovo zapara kopljasta munja. Kao sablje bogova... ne, odluči, brišući tu frazu. Previše izlizano. Poprište bitke, priroda protiv Ijudske tehnologije. Huka koja se čuje definitivno nalikuje ratnom vihoru, pomisli. Pobožni, uplakani, ucveljeni, poneki histeričan smeh. Sve je to ranije čuo u rovovima. I snažna jeka grmljavine u kojoj se avion trese kao da je igračka. Iskoristi poslednju energiju umiruće baterije da to napiše. Ugasi kompjuter i stavi disketu i mašinu u težak metalni kofer. 42 Moraćemo da se nadamo najboljem, pomisli Fin, vadeći iz tašne mini-kasetofon. Dovoljno je često vidao avionske nesreće da zna da je preživeti - puka sreća. ,,Petřmaj, sedam i dva minuta", reče Fin u traku. ,,Nalazimo se u avionu na letu broj 1129 na liniji za 0 Haru, Čikago, mada je zbog oluje nemoguće videti bilo kakvo svetlo. Grom je pogodio bočni motor pre dvadesetak minuta. Na osnovu onoga što mogu da izvučem od stjuardesa u prvoj klasi, radi se o problemu sa navigacijom, moguće zbog oluje. U avionu su 252 putnika, pored dyanaest članova posade." ,,Ti si lud." Muškarac koji je sedeo do Fina najzad podiže glavu koju je držao medu kolenima. Lice mu beše bledozeleno, prekriveno graškama znoja. Govor mu je odavao Engleza više klase, a dah jaku mešavinu yiskija i užasa. ,,Možemo da umremo kroz par minuta, a vi govorite u tu prokletu mašinu." ,,Možemo isto da ostanemo i živi kroz par minuta. U oba słučaja, to je vest." Saosećajući, Fin izvuče maramicu iz zadnjeg džepa farmerki. ,,Izvolite." ,,Hvala." Mrmljajući obrisa lice. Kad se avion ponovo zatrese, nemoćno spusti glavu na sedište i zatvori oči. ,,Mora da imate ledenu vodu umesto krvi." Fin se samo osmehnu. Nije hladnokrvan, već uzavreo, ključajuće uzavreo, ali kakva korist od pokušaja da to premrlom čoveku objašnjava. Ne radi se o tome da se ne plaši ili da preterano veruje u sudbinu. Ali, zaista je imao jedinstveni smisao novinara da vidi izlaz iz tunela. Imao je svoj kasetofon, notes, kompjuter - štitove koji su pružali iluziju neuništivosti. Zašto inače kamerman nastavlja da snima kad meci već fijuču oko glave? Zašto izveštač potura mikrofon pred psihopatu ili uleće u zgradu, umesto da iz nje beži na najavu podmetanja bombe? Zato što ih zaslepljuju njihovi štitovi. Ili možda zato što su jednostavno ludi, pomisli Fin sa osmehom. ,,Ej-" Uspravi se na sedištu i uze kasetofon. ,,Hoćete li da budete moj poslednji intervju?" Saputnik otvori zakrvavljene oči. Vide muškarca samo koju godinu mladeg od sebe, čiste blede kože osenčene nagoveštajem nešto tamnije brade od razbarušene guste bronzane kose koja je dodirivala okovratnik kožne jakne. Oštre crte lica ublažavala su usta razvučena 43 u širok osmeh, otkrivajući špicast očnjak. Osmeh mu napravi jamice na obrazima koje samo učiniše lice još tvrdim umesto da ga omekšaju. Kao rupe u steni. Oči su, pak, privlačile pažnju posmatrača. Sada behu tamno, tajanstveno plave, poput jezera prekrivenog maglom, ispunjene yeselošću, molbom i nemirom. Čovek začu sopstveni glas i słwati da se i sam smeje. ,Jebi se", odgovori mu cereći se. ,,Čak i da nam to što predlažeš sada počte za rukom, ne yerujem da će se to emitovati publici. Pravila televizije. Prvi put putujete za SAD?" Približi kasetofon svom saputniku. ,,Gospode, ti si lud." Strah je bivao sve manji. ,,Ne, idem otprilike dvaput godišnje." ,,Šta prvo želite da uradite ako sletimo čitavi?" ,,Nazvaću ženu. Posvadali smo se pred put. Zbog gluposti."


V Obrisa ponovo oznojeno lice. ,,Zelim da razgovaram sa svojom ženom i decom." Avion naglo propade. Ozvučenje zakrča pod naletom vike i jecaja. ,,Dragi putnici, ostanite na svojim sedištima, pričvrstite pojaseve. Počinjemo sa sletanjem. Radi vaše sigurnosti, stavite glavu medu kolena, čvrsto stegnite noge. Kada sletimo, započeće postupak hitne evakuacije." Ili će nas skupljati lopatom, pomisli Fin. S nelagodom se priseti prizora Pan Am-ovog aviona na letu broj 103 srušenog nad Skotskom. I te kako se dobro seća šta je video, šta je osećao i mirisao kad je s lica mesta izveštavao. Zapita se, sudbinski, ko li će stajati ispred hrpe iskrivljenog i sagorelog metala i pričati svetu o sudbini leta 1129. ,,Kako vam se zove žena?" saže se Fin i upita. ,,Ana." ,,Deca?" ,,Bred i Suzan. Bože, neću da umrem." ,,Mislite na Anu i Breda i Suzan", reče mu Fin. ,,Držite ih u srcu. To će pomoći". Trezveno, prede pogledom preko krsta koji mu se ocrtavao na lančiću ispod majce. I on ima na koga da misli. Uhvati krst i steže ga,,Sedam i devet. Pilot počinje sletanje", reče u kasetofon. 44 ,yidišliga?Džo,vidišli"? ,,Prst pretł okom se ne vidi od ove proklete kiše." Džo pogleda uvis, podižući kameru. Kiša je lila kao iz kabla, spuštajući mu se pred licem niz obod kačketa kao vodopad. ,,Ne mogu da verujem da još nema drugih ekipa. Kao da je taj kučkin sin Fin naručio priču da bismo bili ekskluzivni." ,,Mora da su dosad već čuli." Naprežući se da vidi kroz tminu, Dina skloni natopljenu kosu s očiju. Na osyetljenoj pisti, kiša je nalikovala srebrnim mecima. ,,Nećemo još dugo biti sami. Mislim da nećemo pogrešiti ako snimimo pistu." ,,Nećemo. Čekaj. Jesi li čula to? Ne čini mi se da je grmljavma." ,,Ne, zyučalo jekao... eno ga!" Upre prstom u nebo. ,,Gledaj. Mora dajetaj." Svetla su se jedva yidela kroz gustu kišu. Huk motora samo što se začu kad zabrujaše sirene vozila za hitne intervencije. Storaak joj se prevrnu. ,,Boni? Primaš li ovo?" Glasom je nadjačavala oluju i oseti zadovoljstvo kad začu odgovor svog producenta kroz slušalicu. ,,Upravo ide. Da?" Klimnu glavom Džou. ,,U programu smo. Uživo", reče mu, okrenuta ledima pisti. ,,Počni od mene, onda predi na avion. Prati ga. Gledaju nas", prozbori, osluškujući viku u poludeloj redakciji kroz slušalicu. ,,Za pet sekundi, Džo." ,,Uhvatili smo svetla aviona na letu broj 1129. Kao što vidite, oluja je žestoka, pljušti nemilice. Uprava aerodroma odbija da bilo šta podrobnije kaže o kakvom problemu se radi, ali su vozila za hitne intervencije spremna." ,,Šta vidiš, Dina?" zapitaše je iz studija. ,,Svetla, a jasnije se čuje i motor kako se avion približava." Okrenu se kad Džo podiže kameru uvis. ,,Tamo!" Trepereći, avion postade vidljiviji, kao svetla srebrna kometa koja se spušta na zemlju. ,,U avionu su 264 putnika i članova posade." Nadvikivala je buku oluje, motora i sirena.


,,Uključujući Fina Rajlija, dopisnika CBC-a koji se vraća u Čikago sa svoje dužnosti u Londonu. Bože pomozi", prošapta, a zatim ućuta, prepuštajući živoj slici da priča jer se avion sad sasvim jasno video. 45 To je bilo mučno. Zamišljala je sebe medu putnicima dok pilot pokušava da održi avion. Buka mora da je zaglušujuća. ,,Skoro", reče tiho, zaboravivši kameru, mikrofon, gledaoce dok je netremice posmatrala letelicu. Ugleda uredaje za sletanje, zatim crveno-belo-plavi znak avio-kompanije sa bočne strane trupa. Mirno je bilo samo u njenom uhu. ,,Ne čujem te, Martine. Javi se." Zadrža dah kad točkovi udariše o tlo, zapeše, odskočiše od asfalta. Ne pomeri se niti progovori ni kad avion skliznu i pojuri pistom, praćen treperavim svetlima kola za hitne intervencije. ,,Evo... Naglo koči", povika. ,,Ima dima. Yidim dim ispod levog krila. Čujem škripu kočnica, usporava. Nema sumnje da usporava, ali ima problema s kontrolom..." Onda krilo aviona otpade, parajući asfalt i bacajući yarnice. Dina je gledala kako sevaju i gase se na kiši dok se avion okretao. Potom se zatrese, stade i umiri se, preprečen preko piste. ,,Spustio se. Let 1129 se završio." ,,Dina, možeš li da proceniš oštećenje?" ,,Ne odavde. Sarao dim koji sam ugledala na levom krilu, što se poklapa s nezvaničnim izveštajima o kvaru levog motora. Yatrogasna kola gase požar, a pored njih je hitna pomoć. I vidim, sigurna sam, počinje evakuacija putnika." ,,Približi se", naredi producent. ,,Uključićemo Martina da ti damo yreraena." ,,Prići ćemo bliže mestu dogadaja i podrobnije vas izvestiti o avionu na letu 1129 koji se upravo spustio na aerodrom u 0 Hari. Govori Dina Rejnolds za CBC." ,,Isključena si, kreni", povika producent. ,,Gospode bože!" Džoov glas bio je za oktavu viši od uzbudenja. ,,Kakvi snimci. Kakvi snimci! Zaslužujem jebenu EMI nagradu." Oštro ga pogleda, ali ne reče ništa, naviknuta na njegovo izražavanje. ,,Idemo Džo. Da pokušamo da izvučemo neku izjavu." Potrčaše ka pisti dok su se putnici spuštali niz gumeni tobogan pravo u ruke spasilaca. Kad stigoše do mnoštva vozila, napolju je bilo već pet-šest putnika. Jedna žena je sedela na zemlji, sva skupljena, jecajući. Sa nepokolebljivom odlučnošću, Džo je snimao. ,,Beni, stigli smo. Imaš prijem?" 46 ,,Potpuno. Dobar prizor. Ponovo idete uživo. Daj nekog od putnika. Daj!" ,,Rajli", pCwika Džo. ,,Eno Fina Rajlija." Dina 'se okrenu i vide Fina kako se iskrcava. Čuvši svoje ime, on pogleda. Oči mu se suziše zbog obilne kiše, usredsredi se na kameru. I naceri. Bezbedno se spustio niz tobogan uprkos teškom metalnom koferu. Kiša mu se slivala niz kosu, topila kožnu jaknu i već mokre čizme. Hitrim korakom pride kameri. ,,Ti srećni kurvin sine." Džo zasija od radosti i zagrli Fina. ,,Drago mi je što te vidim, Džo. Izvini za tren." Bez ikakve najave, zgrabi Dinu i strasno je poljubi. Imala je dovoljno vremena da oseti toplinu njegovog tela, uzbudujući elektricitet koji iz njegovih usta prelazi u njena, nagli naboj snage, pre no što se oslobodi. ,,Nemojte mi zameriti." Čarobno joj se osmehnu. ,,Pomislio sam da poljubim zemlju, al' vi izgledate daleko bolje. Mogu li nakratko da pozajmim mikrofon?"


Već joj je vadio i slušalicu iz uha. ,,Ko jeproducent?" ,,Beni.Aja..." ,,Beni?" Preote joj mikrofon. ,,EJr ja sam. Znači, primili ste moj poziv." Prigušeno se nasmeja. ,,Zadovoljstvo mi je. Šta mogu da učinim za redakciju?" Posluša trenutak, klimnu glavom. ,,Nema problema. Krećemo uživo", reče Džou. ,,Pričuvajte mi ovo", zamoli Dinu i pruži joj kofer. Skloni kosu sa lica i okrenu se kameri. ,,Govori Fin Rajli, direktno sa 0 Hare. Yečeras u pola sedam, grom je pogodio avion na letu 1129 iz Londona." Dina se čudila što kiša koja joj se sliva niz odeću ne cvrči dok Fin šalje izveštaj. NJEN izveštaj. Dva minuta po prizemljenju taj zmijoliki skot ju je uznemirio, oteo joj priču, a nju poslao u zapećak. Ali, zaista je dobar, pušila se Dina posmatrajući ga kako gledaocima dočarava odiseju leta 1129 iz Londona. Nikakvo iznenadenje. I ranije je gledala njegove izveštaje - iz Londona, da, kao i iz Srednje Amerike, sa Haitija i Bliskog istoka. Čak je i pravila uvodnike za nekoliko Finoyih priloga. Nije, pak, u tome stvar. Stvar je u otimačini. Dobro, odluči Dina, možda ju je zasenio, ali će brzo otkriti da krada njene vesti nije pun pogodak. 47 Intervjuisanje mi je jaka strana, podseti se. To mi je i zadatak, pomisli, nastojeći da se smiri. I upravo ću to obaviti. Briljantno. Okrenuvši leda Finu, ona se uspravi i pode da potraži putnike. Ubrzo, oseti nečiju ruku na ramenu. Okrenu se, ispitivački pogleda. ,,Treba li vam još nešto?" upita ga ironično. ,,Piće i jaka vatra." Fin gbrisa mokro lice. Bio je u punoj brzini, podstaknut haosom i hitnošću izveštaja. I prostom činjenicom da nije mrtav. ,,U meduvremenu, poraislih da treba da zaokružimo priču nekim razgovorom. Sa putnicima, vatrogascima, članovima posade, ako nas sreća posluži. Trebalo bi sve to da pripremimo za specijalnu emisiju pre poslednjih vesti." ,,Već sam odabrala par putnika voljnih za razgovor uživo." ,,Dobro. Obavite to s Džoom, a ja ću pokušati da ulovim pilota." Ščepa ga za ruku pre no što on odjedri. ,,Vratite mi mikrofon." ,,Svakako." Dade joj ga, žatim slušalicu. Izgleda k'o pokislo kuče, pomisli. Ne kao mešanac. Nikako. Već kao najlepši avganistanski hrt koji uspeva da održi dostojanstvo i stil i pod najtežim okolnostima. Zadovoljstvo što je živ dobi na jačini. Pravo je uživanje gledati je kako pilji u njega. ,,Znam vas, zar ne? Yodite jutarnje vesti?" ,,Ne već nekoliko meseci. Yodim podnevne." ,,Čestitam." Pažljivije je pogleda, a tajanstveno plavetnilo njegovih očijupostade oštrije ijasnije. ,,Dajana... ne, Dina. Je l' tako?" ,,Imate dobro pamćenje. Ne sećam se da smo ikad razgovarali." ,,Nismo, ali uočio sam kako radite. Yeoma dobro." Već je, medutim, skrenuo pogled s nje. ,,Eno i neke dece. Ako ne možete da ih intervjuišete, bar ih snimite. Stigla je i konkurencija." Pokaza na druge novinare kojł su se umešali medu putnike. ,,Budimo brzi." ,,Znam svoj posao", odgovori mu, ali on već beše otišao. ,,Ne čini se da ima problema sa samopoštovanjem." Džo je frktao pored nje. ,,Ego mu je veličine Ajfelove kule. I nesalomiv. Istina je, kad radiš s njim, znaš da će sve da obavi na pravi način. A prema saradnicima ne postupa kao s mentalno zaostalim robovima." ,,Šteta što se i sa drugim novinarima ne ophodi s istom Ijubaznošću". Okrete se na peti. ,,Hajde da snimimo." 48 ***


'i'ck posle devet vratiše se u CBC, gde Fina dočekaše kao heroja. Neko mu dotup bocu viskija, neotpečaćenu. Drhteći, Dina se uputi prema svom stolu, upali kompjuter i poče da piše. Ovo će se, znala je, pojaviti na nacionalnoj mreži. Takvu šansu ne namerava da propusti. Zanemarivši viku, smeh i nazdravljanja, pisala je brzo, povremeno proveravajući beleške koje je sačinila na povratku. ,,Izvolite." Ugleda ruku - širok dlan, duge prste, ožiljak na zglobu - kako spušta čašu, dopola ispunjenu zlatnom tečnošću. ,,Ne pijem na radnom mestu." Ponada se da je zvučala hladno, ne izveštačeno. ,,Ne mislim da će vam gutljaj viskija pokvariti moć rasudivanja", reče s lakoćom prelazeći na pravi irski dijalekt. ,,Malo će vam ugrejati utrobu". Fin je obide i sede na ivicu njenog stola. ,,Mokri ste." Pruži joj peškir. ,,0brišite se, osušite kosu, čeka nas posao." ,,To i radim." Ipak uze peškir. A posle kratkog oklevanja, i viski. Bio je u pravu, tek što malo otpi, oseti tihu prijatnu vatru u stomaku. ,,Imamo pola sata da dovršimo priču. Beni već priprema traku." On pomeri glavu da bi što bolje mogao da vidi ekran na kome je kucala izveštaj. ,,0vo je dobro", prokomentarisa. ,,Biće još bolje ako se sklonite." Bio je navikao na neljubaznost, ali je voleo da zna uzrok. ,,Ljuti ste jer sam vas poljubio? Bez uvrede, Dina, ali u tome nije bilo ničeg ličnog. Više kao čulni nagon." ,,Ne Ijutim se zato što ste me poljubili", procedi kroz zube i nastavi da kuca. ,,Besna sam jer ste mi ukrali priču." Uhvativši rukama koleno, Fin porazmisli i zaključi da ona ima izvesno, ako ne i posebno značajno obeležje. ,,Da vas nešto pitam. Koji je prizor bolji? Vi koji stojite na kiši ili ja koji detaljno opisujem let neposredno posle evakuacije?" Uputi mu Ijutit pogled, ali ne reče ništa. ,,Dobro, dok razmišljate o tome, odštampaću svoj tekst i uporediti ga s vašim." Ona stade. ,,Sta mislite pod tim, svoj tekst?" ,,Napisao sam ga u avionu. Imam i kratak intervju sa saputnikom." U očima mu se ponovo ogledaše veselost. ,,Trebalo bi da bude dobro za Ijudski rod." Mada uznemirena, skoro se nasmeja. ,,Pisali ste tekst dok je avion padao?" ,,Te portabl mašine rade svuda. Imate otprilike pet minuta pre no što Beni počne da čupa kosu." Dina je gledala kako se Fin udaljava. Covek je očigledno lud. I prokleto talentovan, zaključi pola sata kasnije. Snimljena traka je bila gotova, grafički prikazi napravljeni tri minuta pre emitovanja. Tekst, izmenjen, doraden i spreman, krenu kroz etar. A Fin Rajli, još u majici i farmerkama, sedeo je za pultom i započinjao svojim izveštajem nacionalni program. ,,Dobro veče. Ovo je soecijalni izveštaj o letu 1129. Ja sam Fin Rajli." Dina je znala da on čita pripremljenu vest, jer je sama napisala prvih pola minuta. Pa ipak, zvučalo je kao da izlaže priču. Nepogrešivo je naglašavao pravu reč, pravio pauze. Tačno je znao kako da se postavi prema kameri i osećao se kao kod kuće. Nije u pitanju preterana prisnost, razmišljala je, igrajući se naušnicom. Nije lagodno ćaskao. Saopštavao je - vest, zaključi. Prenosio poruku. I nekako ostajao iznad toga.


Dobar posao, pomisli, s obzirom da je bio baš u avionu čiji let opisuje. Čak i kad je čitao sopstveni tekst, koji je napisao u utrobi aviona koji propada, a čiji se motor puši, bio je udaljen. On je bio pripovedač, a ne sama priča. Divljenje se probilo kroz njene odbrambene mehanizme. Okrenu se prema monitoru kada pustiše snimak i ugleda sebe. Kosa joj visi, oči razrogačene, lice bledo kao kiša koja pljušti oko nje. Glas joj ipak beše siguran. Da, pomisli, postigla sam to. Ali ne i potrebnu distancu. Strah i užas jasno su se videli kao što su se čule njene reči. A kada se kamera usmeri na avion koji zapinje na pisti, začu svoje reči molitve izgovorene šapatom. Previše sam se unela, zaključi uz uzdah. Bilo je još gore kad vide Fina na monitoru, kako preuzima stvar u svoje ruke samo nekoliko minuta po napuštanju oštećenog aviona. 50 Izgledao je kao ratnik tek pristigao iz borbe - veteran koji o svakom udar< a i napadu priča jezgrovito, hladno. I bio je u pravu. To je priču činilo boljom. Za vreme reklama, Dina se pope u kontrolnu sobu da odatle gleda. Beni se cerio kao budala dok mu je znoj izbijao na širokom izboranom čelu. Debeo i stalno zajapuren, imao je naviku da se igra čupercima svoje proredene smede kose. Bio je, pak, Dina je to znala, prokleto dobar producent. ,,Potukli smo sve ostale stanice u gradu", reče Finu kroz slušalicu. ,,Niko nema snimak sletanja niti početka evakuacije." Posla Dini poljubac. ,,0dličan materijal. Ponovo si u programu za deset sekundi, Fine. Prelazimo na snimak razgovora sa putnicima. I kraj." Tokom poslednja tri i po minuta Beni je mrmljao sebi u bradu i čupkao kosu. ,,Možda je trebalo da obuče sako", reče. ,,Možda je trebalo da mu nademo jedan." ,,Ne." Nije bilo koristi od toga da bude kivna. Dina dotače Benija za rame. ,,Izgleda odlično." „1 u tim poslednjim opasnim trenucima u vazduhu neki su, poput Harija Lila, mislili na porodicu. Drugi, kao Marša Devit i Kenet Morgenstern, pomisliše na neispunjene snove. Za njih, kao i za sve ostale putnike na letu 1129, duga noć okončala se u sedam i šesnaest, uveče, kada je avion bezbedno sleteo na pistu broj tri. Ja sam Fin Rajli iz CBC-a. Laku noć." ,,Daj crteže... Muzika... I gotovi smo." Provali se cika i vika u kontrolnoj sobi. Beni se zavali u stolicu i pobedonosno podiže ruke. Telefoni počeše da bruje. ,,Beni, na dvojci je Barlov Džejms." Nasta tajac u kontrolnom boksu, a Beni je buljio u slušalicu kao da vidi zmiju. Barlov Džejms, predsednik odeljka za vesti, retko je zvao. Sve oči behu uprte u Benija dok je gutao knedlu i podizao slušalicu. ,,Gospodine Džejms?" Beni je slušao, a rumeno lice mu najpre poblede, a potom se zažari i prede u jarkoružičasto. ,,Hvala, gospodine." Otvorivši širom usta, Beni podiže palac i ponovo pokrenu graju. ,,Da, gospodine, Fin je jedan u milion. Radujemo se što se vratio. Dina Rejnolds?" Okrenu se u stolici i očima pokaza na Dinu. ,,Da, gospodine Džejms, ponosimo se što je u našem timu. Hvala vam. Reći ću im." 51 Beni odloži slušalicu, ustade i naglo zavrte kukovima. Stomak mu prekipe preko kaiša. ,,Dopalo mu se", pevao je Beni. ,,Sve mu se dopalo. Traže svih osam minuta za sve podstanice. Svidaš mu se."


Uhvati Dinu za ruke i zavrte je. ,,Svida mu se tvoj svež i prisan stil - citiram. I činjenica da izgledaš dobro i kad si mokra do gole kože." Prigušeno se smejući, Dina se povuče i nalete pravo na Fina. ,,Dva prilično dobra kvaliteta za novinara", zaključi Fin. Oseti uvojak njene kose dok ju je odmicao, oseti kišu i miris jabuke u cvatu. ,,Dobar posao, društvo." Pusti Dinu da bi se rukovao sa ostalima. ,,Strahovit." ,,Gospodin Džejms ti je poželeo dobrodošlicu, Fine", reče Beni. Ponovo se opustio, dozvolivši svom ogromnom trbuhu da visi preko kaiša. „1 jedva čeka da te nadigra u tenisu iduće nedelje." ,,U snovima." Krajičkom oka spazi Dinu kako silazi niz stepenice. ,Još jednom hvala." Pronade je u redakciji kako oblači kaput. ,,Dobro je uradeno", reče. ,Jeste." ,,Čitanje teksta ne spada u moje prioritete, ali je čitanje tvog rukopisa zadovoljstvo." ,,Večeras delimo komplimente." Prebaci tašnu preko ramena. ,,Hvala i dobro došli u Čikago." ,,Da vas odvezem?" ,,Ne treba, došla sam kolima." ,Ja nisam." Dobaci joj smešak. Jamice se pojaviše, očaravajuće. ,,Verovatno je nemoguće uhvatiti taksi po ovakvom vremenu." Pogleda ga. Na štiklama, bila je skoro njegove visine, pa je izbliza mogla dobro da osmotri te nevine plave oči. Previše nevine, pomisli, posebno u kombinaciji s tim brzim naglim osmehom i izraženim jamicama. ŽELI da izgleda kao nevinašce, zaključi Dina. Zato i izgleda. Vešt trik. ,,Pretpostavljam da, iz profesionalne pristojnosti, treba da vas odvezem kući." Kosa joj je još mokra, primeti on, a i ne trudi se da popravi šminku. ,Još ste besni na mene?" ,,Zapravo ne. Samo pomalo kivna." ,,Da pojedemo po pljeskavicu?" Poigravao se jednim od dugmeta na njenoj jakni. ,,Možda vas u razgovoru smirim do blagog besa." 52 ,,To obično ide svojim tokom. U svakom slučaju, mislim da vam je povratak bio dovoljno uzbudljiv. Moram da telefoniram." Ima neku»,vezu, shvati Fin. Šteta. Zaista šteta. ,,0nda me samo odvezite. Biću vam zahvalan." Glava peta Za neke je organizovanje zabave obična stvar. Hrana, piće, muzika i dobro društvo omogućavaju da sve krene zadovoljavajuće. Za Dinu, beše to prava kampanja. Od trenutka kad joj je Kesi predala štafetu pre skoro 24 sata, nije joj promakla nijedna sitnica, nije ostalo ništa neobavljeno. Kao general koji obilazi trupe, proveravala je snabdevača, cvećara, barmena, kelnere. Aranžirala je, menjala, odobravala. Opipavala je postolja i držače, razgovarala o muzičkom programu sa orkestrom i lično probala Van Damovu piletinu u sosu od kikiriki-butera. ,,Neverovatno", promrmlja žmureći, oblizujući se i osećajući predivan ukus. ,,Stvarno, stvarno neverovatno." Kad je otvorila oči, isto zadovoljstvo ugleda kod mršavog mladog snabdevača. ,,Hvala bogu." Van Dam joj ponudi čašu vina dok su stajali na sredini ogromne Andeline kuhinje. ,,Gospodica Perkins je želela hranu iz čitavog sveta. To je zahtevalo dosta razmišljanja i priprema, za kratko vreme, da bi se pronašli ukusi koji se slažu." Poče da nabraja jela.


,,Predivno ste obavili posao, gospodine Van Dame." Dina mu nazdravi i otpi. ,,Gospodica Perkins i njeni gosti biće oduševljeni. Znam da mogu sve da vam prepustim." Nadala se. U kuhinji je bilo pet-šest Ijudi, zvečalo je posude, redani su poslužavnici, čuo se žagor. ,,Imamo još pola sata." Pogleda ponovo unaokolo. Svaki santimetar Andelinih roze polica i stolova bio je ispunjen poslužavnicima, priborom i posudem. Divno je mirisalo. Van Damovi pomoćnici radili su užurbano. Zadivljena kako sve besprekorno funkcioniše u toj zbrci, Dina izade. Požuri ka ulazu kuće. Andelina prostrana dnevna soba beše sva u pastelnim bojama i ispunjena cvećem. Predivni Ijiljani izvirivali su iz kristalnih vaza. Nežne ruže kupale su se u krhkim posudama. Sićušne 53 Ijubičice divno su se slagale sa svilenim tapetama i bledim šarama na istočnjačkim tepisima. Soba je, poput čitave Andeline uredne dvospratne kuće, slavila žensku dekoraciju, sa svim svetlim bojama i mekim jastucima. Dinino iskusno oko prede preko crvenkastih jastučića na izrezbarenoj sofi, aranžmana tankih sveća, kristalnih činijica sa svetloružičastim i zelenim bombonama. Začu kroz zatvorena vrata terase tihe zvuke orkestra koji se uštimavao. Za trenutak zamisli da je kuća njena. Više boja, manje nabora, prode joj kroz glavu. Ali bi sigurno uživala u visokim tavanicama i zaobljenim prozorima, u prijatnoj vatri kamina i mirisu jabukovog drveta. Na zidovima bi bilo više umetnosti. Smelih grafika, izvijenih skulptura. I nekoliko pažljivo odabranih antikviteta da se izmešaju s nemirom savremenih dela. Jednog dana, pomisli, pomerajući vazu na vrhu stola. Zadovoljna, krenu u poslednji obilazak glavnog sprata. Samo što prode predvorjem ka stepenicama, začu zvonce na vratima. Prerano za goste, zaključi iznenadeno, vraćajući se da otvori. Iskreno se ponada da nije neka zakasnela pošiljka s kojom će morati da se bakće. Fin je stajao na tremu okružen sumrakom. Zastruja povetarac igrajući se njegovom kosom i donoseći Dini miris muškarca i noći. Osmehnu joj se, mereći je pogledom od patika do razbarušene kose. ,,Zdravo. Pokrivate večerašnji dogadaj?" ,,Može se red." Obrijan je, primeti. Nije se trudio da stavi kravatu, ali je u sivkastom odelu bio elegantan. ,,Poranili ste." ,,Na zahtev." Ude i zatvori vrata za sobom. ,,Svida mi se vaša večernja haljina." ,,Baš sam krenula da se presvučem". Oduzima joj vreme. Shvati da se poigrava naušnicom i brzo spusti ruku. ,,Smestite se. Red ću Andeli da ste stigli". ,,Čemu tolika žurba?" upita, prateći je do dnevne sobe. ,,Nema žurbe. Hoćete li piće? Barmen je u kuhinji, ali mogu da vam spremim nešto jednostavno". ,,Nema potrebe". Sede na naslon sofe i ispitivački pogleda unaokolo. Dina se ne uklapa u kitnjastu ženstvenost sobe više od njega, zaključi Fin. Zbog 54 nje pumisli na zemlju titana. I, mada ne znade zašto, prolete mu misao o žestokom seksu u vlažnoj šumi. ,,Ništa se «ovde nije promenilo u poslednjih pola godine. Uvek se osećam kao da ulazim u kraljevski vrt." Dinine usne zadrhtaše. Odbaci nevernu pomisao da se nasmeje i složi. ,,Andela voli cveće. Idem da je zovem."


,,0stavite je da se spremi." Fin uhvati Dinu za ruku pre nego što je mogla da ode. ,,Takode to voli. Sedite li ikad?" ,,Naravno da sedim." ,,Mislim kad ne vozite kola ili ne pišete tekst." Ni ne potrudi se da oslobodi ruku. ,,Povremeno sednem da jedem." ,,Zanimljivo, i ja. Možda bismo raogli zajedno to da uradimo, jednom." Dina podiže obrvu, namršti čelo. ,,Gospodine Rajli, da li mi se nabacujete?" On uzdahnu, ali mu smeh ostade u očima. ,,Gospodice Rejnolds, mislio sam da sam vrlo suptilan." ,,Niste." ,,Nisamsuptilan?" ,,Ne, niste. I ne bismo mogli da TO uradimo jednom." Sad izvuče svoju ruku iz njegove. ,,Ponuda je lepa, ali već imam nekoga." Možda, dodade u sebi. ,,A i da nemam, ne mislim da je pametno mešati lične i profesionalne odnose." ,,Zvuči prilično jasno. Jeste li uvek tako jasni?" ,,Da." Ali se osmehnu. ,Jasno." Andela zastade na vratima i pokuša osmehom da prikrije neraspoloženje. Prizor njene štićenice i njenog ljubavnika kako se prisno osmehuju jedno drugom u njenoj dnevnoj sobi podiže joj pritisak. Mada joj ukus besa beše poznat, čak i prijatan, duboko udahnu i nabaci osmeh. ,,Fine, dragi!" Prelete preko sobe, kao izvijeni zlatni cvet umotan u svetloplavu svilu. Čim Fin ustade, baci mu se u naručje i posednički pritisnu svoje usne na njegove. ,,Nedostajao si mi", prošapta, milujući mu gustu kosu. ,,Mnogo." Dejstvuje, pomisli Fin. Uvek. Otvoreno nudi seks u pritisku svog tela, vrelini usana. Njegovo telo odgovori iako mu se um pobuni. 55 ,,Drago mi je što te vidim." Oslobodi se i odmače da je pogleda. ,,Prekrasno izgledaš." „1 ti. Sram te bilo, Dina." Ne skide, pak, oči sa Fina. ,,Nisi mi javila da je počasni gost stigao." ,,Izvinite." Odolela je potrebi da pročisti grlo. Dina požele da je otišla istog časa kad se Andela pojavila, ali je pohlepni, dobro poznati izraz lica te žene dok je pritrčavala Finu prikoya. ,,Baš sam nameravala." ,,Najpre je htela da mi sipa piće." Fin pogleda preko Andelinog ramena u Dinu. Još se zabavlja, primeti Dina. I koliko joj se Čini, pomalo je zbunjen. ,,Ne znam šta bih bez nje." Okećući se, Andela obgrli jednom rukom Fina oko struka, privijajud svoje telo uz njegovo na način na koji to lako uspeva samo sitnim nežnim ženama. ,,Mogu da se oslonim na Dinu u svakom pogledu. To i činim. Uh, zaboravila sam", smejući se, pruži Dini ruku, kao da je poziva u ovaj čarobni krug. ,,Zbog čitave ove zbrke, potpuno sam zaboravila na uzbudljivu prošlu noć. Skoro mi je pozlilo od brige kad sam čula za avion." Protrese i stisnu Dini ruku. „1 htela sam da ti kažem da si obavila stravičan zadatak. Nije li upravo isto kao kad Fin iskoči iz središta katastrofe i napravi izveštaj?" Dina pogleda Fina, zatim Andelu. Toliko je seksualnog naboja u sobi da jedva diše. ,,Ne bih znala. Sigurna sam da vas dvoje želite da budete malo sami dok ne dodu gosti, a i moram da se presvučem."


,,Naravno, zadržavamo te. Dina je zmaj za raspored", dodade Andela, podižući glavu prema Finovoj. ,,Trči dušo." Glas joj se utiša kad pusti Dininu ruku. ,Ja ću se nadalje brinuti." ,,Zašto da ja ne sipam to piće?" Fin se odmače od Andele dok se Dina brzim koracima pela uz stepenice. ,,Sigurna sam da je šampanjac tu negde", reče mu Andela dok je prilazio baru od ružinog drveta. ,,Želim da nazdravim tvom povratku." Poslušno, Fin izvadi flašu iz ugradenog malog frižidera. Dok je skidao foliju i uvrtao žicu, Fin poče da razmatra nekoliko načina da izade na kraj s Andelom. ,,Pokušala sam sinoć više puta da ti telefoniram", poče ona. ,,Kad sam stigao, uključio sam sekretaricu. Bio sam prilično iscrpljen." Prva laž - ali ne i poslednja, zaključi uz grimasu dok je izvlačio pampur. Penušavo vino polete u mlazu, onda se povuče. 56 ,,Razumem." Ona dode do bara, stavi svoju ruku na njegovu. ,,A .,'q si tu. Šest meseci je dugo vremena." Ne gov^>reći ništa, sipao joj je vino, a sebi otvorio flašu sode. ,,Nećeš da mi se pridružiš?" ,,0staću zasad na ovom." Imao je osećaj da će mu noćas biti potrebna bistra glava. ,,Andela, mnogo si se namučila. Nije trebalo." ,,Ništa nije mnogo kad si ti u pitanju." Otpi gutljaj, posmatrajući ga preko bara. Možda je kukavički da ih bar razdvaja. Ali njegov pogled beše otvoren, siguran i hladan. ,,Bilo nam je lepo, Anctela, ali ne možemo nazad." ,,Krenućemo napred", reče. Privuče njegovu ruku i stavi jedan prst u usta. ,,Bili smo dobar par, Fin. Sećaš se, zar ne?" ,,Sećam se". I krv mu se uzburka. Psovao je sebe što je glup poput jednog od Pavlovih pasa. ,,Samo što dalje ne ide." Zubi naglo stisnuše njegovo prst, iznenadujući i uzbudujući ga. ,,Grešiš", mrmljala je. ,,Pokazaću ti." Zvono na vratima odjeknu i ona se osmehnu. ,,Kasnije." *** Fin se osećao kao zatočenik. Kuća prepuna Ijudi, prijatelja, saradnika, poznanika, i svi srećno proslavljaju njegov povratak. Hrana fantastična i egzotična, muzika tiha i tužna. Želeo je da pobegne. Nije mario za pristojnost, ali je znao da će, pokuša li da ode, Andela napraviti scenu o kojoj će svi brujati od obale do obale. Previše je prisutnih poznavao da bi promena ostala neprimećena. A i mnogo je više voleo da saopštava vesti nego da sam bude vest. Imajući sve to na umu, odluči da izdrži, čak i neizbežni susret s njom na kraju beskonačne zabave. Barem je vazduh čist i svež na terasi. Mogao je da oseti razliku izmedu mirisa prolećnih cvetova i sveže pokošene trave i mešavine ženskih parfema i začinjene hrane. Možda bi više voleo da je sam i uživa u nod, ali je naučio da se prilagodi kad nema drugog izbora. A imao je i dar da sluša i razgovara dok je mislima odsutan. Sada odluta do svoje vikendice, uživajući kraj vatre u dobroj knjizi i čaši pića, Zatim je pecao i pravio nove mamce. Sam. Zamišljanje da je sam održa ga pri zdravoj pameti tokom razgovora o rejtingu popularnosti i programima. 57 ,,Rekoh ti, Rajli, ako nas ne podrže u utorak, suočićemo se s još jednim otpuštanjem viška zaposlenih. Muka mi je da na to mislim."


,,Znam na šta misliš. Još nismo zaboravili broj žrtava od pre dve godine". Ugleda Dinu. ,,Izvinite me, moram nešto da obavim." Provuče se kroz gužvu na terasi i zagrli je. Kad se ona ukoči, zavrte glavom. ,,To nije nabacivanje, to je odbrana." ,Je l'?" Automatski uskladi svoj korak s njegovim dok je igrao. ,,0d čega?" ,,0d žestokih rasprava o politici TV stanica. Na programu u utorak uveče." ,,A", ona prede jezikom preko zuba. ,,Tu srao pomalo slabi, sigurno stečulida..." ,,Ćutite". Osmehnu joj se kad se ona nasmeja, uživajud u činjenici da su iste visine. ,,Visoki ste, zar ne?" ,,Svi mi to kažu. Sigurno znate da se od vas, kao počasnog gosta, očekuje da se sa svima družite." ,,Mrzim pravila." ,Ja živim za njih." ,,0nda shvatite ovaj ples kao druženje. Čak ćemo i popričati. Svida mi se vaša haljina." Bila je to istina. Adolfova večernja haljina jednostavnog kroja i smele crvene boje beše dobrodošla promena u odnosu na Andeline previše pastelne nijanse, čipke i perle. ,,Hvala." Ispitivački ga pogleda. Skoro da je videla kako mu bol probija slepoočnice. ,,Glavobolja?" ,,Ne, hvala. već imam jednu." ,,Doneću vam aspirin." ,,U redu je. Proći će." Privuče je bliže sebi, stavi svoj obraz na njen. ,,Već mi je bolje. Odakle ste?" ,,Iz Topeke." Gotovo uzdahnu, gotovo sklopi oči pre no što se prenu. Previše je miran i gladak u celini, zaključi, mada joj se ti pridevi učiniše neprikladnim za telo čvrsto kao čelik na koje je snažno pritisnu. ,,0dkud u Čikagu?" ,,Moja cimerka sa studija se preselila ovde posle udaje. Nagovorila me je da dodem. Posao u CBC-u je sve olakšao." Čarobno miriše. Miris njene kose i kože natera ga da pomisli na aromatično vino i cigaretu u tihoj noći. Seti se svog jezera, obasjanog mesečinom, i pesme cvrčaka u dubokoj travi. ,,Volite li pecanje?" 58 ,, ,,Pecanje. Yolite li da pecate?" Pogleda ga. ,,Nemam pojma. Koja vrsta pecanja?" Osmehnu se. Ne radi se samo o zbunjenosti u njenim očima koja mu izazva osmeh na licu. Beše to činjenica da njegovo pitanje očigledno shvata s istom ozbiljnošću kao i pitanje o svetskoj politici. ,,Učinili ste pravi potez. Ljubopitljivost poput vaše odvešće vas na sam vrh u ovom biznisu. A bog vidi da imate i lice za to." ,yiše volim da mislim kako imam mozga." ,,Ako imate, onda znate da je izgled važan za televizijske vesti. Publika voli da joj o pogibijama, razaranjima i prljavoj politici govori privlačna osoba. A zašto da ne?" ,,Koliko vam je trebalo da postanete tako cinični?" ,,0tprilike pet minuta posle povratka sa prvog zadatka uživo, na trećem programu u Tulsi". Finove misli odjuriše napred; treba samo da prede par milimetara i da oseti njena zrela, senzualna i ozbiljna usta. ,,Pobedio sam dva druga kandidata jer sam izgledao bolje na snimku." ,,A vaš rad nije imao nikakvog uticaja?" ,,Sada ima." Poigravao se krajevima njene kose. Njegov dodir mi tako prija, shvati Dina i promeni brzinu. ,,0dakle vam ožiljak?" ,, ,,0vaj." Uhvati ga za ruku i pokaza.


,,A- Tuča u baru. U..." Zažmuri pokušavajući da se seti gde. ,,Belfast. Zgodan mali bar u koji dolaze pripadnici IRA-e." ,,Mmmm..." Iz predostrožnosti zadrža njegovu ruku u svojoj. Ma koliko to izgledalo intimno, sprečavalo ga je da je dodirne. ,,Zar ne mislite da je nepristojno da se ugledni televizijski dopisnik maklja po barovima?" ,,Morao sam malo i da se zabavim, ali to beše davno." Nežno je pomilova palcem po ruci, krete do zgloba gde oseti udaranje pulsa. ,,Sada sam daleko pristojniji." Osmehnu se, privlačeći je bliže k sebi. Svaki mišić na njenom telu omekša. ,,Ne čini mi se da je tako." ,,Iskušajte me." Promrmlja to dubokim glasom na koji ona ne odgovori. ,,Neko vas traži." 59 Probudivši se kao iz sna, ugleda Maršala. Kad ira se oči sretoše, on se osmehnu i podiže dve čaše šampanjca. ,,Izgleda da jeto znak da vas pustim." Zadrža joj ruku još jedan tren. ,,Koliko ste ozbiljno zagrejani?" Oklevala je, gledajući svoju ruku u njegovoj. Želja da ispreplete prste s njegovim beše veoma jaka. ,,Ne znam". Pogleda ga iskreno. ,Još nisam sigurna." ,Javite mi kadbudete." Pusti joj ruku i otprati je pogledom. ,,Izvini što kasnim." Maršal je kratko poljubi i pruži joj čašu šampanjca. ,,U redu je." Otpi i iznenadi se što joj je grlo tako suvo. ,,Hladnjikavo je ovde na terasi, zar ne?" S puno brige dotače joj ruku. ,,Zimatije. Udimo." ,,Dobro." Dokje išla za Maršalom okrenu se da pogleda Fina. ,,Izvini što sara pokvarila jučerašnje veče." ,,Ne sekiraj se." Osmotrivši sobu, Maršal je povede do tihog kutka. ,,0boje imamo hitne slučajeve u poslu." ,,Zvala sam te lcad sam završila." ,Jesi, primio sam poruku." Pogleda čašu i otpi. ,,0dlučio sam da ranije legnem." ,,0nda nisi gledao emisiju?" ,,Sinoć? Ne. Ali, uhvatio sam neke delove u jutarnjim vestima... Jesi li to malopre igrala s Finom Rajlijem?" ,,Da." ,,Imao je sve u svemu zapažen povratak. Ne mogu da zamislim da neko ko je bio tako blizu smrti može da bude tako jasan i objektivan. Pretpostavljam da je na to oguglao." Dina se namršti. ,,Rekla bih da je to više stvar nagona i iskustva." ,,Drago mi je da te tvoji nagon i iskustvo nisu učinili tako hladnom. Izveštavala si sa aerodroma vrlo osećajno i iskreno." Jedva da se osmehnu. ,,Trebalo je da budem objektivna i informa-tivna." ,,Bilo je veona informativno." Ponovo je poljubi. „1 divno si izgledala na kiši." Dok je oklevao oko novog poljupca, propusti da uoči da se oneraspoložila. ,,Na stranu izveštavanje", reče tiho. ,,Možemo li ranije da se izgubimo i budemo malo sami?" 60 Samo dan pre odgovorila bi potvrdno, pomisli. Sada, sa žagorom oko sebe, muzikom koja se probija kroz vrata terase, ukusom šampanjca u ustima, dvounyla se. Maršal joj prstom podiže bradu, načinivši potez koji je nekad smatrala znakom bliskosti. ,,Problem?" upitaje. ,,Ne. Da." Uzdahnu, nezadovoljna sopstvenom nesigurnošću. Yreme je da stane i porazmisli. ,,Izvini, Maršale, Andela računa da ću ostati do kraja. I da budem sasvim iskrena, stvar se pomalo prebrzo odvija za mene."


Nije sklonio ruku, ali ona oseti da se povlači. ,,Nisam hteo da navaljujem." „1 ne činiš to." Obmota prste oko njegovog zgloba želeći da mu se izvini i pokaže naklonost. ,,0bično sam oprezna - možda previše oprezna - u zabavljanju. Imam razloga i objasniću ti ih, kad budem mogla." ,,Nema potrebe da žuriš." Skloni ruku s njene brade. ,,Dobro znaš koliko želim da budem s tobom, i nije u pitanju samo seks." ,,Znam". Propevši se na prste, prisloni svoj obraz uz njegov. I seti se, vrlo jasno, osećaja dok je svoj obraz držala uz Finov kad su igrali. #** Oseti umor, a on se lako ne umara. Godine isprekidanog sna u vozu, avionu ili autobusu, kampovanja u džungli, pustinji ili iza borbenih linija, očvrsnule su ga. Prijali su mu meka posteljina i namirisani jastuci u luksuznim hotelima, ali je Fin mogao isto tako čvrsto da zaspi i kad samo nasloni glavu na krevet slušajući jeku artiljerijske vatre kao uspavanku. Yečeras je čeznuo za posteljom i zaboravom. Nažalost, mora da reši neke stvari. Možda je zanemarivao pravila, ali nikad nije zanemarivao probleme. ,,0de i poslednji." Andela se vrati u dnevnu sobu sveža i Ijupka kao pre mnogo sati. ,,Svima je bilo drago da te ponovo vide." Zagrli ga i stavi glavu na njegove grudi. Onpodižerukudajepomilujepokosi,kakojeuvekradio. Smirenaje, pomisli, i pomalo pripita. Kao da je vezan za mirišljavu puzajuću vinovu lozu. Ako se ne odupre tom osećaju, svakako će mu se prepustiti. ,,Sednimo. Moramo da razgovaramo." ,,Znam da ćeš mi jedva verovati, ali priča me je potpuno istrošila." Skliznu rukom niz njegovo telo, potom je vrati na najgornje dugme 61 košulje. ,,A i čitavo veče čekam da ostanemo nasamo, da ti pružim pravu dobrodošlicu." Krenu da ga poljubi. Oči joj blesnuše kao isečeni kobalt kad je on zadrža. ,,Izvini Andela. Nisam zainteresovan da nastavimo tamo gde smo stali pre šest meseci." Čvrsto ju je držao za ramena. ,,Prekinuli smo na loš način, žao mi je zbog toga, ali smo zaista prekinuli." ,,Nećeš me valjda kazniti što sam previše burno reagovala i u besu izrekla neke stvari. Fine, puno smo značili jedno drugom." ,,Imali smo vezu", ispravi je. ,,Imali smo seks. Sjajan seks. I neku vrstu čudnog prijateljstva. Možda ćemo moći da ostanemo prijatelji ako ostalo izbacimo." ,,0krutan si." ,,Pošten sam." ,,Ne želiš me?" Zabaci glavu i nasmeja se. Glas joj je bio nežan, a oči staklaste. ,,Znam da me želiš. Osećam." Koža joj se sijala dok rau se ponovo priraicala. Razdvojila je izvijene usne posmatrajud ga kako spušta pogled na njih i okleva. ,,Znaš šta mogu da učinim za tebe, Fine. Šta ću ti dozvoliti da mi radiš. Želiš to isto koliko i ja." ,,Ne uzimam sve što poželim." ,,Ali mene si uzeo. Upravo ovde, na ovom podu, prvi put. Sećaš se?" Gledajući ga pravo u oči, milovala mu je grudi i pobedonosno zadrhtala kad ispod dlana oseti neujednačene otkucaje njegovog srca. ,,Dovela sam te do ludila; strgao si mi svu odeću. Sećaš se kako je bilo?" Glas joj se utiša kružed njegovim telom kao zatrovan med. Sećao se, a od tog sećanja oseti bolesnu želju. Njeni nokti kako ga grebu po ledima, ugrizi po telu. Ispijala je krv, a on za to ni najmanje nije mario.


,,Hoću da rae ponovo uzmeš, Fine." Posmatrala mu je lice dok je spuštala ruku naniže. Prsti mu se zgrčiše na njenim ledima i uronuše u svilu. Znao je kako će biti i, za tren, očajnički proklinjaše taj trenutak žestokog zadovoljstva. Ali, pamćenje mu je išlo dalje od burnog seksa i zaslepljujućih fantazija. ,,To se više neće ponoviti, Andela." Skloni svoje ruke s nje. Bila je brza. Trebalo je da bude spreman, jer ga snažan udarac odbaci dva koraka unazad. 62 Mutilo mu se pred očima dok je rukom smireno brisao krv sa usne. ,,Još jedan dokaz da se ovde ništa nije promenilo." ,,Zato šta sam starija od tebe, zar ne?" napade ga, dok joj je bes kvario negovanu lepotu. ,,Misliš da možeš da nadeš neku mladu, koju ćeš oblikovati, istrenirati i naučiti da puzi." ,yeć smo čuli tu pesmu. Rekao bih da smo je otpevali." Okrenu se i pode ka vratima. Stiže skoro do predvorja kad mu se ona baci pod noge. ,,Nemoj. Ne ostavljaj me!" Obgrli mu kolena, jecajud. Odbijanje ju je razdiralo, donosed jednako strah koliko i bol. Kao što je oduvek bilo. Kao što će uvek biti. ,,Izvini." I u tom trenutku je to i mislila, potpuno, iskreno. To samo pogorša stvari. ,,0prosti mi. Molim te, ne ostavljaj me." ,,Za ime boga, Andela." Osetivši sažaljenje i gadenje, podiže je na noge. ,,Ne čini to." ,yolim te. Toliko te volim." Obavi ruke oko njegovog vrata i zaplaka mu na ramenu. Njena ljubav beše iskrena koliko i prećtašnji bes, isto tako nestalna i hirovita. ,,Da mogu da ti poverujem, bilo bi mi žao za oboje." Potapša je, prodrma. Suze. Oduvek ih je smatrao najmoćnijim i najneiskorišćenijim oružjem žene. ,,Prekini, prokleta bila. Misliš li da za tri meseca koliko sam tu i tamo spavao s tobom nisam primetio kada me iskorišćavaš i obmanjuješ? Ne voliš me i jedino me želiš zato što sam te ostavio." ,,Nije istina." Podiže uplakano lice. Pokazivalo je toliku nevinost, povredenost i ojadenu iskrenost da skoro poverova. ,,Zaista te volim Fine i mogu da te usrećim." Besan, koliko zbog nje toliko I zbog vlastite slabosti prema njoj, skloni joj ruke. ,,Misliš da ne znam da si pritiskala Džejmsa da me otpusti samo zbog toga što nisi htela da dobijem dopisničko mesto u Londonu?" ,,Bila sam očajna." Prekri lice rukama i pusti nove suze. ,,Plašila sam se da te ne izgubim." ,,Htela si da dokažeš da imaš moć. I da me Džejms nije odlučno podržao, sjebala bi mi posao i karijeru." ,,Nije me poslušao." Spusti ruke i otkri hladno lice. ,,Ni ti." ,,Nisam. Došao sam večeras u nadi da smo imali dovoljno vremena da razmislimo i pustimo da se stvar slegne. Izgleda da sam pogrešio." 63 ,,Misliš li da stvarno možeš samo tako da odeš?" Dok se Fin pnbližavao vratima opet je govorila tiho i krajnje smireno. Suze su bile zaborayljene. ,,Misliš da jednostavno možeš da okreneš leda i nestaneš? Uništiću te. Možda će trajati godinama, ali kunem se, razbiću te." Fin zastade kraj vrata. Stajala je nasred predvorja, umrljanog i naduvenog lica, očiju zakrvavljenih, ali hladnih kao stena. ,,Hvala ti za zabavu, Andela, bila je paklena." *#*


I Dina bi se s tim složila. Dok je Fin prilazio kolima, ona je zevala u liftu i jedva čekala da stigne do stana. Odahnula je što sutra može da se odmara. Da se oporavi i razmisli o svom odnosu s Maršalom. Jedina stvar na njenom rasporedu sada, pak, beše duga umirujuća kupka i dobar san. Izvadi ključeve pre no što lift stade. Pevušeći u sebi, otključa obe brave. Iz navike, upali svetlo pored vrata dok je prelazila preko praga. Mir i tišina, pomisli. Božanstvena blagoslovena tišina. Zaključa vrata i automatski uključi telefonsku sekretaricu da presluša poruke. Skide crne satenske salonke i izmasira umorne prste na nogama. Osmehnu se kad začu Frenin glas kako nabraja moguća imena za bebu. Tad ugleda koverat kraj vrata. Čudno, razmišljala je. Je li bio tu kad je ušla? Prede preko sobe i pogleda kroz špijunku. Zatim čučnu da uzme pismo. Ništa nije pisalo na zapečaćenom omotu. Zbunjena, boreći se s novim naletom zevanja, pocepa ga i nade presavijen list čisto bele hartije. Ugleda jednu jedinu rečenicu, otkucanu jarkocrvenim mastilom: ,,Dina, obožavam te." Glava šesta ,,Imamo još trideset sekundi do emitovanja." ,,Stići ćemo." Dina sede u stolicu kraj Rodžera. Kroz slušalicu začu brojne glasove u kontrolnoj sobi. Na nekoliko koraka, režiser je vičući izdavao naredbe. Jedan od kamermana je opušteno ćaskao i pušio. ,,Dvadeset sekundi. Hriste." Rodžer obrisa oznojene dlanove o kolena. ,,0tkud Beniju ta sjajna ideja da ubaci muziku?" 64 ,,0d mene." Dina uputi Rodžeru kratak izvinjavajući osmeh. ,,Pało mi je na pamet dok sam pregledala traku. Savršeno će se uklopiti." Začu nečije psovke i osmeh joj izblede. Zašto uvek traži savršenstvo? Jskfeno, nisam znala da će prihvatiti na ovaj način." ,,Deset jebenih sekundi." Rodžer se pogleda poslednji put u ogledalce. ,,Ako zagusti, uzdam se u tebe, luče." ,,Biće sve dobro." Tvrdoglavo stisnu vilice. Dobro će to da obavi, uz božju pomoć. Biće to najbolji prokleti jednoipominutni prilog koji je ova stanica ikad emitovala. Psovanje u kontrolnom boksu prede u žamor opšteg oduševljenja kad je režiser počeo da odbrojava. ,,Našao je". Krajičkom oka pogleda u Rodžera, a potom se okrenu kameri. Zasvetli crvena lampica iznad objektiva. ,,Dobar dan, ovo su podnevne vesti, ja sam Rodžer Krauvel." ,,A ja sam Dina Rejnolds. Na listi putnika na letu 1129 iz Londona prošlog petka bila su 264 imena. Rano jutros, pridodano je još jedno ime. Metju Džon Karlis, sinčić putnika Alise i Judžina Karlisa, došao je na svet ovog jutra u pet i petnaest. Mada roden šest nedelja pre vremena, Metju ima zadovoljavajuću težinu od dva i po kilograma." Dok je tekao snimak, praćen ,,of-muzikom" u pozadini i veselim povicima ,,beba, beba", Dina oseti olakšanje i naceri se. Moja ideja, seti se. Savršena zamisao. ,,Divni snimci." ,,Nije loše", słoži se Rodžer i morade da se osmehne kad na monitoru ugleda majušno telo koje se izvija i migolji u inkubatoru. Na ćebencetu beše pričvršćeno nekoliko krila. ,,Karlisovi su svog sina nazvali po Metjuu Kirklandu, pilotu koji je uspeo bezbedno da spusti avion uprkos otkazivanju motora. Gospodin Karlis je izjavio da se ni on ni njegova žena ne plaše povratnog leta za London krajem meseca. Mladi Metju nije znao šta da kaže." ,,0d ostalih vesti, danas ćemo..." Rodžer preuze naredni prilog. Dina prelete pogledom po sledećem tekstu, mereći vreme potrebno za čitanje. Podiže glavu i ugleda Fina u dnu studija. Držao je ruke u džepovima, ali joj blagim naklonom uputi čestitke.


Šta on zaboga radi ovde, posmatra, procenjuje? Imao je slobodnu čitavu nedelju. Što ne ide na more, u planine, bilo gde? Čak i kad se ponovo okrenu kameri, mogla je na sebi da oseti njegove oči, hladno plave i objektivne. 65 Kad stigoše do poslednjih reklama, pre priloga ,,Iz Dininog ugla", njena nervoza preraste u ključanje. Ona ustade, napusti glavni spikerski podijum i brzim korakom prede preko zmijolikih kablova, premeštajući se u ,,salonski" deo studija, gde je pod reflektorima već sedeo predvideni sagovornik. Pre nego što je stigla da pozdravi gosta, Fin se pojavi pred njom. ,,Bolji ste nego što pamtim." ,,Stvarno?" Brzoprotrese svojujaknu. ,,Pa, satakvimkomplimentom mogu da umrem srećna." ,,Samo zapažanje." Gledajući je radoznalo, obavi prste oko njene mišice da mu ne bi pobegla. ,,Neodlučan sam kad ste vi u pitanju. Jesam li još na crnoj listi zato što sam vas istisnuo iz priče pre neko veče?" ,,Niste ni na jednoj listi. Samo ne volim da me posmatraju." Morao je da se naceri. ,,0nda ste u pogrešnom poslu, Kanzas." Pusti je. Iznenada uze stolicu na rasklapanje i sede blizu, ali van domašaja kamere. Nije nameravao da ostane i shvati da to čini samo da bi je uznemirio. Došao je danas, kao što je i sinoć, jer je uživao u povratku u čikaška studija. Nije mu se mnogo toga dogadalo sada u životu osim karijere. Svidalo mu se tako. Posmatrao je Dinu kako opušta svog gosta neobaveznim ćaskanjem pre uključivanja kamere, i razmišljao. Da li bi osetila olakšanje ili Ijutnju kada bi znala da na nju nije ni pomislio tokom ostatka vikenda? Godine provedene u ovom poslu načinile su ga ekspertom za rasčlanjivanje i sastavljanje života. Žene se nisu uplitale u njegov posao ili u njegove ambicije. Meseci provedeni u Londonu uvećali su mu ugled i kredibilitet, ali je ipak srećan što se vratio. Misli mu se vratiše na Dinu kad začu njen smeh kroz razgovor. Divan, prigušen zvuk, pomisli. Suptilan seks. Odgovara njenom izgledu, zaključi. I te oči. Sad behu tople, ispunjene živim zanimanjem za gošću i njenu umetničku izložbu koja se otvara večeras. U ovom času, Fin ni pet para nije davao za umetnost. Ali je zainteresovan, vrlo zainteresovan za Dinu. Način na koji se naginje, malčice, da bi razgovoru dala notu prisnosti. Nijednom je ne uhvati da gleda u podsetnik ili da se muči s postavljanjem pitanja. Čak i kad se emisija završila, Dina nastavi da poklanja punu pažnju gošći. Krenu za njom da je isprati. Zahvaljujući tome, umetnica napusti studio sva oduševljena. 66 Fm pogleda iza sebe. Sajmon Grimsli samo što beše ušao u studio. Uskih ramena i izduženog, stalno zabrinutog i sumnjičavog lica. I kad se osmehivao, ka® sada, u očima je nosio trag neizbežne sudbine. Ćelavio je, mada je, koliko je Fin znao, tek prevalio tridesetu. Po običaju, nosio je tamno odelo i kravatu, što je samo naglašavalo njegovu koščatost. ,,Kako je, Sajmone?" ,,Ne pitaj." Sajmon zakoluta tamnim pesimističnim očima. ,,Andela je u jednom od svojih čuvenih raspoloženja. Loše nam se piše." ,,To baš i nije neka novost, Sajmone." ,,Ne znam ti ja." Spusti glas kad crveno svetlo poče da se pali i gasi. ,,Čeka me brdo posla", prošaputa. ,,Pod velikim je pritiskom." ,,Tačno."


,,Nije lako održati se na vrhu." Sajmonu laknu kad se ugasi lampica ,,uživo", jer su ga takvi programi držali u stalnom previranju. ,,Dina." Mahnu joj i skoro se saplete o gajtane žureći da je stigne. ,,Lepa emisija. Zaista lepa." ,,Hvala." Ona dvaput skrenu pogled sa njega na Fina i obratno. ,,Kako je proteklo jutrošnje snimanje?" ,,Gotovo je." Sajmon napravi grimasu. ,,Andela me je zamolila da ti dam ovu poruku". Pruži joj roze koverat. ,,Izgleda da je važno." ,,Dobro." Odupre se nagonu da pismo strpa u džep. ,,Ne brini. Sama ću joj se javiti." ,,Bolje da odem gore. Dodi na popodnevno snimanje ako možeš." ,,Hoću." Yrata se zatvoriše za njim. ,,Nikad mi neće biti jasno kako neko tako nervozan i depresivan može da izade na kraj s Ijudima kakve Andela dovodi u svoju emisiju", reče Fin. ,,0n je organizovan i smiren. Niko se ne bi bolje snašao od Sajmona." ,,Nije to bila kritika", nastavi Fin dok su izlazili iz studija. ,yeć zapažanje." ,,Izgleda da ste danas puni zapažanja." Iz navike, svrati u garderobu da popravi šminku. ,,0nda imam još jedno. Razgovor s umetnicom - Majrom, zar ne? - obavili ste solidno." Zadovoljstvo probi sve obruče njene odbrane. ,,Hvala. Tema je bila zanimljiva." 67 ,,Nije morala da bude. Spustili ste je na zemlju kad je počela da raspreda o tehnici i simbolici. Pričali ste opušteno i prijateljski." ,,Više volim opušteno i prijateljski." Pogledi im se sretoše u ogledalu. ,Jeljcina i Huseina prepuštam vama." ,,Cenim to." Zavrte glavom gledajući je kako maže usne. ,,0setljivi ste. Ta primedba je trebalo da znači kompliment." Bio je u pravu, pomisli. I jeste osetljiva. ,,Znate li šta ja mislim, Fine?" Zagladi kosu i okrenu se. ,,Mislim da je u ovoj sobi previše energije. Suprotstavljene energije." Osećao je naboj još od trenutka kad ju je okrenuo protiv sebe u kišnoj noći. „1 kako sva ta suprotstavljena energija utiče na vas?" ,,Guši me." Osmehnu se, odgovarajući mu na veselost u njegovim očima. ,,Pretpostavljam da je to razlog što mi se uvek nadete na putu." ,,Mislim da je bolje da se onda sklonim i dam vam više mesta." ,,Pa što se ne sklonite?" Uze roze koverat koji beše spustila na sto, ali pre no što stiže da ga otvori, Fin je uhvati za ruku. ,Jedno pitanje. Kako objašnjavate svoj istovremeni posao iformativnog novinara u CBCu i rad za Andelu?" ,,Ne radim za Andelu, radim vesti." Brzim i uvežbanim pokretima očešlja kosu i skupi je šnalom. ,,Povremeno učinim Andeli neku uslugu. Ne plaća me." ,,Samo dve dobre stare drugarice koje se ispomažu?" Nije marila za zajedljivost u njegovom glasu. ,,Ne bih rekla da smo Andela i ja stare drugarice. Prijateljice smo i prilično je velikodušna prema meni. Redakcija vesti nema poteškoća zbog mog druženja s Andelom ili zbog vremena koje joj posvećujem." ,,Tako sam i ja čuo. Ali onda zabavna redakcija neće odustati od pritisaka kada dobije lentu za najgledaniji program." Okrete se na petama, proučavajući je. ,,Čudi rae zašto Andela tovari sebi brige samo da bi vas iskoristila." Skoči joj pritisak. ,,Ne iskorišćava rae. Od nje učim. A učenje smatram korisnim."


,,Učenje čega, tačno?" Kako da budem najbolja, pomisli, ali tu misao zadrža za sebe. ,,Ima neverovatnu veštinu vodenja razgovora." ,,Svakako ima, ali mi se čini da je i vi imate u priličnoj meri." Zastade. ,,Bar u zabavnim i lepim vestima." 68 Skoro da je zarežala, pričinjavajući mu zadovoljstvo. ,,Uživam u onome što radim, a i da nije tako, to se vas ni najmanje ne tiče." ,,Tačnańzjava." Trebalo je da okonča tu temu, ali je isuviše dobro znao šta je Andela u stanju da učini kad joj je neko u kandžama. Ukoliko ne greši, Dina će krvariti brzo i obilno. ,,Da li biste poslušali prijateljsko upozorenje u pogledu Andele?" ,,Ne. Sama donosim sopstvene zaključke o Ijudima." ,,Priliči vam. Pitam se", nastavi, tražeći pogledom njeno lice, ,,jeste li toliko čvrsti koliko mislite?" ,,Mogu biti i čvršća." ,,Moraćete da budete." Pusti joj ruku i ode. Ostavši sama, Dina duboko udahnu. Zašto se svaki put posle pet minuta provedenih s Finom oseća kao da je istrčala maraton? Iscrpljeno i zadovoljno. Ne želeći više da razmišlja o njemu, otvori Andelino pismo. Rukopis joj beše kitnjast, a poruka ispisana penkalom: ,,Dina dušo, Moram s tobom da razgovaram o nečemu što je od yitalnog značaja. Danas sam ludački zauzeta, ali mogu da se izvučem oko četiri. Pridruži mi se na čaju u ,,Ricu". Yelika dvorana. Yeruj mi, hitno je. Pozdra^, Andela." *** Andela je mrzela da čeka. Do četiri i petnaest već je naručila drugi koktel od šampanjca i počela da besni. Nameravala je da ponudi Dini životnu šansu, a umesto sa zahvalnošću, dočekana je s grubošću. Ozlojedena, odbrusi kelnerici kad joj donese piće i namrgodeno pogleda po raskošnoj sali. Fontana iza njenih leda ujednačeno je šumela. To je malo umiri, poput gutljaja penušavog šampanjca. Zapravo i ne pije, pomisli, već čini sebi zadovoljstvo. Oprobava ukus uspeha. Od Arkanzasa do sjaja i slave ,,Rica" morala je da prede dug put, podseti se. A namerava da ide još dalje. Pomislivši na svoje planove, malo se oraspoloži. Osmeh ohrabri postariju gospodu da joj pride i zatraži autogram. Anćtela se pretvori u oličenje Ijubaznosti. Kad Dina ulete sa dvadeset minuta zakašnjenja, vide Andelu kako yeselo ćaska s obožavateljkom. ,,Izvinite." Dina sede preko puta Andele. ,,Žao mi je što kasnim." 69 ,,Ne uzbuduj se", reče nemarno Andela uz osmeh. ,,Drago rai je što sam vas upoznala, godpodo Hopkins. Milo rai je što vam se dopada emisija." ,,Ne bih je nipošto propustila. Još Ijupkiji ste u prirodi nego na malom ekranu." ,,Zar to nije divno?" reče Andela Dini kad ostadoše same. ,,Gleda emisiju svakog jutra. Sad će moći da se hvali po bridž klubu kako me je lično upoznala. Da popiješ nešto." ,,Najradije bih čaj. Yozim." ,,Gluposti." Andela mahnu kelnerici. ,,0dbijam da proslavljam uz nešto tako hladno kao što je čaj." ,,0ndabolje daznam štaproslavljamo." Dina skidejaknu. Jednopiće, računala je, potrajaće joj tih pola sata koliko je odvojila za sastanak. ,,Ne dok ti ne stigne šampanjac." Andela se stidljivo osmehnu i otpi svoje piće. ,,Zaista moram opet da ti se zahvalim što si bila odličan konjanik pre neko veče. Zabava je ispala divna."


,,Nije bilo mnogo posla." ,,Lako je tebi da kažeš. U stanju si da se pobrineš za sve moguće sitnice. One me izluduju." Ostavi čašu i uze cigaretu. ,,A šta misliš o Finu?" ,,Moram da kažem da je on jedan od najboljih novinara u CBC-u, a možda i uopšte. Moćan. Ume da prodre u srž i da ispolji sopstveno mišljenje u dovoljnoj meri da zainteresuje gledaoce." ,,Ne, ne, ne u poslovnom smislu." Andela nestrpljivo izbaci oblak dima. ,,Kao muškarcu." ,,Ne poznajem ga kao muškarca." ,,Utisci, Dina." Andelin glas otvrdnu, što Dinu navede na oprez. ,,Ti si novinar, zar ne? Naučena si da uočavaš. Šta si uočila?" Osetljiv teren, zaključi Dina. Naslušala se dosad raznoraznih ogovaranja, a upravo se govorkalo o vezi ovo dvoje zvezda. ,,0bjektivno? Veoma je privlačan, harizmatičan i, moram ponovo da upotrebim tu reč, moćan. Svida se sigurno i finim i prostim Ijudima." ,,Naročito ženama." Andela poče da lupka nogom, što beše znak nestrpljenja. I otac mi je bio harizmatičan, priseti se s gorčinom. I privlačan, i svakako moćan - kad je bio na pobedničkom postolju. I isto tako ih je napustio - nju i njenu paćeničku i pijanu majku radi druge 70 žene i zova kraljevske raskoši. Naučila je, pak, mnogo od tada, naučila mnogo o osveti. ,,Može da bude vrlo šarmantan", nastavi. „1 mnogo da zavara. Nije mu strano da iskoristi Ijude da bi dobio ono što želi." Snažno udahnu dim cigarete i blago se osmehnu. ,,Primetila sam na zabavi da te proganja i pomislila da treba prijateljski da te upozorim." Dina podiže obrvu i zapita se šta li bi Andela rekla kada bi znala da je Fin samo pre nekoliko sati upotrebio iste reči. ,,Nema potrebe." ,,Znam da imaš vezu s Maršalom, ali Fin ume da bude vrlo ubedljiv." Otrese cigaretu i nagnu se prema Dini. Poverljivo. ,,Znam kojom se brzłnom glasine šire studiom, pa nema potrebe da se pretvaraš da ne znaš šta je bilo izmedu Fina i mene pre nego što je otišao za London. Plašim se da će, pošto sam sve prekinula, pokušati da spase svoj ego i uzvrati mi, poigravajući se s nekim do koga mi je stalo. Ne bih želela da budeš povredena." ,,Nećubiti." Osetivši nelagodu, Dina se zavali. ,,Andela, zaista sam u škripcu s vremenom. Ako je to sve o čemu ste hteli da popričamo..." ,,Ne. Ne. Samo usput. Prelazim na stvar." Sijala je od sreće dok im je posluživano piće. ,,Sada imamo pravi razlog da nazdravimo." Podiže čašu i sačeka da Dina uzme svoju. ,,Za Njujork." Kucmiše se. ,,Njujork?" ,,Čitavog života radim na tome." Posle dobrog gutljaja, Andela ostavi čašu. Uzbudenje se širilo oko nje u nemirnim talasima. Ništa, čak ni šampanjac se s tim ne može porediti. ,,Sada je to stvarnost. Reći ću ti nešto u najvećem poverenju. Razumela?" ,,Naravno." ,,Dobila sam ponudu od ,Starmedije', Dina, neverovatnu ponudu." Glas joj je grgoljio kao vino. ,,Napuštam Čikago i CBC u avgustu, kad mi ističe ugovor. Emisija se seli u Njujork, uz dodatna četiri specijalna programa godišnje u udarnom terminu." Oči su joj nalikovale plavom staklu, a prsti, dok su klizili gore-dole po čaši, na uznemirene ptice koje traže zgodno mesto da slete. ,,Divno. Mislila sam da ste već pristali da obnovite ugovor s CBCom."


,,Usmeno." Slegnu ramenima. ,,'Starmedija' je daleko maštovitija kompanija. Idem tamo gde me najviše cene - i najbolje nagraduju. Osnovaću sopstvenu producentsku kuću. I nećemo samo da pravimo 71 moju emisiju. Radićemo specijalce, TV filmove, dokumentarce. Imaću pristup onom što je najbolje u ovom poslu." Zastade, uvek pazeći na utisak. ,,Zbog toga hoću da podeš sa mnom kao moj izvršni producent." ,,Da podera i ja?" Dina zavrte glavom kao da tera zbrkane misli. ,Ja nisam producent. A Lu..." ,,Želim nekog mladeg, svežeg, maštovitog. Ne, kada krenem, neću povesti Lua sa sobom. Posao je tvoj, Dina. Samo treba da ga prihvatiš." Dina polako popi veliki gutljaj šampanjca. Očekivala je slabiju ponudu i nameravala da odbije. Ali ovo, ovo kao da je palo s neba. I stavljalo ju je na daleko veće iskušenje. ,,Polaskana sam", poče. ,,Zgranuta", ispravi se. ,,Ne znam šta da kažem." ,,0nda ću ti pomoći. Reci da." Dina se naglo nasmeja, nasloni i poče da proučava ženu preko puta sebe. Nestrpljiva, impulsivna i - nemilosrdna. Nisu loši kvaliteti, sve u svemu. Tu su i talenat i pamet i ti jaki živci za koje je Anćtela mislila da ih niko ne primećuje. Kombinacija koja ju je odvela na vrh i tamo je održava. Glavno mesto u glavnoj emisiji na tržištu, računala je Dina. ,,Volela bih da mogu odmah da priłwatim, Andela. Ali, moram da razmislim." ,,Šta tu ima da se razmišlja?" Vino joj je već pomalo udarilo u glavu. ,,Takva ponuda se ne dobija svakog dana u ovom poslu, Dina. Uzmi što ti se nudi. Imaš li pojma o koliko para govorim? 0 ugledu? Moći?" ,,Imam neku predstavu." ,,Četvrt miliona dolara godišnje! Za početak. I sve ostale benefi-cije." Dina zaprepašćeno otvori usta. ,,Ne", reče polako. ,,0čigledno da nisam imala pojma." ,,Vlastita kancelarija, vlastito osoblje, auto i vozač na raspolaganju. Mogućnosti da putuješ, da se družiš sa visokim društvom." ,,Zašto?" Zadovoljna, Andela se zavali. ,,Zato što mogu da ti yerujem. Zato što mogu da se oslonim na tebe i zato što u tebi vidim deo sebe." Jeza prostruja Dininim telom. ,,To je krupan korak." ,,Mali su gubljenje vremena." ,,Možda, ali moram da razmislim. Ne znam da li sam prava osoba za to." 72 ,,Mislim da jesi." Andelino nestrpljenje je raslo. ,,Zašto sumnjaš?" ,Jedan od razloga što mi nudite ovaj posao jeste činjenica da sam dobra u $ripremi svih pojedinosti. Da sam temeljna i opsesivno organizovana. Ne bih to bila da na to ne trošim dosta vremena." Klimnuvši glavom, Andela uze novu cigaretu. ,,U pravu si. Nije trebalo da navaljujem, ali hoću da podeš sa mnom. Koliko ti vremena treba?" ,,Par dana. Može li do kraja nedelje?" ,,Dobro." Gledala je neko vreme u plamen upaljača. ,Još nešto ću ti reći. Nije ti mesto u lokalnim podnevnim vestima. Sposobna si za veće stvari, Dina. Yidela sam to u tebi od početka." ,,Nadam se da ste u pravu". Dina duboko uzdahnu. ,,Stvarno se nadam." *** Mala galerija u blizini Mičigen avenije beše dupke puna. Jedva nešto veća od prosečne prigradske garaže, jarko osvetljena prostorija sadržavala je smela moderna platna nanizana duž zidova.


Čim je ušla, Dina oseti zadovoljstvo što je iznenada odlučila da svrati. Ne samo da bi izbila iz glave Andelinu zaprepašćujuću ponudu tog popodneva, već i da bi se sama uverila u ono o čemu je pričala sa svojom gošćom. Yazduh je bio ispunjen zvucima i mirisima. Jeftin šampanjac i mnoštvo glasova. I boja, pomisli. Od crnila i sivila gomile jasno je odudarala živost slika. Zažali što nije povela kamermana da napravi dodatni prilog. ,,Lep dogadaj", šapnu joj Maršal. Dina se okrenu i osmehnu. ,,Nećemo dugo. Znam da ovo zapravo ne volłš." Pogleda unaokolo po pomahnitalim bojama na platnima. ,,Nije baš tako." ,,Divlje slike." Fren se probijala kroz gomilu, držeći čvrsto za ruku svog muža Ričarda. ,,Tvoj današnji prilog je imao uticaja." ,,Nisam sigurna." ,,U svakom slučaju, nije naškodio." Fren podiže glavu i omirisa. ,,0sećam,hranu." ,,Može da namiriše kuvane viršle tri ulice odavde." Ričard zagrli Fren. Imao je lepo dečačko lice, uvek nasmejano, i kratko ošišanu 73 svetloplavu kosu. Rupica na levom uhu dokazivala je da je nekada nosio mindušu. ,,U pitanju je pojačana svesnost čula", potvrdi Fren. ,,A moja mi govore da je na redu prasetina. Yidimo se kasnije", reče odvlačeći Ričarda. ,,Gladan?" upita Dina. Neko je gurnu, pa ona polete u Maršalov zaštitnički zagrljaj. ,,Nisam baš." Zahvaljujući svojoj visini, ugleda raalo slobodnog prostora i povede je iz najveće gužve. ,,0vo je prava sportska veština." ,,Dolazak ovde? Zaniraljivo." Nasmeja se i ponovo ga poljubi. ,,Pravi sport. Htela bih da se probijem i čestitam Majri." Dina pogleda oko sebe. ,,Ako mogu da je nadem." ,,Ne žuri. Da potražim neko piće?" ,,Može." Dina se provlačila kroz gužvu. Prošla je polovinu galerije, kad zastade, privučena jednim smelim platnom. Vijugave linije i razbacane boje na tamnoplavoj pozadini pretvarale su sliku u prasak emocija i energije. Očarana, Dina se približi. Ispod glatkog rama od abonosa pisalo je ,,Budenje". Savršeno, pomisli Dina. Potpuno savršeno. Žive boje kao da su se oslobadale platna i bežale od nodi. Dok je gledala sliku, oseti da joj uživanje prerasta u želju, a želja u odlučnost. Akomalo prištedi... ,,Dopada vam se?" Yratila se u stvarnost, ali se nije trudila da se okrene i suoči s Finorn. ,,Da, mnogo. Posećujete često galerije?" ,,Tu i tamo." Stade pored nje, zadivljen načinom na koji posmatra sliku. Svaka misao joj se ogledala u očima. ,,Istina je da me je vaš današnji prilog ubedio da dodem." ,,Stvarno?" Sada ga pogleda. Izgledao je skoro isto kao kad ga je yidela na pisti pored oštećenog aviona. Skupocena kožna jakna, udobne izlizane farmerke, iznošene čizme. ,,Da, stvarno. I vaš sam dužnik, Kanzas." ,,Zbog čega?" ,,Zbog ovoga." Pokaza na sliku. ,,Upravo sam je kupio." 74 ,yi...?" Pogleda u njega, pa u platno i obratno. Steže zube. ,,Razumem."


,,Zaista«ne je očarala." Spusti ruku na njeno rame. Ako nastavim da je gledam, prasnuću u smeh, pomisli Fin. Sve joj se videlo u očima - razočaranje, želja, Ijutnja. ,,A i nije mnogo koštala. Mislim da će brzo shvatiti da su je prodali ispod cene." Prokletstvo, slika pripada njoj. Već ju je bila zamislila iznad svog stola. Nije mogla da yeruje da joj je oteo ispred nosa. ,,Zašto baš ova?" ,Jer je kao stvorena za mene." Blagim pritiskom natera je da mu okrene łice. ,,Znao sam čim sam je ugledao. A kad vidim nešto što želim..." Nežno je pomilova po vratu. ,,Učinim sve da to i dobijem." Srce joj je tuklo kao u zeca, iznenadujući je, uznemirujući je. Sada su bili iste yisine, sa očima i usnama u jednoj ravni. I preblizu jedno drugom. Mogla je da vidi svoj odraz u sanjiyom playetnilu njegovih očiju. ,,Ponekad se ono što želimo ne može dobiti." ,,Ponekad." On se osmehnu, a ona zaboravi na gužvu oko sebe, sliku koju je žarko poželela, unutrašnji glas koji joj nareduje da se povuče. ,,Dobar reporter mora da zna kada da brzo krene, a kada da strpljivo čeka. Zar ne?" ,,Da." Ali, uopšte nije bila u stanju da misli. To je zbog njegovih očiju, shvati, zbog načina na koji je gleda kao da su potpuno sami. I znala je, nekako, da bi nastavio tako da je gleda čak i kad bi se zemlja pod njom iznenada otvorila. ,,Želiš da budem strpljiv, Dina?" Prstom je prelazio preko njene vilice, milujući je. ,Ja..." Kao da se gušila. I za tren, samo tren, oseti kako mu se primiče... ,yidim da si već našla osveženje", reče Maršal. Na Finovom licu pročita prikriveno uživanje. ,,Mmmm... da", odgovori Dina drhtavim glasom. Trudeći se da se smiri, brzo ga uhvati pod ruku kao da je stena u uzburkanom moru. ,,Naletela sam na Fina. Mislim da se ne poznajete. Doktor Maršal Pajk, Fin Rajli." ,,Naravno. Dopada mi se kako radite." Maršal mu pruži ruku. ,,Srećan povratak u Čikago." ,,Hvala. Psiholog ste, zar ne?" ,,Da. Stručnjak za bračne savete." 75 ,,Zanimljiv posao. Statistika kaže da tradicionalna porodica nestaje, a ipak se sve, ako pogledate reklame, svet zabave i slično, ponovo okreće baš njoj." Dina je očekivala uzdržanost, ali vide samo iskreno interesovanje dok je Fin uvlačio Maršala u razgovor o kulturi američke porodice. Iz njega progovara novinar, pomisli, i to mu omogućava da razgovara s bilo kim, u bilo koje vreme, o bilo kojoj temi. U ovom trenutku beše mu załwalna. Prijalo joj je da drži Maršala za ruku, da oseti da može da bude, ako tako odluči, polovina celog. Više joj se svidala, ubedljivo više, Maršalova nežna romantika od Fłnovog direktnog napada na nervni sistem. Ako treba da poredi ova dva muškarca, a sebe je ubedivala da svakako ne treba, dala bi Maršalu najviše ocene iz ponašanja, poštovanja i postojanosti. Osmehivala mu se čak i kad je ponovo pogledala uzbudljivu i yatrenu sliku. Kad im se Fren i Rodžer pridružiše, Dina ih upozna. Popričaše malo i krenuše. Dina se pretvarala da ne primećuje Finov pogled dok je izlazila. ,,Iskreno da ti kažem", šapnu joj Fren, ,,zgodniji je u prirodi nego na ekranu." ..Misliš?" ,,Dušo, da nisam udata i trudna, učinila bih nešto drugo umesto da mislim." Zakikotavši se, Dina je ćušnu kad su izašle napolje. ,,0buzdaj se, Majersova." ,,Fantazije su bezopasne, Di, stalno ti to govorim. Da je mene gledao onako kao tebe, pretvorila bih se u hormonsku fleku pred njegovim nogama." Dina savlada napad smeha duboko udišući prolećni vazduh. ,Ja se ne topim tako lako."


** Problem i jeste u tome što se ne topim tako lako, razmišljala je Dina malo kasnije. Kad Maršal zaustavi kola ispred njene zgrade, znala je da će je otpratiti do stana. A kad se popne, očekivaće da ga pozove da ude. A onda... Jednostavno nije spremna za to ,,onda". 76 Krivica je u njoj, nema sumnje. Svoje oklevanje u pogledu intimnosti Itko bi rnogla da pripiše iskustvu iz prošlosti. I to bi bila nepotpuna istina. Nije htela sebi da prizna da se delom dvoumi i zbog Fina. ,,Ne treba da me pratiš." Poče da se igra njenom kosom. ,Još je rano." ,,Znam. Ali moram rano da ustanem. Hvala ti što si išao sa mnom na izložbu." ,,Uživao sam. Više nego što sam očekivao." ,,Dobro." Osmehujući se, prisloni usne na njegove. Kad on poče strasno da je Ijubi, privlačeći je k sebi, predade se. Oseti toplinu, prikrivenu žudnju. Tiho je mrmljala od uživanja. Otkucaji njegovog srca utrkivali su se s njenim. ,,Dina." Polako se odvoji od nje. ,,Želim da budem sasvim s tobom." ,,Znam." Ponovo mu ponudi usne. Skoro, pomisli zaneseno. Skoro da je sigurna. ,,Maršale, potrebno mi je još malo vremena. Izvini." ,,Znaš šta osećam prema tebi." Uze joj lice u ruke. ,,Ali razumem, sačekaću pravo vreme. Zašto ne odemo negde na par dana?" ,,Odemo?" ,,Iz Čikaga. Za vikend." Pomilova je po obrazu i nežno poljubi. ,,Kankun, Sent Tomas, Maui. Gde god želiš. Samo nas dvoje. Da vidimo kako se slažemo, daleko od posla, od svih pritisaka." .Yolela bih." Skoro da je sasvim zatvorila oči. .Yolela bih da o tome razmislim." ,,0nda razmisli." U tamnim očima mu se ogledao trijumf. ,,Proveri svoje obaveze, a ostalo prepusti meni." Glava sedma Dina nije očekivala da će je mučiti osećaj krivice. Televizija je, na kraju krajeva, veliki posao. A deo tog posla je stalan napredak, još bolji ugovor. Dok se majsko ,,veliko spremanje" obavljalo u zgradi CBC-a i dok su u raspravama i analizama o stepenu popularnosti učestvovali svi, od generalnog do čistačice, osećala se kao izdajnik. Budžet za iduću godinu prognozirao se na osnovu tih rezultata, a prognoze su pravljene na velikoj pogrešnoj pretpostavki. Znala je da će Andela sa svojom emisijom otići pre početka jesenje sezone. A sa ugovorom koji je sklopila, Anćtela će biti konkurent 77 dnevnim programima CBC-a, kao i specijalnim prilozima u udarnom terminu. Kako je raspoloženje u redakciji raslo, tako je Dinu sve više grizla savest. ,,Problemi, Kanzas?" Dina pogleda u Fina dok je sedao na ivicu njenog stola. ,,Što pitaš?" ,,Buljiš u taj ekran već pet minuta, a navikao sam da te vidim kako si stalno u pokretu." ,,Razraišljam." ,,To te obično ne zaustavlja." Palcem joj izgladi boru izmedu obrva. ,,Napetost." Želeći da se odbrani, ona se zavali u stolicu. ,,Usred smo majskog čišćenja. Ko nije napet?" ,,Podnevne vesti se dobro drže."


,,Moglo bi da bude i bolje", odbrusi. Ponos i odanost se udružiše. ,,Imamo učešće na tržištu od 28 odsto. Popularnost je od prošlog maja porasla za čitayih tri odsto." ,,To je bolje. Više bih voleo da te otpuste nego da si nesrećna." ,,Nisam nesrećna", procedi kroz zube. ,,Razmišljala sam." ,,Neka bude." Ustade i podiže putnu torbu s poda. ,,Gde ideš?" ,,U Njujork." Lako i uvežbano, okači torbu na rame. ,,Biću nekoliko dana zamena domaćinu emisije Jutarnji poziy'. Kirk Bruks ima problem s alergijom." Dina se namršti. Znala je da se CBC-ov .Jutarnji poziv" slabo gleda i da zaostaje za ,,Dobro jutro, Ameriko" i ,,Danas". ,,Misliš na problem popularnosti?" Fin sleže ramenima i uze jednu bombonu iz kesice na stolu. ,,Emisija je na dnu. Šef misli da će se gledaocima dopasti neko ko je prošao par ratova i zemljotresa." Licem mu prode gadenje dok je gutao. ,,Tako ću nekoliko dana ustajati rano i nositi kravatu." ,,Nije tako prosto. To je teška emisija. Razgovori, potresne priče..." ,,Ćaskanje", reče zajedljivo. ,,Ništa ne fali ćaskanju. Gost je tu, gledaoci učestvuju, otvaraju se nova vrata." 78 Usne mu načiniše grimasu nalik mešavini iskrenog i podrugljivog osmeha-. ,,Dobro. Kad budem sledeći put intervjuisao Gadafija, sigurno ću ga pitatřkako mu se svida novi spot Madone." Pćbedena, podiže glavu da ga pogleda. Pomisli da bi ga opisala kao bezosećajnog odmetnika koji radi šta mu se prohte. ,,Ako to toliko mrziš, zaštoradiš?" ,,Zaposlen sam ovde", kratko odgovori i uze punu šaku bombona. Dina spusti pogled. Poigravala se hrpom papira na stolu. I ja sam, pomisli skrušeno. I ja sam. ,,0nda je reč o odanosti." ,,Pre svega." Šta li se dogada u toj njenoj glavi? čudio se. Šteta što nema vremena da to otkrije. ,,Može se posmatrati i iz drugog ugla. Ako Jutarnji poziv' propadne, trpeće prihod. Ko će prvi to da oseti?" ,,Redakcija vesti." ,,Prokleto si u pravu. Imamo jutarnji program koji niko ne gleda i činjenicu da par tvrdoglavih idiota nisu u stanju da urade pristojnu večernju šemu za utorak. I dok kažeš .piksla', otpustiće nas." ,,Ponedeljkom i petkom imamo jake emisije", mrmljala je. „1 imamo Andelinu emisiju." ,,Slaba je uteha saznanje da nam Andela i šačica gradskih reklama spasavaju dupe." Osmehnu se i sleže ramenima. ,Jeben posao. Pretpostavljam da me nećeš poljubiti na rastanku." ,,Verujem da neću." ,,Ali ću ti nedostajati." U očima mu beše dovoljno smeha da je natera da mu se osmehne. ,,Ne ideš u rat, Fine." ,,Lako je tebi. Čuvaj se." Okrete se i ode. Dina ga je posmatrala dok je na vratima razgovarao s nekom novinarkom. Žena se glasno nasmeja, a zatim ga vatreno poljubi. Provali se aplauz. On se okrete i uz osmeh pogleda Dinu. Mahnuvši svima, napusti redakciju. Dina nastavi da razmišlja. Taj čovek možda ima mana, ali bar može da je natera da se smeje. I, priznade sebi, da je natera da misli. Potpuno odsutna, izvuče svoj tekst. Dve kolone, gusto otkucane, sadržavale su razloge za i protiv Andeline ponude. Kod kuće je imala kopiju. Da joj je stalno na oku. Uz uzdah, dodade jednu reč koloni ,protiv'. Odanost. ,,Gospodice Rejnolds?" 79


Zaškilji i usredsredi se na čoveka ispred sebe. Kroz raskošne crvene hibiskuse smeštene u porcelansku posudu, ugleda okruglo veselo lice. Trebalo joj je vremena da ga prepozna. Kad se pomoliše pegav nos i naočare, seti se. ,,Zdravo Džef. Šta je to?" ,,Za vas." Ostavi buket na sto i odmah zavuče ruke u džepove. Džef Hajat se bolje snalazio sa opremom nego sa Ijudima. Široko se osmehnu gledajući cveće. ,,Lepo je. Yideo sam kurira kako ga donosi i pošto sam išaoovamo..." ,,Hvala Džef." ,,Nema na čemu." Dina odmah zaboravi na njega kad pročita poruku: ,,Šta kažeš na Havaje?" Osmehujući se, pomirisa cveće. Još jedan razlog u koloni ,protiv', zaključi. Maršal Pajk. ,,Gospodice Perkins, Dina Rejnolds želi da vas vidi." ,,Zamoli je da sačeka." S cigaretom u ruci, Andela je namršteno čitala Bikerov izveštaj o Maršalu Pajku. Zanimljivo štivo, zahtevalo je njenu punu pažnju. Pohadao je ugledne škole, doktorirao na univerzitetu u Džordžtaunu, proveo godinu na studijskom putovanju po inostranstvu. A i finansijski, ovaj psiholog je dobro stajao jer je bogatim klijentima davao savete oko propalih brakova i razorenih porodica. Unosan posao dozvoljavao mu je da tri popodneva nedeljno besplatno radi u državnim ustanovama. Sve u svemu, upečatljiv profil čoveka koji je dobro učio, naporno radio i posvetio se očuvanju porodice. Andela je dobro znala sve o poslovnom profilu, kao i o varkama koje mogu da se iza toga kriju. Doktor je sam imao neuspeo brak. Tih i civilizovan razvod nije izazvao veća ogovaranja u čikaškim krugovima, a očigledno nije štetio ni njegovoj praksi. Ipak, ta činjenica je zanimljiva. Zanimljiva zato što je Biker otkrio da je nagodba sa bivšom ženom poprilično koštala Maršala, a da je alimentacija pozamašna. Mnogo više nego što to opravdava brak bez dece. Na takvu sudsku odluku nije se žalio, čudila se Andela. U uglu usana pojavi joj se smešak dok je čitala dalje. Možda se nije usudio. 80 Kada je ovaj tridesetpetogodišnjak uhvaćen u dva posle ponoći kako zabavlja veoma dražesnu, veoma obnaženu i veoma mladu ćerku svoje sekretarice, očigledno nije imao mnogo prostora za pregovore. Preljuba sa šesnaestogodišnjakinjom, koštala je papreno. Pametno se pokrio, pomisli Andela, nastavljajući da proučava Bikerov izveštaj. Sekretarica je dobila krupnu odštetu i sjajne preporuke i preselila se u San Antonio. Žena je uzela još više, ali ništa loše nije procurelo o dobrom doktoru. Čak i kad se to dogodilo - Anćtela se zadivi njegovoj smelosti - govorkalo se o vezi sa sekretaricom, a ne sa njenom maloletnom ćerkom. Tako je elegantni doktor Pajk nastayio sa svojom praksom kao jedan od najpoželjnijih momaka u Čikagu. Ugledni savetnik za porodicu slab je prema tinejdžerkama. Zanimljiva tema za emisiju, zaključi i glasno se nasmeja. Ne, ne, ovo će ostati u tajnosti. Neke informacije daleko više vrede od popularnosti emisije. Andela zatvori fasciklu i stavi je u fioku. Pitala se koliko Dina zna o aferi. ,,Pusti je unutra, Kesi." Andela se pretvori sva u osmeh kad Dina ude. ,,Izvini što si čekala. Morala sam nešto da završim." ,,Znara da ste zauzeti", reče zbunjeno. ,,Imate li nekoliko minuta?" ,,Naravno." Ustade, pokazujući na stolicu. ,,Može malo kafe?" ,,Ne, nemojte." Dina sede i stavi ruke u krilo.


,,Možda nešto hladno?" Andela pride baru i sipa obema kiselu vodu. ,,Da nemarn zakazanu večeru, naterala bih Kesi da nam donese malo hrane koju drži u stolu." Tiho se nasmeja. ,,Misli da ja to ne primećujem. Medutim, moja politika je da sve znam o svojim Ijudima." Pruživši čašu Dini, spusti se u stolicu i ispruži noge. ,,Naporan dan. A u zoru letim za Kaliforniju." ,,Kaliforniju? Nisam znala da idete na dogadaj." ,,Ne, držim predavanje na Berkliju." Nije loše za nekog ko je čistio stolove da bi se izvukao iz Arkanzasa. ,yraćam se za snimanje u ponedeljak. Znaš, Di, kad si već svratila, možda bi mogla da pogledaš ono što sam napisala. Cenim tvoje mišljenje." ,,Svakako." Neraspoložena, Dina otpi malo vode. ,,Ali.-. mogla bih tek posle pet..." »1 ,,Nema problema. Daću ti kopiju. Možeš mi je vratiti faksom na kuću." ,,Dobro. Andela..." Jedini način da ovo reši jeste da kaže bez uvijanja. ,,Došla sam da razgovaramo o vašoj ponudi." ,,Nadala sam se da je to." Opuštena i zadovoljna, Andela skide cipele i uze cigaretu. ,,Ne mogu ti reći koliko se radujem prelasku u Njujork, Dina. Tamo je srž ovog posla, znaš." Povuče kratak dim. ,,Tamo je moć. Već tražim stan." Pogled joj postade manje proračunat, a više sanjiv. Opet je devojčica iz Arkanzasa koja želi da bude princeza. ,,Hoću puno prozora i svetla, puno soba, lepu panoramu. Da se osećam kao kod kuće, da se zabavim. Ako nadem ono što mi odgovara, možda ću tu snimati i neke emisije. Gledaoci vole da zavire u naš lični život." Osmehnu se dok je otresala cigaretu, ali joj pogled otvrdnu. ,,Izborile smo se, Di. Žene su konačno stekle čvrsto uporište u svetu televizije, a mi idemo pravo na vrh. Ti i ja." Kratko steže Dini ruku. ,,Znaš, pamet i kreativnost samo su neki od razloga zbog kojih želim da podeš sa mnom." Glas joj beše ubedljiv i pun iskrenosti. ,,Mogu da ti verujem, Di. Mogu da se opustim pored tebe. Ne moram da ti objašnjavam koliko mi to znači." Dina na tren zatvori oči dok joj se stomak prevrtao zbog osećaja krivice. ,,Mislim da ni prema jednoj ženi nisam nikad osetila takvu prisnost", zaključi Andela. ,,Andela, u stvari hoću da..." ,,Bićeš ne samo moj izvršni producent, već i moja desna ruka. U stvari, poručiću da i za tebe potraže stan. U blizini", promrmlja, zamišljajući noćne devojačke razgovore koji su joj bili uskraćeni u mladosti. ,,Biće prekrasno, obema." ,,Andela, stani". Nasmejavši se preko volje, Dina podiže ruku. ,,Mislim da mi je jasno koliko ti znači ugovor sa ,Starmedijom' i jako se radujem zbog toga. Bila si divna prema meni, pomogla mi, i želim ti sav uspeh ovog sveta." Nagnuvši se, Dina uze Andelinu ruku. ,,Ali ne mogu da prihvatim posao." U Andelinimočimanestade sjaja. Ustajoj sestegnuše. Neočekivano odbijanje skoro da joj zaustavi dah. ,,Jesi li sigurna da si shvatila šta ti tačno nudim?" .Jesani, jesam", reče držeći Andelinu ruku u svojim. Zatim ustade i poče da šetk^. „1 veruj mi, dobro sam o svemu razmislila. Kao nikad ranije." Okrenu se i raširi ruke. ,,Ali, ne mogu." Andela se polako uspravi. Prekrsti noge. Tim jednostavnim pokretom izbrisala je svu svoju nežnost. ,,Zašto?" ,,Iz više razloga. Prvo, imam ugovor." ,,0vde si dovoljno dugo da znaš da to može lako da se sredi." Reče Andela glasom koji je odavao mešavinu Ijutnje i neverice. ,,Možda je tako, ali kad sam potpisala, dala sam reč." Povuče još jedan dim i ozbiljno je upita: ,Jesi li toliko naivna?" To je trebalo da bude uvreda, shvati Dina, ali samo slegnu ramenima. ,,Ima i drugih razloga. lako znam da ne nameravaš da povedeš Lua, osećala bih se krivom što mu zauzimam mesto, pogotovo što nemam iskustva. Nisam producent, Andela. lako je, priznajem, teško odoleti iskušenju novca, dobrog posla i moći i odbiti ponudu. Bože.Njujork..."


Ni slutila nije koliko joj je do svega toga stalo dok joj se nije ukazala prilika i dok je nije ispustila. ,,Čak ni mogućnost da radim s tobom, da zaista radim s tobom, ne olakšava mi da ti okrenem leda." ,,Ali to radiš", reče Ančtela hladno. ,,Upravo to i radiš." ,,Nisam samo ja u pitanju. Dogodile su se i neke druge stvari iako sam se trudila da ih izbegnem. Moje ambicije su da budem ispred kamere. A i srećna sam ovde. Tu su mi posao, kuća, prijatelji." Andela naglim pokretima ugasi cigaretu. ,,A Maršal? Je li on uticao na odluku?" Dina pomisli na cveće koje joj je poslao. ,,Na neki način. Drag mi je. Hoću da nam dam šansu." ,,Moram da kažem da praviš grešku. Dozvoljavaš da ti sitnice i lična osećanja pomute profesionalno rasudivanje." ,,Ne slažem se." Dina prošeta po sobi, pa ponovo sede. Nezgodno je da odbijem ponudu, a da izgledam nezahvalna, pomisli. Naročito kada ponuda ima prizvuk usluge prijatelju. ,,Razmotrila sam ovo sa svih strana. To i inače radim, pa povremeno i preteram. Nije bilo lako da ti dam negativan odgovor i to činim teška srca. Uvek ću biti zahvalna i neverovatno polaskana što si imala dovoljno poverenja u mene." 83 „1 tako ćeš se yratiti na posao i pisati tekstove?" Sad Andela ustade. Kiptela je od besa. Ponudila je toj devojci gozbu, a ona je izabrala mrvice. Gde je zahvalnost? Gde je jebena odanost? ,,Tvoj izbor", reče ledeno i sede za sto. ,,Zašto ne sačekaš još nekoliko dana, do vikenda, taman dok sam odsutna - u slučaju da se predomisliš?" Zavrtela je glavom i tako Dini dala znak da je ne prekida. ,,Razgovaraćemo ponovo u ponedeljak. Izmedu snimanja, recimo u..." Mozak joj je brzo radio dok je prelistavala rokovnik. ,Jedanaest i petnaest." Kad je podigla glavu, na licu je ponovo imala topao i prijateljski osmeh. ,,Ako i tada budeš istog mišljenja, neću se protiviti. Dogovoreno?" ,,Važi." Bilo je milostivije i, svakako, lakše da se složi. ,,Vidimo se onda u ponedeljak. Lepo se provedi." ,,Hoću." Namerno sačeka da Dina dode do vrata. ,,Ej, Di." Osmehnu se i pruži joj veliki koverat. ,,A moje predavanje?" ,,Dobro", odgovori Dina prilazeći da ga uzme. ,,Pokušaj da mi ga vratiš do devet. Hoću dobro da se ispavam." Andela sačeka da Dina izade, pa prekrsti ruke. Prsti joj pobeleše od pritiska. Dugo je netremice gledala u zatvorena vrata, dišući polako. Nikakva korist od Ijutnje, reče sebi. Ne, ne ovog puta. Mora da bude hladna i smirena i da ponovo razmotri sve činjenice. Ponudila je Dini moć, prijateljstvo, poverenje. A ona se opredelila da čita vesti u podne zato što ima ugovor, iznajmljen stan i muškarca. Zar je moguće da je tako nevešta? pitala se Andela. Tako poštena? Tako glupa? Ma kakav bio odgovor, Dina će shvatiti da niko nikad ne odbija Andelu. Sada smirenija, Andela izvadi iz fioke izveštaj o Maršalu. Lice joj više nije bilo strogo niti Ijutito. Napući usta kao uvredeno dete lišeno nečeg što žeii. Dina neće sa njom u Njujork, pomisli. I zbog toga će i te kako zažaliti. Samo što je iskoračila iz sobe, Dina se oslobodi osećaja krivice zamenivši ga prijatnim iznenadenjem. ,,Kejt, jesi li ti...? Kejt Lovel." Dugonoga žena, guste plamene kose, s očima kao u srne, okrenu se. Njeno lice - ten boje slonovače, sitne kosti, tople oči i prelepa usta - bilo je iznenadeno koliko i poznato. Brz očaravajući osmeh odmah se pojavi. Uvek je, pre svega, glumica. 84 ,,Zdravo", reče oprezno.


,,Super izgledaš sa tim naramenicama". Dina prsnu u smeh. ,,Ej, znamo se, ja»sam... Dina. Dina Rejnolds." ,,Dina." S lica joj se izgubi nervozni grč prikriven osmehom. „0, bože, Dina!" Nasta zarazno kikotanje koje izluduje muškarce. ,,Ne mogu da verujem." ,,Možeš misliti kako se ja osećam. Mora da je prošlo petnaest, šesnaest godina." Kao da je bilo juče, pomisli Kejt. Sećala se svih dugih razgovora, u kojima su jedna drugoj poveravale svoje devojačke nevine snove. Sekretarica Kesi je zadivljeno i netremice gledala kako se dve žene pozdravljaju i grle. ,,Prekrasno izgledaš", govorile su u jedan glas, zatim se smejale. ,,Istina je." Kejt se povuče, ali zadrža Dininu ruku u svojoj. ,,Lepe smo. Mnogo je prošlo od Topeke." ,yiše za tebe. Šta najnoyija holivudska zvezda radi u Čikagu?" ,,Poslić", reče Kejt, a osmeh joj izblede s lica. ,,Šta je s tobom?" ,,0vde radim." ,,0vde?" Ostaci toplog osmeha potpuno nestaše. ,,Za Andelu?" ,,Ne, dole. U redakciji vesti. Podnevne vesti, s Rodžerom Krauvelom i Dinom Rejnolds." ,,Nemojte mi reći da se vas dve, meni najdraže osobe, poznajete?" Andela izade kao Ijubazna domaćica. ,,Kejt, dušo, izvini što si morala da čekaš. Kesi mi nije rekla da si stigla." ,,Došla sam ovog časa. Avion je kasnio još u polasku, pa čitavog dana kasnim." ,,Užasno, zar ne? Čak je i tako talentovana žena žrtva propusta tehnologije. Reci mi... „ Pride i posednički stavi ruku na Dinino rame. ,,0tkud poznaješ ftašu Di?" ,,Tetka mi je živela preko puta Dine. Kao dete, provodila sam leto u Kanzasu." „1 bile ste pajtašice." Andela se topila od umilnog osmeha. ,,Čarobno. A Dina je čuvala društvo poznatih samo za sebe. Sram te bilo", pripreti joj prstom. Kejt se pomeri i istisnu Andelu iz kruga. ,,Kako su tvoji?" upita Dinu. ,,Dobro su." Osećajući napetost, Dina pokuša da razlog tome pročita u Kejtinim očima. Yidela je - ili joj je dozvoljeno da vidi - samo zlatni 85 odsjaj. ,,Ne propuštaju tvoje filmove. Ni ja. Sećam se kako si izvodila predstave u tetkinom dvorištu." ,,A ti si pisala tekst. Sada javljaš vesti." ,,A ti ih praviš. Neverovatna si bila u .Obmani', Kejt. Plakala sam k'o kiša." Andela polako prićte i zagrli Kejt. ,,Priča se da ćeš dobiti Oskara. Što i ne bi kad si tako ubedljivo odigrala ulogu hrabre mlade majke koja se bori da zadrži dete." Razmeniše poglede, oštre kao žilet. ,,Bila sam na premijeri. Svi su plakali." ,,Mislim da nisu baš svi", reče Kejt uz blještav mačji osmeh. ,,Volela bih da mogu da vas ostavim da se ispričate." Andela opominjuće steže Kejtinu ruku. ,,Ali već kasnimo." ,,Neću te više zadržavati. Do kada si u Čikagu?" upita Dina. ,,Sutra putujem. Drago mi je što smo se videle." „1 meni", reče Dina uvredeno i razočarano. Okrenu se i ode. ,,Zar nije svet mali?" Andela uvede Kejt u kancelariju i zatvori vrata. ,,Srećeš drugaricu iz detinjstva - koja mi je, ispostavlja se, miljenica -baš kod mene. Reci mi Kejt, jesi li ostala u kontaktu s Di? Delila s njom sve svoje tajne?"


,,Samo budala svesno odaje tajne, Andela. Ne trošimo vreme uzalud. Prionimo na posao." ,,Da, hajde", reče zadovoljno Andela. *** Za Fina Rajlija Njujork je kao žena. Izvajana sirena glatke kože koja zna da obrlati. Zgodna, zavodljiva i povremeno zagonetna. A po pravilu - i kobna. Možda se zato opredelio za Čikago. Fin je voleo žene, a posebno je bio slab prema dugonogim i opasnim. Čikago je, medutim, krupan mišićav muškarac, oznojenog tela i čvrste pesnice. Čikago je svadalica. Fin je više verovao poštenoj borbi nego zavodenju. Dobro se snalazio po Menhetnu. Kratko je tu živeo s majkom za vreme jednog od probnih rastajanja svojih roditelja. Izgubio je računicu koliko je takvih rastanaka prethodilo neizbežnom razvodu . Sećao se kako su oboje bili razumni. Smireni i civilizovani. Pamtio je kako ga seljakaju od kućnih pomoćnica i sekretarica do škole da ga, verovatno, poštede tog dobro uhodanog neslaganja. Znao je da se ni 86 majka ni otac ne osećaju lagodno s dečkićem koji stalno nešto zapitkuje i traži objašnjenja. I tako je živeo na Menhetnu, i na Long Ajlendu, u Konektikatu i Yermontu. Iz tog razloga se, možda, još ni sad nije skrasio. Onog časa kad oseti da ,,pušta koren", nagonski ga je čupao i kretao dalje. Sad je ponovo u Njujorku. Privremeno. Znao je podzemlje jednako dobro kao i elegantnu majčinu kuću na zapadnoj strani Central parka. Ne bi mogao da se odluči šta mu se više svida. Kao što mu je bilo svejedno što će nekoliko dana raditi ,Jutarnji poziv". Fin zaboravi na Njujork kad mu ispred nosa munjevito prolete loptica. Manje se radilo o samoodbrani, a više o takmičarskom duhu. Hvala bogu, igranje tenisa je dobrodošla promena u odnosu na izležavanje u protekla četiri dana. Osećao je snagu u rukama, znoj koji curi niz telo, poyećan adrenalin dok mu protivnik uzvraća udarac. ,,Kučkin sine, ubijaš me", povika Barlov Džejms, bacajući reket. ,,Sranje." Fin se opruži po terenu. Svaki mišić ga je boleo. ,,Sledeći put donosim pištolj. Biće lakše za obojicu." Pridiže se i uze peškir. ,,Kad ćeš već jednom da ostariš?" Barlovljev smeh odbijao se o zidove teniskog igrališta. Yisok, vitak, širokih grudi i ramena kao od granitnih blokova. lako je imao 63 godine, nije mu se videlo da stari. Dok je prilazio Finu, skide narandžastu znojnicu sa guste sede kose. Imao je oštro, veliko i moćno lice. ,,Ipak, popuštaš, dete." Barlov izvadi dve limenke piva iz sportske torbe. Jednu dobaci Finu, drugu zadrža za sebe. Pio je u dugim gutljajima. ,Jedva sam te pobedivao nekad." ,,Igrao sam s Englezima." Čim je povratio dah, Fin mu se naceri. ,,Nisu tako zli kao ti." ,,Dobro došao u Sjedinjene Države." Barlov mu pruži ruku i podiže ga na noge. Stisak mu je bio kao u pripitomljenog grizlija. "Znaš, za većinu je dopisničko mesto u Londonu unapredenje, čak i sam vrh." ,,Lep grad." Barlov uzdahnu. ,,Idemo pod tuš." Dvadesetak minuta kasnije, ležali su na stolu za masažu. ,,Prokleto dobra emisija jutros", prokomentarisa Barlov. ,,Imaš dobru ekipu, solidne scenariste. Još malo pa ćeš biti i konkurentan." 87 ,,Vreme sve brže prolazi u ovom poslu. Nekada sam mrzeo one koji odbrojavaju, a sad sam JA taj koji odbrojava." ,,Ti bar vreme odbrojavaš s puno mašte."


Barlov ne odgovori. I Fin zaćuta, znajući da je ovaj nezvanični susret samo uvod u nešto krupnije. ,,Kaži mi šta misliš o čikaškom odeljku." ,,Situacija je nategnuta", reče Fin oprezno. ,,Do davola, Barlov, bio si tamo glavni više od deset godina, znaš kako radimo. Imaš dobru kombinaciju iskustva i sveže krvi. Dobro je to mesto." ,,Program lokalnih večernjih vesti gleda se slabo. Potrebna nam je jača najava. Yoleo bih da se vesti pomere na četiri zajedno s Andelinom emisijom i da se tako privuku i njeni gledaoci." Fin slegnu ramenima. Nije u potpunosti zanemarivao gledanost, ali se gnušao njenog značaja. ,,Godinama ide u devet po čikaškom vremenu i vremenu većine država na Srednjem zapadu. Možda ćeš imati muke da menjaš taj termin." ,,Veće muke nego što misliš", promrmlja Barlov. ,,Ti i Andela... ima li još nečeg medu vama, a?" Fin otvori oči i namršti se. ,,Razgovaraćemo kao otac i sin, tata?" ,,Tako mudro." Barlov se osmehnu, ali mu pogled ostade oštar. Fin je poznavao to sevanje očima. ,,Pitao sam se jeste li vas dvoje nastavili tamo gde ste prekinuli." ,,Prekinuli smo u toaletu", reče Fin suvo. „1 nismo nastavili." ,,Hmm... I jesu li odnosi prijateljski ili zategnuti?" ,Javno, prijateljski. U suštini, mrzi me iz dna duše." Barlov opet zagunda. To je dobra vest, pomisli, zbog toga što mi se ovaj dečko svida. A loša je vest zbog toga što možda neću moći da ga iskoristim. Razmišljajući, Barlov ustade, obmota peškir oko sebe i reče maseru da ide. ,,Imam problem, Fine. Ružna govorkanja koja su doprla do mene pre par dana." I Fin se pridiže. Nekad bi pravio vic na račun dva odrasla muškarca koji ozbiljno razgovaraju polugoli i mirišljavi od ulja. ,,Hoćeš da dopru i do mene?" „1 tu nek' ostanu." ,,Dobro." 88 ,,Priča se da Andela Perkins povlači svoj udeo - u Čikagu i u CBC-u i kompaniji .Delakort'." ,,Nisafn čuo za tako nešto." Razmišljajući, Fin skloni kosu s lica. Poput"svakog novinara, mrzeo je da saznaje iz druge ruke. Čak iako je vest samo glasina. ,,Slušaj, sezona je obnavljanja i zaključivanja ugovora, je l' tako? Verovatno je sama pronela taj glas da bi povećala cenu i dobila još jednu vreću para." ,,Ne. Činjenica je da ona o tome ćuti. Potpuno. Njen agent navodno, kako sam čuo, priča o obnavljanju ugovora, ali mi to ne zvuči istinito. Vest je procurela od ,Starmedije'. Fine, ako ona ode, nastaje ogromna rupa." ,,To je problem redakcije za zabavni program." ,,Njihov problem je i naš problem. Znaš i sam." ,Jebi ga." ,,Dobro rečeno. Spomenuh ovo jer sam mislio da ako ste ti i Andela još..." ,,Nismo", namršti se Fin. ,,Videću šta mogu da saznam kad se vratim." ,,Biću ti zahvalan. A sad, idemo na ručak. Pričaćemo o časopisima." ,,Ne radim za časopise." Tu temu odavno pretresaju. I sad nastaviše krajnje prijateljski da se spore dok su odlazili u svlačionicu. ,,Havaji zvuče savršeno", reče Dina preko telefona. ,,Drago mi je što tako misliš. Šta kažeš na drugu nedelju u junu?" Zadovoljna ovom idejom, Dina otpi dobar gutljaj kafe. Donese je zajedno s mobilnim do stola i upali laptop. ,,Uklapa se. Nisam išla na odmor otkako sam počela da radim ovde, pa ne verujem da će biti problema." ,,Da svratim? Da porazgovaramo, pogledamo prospekte." Ona zatvori oči, ne želeći da gleda u treperav ekran kompjutera. ,yolela bih da možemo. Imam posla. U poslednji čas mi je nešto iskrslo." Nije spomenula da je sat vremena ispravljala tekst Andelinog


predavanja. ,,Rad u glavnom desku proteklog vikenda odneo mi je previše vremena. Šta kažeš na doručak u nedelju?" 89 ,,Recimo oko deset? Da se naćtemo u gradu. Pregledaćemo prospekte i izabrati šta nam odgovara." ,,Savršeno. Jedva čekam." ,,Ija." ,,Izvini za večeras." ,,Nema veze. I sam imam nekog posla. Laku noć, Dina." ,,Laku noć." Maršal završi razgovor. Mocartova muzika čula se sa stereo uredaja, tiha vatra gorela je u kaminu, a u sobi se osećao prijatan miris limuna i blagog dima. On ispi čašu i pope se stepenicama do spavaće sobe. Uz blage zvuke violina iz prigušenih zvučnika skide savršeno skrojeno odelo. Ispod njega, nosio je svilu. To je bilo jedno od njegovih sitnih zadovoljstava. Yoleo je lepe, meke i skupe stvari. Yoleo je, otvoreno i bez stida, žene. Supruga ga je često zadirkivala zbog toga i čak je, dobro se seća, cenila njegovo divljenje prema suprotnom polu. Sve, naravno, dok ga nije zatekla kako se najintimnije divi mladoj Ani Džilbi. Priseti se dramatičnog powatka svoje žene sa službenog puta čitav dan ranije nego što je trebalo. U sećanju je upečatljivo ostao izraz njenog lica kad je ušla u spavaću sobu i našla ga kako glasno i bučno vodi ljubav s Ani. Bila je to užasna greška. Tragična. Njegovo objašnjenje, savršeno opravdano, da ga je ženina zaokupljenost karijerom i nezainteresovanost za bračne dužnosti naterala da švrlja, niko nije hteo da prihvati. Njoj nije bilo važno što ga je ta mlada devojka smišljeno i svesno zavela, iskoristivši njegovu slabost i njegove frustracije. Da, bilo je i ranije drugih žena. Prolaznih veza, tajnih ljubavnih susreta kad mu je supruga odsutna ili angažovana u svom poslu aranžera. Ali one nisu vredne pomena. Nikad ne bih povredio Patrišu, govorio je sebi Maršal sada dok je iz ormara vadio crni kaiš i košulju. Svoju ženu je voleo potpuno i strašno mu je nedostajala. Bio je vrsta muškarca kome je brak potreban, bio je čovek kome nedostaje žena da s njom razgovara, deli život i dom. Lepa i pametna žena, kao Patriša. Istina, potreban mu je podstrek lepote. To nije mana. Patriša je bila prelepa i preambiciozna; imala je svoj stil i ukus koji je bio bez 90 greške. Jednom rečju, savršeno mu je odgovarala. Osim nesposobnosti da razume nekoliko običnih Ijudskih poroka. Kad ih jfe otkrila, bila je hladna kao kamen, nespremna da oprosti. I izgubio je tu ženu. Mada mu je nedostajala, morao je da se pomiri s tim da život teče dalje. Sada je pronašao nekog. Dina je lepa, ambiciozna, pametna. Bolju nije mogao da poželi. I želeo ju je - od trenutka kad ju je prvł put video na malom ekranu. Ona je sada više od lika, ona je stvarnost. Biće jako pažljiv s njom. U seksualnom pogledu, opire se, spora je i previše kruta, ali biće strpljiv. Predlog da je odvede iz Čikaga, od pritisaka i trzavica, ispao je sjajan. Kad se opusti i oseti sigurnom, pripašće mu. Do tada, on će potiskivati svoje potrebe i svoje želje. Ali, ne zadugo, nadao se. Glava osma ,,Maui?!" iznenadeno izusti Fren izmedu dva zalogaja. ,,Za ovaj vikend? To ne liči na Dinu koju znam." ,,Ne liči?" Dina zastade nad jelom i zamisli se. ,,Možda je tako, ali ću uživati u svakom trenutku. Odsešćemo u hotelskom apartmanu tik uz more gde se, kako piše u


prospektu, mogu vłdeti kitovi. Naočare!", reče iznenada i poče da pretura po tašni. ,,Potrebne su mi neke dobre." Fren iskrivi vrat da bi mogla da pročita uredno sastavljen spisak koji Dina izvadi. ,,E, ovo je naša Dina. Hoćeš li da pojedeš sve ove krompiriće?" ,,Ne, samo uzmi", već proširujući šoping-listu, Dina gurnu svoj tanjir bliže ka Fren. ,,U stvari, vikend na Havajima zvuči prilično ozbiljno, zar ne?" upita Fren, prelivajući krompiriće kečapom. ,,Moglo bi da bude." Podiže glavu, a rumenilo na obrazima je odade. ,,Stvarno mislim da bi moglo. Prijatno mi je s Maršalom." Fren iskolači oči. ,,Šećeru, PRIJATNO može da ti bude u starim mekanim papučama. Ta reč se tako upotrebljava." ,,Ne mislim na taj način. Uz njega mogu da se opustim. Znam da neće da navaljuje, tako da mogu... samo da pustim da se to dogodi. Kada dode pravo vreme. Sa njim mogu da pričam o svemu." 91 Reči su joj samo izvirale. Prebrzo, primeti Fren. Ako je poznavala Dinu, a zaista jeste, opkladila bi se u mesečnu platu da joj najbolja prijateljica odlazi na ovaj put samo da bi sebe u nešto ubedila. ,,Ima neverovatan smisao za pravednost", nastavi Dina. ,,Zanimaju nas iste stvari. I romantičan je. Nisam znala koliko može da bude lepo kad od nekog dobiješ cveće i večeraš uz svetlost sveća." ,,Zato što si uvek tražila mračnjake." ,,Da." Dina uzdahnu. ,,Reći ću mu sve za Džemija Toraasa." Želeći da je ohrabri, Fren uhvati Dinu za ruku. ,,Dobro. To znači da mu veruješ." ,,Potpuno." Oči joj se zatamniše, ispunjene odlučnošću. ,,Hoću normalan, zdrav odnos s muškarcem. Ako mi bog pomogne, imaću to. Ali ne pre nego što mu ispričam šta mi se dogodilo. Dolazi sutra na ručak." Fran ostavi tanjir da bi mogla da je zagrli. ,,Zatreba li ti moralna podrška, samo me nazovi." ,,Biću dobro. Moram da se vratim", reče pogledavši na sat. ,,Moram da napravim pregled vesti za pola devet." ,,0staješ i za noćne vesti u deset, je l' tako?" Fren strpa poslednji krompirić u usta. ,,Gledaćemo te Ričard i ja dok se gnezdimo u krevetu. Postaraću se da bude go." ,,Hvala." Dina pokupi račune sa stola. ,,Imaću nešto lepo pred očima dok čitam vesti." *** Bila je skoro ponoć kad je Dina krenula da legne. Pre toga je, po običaju, proverila alarm i uverila se da kraj telefona ima olovku i blok. Baš kad htede da ugasi svetlo, oglasi se zvono. Ne razmišljajući, jednom rukom podiže slušalicu, a drugom uze olovku. ,,Rejnolds." ,,Predivna si bila večeras." Preplavi je talas sreće i ona se, uz osmeh, zavali na jastuke. ,,Hvala, Maršale." ,,Samo sam hteo da znaš da te gledam. To je skoro isto tako lepo kao i kad sam s tobom." ,,Milo mi je da to čujem." Prijalo joj je da utone u mekani krevet i, sasvim pospana, sluša glas čoveka koga će možda zavoleti. ,,Čitavog dana razmišljam o Havajima." 92 „1 ja. Mislim i na tebe." Zaustavio je traku na video-rekorderu i zadržavajući njenu sliku prepustio se da ga Dinin lik i glas polako uzbuduju. *,Dugujem Andeli Perkms što nas je spojila." „1 ja. Lepo sanjaj, Maršale." ,,Hoću. Laku noć, Dina."


Topla i zadovoljna, Dina spusti slušalicu. Proteže se, nasmeja i zaroni u sanjive maštarije. Ona s Maršalom šeta plažom dok sunce boji more. Nežan povetarac. Nežne reči. Oseti prijatnu milinu u dnu utrobe. Normalno, pomisli. To svakako dokazuje da je normalna žena s normalnim potrebama. Spremna je da preduzme sledeći korak da ih zadovolji. Jedva čeka. Tek što je ugasila lampu i počela da tone u prijatan san, telefon ponovo zazvoni. Podiže slušalicu ne paleći svetlo. ,,Zdravo", promrmlja. ,Jesi li nešto zaboravio?" Umesto odgovora čula se samo tišina. ,,Maršale?" Njen pospani glas prede u znatiželju. ,,Alo? Ko je?" Zatim nastade zbunjenost i nelagoda ,,Alo? Ko zove?" Na tihi škljocaj aparata protrese je jeza. Veza je naglo prekinuta. Pogrešan broj, pokuša da ubedi sebe dok je spuštala slušalicu. Ipak, oseti da joj je hladno. I prode dosta vremena pre no što je uspela da se zgreje i zaspi. Još neko je ležao u mraku. Tamu je jedino razbijalo avetinjsko svetlo s televizijskog ekrana. Otud se osmehivala Dina, gledajući u sobu, očima direktno uprtim u jednog jedinog gledaoca. Njen glas, tako smiren, tako umilan, tako zavodljiv, ponavljao se iznova i iznova kako je premotavana video-traka. ,Ja sam Dina Rejnolds. Laku noć. Ja sam Dina Rejnolds. Laku noć. Ja sam Dina Rejnolds. Laku noć..." ,,Laku noć." Glas koji šapatom odgovori odavao je dostignuti vrhunac uživanja. ** Andela je sve isplanirala krajnje pažljivo do najmanje sitnice. Stajala je nasred kancelarije, kružeći pogledom unaokolo. Sve je spremno. Blagi miris jasmina širio se iz vaze sa cvećem na stolu. Televizor je, 93 ovaj put, bio ugašen. Šopenova tiha muzika dopirala je iz zvučnika. Biker je veoma temeljno uradio izveštaj. Maršal Pajk voli klasičnu muziku, romantično okruženje i ženu sa stilom. Obukla je isti kostim koji je jutros nosila na snimanju, ali je skinula bluzu. Žaket pripijen uz telo sa smelim izrezom samo je povremeno nagoveštavao crnu čipku koja je izazivala i privlačila pogled. Tačno u jedanaest sati, oglasi se telefon. ,,Doktor Pajk je stigao, gospodice Perkins." ,,Dobro." Dok je prilazila vratima, licera joj prelete lukav osmeh. Voli kad je muškarac tačan. ,,Maršale." Pruži obe ruke da ga dočeka, primače mu se i podiže lice ponudivši obraz da je poljubi. I da mu omogući da zaviri u dekolte i crnu čipku. ,,Stvarno sam ti zahvalna što si izdvojio malo vremena za mene." ,,Rekla si da je važno." ,,Pa i jeste. Kesi, molim te odnesi ova pisma na poštu. Onda uzmi pauzu i idi na ručak. Ne trebaš mi do jedan". Andela se okrenu i uvede Maršala u kancelariju, ostavljajući namerno odškrinuta vrata. ,,Čime da te poslužim, Maršale? Nešto hladno?" Prstom je klizila niz žaket. ,,Nešto toplo?" ,,Nema potrebe." ,,0nda da sednemo." Pokaza na stolicu. ,,Drago mi je što te ponovo vidim." „1 meni", odgovori zagonetno, gledajući je kako seda, kako joj se suknja podiže na butinama kad je prekrstila noge. ,,Znaš koliko sam zadovoljna što mi pomažeš u emisiji, ali danas sam te pozvala da dodeš da popričamo o nečemu što je više lične prirode." f,Da?" ',,Često se vidaš s Dinom?" On se opusti i pokuša da pogled zadrži na njenim očima. ,,Da, često. U stvari, hteo sam da te nazovem i da ti załwalim što si nas ti posredno spojila."


,,Vrlo mi je draga. A sigurna sam da je i tebi", dodade, nehajno dodirujud rukom njegovo bedro. ,,Sva ta energija, taj mladalački polet. Prelepa devojka." Jeste." „1 tako umiljata. Zaista celovita." Andela ga pomilova po butini. ,,Nije tvoj uobičajen tip." 94 ,,Ne znam na šta misliš." ,,Muškarca kao što si ti privlači iskustvo, do izvesnog stepena složenosti. Osim u jednom izuzetnom slučaju." On se ukoči i povuče. ,,Ne razumem o čemu to pričaš." „1 te kako razumeš", reče i dalje prijatnim i veselim glasom. Ali, oči joj se izoštriše kao dva plava sečiva. ,,Znam sve o tebi Maršale. Znam za tvoju nesmotrenu avanturu s izvesnom devojčicom Ani Džilbi, šesnaestogodišnjakinjom. I sve o prethodnim, da tako kažem - pre Dine - susretima s nekom ženom koja živi na jezeru Šor. U stvari, stavila sam sebi u zadatak da saznam sve što mogu o tebi." ,,Naredila si da me prate?" Uhvati ga bes, ali je istovremeno panika nadjačala sve ostalo. Mogla bi da ga uništi, nemarnom izjavom u svojoj emisiji. ,,Ko ti daje pravo da zaviruješ u moj lični život?" ,,Niko. Zbog toga sve izgleda tako uzbudljivo. I jeste uzbudljivo." Poigravala se gornjim dugmetom na kostimu. Kad on spusti pogled prateći njene pokrete, ona brzo proveri na antiknom zidnom časovniku koliko je sati. Jedanaest i deset, zaključi, hladne glave i ledenog srca. Savršeno. ,,Ako misliš da možeš da me uceniš da bi uništila moju vezu s Dinom, grdno se varaš. To se neće dogoditi". Dlanovi mu se oznojiše, od straha, i od strašnog uzbudenja. Odupreće se tome. Mora da se odupre. ,,0na nije dete. Razumeće." ,,Možda hoće, a možda i neće. Ali ja te razumem." Gledajući ga pravo u oči, Andela otkopča prvo dugme na žaketu. ,,Razumem te. Rekla sam sekretarici da ode, Maršale." Govorila je sada tišim, jedva čujnim glasom. ,,Da bih mogla da budem sama s tobom. Šta misliš, zašto sam se uvaljivala u nevolju da saznam sve o tebi?" Otkopča i drugo dugme, poigravajud se s trećim, poslednjim. Učini mu se da neće moći da izusti ni reč. Kad progovori, imao je utisak da su mu usta puna peska. ,,Kakva je ovo igra, Andela?" ,,Kakvu hoćeš." Primače mu se, brza kao zmija, i ugrize ga za donju usnu. ,,Želim te", prošapta. ,,Želim te odavno." Raširi noge i sede mu u krilo, pritiskajući njegovo lice na grudi koje su nadolazile iz crnog donjeg veša. ,,Želiš me, zar ne?" Osećala je gladne poljupce na telu i brzu i oštru snagu njegove muškosti. Pobedila je. ,,Zar ne?" upita zapovednički, uzimajući mu glavu u ruke. ,,Da." Već joj je skidao suknju. Dina je nestrpljivo čekala da se lift popne na šesnaesti sprat. Stvarno nije imala vremena da ide na zakazani sastanak s Anćtelom, ali ju je na to naterala nesavladiva kombinacija lepog vaspitanja i privrženosti. Ponovo pogleda na sat dok su Ijudi ulazili i izlazili na sedmom. Andela će se sigurno uznemiriti, pomisli. I tome nema pomoći. Dina se ponada da će buketom ruža koji je ponela uspeti da ublaži svoj negativan odgovor. Duguje joj daleko više od nekoliko cvetova, zaključi. Mnogi nisu uvideli koliko je velikodušna i darežljiva osoba Andela Perkins, ali -istovremeno - i koliko je ranjiva. Samo su videli moć, ambiciju i njenu potrebu za savršenstvom. Da je Andela muškarac, te osobine bi bile pozdravljene. Zbog toga što je žena, smatrane su manama. Izlazeći iz lifta, Dina obeća sebi da će slediti Andelin primer, ma koliko je kritikovali. ,,Zdravo, Sajmon." ,,Di!" On obide oko nje jednom, dvaput, onda stade. ,,Nije joj rodendan. Nije joj valjda rodendan!"


,,Molim? Ah". Videvši užas na njegovom licu dok je buljio u ogroman buket, Dina se nasmeja. ,,Ne, ovo je samo u znak zahvalnosti." Sajmon ispusti uzdah olakšanja, pritiskajud rukama oči. ,,Hvala bogu. Ubila bi me kad bih zaboravio. Već je jutros napravila seču jer joj je let sinoć kasnio." Dinin Ijupki osmeh izblede. ,,Samo je bila umorna." Covek zakoluta očima. ,,Dobro, dobro. Ko ne bi bio?" Želed da pokaže razumevanje za promenljiva raspoloženja i hirove svoje šefice, duboko pomirisa cveće. ,,0vo bi trebalo da je obraduje." ,,Nadam se." Dina nastavi hodnikom, pitajući se vodi li Andela i Sajmona u Njujork. Ako ne vodi Lua... koliko li će svojih saradnika otpustiti? Sajmon, okoreli neženja i galamdžija, možda je malo brzoplet, ali je odan. Zbog spoznaje da ona zna, a on ni ne sluti da mu posao i karijera možda vise o koncu, Dina se sva zgrči. Spoljna kancelarija beše prazna. Zbunjena, ponovo pogleda na sat. Mora da je Kesi otišla da obavi neki posao. Sleže ramenima i pride yratima Andelinih službenih prostorija. 96 Čula je najpre muziku, tihu, prijatnu. Yrata su bila odškrinuta, što :-e retko dogadalo. Dina je znala da je Andela opsednuta time da vrata uvek budu dobro zatvorena, bilo da je ona tu ili nije. Pride, posle kraćeg oklevanja i zakuca. Sada je čula i druge zvuke, ne tako tihe, ne tako prijatne. Ponovo kucnu otvarajući tapacirana vrata. ,,Andela?" Ime joj zastade u grlu kad ugleda dve zagrljene i isprepletene prilike. Yatra joj jurnu u glavu i Dina zajapurena požele da se odmah povuče i da pobegne zbog onog što je videla. Ali - ostala je skamenjena! Prepoznala je muškarca! Yrełina se naglo izgubi i pretopi u hladan šok. Maršalove ruke bile su na Andelinim dojkama, lice je zario u dolinu izmedu njih. Dok ih je na trenutak posmatrala, te ruke, kojima se divila zbog finoće, skliznuše ispod lanene suknje. Tad Andela polako podiže glavu, iako joj se telo naginjalo napred. Pogleda pravo Dinu. Čak i u stanju šoka, Dina ugleda njen osmeh, prikriveno uživanje, pre no što se izraz pretvorio u žaljenje. „0, bože!" Andela se zakloni iza Maršalovog ramena: ,,Dina." U glasu joj se očitavao užas koji nije sasvim uspevala da prenese na izraz lica. On se sasvim okrenu. Taman i staklast pogled prikova se za Dinine oči. Ostadoše nepomični, kao da su iznenada zaledeni. Prigušenim krikom Dina razbi tišinu. Onda se okrenu i potrča, gazeći ruže koje je donela. Kad je stigla do lifta ostala je potpuno bez daha. U grudima ju je stezalo, oseti strašan bol koji se širio. Pritisnu dugme, ali, ne mogavši da čeka, okrenu se i potrča ka stepenicama. Nije mogla mirno da stoji, da misli. Brzo je silazila sprat po sprat, uspevajući da ne padne više zahvaljujući instiktu nego spretnosti. Samo je znala da što pre mora da ode. Isprekidano disanje i jecaji ostajali su za njom. Kad stiže u prizemlje, nasumice potrča prema izlazu. Borila se da izaćte, cvilela, dok nije shvatila da gura, umesto da vuče vrata. Našavši se najzad napolju, natrča na Fina. ,,Hej", veselo joj doviknu, ali se uozbilji čim joj vide lice. Bilo je belo kao kreč. Oči uznemirene i vlažne. ,Jesi li povredena?" upita. Uhvati je za ramena i odvuče na sunce. ,,Šta se desilo?" ,,Pusti me." Pokuša da se oslobodi njegovog stiska. ,,Prokletstvo, ostavi me na miru." ,,Mislim da neću." Instiktivno je zagrli. ,,Dobro, dete. Samo se ti isplači."


Milovao joj je kosu dok mu je plakala na ramenu. Nije se opirala, već je dozvolila da pretrpljeni šok i povredenost izadu sa suzama. S njima nestade i ogromnog pritiska u grudima. Kad oseti da se donekle smirila, Fin je povede do kamenog zidića. ,,Da sednemo?" Izvadi maramicu iz džepa i pruži joj. Mada je mrzeo kad žena plače, osetljivost na Dinine suze značila bi najgoru vrstu kukavičluka. ,,0pusti se i ispričaj čika Finu o čemu se radi." ,,Idi do davola", odbrusi i izduva nos. ,,Dobro za početak." Nežno joj ukloni kosu sa vlažnih obraza. "Šta se dogodilo, Dina?" Ona skrenu pogled. U njegovim očima je previše zabrinutosti, previše spremnosti da razume, prode joj kroz glavu. ,,Upravo sam otkrila da sam pravi idiot. Da nemam smisla za rasudivanje i da nikome ne treba verovati." ,,Zvuči kao rezime za glavne TV vesti." Nije mu odgovorila osmehom i on je uhvati za ruku. ,,Nemam kod sebe viskija, a prošle godine sam ostavio cigarete. Jedino mogu da ti ponudim rame za plakanje." ,,Izgleda da sam ga već iskoristila." ,,Imamjošjedno." Umesto da se nasloni na njega, ona se uspravi i za trenutak zatvori oči. Možda je ispala idiot, ali još ima ponos. ,,Upravo sam naletela na ženu koju sam smatrala prijateljicom i na muškarca za koga sam mislila da me voli." ,,To je kupna stvar." Ničeg pametnog nije mogao da se seti da joj ublaži muke. ,,Psiholog?" ,,Da, Maršal." Usne joj zadrhtaše. S naporom ih umiri. Nije se stidela suza koje je prolila, ali s plakanjem je gotovo. Namerava da tako i bude. „1 Andela. U njenoj kancelariji." On duboko uzdahnu i pogleda prozore na šesnaestom spratu. ,,Ne moram da pitam da nisi možda nešto pobrkala." Dina se kiselo nasmeja. ,,Iskusan sam posmatrač. Kad vidim dvoje kako polugoli navaljuju jedno na drugo, znara šta sledi. Ne treba mi zvanična potvrda da napravim vest." 98 ,,Izgleda da ne treba." Ćutao je za trenutak. Yetrić prostruja parkom iza nih i zanjiha leju lala oko zgrade CBC-a. Sunce je sijalo. ,,Mogao bih da okupim ekipu, popnem se sa kamerom, reflektorima i mikfofonom na šesnaesti i od njegovog života napravim pravi pakao", reče. Ovog puta se ona veselije nasmeja. ,,Da ga interyjuišeš na mestu zločina? Lepa ponuda." ,,Ne, stvarno, uživao bih." Što je više razmišljao o tome, više mu se činilo da je to pravo rešenje. ,,Doktore Pajk, kao uvaženi savetnik za porodične probleme, kako objašnjavate činjenicu da ste ułwaćeni sa spuštenim pantalonama na poslovnom mestu pre podneva? Je li ovo profesionalni sastanak? Novi vid terapije koji biste preporučili Ijudima?" ,,Nisu bile spuštene - još ne", primeti Dina s uzdahom. ,,Prekinula sam ih. lako me tvoja ponuda dovodi u iskušenje, radije bih da sama rešim situaciju." Yrati mu umrljanu maramicu. ,,Prokletstvo, napravili su budalu od mene." Ustade sa zidića. ,,Planirala je to. Ne znam zašto, ne znam ni kako, ali je planirala. Yidela sam joj u očima." To ga ni najmanje ne iznenadi. Ništa ga u vezi Andele nije čudilo. ,Jesi li je odjebala u poslednje vreme?" ,,Ne." Rukom zagladi kosu i stade. Njujork, pomisli, i skoro poče da se smeje. ,,Možda i jesam", reče tiho. ,,A ovo je pomalo uvrnut način da mi vrati zato što sam nezałwalna."


Sada puna besa, Dina se okrenu prema Finu. ,,Znala je šta osećam prema njemu i to je iskoristila. I to u kom trenutku! Manje od sat yremena do moje emisije." Pogleda na sat, a zatim zari lice u šake. ,,Bože, imam samo dvadeset minuta." ,,Polako. Idem da kažem Beniju da si bolesna. Naći će ti zamenu." Razmišljala je za trenutak i oklevala. Onda se seti Andelinog zlobnog i zadovoljnog osmeha. ,,Ne. Pričinila bih joj preveliko zadovoljstvo. Mogu da obavim posao." Fin ju je posmatrao. Na licu tragovi suza, oči naduvene i krvave od plača, ali je odlučna. ,,U Kanzasu vas uče da budete jaki", reče, odobravajući njenu nameru. Malo se namršti. ,,Prokleto si u pravu." ,,Idemo da se našminkaš." 99 Ćutala je dok nisu ušli u zgradu. ,,Hvala." ,,Nema na čemu. Imaš li nešto za smirenje?" ,,Zar je tako loše?" upita uz grimasu. ,Još lošije." Nastavi neyezan razgovor dok su ulazili u šminkernicu. Donese joj kocke leda da umiri oči, vodu da utoli žećt. Zatim nastavi priču posmatrajući je kako puderom prikriva najgore posledice suza. Ali, pomno je razmišljao, i to sasvim ozbiljno i duboko. ,,Sad nije tako loše", primeti. ,,Stavi još malo ruraenila." Bio je u pravu. Dina prede četkom preko obraza i vide Maršalov lik u ogledalu. Ruka joj malo zadrhta. ,,Svuda sam te tražio, Dina." ,Je l'?" Oseti kako se Fin grči iza nje, kao velika zla mačka koja se sprema da skoči, i uhvati ga za ruku. Bila je svesna da bi ga prebio na najmanji njen znak. ,,0vde sam sve vreme", reče hladno. ,,Imam nastup u emisiji." ,,Znam. Ja..." Pogleda je u oči, nežno i molećivo. ,,Čekaću." ,,Nema potrebe." Čudno, pomisli. Osećala se moćnom. Nepobedivom. Kao da više nema nikakve veze izmedu žene kakva je sada i žene koja je jecajući istrčala iz Andeline kancelarije. ,,Imam još par minuta". Sasvim smirena, osmehnu se Finu. ,,0stavi nas čas nasamo." ,,Naravno." Vrhom prsta podiže joj bradu. ,,Sad dobro izgledaš, Kanzas." Uputi leden pogled Maršalu i ode. ,,Zar je bilo neophodno da ga uplićeš u naše lične stvari?" Dina ga preseče pogledom. ,,Stvarno imaš petlju da me kritikuješ u ovom trenutku?" ,,Ne." Maršal opusti ramena. ,,Ne, naravno ne. U pravu si. Dovoljno je sve teśko i zbrkano i bez ogovaranja po redakciji." ,,Fin priča o daleko zanimljivijim stvarima nego što je tvoj seksualni život, Maršale. Yeruj mi. Ako imaš još nešto da kažeš, onda reci. Odoh za par minuta." ,,Dina." Pride joj bliže, ali ga opominjući gnev u njenim očima zaustavi. ,,Ne mogu da opravdam ono što se dogodilo - ili skoro dogodilo. Ipak, hoću da znaš da nema ničega izmedu mene i Andele. Bio je to nagon." Govorio je brzo, a Dina je ćutala. ,,Čisto fizički i bez značaja. To nema nikakve veze sa mojim osećanjima prema tebi." LOO ,,Sigurna sam da nema", polako odgovori. „1 verujem ti. Yerujem ti da se radi o impulsivnom, beznačajnom seksu." On o'feeti olakšanje. Nije je izgubio. Oči rau zasijaše kad joj se primače. ,,Znao sam da ćeš razumeti. Znao sam od prvog trenutka kad sam te ugledao da si dovoljno velikodušna žena da me prihvatiš, razumeš. Stoga sam znao da smo namenjeni jedno drugom." Hladna kao čelik, posmatrala ga je. ,,Skloni ruke s mene", reče mirno. ,,0dmah."


,,Dina." On pojača stisak. Osetila je kako je hvata panika kad joj kroz glavu prolete ružno sećanje, ali se brzo pribra. ,,Rekla sam odmah!" Kad ju je pustio, odmaknu se korak i duboko udahnu. ,,Rekla sam da ti verujem, Maršale, i zaista ti yerujem. Ono što si radio s Andelom, nema nikakve veze s tvojim osećanjima prema meni. Ali, ima veze s mojim osećanjima prema tebi. Imala sam puno poverenje u tebe, a ti si ga izigrao. Zbog toga ne možemo da ostanemo prijatelji. Pa ćemo se jednostavno rastati." ,,Sad si povredena", reče, dok mu se lice grčilo. „1 ne možeš razumno da razmišljaš." Isto kao s Patrišom, pomisli, baš isto. ,Jesam, poyredena sam", složi se. ,,Ali yeoma razumno mislim." Na licu joj se pojavi smešak, yredajući ga u istoj meri kao šamar. ,,Navikla sam da budem razumna. Ne naziyam te pogrdnim imenima koja mi padaju na pamet." ,,Uvidaš da je to moja greška. Znak slabosti." Uyeren u svoju yeštinu savetodavca i posrednika, on promeni brzinu. ,Još, medutim, nisi sagledala svoj udeo u svemu tome. Svoju odgoyornost. Siguran sam da ćeš se složiti da je neuspešna veza posledica odredenih poteza samo jedne strane. Svih ovih nedelja otkako smo zajedno, bio sam strpljiv, čekajući da pristaneš da naš odnos preraste u prirodnu i sasvim Ijudsku fazu fizičkog zadovoljstva." Ni pomislila nije da bi mogao ponovo da je šokira. Ali, prevarila se. ,,Hoćeš da kažeš da sam te naterala da se okreneš Andeli jer nisam htela da s tobom podem u krevet?" ,,Ne vidiš suštinu, Dina", reče strpljivo. ,,Poštovao sam tvoju volju, tvoju potrebu da se sve polako odvija. Istovremeno, moram da zadoYoljim sopstvene potrebe. Andela je svakako bila greška." Ona polako klimnu glavom. ,,Razumem. Drago mi je što smo sve raščistili na vreme. A sad ću ti veoma razumno reći da ideš do davola." 101 Krenu prema vratima, zamagljenih očiju, ali joj on prepreči put. ,,Nismo zayršili, Dina." ,Ja sam završila i drugo me se ne tiče. Oboje smo napravili grešku, Maršale, krupnu. Sad mi se skloni s puta i ne pqjavljuj se, jer ćeš me naterati da i tebe i sebe iznenadim i zbunim tako što ću ti odrati kožu s lica." On se pomeri. ,,Spreman sam da o svemu porazgovaramo kad se ohladiš." ,,Potpuno sam hladna", promrmlja hitajući u studio. ,,Mrtva hladna, bitango." Prode kroz vrata studija, prede preko podijuma i zauze svoje mesto u ekipi. Fin ju je posmatrao sve do prvog odmora za reklame. Kad se sasvim uverio da joj je dobro, tiho se izvuče i ode. *** Andela je preko slavljeničke čaše šampanjca gledala podnevne vesti u svojoj kancelariji. Pet para nije davala za reči i slike, ali ju je zanimala, skoro fascinirala, Dina. Hladna je i Ijupka kao voćni kup sa sladoledom, pomisli Andela. Osim očiju. Da nije u Dininom pogledu videla prikriveni bes, bila bi grdno razočarana. ,,Direktan pogodak." prošaputa, sva ushidena. Pobedila sam, reče sebi, ali ipak nije mogla da se ne divi. Pijuckala je i osmehivala se poluležeći u kožnoj fotelji. Podiže čašu i nazdravi Dini. ,,Ima stila, zar ne?" reče Fin ulazeći. Andela se obuzda i ne skoči na noge. Nastavila je da pijucka i gleda u ekran. ,,Potpuno. Mogla bi daleko da dogura s pravim učiteljem." ,Je li to uloga koju si sebi ovde namenila?" Fin pride, stade iza nje, takode gledajući u ekran. ,,Učićeš je da bude kao ti, Andela?" ,Ja sam uspešna. Neka ti Di ispriča kako sam yelikodušna prema njoj." ,,Plašiš je se, zar ne?" Uhvati je čvrsto za ramena. ,,Zašto bih?" ,Jer ima više od stila. I ti ga sama imaš. Ona ima mozga, ali i ti ga imaš. I hrabrosti i poleta. Ali te ipak sustiže, Andela. Zato što je klasa, yrhunska klasa po nasledu i odgoju."


Kad je pokušala da ustane, on je prisili da se ne miče. Nije mogao ni da sluti koliko je pogadaju njegove reči. ,,Ti nikada to nećeš imati. 102 Možeś da se dičiš biserima i nosiš kostim od hiljadu dolara, to ne vredi pišljiva-boba. Jer ne možeš da nosiš klasu. Ne možeš da je kupiš i ne možeš da Jte krivotvoriš." Okrenu njenu stolicu i pogleda je u lice. „1 nikad to nećeš imati. Pakleno je se plašiš i morala si da nadeš način da joj pokažeš ko je na vrhu." ,,Dotrčala je do tebe, Fine?" Bila je uzdrmana više nego što se usudivala da prizna, ali ipak nastavi da pijucka, iako joj je piće sada imalo ukus otrova. ,Je li bila šokirana i opustošena i suzama tražila da je neko uteši?" ,,Kakva si ti kučka, Andela!" ,,0duvek ti se to kod mene svidalo." U očima joj se pojavi radost dok je gledala preko ivice čaše. ,,Pravo da ti kažem, žao mi je što je povredena na taj način. Nema sumnje da Maršal nije pravi muškarac za nju, ali znam da joj je mnogo značio. Stvar je prosto u tome da me je on privlačio, a i ja njega." Pošto je želela da veruje u svoje izvinjenje, poverovala je. Glas joj je odzvanjao iskrenošću. ,,Stvari se izmaknu kontroli i u potpunosti krivim sebe. Bilo je to krajnje nepromišljeno." ,,Davola! Ni ne dišeš a da o tome dobro ne razmisliš." Ona se ponovo osmehnu, gledajući ga ispod trepavica. ,,Ne budi Ijubomoran, Fine." ,,Patetična si. Mislila si da ćeš ovim niskim udarcem da je slomiš?" ,,Da ga je volela, bila bi slomljena." Napući usne i pogleda u nokte. ,,Tako sam joj možda učinila uslugu." On se nasmeja. ,,Tako posmatrano, možda i jesi. Budi sigurna da si i meni." Pogleda je sav ozaren. ,,Želim je, a ti si upravo prokrčila put." Nije morao da se pazi čaše koju je zavitlala. Udarila je u prozor dvadesetak santimetara iznad njegove glave. Kristal se raspršti u komadiće. Sav radostan, Fin nabi ruke u džepove. ,,Tvoj cilj još zaudara." Nestade smeha i žaljenja u koje je sebe ubedila. Ostao je samo bes. ,,Misliš da će te hteti kad joj sve budem ispričala?" ,,Misliš li da će te slušati posle ove tvoje podlosti?" U očima mu se video neumoran humor. ,,Samu sebe si nadmašila ovog puta. Neće doći da ti se jada. Prebrodiće. I postaće bolja. A ti ćeš se osvrtati za sobom." ,,Misliš da me brine tamo neka beznačajna spikerka", ona upita. ,,Samo treba da okrenem telefon i - nema je više. Sasvim prosto." L03 Prekrsti ruke. ,,Šta raisliš, ko izvlači ovu stanicu iz propasti već dve godine? I šta misliš, šta će s njom biti kad odem?" ,,Znači ZAISTA odlaziš." On klimnu glavom i okrenu se. ,,0nda čestitam i srećan put." ,,Tako je. Kad počne nova sezona, biću u Njujorku. Imaću ylastitu producentsku kuću. CBC će me na kolenima moliti da prenosi moju emisiju i platiće cenu koju tražim. Kroz dve godine, biću najuticajnija žena u svetu televizije." ,,Mogla bi da je uništiš", složi se on. ,,Nakratko." „1 dalje ću biti na vrhu, a vi ćete se koprcati da naprayite dvominutni prilog za noćne vesti." Sada se sva tresla, vidno uzbudena i uznemirena slutnjom nesigurnosti. ,,Ljudi me žele. Dive mi se. Poštuju me." „1 ja sam nekada." I Fin i Andela se okrenuše prema vratima kad ude Dina, bleda ispod jake šminke. Primetila je, bez ikakvog iznenadenja, da je Andela pokupila skoro sve ruže i stavila ih na sto. ,,Dina." Sa suzama u očima, Andela joj pode u susret. ,,Ne znam da li ću ikad moći da se opravdam."


,,Molim te, nemoj. Mislim da, s obzirom da nas je svega troje prisutnih, možemo da budemo sasvim otvoreni. Znam da si sve isplanirala i udesila da udem baš kad sam i ušla." ,,Kako možeš tako nešto da kažeš?" ,,Videla sam ti izraz lica." Glas je zakratko izdade, ali se brzo pribra. Neće izgubiti kontrolu! ,,Videla sam ti izraz lica", ponovi. ,,Nisam sigurna da li si time htela da dokažeš da grešim u pogledu Maršala ili je to bilo zbog toga što nisam prihvatila tvoju ponudu. Možda su oba razloga u pitanju." Iskreno povredena, u meri u kojoj su i njeni biseri pravi, Andela progOYori slomljenim glasom. ,,Treba bolje da me upoznaš." ,,Da, trebalo je bolje da te upoznam. Ali sam htela da ti verujem. Htela sam da i dalje budem polaskana što si me izabrala za prijateljicu, što si videla nešto u meni. I tako nisam zavirivala ispod površine." ,,Tako znači." Gušeći se u suzama, Andela se okrenu. ,,0dbacućeš naše prijateljstvo zbog muškarca." ,,Ne, odbacujem ga zbog sebe. Htela sam da to znaš." ,,Posvetila sam ti vreme, pružila pomoć, naklonost. Niko ne može mene da odbije." 104 ,,0nda izgleda da sam ja prva. Puno sreće u Njujorku." Dobar tekst, :-eře sebi Dina izlazeći. Prokleto dobar tekst. ,,Ne 'zaborayi da se osvrneš", reče Fin, tiho zatvarajući vrata za sobom. Glava deveta ANDELA NAPUŠTA YETROYIT GRAD ZA ZLATNU JABUKU KRALJICA KONTAKT PROGRAMA YLADAĆE NJUJORKOM MULTIMILIONSKI DOLARSKI UGOYOR ZA NAJOMILJENIJU ČIKAŠKU PLAYUŠU Ovakvi i slični naslovi prekrwali su stranice štampe. Tome nisu odoleli čak ni ugledni listovi poput ,,Čikago tribjuna", ,,Njujork tajmsa" i ,yašington posta". Jednog sunčanog junskog dana, priče o Andelinom rekordno vrednom ugovoru zasenile su izveštaje o sumornoj privredi i neredima na Bliskom istoku. Bila je u svom elementu. S kraljevskom Ijupkošću, davala je intervjue, dočekivala u svom domu ekipu ,,Pipla", Ijubazno ćaskala preko telefona. Dala je izjavu za ,,Verajeti" i pristala da govori za druge časopise. Konačno, zahvaljujući napornom radu, slepoj ambiciji i ogromnoj hrabrosti, postigla je ono što je oduvek želela. Potpunu pažnju. Dovoljno je bila lukava da o CBC-u, ,,Delakortu" i Čikagu priča s najvedm pohvalama. Čak je prolila i nekoliko suza u emisłji ,,Večerašnja zabava". Njeni radnici su pažljivo isecali svaku reč, svaki članak koji se nje ticao. Onda, usred čitave halabuke, zadala je smrtni udarac. Poslednjih šest nedelja yažnosti ugovora biće na odmoru. ,,Zna kako da uklješti, zar ne?" Fren uvi par rasparenih čarapa u loptu i ubaci ih u korpu za veš. ,,Najgore tek dolazi." Dina je šetkala po maloj dnevnoj sobi Freninog stana u centru. ,,Polovina njenih radnika je otpuštena. Ostali imaju mogućnost da povuku svoj udeo i predu u Njujork ili da potraže drugi posao." Siktala je kroz zube. ,,Nema drugih poslova." ,,0čigledno ne čitaš novine. Ylada tvrdi da nismo u ekonomskoj recesiji. To je samo u našim glavama." 105 Dina je i dalje špartala, neraspoložena. ,,Videla sam kako je Lu Meknil izgledao juče kad je napuštao zgradu. Bože, Fren, radio je za nju skoro šest godina, a sad ga je šutnula a da nije ni trepnula."


Fren izabra drugi par čarapa, jednu plavu, jednu crnu, umota ih i ponovo postiže koš. ,,Di, svih njih mi je žao. Svi na televiziji znaju da se prljavo igra. Ali, ti me više brineš. Je l' ti se Maršal još javlja?" ,,Prestao je da ostavlja poruke na sekretarici. Čini mi se da je najzad shvatio da ga neću nazvati. Još mi, medutim, šalje cveće." Gorko se nasmeja. ,,Možeš li da veruješ? Izgleda da stvarno misli da ću sve zaboraviti ako me zatrpa buketima." ,,Hoćeš li da čuješ predavanje na temu muškarci su nitkoyi? Ričard igra golf, pa ne može da bude uvreden." ,,Ne, hvala." Prvi put obrati pažnju na svoju prijateljicu. ,,Fren, smotala si sivu i plavu čarapu." ,,Znam. Zbog toga su jutra uzbudljivija. Moram da ti kažem, Di, Ričard postaje preozbiljan. Vidi, subotom redovno golf, odelo po propisu. Kuća u predgradu koju kupujemo. Bože, nekad smo bili buntoynici. Sad smo..." Strese se, spusti glas. ,,Ukalupljeni." Smejući se, Dina sede na pod i prekrsti noge. ,,Poverovaću u to kad kupite ,volvo' i aparat za espreso." ,,Skoro da sam kupila jednu od onih oznaka ,beba u autu' pre neki dan. Na vreme sam se osyestila." ,,0nda si dobro. Nisam te čak ni pitala kako se osećaš." ,,Fantastično, zaista." Fren prikupi šnalom gustu kosu. ,,Sve žene na poslu čija su deca odrasla posmatraju me s prezirom i zavišću. Sve ispredaju užasne priče o trudnoći - jutarnja mučnina, nesvestica, oticanje nogu. A ja se osećam k'o zmaj." Podiže ruku i stegnu mišiće. ,,Čini mi se da mogu da prevalim kilometre a da se ne oznojim." Uze smedu i belu čarapu. ,,Šta misliš?" ,,Zašto biti suptilan?" Nekoliko narednih minuta obe su ćutke radile, slažući i sortirajući veš. ,,Fren, nešto sam razmišljala." ,,Baš sam se pitala kad ćeš da predeš na stvar. Skoro da sam videla kako ti se ideja mota po glavi." ,,Moglo bi da bude nepraktično", reče Dina zamišljeno. ,,Prokletstvo, moglo bi da bude nemoguće. Kad me saslušaš, hoću iskreno da rni kažeš svoje mišljenje." ,,Važi." Fren odgurnu bosom nogom korpu za veš. ,,Kreni." L06 ,,'Delakort', Andelina stara kompanija, imaće veliku rupu u programu i u prihodu. Yerujem da to mogu u dovoljnoj meri da pokriju, ali... JesiMi znala da je izvršni direktor ,Delakorta' bio Andelin drugi muž?"' ,,Naravno. Loren Bak." Osim povremenih strašnih misterija, Frenino omiljeno štivo bili su tračevi po žutoj štampi i toga se uopšte nije stidela. Ko je hteo da zna šta neka slavna ličnost radi, s kim je i gde je, samo je trebalo nju da pita. ,,Spandali su se čim se oslobodila prvog - kralja nekretnina. U svakom slučaju, Loren Bak je uložio mnogo para i stao iza naše devojke. Napravio je od nje zvezdu." ,,Mada se o tome malo govorilo i pisalo, navodno su se prijateljski rastali." Tako je bar Dina pročitala. ,,Znajući Andelu na način na koji je sada znam, u to zaista sumnjam." Fren podiže obrve. Ne samo da je volela ogovaranja nego je najyiše volela teška ogovaranja. ,,Pričalo se da ga je razvod koštao puna dva miliona dolara, povrh kuće i nameštaja, tako da je, po mojoj proceni, ukupan račun četiri miliona. Ne mislim da je Baku ostalo puno ljubavi za našu junakinju." ,,Tačno tako. A Bak je dugogodišnji prijatelj s Barlovom Džejmsom, predsednikom informativne redakcije CBC-a." Dina je nervoznim rukama trljala kolena. ,,A gospodinu Džejmsu se svida kako radim." Fren uspravi glavu, gledajući je svetlim očima kao u ptice. P" rr* • ,,Imam nešto uštedevine. Imam neke svoje veze." Na tu pomisao srce poče ludački da joj bije, pa prisloni ruku na grudi kao da je htela da ga smiri. Mnogo ovo želi, možda


previše. Dovoljno, zaključi, da preskoči nekoliko stepenica svog pažljivo izračunatog plana karijere. ,,Želim da iznajmim studio, da snimam. Želim da ga poverim Lorenu Baku." ,,Hriste." Fren se zavali na sofi i zakoluta očima. „0 tome razmišljaš? ,,Znam kako zvuči, ali dobro sam promislila. Bak je izdigao Andelu od male lokalne emisije do nacionalnog hita. Mogao bi ponovo. Nadam se da želi da se još jednom okuša, ne samo radi svoje kompanije, već i iz ličnih razloga. Prikupiću snimke ,Iz Dininog ugla' i svoje novinske izveštaje. Mislim da mogu da pridobijem Barlova Džejmsa da me podrži. I ako budem našla strelca, jednostavnog i spretnog, možda i postignem pogodak." L07 Ustade jer od uzbudenja više nije mogla da sedi. ,,Trenutak je savršen. Kompanija je još pod utiskom Andelinog odlaska, a naslednik još nije pronaden. Ako ih ubedim da mi daju šansu na lokalnom programu, šačici tržišta na Srednjem zapadu, znam da ću uspeti." Fren je duboko disala i prstima gladila još uvek ravan stomak. ,,Dobro, sve si izložila. I svida mi se zamisao." Zabaci glavu i slatko se nasmeja. ,,Dovoljno je uvrnuto da uspe." ,,Potrudiću se da uspe." Dina pride i uze Fren za ruke. ,,Naročito ako imam iskusnog producenta." ,,Možeš da računaš na mene. Šta ćemo, medutim, s troškovima studija, tehničara, pa čak i smanjenog broja radnika. Dosta je rizično." ,,Spremna sam da rizikujem." ,,Ričard i ja smo odvojili nešto na stranu." ,,Ne", zavrte Dina glavom, duboko dirnuta i zahvalna. ,,Apsolutno ne. Ne sad kad mi je kumče na putu. Prihvatam vašu pamet, podršku i vreme, ali ne i pare." Potapša Fren po trbuhu i uspravi se. ,,Veruj mi, prve tri stvari su mi važnije." ,,Dobro. Onda, koje su ti dimenzije, šta ti je glavna tema, gde ti je pubika?" ,,Hoću nešto jednostavno, prijatno. Ništa problematično. Hoću da radira ono što najbolje radim, Fren. Da razgovaram s Ijudima. Da ih nateram da pričaju. Nabavićemo par dubokih prijatnih fotelja. lonako mi je potreban nov nameštaj. Da sve bude prisno, intimno." ,,Zabavno", dodade Fren. ,,Ako ne nameravaš da izmamljuješ suze i bes, onda pruži zabavu. Nešto u šta gledaoci mogu da se uključe." ,,Mislila sam da bih mogla da se oslonim na neke od gostiju koje sam imala u emisiji ,Iz Dininog ugla'. Nešto kao žena u svetu umetnosti." ,,Nije loše, ali je nedovoljno uzbudljivo. I otmeno je. Ne verujem da u emisiju želiš da dovodiš isključivo umne glave, pogotovo umetničke." Fren je razmišljala o svim mogućnostima. ,,Pravile smo ,Ženske razgovore' prošle godine. Uradile smo krupan posao." ,,Misliš na sve pripreme i realizaciju?" ,,Da. Šminka, frizura. Zabavno je. Ispunjava zadovoljstvom. Ali, znaš li šta bih ja volela?" Podvi noge i poverljivo se nagnu prema Dini. ,,Aktuelnu emisiju o modi. Šta je novo za leto? Šta je vruće? Šta se sad nosi? Uključiš modne kreatore. Da pokažu letnje kolekcije. Odeću za posao, za veče, slobodno vreme." 108 Dina napola zatvori oči i pokuša to sebi da dočara. ,,Sve do cipela i modflih detalja, uz pomoć modnog savetnika. A onda biramo ženu iz publike."' "Baš tako. Stvarnu ženu, a ne savršeno izvajano telo." Zagrejana za ideju, Dina uze tašnu i izvuče blokčić. ,,Moraćemo da ih izaberemo ranije, tako da modni savetnik ima vremena da smisli pravi izgled, pravu odeću."


,,A onda one dobiju, recimo, ček od robne kuće na sto dolara." ,,Kako da izgledate raskošno sa potrošenih sto dolara ili manje." ,,Svida mi se." Fren se ponovo zavali. ,,Stvarno mi se svida." ,,Moram kući." Dina skoči. ,,Moram da obavim neke razgovore. Moramo biti brze." ,,Kolačiću, ti ni ne umeš drugačije." *** Sve što je bilo potrebno je radni dan od osamnaest sati, ved deo Dinine uštedevine i višak potisnute energije. Zbog obaveza u CBC-u mogla je da izvuče samo jednu slobodnu sedmicu, pa je radila danonoćno, gotovo bez sna. Podstaknuta kafom i ambicijom, napredovala je na projektu. Sastanci sa Ijudima za marketing modne kuće ,,Maršal Fild", telefonski razgovori, sati potrošeni na utvrdivanje svih pojedinosti. Prva emisija ,,Sat sa Dinom" možda će visiti o koncu, ali ona ipak neće dozvoliti da se to vidi. Dina je nadgledala svaki korak i svaku fazu. I u slučaju poraza i u slučaju pobede čvrsto je rešena da emisija nosi njen pečat. Cenjkala se. Garnitura za sedenje za pojavljivanje na ekranu. Obećala je. Nekoliko sati rada za stalan posao ako probna emisija uspe. Molila je i pozajmljivala. Pedeset stolica na sklapanje od lokalnog udruženja žena. Cvetni aranžmani, oprema, konstrukcije. Na dan snimanja, u malom studiju koji je iznajmila vladao je haos. Tehničari zaduženi za osvetlenje naredivali su i predlagali vičući na sav glas, dok su pokušavali da u poslednji čas podese svetlo. Manekenke su se u maloj garderobi tiskale kao sardine, boreći se za dovoljno mesta da mogu da se obuku. Dinin mikrofon je pištao, a cvećar je isporučio pogrebni venac umesto korpi letnjeg cveća. ,,'Zauvek ćemo te se sećati Milo'", Dina pročita na priloženoj kartici i prasnu u histeričan smeh. ,,Bože, šta li je još na redu?" L09 ,,Sredićemo to." Odlučna i ludački rešena da sve dovede u red, Fren je prodrma. ,,Već sam poslala Ričardovog nećaka Yinija da donese korpe. Samo ćemo izvaditi cveće i ubaciti ga u njih. Divno će izgledati", reče očajnim glasom. ,,Sasvim prirodno." ,,Možeš da se kladiš. Imamo manje od sat vremena." Trže se na zvuk stolice koja se ruši. ,,Ako se iko i pojavi pred publikom, izgledaćemo kao idioti." ,,Pojaviće se." Fren napade gladiole. Kosa joj je štrčala na sve strane, kao da je naelektrisana. ,,A mi ćemo biti dobre. Medu nama rečeno, kontaktirale smo sva udruženja žena u oblasti Kuk. Sa svakom od pedeset žena koje su kupile karte smo razgovarale. Mogle smo i dvostruko više da smo imale veći studio. Ne brini." ,,Ti brineš." ,,To je posao producenta. Idi presvuci se i očešljaj. Pravi se da si zvezda." ,,Gospodice Rejnolds? Dina?" Modna konsultantkinja, sitna nametljiva žena koja se bez prestanka osmehivala, mahnu iz pozadine. ,,Ubila bih je", šapnu Dina. ,,S uživanjem." ,,Čekaj na red", predloži Fren. ,,Ako se ponovo predomislila u vezi modela koje ćemo prikazati, ja prva pucara." ,,Dina?" ,,Da, Karin". Dina nabaci osmeh i okrenu se. ,,Mogu li da pomognem?" ,,Samo jedan problemčić? Šorc boje bundeve?" ,,Molim?" Dina se uozbilji. Zašto ova žena mora svaku izjavu da pretvori u pitanje? ,,Moniki jednostavno ne stoji dobro. Ne znam na šta sam mislila. Može li neko da otrči do magacina i donese u boji plavog patlidžana?" Pre nego što je Dina uspela i da otvori usta, Fren iskorači. ,,Reći ću ti nešto, Karin. Zašto ne nazoveš magacin i kažeš da neko donese ovamo sve što treba?" ,,Aaa", Karin zatrepta. ,,Pretpostavljam da mogu, zar ne? Bože, bolje da požurim. Revija samo što nije počela."


,,Čija beše ideja da pravimo modnu reviju?" Fren se vrati poslu rasplitanja pogrebnog venca. ,,Mora da je tvoja. Sama nikad ne bih smislila ovako nešto zamršeno. Idi, sredi se. Nećeš biti ubedljiva kad govoriš o modi ako si u majici, oznojena i raščupana." III! ,,U pravu si. Ako treba da eksplodiram, treba da budem u najboljem RI /mćem izdanju." Dinina garderoba bila je veličine plakara, ali je sadržavala lavabo i ogledalo. Ozari se kad ugleda veliku zlatnu zvezdu koju je Fren zalepila na vrata. Možda je to samo simbol, pomisli dok je vrhovima prstiju prelazila po foliji, ali je ipak moj simbol. Sad će morati da ga zasluži. Čak iako sve propadne, sećaće se tri neverovatne nedelje. Jurnjava i uzbudenje dok je pripremala reviju, oduševljenje i napetost dok je rešavala sve pojedinosti. I saznanje, potpuna sigurnost da je baš ovo htela da radi u životu. Povrh svega, iznenadujuća činjenica da je tako ranogo Ijudi verovalo da to i može. Skupljala je savete od režisera iz CBC-a, Benija i još nekih kako da posao privede kraju. Džo je pristao da predvodi ekipu kamermana, a čak je ubedio nekoliko svojih drugara da pomognu oko osvetljenja i ozvučenja. Džef Hajat se pobrinuo za emitovanje i crteže. Ona će sada ili opravdati njihovo poverenje ili ga - uništiti. Stavljala je naušnice i hrabrila sebe kad neko pokuca. ,,Ne želim da slušam", viknu. ,,Ne odgovara ni plavi patlidžan i sad moramo da tražimo paradajz." ,,Izvini." Fin otvori vrata. ,,Ne nosim nikakvu hranu." ,,0h." Ispade joj naušnica i ona opsova. ,,Mislila sam da si u Moskvi." ,,Bio sam." Ostade na vratima dok je ona ponovo nameštala zlatnu mindušicu. „1 vidi šta se dešava čim odem na par nedelja. 0 tebi najviše pričaju u ogovaračkom pulu deska." ,,0dlično." Podiže joj se stomak. ,,Mora da sam poludela kad sam ovo počela." ,yerujem da si dobro razmislila." Fantastično izgleda, zaključi. Nervozna, ali hitra i spremna. ,yidela si otvorena vrata i odlučila da prva udeš." ,,Izgleda kao otvoren prozor. Na poslednjem spratu." ,,Samo se dočekaj na noge. Šta ti je glavna tema?" ,,Modna revija, uz učešće publike u stidiju." On prasnu u smeh, a jamice mu se produbiše. ,,Modna revija? Ta vrsta lake materije, uz tvoj propratni tekst?" ,,0vo nisu vesti." Odgurnu ga laktom i izade. ,,0vo je zabava. Nadam se. Zar ne treba da pokrivaš neki rat ili slično?" ii) ,,Ne u ovom času. Mislim da ću malo da se zadržim. Onda bih mogao da se vratim u redakciju sa ekskluzivnom vešću. Reci mi." Stavi joj ruku na rame da bi je usporio. ,,Radiš li ovo sebe radi ili da razljutiš Andelu?" ,,0boje." Snažno pritisnu pesnicom stomak ne bi li ga smirila. ,,Ipak više sebe radi." ,,Dobro." Dlanom je skoro mogao da opipa njenu snagu i treperave nerve. Pitao se kako bi izgledalo da ih isproba kad budu ostali sami. ,,A štaje sledeće?" Pogleda ga iskosa, oklevajući. ,,Kad se završi snimanje?" ,,Kad se završi snimanje", on ponovi. ,,Sastanak s Barlovom Džejmsom. A ako mi pode za rukom da ga ubedim, idem kod Baka." „1 tako ne nameravaš da gubiš vreme na sitnice." ,,Ne zadugo." Duboko udahnu. ,,Pre samo minut sam mislila da de mi pozliti." Ispravi se i zabaci kosu. ,,Sad se osećam sjajno. Zaista sjajno." ,,Di!" Fren je jurila uzanim hodnikom. ,,Studio je krcat. Luda kuća."


Zgrabi Dininu ruku i stisnu je. ,,Nijedno prazno mesto. Tri žene koje smo pokupile u Istorijskom društvu izludele su od uzbučtenja. Ne mogu da dočekaju početak." ,,0nda da počnemo." ,,Dobro", odgovori Fren preplašeno. ,,Dobro", ponovi. ,,Krećemo čim budeš spremna." Prepustila je da Fren zagreje publiku, ostajući iza scene i slušajući smeh i aplauz. Nervoza je nestajala, a javljala se snaga, toliko jaka da je jedva uspevala mirno da stoji. Podstaknuta tom energijom, ude u studio i sede kraj reflektora, ispred kamere. Začu se melodija koju je komponovao Vini, Ričardov nećak, inače velika muzička nada. Izvan domašaja kamere, Fren je pozivala publiku da aplaudira. Snimanje je teklo bez probleraa. ,,Dobar dan, ja sam Dina Rejnolds." Znala je da iza scene vlada prava poraetnja užurbano presvlačenje, prijem porudžbina, neizbežne prepravke. Ipak, osećala se potpuno smirenom i Ijubazno je ćaskala s neprijatnom Kerin, pozivajući gledaoce u studiju da iznesu svoje mišljenje o modelima koje će videti. 112 Skoro da je zaboravila da se ne radi o šali, već o značajnom potezu u karijeri,.dok se kikotala s publikom zbog tufnastog kratkog šortsa. Liči na ženu koja zabavlja prijatelje, pomisli Fin, posmatrajući je iz pozadine. Kao iskusan novinar koji prezire tričarije, nije mogao da ne prizna da ga tema uopšte ne interesuje. Medutim, ruku na srce, gledaoci su bili oduševljeni. Smejali su se i pljeskali, povremeno u horu izvikivali „000" i ,,aaa", a onda veselo gundali kad im se nešto nije svidelo. Oslanjali su se pre svega na Dinu, a i ona na njih, dopuštajući im da dodu do izražaja i poklanjajući im pažnju. Prošla je kroz Trijumfalnu kapiju, zaključi Fin sa smeškom. Tiho izade napolje razmišljajući da ništa ne bi škodilo da nazove Barlova Džejmsa i tako joj omogući da se kapija još šire otvori. *** Andela je šetkala po prostranoj dnevnoj sobi svog novog stana. Štikle su joj udarale o parket, najvećim delom prekriven debelim tepisima. Zastajkivala je da povuče brz dim, boreći se da ne izgubi živce. ,,Dobro, Lu." Nešto smirenija, zastade kraj stočića i ugasi cigaretu. ,,0bjasni mi zašto misliš da treba da me interesuje neka bezvezna traka drugorazredne spikerke?" Lu se promeškolji na somotnoj fotelji. ,,Mislio sam da bi htela da znaš." U sopstvenom glasu uoči notu preklinjanja, pa spusti pogled. Prezirao je što ovo radi: puzi i ponižava se, moleći za mrvice. Ali, imao je dvoje dece na školovanju, visoku hipoteku i strah da će ostati bez posla. ,,Iznajmila je studio, angažoyala tehničare, pozvala popularne ličnosti. Dobila je više slobodnog yremena od novinskog deska i napravila pedesetominutnu emisiju, povrh probnog snimanja nekih ranijih emisija." Lu pokuša da zanemari razdirući bol koji mu je zadavao čir. ,,Čujem da je prilično dobra." ,,Prilično dobra?" Andela se podrugljivo nasmeja i preseče ga kao skalpelom. ,,Zašto bi mene zanimalo nešto ,prilično dobro'? Zašto bi ikoga? Početnici stalno pokušavaju da pronadu sebi mesto na tržištu. Oni me ne brinu." ,,Znam - mislim, priča se kako ste se sporečkale." 113 ,Je 1?" Ledeno se osmehnu. ,Jesi li doleteo iz dalekog Čikaga samo da mi ispričaš najnovije tračeve u CBC-u, Lu? Nije da to ne cenim, ali mi se čini da je malo preterano."


,,Mislio sam..." Duboko udahnu i prode rukom kroz proredenu kosu. ,,Znam da si Dini ponudila moj posao, Andela." ,,Stvarno? Jel' ti ona to rekla?" ,,Nije." Prikupi ono malo ponosa što mu je ostalo. Pogleda je otvoreno u oči. ,,Ali, procurelo je. Kao što je procurelo da te je odbila". Ugleda poznat gnev u njenim očima. „1 znam", brzo nastavi, ,,posle toliko godina rada za tebe, znam da ne bi volela da se ona okoristi tvojom velikodušnošću." ,,Kako bi mogla?" ,,Tako što je sve preokrenula u pitanje odanosti kompaniji. Tražeći podršku Barlova Džejmsa." Sad se zainteresovala. Da bi to prikrila, okrenula rau je leda, uzimajući iz tabakere novu cigaretu. Pogledala je kućni bar, gde se boca šampanjca uvek hladila. Preplašena jakom čežnjom za samo jednim gutljajem, obliza usne i okrenu se. ,,Zašto bi Barloy trebalo da se upliće?" ,,Svida mu se kako radi. Već je nekoloko puta nazvao da to naglasi. A kad je prošle nedelje došao u posetu čikaškom ogranku, odvojio je i vreme da se nade s njom." Andela ščepa upaljač. ,,Priča se da je pogledao traku. Dopala mu se." „1 tako, želi da pohvali jednu od svojih mladih novinarki?" Andela zabaci glavu, ali joj dim zastade u grlu. Samo jedan gutljaj, pomisli. Jedan hladan penušav gutljaj. ,,Poslala je traku Lorenu Baku." Andela polako spusti cigaretu u pepeljaru, ostavljajući je da gori. ,,Zašto, ta mala kurva", reče tiho. ,,Zar stvarno misli da može da mi konkuriše?" ,,Ne znam da li tako yisoko puca. Zasad". Zaćutao je, ostavljajući da je ta ideja nagriza. ,,Ali znam da su neke podstanice na Srednjem zapadu zabrinute zbog cene tvoje nove emisije. Možda će poželeti nešto jeftinije i nešto geografski bliže". ,,Neka ih. Osporiću sve što budu izneli protiv mene". Nasmeja se glasno i pride prozoru da osmotri Njujork. Ima sve što želi. Sve što joj 114 je potrebno. Konačno je na kraju moćna kraljica koja nadgleda podanike iz visoke nedodirljive kule. Niko sada ne može da joj pride. Svakako ne Dina. ,,Na vrhu sam, Lu i prokleto nameravam da tu i ostanem. Ma koliko koštalo." ,,Mogu da upotrebim svoje veze i saznam šta će Loren Bak odlučiti." ,,Lepo od tebe, Lu" promrmlja, netremice gledajući u vrhove drveća u Central parku. ,,Učini to." ,,Ali hoću da se vratim na svoj posao." Glas mu preplaviše emocije, gadenje prema samom sebi. ,,Imam pedeset četiri godine, Anćtela. S obzirom na to i na sveukupne prilike, ne mogu sebi da dozvolim da šaljem molbe i preporuke. Hoću čvrst, dvogodišnji ugovor. Do tada će mi deca završiti fakultet. Mogu da prodam kuću u Čikagu. S Barbarom bih se preselio ovde u neku manju. Više nam nije potreban veliki prostor. Samo mi treba par godina da budem siguran da imam za nešto da se ułwatim. Ne tražim previše." ,,Sigurno si o ovome dobro razmislio." Ančtela sede kraj prozora i nasloni se na cvetno jastuče. Grlo joj se pročisti, samo od sebe, i to joj pričini veliko zadovoljstvo. Nije joj potrebno piće kad ima ukus moći. ,,Predano sam radio za tebe", onje podseti. ,Još uvek mogu. Osim toga, imam puno veza u Čikagu. Ti Ijudi će mi odati poslovne tajne, bude li potrebe." ,,Mislim da je neće biti, ali..." Zamisli se i osmehnu. ,,Ne volim da zanemarim mogućnosti. I uvek nagradujem odanost". Posmatrala ga je. Pravi trut, zaključi. Nekad je radio neumorno, a sada je toliko preplašen da zbog nužde odbacuje moral. ,,Slušaj, Lu. Ne mogu da ti ponudim mesto izvršnog producenta. Već je popunjeno." Primetila je


kako mu lice gubi boju. ,,Pomoćnik producenta. Znam da je u tehničkom smislu to korak nazad za tebe, ali ne mora tako da se posmatra." Osmehnu se još iskrenije. Lakomisleno kao dete, zaboravila je da ga se ranije gnušala i da ga je bez treptaja izdala. Sada su, još jednom, saradnici u poslu. ,,Uvek sam se oslanjala na tebe i drago mi je što će tako biti i dalje. Plata će zanemarljivo biti manja, a ovo je Njujork. To dosta nadoknaduje, zar ne?" Posmatrala ga je sva ozarena, zadovoljna sopstvenom yelikodušnošću. ,,Da bih ti dokazala koliko te cenim, hoću da budeš ovde za prvi specijalac. Kod advokata ćemo sastaviti ugovor, da sve 115 bude zvanično. U meduvremenu..." Ustade, prečte preko sobe i uhvati ga za ruku, želeći time da pokaže naklonost starom prijatelju. ,,Vrati se i završi poslove u Čikagu. Zamoliću svog agenta za nekretnine da potraži neku prijatnu kućicu za tebe i Barbaru. Možda u Bruklinu." Podiže se na prste i poljubi ga u obraz. „1 dobro ćeš otvoriti uši, zar ne, dušo?" ,,Sigurno, Andela", odgovori utučeno. ,,Sve što kažeš." Glava deseta Kancelarija Lorena Baka bila je u prostranoj srebrnoj kuli u kojoj se nalazilo sedište čikaške baze ,,Delakorta". Zidovi u staklu omogućavali su nepregledan vidik, daleko od srca grada. Kad je vedro, mogao je da vidi magličaste planine Mičigena. Loren je imao običaj da kaže da rnože da stražari nad stotinama stanica koje preuzimaju programe ,,Delakorta" i nad hiljadama domova svojih gledalaca. Niz poslovnih prostorija odražavao je njegovu ličnost. Najyeća površina odvojena je za jednostavnu i strogu sobu namenjenu ozbiljnom radu. Zidovi tamnozelene boje i mrke staze prijali su oku, praveći dobar sklad s mekanim modernim nameštajem i razbacanim televizijskim ekranima. Znao je da je ponekad potrebno da se u kancelariji i zabavi, kao i da obavlja poslove. Polukružna sofa od kože boje burgundca, par hromiranih stolica i širok sto od zatamnjenog stakla bili su znak ustupka i udobnosti. Sadržaj prepunog frižidera otkrivao je njegovu privrženost koka-koli. Na jednom od zidova bile su poredane fotografije sa svečanih dodela nagrada i priznanja. Televizijske zvezde, političari, krupne zverke iz šou-biznisa. Nedostajala je jedino Andela Perkins. Do kancelarije se nalazilo kupatilo u dramatičnim crno-belim tonovima, dopunjeno bazenom za hidromasažu i saunom. Iza je omanja soba s ogromnim krevetom, velikim monitorom i plakarom. Loren nikada nije zaboravio teške godine i nastavio je da radi duboko u noć. Često se dešavalo da ovde odspava par sati i samo se preobuče za novi dan. Medutim, njegovo svetilište je činila površina od preuredenih poslovnih odaja. Elektronske mašine i automati za igru, haotično poredani, blještali su i pištali. 116 Svakog jutra odvajao je sat vremena i prepuštao se njihovom sjaju i zvucima, često izazivajući svoje nameštenike da pokušaju da ga prestignu u osvojenim poenima. Nikome nije pošlo za rukom. Lćren Bak je bio opčinjen video-igrama, a ta ljubav je počela još u detinjstvu, u kuglani koju je posedovao njegov otac. Lorena nikada nisu interesovale kegle, ali ga je zainteresovao biznis, kao i udarac srebrne kugle. Čim je završio fakultet, proširio je porodični biznis. Onda je počeo da ulazi u kraljevstvo videa: televiziju. Trideset godina kasnije, posao mu je bio igra, a igra posao. U poslovnoj kancelariji dozvolio je nekoliko umetničkih predmeta, poput skulpture i kolaža, ali je suštinu sobe činio radni sto. Sam ga je dizajnirao, Uživao je da zamišlja da sedi u kokpitu aviona i kontroliše sudbinu. Jednostavan i funkcionalan, imao je desetine


malih fioka i prostranu radnu površinu polukružnog oblika. Kad je Loren sedeo za stolom, bio je okružen telefonima, tastaturama kompjutera, monitorima. Zaljubljenik u elektroniku, Loren je vešto i brzo dolazio do željene informacije, od cene reklamnog spota u programima ,,Delakorta" ili njegovih konkurenata do poslednjeg deviznog kursa dolara i jena. Iz čistog hobija projektovao je i programirao kompjuterske igrice za jednu od svojih filijala. Imao je pedeset dve godine i smiren i asketski izgled sveštenika, izduženog koščatog lica i krhke grade. Um mu je bio oštar kao skalpel. Sedeći za stolom, pritisnu dugme na daljinskom upravljaču. Upali se jedan od četiri televizijska ekrana. Pijuckao je koka-kolu i blagim i pametnim očima posmatrao Dinu Rejnolds. Pogledao bi traku čak i da ga Barlov Džejms nije nazvao, ali verovatno za to ne bi tako brzo ugrabio vreme da nije te molbe. ,,Privlačna", reče u mini-kasetofon, glasom koji se po mekoći i smirenosti mogao uporediti s jutarnjim snegom. ,,Prijatan glas. Odlično ponašanje pred kamerom. Energija i entuzijazam. Zgodna, ali ne i zastrašujuća. Dobro se ophodi s publikom. Pripremljena pitanja ne zvuče kao pripremljena. Ko joj piše tekstove? Treba saznati. Poboljšati kvalitet produkcije, naročito osvetljenje." Gledao je čitavih pedeset minuta, povremeno premotavajući traku i zaustavljajući je. Sve vreme je snimao svoje kratke primedbe i zapažanja. 117 Otpi dobar gutljaj iz boce i osmehnu se. Uzdigao je Andelu od manje lokalne zvezde do nacionalnog fenomena. I ponovo bi mogao isto da učini. Zaustavi traku ostavljajući na ekranu Dinino lice i pozva sekretaricu. ,,Šeli, nazovi Dinu Rejnolds iz CBC-a, čikaške redakcije vesti. Zakaži sastanak. Hoću da što pre dode." *** Dina je navikla da se brine o svom izgledu. Rad ispred kamere podrazumevao je prijatnu spoljašnost. Često je odbacivala savršeno ženstveni kostim koji joj se svidao zbog toga što izrez ili boja nisu sasvim odgovarali televiziji. Ali se nikada, koliko se seća, nije toliko mučila oko oblačenja kao kad se spremala da se nade s Lorenom Bakom. I dalje se dvoumila dok je sedela u prijemnoj sobi, čekajući da je pozove u kancelariju. Plavi kostim koji je izabrala bio je prestrog. Puštena kosa previše neozbiljna. Trebalo je da stavi smeliji nakit. Ili da ga uopšte ne nosi. Donekle joj je pomoglo da razmišlja o odeći i frizuri. Poput lutke, pomisli. Ali se załwaljujući tome nije predavala mislima o značaju ovog susreta za njenu budućnost. Sve ili ništa, prode joj kroz glavu. ,,Gospodin Bak vas zove da udete." Dina samo klimnu glavom. Grlo joj se steže. Strepela je da će svaka reč koju progovori zvučati kao škripa. Ude u njegovu kancelariju. Sedeo je za stolom, povijenih ramena, mršav. Lice kao u apostola, pomisli Dina. Videla ga je na fotografijama i ekranu, pa je očekivala da bude nešto krupniji. Glupo, reče sebi. Od svih Ijudi, ona je najbolje trebalo da zna koliko se lik u medijima razlikuje od stvarnosti. ,,Gospodice Rejnolds." Ustade i ispruži ruku da se pozdravi. ,,Drago mi je da vas upoznam." ,,Hvala." Stisak mu beše čvrst, prijateljski i kratak. ,,Cenim što ste odvojili vreme za mene." ,,Vreme mi je posao. Hoćete kolu?" ,Ja..." Već je prešao preko sobe do ugradenogfrižidera. ,,Naravno, hvala." ,,Snimak vam je zanimljiv." Okrenut ledima, Loren otvori dve boce. ,,Pomalo neujednačen na pojedinim mestima, ali zanimljiv." 118


. ZANIMLJIY? Šta to značl? Sa bojažljivim osmehom na licu, Dina uze bocu koju joj je pružio. ,,Drago mi je da to čujem. Nismo imali mnogo vr&nena na raspolaganju." ,,Niste smatrali da je neophodno da ne žurite?" ,,Ne. Nisam mogla da gubim vreme." ,,Razumem." Loren ponovo sede za sto i otpi iz flaše. Ruke su mu bile bele i nalik paukovoj mreži, a prsti dugi i nemirni. ,,Zašto?" Dina je sledila njegov primer i takode dosta otpila. ,,Zato što ima mnogih koji bi želeli da se ubace umesto Andele, makar na lokalnom nivou. Smatrala sam da je važno da što pre prodem kroz kapiju." Više ga je zanimalo kako će sve izložiti. „1 šta biste tačno želeli da radite s emisijom 'Sat sa Dinom'?" ,,Da zabavim i informišem." Brzopleta sam, prode joj kroz glavu. Uspori, Di, opomenu je unutrašnji glas. Lepo je biti iskren, ali promisli malo. ,,Gospodine Bak, još kao dete sam poželela da radim na televiziji. Pošto nisam glumica, posvetila sara se novinarstvu. Dobar sam izveštač. Medutim, u poslednjih par godina sam shvatila da rad na vestima zaprayo ne zadovoljava moje ambicije. Yolim da pričam s Ijudima. Yolim da ih slušam - i dobra sam na oba polja." ,,Za jednočasovnu emisiju je potrebno mnogo više od veštine vodenja razgovora." ,,Potrebno je znanje kako televizija funkcioniše, kako komunicira. Koliko prisna, i koliko moćna, može da bude. Potrebno je da, kad se reflektori upale, sagovornik zaboravi da se obraća gledaocima, već meni. Tu sam jaka." Ona se uspravi. ,,Preko leta sam išla na praksu u lokalnu stanicu u Topeki dok sam bila u srednjoj školi, a četiri godine sam radila u stanici u Nju Hevnu dok sam studirala. Radila sam kao scenarista u Kanzas Sitiju pre nego što sam krenula s emisijama uživo. Praktično, već deset godina radim na televiziji." ,,Upoznat sam s tim". Znao je sve pojedinosti iz njenog profesi-onalnog života, ali je više voleo da u neposrednom razgovoru stekne vlastite utiske. Uočio je da su joj pogled i glas sigurni. Setio se prvog susreta s Andelom. Sav taj seksualni naboj, ta ludačka energija, ta prenaglašena ženstvenost. Dina Rejnolds je potpuno drugačija. Ne slabija, pomisli. Svakako ne manje moćna. Jednostavno... drugačija. ,,Recite mi, osim emisija o modi, kakve još teme planirate?" 119 ,,Volela bih da se usredsredim na lične probleme, a ne na senzacije. I htela bih da zaobidem šokantne priloge." ,,Bez ofarbanih lezbejki i muškaraca koji ih vole?" Ona se opušteno nasmeja. ,,Ne, prepuštarn to nekom drugom. Moja zamisao je da pronadem ravnotežu izraedu demosnimka i ozbiljne emisije, ali da se posvetim ličnim pitanjima i u program uvučem gledaoce, kako u studiju, tako i u njihovim domoyima. Teme poput nove bračne zajednice, seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, kako muškarci i žene doživljavaju zabavljanje u srednjim godinama. Pitanja koja se možda tiču prosečnog gledaoca." ,,A sebe smatrate predstavnikom prosečne publike?" Ponovo se nasmeja. Bar po ovom pitanju može da bude potpuno iskrena. ,Ja JESAM prosečni gledalac. Svakako ću gledati specijalnu emisiju koja me zanima, ali sam više nego srećna da uz grickalice provedem veče uz dobru TV-seriju. Prvu jutarnju kafu pijem uz 'Čikago tribjun' i Kirka Bruksa u 'Jutarnjem poziyu'. I ako nemam ništa zakazano, odlazim u krevet s emisijom 'Yečerašnji šou'". Iskreno se osmehivala, gutajući koka-kolu. „1 ne stidim se toga." Loren se glasno nasmeja. Skoro da je potpuno opisala njegove navike i naklonost prema televizijskom programu. ,,Rečeno mi je da ste mesečarili za Andelu." ,,Ne radi se baš o mesečarenju. Nije bilo toliko ozbiljno ili zvanično. I uopšte me nije placala. Više je bilo... šegrtovanje", odgovori Dina mirnim glasom. ,,Dosta sam naučila."


,,Verujem da jeste." Loren za trenutak zastade. ,,Nije nikakva tajna da je 'Delakort' nezadovoljan gubitkom Anćtele. I svi u ovom poslu su svesni da joj ne želimo dobro." Tamne oči odudarale su od aristokratskog bledila njegovog lica. Da, pravi apostol, ponovo pomisli Dina, ali ne onaj koji bi se lako predao rimskim lavovima. ,,Medutim", nastavi on, "imajući u vidu njenu popularnost, verovatno će i dalje dominirati tržištem. Nismo spremni da joj se direktno suprotstavimo, na nacionalnoj mreži, s nekom novom emisijom uživo.",,Napravite kontraprogram", reče Dina. Loren zastade i podiže obrvu. ,,Borite se protiv nje sa zabavnim eraisijama, reprizama najpopularnijih sapunskih serija, zavisno od strukture gledalaca." ,,Moglo bi da bude zanimljivo. Razmišljao sam o probnom kontakt programu u šačici podstanica CBC-a." L20 ,,Meni treba samo šačica", reče mirno, ali obema rukama zgrabi flašu da slučajno ne bi zadrhtale. Potoni ili isplivaj, odluči. ,,Za početak." Možda*-je lično, razmišljao je Loren. Pa šta onda? Ako može da upotrebi Dinu Rejnolds da Andeli saseče krila, snosiće troškove. Ako projekt propadne, uvrstiće ga u još jedno iskustvo. Ali ako može da pomogne da uspe, ako załwaljujući njegovoj podršci Dina uspe, zadovoljstvo će vredeti mnogo, mnogo više od prihoda od reklama. ,,Imate li agenta, gospodice Rejnolds?" ,,Nemam." ,,Angažujte ga." Tamne blage oči mu se zaoštriše. ,,Želim vam dobrodošlicu u 'Delakort'." ,,Pričaj mi opet", navaljivala je Fren. ,,Polugodišnji ugovor." Bez obzira koliko puta ih je već izgovorila naglas, te reči su još pobednički odzvanjale u Dininom uhu. ,,Snimaćemo baš ovde u CBC-u, jednu eraisiju dnevno, pet puta nedeljno." Još ošaraućena posle dvonedeljnih pregovora, lunjala je po Andelinoj kancelariji. Ostali su jedino pastelni zidovi i tepih, i pogled na Cikago. ,,Moći ću da koristim ove prostorije i još dve druge u dogovoru s CBC-om, tokom probnog perioda. Prenosiće nas deset podstanica na Srednjem zapadu - uživo u Čikagu, Dejtonu i Indijanapolisu. Imamo šest nedelja za pripreme, pre premijere u avgustu." ,,Ne sanjaš, ovo je stvarnost." Tiho se smejući Dina joj okrenu leda. Nije bila toliko vesela kao Fren, ali su joj oči blistale. ,,Ne sanjam, stvarno je." Duboko udahnu, zadovoljna što se u vazduhu ne oseća ni tračak prisustva Andele. ,,Agent mi kaže da je novac koji mi daju šamar u lice." Sad se otvoreno nasmeja. ,,Rekla sam mu da podmetne drugi obraz." ,,Agent!" Fren je odmahivala glavom u neverici, a velike minduše su joj se Ijuljale tamovamo. ,,Imaš agenta." Dina se okrenu prozoru i osmehnu Čikagu. Izabrala je malu lokalnu firmu, koja može da se usredsredi na njene potrebe, njene ciljeve. ,,Imam agenta", složi se. „1 ugovor - bar na šest meseci. Nadam se da imam i producenta." ,,Kolačiću, znaš da-" 121 ,,Pre nego što bilo šta kažeš, pusti me da završim." Dina je pogleda. Iza njenih leda propinjali su se gradski oblakoderi i kule, parajući tmurno sivo nebo. ,,To je rizik, Fren, veliki. Ako ne uspemo, mogle bi da se nademo na ulici za nekoliko meseci. Imaš dobar posao u 'Ženskim razgoYorima' i bebu na putu. Ne želim da to ugroziš zbog prijateljstva." ,,Dobro. Neću." Nemajući gde, Fren sede na pod, još uvek gipka uprkos sve širem struku. ,,Učiniću to zbog sopstvenog ega. Fren Majers, izyršni producent. Lepo zvuči". Obavi ruke oko kolena. ,,Kad počinjemo?"


,,Juče". Smejući se, Dina sede pored nje i zagrli je. ,,Trebaju nam radnici. Možda ću moći da angažujem neke iz Andeline ekipe koji su dobili otkaz ili raskinuli ugovore. Potrebne su nam ideje za priču i Ijudi koji će ih razradivati. Budžet koji sam dobila je mršav, pa će sve morati da bude jednostavno." Zurila je u gole pastelne zidove. ,,Sledeći ugovor biće pakleno veći." ,,Najpreče je da nabaviš par stolica, sto i telefon. Kao producent, videću šta mogu da iskamčim, pozajmim ili ukradem", reče ustajući. ,,Ali prvo moram da podnesem ostavku." Dina je uhvati za ruku. ,,Sigurna si?" ,,Prokleto sigurna. Već sam o tome pričala s Ričardom. Ovako gledamo na stvar: ako propadne za šest meseci, ionako bih morala da idem na porodiljsko odsustvo." Pogladi stomak i nasmeja se. ,Javiću ti se." Zastade na izlazu. „1 još nešto. Moramo da prefarbamo ove proklete zidove." Sve se odvija tako brzo, razmišljala je Dina ostavši sama. Svi ti sastanci, pregovori, planovi. Nije joj smetalo što dugo ostaje na poslu, za timje žudela. I spoznaja ambicije ulila joj je takvu snagu, skoro ludačku. Ali, ispod sveg uzbudenja tinjala je mala, veoma hladna, iskra straha. Sve ide pravim smerom. Čim se privikne na novi tempo, potpuno će se srediti. A ako pretrpi neuspeh, jednostavno će se vratiti nekoliko koraka unazad i početi ponovo. Ali neće ni za čim žaliti. ,,Gospodice Rejnolds?" Potpuno odsutna, Dina podiže glavu i ugleda Andelinu sekretaricu na vratima ,,Kesi." Skrušeno se osmehnu i pogleda unaokolo. ,,Nešto drugačije izgleda sada." ,,Da." Na Kesinom licu osmeh se naizmenično javljao i gubio. ,,Došla sam po neke svoje stvari. Htela sam da vam to kažem." 122 ,,U redu je. Ovo još nije zvanično moja teritorija do sledeće nedelje." Ustade i poravna suknju. ,,Čula sam da si odlučila da ne ideš u Njujork'" ,,Porodica mi je ovde. I mislim da tamo ne bih mogla da živim." Dina ju je posmatrala, urednu kratku frizuru, tužne oči. ,,Imaš li nešto drugo u planu?" ,Još ne. Imam neke zakazane intervjue, doduše. Gospodica Perkins ih je najavila, a posle nedelju dana otišla. Nisam na to navikla." ,,Mislim da nisi jedina." ,,Neću vam više smetati. Došla sam samo po svoje cveće da ga odnesem kući. Srećno u novom poslu." ,,Hvala, Kesi." Dina načini korak, oklevajud. ,,Mogu li nešto da te pitam?" ,,Naravno." ,,Radila si za Andelu otprilike četiri godine, zar ne?" ,,Bile bi četiri u septembru. Počela sam kao pomoćnica sekretarice, odmah posle završene poslovne škole." ,,Iako su se mnogi povremeno žalili na nju ili je ogovarali, ne sećam se da si ti ikad nešto rekla u tom smislu. Čudila sam se zašto." ,,Radila sam za nju", jednostavno odgovori Kesi. ,,Ne ogovaram Ijude za koje radim.",,Više ne radiš za nju", primeti Dina. ,,Ne", reče hladno Kesi. ,,Gospodice Rejnolds, znam da ste vas dve imale... nesporazum pre nego što je otišla. I shvatara što ste donekle neprijateljski raspoloženi prema njoj. Ipak, više bih yolela da me niste uvukli u razgovor o gospodici Perkins, bilo lične bilo profesionalne prirode." ,,0danost łli diskrecija?" ,,Rekla bih da su u pitanju oba razloga", nepopustljivo odgovori Kesi. ,,Dobro. Znaš da nameravam da radim istu vrstu programa. Možda ne reaguješ na glasine, ali si i protiv svoje volje morala čuti da mi je ugovor kratkoročan. Možda neću potrajati duže od početnih šest meseci ili deset podstanica."


Kesi se malo otkravi. ,,Imam neke prijatelje dole. U novinskom pulu na jednog protivnika imate troje koji vas podržavaju." ,,Lepo je to čuti, ali mislim da se i ovde radi o odanosti. Potrebna mi je sekretarica, Kesi. Htela bih da zaposlim osobu koja razume tu vrstu privrženosti i koja zna da bude diskretna koliko i efikasna." 123 Kesin izraz lica prede iz učtivosti u iznenadenje. ,,Nudite mi posao?" ,,Sigurna sam da ne mogu da te platim onoliko koliko si dobijala od Andele, ukoliko - ne, prokletstvo, DOK - ovaj projekat ne stekne popularnost. I verovatno ćeš u početku morati da radiš duže i napornije, ali mesto je tvoje, ukoliko ga želiš. Nadam se da ćeš razmisliti." ,,Gospodice Rejnolds, ni ne znate da li sam umešana u ono što vam je uradila. Da li sam pomogla da do toga dode." ,,Ne znam", reče Dina mirnim glasom. ,,Nije mi potrebno da znam. I mislim da bi trebalo, bez obzira da li ćeš raditi za mene ili ne, da me zoveš Dina. Ne nameravam da budem manje efikasna od Andele, ali se nadam da ću biti više lična." ,,Ne treba da razmišljam. Prihvatam posao." ,,Dobro." Dina joj pruži ruku. ,,Počinjemo u ponedeljak ujutro. Nadam se da ću ti dotad nabaviti sto. Prvi posao će ti biti da sastaviš spisak Ijudi koje je Andela otpustila i na koga se od njih možemo osloniti." ,,Sajmon Grirasli bi bio na samom vrhu. I Margaret Yilson iz montaže. I Deni Sprajt, pomoćnik režisera." ,,Imam Sajmonov broj", prošapta Dina, vadeći imenik iz tašne. ,,Daću vam ostale." Kad Kesi izvadi podebelu knjigu i otvori je, Dina se nasmeja."Sve će biti dobro, Kesi. Sve će zaista biti dobro." *** Dini je bilo teško da poveruje da ostavlja redakciju za sobom. Pogotovo što je radila uredničke poslove i pregledala snimke. ,,Koliko sad traje?" upita. Džef Hajat, na mestu urednika, pogleda na sat. ,,Minut i pedeset pet". ,,Do vraga, još je predugačak. Moramo da srežemo još deset sekundi. Yrati na početak, Džef." Nestrpljivo je čekala da on premota traku. Izveštaj o nestaloj tinejdžerki koja se vraća svojim roditeljima mora da se uklopi u dato vreme. U intelektualnom smislu Dina je to dobro znala. Ali emocionalno, nije htela da ga skrati ni za sekundu. ,,0vde". Džef pokaza na monitor. ,,Dok šetaju dvorištem. Možerao da izbacimo". 124 ,,Ali tu se vidi koliko su srećni što su ponovo zajedno. Zagrljeni i povezani". ,,To nfje vest". Podiže naočare i uputi joj izvinjavajući osmeh. ,,Ipak, lepoje". ,,Lepo", potvrdi jedva čujno Dina. ,,U svakom slučaju, sreća što su ponovo zajedno vidi se tokom razgovora. Kad svi sede na kauču". ,,Dobar prilog", ona promrmlja. ,,Samo nedostaje duga iznad njih". Dina se okrenu i namršti kad začu Finov glas. ,,Nemam nijednu pri ruci". lako je bila narogušena, on ude, stavi joj ruke na ramena i odgleda traku do kraja. ,,0vako je upečatljivije, Dina. Razvodnjavaš razgovor i emocije za kojima tragaš time što ih prikazuješ kako šetaju. Osim toga, ovo je vest, a ne film nedelje". Bio je u pravu, ali joj je tim bilo teže da sve proguta. ,,Izbaci, Džef". Dok je on premotavao i markirao traku, sedela je zamišljeno, prekrstivši ruke. Ovo je jedan od poslednjih priloga koje radi za CBC vesti. ,,Moram da snimim propratni tekst", reče Finu.


,,Pravi se da me ne primećuješ,,, on predloži. Kad je Džef bio spreman, ona uze štopericu, klimnu glavom i poče da čita. ,,Roditeljska najteža noćna mora okončala se jutros kada se šesnaestogodišnja Rutan Tomson, koja je nestala pre osam dana, vratila kući i svojoj porodici u Dejtonu..." U narednih nekoliko minuta potpuno je zaboravila na Fina dok je s Džefom doterivala snimak. Najzad zadovoljna, promrmlja reči hvale i ustade. ,,Dobar prilog", primeti Fin izlazeći s njom. ,,Uzdržan, snažan i dirljiy". ,,Dirljiv?" Zastade i iskosa ga pogleda. ,,Nisam mislila da se to broji". ,,Ne broji se ako je vest u pitanju. Čujem da se iduće nedelje seliš gore". ,,Dobro si čuo". Ona krenu prema redakciji. ,,Čestitam". 125 ,,Hvala - možda bi trebalo da sačekaš s tim do završetka prve emisije". ,,Imam osećaj da ćeš se izvući". ,,Čudno, i ja. Ovde". Pipnu se po glavi. ,Jedino mi je stomak sumnjičav". ,,Možda si samo gladna." Poigravao se pramenom njene kose. ,,Šta kažeš na večeru?" ,,Večeru?" ,,Po rasporedu završavaš u šest. Proverio sam. Slobodan sam do osam ujutro, kad mi poleće avion za Kuvajt." ,,Kuvajt? Šta se tarao dešava?" ,,Grmljavina." Malo je povuče za kosu. ,,Uvek grmljavina. Onda, šta kažeš na sastanak, Kanzas? Špagete, ružica i razgovor?" ,,Malo sam se odvikla od zakazivanja sastanaka." ,,Zar ćeš dozvoliti da ti ta baraba kontroliše život?" ,,To nema nikakve veze s Maršalom", reče hladno. Ali je, naravno, imalo. I baš zato što je imalo, ona naglo promeni izraz lica. ,,Čuj, volim da jedem i volim italijansku kuhinju. Hajde da to jednostavno nazovemo večerom?" ,,Neću se prepirati oko semantike. Da dodem po tebe u sedam? Imaćeš vremena da skokneš do kuće i presvučeš se. Mesto koje imam na umu je obično". *** Bila je zadovoljna što može da ga drži za reč. Došla je u iskušenje da od svega napravi dramu, makar malo, ali se na kraju odlučila za široku bluzu i pantalone, sasvim prikladnu odeću za sparno leto. Činilo se da je udobnost glavna tema večeri. Odabrao je mali zadimljen restoran, koji je mirisao na beli luk i prepečen hleb. Progoreli karirani stolnjaci i ispucali drveni pod. Nagorele sveće zabodene u grlić flaše obaveznog vina kjanti. Kad su seli, Fin skloni bocu u stranu. ,,Veruj mi, bolje je nego što izgleda". ,,Izgleda lepo." Mesto je delovalo prijatno i umirujuće. Žena ne mora da bude na oprezu u restoranu koji izgleda kao porodična kuhinja. Yideo je kako se opušta, stepen po stepen. Možda sam je zato i "eo ovde, pomisli. U kafanu koja nema ukočenog glavnog konobara niti jelovnik u kožnim koricama. ,Je li u redu da naručimo lambrusko?" upita je kad kelnerica pride. ,,0dgovara". ,,Donesi nam flašu, Dženi, i malo testa za predjelo". ,,Naravno, Fin". ,,Često ovde dolaziš?", zainteresova se Dina. ,,0tprilike jednom nedeljno kad sam u gradu. Lazanja im je dobra skoro kao moja". ,,Kuvaš?" ,,Kad ti se smuči ručavanje po restoranima, naučiš da kuvaš,,. Malo se nasmeši dok se poigravao njenim prstima. ,,Mislio sam da tebi spremim nešto večeras, ali mi se činilo da ne bi prihvatila". ,,Zašto ne bih? Ona skloni ruke van njegovog domašaja.


,Jer je kuvanje u čast žene, ako se obavi valjano, siguran način zavodenja, a jasno je da se tebi svida da se stvari odvijaju oprezno, korak po korak." Podiže glavu dok im je kelnerica punila čaše. ,Jesam li u pravu?" ,,Izgleda dajesi." On podiže čašu. ,,Nazdravimo onda za prvi korak." ,,Nisam sigurna u ime čega pijem." Pažljivo ju je posmatrao tamnim očima. Pomilova je po licu. ,,Naprotiv, jesi." Srce joj poskoči. Ljuta na samu sebe, duboko udahnu. ,,Fine, hoću sasvim jasno da ti stavim do znanja da ne želim nikakvu vezu, ni sa kim. Moram svu svoju snagu i osećanja da uložim u posao." ,,Izgledaš kao žena koja ima dovoljno osećanja da prode kod mene." Otpi malo vina, gledajući je preko ruba čaše. ,,Zašto ne pustimo da se stvari odvijaju svojim tokom?" Kelnerica spusti predjelo na sto. ,Jeste li se odlučili?" ,Ja jesam", Fin se nasmeja. ,,A ti?" Sasvim zbunjena, Dina uze jelovnik. Čudnovato, pomisli, skoro da ne razumem ni reč. Moglo je da piše i na grčkom. ,,Najradije ću špagete." ,,Dve porcije." 127 ,,Razumela", namignu kelnerica Finu. ,,Vajt soks vodi sa dva Razlike." ,,Vajt soks?" Dina se namršti dok je konobarica odlazila. ,,Navijaš za Vajt sokse?" ,,Aha. Yoliš li ti bejzbol?" ,,Bila sam desno krilo u 'Maloj ligi' i imala nekoliko uspešnih Sezona." ,,Nema zezanja." Impresioniran i zadovoljan, položi ruku na grudi. ,,Sve vreme sam igrao u srednjoj školi. Izvrsni rezultati." Birala je maslinku. „1 voliš Sokse. Loše." ,,Zašto?" ,,Zato što se bavimo istim poslom. Preći ću preko toga. Ali ako opet izademo, staviću šešir Kapsa." ,,Kapsi." Zažrauri i zakuka. ,,A skoro da sam se zaljubio. Dina, mislio sam da si razumna." ,,Njihovo vreme tek dolazi." ,,Da, svakako. U sledećem milenijumu. Da ti kažem nešto. Kad se vratim, idemo na utakmicu." Ona zažmuri. ,,Koju?" ,,Izvlačićemo slamku." ,,Možda mogu da dovučem u emisiju žene bejzbol igrača", reče iznenada. ,,Gledaoci će biti zainteresovani, opredeljivaće se i navijati. Stara je stvar da u ovom gradu samo treba pomenuti sport ili politiku i publika je tu. A razgovarale bismo o tome kako je živeti s nekim ko nedelje i nedelje provodi na putu za vreme sezone. Kako izlaze na kraj s porazima, povredama, proslavama." ,,Ej-" Finje prekide. ,,Nema problema. Zadovoljstvo je posmatrati te kad razmišljaš." I uzbudujuće, primeti na sopstveno iznenadenje. Nekako ga je terala da pomisli - da se nada - da će se s istim žarom koncentrisati na seks. ,,Dobra ideja." Osmeh joj se polako širio licem. ,,Biće to pakleni početni udarac, zar ne?" ,,Aha, ali brkaš sportske metafore." ,,Svideće mi se ovaj posao, stvarno će mi se svideti. Čitav proces je očaravajući." L28 ,.A vesti nisubile?" ,Jesu, ali je ovo više - ne znam. Lično i uzbudljivo. Kao avantura. Da li se ti tako»osećaš kad slećeš iz zemlje u zemlju?" ,,Uglavnom. Različita mesta, različiti Ijudi, različite priče. Sprečava


kolotečinu." ,,Ne mogu da zamislim da te to brine." ,,Dešava se. Prijatno ti je, opustiš se." Prijatno? U ratnoj zoni, području katastrofe, na medunarodnoj konferenciji, susretu lidera? Nije shyatala kako je to moguće. ,Je li to razlog što nisu ostao u Londonu?" ,,Delimično. Kad sam prestao da se osećam kao stranac, znao sam da je vreme da se vratim. Jesi li ikad bila u Londonu?" ,,Ne. Kako izgleda?" Lako je bilo s njom razgovarati, pitala je i slušala. Pričali su neprestano dok su jeli špagete, pili vino i kapućino i dok se sveća na njihovom stolu nije ugasila, a džuboks utihnuo. Tek je tišina naterala Dinu da pogleda naokolo. Restoran je bio skoro prazan. ,,Kasno je", reče, iznenadivši se kad vide koliko je prošlo vremena. ,,Treba da stigneš na avion za manje od osam sati." ,,Uspeću." Ipak je ustao čim se ona pridigla. ,,Imao si pravo za hranu. Fantastična je." Osmeh joj se izgubi kad joj obgrli vrat. Držao ju je tako, gledao pravo u oči i primicao se. Ljubio ju je polako, predavajući joj se i pustošeći je. Od muškarca koji je pogledom mogao da provrti mozak očekivala bi kratak i nagli poljubac. Možda ju je baš zbog toga nežna i lenja romansa usana potpuno razoružavala. Stavila mu je ruku na rame, ali umesto da ga odgurne kako je nameravala, privuče ga još bliže k sebi. Nema kraja. Srce joj je snažno tuklo. Kad se njene usne rastvoriše, on pojača i produbi poljubac, ali polagano, pozivajući je da mu odgovori i preda mu se. Ruka joj sa njegovog ramena skliznu do bedara. Misli su joj se rojile u glavi, a onda nestadoše. Osećala je samo vrelinu, uživanje i nagoveštaj, ili opasnost, još mnogo toga. On je želeo više. I daleko očajnije nego što je mogao i da pretpostavi. Ma koliko je nameravao da poljubac bude jednostavan, potpuno mu se predao. Odmače se i pusti je. Ona prigušeno zajeca otvarajući oči. 129 Važno je da ostanem mirna - mada u tom trenutku nije znala zašto. Instiktivno natera sebe da se malo povuče. ,,Čemu ovo?" ,,Zar nema očiglednih razloga?" Trebalo bi da mu njeno pitanje zvuči zabavno. ,,Pomislio sam da ako to obavimo ovde, nećeš morati da razmišljaš šta bi moglo ili trebalo da se desi kad te otpratim kući." ,,Razumem." Tek sada primeti da joj je tašna pala na pod, pa je podiže. ,,Ne planiram svaki detalj u svom životu kao da je TV-serija." ,,Siguran sam da planiraš." Pomilova je po licu. Bilo je toplo i zajapureno i poželeo je da mu ponovo oproba ukus. ,,Ali, to mi ne smeta. Smatraj da ti je to prednost. Završićemo priču kad se vratim." Glava jedanaesta Do kraja jula Dina je, moglo se reći, skupila svoju ekipu. Pored Fren i Sajmona, imala je po jednog radnika za montažu i realizaciju, pod budnim okom Kesi. Bilo joj je i te kako potrebno još fizičke i umne radne snage, ali i para da ih plati. Tehnička strana projekta bila je solidna. Na jednom od beskrajnih sastanaka kojima je Dina prisustvovala, dogovoreno je da Studio Bi bude potpuno opremljen i pažljivo osvetljen. Kvalitet produkcije biće vrhunski. Samo je trebalo da im poveri konkretan posao. Privremeno je prebacila dva stola u bivšu Andelinu kancelariju. Jedan za sebe, jedan za Fren: delile su posao i bravurozne ideje.


,,Karte za prvih osam emisija su rasprodate." Fren je koračala po kancelariji, držeći raspored u ruci. ,,Kesi se brine o putovanjima i smeštaju. Dobra je, Di, ali ludački mnogo radi." ,,Znam." Dina protrlja umorne oči i pokuša da razbistri glavu. ,,Treba nam pomoćnik producenta i još jedan montažer. Ako nam uspe da prvih desetak emisija uradimo sami, možda ćemo moći da isplivamo." ,,U meduvremenu, nedovoljno spavaš." „ Čak i kad bih imala vremena, ne bih mogla." Zazvoni telefon. ,,Stomak mi se stalno preyrće, a mozak ne miruje. Rejnolds", reče u slušalicu. ,,Ne, nisam zaboravila." Pogleda na sat. ,,Imam pedesetak minuta." Uzdahnu dok je slušala. ,,Dobro, recite im da pošalju gore garderobu. Uzeću šta mi odgovara i doći u šminkernicu kroz pola sata. Hvala." ,,Fotografi?", seti se Fren. 130 •romocija. Ne mogu da optužim 'Delakort' da škrtari na auii. Ali prokletstvo, nemam vremena. Treba da održimo sastanak i pregledaino odgovore osam stotina Ijudi i njihove prijave." ,,Zakazaću za četiri." Fren se nasmeja. ,,Čekaj dok pročitaš prijave. Na temu zašto bivše muževe treba 'ladno upucati." Dina se kiselo osmehnu. ,,Ublažili smo to, zar ne?" ,Jesmo. Glasi 'Zašto je vaš bivši muž - pokojni.' Dovoljno pitomo, ali odgovori nisu. Imamo sve kategorije, od slučajeva ozbiljnog zlostavljanja do momaka koji su prali delove motora u sudoperi. Trebaće nam stručnjak. Pomislila sam da bi advokat bio bolji od bračnog savetnika. Advokati koji vode brakorazvodne parnice imaju strašne priče, a Ričard ima dosta poznanika". ,,Dobro, ali-" Zaćuta kad se na vratima pojaviše kolica prepuna odeće. ,,Hajde Fren, pomozi mi da izaberem." Pomoli se glava iza gomile haljina i kostima. ,,Zdravo Džef. Otkud ti na isporuci?" ,,Izgovor da se popnem i vidim kako ide." On se stidljivo osmehnu i pogleda unaokolo. ,,Nedostaješ nam dole." ,,Hvala. Šta ima novo u redakciji? Danima nisam stigla da dodem da vas vidim." ,,Prilično je zabavno. Na vrućini Ijudi polude, nisi znala? Kruže raznorazne priče." Poče da vadi garderobu. ,,Dina, hteo sam da te pitam, ako, ovaj, imaš neki poslić za mene. Da trčkam, dižem slušalicu i tako to." Dina prestade da pretura po stvarima držeći crveni blejzer. ,,Zezaš se?" ,,Znam da imaš Ijude koji su iskusni u svom poslu. Ali, oduvek me je privlačila ova strana televizije. Samo sam mislio... znaš." ,,Kad možeš da počneš?" Onsetrže. ,Ja..." ,,0zbiljna sam. Očajni smo. Potreban nam je neko ko će raditi od svega pomalo. Znam da ti to možeš. A tvoje uredničke veštine biće od neprocenjive vrednosti. Plata je bedna, a radno vreme očajno. Ali ako hoćeš mesto pomoćnika producenta - primljen si." ,,0dmah dajem otkaz", reče Džef sav ozaren. ,,Možda ću morati da radim još nedeljudve, ali svo ostalo vreme je tvoje." ,,Zaboga, Fren, pronašli smo heroja." Dinaga poljubi u obraz. ,,Dobro došao u ludnicu, Džef. Kaži Kesi da te prijavi za ludačku košulju." 131 ,,Važi." Krenu prema vratima sav zajapuren i nasmejan. ,,Važi. Super." Fren izvuče kostim boje šljive i pokaza ga Dini. ,,Naš pas čuvar?",Jedan od najboljih. Džef se snalazi s brdom papira kao riba u vodi. Sve drži u glavi. Pitaj ga ko je 1956.


godine dobio nagradu za najbolju emisiju i odmah će ti reći. Koji je bio glavni prilog u prepodnevnim yestima prošlog utorka? Zna. Svida mi se to." ,,Za promocije", složi se Fren. ,,Ne za statične stvari. Šta radi dole?" ,,Pomoćnik je urednika. I pomalo piše." Izvuče žutu haljinu s tirkiz rukavima i okruglim dugmidma. ,,Dobar je. Pouzdan kao izlazak sunca." ,,Dok radi dugo i jeftino." ,,Promeniće se to", reče Dina. ,,Svesna sam koliko se svi zalažete. I rešena sam da uspemo." *** Da bi povedala svoje šanse, Dina je izdašno davala intervjue -štampi, radiju, televiziji. Pojavila se u 'Podneynim yestima' i razgovarala s Rodžerom. Uzela je dva dana i obišla sve podstanice ili im se javila telefonom. Malo joj je vremena ostajalo za društveni život i zabavu. A imala je i dobar izgovor da izbegava Fina. Bila je iskrena kad mu je rekla da ne želi nikakvu vezu. Ne mogu to sebi da priuštim, odlučila je. Ni emocionalno ni profesionalno. Kako može da veruje sopstvenom sudu kad je bila toliko spremna da poveruje Maršalu? Ali, Fina Rajlija nije bilo lako izbed. Upao bi u njenu kancelariju, navratio do stana. Često bi joj donosio parče pice ili fišek kineske hrane. Teško je bilo osporiti njegovu usputnu opasku da nešto mora da jede. U trenutku slabosti, pristajala je da odu u bioskop. I bila je očarana, i isto toliko puna nemira, kao pre.,,Loren Bak na jedinici", reče joj Kesi. Još nije bilo ni devet, a Dina je već radila punom parom. ,,Dobro jutro, Loren." ,,0dbrojavamo, pet dana", reče on veselo. ,,Kako se držiš?" ,,Na nogama sam. Ovdašnji mediji mi posvećuju dosta pažnje. Mislim da nećemo imati problema da popunimo studio." ,,Interesuju se i na istočnoj obali. Pojayio se sočan članak o kontakt programu 'Sve o Evi'. Pogodi ko igra glavnu ulogu?" ,,Grom i pakao! Koliko je loše?" 132 ..^ i":u ti faksom članak. Tačno su ti napisali ime. Evo - ah, »ina " iNTasmeja se sopstvenom smislu za humor. ,,S obzirom da dobro poznajem ffašu junakinju, mogu da ti kažem da je sve izmislila. Zvuči kao da te je pokupila s ulice, odigrala ulogu požrtvovane starije sestre i učiteljice, a onda doživela da za velikodušnost bude nagradena udarcem u leda." ,,Bar ne tvrdi da su me izbacili iz letećeg tanjira u njeno dvorište." ,,Možda sledeći put. U meduvremenu, pojavila si se i u tiražnijim novinama. I znala ona to ili ne, pominjanje tvog imena uz njeno dovoljno je da zainteresuje Ijude. Mislim da iz toga možemo da izvučemo korist." ,,Sjajno. Yaljda." ,,Dina, možeš da prezireš tabloide kad izgradiš pozicije. Zasad, posmatraj ih kao slobodnu štampu." ,,Ustupak Andeli." ,,Priča se da pregovara o objavljivanju svoje autobiografije. Možda će ti pripasti neko važno poglavlje." ,,Sad me hvata nervoza." Stolica zaškripa kad se ona naglo zavali, što je podseti da treba da podmaže sve opruge. ,,Nadam se da nemaš ništa protiv ako se zasad koncentrišem na prvu emisiju. A kasnije ću brinuti o tome kako da se Andeli odužim za njenu plemenitost." ,,Dina, najbolje ćeš joj yratiti ako emisija uspe. A sad, popričajmo o poslu." Dvadesetak minuta kasnije, ona završi razgovor. Počela je da je boli glava. Kako je ikad mogla da pomisli da je dobra u detaljima? Kako je ikad mogla da pomisli da želi da bude odgovorna za kontakt emisiju? ,,Dina?" Ude Kesi noseći poslužavnik. ,,Donela sam ti kafe ako želiš."


,,Čitaš mi misli." Dina razgrnu papire. ,,Da popijemo zajedno? Možda će nam ustrebati dobre rezerve da preguramo dan." ,,Donela sam dve šolje." Kesi ih napuni i sede. ,,Da proverimo rasporedza danas?" ,,Ne treba." Prvi gutljaj vruće crne kafe odmah je razgali. ,,Ispisan mi je na čelu. Jesmo li isplanirali ručak za žene bejzbol igrača posle emisije?" ,,Sajmon i Fren su domaćini. Rezervacije su potvrdene. A Džef smatra da bi trebalo da imamo ruže u zelenoj sobi kad gošće stignu. Htela sam da proverim s tobom." 133 ,,Stari dobri Džef. Klasična ideja. Stavi u svaki buket zahvalnicu u ime ekipe." Posle još jednog gutljaja, rukom pritisnu uznemireni stomak. ,,Bože, Kesi, na smrt sam preplašena." Odgurnu šoljicu i duboko udahnu. ,,Moram nešto da te pitam i zahtevam da budeš krajnje iskrena, važi? Ne štedi me i ne zavaravaj." ,,Dobro." Kesi odloži blok i olovku. ,,Kreni." ,,Dugo si radila za Andelu. Verovatno o svim cakama pravljenja emisije znaš koliko i producent ili režiser. Yerujem da imaš svoje mišljenje o tome zašto su Andeline emisije tako popularne. I hoću da znam, sasvim iskreno, da li misliš da imamo ikakve šanse u tom pogledu." ,,Hoćeš da znaš da li 'Sat sa Dinom' može da joj konkuriše?" ,,Čak ni to", odgovori Dina odmahujući glavom. ,,Možemo li da emitujemo nekoliko šou-programa a da ne budemo ismejani?" ,,To je lako. Kroz nedelju-dve, Ijudi će puno pričati šta su videli u 'Satu s Dinom'. I novi Ijudi će se priključiti da donesu sopstveno mišljenje. Dopašće im se, jer ćeš im se ti svideti. Ovo nije uvlačenje. Prosto rečeno, običan gledalac ne primećuje niti mu išta znači rad uložen u pripremu emisije da bi sve glatko teklo. Neće znati ni za trud ni za znoj. Ali ti znaš, pa ćeš još više prionuti. Što se više trudiš, bolje će raditi i ostali. Zato što si drugačija od Anćtele. Postižeš ono što ona nikad nije. Zato što pored tebe svi osećamo da smo važni. U tome je sva razlika. Možda nećeš odmah dospeti na sam vrh popularnosti, ali si kod nas najomiljenija. To se računa." ,,Puno", reče Dina posle kraćeg razmišljanja. ,,Hvala." ,,Za par meseci, kad se emisija svuda bude prikazivala i budžet se poveća, dod ću ovde. I tad ću ti se uvlačiti." Nasmeja se. „1 tražiti povišicu." ,,Ako se prokleti budžet poveća, svi ćete dobiti povišicu." Dina zviznu. "U meduvremenu, treba da vidim promotivne trake." ,,Potreban ti je direktor za promocije." „1 direktor za odnose s javnošću, i stalni direktor, i nekoliko pomodnika producenta. Do tog srećnog dana, meni pripadaju te titule. Jesu li stigle novine?" ,,Dala sam ih Margareti. Pregledaće ih, pokupiti neke ideje i izdvojiti isečke." ,,Dobro. Gledaj da sve to dobijem pre ručka. Potrebno nam je nešto zaista vruće za drugu nedelju septembra. Bak mi je upravo rekao 134 da te nedelje kreće nov šou-program u tri grada i da moramo da im loskočimo." ,,Ho«emo. Uh, umalo da zaboravim, sastanak s kapetanom Kvigom pomeren je za pola četiri." ,,Kapetan - da, Rajs." Ne trudeći se da prikrije osmeh, Dina zapisa u svoj rokovnik. ,,Znam da je pomalo ekscentričan, Kesi." „1 težak." „1 težak", složi se Dina. ,,Ali je dobar režiser. Srećni smo što smo ga dobili za prvih nekoliko uvodnih emisija." ,,Neka bude kad ti kažeš." Okrenu se da pode, oklevajući, a onda se vrati. ,,Dina, ne znam da l' da to pominjem, ali ipak mislim da ne treba da počinjem da cenzurišem pozive koje primaš." „0 čemu se radi?" ,,Doktor Pajk. Zvao je dok si razgovarala s gospodinom Bakom." Zadubljena u misli, Dina odloži olovku. ,,Ako ponovo zove, daj mi vezu. Ja ću se postarati za to."


,,Dobro. Aaaaa!" Prsnu u smeh i povuče se korak unazad da se ne bi sudarila s Finom. ,,Dobro jutro, gospodine Rajli." ,,Zdravo, Kesi. Treba mi minut s tvojom šeficom." ,yaša je potpuno." Kesi zatvori vrata za sobom. ,,Fine, izvini. Davim se u poslu." Ipak nije bila dovoljno brza da izbegne poljubac, niti je bila sigurna da želi da ga izbegne. ,,Znam. I sam imam samo minut vremena." ,,Šta se dešava?" Skoro da je mogla da vidi uzbudenje u njegovim očima, da ga oseti u vazduhu. ,,Nešto krupno." ,,Krećem na aerodrom. Irak je upravo izvršio invaziju na Kuvajt." ,,Šta?" Njen reporterski duh nateraje da poskoči. ,,Bože!" ,,U stilu blickriga. Prodor pešadije, podrška iz vazduha. Imam svoje veze u vojnom kampu u Severnoj Karolini, par momaka koje sam upoznao za vreme sukoba u Panami pre nekoliko meseci. Pretpostavlja se da ćemo prvo pokušati s diplomatskim i ekonomskim pritiskom, ali je prokleto velika verovatnoća da ćemo iskrcati trupe. Ako me instikt ne vara, dogodiće se nešto veliko." ,,To područje je već dugo nemirno." Noge su je jedva držale i ona sede. ,,Radi se o kopnu, Kanzas. I o nafti, i o časti." Podiže je, skloni kosu s njenog lica. Želeo je - bilo mu je potrebno, priznao je - da je dobro 135 pogleda. Da je što bolje ureže u sećanje. ,,Možda ću neko vreme biti odsutan, pogotovo ako pošaljemo vojne Trupe." Prebledela je, ali je pokušala da ostane mirna. ,,Misle da Sadam ima nuklearna postrojenja, zar ne? I svakako pristup hemijskom naoružanju." Jamice mu se produbiše. ,,Brineš se za mene?" ,,Baš sam se pitala imaš li gas masku i ekipu kamermana." Osećajud se glupo, ona ustuknu. ,,Gledaću tvoje izveštaje." ,,Gledaj svakako. Žao mi je što ću propustiti tvoju premijeru." ,,Nema veze." Uspela je da se jadno osmehne. ,,Poslaću ti kasetu." ,Jasno ti je." Poigravao se pramenom njene kose. ,,U tehničkom smislu, idem u rat. Kao što kaže stara pesma 'Isplovljavam, dušo, i ko zna šta će se sutra desiti'." Smešeći se, zagleda se u njene tamne i ozbiljne oči. ,,Pretpostavljam da ne mogu da te ubedim da zaključaš ona vrata tamo i podariš mi nezaboravno zbogom." Plašila se da bi mogao. ,,Ne padam na stare otrcane stihove. Osim toga, svi znamo da Fin Rajli uvek svoju priču govori uživo." ,,Bilo je vredno pogibije." Ipak je obujmi oko struka. ,,Daj mi da bar nešto ponesem u pustinju. Priča se da je noću prilično hladno." Deo nje se plašio. A deo nje žudeo. Rukovodeći se tim pomućenim osećanjima, obavi mu ruke oko vrata. ,,Dobro, Rajli. Sećaj se ovoga." Prvi put pritisnu svoje usne na njegove bez ikakvog oklevanja. Kad rastyori usta da ga primi, oseti mnogo više od nagle, poznate jeze koja joj prostruja telom, mnogo više od laganog bola koji je obuze i koji je toliko dugo pokušavala da potisne. Oseti potrebu. Istinsku, da uživa, da apsorbuje i, čudno, da teši." Ljubili su se sve strasnije, zaboravila je na sve ostalo i samo osećala. Mirisala ga je - sapun i prirodno čisto telo. Kosa mekana i bujna, kao da ju je dozivala da je pročešlja prstima. Kad začu njegov tihi jecaj uživanja, podanički mu odgovori, poigravajući se njegovim jezikom, grickajući mu usne i dodajući snažno uzbudenje bola ukupnom užitku. Shvati da on drhti, ali više nije mogla da se zaustavi. ,,Dina." Sav očajan, prelazio je usnama preko njenog lica, duž vrata i osetio nagle otkucaje. ,,0pet." Ponovo je pun žudnje gladnim usnama prekrio njene, upijajući njihov ukus, yrelinu. Potpuno uzdrman, odmaknu se taman toliko da čelo osioni o njeno, da je drži još jedan tren i da zaključi koliko je u r x?v" ,Prokletstvo", prošapta. ,,Nedostajaćeš mi." ,,To nije trebalo da se desi." ,,Prekasno." Podiže ruku i obrisa usne. ,Javiću se kad budem u mogućnosti." Čim je to izgovorio, Fin shvati da


dosad nije davao takva obećanja. Takva neizgovorena obavezivanja uvek su ga terala da se povuče i bezbedno odšeta s rukama u džepovima. ,,Puno sreće iduće nedelje." ,,Hvala." I sama se odmaknu. Odmeravali su se kao dva boksera posle krvave prve runde u ringu. ,,Znam da nema svrhe da ti kažem, ali, čuvaj se." ,,Biću dobro." Nemirni osmeh prelete mu licem. ,,Sad je to mnogo yažnije." Krenu prema vratima i stade. ,,Čuj, Dina, ako se ta šupljoglava hulja kojim slučajem ponovo javi-" ,,Prisluškivao si." ,,Naravno, novinar sam. Bilo kako bilo, ako opet nazove, odbrusi mu, hoćeš li? Ne bih želeo da moram da ga ubijem." Ona se osmehnu, ali brzo i uozbilji. Nešto je u Finovim očima govorilo da se ne šali. ,,Smešno je što to kažeš. Činjenica je da me Maršal ne zanima, ali-" ,,Sreća njegova." Otpozdravi joj rukom. ,,0staj mi dobro, Kanzas. Yratiću se." ,,Naduvenko", promrmlja Dina. Kad u očima oseti bol, okrenu se da pogleda krovove Čikaga. Na drugom kraju sveta je možda rat, pomisli dok joj je prva suza klizila niz lice. A i emisija koja baš ovde mora da krene. Pa koji joj je onda vrag da se zaljubi? *** ,,Dobro, Di, skoro da smo spremni." Fren utrča u garderobu. ,,Gledaoci u studiju su smešteni." ,,Odlično." Dina nastavi da bulji u prazno dok joj je Marsi dovršavala frizuru. ,,Baš odlično." ,,Nose šešire Kapsa i majice Vajt soksa. Neki su doneli i zastavice. Kažem ti, jedva čekaju." ,,0dlično. Baš odlično." Smešeći se, Fren pogleda u raspored. ,,Svih šest žena je u zelenoj sobi. Prijateljski ćaskaju. Sajmon je sa njima, dogovaraju se." 137 ,,Bila sam malopre da se upoznamo." Govorila je monotonim glasom. Osećala je mučninu koja je rasla kao kad plima nadolazi. ,,Bože, Fren, mislim da ću se stvarno ispovraćati." ,,Ne, nećeš. Nemaš vremena. Marsi, frizura joj je fantastična. Možda da i mene kasnije malo doteraš. Idemo, drugar." Fren snažnopovuče Dinu. ,,Treba da se pojaviš, zagreješ ih i pridobiješ." ,,Trebalo je da obučem mornarsko odelo", reče Dina dok ju je Fren odvlačila. ,,Narandžasta i boja kivija je previše." ,,Božanstveno je - svetlo i mladalački. Baš prava kombinacija. Izgledaš izazovno, ali ne i napadno, prijateljski, ali ne i domaćinski. Sad slušaj." Kao da su na ostrvcetu prisnosti usred haosa oko njih, Fren uhvati Dinu za ramena. ,,Za ovo radimo kao robovi poslednjih nekoliko meseci - a to želiš godinama. Sad idi i nateraj ih da te zavole." ,,Stalno razraišljam o čitavoj ovoj gužvi. Šta ako se potuku? Znaš kako suludi mogu da budu navijači Soksa i Kapsa. Šta ako mi ponestane pitanja? Ili ne mogu da kontrolišem gomilu? Šta ako me neko pita kog davola pravim glupi šou o bejzbolu kad šaljemo trupe na Bliski istok?" ,,Broj jedan, niko se neće tući jer će u svemu strahovito uživati. Broj dva, nikad ti ne nedostaje pitanja i možeš da vladaš gomilom. I najzad, radiš ovaj šou o bejzbolu jer Ijudi treba da se zabave, naročito u teška vremena. Sad se saberi, Rejnolds, i obavi posao." ,,Dobro." Duboko je udahnula. ,,Sigurna si da izgledam kako treba?" ,,Idi.",,Idem.",,Dina." Okrenu se, iznenadena, a zatim je obuze bes kad ugleda Maršala. Frenino režanje natera je da pride. ,,Šta radiš ovde?" Osmehivao se bezbrižno, ali mu se u očima ogledalo žaljenje. ,,Hteo sam da ti poželim sreću. Lično." Pruži joj buket roze ruža. ,,Ponosim se tobom."


Nije uzela cveće, ali ga je netremice gledala u oči. ,,Prihvatiću dobre želje. Tvoj ponos je tvoja stvar. A sad slušaj, nezaposlenima je ovde ulaz zabranjen." On polako spusti cveće. ,,Nisam znao da možeš da budeš tako Okrutna." ,,Izgleda da smo se prevarili. Čeka me emisija, Maršale, ali ću iskoristiti ovu priliku da ti ponovim da nemam želju da s tobom nastavljam bilo kakve odnose. Sajmone?" Povika ne skidajući pogled s Maršalovih očiju. ,,0tprati doktora Pajka, hoćeš li? Izgleda da je zalutao." 138 M( ,-•;. i sam", procedi kroz stisnute zube. Ispusti ruže na pod, . iećajbčije kako je i samabacila sličanbuket. Smuči joj se od njihovog ilrisa Nećc uvek biti tako lako da me odbiješ." Krenu sa Sajmonom za petama. Dina je disala duboko, pokušavajući da se smiri. Gnjida", promrmlja Fren, milujući je po ruci i nastojeci da odagna napetost. ,,Bitanga. Da došeta ovamo baš pred emisiju! Jesi li dobro?" Dobř'o sam." Otrese bes. Previše je uzbudenja čeka u sledećih sat yremena da bi se predala. ,,Dobro sam." Produži, uzimajući mikrofon koji joj dade Džef. On ju je sav ozaren gledao. ,,0bori ih s nogu." Ona izade na podijum i osmehnu se mnoštvu lica. ,,Zdravo, svima, hvala što ste došli. Ja sam Dina. Za pet minuta počinje snimanje emisije. Nadam se da ćete mi pomoći. Ovo mi je prvi dan na tom poslu." *** ,,Ubaci prokletu kasetu!" U kancelariji u Njujorku, Andela ugasi cigaretu i odmah pripali drugu. ,,Morao sam da se potrudim da dodem do nje", reče Lu dok je palio video-rikorder. ,,Rekao si mi, rekao si mi." I muka joj je bilo da to sluša. Muka i od straha zbog onoga što će možda videti u sledećih nekoliko minuta. ,,Puštaj već jednom, do davola!" Zažmurivši, Andela je slušala uvodnu muziku. Previše naginje roku, zaključi sa smeškom. Prosečnom gledaocu se to neće dopasti. Publika - Ijudi sa bejzbol kapama, aplaudiraju i mašu zastavicama. Srednja klasa, laknu joj, pa se udobno zavali. Biće sve dobro na kraju krajeva, uveravala je sebe. ,,Dobro došli u emisiju 'Sat sa Dinom'." Pojavi se Dinino lice u krupnom planu. Lagani, topao osmeh, nagoveštaj nervoze u očima. ,,Naši gosti danas, ovde u Čikagu, su žene koje znaju sve što treba da se zna o bejzbolu - i ne samo o gužvi na terenu i teksaškoj ligi." Preplašena je, primeti Andela zadovoljno. Biće srećna ako izgura do prve pauze za reklame. Iščekujući poniženje, Andela se prepusti sažaljenju prema Dini. Napokon, pomisli uz uzdah saosećanja, ko od nje bolje zna kako izgleda suočiti se s nemilosrdnim staklenim okom kamere? Previše je i prebrzo započela, razmišljala je Andela. Biće to gorka, ali poučna lekcija. I kad propadne, a svakako hoće, i dode da moli za 139 pomoć, Andela reši da bude dovoljno milostiva, da joj oprosti i pruži novu priliku. Ali, Dina je izdržala do reklama, pozdravljena burnim pljeskom. Posle prvih petnaest minuta, prijatan ukus otvorenog saosećanja pretvori se u gorčinu. Andela odgleda emisiju sve do odjavne špice, ne progovorivši ni reč. ,,Ugasi", odbrusi i odšeta do bara. Umesto za kiselu vodu kao obično, odluči se za šampanjac. ,,Nije to ništa", reče upola glasa. ,,0srednji šou sa minimalnim demografskim uticajem." ,,0dgovor podstanica je solidan", reče Lu iza njenih leda dok je vadio kasetu.


,,Šačica podstanica u prašnjavoj rupi Srednjeg zapada?" Pila je brzo, stišćući usne posle svakog gutljaja. ,,Misliš da me to brine? Misliš da s tim može da prode u Njujorku? Važno je samo ono što ovde prolazi. Znaš li koliki mi je rejting bio prošle nedelje?" ,,Znam." Lu odloži kasetu i prihvati igru. ,,Nemaš razloga za brigu, Andela. Ti si najbolja i svi to znaju." ,,Prokleta je istina da sam najbolja. A kad se moje prve specijalne emisije pojave u novembru u udarnom terminu, počeću da dobijam i poštovanje koje zaslužujem." Načinivši grimasu, ona iskapi sav šampanjac. Više nije imao ukus slavlja, već je otapao ledene ostatke straha. ,,Već sam dobila pare." Okrenu se oko sebe, smirenija. Može sebi da priušti da bude velikodušna, zar ne? ,,Dozvolićemo Dini da ima svojih pet minuta, zašto ne? Neće dugo trajati. Ostavi kasetu, Lu." Andela se vrati za sto, sede i nasmeja. „1 pozovi mi sekretaricu. Imam za nju jedan poslić." Ostavši sama, Andela se klatila u stolici i posmatrala svoj novi dom. Njujork će od mene načiniti više od zvezde, razmišljala je. Načinide me kraljicom. ,,Da, gospodice Perkins." ,,Kesi - prokletstvo, Loren." Pogleda svoju novu sekretaricu. Mrzela je da je prekidaju novi podredeni, da od nje očekuju da im zapamti imena, lica. Svi su uvek previše očekivali od nje. ,,Zovi mi Bikera. Ako ga ne nadeš, ostavi poruku. Neka se hitno javi." ,,Da, madam." 140 T : -ve." Andela pogleda u flašu šampanjca, pa odmahnu glavom. npec upasti u tu zamku. Nije poput svoje majke. Nije joj potrebno piće da bi pregurala dan. Nikad nije. Potrebno je da dejstvuje. Kad 'naloži' Bikera i natera ga da iskopa što više prljavštine o Dini Rejnolds, moći će da dejstvuje do mile volje. Glava dvanaesta ,,Ispečen ispod jarkog sunca, neprijatelja kiša, biljnog sveta i Ijudskih bića, pomera se pesak Saudijske pustinje." Fin se svim snagama trudio da ne trepće dok govori okrenut kameri, a sunce ga nemilice prži. Nosio je majicu maslinaste boje, vojničke pantalone i izbledeli slamnati šešir. ,,Peščane oluje, nesnosna yrućina i avioni miraž uobičajena su pojava u ovom neprijateljskom okruženju. U ovaj svet došle su snage Sjedinjenih Država da povuku liniju u pesku. Već je tri meseca prošlo otkako su prvi muškarci i žene oružanih snaga iskrcani u okviru Pustinjske oluje. Efikasnošću i oštroumnošću Jenkija, ti vojnici se prilagodavaju novoj sredini, ili u nekim slučajevima, sredinu podešavaju sebi. Drvena kutija, parče stiropora i ventilator." Fin spusti ruku na drveni sanduk. ,,A grupa snalažljivih je napravila pokretni frižider da bi lakše savladala yrelinu od četrdeset osam stepeni. A dosadu, koja je prepredeni neprijatelj kolłko i klima, vojnici koji nisu na dužnosti prekraćuju čitanjem pisama od kuće, razmenjivanjem dragocenih malobrojnih novina koje do njih dopru i organizovanjem trke guštera. Ali, pošta retko stiže i dani su dugi. Dok se Dan veterana kod kuće proslavlja paradama i izletima, muškarci i žene u Pustinjskoj oluji rade, i čekaju. Specijalno iz Saudijske Arabije, za CBC govori Fin Rajli." Kad se na kameri ugasi crvena lampica, Fin otkači naočare s pojasa i brzo ih stavi. Iza njega su bili F-15C Orao i grupa iscrpljenih vojnika. ,,Krenuo bih na salatu od krompira i duvački orkestar, Kurt. Šta bi ti?" Njegov snimatelj, crvenog lica kao uglačani mermer i sav okupan u znoju, zakoluta očima i pogleda u nebo. ,,Maminu prirodnu limunadu. Pet litara." ,,Hladno pivo." ,,Sladoled od breskve - i dug, nežan poljubac od Yitni Hjuston." 14]


,,Prekini, ubijaš me". Fin otpi flaširanu vodu. Imala je metalni ukus i bila prevruća, ali mu ipak otera pesak iz grla. ,,Hajde da vidimo šta smemo da snimamo i da pokušamo s nekim da Porazgovaramo." ,,Neće nam mnogo dozvoliti", progunda Kurt. ,,Slikaćemo šta možemo." Mnogo sati kasnije, u relativno udobnom saudijskom hotelu, Fin se skide do gole kože. Tuš je spirao naslage peska i znoja i kamenčića posle dva dana i dve noći provedenih u pustinji. Oseti slatku, skoro romantičnu čežnju za oštrim mirisom američkog piva. Uze sok od pomorandže i ispruži se na krevetu, potpuno nag, smireno umoran. Zatvori oči i primače telefon da započne složeni i često bezuspešan proces uspostavljanja veze sa Sjedinjenim Državama. *** Zvonjava probudi Dinu iz dubokog sna. Njena prva zbrkana misao beše da je ponovo pogrešan broj, verovatno isti kreten koji ju je ranije izvukao iz kade da bi samo bez izvinjenja prekinuo vezu. Ved zlovoljna, podiže slušalicu. ,,Rejnolds" ,,Mora da je tamo, šta? Pola šest ujutru." Fin je i dalje žmurio i smešio se osluškujući njen promukao glas. ,,Izvini.",,Fine?" Terajući san, Dina se uspravi u krevetu i upali svetlo. ,,Gde si?" ,,Uživam u gostoprimstvu naših saudijskih domaćina. Jesi li danas jela lubenicu?" ,,Lubenica. Sunce je ovde bez milosti, naročito oko deset prepodne. Tad počinjem da fantaziram o lubenici. Kurt se nadovezuje, a onda čitava ekipa kreće s mučenjem. Gomile sladoleda, ledeno piće, hladno pečeno pile." ,,Fine", progovori Dina polako. ,Jesi li dobro?" ,,Samo umoran." Prede rukom preko lica da se povrati. ,,Proveli smo par dana u pustinji. Suva hrana, još gora vrućina i jebeni insekti... Ne želim o njima ni da mislim. Bio sam na nogama skoro trideset sati, Kanzas. Malo sam skrenuo." ,,Treba da se ispavaš." ,,Pričaj mi." 142 Y;Hela sam neke od tvojih izveštaja", ona poče. ,,0naj o taocima i<oie Husein zove 'gostima' posebno je upečatljiy. I onaj iz vazdušne baze u Arabiji." ,,Ne to, pričaj mi šta radiš." ,,Danas smo snimali emisiju o Ijudima koji su opsednuti kupovinom. Jedan od gostiju u studiju čitavu noć gleda šoping kanal i naručuje sve što se pojavi na ekranu. Njegova žena je konačno presekla gajtan kad je kupio tuce elektronskih ogrlica za buve. Inače, nemaju psa." Fin se nasmeja, kako se i nadala. ,,Dobio sam kasetu koju si mi poslala. Kružila je malo unaokolo, pa je potrajalo. Gledao sam je zajedno s ekipom. Dobro si izgledala." ,,Dobro sam se osećala. Preuzima nas još nekoliko stanica u Indijani. Kasno popodne. Idemo uzvodno, ali ko zna?" ,,Sad mi kaži da ti nedostajem." Nije odmah odgovorila. Primetila je da uvrće i uvrće telefonski gajtan oko ruke. ,,Pretpostavljam da je tako. Povremeno." ,,A sada?" ,,Da." ,,Kad se vratim, želim da dodeš u moju jazbinu." ,,Fine-" ,,Želim da te naučim da pecaš." Na licu joj zaigra osmeh. ,,Stvarno?"


,,Mislim da ne bi trebalo ozbiljno da se zagrejem za ženu koja ne razlikuje jedan kraj štapa od drugog. Razmisli o tome. Javiću se." ,,Dobro. Fine?" ,,Mmmmm?" Cinilo joj se da je skoro zaspao. ,,Poslaću ti još jednu kasetu." ,,Dobro. Yidimo se." Samo što je odložio slušalicu, počeo je da hrče. Vesti su i dalje pristizale. Eskalacija neprijateljstva i sukoba, pregovori za oslobadanje zarobljenika čija je sudbina neizvesna. Samit u Parizu i poseta predsednika američkim trupama za Dan załwalnosti. Do kraja novembra, UN su izglasale rezoluciju 678. Odobrena je upotreba snaga za proterivanje Iraka iz Kuvajta, a Sadamu dat krajnji rok do 15. januara. 143 Na domaćem frontu, viorile su se žute trake - sa vrha automobilskih antena i sa krovova kuća. Bile su ukrašene zelenimgrančicama, jer se Amerika spremala za Božić, i za rat. ,,0va igračka će pokazati ne samo šta je najtraženije za decu za Božić, već šta je najbezbednije." Dina podiže pogled sa zabeleški i zagleda se u Fren. ,Je l' ti dobro?" ,,Naravno." S naporom, Fren pomeri sada pozamašno telo. ,,Kad se osećaš kao da ti mali kamion pritiska bešiku, odlično sam." ,,Treba da ideš kući, podigneš noge. Porodaj je za manje od dva meseca." ,,Poludela bih kod kuće. Sem toga, ti si ta koja treba da bude iscrpljena kad si provela pola noći na dobrotvornoj zabavi." ,,To je deo posla", reče Dina rasejano. „1, kao što je Loren primetio, uspostavila sam kontakte i privukla štampu." ,,Mmmm. I pet sati spavanja." Fren se igrala plišanim zekom koji je mrdao ušima i cičao kad mu se pritisne stomak. ,,Misliš li da će se ovo svideti Yelikom Edu?" Dina se zagleda u Frenin trbuh, gde je 'Yeliki Ed', kako su zvali bebu, skokovito rastao. ,,Već imaš gomile punjenih životinja u dečjoj sobi." ,,Ti si počela s tim medvedom od pola metra." Fren ostavi zeca i iz hrpe igračaka rasute po podu kancelarije uze olovnog vojnika. ,,Zašto zaboga uvek vole da se igraju vojnika?" ,,Baš ćemo to pitati našeg stručnjaka. Jesi li čula nešto o Dejvu?" Fren se trudila da ne brine previše za svog polubrata, oficira Nacionalne garde koji je bio u Zalivu. ,Jesam. Dobio je paket koji smo rau poslali. Knjige viceva bile su veliki hit. Joj!" Povika uz jauk i smeh, i rukom pritisnu stomak. ,,Veliki Ed je upravo postigao pogodak." ,,Zar će Ričard stvarno da kupi bebi šlem?" ,,Već jeste. Što me podseti da obavezno o podeli medu polovima govorimo i sa ovog stanovišta. Kako društvo, i roditelji, nastavljaju sa stereotipima kupujući ovakve stvari za dečake" - pokaza na olovnog vojnika - ,,a ovakve za devojčice." Gurnu nogom minijaturnu garnituru za kuvanje. ,,Baletske cipelice za devojčice, kopačke za dečake." ,,Što vodi tome da devojčice budu navijačice, a dečaci sportski Heroji." Što", T)ina nastavi, ,,vodi tome da muškarci odlučuju u kompaniji, a >ene poslužuju kafu." Bože, :ar ću da izbacim ovo dete?" Fren se izvuče iz stolice. Gegala se, pa je njen nervozni hod bio i smešan i simpatičan. ,,Nije trebalo ovo da uradim. Trebalo je prvo da isprobamo s kučencetom. Biću odgovorna za još jedno Ijudsko biće, a još nisam ni počela da štedim za školarinu." U proteklih nekoliko nedelja, Dina se navikla na Frenine jadikovke. Ona se umiri i osmehnu. ,,Hormoni ponovo divljaju?"


,,Možeš da se kladiš. Idem da nadem Sajmona i proverim prošlonedeljni rejting - i pretvaram se da sam normalno, razumno Ijudsko biće." ,,A onda idi kući", nagovarala ju je Dina. ,,Pojedi kesu bombona i pogledaj neki stari film na kablovskoj." ,,Dobro. Poslaću Džefa da pokupi igračke i odnese ih dole." Kad je ostala sama, Dina zatvori oči. Nije samo Fren bila na ivici ovih dana. Čitavu ekipu je hvatala nervoza. Za šest nedelja, ,,Sat sa Dinom" će ili biti obnovljen s ,,Delakortom" ili će svi ostati bez posla. Gledanost je rasla, ali da li je to bilo dovoljno? Znala je da u emisiju ulaže sve što ima, a sve što može da iscedi - u javne nastupe i susrete s medijima, na čemu je Loren insistirao. Je li ipak to dovoljno?Probni period je skoro prošao, a ako ,,Delakort" odluči da ih izbaci... Uznemirena, ustade i pride prozoru. Pitala se da li je Andela ikad ovde stajala i brinula, ophrvana nečim tako niskim kao što je jedan rejting poen. Je li osećala da joj odgovornost tako teško pada na pleća -za emisiju, za ekipu, za oglašivače? Je li zbog toga postala tako teška? Neće samo moja karijera propasti ako emisijabude skinuta, pomisli. Još šestoro łjudi je uložilo vreme i energiju i, da, svoje ja. Još šestoro Ijudi koji imaju porodice, hipoteke, otplate za kola, račune za zubara. ,,Dina?" ,,Da, Džef. Treba da odneseš dole ove igračke..." Zastade kad ugleda Yeštačku jelku od preko dva metra. ,,0dakle ti to čudo?" ,,Izvukao samje iz skladišta." Džef se pojavi izajelke. Obrazi su mu goreli od sreće i napora. Naočare spale na pola nosa. Njegova dečačka stidljivost bila je dirljiva. ,,Mislio sam da bi ti se svidelo." Smejući se, razgledala je jelku sa svih strana. Savijene plastične grane i drečavozelena boja koju niko ne može da pobrka s prirodnom. 145 Pogleda u Džefovo ozareno lice i ponovo se nasmeja. ,,Baš rai treba. Hajde da je stavimo ispred prozora." ,,Dole je izgledala prilično jadno." Džef je postavi ispred prozorskog okna. ,,Mislio sam da je malo ukrasim..." ,,Slobodno." ,,U zgradi su stvarčice koje niko nije koristio - ili video - godinama. Svećice, lampice, kugle. Divno će izgledati." „1 puno žutih traka", reče, misleći na Fina. ,,Hvala, Džef." ,,Sve će biti dobro, Dina." Stavi joj ruku na rame i stidljivo je stisnu. ,,Ne brini toliko." ,,U pravu si." Položi ruku na nj'egovu. ,,Potpuno u pravu. Zovi ostatak ekipe da ukrasimo ovu bebicu." ** Dina je radeći dočekala praznike, sa veštačkom jelkom koja joj je blještala iza leda. Ispunivši sve obaveze i ostavši tri dana na poslu po osamnaest sati, ugrabila je vreme da na brzinu, na jedan dan, ode do svojih za Božić. Yratila se u čikašku hladnoću poslednjim letom. Zatrpana prtljagom, poklonima i kutijama kolača iz Topeke, otključa stan. Prvo što je ugledala beše beli koverat na tepihu, odmah kraj vrata. Oseti nelagodu i spusti torbe. Nije se iznenadila kad je izvadila samo jedan list i videla jasno crvena slova. Srećan Božić, Dina. Volim da te gledam svakog dana. Yblim da te gledam. Yolim te.


Tajanstveno, ali bezopasno, razmišljala je o čudnim pismima koje dobija od aygusta. Gurnu papir u džep i samo što je zaključala vrata kad se začu kucanje. Skide vunenu kapu i otvori. ,,Maršale." Preko ruke je držao pažljivo složen kaput marke barberi. ,,Dina, zar ovo nije previše? Nisi mi odgovorila ni na jedan poziv." ,,Ništa se ne dešava. Maršale, samo što sam se vratila. Umorna sam, gladna i nisam u stanju da civilizovano razgovaram." ,,Ako sam mogao da progutam svoj ponos i dodem, bar me pozovi da udem." ,,Svqj ponos?" Oseti kako je hvata bes. Loš znak, znala je, posle samo nekoliko izgovorenih reči. ,,Dobro. Udi." Pogleda njene torbe dok je ulazio. ,,Išla si kući za Božić?" ,,Takoje." 146 Poioži kaput na naslon stolice. ,,Porodica ti je dobro?" ,/Mrava i čitava, Maršale, i nisam raspoložena za ćasttanje. Ako imaš šta da kař.eš, reci." ,Ne verujem da ovo možemo da rešimo dok ne sednemo i o svemu dobro popričamo." Pokaza na sofu. ,,Molim te." Ona skide kaput i sede na stolicu. Čekala je, držeći ruke; na krilu. ,,Činjenica da si još Ijuta na mene dokazuje da smo emotivno Yezani." Sedeo je, s rukama na kolenima. ,,Shvatio sam da je pokušaj da čitavu stvar rešimo odmah posle incidenta bila greška." ,,Incidenta? Zar se to tako zove?" ,,Zato što su", mirno nastavi, ,,emocije, na obe strane, bile preblizu površini, otežavajući nam da se dogovorimo i dodemo do konstruktivnog rešenja." ,,Retko kad stvari rešavam konstruktivno." Osmehnu se, ali joj se u očima još videla srdžba. ,,Ne verujem da se dovoljno dugo znamo da słwatiš da pod odredenim okolnostima pobesnim." ,,Razumem." Bio je zadovoljan, veoma zadovoljan što opet komuniciraju. ,,Vidiš, Dina, smatram da deo poteškoća s kojima smo se susreli proističe iz činjenice da nismo poznavali jedno drugo onoliko koliko bi trebalo. Oboje za to snosimo krivicu, ali je veorna Ijudsko, veoma prirodno nastojanje da se pokažu samo dobre strane kada se ulazi u neku vezu." Morala je duboko da udahne, da natera sebe da i dalje rnirno sedi dok je unutar nje ključała želja da skoči i snažno ga udari. ,,H0ćeš da podelimo odgovornost za to, dobro - naročito pošto nemam nameru da ikad više ulazim u neku novu fazu s tobom." ,,Dina. Ako si iskrena, priznaćeš da smo stvarali nešto specijalno izmedu nas." Kao dobar terapeut, gledao ju je pravo u oci, govorio blagim i umirujućim glasom. ,,Susret intelekta, ukusa." ,,Pa, mislim da je susret naših intelekata i ukusa naglo preokrenut kad sam ušla i našla tebe i Andelu kako navaljujete jedno na drugo. Reci mi, Maršale, jesi li tada u džepu držao prospekte za naše planirano putovanje na Havaje?" On pocrvene. ,,Izvinuo sam se mnogo puta zbog te greške." ,,Sad je to greška. Pre toga bio je incident. Dozvoli mi da ja dam svoju ocenu, Maršale. Ja to zovem izdajom, izdajom dvoje Ijudi kojima 147 sam se divila i do kojih mi je bilo stalo. Smišljena s Andeline strane, a patetična s tvoje." Mišić na vilici mu zaigra. ,,Ti i ja nismo u potpunosti pnpali jedno drugom, ni seksualno ni emocionalno." ,,Hoćeš da kažeš da se to ne bi dogodilo da sam s tobom otišla u krevet? Ne možeš u to da me ubediš." Skoči na noge. ,,Ne snosim krivicu za to, drugar. Ti si taj koji je razmišljao slušajući telo. Onda ti sayetujem, doktore, da se što pre izgubiš iz moje kuće.


Ne prilazi mi. Ne kucaj mi na vrata. Ne želim da ti čujem glas preko telefona. I neću da me više zoveš u po noći kad nemaš hrabrosti ni da progovoriš." On ustade. ,,Ne znam o čemu pričaš." ,,Ne znaš?" Obrazi su joj goreli. ,,Samo znam da želim sve da izgladim. Čekam te širom otvorenih očiju svih ovih meseci, otkako si me izbacila iz svog života, Dina. Znam da si jedina žena koja može da me usreći." ,,0nda te čeka tužan život. Nisam na raspolaganju i nisam Zainteresovana." ,,Postoji neko drugi." Pride joj i ščepa za ruke pre nego što je mogla da se otrgne. ,,Govoriš o izdajstvu, a tako si nemarno i lako prešla iz mojih u neke druge ruke." ,,Da, postoji neko drugi, Maršale. Postojim ja. Sad skidaj ruke s mene." ,,Samo da te podsetim šta smo imali", promrmlja, vukući je ka sebi. ,,Sarno da ti pokažem kako je moglo da bude." Yrati joj se stari strah, zbog kog je drhtala dok je pokušavala da se oslobodi njegovog stiska. Očajnički se borila za vazduh. Stešnjena, postajala je okrutna. ,,Znaš li koja bi tema bila interesantna za moj šou, Maršale? Poslušaj ovo. Ugledni porodični savetnik koji uznemirava žene i zavodi maloletnice." Čvrsto je prekrstila ruke, gledajući kako mu se boja gubi s lica. ,,Tako je, znam sve o tome. Zar dete, Maršale? Možeš li da zamisliš koliko me to Ijuti? Žena koju si vidao dok si navodno razvijao našu vezu mala je promena u poredenju s tim. Ančtela mi je poslala paketić pre nego što je otišla za Njujork." Hladne graške znoja izbile su mu po čelu. ,,Nemaš prava da obelodaniš moj lični život." ,,Nemam ni nameru. Osim ako ne prekineš da me progoniš. A ako nastaviš-" Zastala je. L48 (,.-.'! ao sam od tebe nešto bolje od pretnji, Dina." "ft 'i?eleda da si se ponovo prevario." Pride vratiraa i širom ih 0tV°SavSsbmljen, uze kaput. ,,Duguješ mi izvinjenje zbog onoga što 21138 Ništa ti ne dugujem. Ako ne odeš za pet sekundi, počeću toliko da ištim da će krov na kud da otpadne, a gomila suseda dotrči." Praviš grešku", reče izlazeći. ,,Krupnu grešku." "srećni praznici", odgovori mu, a onda zalupi vrata i zaključa. *** ,,0dlična emisija, Dina." Marsi obrisa suze dok je Dina odlazila u garderobu. ,,Divno je bilo videti na okupu sve te porodice vojnika koji su u Zalivu. Sve te snimke odatle." ,,Hvala, Marsi." Dina pride ogledalu i skide minduše. ,,Znaš, Marsi, yečeras se čeka Nova godina." ,,Priča se." ,,Tada se 'odlazi sa starim, ulazi sa novim'." Podigavši kosu, Dina je sa svih strana kritički posmatrala svoje lice. „1 Marsi, drugarice moja, osećam se uznemireno." ,Je l'?" Marsi prestade da čeprka po torbici za šminku, spremajući se za Bobija Marksa. ,,Kakva vrsta uznemirenosti? U stilu 'mogla bih da izadem i pokupim prvog čudaka iz jeftinog bara?'" ,,Nisam rekla da sam luda, već samo uznemirena. Kad dolazi Bobi?" ,,Za dvadesetak minuta." ,,Dobro je, biće dovoljno". Dina se baci u stolicu i odmače od ogledala. ,,Promeni mi izgled." Marsi samo što ne zasuče rukave. ,,0zbiljna si?" ,,Mrtva ozbiljna. Imala sam groznu scenu s bivšim momkom pre neki dan. Ne znam da li ću kroz mesec dana uopšte biti zaposlena, da ne goyorim o karijeri. Možda se zaljubljujem u čoveka koji je više van zemlje nego što je ovde, a za dve nedelje bićemo u ratu. Yečeras, uoči Nove godine, neću biti s tim čovekom koga sam možda zavolela, već na bučnoj zabavi prepunoj stranaca, jer je druženje sa strancima sad deo m°g


posla. I tako, osećam se uznemireno, Marsi, dovoljno uznemireno da uradim nešto drastično." 149 Marsi prikači zaštitni ogrtač oko Dininog vrata. ,,Možda bi bilo bolje da malo definišeš 'drastično' pre nego što počnera." ,Jok." Dina duboko udahnu vazduh, pa polako izdahnu. ,,Ne želim da znam. Iznenadi me." ,,Sama si tražila." Marsi uze bočicu spreja i navlaži Dininu kosu. ,,Znaš, već nedeljama želim ovo da uradim." ,,Sad imaš priliku. Učini da budem potpuno nova." Dina oseti rauku u stomaku dok je Marsi sekla i sekla. Preneraženo je gledala u gomile svoje kose koje su padale na pod kraj njihovih nogu. ,,Znaš šta radiš, zar ne?" ,,Veruj mi", odgovori joj Marsi, odsekavši još malo kose. ,,Izgledaćeš fantastično." Zabrinuta, Dina pokuša da se pogleda u ogledalu. ,,Nema virenja." Marsi je odlučno zadrža rukom. ,,To je kao ulaženje u hladan bazen", objasni. ,,Ako pokušaš malo-pomalo, gadno je. A ponekad se uplašiš i odustaneš. Ako uradiš odjednom, odmah se šokiraš, a posle ti se svida." Napućila je usne dok je hvatala makaze. ,,Znaš, možda je više nalik gubitku nevinosti." ,,Sranje!" Marsi pogleda i osmehnu se glavnom domaru CBC televizije. ,,Zdravo, Bobi, skoro sam gotova." ,,Sranje!", on ponovi, zagledan u Dinu. ,,Šta radiš, Di?" ,,Htela sam promenu." Govorila je slabim glasom, pokušavajući da rukom opipa kosu. Marsi je odgurnu. ,,Hladan bazen", reče oštro. ,,Dobro, jeste promena." Bobi se povuče korak unazad i zavrte glavom. ,,Ej, smem li da uzmem jedan pramen?" Šakom zahvati kosu. ,,Mogao bih da napravim periku. Do davola, trebalo bi mi čitavo tuce." ,,Bože, šta li sam to uradila?" Dina se trudila da ne zaplače. ,,Di? Šta čekaš? Treba da... o, bože!" Fren zastade na vratima. Jednom rukom je prekrila usta, drugom se držala za stomak. ,,Fren." Očajna, Dina pruži ruke. ,,Fren. Fren, mislim da sam doživela nervni slom. Čeka se Nova godina", brbljala je. ,,Bobi pravi perike. Mislim da mi se život raspada pred očima." ,,0dsekla si je", najzad Fren uspe da izusti. ,,Stvarno si je odsekla." 150 ' h, opet će porasti, zar ne?" Dina uze jedan pramen iz krila. ,,Zar ,7" llc: ,Za ptt ili deset godina", predvide Bobi veselo i stavi nekoliko pramenova na svoju ćelu. ,,Ne dovoljno brzo da zadovolji zahtev koji, yerujem, stoji u ugovoru, da ne smeš da menjaš izgled." ,,Bože". Već bledo, Dinino lice dobi samrtničku belinu. ,,Zaboravila sam. Nisam razmišljala. Mora da sam poludela." ,,0siguraj da ti advokat sredi to s 'Delakortom'", predloži Bobi. ,,Dopašće im se", reče Marsi ozbiljno. „1 njoj će se dopasti za minut." Marsi je fenirala i češljala. Nezadovoljna, dodade još malo gela, utrlja ga, a onda poče da pravi frizuru s tolikom pažnjom kao da obraduje dijamant. ,,Sad duboko udahni i drži se", posavetova je Marsi, skidajući kecelju. „1 ništa ne govori pre no što dobro pogledaš." Svi su ćutali dok je Marsi polako okretala Dinu prema ogledalu. Dina je netremice posmatrala svoj lik, otvorenih usta kao u šoku i razrogačenih očiju. Duga gusta griva njene kose beše nestala, zamenjena kratkom stepenastom frizurom sa istanjenim


pramenovima i šiškama. Potpuno ošamućena, posmatrala je kako žena u ogledalu diže ruku i opipava vrat, gde se kosa završavala. ,,Prati oblik tvog lica", reče Marsi nervozno kad Dina nastavi samo da bulji. „1 ističe oči i obrve. Imaš divne tamne obrve, u savršeno prirodnom luku. Oči su ti bademaste i dramatične, ali su pomalo bile izgubljene sa svom tom kosom." ,,Pa..." Dina je duboko disala. ,,Svida mi se." ,,Svida?" Osetivši olakšanje, Marsi sede kraj nje. ,,Stvarno?" Dina je posmatrala sve širi osmeh na svom licu. ,,Svida mi se. Znaš li koliko sam sati nedeljno morala da posvećujem kosi? Što mi ovo nije palo na pamet ranije?" Uze ručno ogledalo da se pogleda i otpozadi. ,,Uštedeću skoro osam sati nedeljno - čitav radni dan." Prikači naušnice. >,Šta misliš?", upita Fren. ,,Ne umanjujući prioritetnu uštedu vremena, izgledaš neverovatno. Zgodna devojka iz susedstva." ,,Bobi?" ,,Seksi. Nešto izmedu Amazonke i otkačene moderne devojke. Siguran sam da 'Delakort' neće imati ništa protiv da ponovo snimi promotivni materijal." 15] ,,Bože moj." Kad joj je ta ideja doprla do mozga, Dina se okrenu Fren. ,,Bože moj", ponovi. ,,Ne brini, potpuno ćeš osvojiti Lorena večeras. Onda ćemo raditi sledeću emisiju." ,,Poslepraznične tužne priče?" ,,Naravno, naravno." Grčevito razmišljajući, Fren se ugrize za usnu. „1 - nešto tako jednostavno i beznačajno kao nova frizura brzo će te obodriti kad se zabava završi." ,,Slažem se", presudi Bobi. *** U cik zore prvog dana nove godine, ,,Sat sa Dinom" tekao je sa kasete, a usamljena prilika šetkala po maloj mračnoj sobi. Na stolu, gde su uramljene Dinine fotografije sijale kroz tminu, ležalo je novo blago: široka pletenica crne kose obmotana zlatnim gajtanom. Bila je mekana na dodir, mekana kao svila. Posle još jednog milovanja, prsti se skloniše i krenuše ka telefonu. Polako su okretali brojeve, da bi produžili uživanje. Nešto kasnije, kroz slušalicu dopre Dinin glas, pospan, malo uznemiren, donosed srebrno koplje zadovoljstva, koje je trajalo mnogo posle prekida veze. Glava trinaesta Bilo je dva po ponoći u Bagdadu kad je Fin ponovo iščitavao tekst spremajući se za uključenje uživo u večernje vesti CBC-a. Sede na jedinu stolicu koja nije bila pretrpana kasetama, kablovima i drugom opremom, navlačeći čistu košulju i pretačući sve misli i zapažanja u izveštaj. Opisao je okruženje, buku vojnih priprema, miris hladne hrane i opšti žamor. Clanovi ekipe muvali su se po apartmanu, proveravali opremu i pričali viceve. Humor, naročito crni, pomagao je popuštanju napetosti. U protekla dva dana, nagomilali su rezerve hrane i flaširane vode. Bio je 16. januar. ,,Možda da vežemo nekoliko čaršava", predloži Kurt. „1 obesimo ih kroz prozor kao veliku belu zastavu." ,,Ne, istaći ćemo moj kačket", reče inženjer. ,,Koji će suludi američki dečko da bombarduje fudbalskog navijača?" 152 ,,ć;'/''in da im je Pentagon naredio da prvo gadaju hotele." Fin pw-;5- noaled sa zabeleški i naceri se. ,,Siti su štampe." Podiže slušalicu da Uspostavi vezu s Cifeagom i na monitoru ugleda redakciju. ,,Hej, Martine! Kako su Bulsi porošli sinoc'?" Dok je govorio, odšeta do prozora da bi Kurt mogao <3a uradi yideo-test s tamnim nebom u pozadini. ,,Da, mirno je ovd«e. Nervoza je prilično velika, kao i antiameričko raspoloženje."


Kad se režiser uključi, Fin klimnu glavom. ,,Razumeo. Primaju nas", reče Kurtu i izade na balko n. ,,Krećemo za četiri minuta." ,,Donesite reflektore", poviłs;a Kurt. ,,Moram da uklonim senke." Pre no što se iko pomeri, u cdaljini se začu tutnjava. ,,Prokletstvo, šta to bi?" Inženjer preblede i proguta žvakaću gumu. ,,Grmljavina? Je l' to bila grrnljavina?" ,,Hriste." Samo što se okrenui, Fin ugledaplamene jezike kako paraju noćno nebo. ,,Martine! Javi se!' ' Povika, iako je Kurt uperio kameru uvis. ,,Imamo eksploziju. Počeo j e yazdušni napad. Da, siguran sam. Za ime boga, uključi me u program. Uključi me u prokleti program!" Začu psovanje i viku u čilcaškoj kontrolnoj sobi, a onda nasta potpuni muk. ,,Izgubili smo ih. Jebi ga." Sasvim miran, posmatrao je žestoku igru bljeska i tame. Ni pomislio nije, u tom trenutku, na smrtno opasne reflektore koji su obasjavali zgiradu. Sve misli bile su usmerene na emitovanje priče. ,,Nastavi da srkimaš." ,,Ne treba dvaput da mi kažeš." Kurt samo što nije visio s balkona. ,,Pogledaj!" povika glasom koji j« bio nabijen napetošću i uzbudenjem. Sirene koje su objavljivale vszdušni napad nadvikivale su se s eksplozijom granata. ,,Imamo se dišta u prvom redu." Iščekujući uspostavljanje veze, Fin izvadi mikrofon da snimi huku bitke. ,,Zovi Čikago." ,,Pokušavam." Inženjer je petljao oko uredaja drhtavim rukama. »Prokletstvo, pokušavam." Zažmurivši, Fin pride ogradi balkona, onda se okrenu kameri. Ako ne može da ide uživo, može da se snimi. ,,Bagdadsko noćno nebo rastvorilo se rano jutros nešto p»osle pola tri. Neprestano seva i tutnji, a vide se i kopljasti odblesci protiwazdušne odbrane. Plamena vatra se povremeno razbukti na horizontu." Kad se okrenu, u nivou očiju ugleda, sa užasom i potpunom nevericom, umirući trag svetlećeg projektila. 153 Zbog te smrtrie, zastrašujuće lepote, krv poče brže da mu struji. Kakva slika! ,,Isuse, jesi li snimio to? Jesi li?" ,,Imamo li sreće?" viknu inženjeru. ,,Ne." Mada još potpuno bled, uspeo je malo da se osmehne. ,,Mislim da će naši Ijubazni domaćini uskoro doći da nas izbace." Sad se Fin nasmeja, brzo, nemirno, skoro rafalno. ,,Prvo treba da nas nadu." *** Dok je Fin snimao svoj ratni izveštaj, Dina je sedela, umrtvljena dosadom, čekajući da se beskrajna večera okonča. Zvuci monotone klayirske muzike dopirali su iz balske dvorane hotela u Indijanapolisu. Pored govora posle večere, osrednjeg vina i gumene piletine, čekao ju je jedino dug povratak u Čikago. Bar se sama ne patim, pomisli sebično. Povela je Džefa Hajata sa sobom. ,,Nije toliko loše." promumla on, gutajući poyelik zalogaj. ,,Ako dobro posoliš." Uputi mu pogled skoro isto toliko prijatan koliko je i jelo ukusno. ,,To mi se svida kod tebe, Džef. Uvek si optimista. Samo da vidimo da l' ćeš se smejati kad čuješ da će, posle nepojedene večere, direktor TV stanice, šef prodaje i dva naša promotera održati govore." On malo razmisli i odluči se za vodu umesto vina. ,,Pa, moglo bi biti i gore." ,,Čekam." ,,Moglo bi da nas zaveje." Ona se strese. ,,Molim te, ni ne šali se s tim." ,,Volim ova putovanja, stvarno." Pogleda je ispod oka, pa nastavi da jede. ,,0bilazak stanica, susreti s Ijudima, crveni tepih za dobrodošlicu." „1 meni se to svida. Da provedem vreme u nekoj od podstanica i vidim svo to oduševljenje za šou. A Ijudi su uglaynom sjajni." Ona uzdahnu, poigravajući se hrpicom pirinča pored piletine. Samo sam umorna, pomisli. Čitavog svog života imala je višak


snage, a sad kao da je pokreće praznina. Svi ti strogi zahtevi u pogledu vremena, rasudivanja, izgleda. Slava, otkrila je, nije samo u sjaju i pompi. Svaki uspeh iraa svoju cenu. Za svako bogato i poznato rame koje dotakne, mora da odsedi na 154 v wčanih večera ili da prisustvuje kasnim noćnim sastancima. pioynu stranu na kojoj se pojavi plaća otkazivanjem ličnih planova. RuŁovodenje dnevnim šou-programom nije samo prisustvo kamere i veština vodenja razgovora. Znači da je na raspolaganju dvadeset četiri sata dnevno. Dobila si šta si tražila, Di, podseti samu sebe. Sad prestani da cmizdriš i prioni na posao. Sa odlučnim osmehom, okrenu se muškarcu pored sebe. Fred Benks, seti se, vlasnik stanice, Ijubitelj golfa i starosedelac. ,,Ne mogu vam reći koliko sam uživala dok sam gledala danas vaše majstorije", poče ona. ,,Imate odličan tim." On se ponosno isprsi. „1 ja tako mislim. Sad smo na drugom mestu, ali nameravamo da najdalje kroz godinu dana budemo prvi. Vaš šou će nam pomoći da to postignemo." ,,Nadam se." Zanemari napetost u stomaku. Šest meseci joj skoro ističe. ,,Rečeno mi je da ste rodeni baš ovde u Indijanapolisu." ,,Tako je. Rodio se i odrastao." Dok joj ne nadugaško i naširoko pričao o blagodetima rodnog grada, Dina je povremeno odgovarala i potvrdivala, ali je očima kružila po sali. Za svakim stolom Ijudi koji su na neki način zavisili od njenog uspeha. A dobra emisija nije dovoljna. Već ju je napravila jutros, pomisli. Pre skoro d^set sati - ako ne računa vreme potrošeno na šminku, frizuru, garderobu i druge pripreme. Onda su sledili intervju, sastanak ekipe, odgovori na pozive, pregledanje pošte. Pošte koja je uključivala još jedno čudno pismo od, kako se navikla da misli, njenog najupornijeg obožavaoca. Izgledaš kao zavodljivi andeo s kratkom kosom. Yolim kako izgledaš. Yolim te. Sklonila je pismo i odgovorila na tridesetak drugih. Sve to pre no što je uskočila s Džefom u avion za Indijanapolis i krenula u obilazak, na sastanke i pozdravljanja s ovdašnjim kolegama, na poslovni ručak, razgovore i sad ovaj banket bez kraja. Ne, dobar šou nije dovoljan. Mora da bude diplomata, ambasador, sef, poslovni partner i słavna ličnost. I svaku ulogu mora da odigra na Pravi način - dok se pretvara da nije usamljena, ili zabrinuta za Fina, ili dok čezne za tihim satima kada je ušuškana u krevetu čitala knjigu iz vlastitog zadovoljstva, a ne zbog toga što će razgovarati s piscem. 155 Upravo to želim, reče Dina u sebi, osmehnuvši se kelneru dok je posluživao voćni kup. ,,Možeš da spavaš u avionu pri povratku", šapnu joj Džef. ,,Zar se vidi?" ,,Pomalo." I2vinivši se, usta«de. Ako ne može da otkloni umor, bar može da ublaži njegove znake. Već je skoro stigla do vrata kad začu pisak mikrofona. Automatsk i se okrenu i vide Freda Benksa kako stoji na podijumu. ,,Molim vas 23 malo pažnje. Upravo sam primio vest da snage Ujedinjenih nacija napadaju Bagdad." Dini zabruji u ušinta. Jedva da je čula kako se buka u balskoj dvorani pojačava, kao more na vrhuncu plime. Nedaleko od nje jedan konobar pobednički podiže pesrmicu. ,,Nadam se da će pogoditi to kopile." Zaboravivši potpuno na premor, ona se polako vrati za sto. Mora da završi posao. Fin je sedeo na podu hotelske spavaće sobe, držed mali kompjuter na kolenima. Ukucavao je tekst što je brže mogao, koliko mu je trebalo da reči iz glave prenese na


prste. Sada je skoro svanulo, i mada su ga oči pekle, nije osećao umor. Napolju, vatrena borba se nastavljala. Unutra, odvijala se igra mačke i miša. U protekla tri sata, dvaput su se selili, vukući opremu i zalihe. Dok su irački vojnici pretraži-vali zgradu, prebacujući goste i strane izveštače u hotelski podrum, Fin j e sa svojom ekipom bežao iz sobe u sobu. Ovaj uspešan zahvat učinio je da mu krv brže struji.Dok je stražario, dvojica njegovih kolega spavali su opruženi na krevetu. Zadovoljan uradendm tekstom, Fin ugasi kompjuter. Ustade, protegnu se, pokušavaju«ći da umanji ukočenost kičme i vrata, i sanjareći o doručku: toplo pecivo i potoci vruće kafe. Zadovolji se instant kafom iz kesice i uze kameru. Pride prozoru snimajući konačnu sliku prvog dana rata, svetlucave odbleske krstaredh rakeeta i dirigovanih bombi, šarene linije tragača. Procenjivao je razmere pustoši i štete. I koliko će uspeti da zabeleže na kaseti. ,,Moraću da te prijawim sindikatu, drugar." Fit> '.pusti kameru i pogleda u Kurta. Snimatelj je stajao kraj i . veta i trljao umorne oči. Osećaž se k'o popišan jer se s ovom bebicom snalazim isto tako dobro kao ti." Sranje." Izazvan, Kurt pride i uze kameru. ,,Ništa ti ne umes sem da lepo izgledaš na snimku." ,,0nda se spremi da to dokažeš. Treba da ispnčam pnču "TI si šef." Nameštao je traku u tišini dok su bombe eksplodirale. Hoćemo li se potruditi da izademo odavde?" ,,Imam neke svoje veze u Bagdadu." Fin je posmatrao yatrene buktinje na horizontu. ,,Možda." *** Čim se završi poslednji govor, poslednje rukovanje, poslednji poljubac u obraz, Dina požuri na telefon. Dok je zvala Fren i Ričarda, Džef je iz susedne kabine uspostavljao vezu s redakcijom u Čikagu. ,,Šta?" odgovori Ričard režeći. ,,Štaje?" ,,Ričarde? Ričarde, Dina ovde. Krećem za aerodrom ulndijanapolisu. Čula sam za vazdušni napad i-" ,,A, da, dobro. Znamo. Ali, i mi imamo svoju malu krizu ovde. Fren je dobila trudove. Baš krećemo u bolnicu." ,,Sad?" Činilo joj se da će joj u telu doći do kratkog spoja, pa prstima pritisnu slepoočnicu. ,,Mislila sam da do porodaja ima još deset dana." ,,Kaži to Yelikom Edu. Diši, Fren, ne zaboravi da dišeš." ,,Dobro. Neću da vas zadržavam. Samo mi reci je li ona dobro?" ,,Upravo je potamanila pola pice - zato mi nije ni rekla da je porodaj krenuo. Već je kontaktirala Baka. Ne, zaboga, nećeš pričati s njom. Fren, disaćeš." ,,Stižem što pre. Reci joj... Bože, reci joj samo da stižem." ,,Računam na tebe. Hej, imaćemo bebu! Yidimo se!" Kad se linija prekinu, Dina se nasloni na zid. ,,Kakav dan!" ,,Fin Rajli je izvestio o vazdušnom napadu." ,,Sta?" Ponovo uzdrmana, okrenu se prema Džefu. ,,Fin? Znači dobroje?" ,,Imao je vezu sa studiom kad je počelo. Prijem slike trajao je oko pet sekundi, a onda su ga izgubili." ,,0nda ne znamo", polako reče tihim glasom. 157 ,,Prolazio je on kroz ovakve stvari i pre, zar ne?" Posle kraćeg oklevanja, on je zagrli i povede prema kolima koja su ih čekala.,,Da, naravno. Prolazioje." „1 posmatraj to ovako. Krećemo bar sat ranije, jer svi žele da stignu kući i što pre uključe teleyizor." Ona se skoro nasmeja. ,,Dobar si prema meni, Džef." On joj uzvrati osmehom. „1 ti takode."


. 7'"-epi, Kurt. Krećemo za deset sekundi." Osluškivao je u slušalici u uhu. ,,U praskozorje drugog dana 'Pustinjske *** Bilo je skoro šest ujutro kad Dina najzad posrćudi ude u stan. Na nogama je puna dyadeset četiri sata i iznurena do krajnjih granica. Ali, podseti se, obavila je sve poslovne obaveze i obišla svoje kurače. Obri Dina Majers, pomisli. Blaženo se osmehivala dok je odlazila u krevet. Malo crvenokoso čudo od skoro četiri kilograma. Pošto je videla kako to neverovatno divno biće dolazi na svet, teško je mogla da veruje da na drugom kraju sveta besni rat. Dok se svlačila, neizmerno zahvalna što je njen šou tog jutra dobio prednost, upali televizor i taj rat donese u svoj dom. / Koliko li je sati u Bagdadu? pitala se, ali joj nije uspevalo da izračuna. Bojažljivo sede na ivicu kreveta i pokuša da se usredsredi na slike i reči. ,,Čuvaj se, proklet da si", pomisli i utonu u san. *** Duboko u noć drugog dana rata u Zalivu, Fina prebaciše u vojnu bazu u Saudijskoj Arabiji. Bio je umoran i gladan i čeznuo za dobrim kupanjem. Čuo je brujanje mlaznjaka kako uzleću i odlaze put Iraka. Ekipe drugih medija, znao je, izveštavaće o tome. Osećao se glupo. Zbog ograničenja koja je štampi nametnuo Pentagon, mora da čeka svoj raspored u novinskom pulu pre nego što mu se dozvoli odlazak na front - a i tada može da se kreće samo gde mu vojska odredi. Prvi put posle Drugog svetskog rata, sve vesti podležu cenzuri. Bila je to jedna od malobrojnih reči koje je Fin smatrao nepodobnim. ,,Zar nećeš da obriješ to lepo lice?" L58 oluje'...",fočepriču. *#* U svom stanu u Čikagu, Dina se primače ekranu proučavajući Finov lik. Umoran, zaključi. Izgleda strašno umoran. Ali snažan i spreman. I živ. Nazdravila mu je soda-vodom koju je pila uz svoje sendviče.Pitala se o čemu li razmišlja, kako li se oseća, dok je govorio o trupama i brojkama ili odgovarao na pripremljena pitanja iz studija. Arabijsko nebo širilo se iza njegovih leda i povremeno je morao da podigne glas da nadjača buku mlaznih motora. ,,Drago nam je što si se bezbedno izvukao iz Bagdada, Fine. I čekaćemo nove izveštaje." ,,Hvala, Martine. Za CBC, govori Fin Rajli iz Saudijske Arabije." ,,Drago mi je da te vidim, Fine", promrmlja Dina, onda uzdahnu i ustade da odnese sudove u kuhinju. Tek kad je prošla pored telefonske sekretarice, primetila je da dugme za poruke svetli. ,,Uh, kako sam mogla da zaboravim?" Premota traku na početak. Spavala je u cugu šest sati, onda je opet izjurila napolje. Svratila u bolnicu, otišla na par sati u kancelariju, gde je po običaju vladao haos. Zbog tog haosa, kao i priča o ratu, ponovo je došla kući s hrpom materijala i nepregledane pošte. Radila je ostatak večeri, potpuno zaboravivši na telefon. Zaboravivši da presluša poruke. Beba i rat su mi potpuno skrenuli misli, reče u sebi, puštajući traku. Zvała ju je majka. Zvao je Sajmon. Dva puta ,,klik" posle duže pauze. ,,Kanzas?" Dina ispusti olovku iz ruke kad Finov glas ispuni sobu. ,,Gde si nestala zaboga? Mora da je pet ujutru kod vas. Dobio sam vezu samo na rainut. Odlazimo iz Bagdada. Hriste, ovde je takva zbrka. Ne znam kad ću opet uspeti da se javim, zato me gledaj na vestima. Misłiću na tebe, Dina. Bože, jedva da na bilo šta drugo mislim. Kupi sebi par flanelskih košulja, hoćeš? I neke nepromočive čizme. U kolibi zna da bude


prilično hladno. Piši, hoćeš? Pošalji kasetu, dimni signal. I javi mi zašto do davola ne odgovaraš na pozive. Kasnije." 159 I on nestade. Dina pruži ruku da premota traku i ponovo odsluša Fina kad se oglasi Loren Bak. ,,Isuse Hriste, ti si žena koju je teško pronaci. Zvao sam kancelariju, pa mi sekretarica reče da si u bolnici. Preplašio sam se na smrt dok mi nije objasnila da se Fren porodila. Čuo sam da je dobila devojčicu. Ne znam što još nisi stigla kući, ali slušaj: 'Delakort' želi da obnovi ugovor s tobom na dve godine. Naši Ijudi stupiće u vezu s tvojim agentom, ali sam hteo prvi da ti kažem. Čestitam, Dina." Ni sama nije znala zašto, ali sede na pod, prekri lice rukama i zaplaka. *** Stvari su se brzo odvijale u narednih pet nedelja, i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Novi ugovor s ,,Delakortom" je potpisan i zapečac'en, a Dina je dobila veći budžet i nove nade. Bila je u mogućnosti da zaposli nove Ijude i opremi posebnu kancelariju za Fren, kad se vrati s porodiljskog odsustva. Najbolje od svega, popularnost je polako i stalno rasla tokom prvih nedelja nove godine. Već su je gledali u deset gradova, i mada je još zaostajala za Andelom kad god su se njihove emisije poklapale, razlika se smanjivala. Da bi proslayila svoj uspeh, kupila je persijski tepih umesto izlizane ponjave u dneynoj sobi. Savršeno se slagao sa stolom. Pojavila se na naslovnoj strani Dana žene, o njoj je pisao Pipl i, za ljubav prošlih vremena, pristala je da učestyuje u ,,Ženskim razgovorima". Čikago tribjun je o njoj objayio dve strane, nazivajućije zvezdom u usponu. Odbila je, pomalo zabavljena, pomalo užasnuta, ponudu da pozira za Plejboj. Kad se upali crvena lampica, Dina je sedela na svom mestu. Osmehivala se i lagano i umilno ulazila u hiljade domova. ,,Sećate li se svoje prve ljubavi? Prvog poljupca od kog vam je srce ludački udaralo? Dugih šaputavih razgovora, tajnih pogleda?" Ona uzdahnu, a za njom i publika u studiju. ,,Danas ćemo ponovo spojiti tri para koja se svega dobro sećaju. Dženet Hornsbi je bila slatka šesnaestogodišnjakinja kad se prvi put zaljubila. Bilo je to pre pedeset godina, ali nije zaboravila dečka koji joj je tog proleća osvojio srce za sva vremena." 160 Kamera se preseli na platno prikazujući u krupnomplanu nervozne nsrnehe, a Dina je nastavila da govori. ,,Robert Sinfild je imao samo osamnaest godina kad je napustio devojku iz srednje škole i preselio se sa roditeljima u grad udaljen dve hiljade kiloraetara. Mada je od tada prošlo deset godina, još misli na Rouz, devojku koja mu je napisala prvo ljubavno pismo. A pre dvadeset tri godine, planovi zbog studija i pritisci porodice razdvojili su Terezu Džemison od čoveka za koga je trebalo da se uda. Naši današnji gosti će vam o tome pričati." *** ,,Bože, divna emisija!" Fren ušeta u studio noseći Obri. ,,Mislim da bi gospoda Hornsbi i njen momak trebalo da dobiju još jednu priliku.",,Šta radiš ovde?" ,,Htela sam da Obri vidi gde joj majka radi." Držeći bebu u naručju, s čežnjom pogleda unaokolo. ,,Nedostaje mi ovo mesto." ,,Fren, tek što si dobila bebu." ,,Da, načula sam nešto o tome. Znaš, Di, trebalo bi da razmisliš o propratnoj emisiji. Ljudi vole ove sentimentalne stvari. Ako se neki od ova tri para spoji, mogla bi da napraviš neku vrstu godišnjice."


,yeć sam o torae razmišljala." Dina se podboči. ,,Dobro", reče posle duže pauze. ,,Dobro izgledaš. Stvarno." ,,Dobro se osećam. Stvarno. Ali, koliko volim da budem mama, toliko mrzim da se motam po kući. Potrebno mi je da radim ili ću možda uraditi nešto drastično. Progutati špenadlu, recimo." ,,Ne smemo da dozvolimo da se to desi. Idemo gore da popričamo." ,,Prvo da se pozdravim s ekipom." ,,Biću gore u kancelariji kad završiš." Nežno se osmehujući, Dina krenu prema liftu. Opkladila se s Ričardom u pedeset dolara i dobila. Tvrdio je da će Fren izdržati puna dva meseca. Yozeći se na šesnaesti sprat, pogleda na sat i izračuna vreme. ,,Kesi", poče ulazeći u prvu kancelariju. ,yidi da l' možeš da mi pomeriš poslovni ručak za pola jedan." ,,Nema problema. Divna emisija. Priča se da su se telefoni usijali." ,,Cilj nam je da zadovoljimo." Razmišljajući o daljim obavezama, sede za sto da pogleda poštu koju joj je Kesi donela. ,,Fren je dole. Popeće se za par minuta - s bebom." 161 az , da je Vldim!" Stadeizrazom Dininog hca.,,Nešto se loše dogodilo?" ,,LoSe?" Preplašena, Dma odmahnu glavom. ,,Ne znam Kesi ovde?" ,,Vec:je bio na stol, kad sam don-ela ostalu poštu. Zašto? meno dobi)™ Okrenuto isma od prošlog proleća. krenu list da Kes , može da profita. ,,'Dina, tako si lepa. UUmUS"TO'eti' " Kesi pitomom u poredenju s poiedinm »Jesi h sigurna -dasu sva od iste osobe?" NemiH i ^ ^^' 'Sta VrSta P°ruke istim crvenim s°vma. •mir joj se pojaca u stomaku. ,,Možda je neko ko radi u zgradi " Neko koga vida svakog dana. Priča s njim. Radi s njim. "S ? M Plta°da S njim izadreš ih ti se nabacivao?" S naporom Dina odagna strah, pa slegnu ramenima. Hst'n 7^°"' ^' ^° te ždi Samu Sebe da ubedl' a onda n L P i aa ga U korpu' ' jHaJ'de da vidimo šta možemo da šimo od posla do podne, Kesi." ,^ži. Jesi li slučajno gledala Andelin specijalac sinoć?" ravno", odgOYori Dina uz osmeh. ,,Zar si mislila da ću da n pryu emisiju Svog najljudeg konkurenta u udarno vreme? uobrojetoobavila." na i tak0'" Kesi Je čePrkala P m stolu. ^Oyaj izTajmsa je posebno ubojit." ma poče da čita. ,/Pompezno i šuplje... Povremeno glupavo i z<ino ,.Ni gledanost aije bila onolika koliko su očekiyali", reče joj - P°St iu ,,To je baš njen stal." ,,Mało je preterala Sa snimcima svog stana i šetnjama po Njujorku. e ona pojavlji^ala nego njeni gosti." Kesi nemarno odmahnu glavom. ,,Na to sam i računala " 162 m nupo će joj ovo teško pasti." Dina skloni isečke kritika. ,,Ali, kaće *e na noge." Upozoravajuće pogleda Kesi. ,,Imala sam roblema s nj^m, ali mkome ne želim da ga kritičari sahrane." Ni ia Samo ne želim da te povredi." "Meci se odbijaju o mene", mirno reče Dina. ,,Zaboravimo sad Andelu. Sigurna sam da joj uopšte ne padam na pamet jutros."


*** Andelin početni gnev zbog kritika pretvorio se u snežnu oluju iscepkanih novina. Prekrivale su pod njene kancelarije. ,,Te bitange nikako da prestanu da me seckaju." Den Gardner, novi izvršni producent Andeline emisije, mudro je čekao da prode najgori deo oluje. Tridesetogodišnjak, snažne grade poput srednjeteškaša, čvrstog mišićavog tela. Kratko podšišana smeda kosa dobro je pristajala njegovom dečačkom licu, na kome su se isticale tamno plaveoči i malo naglašena brada. Imao je prepreden um i jednostavan cilj: da dospe do vrha što je brže moguće. ,,Andela, svi znaju da su kritičari dubrad." Sipao joj je šolju čaja nastojeći da je umiri. Šteta, pomisli, što im strategija zabrane prikaza prve emisije nije uspela. ,,Ti niski udarci uvek su smišljeni protiv onih na vrhu. A tu se baš ti nalaziš." Pruži joj krhku šolju. ,,Na vrhu." „1 prokleto jesam." Čaj se prosu po tacni dok se nervozno vrtela. Bes je bolji od suza, reče sebi. Niko, apsolutno niko, neće imati to zadovoljstvo da je vidi koliko je povredena. Tako se ponosila dok je pokazivala svoj novi dom, delila svoj život sgledaocima. Nazvali su to ,,glupavim".,,I rejting bi to dokazao", dobaci, ,,da nije tog prokletog rata. Prokletim gledaocima baš nikad dosta jebenog rata. Dan i noć, noć i dan, bombardovani smo. Zašto jednostavno ne raznesemo tu zemlju i završimo s tim?" Sasvim je bila blizu suza, opasno blizu. Potisnula ih je i pila čaj kao lek. Htela je piće. ,,Ne šteti nam. Tvoj uvodnik za vesti u šest dospeo je na pet tržišta. A gledaocima se dopao i tvoj prošlonedeljni prilog iz vazdušne baze." ,,Pa, muka mi je od toga." Tresnu šoljicu o zid. Komadići poleteše, a kapljice se razliše po svilenim tapetama. „1 muka mi je od te male kurve iz Čikaga koja pokušava da mi podrije popularnost." 163 ,,0na je samo kratak bljesak." Nije se ni iznenadio snažnom udarcu. Očekivao ga je. Sad kad je i to prošlo, znao je da će početi da se smiruje. A kad se smiri, imaće potrebe. Starao se o Andelinim potrebama već nekoliko meseci. ,,Za godinu dana bide potpuno zaboravljena, a ti ćeš još biti broj jedan." Ona sede za sto, zavali se u stolicu i zatvori oči. Gubila je tlo pod nogama. Izgleda da ništa ne ide onako kako je planirala kada je osnivala ylastitu producentsku kuću. Glavna je, da, ali toliko toga ima da uradi. Toliko mnogo zahteva, toliko mnogo, mnogo načina da propadne. Ali, ne može da propadne. Ne može da se suoči s tim. Pokuša sebe da umiri dubokim, sporim disanjem. Kao što je činila u trenucima paničnog straha pre izlaska pred publiku. Produktivnije je, podseti sebe, da se usmeri na poraz nekog drugog. ,,U pravu si. Kad Dina jednom padne na dno, biće srećna da uopšte dobije neki javni nastup." I imala je na umu nešto što bi moglo da ubrza dolazak tog lepog dana. Dok se osmehivala, Den pride da je izmasira. ,,Samo se opusti. Prepusti meni sve brige." Yolela je da oseti njegove ruke na svojoj koži - nežne, odgovorne, sigurne. Zahvaljujući njima, osećala se zaštićenom, bezbednom. Očajnički joj je to sada potrebno. ,,Vole me, zar ne, Den?" ,,Naravno da te vole." Rukama je prelazio preko njenih ramena, vrata, a zatim ih spusti na grudi. Bile su meke i teške i uvek su ga uzbudivale. Osetivši čvrste bradavice izmedu palca i kažiprsta, progovori dubokim glasom: ,,Svi vole Andelu." „1 nastaviće da gledaju." Uzdahnu, prepuštajući se njegovim rukama. ,,Svakog dana. Od obale do obale."


,,Svakog dana", mrmljala je, osmehujud se sve više. "Zaključaj vrata, Den. Reci Loren da preuzme sve pozive." ,,Rado." 164 :«-.trnaesta Za vreme hmdnih noći u pustinji, zaslepljujuća vrelina dana delovala je nestvarno. Kao što su posle eksplozije prvih bombi izgledale dosadne i monotone duge nedelje iščekivanja. Fin je izveštavao i sa drugih ratišta, mada nikad nije bio toliko zauzdan vojnim pravilima. Bilo je, medutim, načina da ih preduzimljivi novinar zaobide. Nikada ne bi porekao da bi objavljivanje pojedinih osetljivih obaveštajnih podataka ugrozilo trupe. Ipak, nije bio ni budala, ni slepo ambiciozan. Smatrao je da mu je posao, a i obaveza, da otkrije šta se stvarno dešava, a ne samo šta zvanični izvori tvrde da se dešava. Dvaput su se on i Kurt peli u iznajmljeni kamion krijući prenosnu satelitsku antenu ispod kreveta, i odlazili u nepoznato. Prelazeći slabo označene puteve i lelujavi pesak, uspeli su da se povežu s američkim trupama. Fin je slušao jadanja i nade, i vraćao se u bazu da o tome izvesti. Posmatrao je bombardere kako uzleću i lovce kako se vraćaju. Spavao je u trzajima i živeo u opasnosti od napada hemijskim oružjem. Kada je počeo kopneni rat, bio je spreman, željan da ide sve do grada Kuvajta. Trebalo bi je nazvati 'majkom svih bitaka', stočasovnu žestoku borbu za oslobadanje Kuvajta. Dok su savezničke trupe zauzimale pozicije duž Eufrata i duž autoputeva koji povezuju Kuvajt sa drugim gradovima, Iračani su bežali. Žureći da, kako reče neki vojnik Finu, ,,uteknu od nemani". Ogromne saobraćajne gužve, zaglavljeni tenkovi, napuštena vozila i imovina. Sa prašnjavog kamiona koji je išao prema gradu, Fin je posmatrao pustoš. Uništena vozila duž kilometara i kilometara puteva. Potpuno očerupani automobili u jarugama. Lične stvari razbacane na sve strane, dušeci, ćebad, tiganji. Gotovo neverovatno, kristalni luster blještao je na suncu, nalikujući razbacanim draguljima. A još strašnije, daleko strašnije, delovalo je tu i tamo mrtvo telo. ,,Da snimimo nešto od ovoga?" Fin side s kamiona i zdrobi čizmama jednu od razmotanih kaseta koje je vetar raznosio preko druma. ,,LiČi na garažnu prodaju iz pakla", primeti Kurt. ,,Mora da su Pljačkali dok su odlazili." 165 ,,Na kraju uvek dobiješ ono što zaslužuješ, zar ne?" Fin pokaza na jarkoružičastu tkaninu koja je lepršala ispod prevrnutog kamiona. Duga večernja haljina oivičena šljokicama. ,,Gde li je zaboga mislila da ovo nosi?" Fin se spremao da ustane dok je Kurt nameštao opremu. Mislio je da ga više ništa ne raože iznenaditi. U svakom slučaju ne nakon što je video kako se patetično mršavi irački vojnici bez otpora predaju savezničkim trupama. Nakon što je na njihovim licima video strah i umor, ali i olakšanje, dok su izlazili iz lisičijih jama u pustinji. Mislio je da ga više ništa u vezi rata ne može da dirne, čak ni rasporene utrobe, okupljeni lešinari ili smrad smrti koji se širio ispod nemilosrdnog sunca. Ali, od lepršanja ružičaste svile, koja je zavodljivo propadala na pustinjskom vetru, stomak mu se okrenu. U samom gradu bilo je još gore. Nagon za opstanak, bes, pustoš, sve prevučeno slojem masne čadi od vatrene stihije koja je uništila naftni krvotok Kuvajta. Zbog vetra koji je duvao, nebo jepotamnelo od dima. Podne je nalikovalo ponoći. Morska obala prekrivena minama. Eksplozije koje često odjekuju gradom. Paljba se nastavljala, ne


samo zbog izliva slavljeničke pobede, već i zbog nemilosrdnih poslednjih napada na kuvajtske yojnike. Preživeli su pretražiyali groblja ne bi li pronašli voljene, od kojih su mnogi pretrpeli najstrašnije muke. *** Kao i sav ostali svet, i Dina je gledala kraj rata na televiziji. Slušala je izveštaje o oslobadanju Kuyajta, zvaničnom prekidu vatre, pobedi. Prešlo joj je u naviku da svrati u informatiynu redakciju pre nego što napusti zgradu CBC-a, nadajuc'i se da će još nešto saznati što već nije čula. Ipak, stvarnost svakodnevnih obaveza držala ju je čvrsto na zemlji. Kad god je uveče bila slobodna, gledala je poslednje vesti, a onda svoju emisiju od tog jutra snimljenu na kaseti. Sama u stanu, mogla je kritički da se osvrne na sebe, nastojeći da se popravi i još više poboljša. Sedela je na podu, obučena u majicu i farmerke. Minduše su pogrešne, primeti. Svaki put kad pomerim glavu, one se zaljuljaju, što odvraća pažnju gledalaca, zaključi. Bez visećih naušnica ubuduće, zapisa. 166 I previše maše rukama. Da nije to primetila, doživela bi da je ismeju u ,,Subotom uveče uživo". Sreća da je uočila! Jesam li previše prisna s Ijudima? pitala se Dina grizući usnu. Kao da ne skidam ruku sa svog gosta i stalno grlim nekog iz publike. Možda bi trebalo da Opsova kad začu kucanje na vratima. Njen dnevni red ne dozvoljava iznenadne posete posle deset. Gundajući, ugasi video. Pogleda kroz špijunku. Onda je munjevito krenula da otključava brave. ,,Fine! Nisam znala da si se vratio!"Ne bi mogla da kaže ko se prvi pokrenuo. Za tren oka, našli su se u zagrljaju, njegove usne žudno su prekrile njene, njena ruka u njegovoj kosi. Protrese ih neutoljiva potreba, nabujala yrelina, neizreciva snaga. Bomba prasnu u njenoj utrobi, rasturi sva osećanja i ostavi sirovi nagon. Čim je nogom zatvorio vrata, stropoštali su se na pod. Nije razmišljala. Nije ni raogla da misli. Sad kad su njegove usne plamtele na njenim, a ruke je svuda posednički milovale. Poput dece koja se rvu, valjali su se na tepihu, a jedino se moglo čuti nevezano šaputanje i otežano disanje. Nije san, već divna stvarnost. Jedina stvarnost koja je važna. Osetila je da su mu ruke hrapave kad ih je zavukao pod majicu želeći što pre da je uzme, Ijubeći je još snažnije i privlačeći je sve više. Pod njim se eruptivno topila, u kratkim predvidivim naletima energije. Koža joj je bila vrela, glatka, nepodnošłjivo meka. Želeo je da je proba, da je guta, da oseti ukus njenog tela i krvi i svake koščice. Usta nisu dovoljna - njen vrat, ramena kad ih otkri. Osećao se kao životinja, besna i gladna, i hteo je da u tome uživa. Znao je ipak da može da je povredi, da će je povrediti, ako ne obuzda najžešći deo te potrebe. ,,Dina." Poželeo je da joj iz plamena koji ga je razdirao podari najlepše izlive nežnosti. ,,Dozvoli mi..." Podiže glavu, boreći se da razbistri pogled i misli. Jedva da ju je i pogledao, tek sada słwati. Onog časa kad je otvorila vrata i izgovorila mu ime, izgubio je kontrolu nad sobom. Sad je pod njim podrhtavala kao struna, gledajući ga krupnim i tamnim očima, nabubrelih usana. A njena koža... Vrhovima prstiju milovao joj je obraze, rumene i vlažne. Suze. Oduvek ih je smatrao najmoćnijim oružjem žene. Potresen, brisao ih je i pokušavao da progovori. ,Jesam li te preplašio?" 167


,,Ne znam." Osećala se kao zbrka nervnih završetaka i iskrica. ,,Baš me briga." Polako, predivno, osmeh joj ozari lice. ,,Dobro došao kući." Nežan, tih poljubac oboje ih umiri. ,,Kažu mi da sam prilično vešt i pažljiv sa ženama." Uze joj ruku i pritisnu je na usne. ,,Mada ti je možda teško da u to sad poveruješ." ,,Ne bih da sad proveravam." Pretvorio se u osmeh. ,,Slušaj, zašto ne..." Leže pored nje, milujući joj kosu. Zbunjen, naglo se pridiže, izoštri pogled i dobro je osmotri. ,,Šta si kog vraga uradila s kosom?" Nesvesno se braned, ona prstima prode kroz kosu. ,,0dsekla je. Za Novu godinu", reče uz smešak. ,,Gledaocima se svida - tri prema jedan. Radili smo anketu." ,,Kraća je od moje." Smejući se, okrenu se na bok. ,,Daj da te bolje pogledam." Ne čekajući njen pristanak, natera je da sedne. Napućila je usne, izazivala ga pogledom koji je plamteo ispod blistave kose. ,,Smučilo mi se da je održavam", reče tiho dok je on nastavio ćutke da je posmatra. ,,Uštedela sarn sate i sate nedeljno, a i odgovara obliku mog lica. Dobro izgleda na snimku." ,,Mmmm." Očaran, miliovao joj je uho, a zatim vrat. „11' minekoliko meseci celibata pakleno deluju na želju il' si ti najseksepilnija i najzavodljivija žena na svetu." Usrećio ju je, zbunio. „1 ti prilično dobro izgledaš. Čuo si da su te prozvali 'Pustinjskom komadinom'." On se trže. Posle svih imena koja su mu nadenuli kolege, jedva je uspevao da u tome vidi humor. ,,Proći će to." ,,Ne znam. Ved je u Čikagu osnovan klub obožavalaca." Njegova zbunjenost ju je samo još više zabavljala. ,,Izgledao si prilično komadasto dok su ti iza leda uzletali avioni ili se valjali tenkovi. Naročito kad se nisi brijao nekoliko dana." ,,Kad je kopneni rat počeo, voda je postala dragocena." Ona se uozbilji. ,Je V bilo teško?" ,,Dovoljno teško." Uze je za ruku, nežno, setivši se koliko je prefinjena. Baš mu je to potrebno, toplina njenog prisustva. Možda će, za dan-dva, ono što je video i ono što je čuo izbledeti. ,,Da pričamo o tome?" Ne " ,,1>IC. L68 ,,Umoran si." Tek je sad primetila potpunu iscrpljenost ispod potamnele kože. ,,Kad si se vratio?" ,,0tprilike pre sat. Došao sam pravo kod tebe." iako joj je srce poskočilo, rukovodila se premorom u njegovim očima. ,,Da ti spremim nešto da pojedeš? Da se povratiš." Još ju je držao za ruku, želeći da može da objasni, i njoj i samom sebi, koliko je smireniji što je ovde. Što je blizu. ,,Neću odbiti sendvič, pogotovo ako ponudiš i pivo." ,yaljda ću to imati." Ona ustade i povuče ga. ,,Hajde, pruži se na kauč, opusti se. Dok jedeš, serviraću ti sve vesti i glasine iz CBC-a." On se pridiže. ,,Dozvolićeš mi da noćas ostanem, Dina?" Pitomo ga pogleda krupnim očima. ,,Da." Naglo se okrenu i ode u kuhinju. Shvati da joj se ruke tresu. Koliko je sve divno. Čitavo telo joj je podrhtavalo odgovarajući na dug poslednji pogled koji joj je uputio pre nego što je žurno izašla. Ne zna kako će biti, ali je sasvim sigurna da nikad neće poželeti drugog. Meseci razdvojenosti nisu umanjili osećanja koja su sve više bujala u njoj. A taj prvi pohlepni poljubac dok su skoro bez razuma bili na podu omamljujući je i erotičniji od svih sanjarenja u koja je tonula dok ga je čekala da se vrati. Yratio joj se. Rukom pritisnu stomak. Nervi su joj treperili. Ali od sreće, miline i snage, a ne od zebnje ili kukavičluka. Yečeras ću načiniti taj korak. Upotpunićemo se. Zato što želim. Zato što sam izabrala, pomisli Dina.


Spremila je sendviče sa šunkom i sirom, uzela limenku piva. Podiže posłužavnik osmehujući se sama sebi. Želja je osnovna i Ijudska potreba kao glad. Kad zadovolje ovo drugo, pozvaće ga u krevet, u svoje telo. ,,Mogla sam da skuvam nešto toplo", reče ulazeći u dnevnu sobu. ,,Imam kesicu gotove supe u-." Pogleda i zaćuta. Yideo je bio upaljen, a Fin Rajli, Pustinjska komadina, spavao je kao beba. Oslobodio se vojničke jakne, ali se dalje nije trudio. Naporan rad, dug put i kašnjenje aviona učinili su svoje. Ležao je na stomaku, lica zagnjurenog u jedan od Dininih satenskih jastuka, dok mu je ruka visila preko ivice kauča. ,,Fine?" Dina ostavi poslužavnik i nežno ga prodrma. Potpuno iscrpljeno muško telo od osamdeset pet kila se ni ne pomeri. 169 Odustavši od daljih pokušaja da ga probudi, pronade ćebe i ušuška ga. Zaključa vrata, stavi sigurnosni lanac. Priguši svetlo i sede na pod ispred njega. ,,Naše vreme", reče tiho dok ga je Ijubila u obraz, ,,nastavlja da teče." Uzdahnu, uze sendvič i pokuša da nezadovoljenu seksualnu želju utoli hranom i televizijom. *** Fin se trže iz sna, sav okupan u znoju. Još nije mogao da se otrese užasavajuće slike kraj njegovih nogu telo izrešetano mecima, krv koja curi i natapa ružičastu svilu pocepane večernje haljine. U tiho praskozorje, s mukom se pridiže, protrlja oči. Nije imao pojma gde se nalazi. U hotelskoj sobi? U kom je gradu? U kojoj zemlji? U avionu? Taksiju? Trudio se da se pribere. Dina. Setivši se, pade na jastuke i zaječa. Prvo ju je oborio na pod, onda se onesvestio od umora. Uzbudujući deo u osujećenom filmu njihove romanse. Bio je iznenaden što ga nije uhvatila za noge i odvukla iz stana da na stepeništu hrče. Oslobodi se pokriyača i teturajud ustade. Zamuti mu se pred očima od iscrpljenosti. Ubio bi nekog za šolju kafe! Činilo mu se da baš zbog toga oseća njen miris. Posle toliko meseci provedenih u pustinji, znao je da fatamorgana nije samo proizvod vrudne, već i očajničkih Ijudskih potreba. Proteže ukočeno telo i opsova. Hriste, nije želeo da misli na potrebe. Možda ipak nije prekasno. Ako se osveži kafom, mogao bi da uskoči Dini u krevet i nadoknadi joj sve od sinoć. Još potpuno sanjiv, nesigurnim korakom krenu prema kuhinji. Nije bila prividenje; stajala je okupana suncem, sveža i Ijupka, obučena u trenerku i majicu. Sipala je mirišljavu kafu u crveni keramički lončić. ,,Dina." ,,0ooo." Trže se i gotovo prosu kafu. ,,Uplašio si me. Koncentrisala sam se na neke izmene za šou." Obrisa o bedra mokre ruke. ,,Kako si spavao?" ,,K'o klada. Ne znam da li treba da se stidim ili da ti se izvinjavam, ali ako sa mnom podeliš tu kafu, učiniću sve što želiš." ,,Ne treba ni da se stidiš ni da se izvinjavaš." Ipak, nije ga gledala u oči već je petljala oko kafe. 170 sgo c uomilova po glavi. ,,Jesi li mnogo Ijuta?" (vsam." Ali, i dalje je izbegavala njegov pogled dok mu je dodavala šolju. ,,Hoćeš li mleko ili šećer?" ,,Ne. Ako nisi Ijuta, šta je onda?" Teško je da se objasni." Nema dovoljno prostora u kuhinji, pomisli. A on joj je preprečio put. ,,Stvarno moram da idem, Fine. Šofer dolazi po mene za par minuta." Nije odustajao. ,,Pokušaj da objasniš." ,,Nije mi lako." Dobaci te reči sva uznemirena i okrenu se. ,,Nisam vična jutarnjim razgovorima." ,,Ništa se nije desilo."


,,Nije u tome stvar, zaista. Nisam mislila na prošlu noć. Nisam mogla. Kad sam te ugledala, prepustila sam se dogadajima, svojim osećanjima. Niko me onako dosad nije želeo kao ti sinoć." „1 sve sam upropastio." Nije mu više bilo do kafe, pa pažljivo ostavi šolju. ,,Izvini. Možda nije trebalo da zaustavim tu početnu ludačku žurbu, ali sam se uplašio da ću te povrediti." Ona se okrenu polako, a u očima joj se videla pometenost. ,,Nisi me povredio." ,,Ali bih! Bože, Dina, mogao sam živu da te pojedem. A prodiranje u tebe na podu, bilo bi..." S gorčinom je pomislio na Andelu. ,,Bilo bi previše nemarno." ,,To i ja mislim. Ali ne s tvoje strane, Fine, već s moje. Ja sam bila nemarna i to ne liči na mene." Nije znala šta će s rukama, podizala ih je, pa spuštala, dok je on i dalje stajao i posmatrao je. ,,0sećanja koja si pobudio ne liče na mene. I ono što se dalje dogadalo...Imala sam vremena da razmislim." ,,Sjajno." Opet zgrabi šolju kafe i otpi dobar gutljaj. ,,Straobalno." ,,Nisam se predomislila", reče mu. ,,Ali, moramo da razgovaramo pre nego što krenemo dalje. Kad ti objasnim, kad shvatiš, nadam se da ćemo moći da nastavimo." Preklinjala ga je očima, tražila nešto što joj je bilo potrebno. Nije morao da zna šta je to da bi odgovorio. Pride joj, uhvati je za bradu i ovlaš poljubi. ,,Dobro. Razgovaraćemo. Yečeras?" Odmah je odahnula. ,,Da, večeras. Sudbina mi se smeši. Ovo mi je Prvi slobodan vikend za protekla dva meseca." 171 ,,Dodi kod mene." Dok se nežno privijala uz njega, Ijubio ju je ponovo, polako, odano. ,,Nešto strašno želim." Lebdeo joj je nad usnarna dok nije zatvorila oči. ,,Da." ,,Želim, mmmmm. Jako, puno..." Jezikom joj je pratio usne, a onda ih razdvoji da oseti divan ukus. ,,Želim da ti nešto skuvam." „1 šta će da kuva?" ,,Nisam pitala." Brzo je preletela pogledom preko spiska, primećujua zabełeške da su pojedini blejzeri, suknje, bluze i modni detalji iznošeni. Imala je pomoćnika producenta koji se brinuo i o najmanjoj sitnici, ne samo o tome da li je odeća izlizana, već i šta se sa čim slaže. ,,Prilično je ozbiljno kad ti muškarac kuva - naročito petkom uveče." Fren je jednim okom motrila na Obri, koja je mirno spavala u nosiljci. ,,Veoma snažno udvaranje." ,,Možda." Dina se osmehnu na tu misao. Krajnje pedantno, poče da slaže delove odeće za emisije tokom iduće nedelje. ,,Nameravam da uživam." ,,Instikt mi kaže da je dobar prema tebi. Yolela bih da ga malo lično proverim, mada mi je skoro dovoljno kako izgledaš jutros." ,,Šta se vidi?" ,,Sreća. Isključivo ženska sreća. Drugačija od zadovoljstva koje si imala u očima kad je 'Delakort' obnovio ugovor ili kad nas je preuzelo još šest studija." ,,A kad smo dospeli na prvo mesto popularnosti u Kolumbusu?" ,,Drugačije i od tada. Ovo je važno. Emisija, šta si sve u stanju za nju da učiniš, kako si sve izmenila da mogu da poyedem i Obri dok radim." „1 ja želim da ona bude ovde", podseti je Dina. ,,Niko od mojih Ijudi neće morati da bira izmedu majčinstva i karijere. Što me dovodi do glavne stvari koju imam na umu." ,,Kreni", reče brzo Fren. ,,Da pronadem način da obezbedim brigu o deci u okviru radnog mesta. Upravo u poslovnim zgradama i fabrikama. Pročitala sam članak o restoranu, porodičnom. Imaju nešto nalik obdaništu, odmah pored kuhinje. Već sam Margareti dala isečak."


172 Prr-1 °riću." ' Dobro. Sad da ti kažem ideju u vezi Džefa." ,,Džefa:-Štajesnjim?" ,,Dobro radi, slažeš li se?" ,,Reklabih da odlično radi." Fren primeti da je Obri u snu uzdahnula. Potpuno je posvećen tebi i emisiji i pravi je čarobnjak da izade na kraj i s najvećim teškoćama." ,,Hoće da režira." Zadovoljna što je uspela da iznenadi Fren, Dina sede. ,,Ništa mi nije rekao, nije nikome. Ni ne bi. Ali, posmatrala sam ga. Način na koji se snalazi u studiju, razgovara sa snimateljima, tehničarima. Svaki put kad dode novi režiser, Džef samo što mu ne sedi na glavi." ,,0n je urednik." ,Ja sam bila reporter", naglasi Dina. ,,Hoću da mu dam šansu. Znamo da nam je potreban stalni režiser, neko ko će kliziti iz emisije u emisiju, ko razume moj ritam. Mislim da će se uklopiti. Kao izvršni producent, šta misliš?" ,,Razgovaraću s njim", odgovori Fren posle kraćeg razmišljanja. ,,Ako je zainteresovan, sledeće nedelje imamo po rasporedu emisiju koja nije teška. Možemo da ga isprobamo." ,,Dobro." ,,Dina." Kesi je stajala na yratima. U ruci je držala presavijene novine. ,,Ništa ne govori. Imam samo dvadeset minuta do snimanja novog promotivnog materijala, a posle moram da predem pola grada do-" ,,Dina", Kesi ponovi. Oči joj nisu bile vesele, već ispunjene tugom. ,,Mislim da ovo treba da pogledaš." „0 čemu se radi? Jao, nemoj opet te tabloide!" Spremna na gnjavažu, uze novinu od Kesi, raširi je i ugleda zastrašujući naslov. >,Gospode bože." Kolena joj zaklecaše, pa sede. ,,Fren." ,,Ne uzbuduj se, srce. Daj da vidim." Skamenila se. TAJNI ŽIYOT AMERIČKE DEYOJKE IZ KOMŠILUKA LJUBIMICA SREDNJEG ZAPADA KAO LAKA DEYOJKA DININ BIYŠILJUBAYNIK OTKRIYA U uglu je krupnim crvenim slovima pisalo EKSKLUZIYNO! MedunasloYi DIYLJE NOĆI! PIJANE ORGIJE! SEKS NAIGRALIŠTU! jedna novija Dinina slika. Pored nje, fotografija muškarca kog je Pokušavala da zaboravi. 173 ,,Taj kučkin sin!" Fren je sad besnela. ,,To lažljivo kopile. Šta muje ovo trebalo? Pliva u novcu!" ,,Ko će znati zašto neko nešto radi." Preneražena i potpuno uništena, Dina je buljila u smele naslove. Preplašena slomljena devojka ponovo se pojavi. ,,Izašla mu je slika u novinama, zar ne?" ,,Mila." Fren brzo sklopi novine. ,,Niko neće verovati tim gadostima." ,,Naravno dahoće, Fren." Oči sujoj bile svetle i tvrde. ,,Verovaće jer se radi o golicavoj priči. A većina Ijudi ionako neće ići dalje od naslova. Urezaće im se u sedanje dok čekaju u redu u samoposluzi. Možda će pročitati priču na prvoj strani. A onda otići kući i razgovarati o tome s komšijama." ,,Najobičnije dubre. Prodana duša. I svako ko ima mozga to zna." ,,Samo sam pomislila da treba da znaš." Kesi dade Dini čašu vode. ,,Nisam htela da saznaš od nekog drugog." ,,Upravu si." Kesi stisnu usne. ,,Imaš neke pozive", izusti. Uključujući Maršala Pajka kome nije htela da da vezu. ,Javiću se kasnije. Fren, daj da vidim." ,,Sad ću da spalim ove jebene laži." ,,Daj da vidim", ponovi Dina. ,,Ne mogu da se suprotstavim ako ne znam šta piše."


Fren joj preko volje pruži novine. Kao što je slučaj s najgorom žutom štampom, dovoljno je istine izmešano s lažima da bi se dobio utisak. Zaista je pohadala Jejl. I izlazila s Džemijem Tomasom, sportskom zvezdom. Da, bila je s njim na proslavi posle utakmice u jesen prve godine studija. Igrala je, zavodila ga. Popila je više nego što je trebalo. Istina je da je s njim odšetala do igrališta te hladne, vedre noći. I smejala se dok se valjao po travi, boreći se s nevidljivim protivnicima. Smejala se i kad je počeo da se bori s njom. Ali, u ovoj priči ne piše da je ubrzo prestala da se smeje. Ne pominju se ni strah, ni bes, ni jecaji. Po Džemijevom sećanju, nije se opirala. Nije vikala. Prema njegovoj priči, nije je ostavio samu, pocepane odeće, tela u modricama. Nije rekao koliko je plakala na toj hladnoj travi, zbog ugaslog duha i nasilno otetog devičanstva. ,,Dobro." Dina obrisa suzu. ,,Nije izmenio svoju priču tokom ovih godina. Možda ju je čak i malo ulepšao, ali to se moglo i očekivati." 174 ,,Mislim da treba da zovemo advokata." Fren je pokušavala da ,jovori mirno. ,,Treba da tužiš Džemija Tomsona i ovaj list za klevetu, Di. Nećeš»mu valjda dozvoliti da se izvuče." ,,Već sam dozvolila, zar ne?" Pažljivo, odlučno, ona savi novine i ubaci ih u tašnu. ,,Kesi, molim te, pomeri mi sve zakazano. Znam da će možda błti problema." ,,Nema problema", odmah odgovori Kesi. ,,Pobrinuću se." ,,0tkaži sve", reče joj Fren. ,,Ne, uradiću ono što moram." Dina uze džemper. Glas joj je bio odlučan, pokreti sigurni, ali su oči bile opustošene. ,,0nda idem s tobom. Nećeš sama kući." ,,Uopšte ne idem kući. Moram s nekim da razgovaram. Biću Dobro." Zagrli Fren. ,,Zaista. Yidimo se u ponedeljak." ,,Prokletstvo, Dina, dozvoli da ti pomognem." ,,0duvek si mi bila od pomoći. Ovo stvarno moram sama da obavim. Zvaću te." *** Nije očekivala da će lako moći da objasni. Ali nije znala da će sedeti u kolima kraj Finove prekrasne stare kuće, prikupljajući hrabrost da se popne do ulaza i zakuca na vrata. Sedela je i posmatrala kako se široke gołe krošnje javora Ijuljaju na jakom martovskom vetru. Htela je i dalje da gleda snažan odsjaj sunca na visokim i lepim prozorima, i sićušne mrlje na starom kamenu. Kakva čvrsta stara kuća, pomisli, sa zaobljenim krovom i dimnjacima kao srele. Izgledala je kao utočište, da se pobegne od oluje i vetra. Pitala se da li je ovde nalazio lični mir posle haosa na koji nailazi u poslu. Pitala se da li će i njoj ponuditi malo mira. Pribravši se, izade iz kola, procte popločanom stazom i ude na trem okrečen u jarkoplavo. Na vratima se nalazila mesingana alka u obliku harfe. Dugo je gledala u nju pre nego što pokuca. ,,Dina." Dočeka je sa osmehom, pružajući ruku u znak dobrodošlice. ,Još je rano za večeru, ali mogu da ti napravim nešto za odocneli ručak." ,,Moramo da razgovaramo." 175 ,,Tako si rekla." Spustio je ruku kad ona ne pruži svoju, pa zatvori vrata. ,,Bleda si." Do vraga, pomisli, izgleda lomljiva kao staklo. ,,Što ne sedneš?" ,,Volela bih da sednem." Ušla je za njim u prvu sobu do predvorja. Već na prvi rastresen pogled po sobi uočila je da tu živi muškarac. Nema nabora i mekih linija, već snažnih starih komada nameštaja koji su odavali lagodno bogatstvo i


muški ukus. Odabra stolicu s yisokim naslonom kraj vatre koja je tiho gorela. Toplota je delovala umirujuće. Ni ne upita je, već ode do bara i uze flašu brendija. Ma šta da je u pitanju, dovoljno je ozbiljno. Povukla se u sebe, primeti Fin. ,,Ispij ovo, a onda mi reci šta te muči." Ona otpi gutljaj i poče da priča. ,,Dovrši", nestrpljivo je prekinu. ,,Video sam ranjenike s više boje u licu nego što je sad ti imaš,,. Ponovo je pila, osećajući kako se toplota bori s ledenom jezom u stomaku. ,,Nešto hoću da ti pokažem." Otvori tašnu i izvadi novine. ,,Pročitaj prvo ovo." On pogleda. ,,Već sam video." Pun gorčine i prezira, baci ih u stranu. ,,Imaš dovoljno pameti da ne obradaš pažnju na te gadosti." ,Jesi li pročitao?" ,,Prestao sam da čitam loše napisane izmišljotine kad mi je bilo deset godina." ,,Pročitaj ih sada", navaljivala je Dina. ,,Molim te." Gledao ju je za tren, zabrinut i zbunjen. ,,Dobro." Više nije mogla da sedi. Dok je on čitao, Dina ustade da prošeta po sobi, nervozno dodirujući predmete i ukrase. Čula je kako šuška novinama, tiho psuje i gunda, ali se nije okretala. ,,Znaš,,, reče Fin najzad, ,,bar bi mogli da nadu Ijude koji umeju da napišu pristojnu rečenicu." Ugledavši njena ukočena leda, on uzdahnu. Ponovo baci novine. Ustade, pride joj i zagrli je. ,,Dina-" ,,Nemoj." Brzo se odmače, vrteći glavom. ,,Pobogu, previše si pametna da bi dozvolila da te prljavo piskaranje toliko pogodi." Nije mogao da otkloni nestrpljenje, ili izvesno razoćaranje u njenoj reakciji. ,,U žiži si. Sama si izabrala. Sredi se, Kanzas, il' se vrati i drži se podnevnih vesti." ,Jesi li poverovao?" Yrtela se ukrug, skrštenih ruku. 176 Dao bi svoj život da može da zna kako da je umiri. Pokuša da okrene na ' -:!u. ,,Da si bila u neku ruku nimfomanka? Ako jesi, kako si uspevala toliko dugo da^mi se odupreš?" Nadao se smehu, a bio je spreman i za Ijutito prebacivanje. Dobio je sarno ledeno ćutanje. ,,Nije potpuna laž", reče ona najzad. ,,Hoćeš da kažeš da si bila na par žurki za vreme studija? Otkačila se posle nekoliko piva i poigravala djokom?" On zavrte glavom. ,,Pa, šokiran sam i spušten na zemlju. Drago mi je što sam saznao pre nego što ću te zaprositi i moliti da mi podariš decu." Ponovo se nije nasmejala njegovoj šali. Oči su joj čas odavale prazninu, čas potpunu pustoš. I onda iz nje provališe strašne suze. ,,Bože. Nemoj, dušo. Hajde, Dina, ne čini to." Ništa ga nije razoružavalo više od plača. Sav nespretan, psovao je sebe, grlio je, rešen da je čvrsto drži iako se opirala. ,,Izvini." Nije znao zašto se izvinjava. ,,Izvini, dušo." ,,Sik>vao me je!" ona povika i oslobodi se njegovog zagrljaja. ,,Silovao me je", ponovi, prekrivajući lice rukama dok su je vrele suze pekle. „1 ništa nisam učinila posle toga. I ništa neću učiniti ni sada. Zato što boli." Glas joj prede u jecaj dok je išla gore-dole. ,,Nikad, nikad nije prestalo da boli." Nije mogao da bude više šokiran, više užasnut. Za trenutak, sve se u njemu sledilo i mogao je samo nepomično da stoji i zuri dok je ona nekontrolisano plakala, obasjana suncem kraj vatre koja je veselo pucketala. Onda se led u njemu istopi, eksplodira u izliv besa tako jak, tako sirov da mu se vid zamagli. Stisnu šake u pesnice, kao da pred sobom ima nešto opipljivo, kao da se sprema na udarac. Ali, tu je bila samo Dina, sva uplakana.


Ponovo spusti ruke. Osećao se bespomoćno i jadno. Oslanjajući se na instikt, podiže je i prenese na kauč. Smesti je na krilo i sačeka da suze stanu. ,,Htela sam da ti ispričam", promucala je. ,,Cełu prošlu noć sam o tome razmišljala. Htela sam da znaš pre nego što pokušamo da -budemo zajedno." Morao je da sačeka da ga prode bes, bar malo. Ipak je govorio oštro, kroz stisnute zube. ,,Zar si mislila da će to promeniti moja osećanja Prema tebi?" ,,Ne znam. Ali znam da boli i da je, ma koliko se trudila da zaboravim, uvek tu. Otkako se dogodilo..." Uze maramicu i obrisalice. ,,Nisam bila u stanju da to dovoljno daleko i duboko odagnam da bih poželela da vodim ljubav." Ruka kojom joj je milovao kosu zastade za trenutak. Setio se sasvim jasno kako je sinoć grubo upao. I kako je mogao da pokrene fizički kraj njihove veze da ga nešto nije zaustavilo. ,,Nisam hladna", reče s puno gorčine. ,,Nisam." ,,Dina." Gledao ju je u oči dok ju je držao. ,,Ti si najtoplija žena koju znam." ,,Sinoć ničega nije bilo sem tebe: nisam imala vremena da mislim. Jutros sam zaključila da nije pošteno prema tebi i da moram da ti ispričam. Jer, ako stvari ne budu išle, fizički, ja sam kriva. Ne ti." ,,Mislim da je ovo prva prava glupost koju si ikad izgovorila. Ostavićerao to zasad po strani. Ako hoćeš o tome da pričaš, slušaću." ,,Hoću." Ipak se odvoji i sede pored njega. ,,Svi su u karapu znali Džemija Tomasa. Bio je godinu dana stariji od mene i poput svih devojaka zacopala sam se u njega. I kada mi je poklonio pažnju kad sam bila brucoš, osećala sam se polaskanom i zanesenom. Bio je fudbalska zvezda. Divila sam mu se, kao i planovima da ude u porodični biznis. Bio je pametan i ambiciozan i imao smisla za šalu. Svi su ga voleli. Pa i ja." Ravnomerno je disala, prisećajući se. ,,Puno smo se vidali prvih meseci tog semestra. Učili smo zajedno, išli u duge šetnje i vodili ozbiljne filozofske rasprave svojstvene samo studentima. Gledala sam utakmice i bodrila ga." Zastade. ,,0tišli smo na proslavu povodom najveće pobede u toj sezoni. Strahovito je igrao. Svi smo slayili i pomalo bili pijani. Yratili smo se na teren, samo on i ja, i počeo je da izvodi sve one fudbalske pokrete i udarce. Da se izmotava. Onda je prestao da se izmotava... i ležao je na meni. U početku je sve izgledalo u redu. Ali je postao stvarno grub i uplašio me. Rekla sam mu da prestane. Ali nije hteo." PRESTANI DA SE PRETYARAŠ, DI. ZNAŠ DA TO ŽELIŠ. ČITAYU NOĆ MOLIŠ DA TO DOBIJEš. Ona zadrhta i stisnu šake. „1 počela sam da plačem, da ga preklinjem. A bio je tako snažan i nisam mogla da se oslobodim. Pocepao mi je haljinu. Povredio me je." PROKLETO IZAZOYNO. 178 ,,Zvala sam u pomoć, ali nikog nije bilo da me čuje. Yrištala sam. Stavio mi je ruku na usta da me ućutka. Imao je krupne šake. I samo sara mogla<da mu vidim lice." SYIDEĆE TI SE, LUTKO. ,,0či su mu se caklile - kao od stakla. I bio je u meni. Toliko je bolelo da sam mislila da će me ubiti. Ali nije prestajao. Nije prestao dok nije svršio. Malo posle - a trajalo je toliko dugo - sklonio se i počeo da smeje.se „ HAJDE, DI, MALO SI SE ZABAYILA. RASPITAJ SE. NIKO NE USREĆUJE ŽENE KAO STARI DOBRI DŽEMI. ,,0nda je prestao da se smeje i počeo da se Ijuti jer sam plakala. Nisam mogla da prestanem da plačem." NE POKUŠAYAJ DA ME ZA NEŠTO OPTUŽIŠ. OBOJE SMO TO HTELI. BUDEŠ LINEŠTO ZUCNULA, POLA FUDBALSKOG TIMA ĆE REĆIDA SIIS NJIMA SPAYALA, BAŠ OYDE. BAŠ NA JEBENOJ GLAYNOJ LINIJI.


,,Podigao me je, uneo mi se u lice. I upozorio me da ako pokušam da tvrdim da nisam htela, da mi niko neće verovati. Zato što je on Džemi Tomas. A svi su voleli Džemija. Tako me je tu ostavio, a ja ništa nisam učinila. Jer me je bilo sramota." Fin se seti fotografije u novinama, nastojed da odagna bes koji je u njemu kipeo. ,,Zar nisi imala kod koga da odeš?" ,,Rekla sam Fren." Nokte je duboko zarila u dlan, a sada polako poče da se opušta. ,,Posle par nedelja, nisam više mogla da krijem od nje. Terala me je da odem kod dekana, ali nisam htela." Zurila je u svoje ruke i osećala da je ponovo obuzłma stid. ,,Konačno me je odvukla u savetovalište. Posle izvesnog vremena, prebrodila sam najgore. Ne želim da mi to uništi život, Fine." Onda ga pogleda, naduvenim očima punim tuge. ,,Ne želim da pokvarim ono što možemo da imamo." Plašio se da ne izgovori nešto pogrešno. ,,Dina, ne mogu da ti kažem da nije važno, zato što jeste." Kad ona obori pogled, on je pomilova i natera da ga gleda u oči. ,,Zato što ne mogu da podnesem pomisao da si povredena na taj način. I zato što možda nećeš moći da mi veruješ." ,,Ne radi se o tome", ona brzo reče. ,,Radi se o meni." ,,0nda mi dozvoli da za tebe nešto učinim." Nežno je poljubi u čelo. ,,Podi sa mnom u brvnaru. Sada. Danas. Da provedemo vikend zajedno i opustimo se." 179 ,,Fine, ne znam da li mogu da ti pružim ono što želiš." ,,Briga me za ono što možeš da mi daš. Više me zanima šta možemo da pružimo jedno drugom." Glava petnaesta Svoju kudcu je zvao brvnarom jer je bila sva od drveta. Ali, daleko od primitivne kolibe kako ju je zamišljala. Uredna dvospratna gradeyina imala je donji i gornji nivo spojen drvenim stepenicama. Napolju, krov od kedrovine odolevao je olujama i zubu vremena, ističući se naspram tamnoplavih kapaka. Yisoke i razgranate tise štitile su je i obavijale. Umesto travnjaka, nisko rastinje, kamenčići, cvetno žbunje, poljsko cveće prekrivali su zemlju. Nekoliko hrabrih šafrana već je virilo. ,,0državaš baštu. Kako si naučio?" ,,Pročitao sam dosta knjiga." Fin je vadio prtljag iz gepeka, a Dina je stajala na šljunkovitoj stazi i razgledala. ,,Nikad ne znam koliko ću biti odsutan, pa trava nije dolazila u obzir. Nisam hteo da nikom poveravam da je kosi. Moja je." Malo se zbuni kad to eče. ,,Tako sam za nekoliko nedelja napravio baštu koja ne zahteva mnogo pažnje." ,,Divna je." Upravo sam to želeo da kaže, pomisli. ,,Izgledaće još bolje kroz mesec-dva. Udimo. Naložiću vatru, a onda ću ti pokazati okolinu." Sledila ga je do trema, prešla rukom preko naslona stolice za Ijuljanje. ,,Teško je zamisliti da ovde sediš, gledaš u prirodu i ništa ne radiš." ,,Biće lakše", odgovori i uvede je unutra. Brvnara se pretvori u ogroman prostor, s potkrovljem na vrhu i jarkim dnevnim svetlom. Na jednom zidu dominirao je ogroman kamin napravljen kao rečno korito, dok je drugi zid bio pretrpan knjigarna na ugradenim policama. Zidovi i pod u drvetu boje meda, razbacani tepihčići - orijentalni, francuski, engleski, indijski. I, neverovatno, sjajno mekano crno krzno medveda, zajedno s režećom njuškom i šapama. Uhvativši njen pogled, Fin se nasmeja. ,,Poklon - od momaka iz TV stanice." ,Je l' pravi?" ,,Plašim se da jeste." Pride kaminu gde se medved širio kao veliki tamni bazen. ,,Zovem ga Bruno. Pošto ga nisam ja upucao, dobro se slažemo." L80 ,,Verujem da je... dobro društvo." „1 nejede mnogo." Primetio je da ona drhti, ne samo zbog hadnoće. Razumeo je.'0dvukao ju je iz Čikaga pre nego što je mogla o svemu da razmisli. Sad je sama s njim. ,,Hladnije je unutra nego napolju."


,,Da." Trljala je ruke dok je prilazila jednom od prozora da baci pogled. Na vidiku nije bilo drugih kuća, samo bujne tise i drveće koje još nije ozelenilo. ,,Ne izgleda da smo samo sat vožnje udaljeni od grada." ,,Hteo sam da imam negde da se sklonim." Palio je vatru brzo, iskusno. „1 odakle mogu brzo da se vratim ako se nešto dogodi. U drugoj sobi imam televizor, radio i faks." ,,Razumem. Možeš da pobegneš od redakcije... Lepo je to", reče prilazeći vatri koja je već pucketala i plamtela. ,Još je jedan kamin gore." Uze njenu torbu i pokaza na stepenice koje su vodile u potkrovlje. Na gornjem spratu nalazila se prostrana spavaća soba jednostavno nameštena kao i glavna prostorija. Kraj jednog prozora garnitura za sedenje presvučena u tamnozeleno platno, još jedna stolica za Ijuljanje, niski sto od borovine i panj. Krevet sa sjajnom mesinganom ogradom prekriven debelim pamučnim prekrivačem boje burgundca. Nasuprot njemu, mało kameno ognjište. Orman od borovine i velika komoda. ,,Kupatilo je tamo." Fin pokaza glavom na vrata dok je pripaljivao vatru. Radoznala, Dina ih širom otvori. Stajala je netremice na pragu, ne znajući da l' da se smeje ili divi. Ako je ostali deo brvnare odražavao rustičnu eleganciju, Fin se u kupatilu odlučio za dramatičnost. Ogromna kada od abonosovine, brojne slavine, polica, veliki prozor. Odvojena tuš kabina u staklu i crnim pločicama. Zid iznad lavaboa sav u ogledalima, u produžetku postolje prekriveno crno-belim pločicama, kao sjajna šahovska tabla. Na njemutelevizor, okrenut prema kadi. ,,Kakvo kupatilo!" ,,Ako hoćeš da se opustiš,,, primeti Fin ustajud, ,,moraš stvarno da se opustiš." ,,Nemaš televizor u spavaćoj sobi?" Fin otvori jedno krilo komode i pokaza na ekran. ,,Pravi mi društvo dok spremam večeru." ,,Nisi doneo svoje stvari gore", reče silazeći. ,,Dole je još jedna spavaća soba." 18] ,,Tako." Osetila je manju napetost, ali i izvesno žaljenje. On zastade na dnu stepeništa, okrenu se i nežno je poljubi ,,U redu?" Ćutala je neko vreme, držed svoje čelo na njegovom. ,,Da", reče, ,,ureduje." I bilo je, dok je u kuhinji pripremala salatu, a Fin seckao krompir za prženje. Dok je slušala kako jak vetar duva kroz drveće i lupka o prozore. Prijatno se opuštala u seoskoj kuhinji uz miris pečenog pileta i krompirića, dok se smejala njegovim dogodovštinama s pijace u Kazablanki. Sve vreme se tiho čuo televizor, podsećajud ih da je spoljni svet negde daleko i, na neki način, čineći ovde atmosferu intimnijom. Kuhinja je bila topla i prijatna, sveće su svetlucale na stolu, a kroz prozor se spuštao mrak. ,,Božanstveno je", reče mu posle još jednog zalogaja. ,,Dobar si kao Bobi Marks." ,,A mršaviji sam." ,,Pa, imaš i više kose. Pretpostavljam da treba da se ponudim da ja sutra kuvam." ,,Zavisi." Uze joj ruku i prinese ustima kao da će da je ugrize. ,,Kako se snalaziš s prženjem sveže ribe?" ,,Tojenameniju?" ,,Ako nas posluži sreća. Trebalo bi ujutru nešto da izvučemo iz jezera." ,,Ujutru?" Zatreptala je. ,,Idemo na pecanje ujutru?" ,,Naravno. Šta misliš zašto sam te ovde doveo?" Kad se ona nasmeja, on zavrte glavom. ,,Kanzas, ne razumeš taktički plan. Kad bacirao udicu na nekoliko sati, napecamo doyoljno pastrmki, očistimo ih-" ,,0čistimo ih?"


,,Naravno. Posle svega toga, nećeš moći da mi odoliš. Uzbudenje, strast, osnovna seksualnost pecanja preplaviće te." ,,Ili ću poludeti od dosade ." ,,Veruj mi. Ništa lepše nego kad čovek - ili žena - skuplja plodove prirode." ,,Dobar plan." Udobno je sedela, opuštena i yesela. ,Jesi li u tome imao uspeha?" Samo se nasmeja i doli vina. ,,Hoćeš da vidiš moje mamce?" ,,Ne bih. Iznenadi rae sutra." ,,Probudiću te u pet." Vino joj zastade u grlu. ,,U pet? Ujutro?" ,,0buci nešto toplo", opomenu je. *** Dina je bila sigurna da neće moći da spava, da će joj ponovo proraditi nervi čim kuća utihne. Ali, onog časa kad se zavukla pod ćebe, pala je u dubok, miran san. San koji je grubo prekinula ruka koja ju je drmala. Otvorila je oči, zatreptala u mraku i ponovo ih zatvorila. ,,Hajde, Kanzas, ustaj i zasijaj." ,Je li negde izbio rat?", gundala je u jastuk. ,,Čeka te riba na kojoj je ispisano tvoje ime", reče joj Fin. ,,Kafa će biti spremna za deset minuta." Sede, protrlja oči i ugleda njegoy obris pored kreveta. I osećala je njegoy miris - sapun i vlažna koža, ,,0tkud to da mora da se peca u zoru?" ,,Neki običaji su sveti." Primače se, nepogrešivo nade njene tople, snene usne i poljubi je. Odgovorila mu je uzdisajima. Mišići mu se zategnuše i pomisli na potpuno drugačiju jutarnju aktivnost. ,,0buci toplu potkošulju koju sam ti rekao da poneseš." Pročisti grlo, natera sebe da se odmakne pre nego što se preda i pripije uz nju ispod ćebeta. ,,Biće hladno na jezeru." Ostavi je potpuno zbunjenu u krevetu. Nije dobro spavao. Yeliko iznenadenje, reče sebi. Potrebno joj je vreme. I pažnja. I strpljenje. Ne treba joj da istrese požudu koja ga je razdirala. Uplašilo bi je, bio je siguran, kad bi videla koliko je želi. Skoro da se i sam plašio. *** Jezero je bilo prekriveno maglom. Lelujala je i razdvajala se kao pamuk na povetarcu i prigušivala zvuk motornog čamca. Na istoku, dan se probijao, a srebrno sunce virilo nad izmaglicom, praveći mnogobrojne duge. Osećala je miris vode i borovine, i Finovog sapuna. Dina je sedela u malenom čamcu, držeći ruke na kolenima. Podigla je kragnu na jakni da se zaštiti od jutarnje svežine. ,,Prekrasno je." Dah joj se pušio. ,,Kao da smo jedini na ovom ogromnom prostranstvu." L83 ,,Ima dosta kampera i šetača." On ugasi motor, tako da je čamac plutao po vodi ravnoj kao staklo. ,,Verovatno već imamo društvo na jezeru." ,,Tako je tiho." Začula je, ipak, u daljini, zujanje drugog motora, zov ptice i pljuskanje vode. ,,To je najbolja stvar u pecanju." On baci sidro i pruži joj štap. ,,Ne možeš da požuruješ. Ne možeš da preteraš. Samo treba da mirno sediš i odmaraš mozak." „1 odmaraš mozak", ona ponovi. ,,0no što sad radimo zove se plovede pecanje", poče priču. ,,Prefinjenije je od pecanja na dubinski mamac." ,,Takoje." ,,Bez ruganja, molim. Ovo je umetnost." ,,Umetnost? Stvarno."


,,Umetnost se", nastavi Fin, ,,sastoji u tome da nežno postaviš plovak na površinu, namamiš ribu i vešto je izvučeš." Dina je posmatrala površinu vode. ,,Ne vidim da ima riba." ,,Videćeš. Veruj mi. Sad zabaci udicu. Stvar je u zglobu." ,,To mi otac stalno govori o konjskom kopitu." ,,0vo je isto tako ozbiljno." On joj sigurno pride s drugog kraja čamca. ,,Konjsko kopito je ozbiljna stvar?" ,,Bože, Dina, zar baš ništa ne znaš? Kad je čoveku potreban odmor, opuštanje, ne znači da ne želi konkurenciju." Ona se nasmeja dok joj je stayljao ruke na štap. ,,Svideo bi se mom ocu." ,,Zvuči kao razuman čovek. Sad čvrsto stegni, a olabavi zglobove." Zavitla štap i on tiho bućnu u mirnu vodu. Zadivljeno je posmatrala kako se pojavljuju magični krugovi i šire. ,,Uspela sam!" Sijala je od sreće dok je preko ramena gledala u Fina. ,,Dobro, TI si, ali uz moju pomoć." ,,Nije loše. Imaš smisla." On uze svoj štap, nataknu mamac i bešumno ga baci, skoro ne uznemirivši površinu jezera. U Dininom uživanju oseti vruc takmičarski duh. ,,Hoću ponovo da bacim." „1 hoćeš svakako. Ali prvo moraš da ga namotaš." Ona se namršti. ,,Znam." 184 ,,Polako", reče joj, blago se osmehujući dok je pokazivao. ,,Ravnomerno. Strpljenje je umetnost koliko i bacanje." „1 tako\femo sarao da sedimo, bacamo udicu i vraćamo je?" ,,Ta"ko otprilike. Sedeću i posmatraću te. Što je prilično dobar način da se provede jutro. Da si kojim slučajem muško, prekratiłi bismo vreme pričajući laži - o ribama i ženama." Mrštila se dok je ponovo zabacivala udicu. Nije bilo bešumno, ali je ipak slavljenički uživala u tom 'buć'. ,,Tim redosledom. Mogu da zamislim." ,,Uglavnom pomešano. Jednom sam s Barlovom Džejmsom proveo ovde šest sati. Mislim da jedan drugom nismo rekli ni reč istine." ,,Umem da lažem." ,Jok. Ne sa takvim očima. Olakšaću ti: pričaj mi o svojoj porodici." ,,Imam tri brata." Gledala je u štap, čekajud da se nešto dogodi. ,,Dva starija i jednog mladeg. Stariji su oženjeni, a najmladi još studira. Treba li da ovo cimnem ili slično?" ,,Ne, samo se opusti. Jesu li svijoš u Kanzasu?" ,,Da. Otac trguje metalnom robom i najstariji brat se uključio u posao. Mama im vodi knjige. Šta radiš?" ,,Izvlačim je napolje", mirno je odgovorio i namotavao udicu. ,,Upecala se." ,,Uhvatio si je." Pomerila se da bolje vidi i drmnula štap. ,,Već?" ,,Jesi li odrasla u centru ili na periferiji?" ,,Na periferiji", reče nestrpljiyo. ,,Kako to da si već jednu uhvatio. Pogledaj!" Posmatrala je, ne trepćući, kao opčinjena, kako vadi ribu iz jezera. Praćakala se, presijavajući se na sve jačem suncu. Zadivljeno je gledala kako je stavlja u mrežu i baca na dno čamca. ,,Mora da si imao bolji mamac od mene", reče mu. ,,Da se menjamo?" Tvrdoglavo je odbila. ,,Ne." Pažljivo ga je posmatrala dok je ponovo zabacivao štap. Sva odlučna, namota udicu, okrenu se i baci na drugu stranu čamca s više poleta nego stila. Pošto se Fin samo cerekao, nadureno dignu nos. ,,Šta je s tvojom porodicom?" ,,Nemam mnogo da kažem. Roditelji su mi se razveli kad sam imao petnaest godina. Jedinac sam. Oboje su advokati." Zakači štap


185 i iz termosa nali dve šoljice kafe. ,,Sahranili su svoju ljubav ispod krajnje civilizovanog brda papira i složili se da sve ravnopravno podele. Uključujući I mene." ,,Žao mi je." ,,Zašto?" Nije to pitao s gorčinom, već jednostavno. ,,Porodične veze nisu čvrste kod Rajlijevih. Svi imamo vlastiti život i svida nam se tako." ,,Ne želim da kritikujem, ali to zvuči užasno hladno." ,Jeste hladno." Pio je kafu i upijao tiho zadovoljstvo prohladnog jutra i sve jačeg sunca iznad vode. „1 praktično je. Nemamo ništa zajedničko osim krvi. Zašto da se pretvaram da je drugačije?" Nije znala šta da kaže. Bila je daleko od svojih, ali je za njih bila vezana, uvek. ,,Mora da se ponose tobom." ,,Siguran sam da su zadovoljni što novac koji su potrošili na moje obrazovanje nije dat uzalud. Ne gledaj me tako." Potapša je po ruci. ,,Nisam doživeo traume niti strah. Činjenica je da mi je to bio plus u karijeri. Kad nemaš korene, ne moraš da ih čupaš svaki put kad dobiješ nov zadatak." Možda nije bilo potrebe da saoseća s ovim čovekom, ali tome nije mogla da se odupre misleći na vreme kad je bio dečak. ,,Koreni ne moraju da te sputavaju", prošapta. ,,Ako znaš da ih rasaduješ." ,,Kanzas?" yiovila si." ,,Ulovila sam!" Njen štap se ponovo zatrese. Da Fin ne ustade i ne zadrža je, skočila bi i potopila bi ih oboje. ,,Šta sam uradila? Zaboravila sam. Čekaj, čekaj", reče, pre nego što on stiže da odgovori. ,,Hoću sve sama da obavim." Pažljivo je namotavala udicu, osećajući otpor dok je riba pokušavala da se oslobodi. Za trenutak je poželela da je pusti. Onda se štap potpuno zategnu i duh rivalstva nadjača sve ostalo. Kad je najzad nespretno bacila ulov na dno čamca, razdragano povika. ,,Veća je od tvoje." ,,Možda." Skloni Finovu ruku pre nego što je uspeo da stavi novi mamac. ,Ja ću." Sunce je već sasvim odskočilo, a oni su se osmehivali jedno dr ugom nad pastrmkom od dva kila. 186 Vratili su se u kuću noseći četiri pastrmke. Dve po osobi. Dina se zdu » zalagala da nastave dok neko ne pobedi, ali je Fin upalio motor. Ne loviš više rtego što možeš da pojedeš, objasnio joj je dok je čistio ribu. ,,Bilo je divno." Još je gorela od uzbudenja dok se vrtela po kuhinji. Zaista divno. Osećam se kao avanturista. Imaćemo ribu za ručak?" ,,Naravno. Ispržićemo je. Prvo da pojačam vatru u sobi." ,,Stvarno sam mislila da će biti dosadno", reče, prateći ga u stopu. ,,Hoću da kažem, u pozitivnom smislu." Smejući se, prode rukom kroz kosu. ,,Ali, bilo je i uzbudljivo. Ne znam. Ispunjava zadovoljstvom." Ponovo se nasmeja. ,,Imaš njuh za to." Fin čučnu i dodade još drva. ,,Možemo sutra opet da odemo na par sati pre nego što se vratimo." ,yolela bih." Posmatrala je kako ga sve jača vatra obasjava. Bio joj je okrenut profilom, opušten, zagledan tamnim očima u plamen. Kosa mu je pala preko čela, pozadi je prelazila okovratnik košulje. ,,Drago mi je što si me doveo ovde." Pogleda je preko ramena, s osmehom. „1 meni." ,,Ne samo zbog časa iz pecanja."


Osmeh mu nestade, ali i dalje nije skidao pogled s nje. ,,Znam." ,,Doveo si me ovde da bi me odvukao od rada i ogovaranja i ružnih stvari." Sad je gledala u vatru, koja se sve više rasplamsavala. ,,Ništa me više nisi pitao." Odloži žarač i okrenu se prema njoj. ,Jesi li htela da te pitam?" ,,Ne znam." Pokuša da se osmehne. ,,Sta bi pitao?" Ono što ga je uznemiravalo čitavu noć. ,,Bojiš li me se?" Oklevala je. ,,Pomalo", reče jedva čujno. ,yiše se bojim onoga što bih mogla da osetim." On se ponovo zagleda u vatru. ,,Neću da navaljujem, Dina. Ništa se medu nama neće dešavati mimo tvoje volje." Gledao ju je sada tamnim očima. ,,0bećavam." Umesto olakšanja, oseti sve veću napetost u stomaku; zbog njegovih reči i sigurnosti da će ih održati. ,,Ne radi se o toj vrsti straha, Fine. Radi se... o zavodenju." Zbog njegovog pogleda oseti još veću žudnju. Brzo okrenu glavu da bi mogla sve da izgovori, da izgovori brzo. ,,Zbog onoga što se dogodilo, nikada nisam uspela da povratim ono što sam izgubila. Dok nisam srela 187 tebe." Sad ga je gledala u oči, napeta kao struna, osećajući kako joj srce ludo bije u grudima. ,,Mislim. I plašim se toga. I plašim se da sve ne pokvarim." Ustao je, ali joj nije prilazio. ,,Sta god da se dogodi medu nama, biće zbog nas oboje. Čekaćemo dok budeš spremna." Ona spusti pogled. ,,Htela bih nešto da te pitam." ,,Plašiš li me se?" Stajala je tu, spuštenih trepavica, tanka i krhka u preširokoj košulji. Drvo je lagano gorelo iza njegovih leda, bacajud iskrice. ,,Dina, u životu nisam bio tako uplašen kao što se sada bojim tebe i onoga što bih mogao da osetim." Podiže pogled. I više nije bila tako krhka, ne sa otvorenim i zamagljenim očima, i mekanim izvijenim usnama. Prvi korak ka njemu bio je najteži. Onda je bilo lako, da došeta, da mu se baci u naručje, spusti glavu na njegovo rame. ,,Ne bih mogla da poželim bolji odgovor. Fine, ne želim da izgubim ono što sada osećam." Kad se on ni ne pomeri, pogleda ga i položi ruku na njegove grudi. ,,Ne mislim da ću izgubiti ako vodimo ljubav." Od svih osećanja koja je mogao da očekuje, panika je bila poslednja. A ipak se prva javila, naglo, snažno ga preplavila, dok ga je ona gledala s puno poverenja i bez ikakve sumnje. ,,Nema nikakve žurbe, Dina." ,,Ima. Ne s tvoje strane. U meni je žurba." Je l' to njegovo srce galopira ispod mog dlana, pitala se. Kako može da kuca tako brzo kad me gleda tako mirno, kad me tako ovlaš drži. ,,Potreban si mi." Nije ga samo želja obuzela kad je izgovorila te reči. S čežnjom je osetio i nešto mnogo jače i toplije. Podiže joj lice i spusti usne na njene. ,,Neću te povrediti." ,,Znam", ona reče, ali je ipak drhtala. ,,Ne plašim se toga." ,,Plašiš se." I gorko je žalio zbog toga. ,,Ali nećeš više." Obećao je, čvrsto. ,,Samo treba da mi kažeš da stanem." ,,Neću." Pogled joj je ponovo bio odlučan. Zakleo se da će sve pretvoriti u uživanje. Ustajoj se osušiše kad joj raskopča košulju. Polako, gledajući je u oči, skide prvi sloj i baci ga u stranu. Onda se osmehnu. ,,0vo će da potraje." Ona se zakikota, nervozno i glasno. ,,Imam vremena na pretek." 188 Zatvori oči, pruži mu usne. Bilo je sasvim lako i jednostavno da se v;:e uz njega, da ga zagrli i prepusti mu se. Ponovo zadrhta kad ju je oslobodio oklopa. Ali ne od zime. Niti iz straha. Ipak joj zastade dah kad je uze u naručje i položi na debelo krzno kraj vatre.


,,Ne misli ni na šta osim na mene." Ponovo je poljubi, a onda se pridiže da joj skine čizme. ,,Samo na mene." ,,Samo na tebe i mogu da mislim." Sunce i vatra igrali su joj na očnim kapcima. Osluškivala je šum drveća, pucketanje vatre, čula kako se i sam skida. Onda je bio kraj nje, nežno je milujući po licu dok nije otvorila oči i pogledala ga. ,,Želim te od trenutka kad sam te prvi put ugledao." Ona se osmehnu, terajući sebe da se opusti i odagna i poslednje tragove sumnje. ,,Skoro pre godinu dana." ,,Duže." Poigravao se njenim usnama, raspaljivao ih, čekao da mu odgovori. ,,Dotrčala si u redakciju. Otišla pravo do stola, vezala kosu tom crvenom mašnom i počela da kucaš. Bilo je to par dana pred moj odlazak za London." Klizio je rukom preko svilenog donjeg veša koji joj je prekrivao telo i razdvajao ih. Jedva da ju je dodirivao, samo je nagoveštavao. ,,Dugo sam te posmatrao. Kao da me je neko udario čekićem. Posle svih tih meseci, video sam te kako stojiš na olujnom pljusku." „1 poljubio si me." ,,Čekao sam na to šest meseci." ,,0nda si mi ukrao priču." ,,Da." Osmeh mu prekri lice. Spusti usne na njene. ,,A sad imam tebe." Protiv volje se ukoči kad on zavuče ruku pod svilu. Ali nije žurio. Na nežan dodir i milovanja, telo joj se topilo i opuštalo. Kad joj uze dojke, privinu se uz njega da ga primi. Kao topla kiša, zadovoljstvo je tiho, blago i umirujuće preplavi. Prihvatala ga je, primala i bolno čeznula dok ju je polako svlačio. Yatra se širila iz kamina, ali je osećala samo njegove ruke, kako je nežno miluju, istražuju, uzbuduju. Dodirivao ju je lagano, zastajkivao, onda nastavljao, raspirujući plamen u njoj. Sad je drhtala, ali od yreline i želje. A dah joj je zastajao u grlu. Nije više osećao životinju u sebi. Već neizrecivu ljubav i snagu. Znao je, dok je usne odvajao od njenih i spuštao ih na grudi, da je nJegova, potpuno i apsolutno njegova, kao da su godinama ljubavnici. 189 Telo joj je nalikovalo vodi u njegovim rukama, podizalo se i spuštalo s naletom sladostrašća koje su jedno drugom davali. Čuo je udaranje vetra o prozore, pucketanje vatre. I kako šapuće njegovo ime. Znao je da može da je usreći, kao što je srećna sada bila, zamagljenih očiju i tela poput toplog voska. I znao je da samo još malo treba da je ponese, još samo malo, i da s njom prode krozoblake oluje. Osetila je kako joj Ijubi i gricka bedra. Yrelina joj se skupljala u dnu trbuha dok je klizio jezikom. Odmahnu glavom da odbije, da otera iznenadno, nekontrolisano drhtanje. Onda se tako naglo raspali oganj. Previjala se, primicala, odmicala. Pokušala je da vikne, da mu kaže da čeka, da joj da malo wemena. Ali je zadovoljstvo nastavilo da izvire, da je prožima, šireći iznova novu toplinu. Posmatrao je trenutak mahnitog odbijanja, naraslog straha, bezumnog uživanja. Sve što je osećala preživljavao je i sam. Bez daha kao i ona, nadvi se nad nju, Ijubeći joj zažareno lice dok se potpuno nisu isprepletali, dok njeni pokreti ne postadoše pomamni, a njegova narasla potreba ne zatraži da se oslobodi. ,,Pogledaj rae." Jedva je izgoyorio ove reči plamenim ustima. ,,Gledaj me." I kad su im se oči srele, stopile, ušao je u nju. Polako, držeći ruku na krznu kao da tamo nalazi kontrolu, spustio se, osetio kako se podiže i ide mu u susret da zajedno skladno nastave. Kad se nasmešila, spusti lice na njen vrat i povede ih oboje preko brane.


Glava šesnaesta Još sanjareći, okrenu se prema njemu. Ovde je. Ruke pružene da je zagrle, telo spremno da je poseduje. Dok je umilno svetlo jutra lenjo ulazilo u sobu, ponovo su se sjedinili. U ravnomernom ritmu, vreli i razbuktali, spojili su strasti. Tako su lako, bez ikakvog napora, lebdeli zajedno, bez žurbe, bez misli, u jednom dahu i jednom otkucaju srca. Tela su im se dizala i spuštala u pokretima ljubavnog čina tako jednostavnim kao što je disanje. Njene usne se izviše od slasti pre nego što se spojiše s njegovim u dug i dubok poljubac u polutami. 190 Kad su stigli do vrhunca želje, nežno kao što je samo jutro, s uzdisajima zadovoljstva izgovori njegovo ime i iz sanjarenja dospe u stvarnost* Słwatila je da još pulsira u njoj, kao drugo srce. ,;Fine." Progovorila je ponovo, osmehujući se u mirno praskozorje. Krst koji je nosio pritiskao ju je, tačno ispod srca. ,,Mmmm?" ,,0vo je još bolji način od pecanja da se započne dan." On se zakikota, lica zaronjenog u njen vrat. ,,Juče ujutro sam jedino razmišljao kako da se dovučem u ovaj krevet s tobom." Osmeh joj ozari lice. ,,Pa, sad si tu." ,,Izgleda da jesam." Podiže glavu, pogleda je, poigravajući se kosom na njenim slepoočnicama. Oči su joj tako krupne i snene, koža tako raskošna i prevučena sjajem koji izbije posle strasnog vodenja ljubavi. ,,Uspavali smo se." ,,Ne." Presrećna kako je sve lako i jednostavno, prede rukama preko njegovih lečta do zategnute zadnjice. ,,Savršeno smo spavali. Potpuno savršeno." ,,Znaš..." Ljubio joj je dojke, dlanom trljao bradavice i posmatrao kako joj ustreptalo disanje razdvaja usne. .Jutros sam hteo da te učim kako da pecaš leteći." Kad je nežno uplovio, novo uzbudenje razli joj se telom. ,Je l'?" ,,Leteći pecaroš je aristokrata medu pecarošima. Samo treba da Ima... majstorski dodir." Okrenula je glavu kad on spusti usne na njen vrat. ,,Mogu da naučim." ,,Mislim da možeš." Pratio je gladnim ustima putanju njenog pulsa koji je udarao kao ptičja krila. Ništa erotičnije, pomisłi, nego kad osetiš kako se žena otvara da bi bila zadovoljena. ,,Mislim da imaš neograničen potencijal." Uzdisala je, zategla se, odgovarajući na čvrstinu koju je u sebi osetila. ,,Uvek želim da budem najbolja. Verovatno je to mana." ,,Ne slažem se", promrmljao je. Izvila se da ga još bolje upije, već trepereći od prvog vrhunca. ,,To je bespogovorno vrlina." *** ,,Dina, zašto bi tako pametna žena kao ti i dalje bila sentimentalno vezana za gubitnika?" 19! ,,Nije sentimentalno." Dina uzdahnu dok je otključavala stan.,,Radi se o veoma praktičnoj, veoma logičnoj odanosti. Kapsi će nas sve iznenaditi ove godine." ,,Aha, sigurno." Ulazio je za njom. ,,Bice iznenadenje ako uspeju da se odlepe sa dna. Kad su poslednji put Kapsi bili uspešni?" To je žacnu. ,,Nije u tome stvar." Glas joj je, uprkos volji, zvučao hladno. ,,Igraju srcem." ,,Šteta što ne igraju štapovima." Ona počeša nos i upali telefonsku sekretaricu. ,,Izvini. Moram da preslušam poruke."


,,Nema problema." Cereći se, sede na kauč. ,,Možemo da završimo kasnije. Verovatno ti nisam rekao da sam na fakultetu predvodio debatni klub. A ovu raspravu ne mogu da izgubim." Da bi pokazala prezir, pritisnu dugme na sekretarici. ,,Dina, Kesi ovde. Izvini što ti smetam kod kuće - iako te nema. Imamo par izmena u rasporedu za ponedeljak. Poslaću ti faksom. Ako imaš pitanja, znaš gde možeš da me nadeš. I, do davola, imali smo puno poziva oko članka. Mnoge sam poništila, ali ako si spremna da odgovoriš, imam spisak novinara sa kojima bi možda htela da razgovaraš. Biću ovde uglavnom preko celog yikenda. Zovi me ako sam ti potrebna." ,,Nikad ne postavlja nikakva pitanja", prošapta Dina. ,,Niko u kancelariji uopšte ništa ne pita." ,,Poznaju te." Ona klimnu glavom i za trenutak isključi govornu mašinu. ,,Znaš, Fine, bez obzira kako težak ovaj posao može da bude i koliko iscrpljujući, nekad se probudim s osećajem da sara pronašla detelinu s četiri lista." ,,Ako mene pitaš, zaradivati za život ćaskanjem po sat vremena dnevno izgleda kao da ti je sekira upala u med." Ona se malo nasmeši. ,,Ti pokrivaš zemljotrese, ja se bavim srceparajućim temama." On skide jaknu. ,,Sramota je da rasipaš toliku pamet." ,,Ne rasipam je", poče usplahireno. ,Ja-" Uhvatila je sjaj u njegovim očima i stala. Samo je pokušavao da je uvuče u razgovor. ,,Hvala, kapetane. Neću s tobom da raspravljam." Opet zastade i okrenu se. ,,Da li se ikad zabrineš da će ti neko jednog dana sve oduzeti? Da će ti reći da je gotovo, da više neće biti kamere?" 192 ,,Ne." Ona se nasmeja njegovoj sigurnosti i lakoj aroganciji. ,,Ni ti ne treba da brineš." Podiže joj bradu i poljubi je. ,,Božanstvena si kad se Ijutiš." ,,Začepi, Fine." Poče ponovo da preslušava poruke, zapisa šta je Sajmon rekao u vezi sutrašnje emisije, sasluša kako joj Fren poručuje da je najgora halabuka prošla. Sledila je tišina, posle koje se čulo spuštanje slušalice, a zatim tri poziva od reportera koji su uspeli da se dokopaju broja iako nije bio u telefonskom imeniku. ,Jesi li dobro?" Fin joj pride pokušavajući da je umiri. ,,Da." Opustila se na tren naslonivši se na njega. ,,Dobro sam. Treba da odlučim da li da odbijem bilo šta da kažem ili da napišem izjavu. Čini mi se da o tome još ne želim da mislim." ,,0nda nemoj." ,,Zabadanjem glave u pesak ništa se ne rešava." Ona se uspravi i pomeri. ,,Hoću da donesem ispravnu odluku. Mrzim da pogrešim." ,,0nda imaš dva izbora. Da postupiš rukovodena emocijama ili da reaguješ kao reporter." Namrštila se dok je razmišljala. ,,Ili da to iskombinujem", reče tiho. ,yeć dugo mi se u glavi mota ideja da radim emisiju o devojkama koje su silovali njihovi momci. Odustajala sam jer sam mislila da sam previše blizu. Ali, možda sam upravo dovoljno blizu." ,,Zašto bi prolazila kroz to, Dina?" ,Jer sam kroz to PROŠLA. Jer se muškarci poput Džemija jednostavno izvuku. I jer..." Ispusti dubok uzdah koji joj skoro zastade u grudima. ,,Umorna sam od stida što ništa nisam učinila. Imam priliku da to sada nadoknadim." ,,Boleće te." ,,Ne onako kako je već bolelo." Tek mu sada ponovo pride. ,,Ne više." Čvrsto je zagrli. Prokletstvo, mora da je zaštiti. I potrebno joj je da izdrži. Jedina stvar koju bi mogao da uradi jeste da pronade Džemija Tomasa i s njim lepo i dugo...


proćaska. ,,Ako odlučiš da radiš takvu emisiju, kaži mi. Hoću da budem ovde ako mogu." ,,Dobro." Podiže glavu da ga poljubi. ,,Da otvorim neko vino? Zaboravimo malo na ovo." Bilo joj je potrebno. Yideo je kako joj se u očima prikrada napetost, tiho poput lopova. ,,Ako mi dozvoliš da ostanem, ovog puta neću zaspati na kauču." 193 ,,Neću ti dati takvu priliku", reče mu i ode u kuhinju. Iz navike, on prvo upali televizor i uključi se na početak večernjih vesti. Krenu prema kauču u nameri da skine čizme i stavi noge na sto. Ugleda koverat na tepihu, kraj samih vrata. ,,Imam malo čipsa." Dina unese poslužavnik i spusti ga na stočić. ,,Vožnja mi je otvorila apetit." Osmeh joj se sledi kad ugleda pismo u njegovoj ruci. ,,0dakle ti to?" ,,Bilo je na podu." Htede da joj ga da, ali stade. Prebledela je. ,,U čemujeproblem?" ,,Ništa." Besna na sebe, pokušala je da odagna nadolazeći strah. ,,Blesavo je, to je sve." U želji da i njega i sebe ubedi da nije zabrinuta, otvori koverat. Dina, Ništa što se priča neće izmeniti moja osećanja. Znam da je sve laž. Uvek ću ti verovati. Uvek du te voleti. ,,Stidljivi obožavalac", reče odbrambeno. ,,Kome je potreban podstrek." Fin uze pismo iz njene ruke i dobro ga osmotri. ,,0dgovor na žutu štampu, rekao bih." ,,Izgleda." Ali se nije osećala bolje zbog te anonimne vere u nju. ,,Čini se da si slične poruke već dobijala." ,,Imala bih čitavu kolekciju da sam ih sačuvala." Uze čašu vina. ,,Povremeno mi stižu već godinu dana." ,,Godinu?" Prodorno je pogleda. ,,0vako?" ,,Dobijam ih ovde, u redakciji, u kancelariji". Slegnu ramenima, sva nemirna. ,,Uvek iste veličine i slične sadržine." ,Jesi li prijavila?" ,,Kome? Policiji?" Sva nelagoda nestade kad se nasmeja. ,,Zašto? Sta da im kažem? Poručniče, primam anonimna ljubavna pisma. Nahuškajte pse." ,,Godinu dana je više od bezazlenih ljubavnih pisama. To je opsednutost. Opsednutost nije zdrava." ,,Ne mislim da desetak sočnih pisama godišnje predstavljaju opsesiju. To je neko ko me gleda na televiziji, Fine, ili radi u istoj zgradi. Neko kome se svićtam, ali je previše stidljiv da mi lično pride i zatraži autogram." Seti se telefonskih poziva, nemuštih poruka usred noći. I da je u mogućnosti da pismo ubaci ispod vrata. ,,Malo je zastrašujuće, ali nije opasno." ,,Ne svida mi se." Uze ga za ruku i povuče na kauč. ,,To te samo tvoj novinarski instikt tera da brineš." Njegova usta su imala daleko jače dejstvo, pa ona odloži vino. ,,Naravno, ako želiš da budeš malo Ijubomoran..." 194 aehivala a » se očima. Fin joj uzvrati smeškom, prepuštajući „ c, ona vodi ig-jgfl Ali je dugo razmišljao o listu hartije koji je ležao na stočiću sa por«k.)komodanosti crvenom kao krv. *** Niiedna izfajan." Andela se zadovoljno kikotala dok je ležala na ruži&stim satem nskta čaršavima u svom ogromnom krevetu. Televizor ie bio upaljen, a . novine i časopisi prekrivali su pod oko nje. Bila ie to II lepa soba, veličanstvena i nahk muzejskoj, ukrašena izvijenim i pozla^eaim antikvitetima i lepršavim( ženstvenim naborima. ediaod sobariricaje ispričala svojoj prijateljia da ,e iznenadena sto nema somotnogS lanca na ulazu i plaćanja ulazmce.


Na svim zidfcUa bila su ogledala - okrugla i četvrtasta i duguljasta. Odražavala su i i Andelin ukus i njen hk. Osim tonowmdata i prirodnog drveta, jedine boje u sobi bile su ružičasta i bela, ,., uzšarenu lizalicu koju je pohlepno hckala Ogromni biketi ruža, syežfc kao rosa, omogucavah s i joj da uvek udiše jak i i omirujući miris koji je poistovećivala sa uspehom. Na uzglavlju dryencnogkreyeta s pozlatom bilo je C.tavo brdo jastuka od sjajne svile i br^okata. Ležala je na stomaku, nogama udarala o jastuke f^VJl3 Jednom, n.Qekad davno, zavidela je drugima na lepim stvarima. Zurila je netrepoćofi, kao dete i kao devojka, u izloge prodavmca i zelela, želela. Sada imsia, Hi ^ože da ima, šta god joj se prol glatkih miSića, Den Gardner je utrljavao mirišljavo ulje i unjene bokove, leda i ramena. ,,Prošlo jes skoro nedelju dana", podset! ga, „1 mje mrdnula." ,,Hoćeš da* razgovaram s Džemijem Tomason Hmmm " * Andela se razbludno proteže pod njim. Osećala se mazn, i pobednički. I sniireno, božanstveno smireno. ,,Idi i reci mu da nastav da daje iziave novinarima, možda malo i proširi pnču. I ćemo, ako ne nmstavi da našoj maloj Di zagorčava život u dovoljno men, morati da obelo odanimo njegovu ljubavnu vezu s behm prahc ,,To bi tretfbalo da ima efekta." Den se jednako, di skoro jed) divio njenom t-el* koliko i umu. ,,Ako se sazna da je poslovne fondove 195 uložio u trgovinu kokainom, karijera mu je zapečaćena. Cak i ako se radi o tatinoj firmi." ,,Podseti ga na to ako se buni. Bogataški sin će platiti!", mrmljala je. Mrzela bi ga zbog toga što se rodio u bogatstyu i sprivilegijama i što je sve to proćerdao zbog slabosti kakva je droga. Ali ga je, zbog načina na koji je pokleknuo već posle njene prve pretnje, potpuno prezirala. „1 pošalji Bikeru sanduk Dom Perinjona." Posmatrala je lakirane nokte. ,,Dobro je obavio posao. Ali neka i dalje čačka. Ako iskopamo dovoljno prljavštine koju je Di gurnula pod tepih, sahranićemo je." ,,Volim tvoju paraet, Andela." Osetivši uzbudenje, pljesnu je po ledima. ,,Imaš predivne vijuge." ,,Pet para ne dajem za to šta misliš o mojoj pameti." Zakikota se i okrenu. Masne ruke skliznuše na njene dojke. ,,A u ovom slučaju usmerena je samo na jedno. Ne znam kako, ali njena popularnost stalno raste. Neću to dozvoliti, Den, pogotovo zbog činjenice da je izdala moje prijateljstvo. I tako samo nastavi da-" Iznenada skoči na kolena kad se na ekranu pojaviše Dina i Fin. ,,Iz sveta zabave", govorio je spiker, ,,zvezda kontakt programa Dina Rejnolds prisustvovala je u pratnji stranog dopisnika CBC-a Fina Rajlija banketu u Nacionalnom pres klubu u Čikagu, gde je Rajliju uručena nagrada za izveštavanje iz Zaliva. Priča se da Rajli, Pustinjska komadina, razmatra ponudu da za CBC predvodi nedeljni informativni časopis. Rajli nije želeo ništa da kaže o tom projektu, niti o svojoj vezi s čikaškom Ijubiraicom Dinom." ,,Ne!" Yrištala je Andela iz kreveta. ,Ja sam je uvela u posao. Ukazala joj na mogućnosti, poklonila pažnju. A ona me istiskuje." Odšeta gola do otvorene boce šampanjca i nasu prepunu čašu. Oči joj se zamagliše od suza, isto tako iskrenih i bolnih kao što je bila gorčina koju je osećala. ,,A i taj kurvin sin me je odbacio!" Naglim pokretom ispi svo vino. Yrelina joj se razli telom kao kad vodi ljubav. ,,0dbacio je mene, a okrenuo se njoj. NJOJ. Zato što je mlada." Razbesnela, a iznenada i preplašena kad primeti da je čaša prazna, zavitla je


prema televizoru. Udarila je o ivicu komode i pukla. ,,0na je niko i ništa. I manje od toga. Lepo lice i zategnuto telo. Svako to može da ima. Neće uspeti da zadrži Fina. Oteraće je, a to će učiniti i gledaoci." Dok je brisala suze, usta su joj i dalje podrhtavala. ,,Želeće mene. Uvek me žele." 196 ,,Ne može da se poredi s tobom, Andela." Den joj je polako prilazio, vodeći računa da u očima pokaže dcwoljno razumevanja i želje. ,,Ti si najbolja. U jaTOom životu." Nežno je okrenu prema ogromnom ogledalu. ,,U privatnom životu", šaputao je, gledajući kako ona posmatra njegovo milovanje. ,,Tako si lepa. Ona je gradena kao dečak, a ti... ti si žena." Očajnički tražeći utehu, stavi svoje ruke na njegove i skoro do bola steže dojke. ,,Potrebno mi je da budem voljena, Den. Potrebno mi je da znam da me Ijudi žele. Bez toga ne mogu da opstanem." ,,Žele te. Ja te želim." Navikao je na njene ispade, njene potrebe. I znao je kako da to okrene u svoju korist. ,,Kad te vidim na ekranu, tako hladnu, tako smirenu, potpuno sam opčinjen." Skliznu rukom medu njene noge, strpljivo je nadražujući dok se nije ovlažila, dok nije zadrhtala. Dok se i sam nije uzbudio. „1 jedva dočekam da ostanemo sami, kao sada." Disala je sve teže, ali joj je pogled ostajao jasan, prateći na ogromnom ogledalu ubrzani rad njegovih ruku. Još je osećala ukus šampanjca i žudela za novom čašom. Preklinjala. ,,Učinio bi sve za mene." ,,Sve." „1 meni." Nasmejao se. Znao je gde je moć. Što je više tražila, što se više upetljavala, više mu je prepuštala. A istina je da je seks sa Andelom nalikoyao žestokoj vožnji u raračni neodoljivi pakao. ,,Šta želiš da ti radim, Andela?" ,,Uzmi me ovde, baš ovde, da mogu da gledam." Ponovo ga je uhvatio smeh. Dahtala je kao kučka na vrućini, očiju prikovanih za sopstveno telo. Njena sujeta, patetična nesigurnost, još jedno je oružje koje ima nad njom. Kad je pokušao da se pomeri, ona ga zadrža. ,,Ne." Jedva da je sada mogla da diše. Na nabreklim belim dojkama još su se videli crveni tragovi ruku. Htela je da tu ostanu, kao dokaz da je poželjna. ,,0tpozadi. Kao životinja." Pode mu pena na usta kad zamisli šta želi. Od nagle erekcije oseti bol. Nestrpljiv da uzme, grubo je gurnu na kolena. Diyljih očiju, iskežena, posmatrala je kako se pripija uz nju. Yukao ju je za kosu, sikćući na njeno režanje. ,,Neću prestati. Čak i ako moliš." L97 ,,Tucaj me." Osmeh joj blesnu kao mač, već umrljan krvlju. ,,A kad svršiš, pronaći ćemo nov način da je nateramo da plati." ,,Gledaj." Još joj je jednom rukom držao glavu. ,,Hoću da gledaš." Žestoko je prodirao u nju, vene samo što mu ne prsnuše kad je zavrištala od bola i šoka i požudnog zadovoljstva. Nokte je duboko zario u njena bedra dok se zabijao u nju, opet i opet, dok ih oboje ne obli znoj kao kiša, a pogled mu se ne zamuti. Ona je, pak, pažljivo i dalje posmatrala. Yidela je krv na usni od ugriza, tragove znoja i suza na svom licu. I kad se užasavajući orgazam bez ljubavi probi kroz agoniju i potrebu, Denovo lice pretvori se u Finovo. I osmehivala se dok je izgovarao njeno ime i drhtao, drhtao, drhtao. Tražena je. Poželjna je. Najbolja je. *** ,,Dina, jesi li sigurna da želiš da to uradiš?" Fren je grickala nokte, što nije činila godinama. ,,Potpuno sigurna." Nastavila je da potpisuje papire, brzo, uredno i skoro automatski. ,,Hoću da uradim takvu emisiju. Koliko smo odgovora dobili?"


Fren se namršti i pogleda u upitnike koje je držala u ruci. Posle svake emisije, podele ih gledaocima u studiju. Na ovom je jednostavno pisalo: znate li neku devojku koju je silovao njen mladić? Da li biste o ovoj temi razgovarali u emisiji ,,Iz Dininog ugla?" Bilo je mesta za primedbe, ime i prezime, telefon. Od dve stotine upitnika koje je Fren pregledala, izdvojila je samo dva. ,,0ve bi trebalo da vidiš." Preko volje, Fren ih spusti na sto. ,,Biće mučno po tebe, Dina." ,,Izdržaću." Prelete pogledom preko prvog, a onda se vrati, čitajući pažljivo svaku reč. REKAO JE DA SAM SAMA TRAŽILA. A NISAM. REKAO JE DAJE TO SAMO MOJA GREŠKA. NISAM SIGURNA. YOLELA BIH DA POKUŠAM DA 0 TOME PRIČAM, ALINE ZNAM DA LISAM U STANJU. Uze drugi upitnik. TO MIJE BIO PRVISASTANAK POSLE RAZYODA. BILO JE TO PRE TRI GODINE I OD TADA NISAM BILA NI SA JEDNIM MUŠKARCEM. JOŠ SE PLAŠIM, ALI VAM YERUJEM. L98 ,,Dve žene", promrmlja Dina. Jeste, bolno je. Osećala je knedlu u grlu. ,,Sanio medu publikom u studiju. Koliko ih je još, Fren? Koliko ih ima da se*pitaju da li je to bila njihova greška? Koliko ih ima da se plaše?" • ,,Ne mogu da podnesem da te gledam kako te to pogada. Ako ovo uradiš, znaš i sama da ćeš morati da dovedeš Džemija Tomasa." ,,Znam. Već sam angažovala advokata." ,,Aakotetuži?" Dina uzdahnu, jedva se uzdržavši da ne protrlja oči i ne razmaže sminku. Loše je spavala - a pošto je Fin u Moskvi, spavala je sama. Nije je, medutim, mučila sumnja. Već očekivanje. ,,Neka tuži. Već je objavio svoju verziju, kaže mi advokat. Pošto se radi o njegovoj reči protiv moje, i ja ću obelodaniti svoju verziju. Mogla sam to već da učinim u desetak intenrjua otkako se ta priča pojavila u novinama. U dvadesetak", ispravi se uz kiseo smešak. ,yiše volim da to uradim ovako, na svoj način, u svojoj emisiji." ,,Znaš da će štampa jedva da dočeka." ,,Znam." Sad je bila hladna, mrtva hladna. ,,Zato ćemo to uraditi za vreme 'majskog čišćenja'." ,,Zaboga, Di-" ,Javno ću sve reći, Fren, i molim se bogu da to pomogne bar jednoj ženi koja me bude gledala." Protrlja obraze. „1 tako mi boga, uništiću konkurenciju, jer će me svi gledati." *** Dina je bila hladna kao kamen pred početak emisije. Po običaju, savesno je pregledala podsetnik dok joj je Marsi dovršavala šminku. Spremna, čak i nestrpljiva, okrenu se prema Lorenu Baku. ,,Dobro, Loren, jesi li ovde kao posmatrač ili savetnik?" ,,Pomalo i jedno i drugo." Ukrsti duge, bele prste. ,,Kao što znaš, nemam običaj da se mešam u sadržaj emisije." ,,Znami drago mi je." ,,Ali imam običaj da štitim svoje Ijude." Za trenutak je ćutao, sredivao misli i gledao po urednoj prostoriji, ispunjenoj novinama, časopisima i pažljivo označenim videokasetama na polici. Osećao se blagi miris kozmetike i losiona. Ženstveno, da, pomisli, ali i orude u ovom poslu. 199 ,,Sposobna si da uradiš emisiju, prvoklasno, a da ne unosiš lično iskustvo." ,,Sposobna, da." Ona ustade da zatvori vrata kad Marsi izade. ,,Da li to od mene zahtevaš, Loren?"


,,Ne. Samo te podsećam." ,,0nda ću ja tebe podsetiti da sam deo te emisije, a ne samo domaćica. Intimni deo; zato je i uspešno radim i zato je, mislim, gledaoci vole." On se osmehnu. Tako je odredena i uravnotežena, zaključi. ,,Neću oko toga da se sporim. Ali, Dina, ako imalo sumnjaš, ne čini to." ,,Nimalo ne sumnjam, Loren. Al' se plašim. Mislim, bar se nadam, da je suočavanje s tim strahom pravi odgovor. Možda brineš da će Džemi Tomas pokušati s nekom pravnom odmazdom, ali-" Loren odmahnu rukom. ,,Imam advokate koji bi to sredili. U svakom slučaju, čini se da je skoro čitavu javnost okrenuo protiv sebe. Sada je na produženom odmoru u Evropi." ,,Razumem." Duboko je udahnula. ,,Dobro onda." ,,Neće ti smetati ako ostanem da gledam?" On ustade kad i ona. ,,Volela bih." Nagonski ga poljubi u obraz i osmehnu kad on zatrepta od iznenadenja. ,,U znak lične, a ne poslovne podrške." Otvorila je vrata i skoro uletela Finu u zagrljaj. ,,Trebalo bi da si u Moskvi." ,,Vratio sara se." Iskoristio je sve moguće veze da u Čikago stigne na vreme za emisiju. ,,Dobro izgledaš, Kanzas. Kako se osećaš?" ,,Uzdrmano." Pritisnu rukom stomak. ,,Spremno." ,,Biće sve u redu." Zagrli je i klimnu glavom Lorenu. ,,Drago mi je da te vidim." „1 meni. Pravi mi društvo dok Dina radi." ,,Važi." Fin otprati Dinu do studija. ,,Radiš yečeras?" ,,Imam večeru u sedam. Ali mislim da ću se izvući do deset." ,,Svratićeš do mene?" ,,Hoću." Steže mu ruku, čvrsto. Što se više približavala podijumu, stomak joj se sve više grčio. Pogleda u Fren. ,,Kao skakanje u hladan bazen", reče, hrabreći samu sebe. ,,Šta?" Na silu se osmehnu kad je Fin pogleda. ,,Samo savet koji sam jednom dobila. Yidimo se kroz sat?" 200 ,,Biru ovde." Dina zauze svoje mesto pored tri žene koje su već nemirno sedele na podijumir. Sa svakom je porazgovarala, onda im prikačila mikrofon i čekala znak. Muzika. Aplauz. Upaljena kamera. ,,Dobro došli u emisiju 'Sat sa Dinom'. Danas ćemo govoriti o bolnoj temi. Silovanje u bilo kom vidu je tragično i strašno. Ipak dobija drugačije dimenzije kada žrtva poznaje napadača i veruje mu. Naše gošće su žrtve takozvanog zakazanog silovanja. I sve ćemo ispričati svoju priču. Kad mi se to dogodilo pre skoro deset godina, ništa nisam učinila. Nadam se da sada nešto činim." Glava sedamnaesta Da bi proslavio prvu godišnjicu Dininog rada na programu uživo, Loren Bak je priredio zabavu u svojoj kući kraj jezera Mičigen. Kroz tihu muziku i zveket čaša čulo se žuborenje glasova. Iz obližnjeg salona za zabavu dopirali su sirene i zvona video-igara. Pored svih Ijudi angažovanih u Dininoj emisiji i rukovodilaca CBC-a i ,,Delakorta", pozvao je šačicu probranih uvodničara i novinara. Publicitet koji je Dina dobila od 'majskog čišćenja' nije jenjavao. Loren nije ni nameravao to da dozvoli. Kako je popularnost rasla, tako se povećavao i prihod od reklama. Kako je čikaška Ijubimica brzo postajala američka Ijubimica, Dinina sve veća slava otvarala je vrata do najvećih zvezda, koje su nagrnule u emisiju da bi podstakle gledanost svojih filmova tokom leta ili posećenost koncertima. Nastavila je da kombinuje poznate i obične,


gOYoreći o Ijubomornim parovima, izboru odgovarajućeg kupaćeg kostima i upoznavanju preko Interneta. Iz svega toga je proizilazila pažljivo uradena emisija koja je u isto vreme ostavljala utisak snažnog, ležernog i domaćinskog doživljaja. Dina je bila u srcu svega, isto toliko puna poštovanja i divljenja prema nestvarnim filmskim zvezdama koliko i publika, isto toliko zabavljena biranjem muškarca preko Interneta, isto nesigurna kao bilo koja žena kad se skida u bikini na javnoj plaži. Imidž devojke iz komšiluka privlačio je gledaoce. Snažan, praktičan um još više je učvršdvao tu sliku. 201 ,,Izgleda da si uspela, dete." Dina se osmehnu Rodžeru i poljubi ga u obraz. ,,U svakom slučaju, bar prve godine." ,,Ej, u ovom poslu to čudo se retko dešava." Od sve hrane, izabra šargarepu, grickajući je s uzdahom. Nabacio je nekoliko kila proteklih meseci. Kamera je veselo pokazivala svaki gram. ,,Šteta što Fin nije mogao da doćte." ,,Rusi su izgleda izabrali moju godišnjicu da izvrše prevrat." Pokušala je da ne zvuči previše zabrinuto za Fina, koji je opet bio u Moskvi. ,Jeste li se skoro čuli?" ,,Nismo par dana. Videla sam ga na vestima. Yidela sam i tvoj novi promotivni materijal. Snažno deluje." ,,Naš tim izveštača je i tvoj tim izveštača", reče Rodžer glasom spikera. ,,Da Čikago uvek bude obavešten." ,,Dobro se slažeš sa novom partnerkom." ,,Devojka je na mestu." Prede na celer. ,,Prijatan glas, prijatno lice. Ali ne pada na moje viceve." ,,Rodž, niko ne pada na tvoje viceve." ,,Ti si." ,,Ne." Pomilova ga po obrazu. ,,Samo sam se pretvarala, zato što te volim." Srce mu naglo poskoči. ,Još nam nedostaješ u redakciji." „1 vi meni, Rodžer. Žao mi je zbog tebe i Debi." On slegnu ramenima, iako su rane posle skorašnjeg razvoda još bile sveže. "Znaš kako se kaže, Di. Sranja se dešavaju. Možda ću odlučiti da nekog upoznam preko Interneta." Ona se nasmeja i stegnu mu ruku. ,,Da te posavetujem. Nemoj." ,,Dobro, pošto je Fin stalno zauzet obilaženjem oko sveta, možda si zainteresovana za stabilnog, postarijeg muškarca." Ponovo bi se nasmejala, ali nije bila sasvim sigurna da li se šali ili misli ozbiljno. ,,Taj stabilni, postariji muškarac postoji i njegovo prijateljstyo mi mnogo znači." ,,Zdravo, Di." ,,Džef!" ,,Primetio sam da nemaš piće, pa sam pomislio da bi možda htela malo šampanjca." 202 ,,Hvala. Ništa ne može da ti promakne. Izvršila sam prevrat kad .,-am ukrala Džefa informativnoj redakciji", reče Rodžeru. "'Sat sa Dinom' nikad ne bi krenuo bez njega." Gledao je sav ozaren. ,,Samo nadgledam od početka do kraja." „1 na kraju se nakloniš." ,,Izvinite." Barlov Džejms stade iza Dine i zagrli je oko struka. ,,Moram da vam ukradem slavljenicu na trenutak, gospodo. ,,Dobro izgledaš, Rodžer." ,,Hvala vam, gospodine Džejms." Jedva se smešeći, Rodžer uze novu šargarepu. ,,Radim na tome." ,,Neću je dugo zadržati", obeća Barlov i povede Dinu do otvorene terase. ,,Izgledaš više nego dobro", primeti. ,,Izgledaš sjajno." Ona se milo nasmeja. ,,Radim na tome."


,,Mislim da imam nešto što će te možda učiniti još lepšom. Fin me je nazvao jutros." Najpre je osetila olakšanje, a zatira sreću. ,,Kako je?" ,,U svom elementu." ,,Da." Pogleda prema jezeru, gde su prozirni prsti mesečine probijali oblake i brčkali se u vodi. Obrisi čamaca nežno su se Ijuljuškali. ,,Verujem da jeste." ,,Znaš, medu nama rečeno, možda možemo dovoljno da utičemo na njega i ubedimo ga da vodi časopis i drži se Čikaga." ,,Neću." lako je i te kako želela. ,,Treba da radi ono što rau najviše odgovara." ,,To važi za sve", reče Barlov uzdišući. ,,Sad sam sve pokvario. Možda će ovo da te oraspoloži." Izvuče iz unutrašnjeg džepa dugačku tanku kutiju. ,,Fin me je zamolio da ti dam ovo. Nešto što ti je namenio pre nego što je morao da ode. Treba da ti kažem da mu je žao što ne može lično da ti preda." Ne progovori ni reč dok je gledala sadržaj. Narukvica prefinjene izrade, od ovalnih zlatnih kružića, spojenih raznovrsnim dragim kamenjem u duginim bojama. Smaragdi, safiri, rubini goreli su i sijali na mesečini. Na sredini, slova D i R, oivičena blistavim nizom svetlucavih dijamanata u obliku zvezde. ,,Zvezda sama sve objašnjava, verujem", reče joj Barlov. ,,U znak tvoje prve godišnjice. Uvereni smo da će ih biti još mnogo." ,,Predivna je." 203 ,,Kao i žena za koju je napravljena", dodade Barlov, vadeći je iz kutije i stavljajući je Dini na ruku. ,,Nema sumnje da dečko ima ukusa. Znaš, Dina, potreban nam je jak program utorkom uveče. Možda ti nije prijatno da iskoristiš svoju moć i ubediš ga da to popuni. Ali, ja ću." Namignu joj i ode. ,,Prokleto si predaleko", prošaputala je, prelazeći vrhovima prstiju preko narukvice. Toliko toga imam što sam želela, podseti se. Toliko toga čerau sam težila. Pa zašto sam onda tako uznemirena? Skoro kao čamci dole na vodi, razmišljala je. Privezani su, da, ali se ipak Ijuljaju, ipak se podižu na talasima. Emisija joj je brzo osvojila čitavu zemlju. Ali, tek treba da pronade novi stan. Uživala je što je prisutna u svim mogudm medijima, koji su joj uglavnom naklonjeni. I stoji sama na zabavi priredenoj u njenu čast, osećajući se izgubljenom i nezadovoljnom. Prvi put u životu, ravnoteža izmedu njenih poslovnih ciljeva i ličnih težnji kao da se poremetila. Tačno je znala šta želi u karijeri i jasno je mogla da predvidi šta treba da preduzme. Osećala se sposobnom i sigurnom kada je nastojala da ,,Sat sa Dinom" postane glavni na medijskom tržištu. I kad kog je bila pred publikom i pred upaljenim kamerama, osećala se neverovatno živom, ali smirenom, s dovoljnom dozom zadovoljstva da sve pretvori u stalno uzbudenje. Uspeh nije uzimala zdravo za gotovo, jer je dobro znala promenljive ćudi televizije. Ali je takode znala da bi se, ako bi joj sutra skinuli emisiju, brzo pribrala, nastavila i počela iz početka. Lične želje joj nisu bile tako jasne, niti put kojim bi želela da krene. Da li hoće dom i brak i porodicu? Da je moguće pomiriti tu vrstu ideala s iscrpljujućom i zahtevnom karijerom, našla bi način. Ili želi ono što ima sada? Svoj dom, zadovoljavajuću, ali ipak čudno nezavisnu vezu s očaravajućim čovekom. Čovekom u koga je ludo zaljubljena, priznala je. I koji je, iako joj to nikad nije rekao, sigurno isto toliko duboko voli. Ako promene ono što imaju, možda će izgubiti to stalno uzbudenje od kog joj zastaje dah. Ili će umesto toga možda pronaći nešto što će je smirivati više i jednako radovati. I zbog toga što nije mogla da nade odgovor, što joj je zbrka u srcu remetila rasudivanje, još više se trudila da odvoji um od osećanja. 204


,,Tu si." Loren Bak iszade na balkon, s bocom šampanjca u jednoj i č; om u urugoj ruci. ,,PočSasni gost ne treba da se krije u tami." Dopuni joj čašu i odl6ži bocu na stitočić. ,,Pogotovo kada su mediji prisutni." ,,Samo sam se divila A pogledu", odgovori. „1 dala priliku medijima da me preskoče." ,,Pametna si žena, EDina." Nazdravi joj. ,,0vo veče doživljavam kao samozadovoljstvo štco sam poslušao instikt i zaključio ugovor s tobom." „1 ja sam prilično zadBovoljna sobom." ,,Sve dok to ne pokašžeš. Taj neiscrpni entuzijazam se traži, Di. To privlači gledaoce." Ona napravi grimasuu. ,,Neiscrpna sam i entuzijasta, Loren. Nije gluma." ,,Znam." Srećniji nijae raogao biti. ,,Zato je sve tak<*savršeno. Šta sam ono pročitao nedavn»o o tebi?" Stavi prst na čelo kao da se priseća. ,,'Izuzetna osećajnost, vrhhunski um, lice koje svakog muškarca čežnjivo podseti na devojku iz ško«le, sve prevučeno patinom otmenosti'." ,,Izostavio si moj naggli, seksi smeh", reče ironično. ,,Nezadovoljna si, Di:_na?" ,,Ne." Naslonila se tna ogradu i posmatrala ga. Miris rascvetalih crvenih hibiskusa egzotiočno se mešao s opojnim mirisom šampanjca i jezerske vode. ,,Ni trenunka. Uživam u svemu. U naslovnim stranama, interyjuima, nominaciji iu 'Narodnom izboru'-" ,,Trebalo je da pobedriš", progundao je. ,,Pobediću Andelu : sledeći put." Osmehnu mu se dok su joj se naušnice lagano njihsale na lakom povetarcu, a dijamanti na ruci svetlucali u odsjaju zvezcda. ,,Želela sam čikašku nagradu 'Emi' i dobila sam je. Nameravam da dobijem nacionalnu, kad dode vreme. Ne žuri mi se, Loren, jer uživam u v~ožnji. Mnogo." ,,Zahvaljujući tebi sv~e izgleda lako, Di, i zabavno." On joj namignu. ,,Takoprodajem kompjuteirske igrice. I upravo tako kroz televizijski ekran ulaziš u dnevnu sobu gledalaca. Tako povećavaš ł svoju popularnost." Osmehivao se u polutamj. „1 tako ćeš izgurati Andelu s prvog mesta." Osećala se nelagodiuo zbog sjaja u Lorenovim očima, pa je pažljivo birala odgovor. ,,Nije mi to prvenstveni cilj. Ma kako naivno zvučalo, samo želim dobro da ra dim posao i pravim dobre programe.",,Samo tako nastavi, a ja ću se t>rinuti o ostalom." Čudno je, pomisli, da nije 205 shvatao koliko je u njemu jaka želja da se osveti Anćteli. Dok se nije pojavila Dina. ,,Ne tvrdim da sam ja od Ančtele napravio 'broj jedan', jer su stvari složenije. Ali sam ubrzao taj proces. Pogrešio sam što sam dozvolio da me zavede lik sa ekrana i oženim se osobom koja izvan kamere ne postoji." ,,Loren, ne moraš o tome da mi pričaš." ,,Ne, niko ne mora ništa da ti kaže, ali ti svi govore. U tome je tvoj šarm, Dina. Priznaću ti da me je Andela nehajno i bez trunke griže savesti odbacila, kao što zmija odbacuje svoju košuljicu, kad je zaključila da me je prerasla. Pričiniće mi ogromno zadovoljstvo da ti pomognem da je nokautiraš, Dina." S uživanjem otpi iz čaše. ,,Veoma snažno zadovoljstvo." ,,Loren, neću da ratujem s Andelom." ,,Dobro." Ponovo joj nazdravi. ,,Ja hoću." *** Lu Meknil je bio opsednut Andelinim uspehom koliko Loren Bak njenim neuspehom. Budućnost mu je zavisila od toga. Nadao se penziji kroz koju godinu i bezbednom utočištu. Nije se ipak zavaravao da će s Andelom ostati toliko dugo. Najveća mu je šansa da odradi svoj ugovor dok je emisija glavni hit, a onda tiho prečte kod nekog drugog. Imao je razloga za brigu. lako je Andelina emisija još ubedljivo najpopularnija i osvojila još jednu nagradu Emi, njen sjaj se polako gubio. U Čikagu je uspevala da svojim


osobljem vlada čeličnom voljom i sklonošću ka savršenstvu, začinjujući ih primetnim šarmom. Posle prelaska u Njujork, dobar deo tog šarma uzdrmao je stres, a stres je otklanjan francuskim šampanjcem. Znao je - posao mu je bio da zna - da je yelike sume svog novca uložila u novu ,,A.P. produkciju". Prihod od emisije pokrivao je gubitke kompanije, ali je Andelino snimanje TV filmova bilo katastrofalno. Njen poslednji specijalac kritika je mlako primila, dok se emisija uvrstila u deset Yodećih te nedelje. Bila je to čista sreća, jer joj je dnevni rejting opao u avgustu, kada je insistirala na reprizama da bi duže letovala na Karibima. Nema sumnje da je zaslužila odmor. I nema sumnje da je za to odabrala loš trenutak Dinina emisija brzo ju je sustizala. 206 Bilo je i drugih grešaka, drugih pogrešnih odluka, a Den Gardner je bio najveća. Kako je moć polako prelazila iz Andelinih u ruke njenog ljubavnika i izvršnog producenta, emisija se neosetno menjala. ,Još primedbi, Lu?" ,,Nije primedba, Andela." Pitao se koliko li je dana svog života potrošio stojeći iza njene stolice u garderobi. ,,Samo sam hteo da ponovim da je, po mom mišljenju, pogrešno da u program dovodiš beskućnike i čoveka poput Trenta Ybkera. On je prava ajkula, Andela." ,,Stvarno?" Povukla je dubok dim. ,,Srnatram da je jako šarmantan." ,,Sigurno, šarmantan je. Zaista je bio šarmantan kad je kupio tu buvaru, a potom zgradu pretvorio u skupo konačište." ,,To se zove urbana obnova, Lu. U svakom slučaju, očaravajuće je videti ga kako raspravlja s četvoročlanom porodicom koja sada živi u železničkom vagonu. Ne samo aktuelna" - gasila je cigaretu - ,,već odlična emisija. Nadam se da nosi tu zlatnu dugmad za košulju." ,,Ako krene naopako, može da izgleda da nemaš dovoljno razumevanja za nevolje beskućnika." ,,Pa šta i ako nemam?" Glas joj je zvučao kao udarac bičem. ,,Posla ima. Previše njih radije prosi nego da pošteno zaraduje za život." Setila se kako je sama čistila stolove i prala sudove u restoranu da bi mogla da plati školarinu. Setila se poniženja. "Nismo svi rodeni u izobilju, Lu. Kad mi idućeg meseca izade knjiga, pročitaćeš zajedno sa svima ostalima kako sam savladala skromne početke i probłla se na vrh." Uzdahnula je i rukom pokazala frizerki da ide. ,,Dobro je, dušo, briši. Lu, hoću prvo da ti kažem da mi se ne svida da mi prebacuješ u prisustvu mojih radnica." ,,Andela, nisam-" „1 drugo", prekide ga, još puna prezira. ,,Nema razloga za brigu. Nemam nameru da dozvolim da bilo šta krene naopako ili da javnosti koja mi je naklonjena otkrijem svoje neprikladno mišljenje. Den će se već postarati za to da procuri vest kako ću, lično, biti pokrovitelj porodice koja nam je gostovala u emisiji. Prvo ću skromno odbiti da bilo šta kažem, a onda ću, nerado, priznati da sam našla zaposlenje za oba roditelja, iznajmila im stan na šest meseci i uplatila za hranu ł odeću. A sad..." Poslednji put proveri frizuru i ustade. ,,Hoću da ih vidim pre nego što emisija počne." 207 ,,Eno ih u prijemnoj kancelariji", prozbori Lu. ,,0dlučio sam da Yokera smestim u drugu prostoriju." ,,Dobro." Prošla je pored njega i izašla u hodnik. Sva se topeći od Ijubaznosti i saosećanja, pozdravi četiri člana porodice koji su nervozno sedeli stisnuti na sofi i


gledali televiziju. Nehajno odbacujući njihovu zahvalnost, naruči im hranu i piće, pomilova dečkića po kosi, a bebicu po vratu. Osmeh joj se ugasi kao svetlo kad je krenula natrag u garderobu. ,,Ne izgledaju mi kao da već šest nedelja žive na ulici. Što su se tako uredno obukli? Što su tako čisti?" ,Ja... znali su da će biti na nacionalnoj Ty Andela. Doterali su se najbolje što mogu. Imaju ponos." ,,Pa, isprljaj ih malo", odbrusi. Glavobolja je nadolazila kao teretni voz i htela je da uzme lekove. ,,Hoću da izgledaju kao siromasi, za boga miloga, a ne kao srednja klasa prepuštena sudbini!" ,,Ali, oni to baš jesu", poče Lu. Stala je, okrenula se i pogledala ga ledenim očima kao u lutke. ,,Briga me ako njih četvoro imaju čak i jebenu diplomu Harvarda. Razumeš li? Televizija je vizuelni medij. Možda si zaboravio. Hoću da izgledaju kao da su upravo pokupljeni s ulice. Isprljaj malo tu decu. Hoću da im je odeća pocepana." ,,Andela, to ne možemo da uradimo. Prelazi sve granice." ,,Ne pričaj mi šta ne možeš da uradiš." Zari mu lakirani nokat u grudi. ,,Kažem ti šta treba da se uradi. Ovo je moja emisija, zapamti. MOJA. Imaš deset minuta. Sad se gubi i zaradi svoju platu." Pokaza mu da ide i tresnu vrata za njim. Napad straha skoro da ju je potpuno obuzeo još u holu. Koža joj se ježila; drhtala je naslonjena na vrata. Uskoro će morati da izaćte. Izade i suoči se s publikom. Čekaće je i motriti da napravi pogrešan korak, kaže pogrešnu reč. Ako joj se to desi, ako učini samo jednu grešku, skočiće na nju kao besni psi. I sve će izgubiti. Sve. Teturajući se, prede preko sobe. Ruke su joj se tresle dok je sipala šampanjac. Pomoći će, znala je. Otkrila je posle mnogo godina lišavanja da samo jedna čašica pre emisije može da otera tu hladnu, lepljivu jezu. A dve da potpuno odagnaju sve strahove koji je nagrizaju. 208 Žudpo je gutala, iskapila čašu, a onda sigurnijom rukom sipala .i-ugu. Treća neće škoditi, uveravala je sebe. Da me potpuno smiri. Gde sam tuveć čula? pitala se, prinoseći kristalnu čašu ustima. Od majke. Dobri bože, od majke. SAMO DA ME SMIRI, ENDŽI. NEKOLIKO GUTLJAJA DŽINA UKLONI SVU NERYOZU. Užasnuta, ispusti punu čašu. Vino se penušalo na tepihu. Posmatrala je kako se razliva, kao krv, i drhteći se okrenula. Nije mi potrebno. Nisam kao moja majka. Ja sam Andela Perkins. I najbolja sam. Neće pogrešiti. Obećala je to sebi dok se okretala prema ogledalu da je vlastiti odraz, raskošan i elegantan, umiri. Izaći će i obaviti ono u čemu je najbolja. I ponovo će zadržati na lancu te divlje pse. Ukrotiće ih i naterati da je vole. *#* ,,Zadovoljan, Lu?" Još ploveći na talasu aplauza, Andela ude u sobu i spusti se u stolicu. ,,Rekla sam ti da će uspeti." ,,Bila si sjajna, Andela." Izgovorio je ono što je želela da čuje. ,,Ne, bila je veličanstvena." Den je sedeo na ivici stola i sagnu se da je poljubi. ,,Dirljivo je bilo videti te kako držiš dečkića na krilu." ,yolim decu." Lagala je. ,,A ovo dete je prilično pametno. Postaraćemo se da pode u školu. Sad..." Zavali se, zaboravljajući istog Časa na porodicu, brzo i lako kao da se izuva. ,,Predimo na posao. Koga ONA traži za sledeći mesec?" Neraspoložen, Lu joj pruži spisak. Nije trebalo da mu se kaže da misle na Dinu. ,,Imena obeležena zvezdicom već su angažovana."


,,Izgleda da juri velike zvezde, zar ne?" Andela je zamišljenogledala listu. ,,Film, moda. Još se drži podalje od politike." ,,Plaši se te teme", reče Den, znajući da će joj ta opaska biti po . ,,Plašila se ona ili ne, nećemo joj dozvoliti da ima sreće. Već je na svoju stranu odvukla previše štampe. Ta prokleta afera s Džemijem Tomasom." Prezrivo je stisnula usta kad je pomislila kako se skriva po Rimu. ,Još imamo podatke o njemu", podseti je Den. ,,Ništa lakše nego da probleme s drogorn doturimo štampi." 209 ,,0tkrivajući to ništa ne dobijamo. Samo ćemo pojačati simpatije štampe za Dinu. Ostavi to." Ponovo pogleda spisak. ,,Da vidimo koga dovoljno dobro poznajemo da ga ubedimo da otkaže Dini." Podiže glavu i okrenu se prema Luu. ,,Možeš da ideš. Nisi mi više potreban." Kad je Lu tiho zatvorio vrata za sobom, Den upali Andeli cigaretu. ,,Ta pseća njuška brzo stari", primeti. ,,Ali je korisna." Zadovoljno je lupkala prstima. ,Jako je dobro što znamo šta naša mala Di planira skoro pre nego što i ona sama zna." Andela je označila dva imena na listi. ,,Pobrinuću se za oba. Lako ću sve srediti telefonom. Zahvalno je kad ti poznati Ijudi duguju. Pogledaj. Kejt Lovel." ,,Dosta vruće." Den ustade i oboma im nasu kiselu vodu. ,Jedna od retkih zbog koje reč 'glumica-model' zvuči kao kompliment." ,,Da, veoma je lepa, veoma nadarena. I baš sada veoma aktuelna. Njen novi film puni bioskopske kase." Andelino lice polako ozari iznenadujuće mio osmeh. ,,Ispostavilo se da Dina poznaje Kejt. Letovale su zajedno u Topeki. Ispostavilo se da znam zanimljivu malu tajnu o Kejt. Malu tajnu koja će osigurati da sa svojom starom drugaricom ne ćaska uživo. U stvari, mislim da treba da je angažujemo. Postaraću se za to. Lično." *** ,Jednostavno ništa ne razumem, Fine." Dina se skupi pored njega na kauču i stavi mu glavu na grudi. ,,Samo što smo se dogovorili, njen predstavnik nas je obavestio da ima neke neočekivane obaveze." ,,Dešava se." Više je bio zainteresovan da joj Ijubi i gricka prste nego da priča o kontakt programu. ,,Ne ovako. Pokušali smo da ugovorimo nov termin, po njenom izboru, i dobili smo isti odgovor. Stvarno sarn želela da učestvuje u noyembru, ali nisam lično razgovarala s njom jer nisam htela da izgleda kao da tražim uslugu od prijateljice." Zavrte glavom, setivši se kako je prisna, a odmah potom daleka Kejt bila kad su se srele u Andelinoj kancelariji. ,,Prokletstvo, bile srao drugarice." ,,Drugarstvo često medu prvima strada u ovom poslu. Ne dozvoli da te to obeshrabri, Kanzas." ,,Pokušavam. Znam da ćemo pozvati nekog drugog. Mislim da se osecam prevarenom, lično i profesionalno." Potrudi se da to izbaci iz glave. Yreme je za njih previše dragoceno. ,,0vo je lepo." 210 • ,,Šta?" Samo da sedim i ništa ne radim. S tobom." „1 meni se svida. Kao da prerasta u naviku." Prede rukom preko narukvice koju je nosila. Otkako se vratio iz Moskve, nije je uopšte skidala. ,,Barlov Džejms je doputovao."


,,Mmmm. Čula sam. Hoćeš nešto da jedeš?" Ne" " ,,Dobro." Žudno je uzdahnula. ,,Ni ja. Neću da se pomeram čitavog dana. Čitave divne nedelje." Potpuno slobodna nedelja za oboje, setila se. I nije htela to da kvari pominjanjem najnovije poruke koju je našla medu pismima od iledalaca. Znam da ga zapravo ne voliš, Dina. Fin Rajli ne može da ti znači onoliko kao ja. Čekaću te. Čekaću te večno. Naravno, ovo je bilo beznačajno u poredenju s pismom jednog kamiondžije iz Alabame, koji je poziva da razgleda zemlju iz kreveta njegovog teškog kamiona na šesnaest točkova. Ili samozvanog propovednika koji tvrdi da mu se ukazala naga - što je znak od boga da treba da mu se pridruži. Zato nema potrebe da brine. Zaista nema.,,Sreo sam se s njim juče."0na zatrepta. ,,S kim?",,S Barlovom Džejmsom." Primetivši da je nekud odlutala, Fin je povuče za uvo. ,,Razvedri se, hoćeš li?" ,,Izvini. Gde te sad šalje?" ,,Treba da krenem za Pariz kroz par dana. Mislio sam da bi možda htela da doletiš za sledeći vikend." ,,Doletim u Pariz?" Pogledala ga je. ,,Za vikend?" ,,Konkordom. Ješćemo francusku hranu, videti znamenitosti i voditi ljubav u francuskom hotelu. Možda se i vratim nazad s tobom." Uspravila se i razmišljala. ,,Ne mogu da zamislim da letim za Pariz za vikend." ,,Ti si slavna", podseti je. ,,Treba da činiš takve stvari. Zar nikad ne čitaš zabavne časopise?" Oči joj živnuše na ovu mogućnost. ,,Nikad nisam bila u Evropi." ,,Imaš pasoš?" ,,Naravno. Čak sam ga nedavno produžila, što mi je navika iz reporterskih dana, kad sam se potajno nadala i priželjkivala da pokrivam neki uzbudljiv dogadaj u inostranstvu." 211 ,,0nda ću ja biti tvoj uzbudljiv dogadaj u inostranstvu." ,,Ako mogu da sredim sve obaveze... SREDIĆU sve obaveze." Bacila mu se u naručje. ,,Gde ćeš?" upita je, pojačavajući zagrljaj kad je pokušala da ustane. ,,Moram da napravim spisak. Moram da nabavim kasetu Berlica i vodič, i-" ,,Kasnije", reče smejući se i poljubi je. ,,Bože, potpuno si predvidiva, Kanzas. Šta god da ti bacim pod noge, ti praviš spisak." ,,0rganizovana sam." Nežno ga lupi pesnicom u grudi. ,,To ne znači da sam predvidiva." ,,Možeš kasnije da napraviš šest spiskova. Nisam ti ispričao o sastanku s Barlovom." Ali, nije ga slušala. Trebaće mi mini video-rekorder, odluči. Kakav Kesi ima. I rečnik. ,,Šta?" Trže se kad je Fin povuče za kosu. ,,Sastanak s Barlovom", ona reče, odvraćajući misli od spiska. ,,Upravo si rekao da te šalje u Pariz." ,,Nismo o tome pričali. Već smo nastavili diskusiju koju povremeno vodimo već godinu dana." ,,Informativni časopis." Ona se nasmeja. ,,Ne odustaje?" ,,Prihvatiću." ,,Mislim da - šta?" Iznenada skoči. ,,Prihvatićeš?" Očekivao je da će biti iznenadena. Sad se nadao da će biti zadovoljna. ,,Potrajalo je dok se nismo dogovorili oko uslova i formata." ,,Ali, mislila sam da te to uopšte ne zanima. Svida ti se da možeš da obradiš bilo koju priču koja iskrsne. Da prebaciš torbu preko ramena, uzmeš laptop i ideš." ,,Vitez novinarstva." Milovao joj je uvo. „1 dalje ću to raditi, do izvesne mere. Kad se nešto desi, ići ću, ali ću uglavnom biti ovde, u Čikagu." To je bio kamen spoticanja, jer je


Barlov hteo da ga prebaci u Njujork. ,,Moći ću da obradim priču iz svih uglova, umesto da je smestim u trominutni prilog za vesti. I provodiću više vremena ovde. S tobom." ,,Neću da to činiš radi mene." Naglo je ustala. ,,Neću da negiram da mi je teško što se tako često rastajemo, ali-" ,,Nikad mi to nisi rekla." ,,Ne bi bilo pravedno. Bože, Fin." Provuče obe ruke kroz kosu. ,,Šta je trebalo da kažem? Ne idi. Znam da se zbivaju dogadaji koji mogu da izmene svet, ali bih više volela da ostaneš ovde sa mnom?" 212 On takode ustade. ,,Ne bi naškodilo mom egu da sam to čuo." Tiho je izgovorio ove reči i ona sva zadrhta. ,,Ne bi bilo fer ni prema meni. A nijetfer ni to što praviš zaokret u karijeri zbog mene." ,,Ne radim ovo samo radi tebe. Činim to i radi sebe." ,,Rekao si da ne voliš da pustiš koren." Bila je uznemirena jer je shvatila da je na ivici suza. Ne bi mogla da mu ih objasni, a ni sebi. ,,Sećam se toga. Fine, profesionalci smo i oboje razumemo zahteve karijere. Ne želim da se zbog mene osećaš pod pritiskom." |,,Ne shvataš, zar ne?" Ponovo ga uhvati nestrpljenje. ,,Sve bih učinio za tebe, Dina. Stvari su se po mene promenile protekle godine. Više mi nije lako da se pokupim i odem. Ne mogu više da zaspim u hotelu na drugom kraju sveta. Nedostaješ mi." „1 ti meni", reče. ,Jesi li srećan?" ,,Prokleto jesam." Ljubio ju je polako i nežno dok se njena usta požudno ne rastvoriše. ,,Želim da ti nedostajem. Želim da te ubijem svaki put kad odlazim. I želim da se osetiš isto toliko prevarenom i ojadenom i nesrećnom kao ja sa ovom zbrkom u kojoj smo se našli." ,,Tako se i osećam. Onda je to dobro za nas oboje." ,,0dlično." On je pusti. Ako želi da se bori argumentima, pružiće joj ih bezbroj. Objektivno rasudivanje je, na kraju krajeva, njegova specijalnost. „1 dalje ću morati da putujem. Moći ću više da utičem na to gde i kada, ali ću morati. I hoću da patiš kad kog odem." ,,Možeš da", reče razgovetno, ,,ideš u pakao." ,,Ne bez tebe". Zagleda joj se u lice, držeći ga čvrsto. ,,Prokletstvo, Dina. Yolim te." Kolena joj zaklecaše. Nepomično ga je gledala širom otvorenih očiju. Zastao joj je dah. Jedva je mogla da govori. ,,Nikad mi to nisi rekao." Njena reakcija nije baš bila onakva kakvu je priželjkivao. Ponovo je morao da prizna da ovo baš i nije najbolje izgovorio. ,,Kažem ti sada. Imaš problem zbog toga?" ,,Imaš li ti?" ,,Prvi sam pitao." Ona samo zavrte glavom. ,,Mislim da nemam. Podnošljivo je zato što i ja tebe volim." Naglo je uzdahnula. ,,Nisam znala koliko su mi te reči potrebne." ,,Nisi jedina kojoj je potrebno da se stvari odvijaju postepeno." Pomilova je po obrazu. ,,Prilično zastrašujuće, a?" 213 ,,Da." Uze ga za ruku, čvrsto steže i oseti kako je obuzima toplina i zadovoljstvo. ,,Ne smeta mi kad sam uplašena. U stvari, svida mi se i možeš opet da mi kažeš." ,,Volim te." Podiže je svu ozarenu i prenese na kauč. ,,Bolje da me se čuvaš,,, upozori je dok joj je skidao majicu, ,jer ću te na smrt preplašiti." Glava osamnaesta Emisija ,,Iscrpno" s Finom Rajlijem imala je premijeru u januaru, zamenivši usred sezone katastrofalnu melodramu o lekarima. TV stanica se duboko nadala da će već poznato lice, sada i okosnica nedeljnog informativnog magazina, uspeti da popravi gledanost u tom terminu. Fin je bio iskusan i uverljiv i, još značajnije, strahovito


popularan kod žena, naročito u najpoželjnijoj kategoriji od osamnaest do četrdeset godina. CBC je emisiju pustila u etar s mnogo pompe. Organizovane su promotivne kampanje, snimljene specijalne reklame i komponovana muzika za najavnu špicu. Studio je opremljen trodimenzionalnom mapom sveta i podijumom od stakla. Fin je sa svojom ekipom od tri novinara naporno radio. Njegova vizija projekta bila je daleko jednostavnija od blještavih promotivnih spotova ili skupih reklamnih zahvata. Konačno će raditi, kako je rekao Dini, ono o čemu je oduvek sanjao. Već sa prvom emisijom, uspeo je da pobedi konkurenciju s trideset poena razlike. Sledećeg jutra, Amerikanci su pričali o šansama za olimpijsko zlato i Rajlijevom intervjuu s Borisom Jeljcinom. U duhu prijateljskog rivalstva, Dina je zakazala razgovor s Robom Yintersom, iskusnim filmskim glumcem čiji su režiserski debi povoljno primili i kritičari i gledaoci. Šarmantan, zgodan i opušten kao da je kod kuće, Rob je jednako odušeyio i publiku u studiju i gledaoce u njihovim domovima. Njegova završna anegdota, o snimanju burne ljubavne scene i neočekivanoj najezdi morskih galebova, pozdravljena je provalom smeha na kraju emisije. ,,Ne znam kako da ti zahvalim što si nam bio gost." Dina ga prisno steže za ruku kad je završio deljenje autograma. 214 :,Moglo je da se desi da ne dodem." Dok je obezbedenje čekalo da i p'islednji gledalac napusti studio, pažljivo je posmatrao Dinu. ,,Da budem iskren, pristao sam da dodem iz jednog prostog razloga - zato što je na mene vršen pritisak da ne dodem." On nabaci na lice čuveni osmeh. ,,Zato me i prati reputacija teške osobe." ,,Nisam sigurna da sam dobro razumela. Agent ti je savetovao da ne gostuješ?" ,,Izmedu ostalih." Dina ga je gledala, zbunjena. ,,Imaš malo yremena?" ,,Naravno. Hoćeš li da odemo gore u moju kancelariju?" ,,0dlično. Mogao bih i da popijem nešto." Ponovo se nasmeši. ,,U Holivudu bi preživela dvadesetak minuta s tim očima", prijateljski joj se obrati dok su išli prema liftu. ,,Dozvoliš li Ijudima da zavire u tvoju dušu i misli, rastrgnuće te i progutati." Dina ude u lift i pritisnu dugme za šesnaesti sprat. ,,A šta mislim?" ,,Da je tek deset pre podne i da ću početi da ispijam duple yiskije." Širok osmeh naglo se pojavi. ,,Misliš da je trebalo još da ostanem na klinici 'Beti Ford'." ,,Rekao si mi za vreme emisije da više ne piješ." ,,Ne pijem alkohol. Moj najnoviji porok je dijetalni pepsi s limunom. Pomalo zbunjujuće, al' sam ipak rešen da istrajem." ,,Dina-" Kesi je sedela za stolom. Kad podiže glavu i ugleda čoveka pored Dine, širom razrogači oči. ,Jesam li ti potrebna, Kesi?" ,,Molim?" Treptala je, crvenela, ali nije skidala pogled s Robovog Hca. ,,Ne, ne, ništa." ,,Robe, ovo je Kesi, moja sekretarica i narednik u pripravnosti." ,,Drago mi je." On obema rukama priłwati njenu. ,,Cenim vaš rad, gospodine Yinters. Svi smo veoma uzbudeni što ste danas došli." ,,Zadovoljstvo mi je." ,,Kesi, ne prebacuj pozive, molim te. Napraviću ti to piće", reče Robu uvodeći ga u kancelariju.


Prostorija je sada potpuno drugačije izgledala nego prvih dana. Jarke boje, hrastov pod i mali tepisi. Nameštaj mekih linija i udoban. Pokaza Robu na stolicu i otvori mali frižider. 215 ,,Čini mi se da ovde nisam bio četiri ili pet godina." On pruži dugačke noge i pogleda unaokolo. ,,Znatno bolje." Pogleda u Dinu. ,,0nda mora da ne voliš pastelne ružičaste tonove." ,,Izgleda." Stavi kriške limuna u hladno piće. ,,Radoznala sam da čujem zašto ti je agent savetovao da ne gostuješ." Radoznala baš i nije bila prava reč, ali je nastayila mirnim glasom. ,,Činimo sve u svojoj moći da se gosti lepo osećaju." ,,Verovatno ima neke veze s pozivom iz Njujorka." Uze čašu i sačeka da i Dina sedne. ,,0d Andele Perkins." ,,Andele?" Zaprepašćena, zavrte glavom. ,,Andela je razgovarala s tvojim agentom oko tvog učešća u mojoj emisiji?" ,,Dan pošto su ga tvoji Ijudi prvi put kontaktirali." Rob otpi dobar gutljaj. ,,Rekla je da joj je ptičica šapnula da nameravam da se zadržim u Čikagu." ,,Liči na nju", procedi Dina. ,,A1' ne znam kako je tako brzo saznala." ,,Nije otkrila." Posmatrao je Dinino lice i poigravao se kockama leda u čaši. „1 nije ni meni rekla kad me je nazvala. Posle dva dana. U slučaju mog agenta upotrebila je šarm, podsećajući ga da me je zvala u svoju emisiju kad mi je karijera opadala i da neće moći da me pozdravi u Njujorku kako je nameravala ako prihvatim tvoj poziv. Htela je da me angažuje za sledeći specijalac i obećala da će upotrebiti svoj uticaj da pojača značaj moje nominacije za Oskara. Što je trebalo da vodi dodatnoj reklami filma i još većoj popularnosti." ,,Ne baš suptilno podmićivanje." Glas joj je bio pun Ijutnje koju je uspevala da kontroliše. ,,Medutim, došao si." ,,Možda i ne bih da je ostala na tome. Želim tu nagradu, Dina. Mnogi su mislili, pa čak i ja, da sam gotov kad sam otišao na kliniku i kad sam je napustio. Morao sam da molim za pare da napravim taj film. Pogadao sam se i obećavao, lagao. Ma koliko koštalo. Na pola snimanja, štampa je pisala da me publika neće ni primetiti jer niko pet para ne daje za dramatičnu ljubavnu priču. Želim tu nagradu." Zastade i otpi. ,,Skoro da sam se odlučio da poslušam savet agenta i otkažem ti. Onda me je nazvala Andela. Nije koristila šarm, pretila mi je. I tuje pogrešila." Dina ustade da napuni čaše. ,,Pretila je da neće podržati film ako dodeš u moju emisiju?" 216 .Još više od toga." On zapali cigaretu. ,,Ne smeta ti? Još se nisam CFiohodio ovog poroka." ,,Sarf;o izvoli." ,,Došao sam jer sam sjeban." Ispusti oblak dima. ,,A i sam sam Andeli rekao da se jebe. Ništa od ovoga ne bih pričao da se ne radi o Tebi." Zagleda se u nju. ,,Tvom licu može samo da se veruje." ,,To mi svi kažu." S mukom se osmehnu dok joj se gorčina skupljala u grlu. ,,Ma kakav da je razlog tvog dolaska, drago mi je što si ovde." ,,Nećeš da me pitaš čime mi je još pretila?" Osmeh joj se ovog puta lakše pojavi. ,,Pokušavam da ne." On se zakikota i ostavi čašu. ,,Rekla mi je da si čudovište koje manipuliše i spletkari i koje neće prezati ni od čega samo da ostane u centru pažnje. Da si zloupotrebila njeno prijateljstvo i poverenje i da je jedini razlog što si još na televiziji činjenica da se tucaš s Lorenom Bakom." Dina se samo malo namršti. ,,Sigurna sam da bi se Loren iznenadio na to."


,,Zvučalo mi je više kao autoportret." Povuče još jedan dim i ugasi cigaretu. ,,Znam šta znači imati neprijatelje, Dina, i pošto izgleda da sad imamo zajedničkog, reći ću ti da je Andela prevršila svaku meru. Molim te da o svemu ćutiš dva dana, dok se ne vratim na obalu i zakažem konferenciju za štampu." Podidoše je žmarci. ,,Dobro." ,,Pre otprilike šest meseci otišao sam na rutinski pregled. Bio sam iscrpljen, jer sam naporno radio na tom filmu preko godinu dana. Često sam posećivao medicinske ustanove dok sam pio i imao vrlo poverljivog lekara. Na stranu diskrecija, Andela je uspela da se dočepa rezultata pregleda." Povuče još jedan dim. ,,Testovi su pokazali da sam HIV pozitivan." ,,Žao mi je." Naglo ustade u ułwati ga za ruku. ,,Strašno mi je žao." ,,0duvek sam mislio da će mi piće doći glave. Nikad mi nije palo na pamet da će me ubiti seks." On podiže čašu. Led zazvecka kad mu je ruka zadrhtala. ,,Pa ipak, dovoljno sam često bivao pijan da ne znam s koliko sam žena spavao, a još manje s kojim." ,,Svakog dana se sve više saznaje-" Zaćutala je. Neumesno je to što govorim, tako otužno i beskorisno, pomislila je. ,,Imaš pravo na privatnost, Rob." 217 ,,Čudna izjava od bivšeg novinara." ,,Čak iako Andela proturi ovo, ne moraš da potvrdiš." On je iznenadeno pogleda. ,,Sad si ti sjebana." ,,Naravno da jesam. Iskoristila me je da se dočepa tebe. Zaboga, radi se samo o televiziji. TELEYIZIJI. Reč je o popularnosti, a ne o dogadajima koji će izmeniti svet. Kakav je to posao kad se tvoja tragedija koristi da bi se uzdrmala konkurencija?" Malo se oraspoložio i otpio piće. ,,To je šou-biznis, lutkice. Ništa nije bliže životu i smrti od života i smrti." Kiselo se osmehnu. ,,Trebalo je da znam." ,,Izvini." Zatrorila je oči i pokušala da ostane mirna. ,,Loše raspoloženje ti neće pomoći. Šta da učinim?" ,,Imaš li prijatelje koji su članovi komisije za dodelu Oskara?" Odgovori mu osmehom. ,,Možda par njih." ,,Možda da ih nazoveš i, koristed taj seksi, uverljiv glas, utičeš na njihovu odluku. A posle toga, vrati se kameri i dotuci Andelu." Oči su joj zasijale. ,,Imaš pravo. To ću i učiniti." ##* Zakazala je za popodne sastanak svih zaposlenih i sela za sto da bi odavala utisak većeg autoriteta. Duboko u sebi, još je ključala od besa. Zbog toga joj je glas bio hladan i zvaničan. ,,Imamo problem, ozbiljan, i tek nedavno sam ga uočila". Prelazila je pogledom po kancelariji dok je goyorila, uočavajud zbunjena lica. Ovakvi sastanci su često bivali dosadni, ponekad burni, ali uvek opušteni i dobronamerni. ,,Margaret", nastavila je. ,,Kontaktirala si Ijude Kejt Lovel, je l' tako?" ,,Tako je." Nerrozna zbog napetosti koja se osećala u vazduhu, Margaret je grickala dršku naočara. ,,Bili su veoma zainteresovani da ugovore da ona dode. Saznali smo da je kao tinejdžerka par godina živela u Čikagu. Onda su otkazali. Zbog zauzetosti." ,,Koliko se puta to dogodilo u poslednjih šest meseci?" Margaret zatrepta. ,,Teško je baš tačno reći. Mnogo toga ne može da se ispuni." ,,Konkretno mislim na emisije sa slavnim gostima." 218 ^aj", vrpoljila se Margaret, ,,takvih i nema mnogo pošto se c-misua uglavnom oslanja na obične Ijude. Ipak bih rekla da je pet-šest takvih otkazalo u proteklih pola godine." ,,A kako pravimo spisak budućih gostiju, Sajmone?"


Pocrveneo je. ,,Kao i uvek, Di. Pokupimo ideje i razmotrimo ih. Kad se odlučimo za teme i goste, uradimo potrebna istraživanja i obavimo razgovore." ,,Lista gostiju ostaje poverljiva do konačne potvrde?" ,,Svakako." Nervozno se počeša. ,,Standardna procedura. Nećemo da bilo ko od konkurencije sazna šta nameravamo." Dina uze olovku i poče da lupka o sto. ,,Danas sam čula da je Andela Perkins saznala da želimo da u emisiju dovedemo Roba Yintersa ubrzo posle našeg razgovora s njegovim agentom." Začu se tihi žagor. ,,Imam osnova da verujem", nastavi Dina, ,,da je saznala i za druge naše planove. Kejt Lovel se pojavila u Andelinoj emisiji samo dve nedelje pošto smo odbijeni zbog već zakazanih termina. Nije jedina. Imam ovde spisak Ijudi koje smo pokušali da dobijemo, a koji su bili Andelini gosti u roku od dve nedelje po našem prvom kontaktu." ,,Neko cinkari." Mišići su poigravali na Freninom licu. ,,Proklet da je!" ,,Srniri se, Fren." Džef zabrinuto pogleda po sobi. ,,Većina nas je ovde od prvog dana. Kao porodica smo." Namesti kragnu na majici i ponovo pogleda u Dinu. ,,Ne možeš valjda da poveruješ, Di, da bi iko od nas naškodio tebi ili emisiji." ,,Ne, ne mogu." Prode rukom kroz kosu. ,,Zato su mi i potrebne ideje, sugestije." ,,Gospode. Gospode bože", tiho zagunda Sajmon i pokri lice rukama. ,,Moja greška". Skloni ruke i uplašeno pogleda Dinu. ,,Lu Meknil. Ostali smo sve vreme u kontaktu. Prokletstvo, družimo se već deset godina. Ni pomislio nisam... Muka mi je", reče. ,,Zlo mi je od njega." „0 čemu pričaš?" nežnim glasom upita Dina, ali je słwatila o čemu se radi. ,,Cujemo se jednom, dvaput mesečno". Ustade i nasu čašu vode. »Popričamo, ništa naročito." Izvadi iz bočice dve tablete. ,,Besan je na Andelu. Jadao mi se jer je znao da o tome neću nikome pričati. Imao bi običaj da mi, onako uzgred, pomene šta njena ekipa priprema. Da me upita koga mi planiramo. I ja bih mu rekao." On proguta tablete. 219 ,,Govorio sam jer smo bili stari drugari. Sve dosad mi nije ni palo na pamet, Di. Kunem ti se." ,,Dobro, Sajmone. Sad znamo kako i znamo zašto. Šta ćemo dalje?" ,,Unajmiti nekoga da ode u Njujork i Luu Meknilu polomi sve prste", predloži Fren i pode ka uznemirenom Sajmonu. ,,Razmisliću o tome. U meduvremenu, naša nova politika je da o gostima, temama ili BILO KOJOJ fazi emisije ne raspravljamo van ovih zidova. Dogovoreno?" Začu se opšte odobravanje, ali niko nikoga nije gledao u oči. ,,A imamo i novi cilj. Na koji ćemo se svi koncentrisati." Zastala je i pogledala sve prisutne. ,,Za godinu dana ćemo oterati Andelu s prvog mesta po popularnosti." Podiže ruku da utiša spontani aplauz. ,,Hodu da svi počnete da razmišljate o idejama za dokumentarce. Moramo da počnemo da snimamo takve emisije. Hoću primaraljive, zanimljive i smešne lokacije. I egzotične. I hoću glavno mesto u SAD." ,,Diznilend", predloži Fren. ,,Nju Orleans", reče Kesi podižući ruku. ,,0duvek sam želela tamo da odem." ,,Proverite", naredi Dina. ,,Hoću da me na stolu čeka na kraju dana šest predloga s rezerynim varijantama, zajedno sa svim temama o kojima smo dosad razmišljali. Kesi, napravi spisak svih poziva koje sam dobila i potvrdi ih." ,,Koliko?" ,,Sve. Uskladi ih s drugim obavezama koje imam. I zovi mi Lorena Baka." Ona se zavali u stolicu i stavi ruke na sto. ,,Predimo na posao." ,,Dina." Sajmon joj pride dok su drugi izlazili. ,,Imaš minut vremena?" ,,Samo toliko", odgovori uz smešak. ,,Hoću što pre da započnem tu kampanju." Stajao je ukočeno kraj stola. ,,Znam da će ti trebati yremena da mi nadeš zamenu i da želiš da to mirno obaviš. Podneću ostavku čim kažeš."


Dina je već sastavljala spisak. ,,Ne tražim tvoju ostavku, Sajmone. Hoću da upotrebiš svoje sjajne umne sposobnosti i odvedeš me na vrh." ,,Zajebao sam stvar, Di. Mnogo." ,,Verovao si prijatelju." ..Konkurentu", on je ispravi. ,,Ko zna koliko sam emisija upropastio svoje nepromišljenosti i brbljivosti. Sranje, Di. Hvalisao sam se i igrao igrU 'Moj posao je važniji od tvog'". ,,Dajem ti novu šansu." Ljubazno ga pogleda. Osećala se snažnom i rešenom da iskoristi ono što je Andela započela. ,,Pomozi mi da je zbacim s vrha, Sajmone. Ne možeš to da učiniš ako daš ostavku." ,,Ne shvatam kako možeš da mi veruješ." ,,Nagadala sam ko je mogao da odaje naše tajne. Sajmone, dovoljno sam dugo ovde da znam da si se s Luom puno družio. Da mi nisi rekao, ne bi ni morao da nudiš ostavku. Otpustila bih te." On prede rukom preko lica. „1 tako sam priznanjem zadržao posao." ,,Tako na kraju ispada. A sada, očekujem da još više radiš da stignem na sam vrh." Više nego zaprepašćen, vrteo je glavom. ,,Ipak si pokupila neke stvari od Andele." ,,Pokupila sam ono što mi treba", odsečno odgovori. Kad zazvoni telefon, podiže slušalicu. ,,Da, Kesi?" ,,Loren Bak na jedinici, Dina." ,,Hvala." Pogleda Sajmona. ,Jesmo li se sporazumeli oko ovoga?" ,,Potpuno." Sačekala je da Sajmon zatvori vrata, a onda duboko udahnula. ,,Loren", reče čim je dobila vezu, ,,spremna sam za rat." *** Hladnog i sumornog februarskog jutra Lu poljubi ženu pre polaska. Pospano se okrenula i pomilovala ga po obrazu, a zatim je utonula pod jorgan da dremucka još pola sata. ,,Kuvana piletina za večeru", promrmljala je. ,,Vratiću se do tri da je spremim." Otkako su im deca odrasla, oboje su zapali u prijatnu jutarnju rutinu. Lu je ostavljao ženu da još odspava i odlazio u kuhinju da doručkuje i pogleda prve vesti. Namrštio se kad je čuo prognozu vremena, iako se već, pogledavši kroz prozor, uverio da ništa lepo ne može da očekuje. Yožnja od bruklinskog platoa do studija na Menhetnu nalikovaće analizi nezadovoljstva. Uskoči u kaput, stavi rukavice i rusku krznenu šubaru koju mu je mladi sin poklonio za Božić. 220 221 Duvao je vetar, nanoseći mu vlažan sneg u lice i za vrat. Tek je prošlo sedam, nije se razdanilo, pa je ulično svetlo još gorelo. Sneg je prigušivao buku i neprestano vejao. Nikoga nije video niti sreo u urednom susedstvu, osim jadne mačke koja je tužno mjaukala na pragu. Odavno svikao na čikaške zime da bi se žalio na februarsku mećavu, Lu se dogega do auta i poče da skida sneg. Nije obraćao pažnju na bajkovite slike iza sebe. Nisko zimzeleno rastinje svo belo i zaledeno, snežni tepih preko trave i pločnika, uzdrhtale pahuljice koje lepršaju oko uličnih svetiljki. Mislio je samo na gnjavažu dok očisti vetrobransko staklo, na hladan dodir snega na svom vratu, na udar vetra u uhu. Na saobraćajnu gužvu koja ga tek čeka. Začu da ga neko zove, tiho, i okrenu se, žmirkajući kroz vejavicu. Za trenutak ništa nije video osim beline i pahulja. A onda ugleda. Samo za sekund, ugleda. Metak ga pogodi pravo u lice. Pade na haubu kola. Zalaja susedov pas. Mačka strugnu i sakri se pod šimšir.


Odjek pucnja brzo utihnu, skoro istom brzinom kao i Lu Meknil. ,,To ti je za Dinu", prošapta ubica, ude u kola i polako se odveze. *** Kada je Dina kroz nekoliko sati čula za strašnu vest, bila je njom više šokirana nego pisraom koje je našla na stolu. Glasilo je sasvim jednostavno: Dina, uvek ću biti kraj tebe. Glava devetnaesta Dina je leškarila u Finovoj ogromnoj kadi uživajući u toploj vodi koja je u mlazevima kružila i pulsirala. Napola je zatvorila oči i u ruci držala čašu pića. Subota je pre podne i ima više od sat do dolaska Tima O' Maleja, šofera, koji treba da je odveze na prijem u Merilvil, u Indijani. Osećala se lenjom i zadovoljnom kao mačka sklupčana na suncu. ,,Šta proslavljamo?",,Ti si tu; ja sam tu. I ne računajući tvoj popodnevni odlazak, čini se da ćemo čitave sedmice biti zajedno." Fin ju je posmatrao ležeći nasuprot njoj. Opuštala se, stepen po stepen. Nedeljamaje većnapetakao struna. Jošduže, pomisli, ispijajući 222 iedeno piće. Čak i pre iznenadujućeg i besmislenog ubistva Lua Meknila, bila je na ivici nerava. Posle Luove smrti, osećanja su joj išla iz krajnosti u krajnost, od griže savesti do besa, od krivice i kajanja do neraspoloženja zbog čoveka koji je sve učinio da bi joj potkopao emisiju i izvukao korist za sebe. Ili za Andelu, razmišljao je Fin. Sad se osmehivala, očiju punih zadovoljstva. ,,Prilično je sve haotično u poslednje vreme." ,,Ti odlećeš na Floridu, ja jurcam za predsedničkim kandidatima po svim državama. Oboje pokušavamo da radimo, a štampa i paparaci su nam stalno za petama." Stopalom je klizio niz njene noge, milujući ih. Nikome iz njene ili njegove ekipe nije bilo lako da radi s obzirom na neprestanu i uznemiravajuću pažnju koju su mediji poklanjali njihovoj vezi. Iz njima nedokučivih razloga proglašeni su parom godine. Baš tog jutra, Dina je čitala o svojim planoyima za venčanje u nekakvom listu koji je neka dobra duša stavila pod otirač. Sve u svemu, bila je nespokojna, nesigurna i previše napeta. ,,Za tebe je to haotično?" upita je Fin, trgavši je iz misli. ,,U pravu si, samo još jedan dan u jednostavnom životu." Uzdahnula je duboko i čujno. „1 barem završavamo obaveze. Stvarno mi se svidela tvoja emisija o truloj čikaškoj infrastrukturi, iako sam zbog nje počela da brinem da će se ulica raspući dok vozim." ,,Sve je bilo zastupljeno - strah, smeh, poluludi gradski funkcioneri. Pa ipak, nije bila tako upečatljiva kao tvoj intervju s Mikijem i Mini Maus." Ona otvori jedno oko. ,,Pazi se, drugar." ,,Ne, stvarno." Cerekao se. ,,Naterala si Amerikance da razmłšljaju i pričaju. Kakvi su meduljudski odnosi i kakva je uloga opšteg ludila u tome? Ta goruća pitanja zahtevaju odgovor - i ko zna, možda će to pomoći da nas malo ostave na miru?" ,,Govorili smo o američkoj tradiciji", odsečno mu odgovori. „0 potrebi da se zabavimo i maštamo, kao i o ogromnoj industriji koja sve to podstiče. Sto je u svakom pogledu isto tako važno kao kad gledamo kako se političari medusobno vredaju. Još važnije", naglasi. ,,Ljudima je potrebno da na neki način pobegnu od stvarnosti, naročito za vreme ekonomske recesije. Radi tematske priloge o zagrevanju planete i društvenoekonomskim poteškoćama u državama bivšeg Sovjetskog Saveza, Rajli, a ja ću se držati svakodnevnih pitanja koja pogadaju obične Ijude." 223 Još se osmehivao. Dina otpi piće i namršteno ga pogleda. ,,Namerno me izluduješ."


,,Svida mi se kako ti oči postaju tamne i ubojite." Ostavi čašu i klizeći kroz vodu nadvi se telom nad nju. Voda je lagano pljuskala, preko ivice kade. ,,A i ovu boru ovde" palcem joj protrlja čelo - ,,moram da odagnam." Drugom rukom joj je milovao telo i bedra. ,,Moglo bi se reći da si pravi podlac, Fine." ,,Moglo bi." Grickao joj je usne. „1 dok smo govorili o Mikiju i Mini." Kružio je rukama po njenoj vreloj i mekoj koži. ,Jesmo li?" ,,Pitao sam se možemo li našu vezu da uporedimo s njihovom. Nedefinisana i dugoročna." Dok je voda u mlazevima kružila oko njih i izmedu njih, provukla je ruku kroz njegovu vlažnu kosu. Tako je dobro što su ovde, što zna da svakog časa prijatna toplina može da preraste u eksplozivnu vrelinu. ,,Mogu da je definišem: dvoje koji se vole, uživaju jedno u drugom i žele da budu zajedno." ,,Bili bismo više zajedno kad bi se preselila kod mene." 0 tome su već dosta raspravljali. I nisu uspeli da se slože. Dina ga poljubi u rame. ,,Lakše mi je da sam u svom stanu kad si na putu." ,,0vih dana sam više kod kuće nego na putu." ,,Znam." Usnama mu je klizila po vratu, pokušavajući da ga odvrati od tih misli. ,,Daj mi malo vremena da razmislim." ,,Ponekad moraš da veruješ svom nagonu, Dina." Usne im se sretoše. Njene su imale ukus nezadovoljstva i žudnje. Znao je da će pristati ako bude navaljivao, ali ipak opomenu sebe da je ne požuruje. ,,Ne mogu da čekam. Nemoj da predugo čekam." ,,Možemo da probamo." Krv joj je strujala jednako pomamno kao uzburkala voda. ,,Preneću neke stvari i ostaću ovde do sledeće nedelje." ,,Potrudiću se da ne poželiš da odeš." ,,Kladim se da hoćeš." Osmehivala se, zabacivala mu glavu, grlila ga. ,,Toliko sam zaljubljena u tebe, Fine. Yeruj mi." ,,Pričaj mi još malo o - prokletstvo". Fin skloni kosu s lica i podiže slušalicu. ,,Da, Rajli." Primetila je da mu se izraz lica naglo menja. Voda se zaljulja i preli preko kade dok je ustajao i ogrtao peškir. 224 ,,Zovj Kurta", reče brišući se. „1 pronadi Barlova Džejmsa. Hoću ce•";.'. ekipu i kola na licu mesta. Stižem za dvadeset minuta." Psovao je, sočno, ali tihe. ,,Možeš ako ti kažem da možeš." ,,Šta se desilo?" Dina zatvori slavine i ustade. Voda joj se slivala niz telo. Odmah je znala da on hitno odlazi. ,,Neka budala drži taoce u grčkoj četvrti." Brzo upali televizor i ode da se obuče. ,,Loše je. Već troje mrtvih." Protrese je jeza. A zatim istom brzinom kao i on poče da se oblači. Htela je da mu kaže da će ići s njim. Ali, naravno, ne može. Nekoliko stotina Ijudi čeka na nju u balskoj dvorani hotela u Indijani. Zašto je tako hladna? pitala se dok je u žurbi birala haljinu. Već je uvlačio košulju u pantalone, smireno, kao da je službenik kome je posao da obraduje poreske prijave. Preživeo je vazdušne napade i zemljotrese. Okršaj u grčkoj četvrti sigurno ne treba da brine. ,,Čuvaj se." Zgrabio je kravatu, sako. ,,Eiću dobro." Okrenu se da je poljubi. ,yerovatno ću se vratiti pre tebe." *** Najgora vrsta rata je kad nema isturenih borbenih linija iliplanova bitke. Kad sve pokreće bes i strah i slepa potreba da se uništava. Nekad pristojan restoran, s lepim zavesicama i uredno poredanim stolovima, uništen je. Staklo s polupanih prozora


krckalo je i zvečalo kao drago kamenje razbacano po pločniku. Lepršanje zavesa na jakom prolećnom vetru ublažavalo je statično zujanje prijemnika u policijskim kolima. Novinari su se krili iza zaklona, poput čopora gladnih vukova. Iznutra se začu nova paljba. I dug, užasnut vrisak.,,Bože." Graške znoja izbiše na Kurtovom čelu dok je čvrsto držao uperenu kameru. ,,Ubija ih." ,,Snimi onog policajca", naredi mu Fin. ,,0nog s megafonom." ,,Ti si gazda." Kurt se okrenu prema policajcu u neonski narandžastom kaputu, iskusnog lica i sede kose. Dok su napolje dopirali krici i vika, plač, surove pretnje i psovke, on je nastavljao da govori monotonim i umirujućim glasom, ne menjajući izraz svojih čeličnih očiju. ,(Prilično hladan klijent", primeti Kurt, a onda se, na Finov znak, okrete da 'uhvati' dolazak i rasporedivanje specijalaca.,,Dovoljno hladan", složi se Fin. ,,Ako nastavi ovako, strelci možda neće biti 225 potrebni. Nastavi da snimaš. Idem da pokušam da se probijem i saznam o kome se radi." *## Balska dvorana bila je dupke puna. Sa podijuma gde je sedela, Dina je mogla da vidi svih trista pedeset Ijudi koji su došli da čuju njeno mišljenje o položaju i ulozi žene u elektronskim medijima. Ono što će im reći isplatiće cenu ulaznice. Prešla je detaljno preko zabeleški tokom duge vožnje iz Čikaga, dopuštajući da joj pažnja popusti samo kad bi se na malom televizoru u kolima pojavilo Finovo lice. Bio je, kako bi rekao Barlov Džejms, u svom elementu. A i ona, izgleda, u svora.Čekala je da je slatkorečivo najave, da se posle toga utiša buran aplauz i onda ustala i stala za govornicu. Pogledala je unaokolo, osmehujući se. ,,Dobar dan. Jedna od prvih stvari koje naučimo u ovom poslu jeste da radimo vikendom. Pošto to znamo, nadam se da će vam moje izlaganje u sledećih sat vremena biti i zabavno i informativno. To je, po mom mišljenju, televizija, koju smatram prilično zadovoljavajućim načinom da se zaraduje za život. Palo mi je na pamet da, s obzirom da ste svi zaposleni, nemate mnogo prilike da gledate dnevni TV program, pa se nadam da ću vas ubediti da ponedeljkom ujutro uključite video-rekorder. Emisija ide u devet po ovdašnjem vremenu." U sali se začu smeh, dajući ton daljem toku predavanja. Sledilo je vreme za pitanja. Jedno od prvih bilo je da li je došla u pratnji Fina Rajlija. ,,Plašim se da nisam. Kao što znate, jedna od blagodeti, ali i jedno od prokletstava ovog posla jeste iznenadni dogadaj. Fin baš sa lica mesta izveštava o jednom takvom, ali utorkom uveče možete da ga gledate u emisiji 'lscrpno'. Ja je ne propuštam." ,,Gospodice Rejnolds, šta mislite o činjenici da je izgled isto toliko važan kriterijum za ovaj posao kao i znanje?" ,,Svakako bih se složila s rukovodećim Ijudima da je televizija yizuelni medij. Do izvesne granice. Hoću ovo da vam kažem: ako kroz trideset godina Fin Rajli još bude izveštavao i bude cenjen, onda i ja ne samo da očekujem, već tražim, da kao žena uživam isto poštovanje." 226 *** Fin nije razmišljao o budućnosti. Previše ga je brinula sadašnjost. Koristeći se,varkom, lukavstvom i nasrtljivošću, uspeo je da se dokopa mesta tačno iza poručnika Arnolda Dženera koji je pregovarao s otmičarem. Džener je još držao megafon, ali je nakratko prestao s pokušajima da taoci budu oslobodeni. ,,Poručniče, saznao sam da Džonson to mu je ime, zar ne, Elmer Džonson?"


,,0daziva se na njega", odgovori blago Džener.,,Da boluje od depresije. Njegov vojni zdravstveni karton-" ,,Nije trebalo da vam se dozvoli uvid u lekarske nalaze, gospodine Rajli." ,,Nije direktno." Ali, imao je veze i iskoristio ih je. ,,Koliko je meni poznato, Džonson je služio u vojsci i imao je probleme otkako je otpušten u martu prošle godine. Prošle nedelje ga je napustila žena i izgubio je posao." ,,Dobro ste obavešteni." ,,Plaćaju me da budem. Došao je jutros u restoran nešto posle deset - znači pre otprilike tri sata - naoružan 'magnumom 44', dvocevkom, gas-maskom i karabinom. Upucao je dva kelnera i jednog gosta, onda uzeo pet talaca medu kojima su dve žene i dvanaestogodišnja devojčica, vlasnikova ćerka." ,,Deset", umorno reče Džener. ,,Dete ima deset godina. Gospodine Rajli, dobro obavljate svoj posao i obično uživam da vas gledam. Ali, moj je zadatak da te Ijude odande izvučem žive." Fin podiže glavu i ugleda kako se snajperisti prikradaju. Neće još dugo čekati. ,,Šta traži? Možete li da mi kažete?" Skoro da i nije važno, pomisli Džener. Ima samo jedan zahtev, a on ne može da mu ga ispuni. ,,Traži svoju ženu, gospodine Rajli. Otišla je iz Čikaga pre četiri dana. Pokušavamo da je pronademo, ali dosad nismo imali sreće." ,,Mogu da objavim preko televizije. Ako vidi, možda će se javiti. Dajte mi da razgovaram s njim. Možda ću moći da ga nateram da pregovara ako rau kažem da ću angažovati čitavu ekipu." ,,Tol'ko se očajnički borite za priču?" U svom poslu je prečesto dobijao uvrede da bi se osećao uvredenim. ,,Uvek sam spreman da se cenkam oko priče, poručniče." Odmeravao je Čoveka kraj sebe. .Yidite, dete ima deset godina. Dajte da pokušam." 227 Džener je verovao u instikt, a takode je, bez ikakve sumnje, znao da nede još dugo moći da smiruje situaciju i spreči još gore krvoproliće. Posle kraćeg razmišljanja, pruži Finu megafon. ,,Ne obećavajte ono što ne možete da ispunite." ,,Gospodine Džonson. Elmer. Ja sam Fin Rajli. Novinar." ,,Znam ko si", nervozno dobaci vriskav glas kroz razbijena stakla. ,,Misliš da sam glup?" ,,Bio si u Zalivu, zar ne? I ja sam bio." ,,Sranje. I zbog toga misliš da smo ortaci?" ,,Mislim da se za svakog ko je tamo bio može reći da je već boravio u paklu." Pocepana zavesa je lepršala, podsećajući ga na put za grad Kuvajt i sjaj ružičaste haljine. ,,Mislio sam da bismo mogli da se dogovorimo." ,,Nema dogovora. Kad mi doćte žena, pustiću ih. Ako ne dode, svi idemo u pakao. Pravi." ,,Policajci pokušavaju da je nadu, al' sam mislio da objavimo na televiziji. Imam prilično veza. Mogu da objayim tvoju priču na nacionalnoj mreži, da ti se ženina slika nade na ekranima od obale do obale. Čak i ako ne gleda, videće neko ko je poznaje. Daćemo broj, poseban broj na koji može da se javi. Pričaćeš s njom, Elmere." Dobro radi, zaključi Džener, mada je bio spreman da Finu otme megafon ako nešto krene naopako. Drugarsko oslovljavanje po imenu, ponuda da se ne samo nada, već da i nekoliko minuta bude slavan. Pretpostavljeni se možda s tim neće složiti, ali je Džener pomislio da bi moglo da upali. ,,Ne puštam nikoga, osim u mrtvačkoj vreći."


,,0na je dete, Elmere. Tvoja žena sigurno voli decu." Daj bože da je tako, nadao se. ,,Ako je pustiš, pročuće se i žena će hteti da razgovara s tobom." ,,To je prevara." ,,Imam kameru." Pogleda u Kurta. ,,Ima li unutra televizor?" povika. ,,Pa šta ako ima?" ,,Možeš da pratiš sve što radim. Sve što kažem. Pustiće me uživo." ,,'Ajde onda. Za pet minuta, jebenih pet minuta ili će još neko biti mrtav." ,,Zovi redakciju", viknu. ,,Spojte me. Krenite direktno." Onda se ponovo okrenu Dženeru. 228 ^Prilično ste dobar policajac - za novinara." ,,Hvala". Pruži Dženeru megafon. ,,Kažite mu da pusti devojčicu dok sam' u programu il' ću sve isključiti." *** Tačno kroz pet minuta, Fin stade pred kameru. Ma šta da je u sebi preživljavao, govorio je smireno i odmereno, bez ikakvog uzbudenja u očima. U pozadini se video uništeni restoran. ,Jutros u grčkoj četvrti u Čikagu, u ovaj porodični restoran ušlo je nasilje. Troje Ijudi je dosad nastradalo u sukobu izmedu policije i Elmera Džonsona, nekadašnjeg mehaničara, koji je odabrao ovo mesto da zauzme busiju. Džonson jedino traži da stupi u vezu s odbeglom ženom, Arlenom." Mada je primetio da se nešto dogada iza njegovih leda, Fin je i dalje gledao u upaljenu kameru. ,,Dobro naoružan, Džonson drži pet talaca. Pozivajući da..." Začu se krik. Fin se odmah okrenu i skloni da bi Kurt mogao nesmetano da snima. Sve se desilo munjevito, kao da su se svi sati čekanja stopili u taj jedan trenutak. Devojčica izade. Drhtala je i plakala. Još ne beše stigla na svetlost dana, a u susret joj pojuri čovek, divljački vičući. Puščani rafal iz restorana ga prikova u mestu. Fin vide kako Džener sklanja dete u stranu dok se na vratima ukaza Džonson. Metak iz snajpera pogodi Džonsona pravo u čelo. ,,Čoveče, čoveče." Kurt je neprestano tiho ponavljao ove reči ne prekidajući snimanje. ,,Čoveče, čoveče." Fin je samo zatresao glavom. Yrelina koju oseti u levoj ruci natera ga da pogleda. Namrštivši se, opipa rukav. Na prstima mu ostadoše tragovi krvi. ,,Grom i pakao", promrmlja. ,,0vaj kaput sam kupio u Milanu." ,,Sranje, Rajli." Kurt razrogači oči. ,,Sranje. Ranjen si." ,,Aha." Još nije osećao bol, samo tupo uznemirenje. ,,Samo što ni kožna jakna ne može da se zakrpi." U ponedeljak, čim je završila snimanje jutarnje emisije, Dina ode u kancelariju. Stajala je nasred sobe, očiju prikovanih za ekran televizora. 229 Skoro da nije mogla da veruje svojim ušima - Fin je u specijalnorn izveštaju iscrpno govorio o svemu. Yidela je čitavu scenu njegovim očima. Polomljena stakla, krvavo telo. Kamera se zatrese i pomeri kad je snajperista opalio. Srce joj je tuklo dok je slušala fijuk i odbijanje metaka. Sve to vreme, Finov glas je ostao miran, hladan, s izvesnom dozom besa koju gledaoci, sigurna je, nisu priraetili. Rukom je pritisla srce kad se u krupnom planu pojavi uplakana devojčica u naručju postarijeg čoveka sede kose. ,,Dina." Džef je oklevao na vratima, a zatim ude i stade pored nje. ,,Užas", prošaptala je. ,,Neverovatno. Da taj čovek nije paničio i istrčao, da nije to učinio, moglo je drugačije da se završi. Ta devojčica, mogla je da se nade u unakrsnoj vatri. A Fin..."


,,Dobro je. Hej, eno ga dole. Yratio se na posao." ,,Vratio se na posao?" ,,Dina", on ponovi i stavi joj ruku na rame. ,,Znam da ti je teško. Ne samo zbog toga što znaš šta se desilo, već što gledaš i kako se desilo." Pride i ugasi televizor. ,,Ali, sad je dobro." ,,Ranjen je." Ona se okrenu i pokuša da se pribere. ,,A ja sam bila u Indijani. Ne možeš ni da zamisliš kako sam se užasno osećala kad mi je u dvorani prišao Tim i rekao. I kako bespomoćno. Nisam bila tu kad su ga odveli u bolnicu." ,,Ako si toliko uznemirena, a zamoliš ga, mogao bi da radi posao u desku." Prvi put tog jutra ona se iskreno osmehnu. ,,Stvari se tako ne rešavaju. Ne bih ni volela. Bolje da se vratimo na posao." Stisnu mu ruku i pride stolu. ,,Hvala što si me saslušao." ,,Ma hajde. Zato sam i ovde." *** ,,Večeras svi ostajemo do kasno", saopšti Andela na hitnom sastanku čitave ekipe. ,,Niko ne raože da ode dok ne završimo ovu emisiju. Hoću raspravu, oštru. Tri nadmena belca, tri crnca. Hoću radikale." Sede za sto i poče da dobuje prstima. ,,Pazite da svaka strana bude ravnopravno zastupljena, da zapale publiku. Hoću da napravim rusvaj!" Uperi prst u glavnog scenaristu. ,,Imamo podatke. Dovedi mi rodake." 230 ,Neke ćemo teško moći da ubedimo." ,,0nda ih potplati", odbrusila je. ,,Pare uvek sve podmažu. I hoću snimke; što je moguće upečatljivije, sa masovnih okupljanja. Svedoke rasnih zločina, ili još bolje, same vinovnike. Obećaj da nećemo objavljivati njihov identitet. Obećaj bilo šta, samo ih dovedi." Kad je zaćutala, Den klimnu glavom i time označi kraj sastanka. Sačeka da svi izadu. ,,Znaš, Andela, mogla bi da se nadeš na tankom ledu." Naglo se trže. ,,Zvučiš kao Lu." ,,Ne govorim ti da to ne radiš. Samo ti savetujem da se čuvaš unakrsne vatre." ,,Znam šta radim." Yidela je Finov izveštaj, kao što su ga videli i svi Amerikanci. A sad će da nadmaši i njega i Dinu. ,,Treba nam nešto vruće, a trenutak ne može biti bolji. Ova zemlja je ponovo digla uzbunu zbog rasnih sukoba, a grad se pretvorio u zbrku." ,,Ne treba da te brine Dina Rejnolds." On se osmehnu, svestan da mora da odagna bes koji joj je rastao u očima. ,,Penje mi se uz kičmu, zar ne?" ,,Pašće." Ułwati je za ruku. ,,Sad ti je potreban veći publicitet. Nešto što će skrenuti pažnju javnosti na tebe." S divljenjem je pratio kako se sunčevi zraci odbijaju od dijamanata na njenom satu. „1 imam ideju kako da to uradimo." ,,Pazidaje dobra." ,,Više nego dobra, inspirativna je." Poljubi joj ruku, gledajući je u oči. ,,Ima nešto što američka javnost više voli od korupcije i seksa i nasilja. Yenčanja", reče i polako je podiže. .Yelika, raskošna venčanja - privatna venčanja poznatih ličnosti. Udaj se za mene, Andela." Milo ju je gledao. ,,Ne samo da ću te usrećiti, već ću se postarati da ti se slika nade na naslovnim stranama svih važnijih novina i časopisa u zemlji." Srce joj je brzo udaralo. ,,A šta ćeš ti iz toga izvući, Den?" ,,Tebe." Čitajući joj misli, sagnuo je glavu da je poljubi. ,,Želim samo tebe." *** Druge subote u junu, Andela je obukla svetloružičastu dugu venčanicu ukrašenu sitnim biserima koju je kreirala Yera Yang. Dekolte je samo zavodljivo nagoveštavao čvrste grudi, a bogata široka suknja 231


isticala tanak struk. Nosila je šešir sa širokim obodom i velom, kao i buket belih orhideja. Yenčanje je obavljeno u seoskoj kući koju je kupila u Konektikatu. Na listi zvanica sve same zvezde. Neke zadovoljne dolaskom, bilo iz sentimentalnih razloga, bilo zbog toga što će im se ime i slika pojaviti u medijima. Ostalima je bilo lakše da prihvate poziv nego da se kasnije suoče s Andelinim besom. Odmotani pokloni gorailali su se u ogroranom predvorju i, pod budnim okom livrejisanog čuvara, izloženi probranim pripadnicima štampe. Niko neće sumnjati koliko sam voljena kad sve ovo vide, pomisli Andela. Gosti se razmileše po bašti gde je žuborila fontana šampanjca, a bele golubice gugutale. Kad je dogadaj uznemirilo neprestano brujanje helikoptera s paparacima, znala je da je postigla pun pogodak. Poput svake mlade, sijala je. Sunce se odbijalo o petokaratni dłjamantski prsten na levoj ruci dok je s Denom pozirala fotografima. Rekla je novinarima da je, nažalost, njena majka, jedini rod koji ima, previše bolesna da bi došla. Zapravo se na privatnoj klinici lečila od alkohola. Kejt Lovel, tako mlada i sveža u lepršavoj letnjoj haljini, poljubi Andelu u obraz pred fotoreporterima. Duga crvenozlatna kosa spuštala joj se niz gola preplanula leda. Lice joj je izgledalo bogovski na snimku - naglašene jagodične kosti, puna usta, krupne smede oči. Sliku su upotpunjavali vitko telo, izvajane noge i zarazan smeh. Kejt Lovel bi postala zvezda i samo zahvaljujući svom zamamnomizgledu. Svakako da je to dobro iskoristila u komercijalne svrhe. Imala je, medutim, još nešto: talenat i šarm koji su svakog osvajali i razoružavali. I ambiciju koja je sve nadjačavala. Zanosno se osmehnula fotografu, onda okrenula drugi obraz da se ovlaš poljubi s Andelom. ,,Mrzim te iz dna duše", reče tiho. ,,Znam, dušo." Blistajući, Andela zagrli jednom rukom Kejt oko struka i nemilosrdno joj zabode prste u golo telo, okrećući profil prema kameri. ,,Sad se osmehuj najbolje što možeš i pokaži zašto si glavna." Kejt uputi očaravajući osmeh od čije topline bi se i čelik brzo istopio. ,,Volela bih da si mrtva." 232 „1 ti i mnogi drugi." Ułwati je pod ruku i njih dve se, kao najbliskije -/'pfeijice, udaljiše. ,,Sad mi reci, jel' istina da ti i Rob Yinters radite na scenariju ža TV film?" ,,Nemam komentar." ,,Pazi, pazi, dušo", umiljato je opomenu Andela. ,,Zar se nismo dogovorile da ćemo jedna drugoj čuvati leda?" ,,Radije bih ti iskopala oči." Ali je znala da ne može. U pitanju je previše toga da bi učinila tu besmislicu. Ipak, imala je oružje. Nakrivivši glavu, posmatrala je Andelino lice. ,,0dlična ti je ta bora, da znaš. Jedva vidljiva." Uputi nakostrešenoj Andeli brz i iskren osmeh. ,,Ne brini, DUŠO, biće to naša tajna. Na kraju krajeva, devojka mora da učini sve što treba da sačuva iluziju mladosti. Naročito kad se udaje za muškarca mladeg od sebe." Ispod zavodljivog malog vela, Andeline oči otvrdnuše kao kamen. Ovo je njen dan. Njen. I ništa i niko ga neće pokvariti. ,,Dobila sam jedan scenario, draga Kejti. Mislim da će te očarati. I mislim da ćeš uspeti da pobudiš i Robovo interesovanje. Vas dvoje ste godinama prijatełji i biće to prijateljiski gest ako ga ubediš. Konačno, nije mu ni ostalo mnogo vremena da birka, zar ne?" ,,Veštice jedna." Andela prsnu u smeh. Ništa je više nije uveseljavalo nego da vidi kako nestaje Kejtin očaravajući osmeh. ,,Nevolja s glumcima je u tome što neko mora da im piše te


pametne dijaloge. Dobićeš scenario u ponedeljak, dušo. Učinila bi mi uslugu ako ga brzo pročitaš." ,,Sita sam tvojih usluga, Andela. Neko bi to nazvao ucenom." ,Ja nisam neko. Jednostavno imam neke informacije koje ću sa zadovoljstvom zadržati za sebe. Činim tebi uslugu, draga. Za uzvrat, i ti meni. To se zove saradnja." ,Jednog dana ćeš saradujući sa samom sobom otići pravo u pakao." ,,Ovo je samo posao." Andela uzdahnu i potapša Kejtine rumene obraze. ,,Dovoljno si dugo u njemu da znaš da ne treba da budeš tako osetljiva. Razgovaraćemo o ugovoru i drugim uslovima kad se vratim s medenog meseca. A sad ću morati da te napustim. Zanemarila sam goste." Kejtina mašta nije bila usmerena na razgovor, već na dočaravanje sasvim jasnih slika. Kad Andela otplovi, Kejt ugleda meku svilu 233 natopljenu krvlju. ,Jednog dana", prošaputala je, otkidajući ružu iz bokora i mrveći je u ruci. ,Jednog dana, neko će konačno skupiti hrabrost i to učiniti." *** ,,Prekrasno izgleda." Izležavajući se na kauču u brvnari, Dina je gledala naslovnu stranu ,,Pipla". ,,Prosto zrači." Fin prikupi snagu da pogleda. Konačno su uspeli da usklade obaveze i dobiju tri puna slobodna dana, zajedno. Ako ne zazvoni telefon, ne oglasi se faks i svet ne propadne u naredna dvadeset četiri sata, uspeće im. ,,Izgleda kao svadbena torta s reklame. Sav taj lažni krem preko nejestivog." ,,Tvoj opis iskrivljuje zloba." ,,Trebalo bi i tvoj." Samo je uzdahnula i počela da čita. ,,Ne moram da je volim da bih priznala da je dražesna. I izgleda srećna, stvarno srećna. Možda će je brak omekšati." On zagunda. ,,Pošto treći put pokušava, prosto sumnjam." ,,Ne mora da znači ako je ovaj pravi. Ne želim joj ništa ružno, ni u ličnom životu ni u poslu." Gledala je preko ivice časopisa. ,,Želim da je zasluženo pobedim." ,,Pobeduješ je." ,,U Čikagu i u još nekim gradovima. Ali će ovo venčanje bar privremeno da zaustavi plimu." Podigao je ruke uvis, protežući se. Dina ugleda jedva vidljiv ožiljak od metka. ,,Šta misliš, zašto je to uradila?" ,,Ma daj, Fine, pusti je. Žena se ne udaje samo da bi joj slike bile na naslovnim stranama." ,,Kanzas." Zadivljen što je još tako naivna, uze joj časopis iz ruke. ,,Kad se daviš, hvataš se za slamku." ,,Mislim da je to dvostruka metafora." ,,Misliš da je ovo iz ljubavi?" Poče da se smeje i zafrljači časopis. Andela, srećna nevesta, prizemlji se licem. ,,Šest nedelja uživa publicitet otkako je misteriozno procurila tajna o venčanju." ,,Mogla je da procuri." Nežno ga šutnu. ,,Čak i da je planirala, ne menja na stvari. Prelepa je i privlačna, a udala se za veličanstvenog i neodoljivog muškarca." 234 VUičanstvenog? Misliš da je veličanstven?" Jeste-" Yriśnula je kad je on zagolica po tabanima. ,,Prestani!" „1 privlačan?" ,,Seksi." Bespomoćno se smejala, pokušavajući da se oslobodi. ,,Grešno privlačan." Htede da ga ugrize jer je nije puštao. ,,Boriš se kao devojčica."


Ona oduva kosu s lica i pokuša da se izmigolji. ,,Pa šta onda?" ,,Svida mi se. A sad moram da ti izbijem Dena-kako-se-zvaše iz glave." ,,Den Gardner", reče oholo. „1 ne znam da l' ćeš moći. Mislim, tako je elegantan, tako ugladen, tako..." Napravila je grimasu. ,,Tako romantičan." ,,Sušta smo suprotnost." Jednim trzajem, pokida joj svu dugmad na bluzi. ,,Fine!" Napola neprijatno iznenadena, napola prijatno uzbudena, uz smeh se trudila da ga odgurne. Pokušaj se okonča dubokim uzdisajima kad je počeo da joj Ijubi dojke. Nagla vrelina. Nagla potreba. Bljesnu u njoj poput svetla, zaslepljujuće jakog. Ruke koje su se poigravale na njegovim ramenima, sad ga stegnuše, čvrsto, a kratki nokti se zariše u njegovo telo. Srce joj je tuklo ispod njegovih gladnih usana, zastajalo, a onda opet jurilo, još brže. Skidao joj je ostatke bluze i prelazio rukama po goloj koži, uzbudujući se i tražeći. Jako letnje sunce ulazilo je u sobu, padalo na nju u vrelom blještavom snopu. Oznojila se od topline i njegovog nestrpljivog dodira. Strasno je Ijubeći, skliznu rukom pod njen šorts i žestoko je dovede do brzog, strahovitog vrhunca. ,Još." I sam izluden, nije prestajao da je Ijubi, gutajući njen uzdrhtali vapaj i dižući je sve više i više. Ovako ju je želeo. Prečesto je pristajao da se spoje lagano, uživajud u slasti svakog dodira i svakog koraka na dugom otegnutom putu do potpunog zadovoljstva. Ybleo je način na koji njeno telo postaje savitljivo i meko, način na koji se pojačavalo njegovo zadovoljstvo, sloj po sloj. Ali sad je želeo brz, žestok vrhunac, nepromišljenost žurnog i naglog seksa. Želeo je da je poseduje, da je žigoše, da pod sobom oseti skladne trzaje njenog tela dok prodire sve dublje i dublje. 235 Dalje joj je cepao odeću iako se ona skidala i počela i njega da svlači. Na koži je osećao njen vreo dah, gladne poljupce i zvuke očajničkog uzbudenja. Pomeri se, uhvati je za bedra i podiže. Ušao je u nju dok se njeno telo nad njim nadvijalo. Istovremeni dvostruki krik trijumfalnog syršetka ispuni sparnu sobu. Zabacila je glavu, predala mu dugo, vitko oznojeno telo i puštala ga da prodire dalje, terala ga da je vodi. Zestoko, nemilosrdno. Uhvatila ga je za ruke i njima kružila po svom vlažnom telu, tražeći da uzme još, dok joj je srce naglo hitalo nekim svojim putem. Orgazam je pogodi, kao slatka pesnica koja je udarala i udarala, pretvarajući joj telo u masu neopisivo prijatnog bola. Dah joj je zastajao. Ječala je pri izdisaju, ječala pri udisaju. Osetila je nasrtaj njegovog tela, pomamne trzaje preko konačne jasne granice. Kao sveća rastopljena na suncu, spustila se na njega i opušteno ležala. Misli su mu se postepeno bistrile, statične posle oluje koja se tiho stišavala do prijatnog šuma njenog disanja. Tamna senka koja mu je pokrivala vidik se podiže, pa zatvori oči zaslepljen jarkim suncem. ,,Mislim da sam sačuvao čast", promrmljao je. Ona se zakikota. ,,Nisam znala - bože, ne mogu da dišem." Pokuša ponovo. ,,Nisam znala da će poigravanje tvojim egom biti tako... isplativo." ,,Zadovoljna?" Ona uzdahnu. ,,Vrlo." ,,Srećna?" ,,Potpuno." ,,0nda je ovo verovatno pravi trenutak da te zamolim da o nečemu razmisliš." ,,Mmmm. Ne čini mi se da MOGU sad da mislim." ,,Sarno primi k znanju." Nežno ju je milovao po ledima. ,,Neka se krčka." ,,Šta to treba da svarim?"


,,Da se udaš za mene." Trgla se. ,,Da se udam za tebe?" ,Je li zaprepašćenost još jedan način poigravanja mojim egom?" ,,Nije." Potpuno ošamućena, pritisnu ruke na obraze. ,,Bože, Fin, znaš kako da poentiraš." 236 „0 tome ćemo kasnije - pošto su Kapsi na dnu." Prokleti nervi, ; 'inisii, osetivši grč u stomaku. Čudno mu je bilo što ga hvata strah, ali je jedino mogao da zamisli kako izgovara ,,ne". Jasno ne. Prvi put u životu želeo je nešto i nekog, a nije bio siguran da će to imati. I on se pridiže. Sedeli su u kreyetu, goli, gledali se, još bolni i zasićeni posle ludačkog vodenja ljubavi. Planirao je da sve bude jednostavno, lako i prirodno. ,,Ne bi trebalo toliko da te iznenaduje, Dina. Već više od godinu dana smo ljubavnici." ,,Da, ali... još nismo rešili ni da l' da zajedno živimo-" ,Jedan od koraka u mojoj strategiji je da te nateram da živiš sa mnora; a onda da lagano uplovimo u brak." ,,Tvoja strategija?" Nije mario za oštrinu njenog glasa. Odgovarala je gorčini njegovog. ,,Kanzas, jedini način da se izade na kraj s tobom može da se uporedi s igranjem šaha. Muškarac mora unapred da predvidi desetak poteza i nadmudri te." ,,Baš me briga za takvo poredenje." ,,Precizno je." Nežno je uštinu za bradu. ,,Toliko vremena provodiš razmišljajući i smišljajući, da ne bi napravila pogrešan potez. Morao sam da te pritisnem." ,,To znači ovaj predlog?" Odgurnula mu je ruku. ,,Da me pritisneš?" ,,Nazovimo to laganim navaljivanjem, pošto sam spreman da te pustim da razmisliš." ,,Baš velikodušno od tebe", procedi. ,,U stvari", on nastavi, ,,oboma dajem vremena. Pravo da ti kažem, ni ja se nisam potpuno privikao na tu ideju." Ona zatrepta. ,,Molim?" Upalilo je, zaključi. Potpuno upalilo. Obostrano poigravanje egom. ,,Po ovom pitanju imamo potpuno različita iskustva. Ti si iz velike, srećne porodice, koja se drži na okupu i kojoj reči 'dok nas smrt ne rastavi' nešto znače. Za mene, brak je oduvek značio 'dok nas razvod ne rastavi'." Ljutito je zgrabila bluzu, opsovala, a onda je bacila. ,,Iznenadena sam da takav cinik kao ti uopšte o tome razmišlja." 237 Usne su mu zadrhtale dok je oblačila njegovu majicu. ,,Nisam ciničan, već realan. Brak je postao nalik novinama. Baciš ih kad ih pročitaš, a prokleto malo Ijudi se potrudi da ih preradi i ponovo upotrebi." ,,0nda u čemu je stvar?" Oblačila je šorts. ,,Volim te." Izgovorio je to tiho, jednostavno. Zastala je. ,,Želim da razmislim o životu s tobom, o deci koju ćemo imati, o značaju porodičnih okupljanja." Njegove reči potpuno su izbrisale njen bes. ,,Proklet da si, Fine." Osmehnuo joj se. ,,Znači, razmislićeš." Glava dvadeseta Den Gardner se nije oženio Andelom zbog novca. Ne u potpunosti. Poneko je bio dovoljno nepristojan da pomisli da jeste - čak i da kaže da jeste. Tokom prvih nekoliko nedelja njihovog braka, žuta štampa je o tome naveliko pisala, kao i o razlici u njihovim


godinama: tačno deset godina. Yeliki pobornik publiciteta, Den je sam rasadivao takve članke. Bilo je, medutim, i drugih razloga što se njom oženio. Divio se njenoj sposobnosti i veštini. Razumeo je njene poroke i mane i, još značajnije, znao je kako da ih iskoristi. On je, zapravo, uočio njenu nesigurnost i sumnje, on je insistirao na predbračnom ugovoru. Razvod mu neće koristiti. A Den nije nameravao da se razvodi - ako od toga nema koristi. Znajući koliko čezne za romantikom i potrebom da bude voljena, baš je on aranžirao večeru za dvoje uz svetlost sveća, tihe odmore na selu za vikend. Kad je tražila veću pažnju nego što je on mogao da joj pruži, i za to se pobrinuo. Kako je Andela sve više postajala opsednuta padom popularnosti, uzeo je u svoje ruke nekoliko projekata ,,A.E Produkcije" i spretno uvećao zaradu. Možda se nije njom oženio radi novca, ali je nameravao da u njemu uživa. ,,Pogledaj ovo!" Andela baci preko sobe primerak ,,TV vodiča". Kad pade, s korica se i dalje smešila Dina. ,,Samo pogledaj! 'Nova princeza dana', raoje dupe." Njena svilena kućna haljina nadimala se kao jedro dok je nervozno špartala po sobi. ,,'Topla i pristupačna, zavodljiva i pametna.' Sjatili su se oko nje i ulaguju joj se, Den. Prokletstvo, na naslovnoj je strani i unutra na dva lista." : ^emoj da ti to kvari raspoloženje." Pošto su večeras ostajali kod '-uće, Den joj nasu punu čašu šampanjca. Lakše je s njom kad je pijana i plačljiva; A kad je osećala želju, seks s njom bio je zapanjujući. ,,Pašće s još veće visine, to je sve." ,,Nije to sve." Otrgnu mu čašu iz ruke. Nije želela potrebu da pije, ali ju je imala i nije htela da se bori s tom čežnjom. ,,Video si podatke o popularnosti. Ima udeo od dvadeset pet odsto u poslednje tri nedelje." ,,A ti si na kraju godine bila na prvom mestu", on je podseti. ,,Sad je nova godina", odbrusi mu. ,Juče se više ne računa." Žudno otpi, a onda papučom stade na Dininu sliku i petom joj probode oko. ,,Sad više nisi tako lepa, zar ne?" Kipteći od besa i zavisti, šutnu časopis. ,,Bez obzira šta činim, ona se i dalje penje. Sad mi otima štampu." Iskapivši čašu, pruži je Denu da je napuni. ,,Imaš i druge poslove osim svoje emisije", reče, sipajući joj novo piće. ,,Specijalne priloge, projekte 'A.E Produkcije'. Tvoji poslovi, interesovanja i uticaji raznovrsniji su od njenih. Peva jednu melodiju, Andela. Dobro je peva, ali to je samo jedna melodija." Na to se Andela nakratko osokoli. ,,0duvek je bila ograničena, držeći se svojih rasporeda i zabeleški." Medutim, kako joj je bes slabio, jačalo je očajanje. ,,Neću da me istisne, Den." Oči joj se zamagliše, ispuniše suzaraa. Ispijala je šampanjac. ,,Ne bih mogla to da podnesem. Ne od nje, od svih mogućih Ijudi." ,,Previše lično słwataš." On joj saosećajno ponovo napuni čašu, znajući da će posle trećeg pića biti ravnodušna kao beba s punim stomačićem. ,Jeste lično." Provališe suze. Dozvolila je Denu da je odvede do kauča. Skupila se na njegovom krilu, prožeta zadovoljstvom i nelagodom. Tako ju je isto u retkim prilikama čvrsto u zagrljaju držao otac kad je bio kod kuće i trezan. ,,Hoće da me povredi, Den. Ona i ta bitanga Loren Bak. Sve će učiniti da me povrede." ,,Niko te neće powediti." Prinese joj čašu ustima, kao što bi majka bolesnom i zlovoljnom detetu. ,,Znaju da sam najbolja.",,Naravno da znaju." Njena bespomoćnost ga uzbudi. Dok god je neurotična, on će delovati. Uze joj čašu, rastvori haljinu i prisloni usne na dojke. ,,Samo sve prepusti meni", promucao je. ,Ja ću se pobrinuti za sve." 238 239 ,,Završavaš li raspravu sa ženom na ratnoj nozi, optužujući je i bacajući tanjire? 'Kako da se pošteno borite' sutra u emisiji 'Iz Dininog ugla.'" ,,Dobro, Di, samo nam treba malo reklame."


Zakolutala je očima gledajući pomoćnika režisera. U narednih sat yremena odabrala je materijal za regionalne stanice širom zemlje. Kad je završila, ušeta Fren sa flašom hladne pepsi. Pomalo se gegala, jer je bila u poodmakloj trudnoći. ,,Cena slave", reče. ,,Mogu da je podnesem." Zahvalna, Dina uze bocu. ,,Zar ti nisam rekla da ranije ideš kući?" ,,Zar ti nisam rekla da sam dobro? Imam još tri nedelje do porodaja." ,,Kroz tri nedelje nećeš moći da udeš na ova vrata." ,,Što si to rekla?" ,,0nako." Dina je povede do velikog oledala. Stale su jedna uz drugu. ,,Zar ne misliš da si sad prilično veća nego kad si nosila Obri?" Fren proguta čokoladnu bombonu. ,,Puna sam vode." Dina je upitno pogleda. ,,Sigurna si da nema nikakve veze sa svim ovim slatkišima koje tamaniš?" ,,Beba ih obožava. Šta mogu? Sve najpre mora da prode kroz mene." Posmatrala se u ogledalu. Možda bi i izgledala zavodljivo s novom kratkom frizurom da joj lice nije kao naduvani balon. ,,Što li sam kupila ovaj braon komplet? Izgledam kao slon." ,,Ti si to rekla, ne ja." Krenuše prema liftu. ,,Ne brini za prekoračenje težine, drugar", reče ponosito Fren dok su ulazile i uputile se na šesnaesti. ,Jedva čekam da na tebe dode red. Ako popustiš i udaš se za Fina, raožeš da počneš da osnivaš porodicu. Da i ti osetiš radosti majčinstva. Otečene noge, loše varenje, razvučena koža i uvek slaba bešika." ,,Zvuči tako neodoljivo." ,,Nevolja - a i razlog zašto ponovo poprimam razmere male planete - je baš u tome što JESTE neodoljivo." Pritisnu rukom stomak kad se beba - opet su je nazvali Yeliki Ed dva-tri puta ritnu. ,,Ne postoji ništa slično ovome", promrmlja izlazeći iz lifta. „1 onda, udaješ li se za tog momka ili ne?" ,Još razmišljam." 240 .Veš nedeljama razmišljaš." Fren pokuša da se što više uspravi i nji bol u kičmi dok su prilazile Dininoj kancelariji. „1 or razmišlja." Shvatila je da to zvuči odbrambeno. ,,A stvari su sad prilično komplikovane." ,,Stvari su uvek komplikovane. Ljudi koji čekaju savršen trenutak obično ga ne dočekaju - umru." ,,Baš utešno." ,,Ne bih da te požurujem." ,,Ne bi?" Dina se osmehnu. ,,Pomalo navaljujem, kolačiću, ali te ne požurujem. Šta je ovo?" Fren podiže sa Dininog stola jednu belu ružu. ,,0tmeno", reče mirišući je.,,Romantično. Lepo." Pogleda u jednostavan beli koverat na stolu. ,,0d Fina?" Nije, pomisli Dina i sva se naježi. Nije od Fina. Glumila je ravnodušnost i uze hrpu pisama koje je Kesi adresirala. ,,Moglo bi da bude." ,,Zar nećeš da ga otvoriš?" ,,Kasnije. Prvo da završim ova pisma da ih Kesi pošalje." ,,Bože, baš si tvrd orah, Di. Da meni neko pošalje ružu, bila bih gotova." ,,Imam posla." Fren je pogleda kad primeti promenu u njenom glasu. ,yidim. Idem da ti ne smetam." ,,Izvini." Pokajnički, Dina je zagrli. ,,Stvarno nisam mislila da ti otkinem glavu, Fren. Izgleda da sam pomalo napeta. Približava se dodela 'Emija'. I još ta glupa piskaranja od prošle nedelje o mojoj tajnoj vezi s Lorenom Bakom." ,,Ma, daj, dušo, to te ne dotiče. Mislim da se Loren time okoristio."


,,Može to sebi da dozvoli. I put do ovolike popularnosti nije prespavao." ,,Niko u to ne veruje. Dobro, niko s trocifrenim koeficijentom inteligencije. Što se 'Emija' tiče, ni tu ne treba da brineš. Dobićeš tu nagradu." ,,To svakome govore." Nasmeja se i mahnu Fren u znak pozdrava. ,,Gubi se odavde - i ovog puta idi kući. lonako je već pet." ,,Zagovaraš me." Fren ostavi ružu, ne primetivši da se Dina i protiv svoje volje trgla. ,,Vidimo se sutra." 241 ,,Da." Ostavši sama, Dina bojažljivo uze koverat i otvori ga. DINA SVE BIH UČINIO ZA TEBE. KAD BI ME SAMO POGLEDALA, ZAISTA POGLEDALA. DAO BIH TI ŠTA GOD ŽELIŚ. SVE. TOLIKO DUGO ČEKAM. Počinjala je da veruje da se pisac ovih redova ne šali. Yrati pismo u koverat, otvori poslednju fioku i stavi ga na vrh povelike hrpe sličnih poruka. Rešena da razumno sve reši, uze ružu. Posmatrala je blede nežne latice kao da su one ključ do identiteta pošiljaoca. Opsednutost. Zastrašujuća reč, poraisli, ipak još sigurna da su neki vidovi opsednutosti neškodljivi. Opet, ovaj cvet je promena u dosadašnjoj navici. Dosad nije bilo nikakvih znamenja, nikakvih poklona, samo poruka ispisanih jarkocrvenim mastilom. Ruža je sigurno znak privrženosti, poštovanja, prefinjenosti i udvaranja. Pa ipak, od oštrih bodlji na tananom izdanku može da pocuri krv. Sad postaješ blesava, reče sebi. Ustade, napuni čašu vode i tutnu ružu u nju. Ne bi mogla da ostavi da prelepi cvet uvene i umre. Čašu odnese na drugi kraj sobe i vrati se za sto. U narednih dvadesetak minuta potpisivala je pisma. Još je držala pero u ruci kad zazvoni telefon. ,,Da, Kesi." ,,Fin Rajli na dvojci." ,,Hvala. Završila sam pisma. Možeš da ih odneseš na poštu kad podeš kući?" ,,Svakako." ,,Fine ? Jesi li dole ? Iz vini, u velikom sam zaostatku s poslom. "Pogleda na sat i zakoluta očima. ,,Neću uspeti da stignem za večeru u sedam." ,,Ni ja. Na drugom kraju sam grada, na nekakvom sastanku. Izgleda da ni ja neću stići." ,,0nda ću otkazati. Ješćemo kasnije." Pogleda u Kesi dok je uzimala pisraa sa stola. ,,Kesi, otkaži mi večeru u sedam, molim te." ,,Dobro. Jesam li ti još potrebna? Mogu da ostanem da pregledamo trake." ,,Ne, hvala. Yidimo se sutra. Fine?" ,,Tu sam." ,,Moram da pregledam neke trake. Što me ne pokupiš kad završiš? Otkazaću šofera." ,,Možda oko osam, možda kasnije." 242 Kasnije je bolje. Trebaće mi bar tri sata da ovo završim. Brža sam kad »€ svi razidu. Izvršiću prepad na Frenina skladišta hrane i ukopaću se u njiłr dok ne dodeš." ,,Ako ne budem mogao, javiću ti." ,,Biću ovde. Zdravo." Dina ostavi slušalicu i okrenu se prema prozoru. Sunce je već zalazilo, ostavljajući za sobom tamno nebo i nejasan horizont. Treperila su svetla, kao blještave tačkice u nadolazećem sumraku. Zamišljala je kako se zgrade prazne, reka Ijudi otiče. Kod kuće će upaliti televizor da vide večernje vesti i spremaće večeru. Ako se uda za Fina, ići će zajedno kući. Svojoj, ne njegovoj ili njenoj. Ako se uda za Fina... Dina se poigravala narukvicom koju nikad nije skidala, verujud da joj donosi istu sreću kao Finu krst koji je nosio oko vrata. Obećaće ,,zauvek" ako se uda za njega.


Verovala je u držanje obećanja. Počeće da planiraju decu. Verovala je, duboko, u porodicu. I moraće da nade način, dobar, solidan i pametan, da sve bude potaman. Da uskladi sve elemente. To ju je sprečavalo. Bez obzira koliko često pokušavala da sve detaljno raščlani ili s mukom nastojala da utvrdi prioritete i akcioni plan, povlačila se kao uplašena srna. Nije bila sigurna da će sve biti potaman. Nema potrebe da žuriš, govorila je sebi. A u ovom trenutku najpreče je da načini sledeći pomak na lestvici. Pogleda na sat, računajući koliko joj je vremena potrebno u odnosu na ono koje ima. Dovoljno da se još malo opustim pre nego što se bacim na posao, zaključi. Primenjujući tehniku za smanjenje napetosti koju je naučila od gošće u svojoj emisiji, zatvorila je oči i duboko disala. Trebalo je da zamisli vrata, zatvorena i ravna. Kad bude spremna, otvoriće ih i ući u predeo koji smatra smirijućim i prijatnim. Kao i uvek, otvorila je vrata brzo, prebrzo, nestrpljiva da vidi šta je s druge strane. Trem Finove brvnare. Proleće. Leptiri lepršaju oko procvetalih trava i mirisnog pokrivača kamenite bašte. Čuje uspavljujuće zujanje pčela koje obleću oko crvenkaste azaleje koju su zajedno zasadili. 243 Opušteno i zadovoljno je uzdahnula. Umilna muzika, bezbroj yiolina. Njihov tužan zvuk dopire kroz otvorene prozore iza nje. Onda je ležala na tom mekom, rascvetalom travnjaku, pružajući ruke prema Finu. Sunce mu je pravilo oreol, bacajući senku preko lica, zatamnjujući mu pogled i pretvarajući mu oči u duboko plavetnilo u koje je mogla da zaroni. Želela je. A onda su se našli u zagrljaju. Telo mu je toplo i čvrsto, usiie sigurne i vešte. Osetila je u sebi sve veću potrebu i žudnju, od koje joj se zažari koža. Skladno su se pokretali, polako, meko, graciozno, kao plesački par, s plavom kupolom neba iznad sebe i zujanjem pčela u ritrau pulsa. Začu svoje ime, izgovoreno šapatom kroz muziku snova. Osmehnula se i otvorila oči da ga pogleda. Ali to nije bio Fin. Nad zagaslim suncem nadvili su se oblaci zatamnjujudi nebo do modrine u kojoj je pokušala da dočara njegoy lik. Ali to nije bio Fin. I dok joj se telo vraćalo u stvarnost, on ponovo izgovori njeno ime. ,,Mislim na tebe. Uvek." Naglo se razbudila, sva oznojena. Srce joj je poskakivalo. Nesvesno se braneći, čvrsto je prekrstila ruke nastojeći da odagna iznenadnu, strašnu jezu. Prokleto meditiranje, pomisli. Htela je što pre da izbriše poslednju sliku iz sna. I onako je svakog dana čeka napet posao. Pokuša da se nasmeje, ali je kikot više ličio na jecaj. Samo sam ošamućena, pokuša da se uteši. Malčice ošamućena posle neplaniranog dremeža. Razrogačila je, medutim, oči kad je pogledala na časovnik. Spayala je skoro pun sat. Protraćeno vreme, pomisli. Ustade da se razmrda. A sad na posao, odlučno naredi sebi, skide blejzer i krenu preraa stolu. I tad ugleda ruže. Dva savršeno skladna cveta gordo su stajala u čaši nasred njenog stola. Ne želeći da veruje, pride bliže, pogleda prema drugom kraju sobe gde je ranije ostavila usamljeni cvet. Nije ga bilo. Nije više tamo, pomislila je tupo, jer je sad ovde na stolu, sa svojim parom. Buljila je u ruže, držeći ruku na grudima. Možda je to Kesi uradila, prode joj kroz glavu. Ili Sajmon ili Džef ili Margaret. Bilo ko ko se zadržao na poslu. Neko je od njih našao


negde drugu ružu i doneo je, i ubacio kraj prve. I pošto je video da ona spava, samo ih je spustio na sto. 244 TT-'J.eo da ona spava. Zadrhtala je. Noge joj zaklecaše. Spavala 'e '-HiTia, bespomoćna. Uhvati se za naslon stolice i ugleda kasetu. NalepnicŁ na njoj pokazivala je drugog proizvodača. Ona takve ne koristi. Bez poruke ovog puta. Možda poruka i nije potrebna. Pomislila je da pobegne, da bezglavo istrči iz kancelarije. Redakcija je puna Ijudi. Rade u smeni izmedu večernjih i kasnih noćnih vesti. Nije sama. Telefonski poziv označiće sigurnost. Yožnja liftom vratiće je u radnu užurbanost samo nekoliko spratova niže. Ne, nije sama, i nema razloga da se plaši. Ali ima razloga da pusti kasetu. Obrisala je oznojene dlanove o bokove, izvadila kasetu iz omota i ubacila je u videorekorder. Prvih nekoliko sekundi ništa se nije dešavalo. Samo plav ekran. Kad se pojavi slika, pažljivo je gledala. Prepoznala je svqju zgradu, čula zaglušujući saobraćaj. Prode nekoliko Ijudi, u letnjoj odeći. Toplo je, znači. Yidela je sebe kako izlazi na sporedna vrata, kako joj bujna kosa poskakuje oko ramena. Kao omamljena, dodirnula je glavu da se uveri da se ošišala. Yidela je sebe kako gleda na sat. Onda joj se lice pojavi u krupnom planu, oči zatamnjene od nestrpljenja. Čula je otežano disanje snimatelja. Na krivini se pojavi kombi CBC-a. Slika nestade. I ponovo krenu. Setala je duž Mičigen avenije sa Fren. Ruke joj pretrpane kesama. Obukla je debeo džemper i kožnu jaknu. Kad se okrenula prema Fren i nasmejala, slika se tu zaustavi, ostajući nepomično na njenom ozarenom licu. Biło je preko deset isečaka i inserata iz njenog života. Yožnja do pijace, dolazak na dobrotvornu zabavu, šetnja sa Obri po parku, davanje autograma. Kosa joj je sad kratka, a na osnovu odeće se videla smena godišnjih doba. Sve vreme, čuo se ujednačen šum disanja. Na kraju, snimak kako spava, skupljena u stolici u kancelariji. Nastavila je netrepćući da gleda i kad nestade svake slike i prazan ekran zašušta. Strah se ponovo uvlačio. Krv joj se ledila u žilama dok je drhteći stajala u polutami. Samo je stona lampa gorela. 245 On je već godinama posmatra, zaključila je. Prikrada joj se. Upada joj u lične životne trenutke i pretvara ih u svoje. I nikad nije primetila. Sad on želi da ona zna. Želi da ona shvati koliko je blizu. Koliko može da joj se primakne još bliže. Skočila je i izvadila kasetu. Ubacila ju je u tašnu i žurno izašla. Hodnik je bio u mraku i samo se iz njene kancelarije probijalo slabo svetlo. Dok je jurila prema liftu, osećala je kako joj se puls ubrzava. Disanje joj se pretvori u jecaj dok je pritiskala dugme. Okrenu se i ledima nasloni na zid, gledajud da l' će se nešto u tami pomeriti. ,,Požuri, požuri!" Rukom pritisnu usta kad začu podrugljiv eho svog glasa niz pust hodnik. Trže se na zvuk lifta. Skoro plačući od olakšanja, nagrnu na vrata, zatim ustuknu kad ugleda jednu priliku kako se iz ugla krede ka njoj. ,,Ej, Di. Jesam li te uplašio?" Rodžer joj pride kad se vrata iza njegovih leda zatvoriše. ,,Ej, dete, bela si kao kreč."


,,Nemoj." Sva se zgrčila; očima je sevala prema požarnim stepenicama. Moraće da prode kraj njega. Proći će kraj njega.,,Ej, šta se dešava?" Zabrinutost u Rodžerovom glasu natera je da ga pogleda. ,,Treseš se. Možda je bolje da malo sedneš." ,,Dobro sam. Idem." ,,Prvo povrati dah. Hajde. Daj da-" Naglo se okrenula, izbegavši da je uhvati za ruku. ,,Šta hoćeš?" ,,Kesi je svratila dole kad je odlazila." Govorio je polako, spuštajud ruku. ,,Rekla je da ćeš raditi do kasno, pa sam pomislio da se popnem i vidim hoćeš li nešto da prezalogajiš." ,,Fin dolazi." Obliza usne. ,,Svakog časa treba da stigne." ,,Samo sam pomislio. Di, je l' sve u redu? Je l' ti porodica dobro?" Obuze je novi strah, ščepa je kao kandžama. ,,Zašto? Zašto to pitaš?" ,,Potpuno si van sebe. Mislio sam da se nešto loše desilo." ,,Nije". Puna panike, odmicala se. ,,Imam mnogo toga na umu." Jedva je prigušila krik kad lift ponovo zazuja. ,,Bože, Di, smiri se." Munjevito je zgrabi za ruku kad je pokušala da projuri kraj njega i ode do stepenica. Otimala se i borila kad se vrata od lifta otvoriše. ,,Šta se kog davola ovde dogada?" 246 JBože." Otrgnuvši se od Rodžera, Dina pade Finu u zagrljaj. ,,Hvala bogu da si došao." Zaštltnički ju je čvrsto držao i prodorno gledao Rodžera. ,,Pitao sam," šta se kog davola ovde dogada?" ,,Ti mi reci." Sav potresen, Rodžer prode rukom kroz kosu. ,,Došao sam pre minut, a ona samo što nije iskočila iz kože. Pokušavao sam da saznam šta se dogodilo." ,Je li te povredio?" Fin je molećivo upita. Rodžer besno opsova. ,,Nije." Glavu je naslonila na njegovo rame. Drhtavica, užasna drhtavica nije htela da prestane. Činilo joj se da čuje zveckanje sopstvenih kostiju. ,,Tako sam se prepala. Ne mogu da razmišljam. Samo me vodi kući." *** Fin je uspeo od nje da izvuče samo nevezano objašnjenje dok su se vozili kući, a onda je, nateravši je da popije čašicu pića, i sam odgledao kasetu. Nije se bunila kad je pozvao policiju. Sad je bila smirenija dok je ponovo sve pričala. Razumela je značaj svih detalja, vremenskog rasporeda, jasno izloženih činjenica. Detektiv koji ju je ispitivao u Finovoj dnevnoj sobi bio je strpljiv i sve je zapisao. Prepoznala je sedokosog čoveka iz slučaja u grčkoj četvrti - on je devojčicu sklonio od unakrsne vatre. Arnold Džener beše tih, savestan policajac. Četvrtasto lice remetio je nos, razbijen ne u okršaju na dužnosti, već u lokalnim sportskim igrama. Nosio je tamnosmede odelo, samo malo zategnuto preko trbuha. Smedesivkasta kosa bila je nemilosrdno kratko podšišana. Bore oko usana i očiju značile su ili da se često smejao ili lako mrštio. Oči, syetlozelene i pospane, bile bi obične i teško opisive da Dina, dok ih je gledala, nije u njima našla umirujuće poverenje. ,yoleo bih da dobijem pisma." ,,Nisam ih sve sačuvala", reče mu, osetivši se postidenom kad je u njegovim očima ugledala uobičajenu pomirljivost. ,,Prvih nekoliko - pa, dobro, izgledalo je bezazleno. Televizijski novinari dobijaju puno pisama, i poneka su čudna." ,,0nda koja imate." ,,Neka su mi u kancelariji, neka kod kuće." 247 ,,Ne stanujete ovde?" ,,Ne." Pogledala je Fina. ,,Ne u potpunosti."


,,Mmmm." Džener zapisa. ,,Gospodice Rejnolds, rekli ste da je poslednji deo snimljen večeras, izmodu pola šest i šest i dvadeset." ,,Da, rekla sam vam. Zaspala sam. Bila sam prenapeta, pa sam pomislila da isprobam tehniku koju mi je preporučila gošća u mojoj emisiji. Reč je o maštanju, meditaciji." Slegnula je ramenima, osećajući se glupo. ,,To inače ne radim. Ili sam budna ili spavam. Kad sam se trgla iz sna, ugledala sam još jednu ružu na stolu. I kasetu." On se nakašlja. Liči na lekara, pomisli Dina. ,,Ko bi mogao da ima pristup vašoj kancelariji u to doba?" ,,Mnogo Ijudi. Svi članovi moje ekipe, svi koji rade na nižim spratovima." ,,Zgrada je ipak zatvorena, osim za radnike CBC-a?" ,,Ne mora da znači. Zadnja vrata obično nisu zaključana u to vreme. Jedni završavaju smenu i odlaze, drugi dolaze, šoferi ih odvoze i dovoze. Ponekad u nekoliko tura." ,,Prometno mesto." Jeste." Gledao ju je pravo u oči i ona tek tada słwati zašto su njegove teško opisive. Nije je posmatrao površno, već dubinski. I Fin je imao tu sposobnost, taj isti nagli pogled koji kao rez skalpelom prodire u same misli. Možda joj se baš zbog toga činio pouzdanim. ,,Sumnjate li na nekog? Nekog koga ste odbili? Nekog ko je pokazao veće interesovanje za vas od uobičajenog ili prijateljskog?" ,,Ne. Stvarno nikog ne poznajem ko bi radio ovakve stvari. Sigurna sam da je u pitanju neko sa strane - gledalac, možda. Mislim da bih inače primetila da me snima." ,,Pa, s obzirom na vašu eraisiju, krug sumnjivih se ne sužava." Iz navike, crtao je nešto na bloku. Pojavi se Dinino lice - zastrašene oči i usne koje pokušavaju da se osmehnu. ,,Dosta se pojavljujete na javnim mestima. Jeste li primetili neko lice koje se ponavlja?" ,,Ne. Razmišljala sam o tome." ,,Poneću kasetu." Ustade i ubaci svesku u džep. ,,Poslaću nekog za pisma." ,,To je sve?" I ona je ustala. ,,Stvarno ništa drugo nemam da kažem.",,Nikad se ne zna šta možemo da izvučemo iz trake. Na osnovu 248 karakteristika opreme ili nekog bezazlenog zvuka. A dotad, pokušajte fa CP ne sekirate. Ovakve stvari se dogadaju češće nego što mislite." Videvši da"pokušava da se osmehne, poželeo je da je umiri. ,,Na meti su najčešće slavne ličnosti, ali je istina da se sa opsednutošću ne susreću samo poznati. Tu negde skoro, neka žena se okomila na svog agenta za vrednosne hartije. Zgodan čovek, ali daleko da je Adonis. U svakom slučaju, zvala ga je u kancelariju, na kuću, slala telegrame, ostavljala ljubavne poruke ispod brisača njegovih kola. Čak se slikala u venčanici i foto montažom napravila fotografiju s njim u svečanom odelu. Sliku je pokazivala komšijama kao dokaz da su venčani." ,,Štajedaljebilo?" ,,Zatražio je da ga ne uznemirava, a ona je prekršila reč kad je odbila da se skloni s njegovih vrata. Otišla je na psihijatrijsko lečenje. Kad je izašla, zaključila je da više u njega nije zaljubljena. I dalje tvrdi da se od njega razvela." ,,Iz toga se može izvući pouka da ponekad sve ide svojim tokom." ,,Moglo bi se reći. U suštini, neki Ijudi ne prihvataju stvarnost kao što bi trebalo. Verovatno ćete se bolje osećati ako pojačate mere bezbednosti." ,,Hoću. Hvala vam, detektive Džener." ,,Bićemo u vezi. Drago mi je što sam vas upoznao, gospodice Rejnolds i vas, gospodine Rajli. Dosta vremena provodim gledajući vas." ,,To je to, znači", reče kad je ispratila Dženera. ,,Ne obećava mnogo." Fin je čvrsto uhvati za ramena. Nije se mešao u njen razgovor s Dženerom. Ali sad je on na redu. ,yiše nećeš sama ostajati na poslu do kasno." ,,Ma hajde, Fine-" ,,Nema pogadanja i oko toga me ne ubeduj. Znaš li šta mi je sve prošlo kroz glavu kad sam te video da stojiš u hodnikuu, sva užasnuta, i otimaš se Krovelu?" ,,Pokušavao je da mi pomogne", reče uz dubok uzdah. ,,Znam, znam. Mislim da znam. Izvini. Radiću kod kuće kad budem morala." ,,Dok se ovo ne reši, potrebna ti je stalna


zaštita." ,,Telohranitelj?" Nasmejala bi se da je bila sigurna da neće izvući deblji kraj. ,,Fine, neću ostajati do kasno na poslu. Postaraću se da uvek imam nekog kraj sebe kad putujem ili negde idem. Ali neću da unajmljujem nekog snagatora po imenu Reno da me prati u stopu." 249 ,,Nije neobično za ženu tvog ranga da ima lično obezbedenje." ,,Kakav god da mi je rang, još sam Dina Rejnolds iz Topeke i odbijam da se pojavljujem s nabildovanim tipom koji će prestrašiti sve Ijude s kojima pokušavam da stupim u kontakt. Ne bih to mogla da podnesem, Fine. Previše mi liči na Holivud. Ne shvatam ovo neozbiljno", nastavila je da objašnjava. ,,Veruj mi, ozbiljno ću se brinuti o sebi. Ali dosad nisam bila u opasnosti." ,,Špijunira te, prati te, snima te, uznemirava anonimnim pismima i telefonskim pozivima." „1 to me plaši, priznajem. Bio si u pravu što se policije tiče. Trebalo je ranije da prijavim. Sad kad si to učinio, osećam da je čitava situacija krenula u pravom smeru. Pustimo ih da rade posao za koji su plaćeni." Nezadovoljan, šetkao je gore-dole po sobi. ,,Kompromis", reče na kraju. ,,Bože, uvek zbog tebe pravim kompromise." Ocenivši da je bura prošla, pride i zagrli ga. ,,Zato je naša veza zdrava. Kakav je kompromis - telohranitelj po imenu Šejla?" ,,Preseli se kod mene. Ne navaljujem, Dina. Zadrži svoj stan, svejedno mi je. Ali, živi ovde, sa mnom." ,,Čudno." U znak krhkog mira, pritisnu usne na njegov obraz. ,,Nameravala sam da predložim isto rešenje." Uhvati je za bradu da je bolje pogleda u oči. Želeo je, očajnički, da je pita da li je pristala zato što se plaši ili zato što ga želi. Ali nije pitao. ,,Šta biva kad sam na putu?" ,,Palo mi je na pamet da te pitam šta misliš o držanju psa". Osmehnula mu se. ,,Nabavićemo jednog za vikend. Toliko je mnogo napuštenih životinja i biće to pravi potez." Glava dyadeset prva Nagrade nisu važne. Kvalitet rada i zadovoljstvo dobro obavljenim poslom dovoljno su priznanje. Statue i govori su samokomercijalni hir. Dina se s ovim nije slagala. Naprotiv. Za devojku iz Kanzasa čiji je prvi posao bio da izveštava sa izložbe pasa, dolazak limuzinom u Los Andeles na dodelu nagrade Emi za koju je nominovana veliko je uzbudenje. I nije se trudila da to prikrije. Dan je bio savršen. Predvidao se smog, ali mu nije bilo ni traga. Nebo jako, sanjivo plavo kao naslikano, okićeno briljantno sjajnim 250 suncem. Prijatan vetrić poigravao se elegantnim večernjim haljinama i doteranim frizurama zvanica i donosio mirise parfema i cveća do oduševljene gomile. ,,Ne mogu da verujem da sam tu." Jedva se suzdržavala da ne počne da poskakuje na zadnjem sedištu kao malo dete u cirkusu. Onda je odustala i poskočila. ,,Zaslužila si." Očaran njom, Fin joj uze ruku i prisloni je na usne. ,,Znam, ovde." Dotaknu se po čelu. ,,Ali ovde" - stavi ruku na srce - ,,plašim se da će me neko uštinuti i da ću se probuditi i słwatiti da je sve samo san. Joj!" ,,Budna si, vidiš." On se naceri dok je ona trljala nadlaktłcu. „1 još si tu." Mada jako uzbudena, graciozno je izašla iz kola, zabacila glavu dok se uspravljala i posmatrala okupljen svet. Sunce se odbijalo o njenu kratku haljinu ukrašenu perlama i bacalo raznobojne zrake.


Dobro je odabrala, zapazi Fin; crveno joj izyrsno pristaje - čini je mladora i svežom i zvezdom u svakom pogledu. Nekoliko Ijudi iz gomile je prepoznaše i zovnuše je po imenu. Iznenadena je, shvati Fin i smešak mu zaigra na usnama. Najpre je bila ošamućena, onda zaprepašćena, zatim ushićena. Mahala je, ne sa nemarnom bezbrižnošću iskusnog veterana, već sa iskrenim zadovoljstvom i poletom. ,,0sećam se kao da ulazim u film." Zakikotala se i uhvatila ga za ruku. ,,Ne, kao da izlazim iz filma s glavnim junakom." Na njeno zadovoljstvo, i radost posmatrača, poljubi je. Ne samo prijateljski i ovlaš, već strasno, u čvrstom zagrljaju. Fotoreporteri poskočiše od sreće. Stajali su za trenutak na blještavom suncu. Savršen par za slikanje. ,,To je zato što si lepa." Na opšte oduševljenje, ponovo je poljubi. ,,A ovo je za sreću." ,,Hvala. Za obe stvari." Krenuše prema ulazu, kroz špalir obožavalaca i posmatrača, zvanica i novinara, praćeni škljocanjem aparata i zujanjem kamera. Neke poznajem, primeti Dina. Bili su mi gosti u emisijama, sedela sam s njima, ćaskala kao sa starim prijateljima. Druge sam srela na skupovima i prijemima koji su deo posla. Pozdravljala se i rukovala, mahala, osmehivala. Na ulazu ih dočekaše mikrofoni i kamere. 251 ,,Dina, kako se osećaš večeras?" ,,Ko ti je kreirao haljinu?" ,,Fine, kako izgleda voditi hit-emisiju kad je toliko njih propalo?" ,,Planirate li venčanje?" ,,Bože, ovo mi liči na preskakanje prepona", promrmlja Fin dok su se provlačili kroz gomilu. ,,Uživam u svakom trenu." Prišla mu je bliže, zračila od sreće. ,,Kad te budu pitali čije odelo nosiš, reći ćeš svoje?" ,,Nisu me pitałi." Popravljala mu je kravatu. „1 ti lepo izgledaš. Vrlo SPREMNO." On napravi grimasu. ,,Molim te. Ne mogu da yerujem da sam pristao da poziram za taj plakat." ,,Ubojitje." ,,Novinar sam, nisam maneken." ,,Ali imaš tako hitre jamice." ,,Samo tako nastavi i objaviću štampi da si triput presvlačila donji veš pre nego što si ušla u tu haljinu." ,,Dobro, nisu toliko bistri." ,,Da popijemo nešto pre nego što udemo." ,,S obzirom na okołnosti, neka bude šampanjac. Samo jedan", dodala je, pritiskajući ruku na grudi. ,,Mislim da više ne bih podnela." ,,Čekaj me tamo. Probiću se kroz gužvu." ,,Već sam rekla da si ti moj junak." Okrenula se da ode u neki ćošak, odakle bi posmatrala i sačekala Fina. Našla se licem u lice s Kejt Lovel. ,,Zdravo, Di." ,,Zdravo, Kejt." Dina joj pruži ruku i hladno se pozdraviše. ,,Drago mije štote vidim." ,,Ne čini mi se da to iskreno misliš", reče. ,,Izgledaš strahovito, spremna da pobediš." ,,Nadam se." ,,Želim ti sreću. Zaista vrhunsku sreću, imajući u vidu konkurenciju." ,,Hvala."


,,Ne zahvaljuj. To je čista sebičnost s moje strane. Sad se setih, Rob Yinters mi reče da te pozdravim ako te vidim." Dinin ukočen osmeh malo omekša. ,,Kako je?" 252 ,,Umire", tiho odgovori Kejt. ,,Žao mi je. Dugo smo prijatelji i teško to podnosim." ,,Ne*treba da se izvinjavaš. Razumem šta znači prijateljstvo i odanost." Kejt obori pogled. ,,Direktan udarac, Di." ,Jeftin", ispravi je. Iznenada ponovo uhvati Kejt za ruku. Ovog puta ne iz odmerene učtivosti, već da uteši i pruži podršku. ,,Čak ne mogu ni da zamislim kako ti je." Kejt je gledala kako se drže za ruke, setivši se kako je nekad bilo lako. ,,Di, zašto nisi obelodanila u kakvom je Rob stanju kad ti je sve ispričao?" ,Jer me je zamolio da ćutim." Kejt odmahnu glavom. ,,To ti je oduvek bilo dovoljno. Pitala sam se da l' si se promenila." ,Jesam, ali ne u tom pogledu." ,,Stvarno se nadam da ćeš večeras pobediti. Nadara se da ćeš je oboriti na kolena." Rekayši to, okrenu se i ode. Dina je gledala za njom i razmišljala kako razume suze u Kejtinim očima, ali ne i zlobu u glasu. ,,Lepo, pojavile smo se pred svetom." Andela stade pred Dinu kao penasti oblak ružičaste svile i hladnih dijamanata. ,,0smehuj se za kamere, draga", prošaptala je dok je prilazila da je ovlaš poljubi u oba obraza. ,,Sigurno nisi zaboravila čemu sam te učila." ,,Ništa nisam zaboravila." Dina izvi usne u osmeh. Nije joj prijala činjenica da joj se stomak prevrće od muke. Još manje činjenica da su morale da prave predstavu. ,,Mnogo je yremena prošlo." ,,Svakako. Mislim da ne poznaješ mog muža. Den, ovo je Dina Rejnolds." ,,Drago mi je." Ugladen kao najfiniji dragi kamen, Den uze Dininu ruku. ,,U svakom pogledu ste očaravajući kao što mi je Anćtela pričala." ,,Sigurna sam da vam tako nešto nije rekla, ali svejedno hvala. Sinoć sam gledala tvoj specijalac uoči dodele Emija, Andela. Uživala sam." ,,Stvarno?" Anćtela sačeka da joj Den zapali cigaretu. ,,Ovih dana imam malo vremena za televiziju." ,,Zanimljivo. Mislim da bi to moglo da te odvoji od publike. Ja volim da gledam. I mislim da sam zaista prosečan gledalac." 253 I ,,Prosečnost me ne zadovoljava." Anćtela odšeta pogledom preko Dininog ramena. ,,Zdravo, Fine. Interesantno da smo morali da dodemo u Los Andeles da bismo se okupili." ,,Zdravo, Andela." Dade Dini čašu šampanjca i obgrli je oko struka. ,,Dobro izgledaš." ,,Nekada je delio daleko pametnije komplimente", reče Andela Denu. Nije ih upoznala, ali se, spazivši krajičkom oka da se kamera približava, namestila da se što bolje vidi. ,,Moram da napuderišem nos pre nego što udemo. Podi sa mnom, Dina. Nijedna dama ne ide sama u toalet." lako je Fin čvršće zagrli, Dina krenu. ,,Naravno." Bolje da se sad suočim sa svakom neprijatnošću koju Andela ima na umu, nego da se to kasnije dogodi pred svima, odlučila je. ,,Fine, vidimo se unutra za minut." Andela uze Dinu pod ruku. ,,Čitavu večnost nismo prijateljski popričale, zar ne?"


,,Bilo bi malo teže, s obzirom da se nismo videle dve godine." ,,Uvek tako doslovna." Andela se tiho nasmeja i ude u toalet. Bio je skoro prazan kako se i nadala. Kasnije će biti pun, ali su sada Ijudi jedva čekali da sednu. Pride ogledalu, sede i poče zaista da puderiše nos. ,,Skoro si potpuno pojela karmin", reče hladno. ,,Nervozna?" ,,Uzbudena." Dina je i dalje stajala, ali je ostavila čašu i iz torbice izvadila ruž. ,,Mislim da je to normalno kad si predložen za nagradu." ,,Posle izvesnog vremena preraste u rutinu. Imam nekoliko nagrada, znaš. Zanimljivo da si nominaciju dobila za emisiju o silovanju. Shvatila sam da je to bilo više samopriznanje, a ne razmena mišljenja." Andela popravi frizuru, odmeravajući se iz svih uglova. ,,Verujem da će i Fin osvojiti jednu od glavnih nagrada kada stanu na noge. Vole ga u ovoj branši, a u stanju je da napravi emisiju koja i ostavi utisak i zabavi." ,,Mislila sam da ne gledaš televiziju." Andela je preseče pogledom. Dina se začudi što ne poleteše krhotine stakla. ,,Tu i tamo odgledam ponešto, ako smatram da bi moglo da me zainteresuje. Naravno, Fin me je oduvek zanimao." Polako je, sa ogromnim uživanjem, oblizala usne. ,,Reci mi, da li mu oči još uvek dobiju kobaltnu plavu senku kad mu se digne?" Stavila je kap parfema na ruku. ,,Uspevaš li povremeno da ga uzbudiš?" ,,Što ga ne pitaš?" 254 Možda i hoću - ako ga uhvatim nasamo. A onda, ako ga uhvatim nasamo, moglo bi se desiti da potpuno zaboravi na tebe." Smeškajući se, odvnu drečav karmin. ,,U čemu bi bio problem?" Dina nije više osećala nervozu, već samo dosadu. ,,Problem može da bude u tome da si udata i da si Fina odavno prestala da interesuješ." ,,Stvarno veruješ u to?" Andelin smeh je tako oštro i jezovito odzvanjao kao nalet decembarskog vetra. ,,Draga moja, ako odlučim da se upustim u vezu s Finom - a Den je veoma uvidavan čovek, pa moj brak nije prepreka - ne samo da bi bio spreman, već i zahvalan." Dosada je prerasla u gnjavažu, praćena napetošću u Dininom stomaku. Ipak se lako osmehnula. ,,Andela", reče uz kikot. ,,Gubiš yreme ako pokušavaš da me učiniš Ijubomornom. S Finora si imala samo seks. Znam to. I nisam toliko naivna da mislim da te ne smatra jako privlačnom i zavodljivom. Ali, ono što ja sad imam s njim je na potpuno drugačijem nivou. Praviš od sebe budalu pokušavajući da me ubediš da je poput kretena koji će dotrčati ako mrdneš malim prstom." Andela zatvori karmin. ,,Vrlo si staložena, izgleda." ,,Zapravo ne, samo sam srećna." Onda sede, nadajući se da će koliko-toliko moći da zakopaju ratne sekire. ,,Andela, bile smo nekad prijateljice - ili bar nismo bile neprijatelji. Zahvalna sam ti za sve čemu si me naučila. Možda više ne možemo da budemo u prijateljskim odnosima, ali ne vidim razloga da jedna drugu napadamo. Jesmo konkurenti, ali ima više nego dovoljno mesta za nas obe." ,,Misliš da možeš da se takmičiš sa mnom?" Andela poče da se trese, od glave do pete. ,,Stvarno misliš da možeš da se primakneš onome što sam je postigla, što imam i što ću imati?" ,,Mislim", reče Dina i ustade. ,,Zaista mislim. I ne moram da pribegavam širenju laži po žutoj štampi ili podmuklom praćenju da bih to ostvariła. U ovom si poslu dovoljno dugo da možeš da podneseš malo borbe, Andela." ,,Ti nafrakana kučko. Sahraniću te!" ,,Ne, nećeš." Srce joj je sad udaralo u ritmu tam-tam bubnjeva, a krv naglo strujala u očekivanju bitke. ,,Pakleno ćeš se namučiti sa mnom." U nastupu besa, Andela zgrabi čašu šampanjca i sasu ga Dini u lice. Neke žene udoše u toalet i ukipiše se kad je Dina uzvratila žestokim Šamarom. 255


,,Ti si niko i ništa", siktala je Andela, sva zapenušana. ,Još manje od toga. Ja sam najbolja! Jebeno najbolja!" Duboko je udahnula i ustremila se, pružajući prste s oštrim noktima kao kanže. Zamagljenog pogleda od besa, Dina uzyrati, tresnuvši još jednom Andelu po zajapurenom obrazu. Za trenutak su nepomično stajale. Konačno su jednom na ravnoj nozi. Nepoznate žene su i dalje nepomično stajale na vratima i užasnuto posmatrale. ,,Izvinite." Kejt Lovel izade iz kabine i pokaza na nepoznate žene. One izleteše, očigledno nestrpljive da što pre prenesu vest. „1 mislila sam da će se sva konkurencija ovde sjatiti." Ošamućena, Dina je buljila u šaku koja joj je još bridela.Trepćući je pokušala da otrese tragove šampanjca. ,Jezivo." Kejt pokaza na vrata. ,,Sutrašnja izdanja posvećena dodeli 'Emija' biće zanimljiva." Iznenada se osmehnu pokazujući prelepe zube. ,,Da vam budem sudija?" ,,Ne mešaj se." Stisnuvši vilice, Andela zakorači prema Dini. Ponižena je, na javnom mestu. To se, iznad svega, ne oprašta. ,,A ti mi se sklanjaj s puta. Prevršila si meru." ,,Nisam podmetnula drugi obraz", uzvrati Dina, ,,i ne namerayam. Pokušajmo da se klonimo jedna druge." ,,Večeras nećeš pobediti." Drhtavom rukom Ančtela uze tašnicu. ,,Nedeš nikad." ,,Loš izlaz", reče zamišljeno Kejt, gledajući kako se vrata zatvaraju za Andelom. ,,Ne znam. Iraa mogućnosti." Dina zatvori oči. Pekle su je. ,,Šta sad?" ,,0briši se." Kejt nakyasi peškir i pruži joj. ,,Sredi se i izlazi odavde." ,,Iznervirala sam se", poče, a onda vide sebe u ogledalu. ,,Bože!" Obrazi su joj goreli i kupali se u vinu. Oči vlažne i umrljane maskarom.,,Popravi šminku i frizuru", posavetova je Kejt. ,,A kad izadeš, izadi sa osmehom." ,,Mislim da bi trebalo-" Spremna na najgore, okrenu se prema yratima koja su se otvarala. Još više pocrvene kad vide da Fin ulazi. ,,Izvinjavam se, moje dame, ali mi je kao novinaru dužnost da pitam šta se kog vraga ovde dešava. Neko reče-" Zaćuta. Sve mu je odmah bilo jasno. ,,Bože, Kanzas, ne smem da te ostavim samu ni na minut." 256 "/dahnu, uze peškirić i dade joj. ,,Nisam ni mislio da je na om licu devojačko rumenilo. Koja ju je od vas dve odalamila?" ,,Dina je imala to zadovoljstvo." On je poljubi u vlažan obraz. ,,Lepa putanja, šampanjcu." Yrhom jezika dodirnu joj usne. ,,Valjda treba da piješ, mila, a ne da nosiš šampanjac." Dina se isprsi i vrati ogledalu. Nećeš se obeshrabriti, naredi sebi. Jednostavno nećeš. ,,Ne puštaj nikog pet minuta, važi?" ,,Na redu je tvoja kategorija za nagradu", reče uzgred dok je odlazio. ,,Stižem." *** Stigla je, sveže našminkana i očešljana i staložena. Sela je pored Fina, ułwatila ga za ruku. Nadala se da nije u kadru. Misli su joj bile kristalno jasne dok je posmatrała kako se na podijumu smenjuju nasmejana lica, voditelji zabavljaju zvanice i prelaze na novu listu kandidata. Učtivo je aplaudirala, povremeno snažno pljeskala, dok su pobednici odlazili na binu. Upijala je svaki tren, svaki pokret, svaku reč. Jer je sada važno, strahovito važno. Slatkog uzbudenja koje je osećala dok su se doyozili beše ponestalo. Ne, sada više nisam samo deyojčurak iz Kanzasa zadiyljen sjajem, pomislila je. Ja sam Dina Rejnolds i pripadam ovde. Više nije u pitanju samo nagrada, priznanje za dobro obayljen posao.


U pitanju je simbol. Yrhunac nečega što je odavno počelo. Simbol veličanstvene pobede nad prevarom, zloupotrebom, ružnim spletkama koje su izbile na videlo u patetičnom sukobu u toaletu. Osetila je da je snimaju. Osetila je hladno oko objektiva. Preostalo joj je jedino da se nada da joj se bar ovaj put misli i emocije neće jasno videti na licu. Začu kako voditelj izvikuje Andelino ime, onda začu svoje. Zadrža dah. Onda joj Fin poljubi ruku i najyeća napetost prode. ,,A ovaj 'Emi' odlazi u ruke..." Bože, zar je moguće da otvaranje koverte toliko traje? ,,Dine Rejnolds, za njenu emisiju 'Kad ga poznaješ'." ,,0ooh." Iz pluća joj čujno izlete sav yazduh koji je zadržavala. Pre nego što je uspela da udahne, Fin je snažno poljubi. ,,Uopšte nisam sumnjao." 257 I ,,Ni ja", slagala je i smejući se ustala i kroz buru pljeska krenula na binu. Uzela je hladnu i glatku statuu. I čvrstu kao stena. Plašila se da će, ako je pogleda, početi da plače. Zato je gledala u blještava svetla. ,,Želim da zahvalim svojoj ekipi, svakome od njih. Oni su najbolji. I želim da zahvalim ženama koje su se pojavile u emisiji, savladale strah i obelodanile bolno iskustvo. Mislim da nijedna emisija koju sam radila, ili ću raditi, nije za mene bila teža niti vrednija. Hvala vam što ste mi dali nešto da me podseća. Sad ću se sakriti da ovu prelepu damu osmotrim." **# Posle svih govorancija, aplauza, interyjua i prijema, Dina se našla u krevetu, u Finovom zagrljaju. ,,Mislim da je moja lepša od tvoje Nacionalne nagrade za novinarstvo", reče. ,,Moja je profesionalnija." Napućila je usne, odmeravajući zlatnu statuu na komodi. ,,Moja je sjajnija." ,,Dina." Okrenu se i poljubi je u teme. ,,Zavidna si.",,Jesam. I nastaviću da budem. Dobio si sve raoguće nagrade. Možeš da podneseš da si malo u senci." ,,Ko kaže da sam u senci? A kad dobijem svog 'Emija', sijaće se isto toliko kao i tvoj." Radosno se nasmeja i, okrenuvši se, leže na njega. ,,Pobedila sam. Nisam htela sebi da priznam koliko mi je do te statue bilo stalo. Posle čarke sa Andelom, shvatila sam da moram da pobedira. Radi sebe, da, ali i radi svih koji su uz mene. Kad su mi viknuli ime, bila sam na sedmom nebu. Zaista. Prekrasno." ,,Zanimljivo veče, sve u svemu." Gladio ju je rukom po lečtima, uživajući u treptajima kojima joj je telo odgovaralo na dodir. Jspričaj mi opet kako si je razvalila." Dina zažmuri. ,,Nisam je razvalila. Bila je to posebno snažna, ali damska ćuška." ,,Paklena." Prsnu u smeh kad u njenim očima ugleda žestok sjaj. ,,Ne bi trebalo time da se ponosim." Kikoćući se, pridiže se i sede mu na bokove, u svoj svojoj belini i nagosti. ,,Ali samo za tren, pre 258 nego što sam se preplašila, osećala sam se božanstveno. Onda sam se ukočila, onda sam ponovo pobesnela." Podigla je visoko ruke. ,,0sim toga, orta je sve počela." ,,A ti si dovršila. Sad možeš da se nadaš da će te juriti s dvocevkom." ,,Pusti je. Osećam se neranjivom. Neprobojnom." Protegnu se. ,,Neverovatno. Ne može biti bolje." ,,Može." Da bi to dokazao, pridiže se i obasu njeno telo poljupcima. Njeni nežni uzdisaji su ga prožimali. Milovala mu je potiljak. ,,Možda si u pravu."


Pomaljala se zora, terajući senke iz sobe. Izvila je telo, podatno i spremno da ga primi. Jednom su vodili ljubav u ludačkoj žurbi, a sada su se kretali polako, prepuštali se želji i toplini. Lagani hod prstiju, šaputavi uzdisaji, tihi vapaji. Tesno pripijeni, zapleteni u čaršave i rano jutro. Dodir, ukus, tanana promena ritma. Skliznuli su na krevet, njeno telo potpuno pod njim. Bez navale, bez žurbe. Prodrmaše je tihi udari, klizeći poput svile, a onda stigoše drugi. Usne im žudno spojene, uzdisaji stopljeni. Jezik u omamljujućem plesu s njegovim. I kad je ušao u nju i ispunio je, ogreja je talas vreline sunca. *** Na drugom kraju grada, u krevetu još jedne hotelske sobe nije bilo sna, ali ni ljubavi. Andela je sedela na ivici postelje, zaštitnički do grla umotana u penjoar. Svilena haljina koju je nosila prošle večeri ležala je u dronjcima na podu, kao žrtva njenog besa. Gnev je sada skoro prošao, dok je drhtala kao malo dete, boreći se sa suzama. ,,To ništa ne znači, dušo." Den ju je nutkao šampanjcem, želeći da joj pićem, umesto poljupcem, ublaži jade. ,,Svi znaju da su jebene nagrade nameštaljka." ,,Ljudi gledaju." Zurila je ispred sebe, ispijajući vino koje je naručila da je čeka da nazdravi. Sada joj je služilo kao uteha. ,,Hiljade Ijudi, Den. Videli su je kako prilazi, a trebalo je da to budem ja. Yideli su je kako odnosi moju nagradu. MOJU nagradu, prokłeta da je." „1 do sutra će sve zaboraviti." Gušio se od nestrpljenja i gaćtenja. Jedini način da umiri Ančtelu, i da ostanu u dobrim odnosima, vodio je 259 preko obmanjivanja, laskanja i laganja. ,,Niko se ne seća šta je ko dobio kad slava proćfe." ,Ja se sećam." Podigla je glavu. Lice joj je ponovo bilo ledeno, užasavajuće mirno. ,Ja se sećam. Neće se s tim izvući. Ni sa čim. Učiniću sve što treba da je nateram da plati. Za šamar, za nagradu. Za sve." ,,Pričaćemo o tome kasnije." Već je obavešten o sukobu u toaletu. Preyiše je Ijudi - Ijudi koji se lako ne mogu podmititi - saznalo da je Andela prva napala. ,,Sad raoraš da se odmoriš. Moraš da budeš u najboljem izdanju kad se vederas vratimo kući." ,,Da se odmorim?" upita svadalački. ,,Da se odmorim? Dina Rejnolds mi preotima štampu, popularnost, a sad i nagradu." A tu je i Fin. Ne, nikad neće zaboraviti Fina. ,,Kako do davola možeš da mi kažeš da se odmorim?" ,Jer ne možeš da pobediš ako izgledaš kao kivan gubitnik." Yideo je kako joj se oči zažariše od besa, a potom ohladiše do ledenog sjaja. ,,Kako se usuduješ da sa mnom tako razgovaraš? I to večeras od svih noći." ,,Govorim ti za tvoje dobro", nastavi, uveren da je u pravu kad ugleda kako joj usne podrhtavaju. ,,Moraš da odaješ dostojanstvo, zrelost, pouzdanje." ,,Uništava rai život. Isto kao kad sam bila mala. Neko mi je uvek otimao ono što sam želela." ,,Više nisi mala, Andela. I biće drugih nagrada." Htela sam OVU nagradu. Ne izgovori to naglas. Samo bi ga još više udaljila i odgurnula od sebe. Potreban joj je, da je podrži, da veruje u nju. ,,U pravu si. Potpuno u pravu. Sutra ću pred svetom biti Ijupka, skromna i ponosita. I veruj mi, Dina Rejnolds neće više dobijati nagrade koje meni pripadaju." Usiljeno se osmehnu i povuče ga da sedne kraj nje. ,,Samo sam strašno razočarana, Den. Zbog oboje. Radio si isto toliko naporno kao i ja za tog 'Emija'." ,,Radićemo još više za sledećeg." Osetivši olakšanje, poljubi je u teme. ,,Nekad je potrebno više od rada. Zna se koliko u tome imam iskustva." Uzdahnula je i još otpila. Noćas će piti do mile volje, obedala je sebi. Bar to zaslužuje. ,,Kad sam bila


mala, sve sam pospremala po kući. Inače bismo živeli u svinjcu. Oduvek sam volela da je sve na svom 260 da leP0 izgleda. Da izgleda najbolje što može. Počela sam da r. kod drugih. Jesam li ti ikad pričala?" ,,Ne." Iznenaden što sad to čini, ustade da donese bocu. Napuni joj čašu. ,,Ne voliš da pričaš o detinjstvu. Razumem to." ,,Sad sam raspoložena." Uze gutljaj i pokaza na cigarete. Den ih dohvati i zapali joj jednu. ,,Tako sam zaradivala i mogla sebi da kupujem. Sebi lično. Sticala sam ne samo novac. Znaš..." Povukla je dubok dim. ,,Zadivljujuće je šta sve Ijudi ostavljaju da im se valja po kući, šta sve trpaju u fioke, smeštaju u kutije. Oduvek sam bila radoznala. Pretpostavljam da je to razlog što sam se našla u ovom poslu. I mnogo sam saznavala o Ijudima kod kojih sam radila. Otkrila ono što žele da sakriju. Pomenula bih izvesnoj udatoj ženi ime muškarca koji joj nije muž. Onda bih se divila tamo nekim mindušama, ili narukvici, ili haljini." Osmehivala se kroz oblak dima dok se prisećala. ,,Zadivljujuće je kojom brzinom je sve čemu sam se divila postajalo moje. Samo da za uzvrat ćutim." ,,Rano si počela", primeti Den. Samo je malo zaplitala jezikom, pa joj on doli vina. ,,Morala sam. Niko se nije borio za mene. Niko se nije trudio da me iščupa iz tog pakla u kom sam živela, sem mene. Mama pijana; tata na kocki ili s kurvama." ,,Nije ti bilo lako." ,,To me je očvrsnulo", ispravi ga. ,,Posmatrala sam kako Ijudi žive, i videla šta sam htela. Pronalaziła sam način da dobijem ono što hoću. Napredovala sam i probila se do najbolje. Niko me neće skinuti s pijedestala, Den. Sigurno ne Dina Rejnolds." Dodirnu joj lice spremajući se da je poljubi. ,,0vo je Andela koju znam i volim." Osmehnula se. Osećala se lako, zaneseno, słobodno. Zašto sam toliko strahovala od opuštanja uz bocu-dve, čudila se. ,,Dokaži", pozva ga, otkrivajući ramena i grudi. Glava dvadeset druga Sneg oko brvnare nalikovao je belini iz bajke. Zbog stenja i žbunja pahuljasti pokrivač se nadimao i izdizao, pa je izgledalo kao da ispod tame razastrtog ćebeta desetine patuljaka čeka na proleće. Ni oblačka 261 da pokvari neverovatno jako plavetnilo neba. Sunce se odbijalo o sjajnu koru drveća. Sa prozora, Dina je posmatrala kako Fin i Ričard pomažu maloj Obri da napravi Sneška Belića. U svetloplavom zimskom odelu, gegala se kao egzotična ptičica izgubljena na putu za jug. Loknice crvene kose izvirivale su joj ispod kape. Pored nje su muškarci izgledali kao džinovi, nezgrapni zbog teških kaputa i čizama. Posmatrala je kako Ričard uči Obri da napravi i oblikuje grudvu. Pokaza na Fina i uz veseli smeh koji se probi kroz staklo, Obri je baci i pogodi Fina u koleno. Stropoštao se tako ubedljivo kao da ga je udarila kamenčina. Dugodlaki pas mešanac, kome su Fin i Dina nadenuli ime Kronkit, živahno je lajao i trčkao pokušavajući da se uključi u igru. ,,Izgleda da prave sneška." Fren prebaci novorodenu devojčicu s desne na levu dojku. Kesli je prihvati, nastavljajući srećno da sisa. ,,Počeli su tihi rat", izveštavala je Dina. ,,Nema teško ranjenih, ali se čini da će ovo biti duga bitka." ,,Izadi i utroši nešto od te nervozne energije. Ne raoraš da ostaješ unutra sa mnom." ,,Neću, volim da gledam. Tako mi je drago što smo se okupili za vikend." ,,Pošto je ovo tvoj prvi slobodan za poslednjih šest nedelja, zadivljena sam što ga deliš s nama." ,,0dlazak s prijateljima je luksuz koga se preyiše odričem." Tiho je uzdahnula. Nema svrhe da razmišlja o svim vikendima, praznicima, tihim večerima kod kuće koje je propustila. Dobila je ono što je tražila. ,,Otkrila sam da su mi ovakve stvari potrebne da bih mogla dalje."


,,Milo mi je što pomažem. Ričard je otkrio da je pecanje po ovakvom yremenu u dovoljnoj meri primitivno i odraz muškosti da mu pobudi interesovanje. Što se mene tiče" - nežno pomiloya bebu po obraščiću Ijuljuškajud se u stolici koju je Fin dovukao unutra sa trema - ,,bila sam spremna da krenem bilo gde. Kad sneg padne ovako rano, još u novembru, kažu da će zima biti duga." „1 ne baš prijatna." Fren ima pravo za ,,nervoznu energiju", pomisli Dina. Osećala je kako joj vitla krvotokom. Dina se skloni s prozora i sede kraj rasplamsale i vesele vatre. ,,0sećam se kao pod opsadom, 262 T-re.'i Cve to - te gluposti po štampi o Andelinoj i mojoj svaćti u toaletu ,.i doucli 'Emija'." ,,Uušo, uglavnom se sve sleglo, a uostalom, svi su svesni da u takve škrabotine ne treba da poveruju." ,,Skoro svi." Uhvati je nemir, pa ponovo ustade i poče da šetka. ,,Sve te podle izmišljotine u štampi o tome kako je stoički podnela kad sam navodno odbila njeno prijateljstvo. Prijateljstvo, dupe moje." Tutnula je ruke u džepove, onda ih odmah izvukla. „1 ta napadna crta veselosti u nekim člancima. 'Dive kontakt programa bore se kao mačke'. 'Kandže u ženskom toaletu'. A dovoljno je blizu istini da obe izgledamo kao idioti. Naravno, Loren nije mogao biti srećniji. Popularnost je vrtoglavo porasla i nema nagoveštaja da opada. Ljudi kojima baš nije stalo do sadržaja emisije gledaju je da vide da li ću, ako izgubim, isprašiti gosta." Fren pokuša da je razuveri, ali je preseče žestok Dinin pogled. ,,Volela bih da na to gledam sa smešne strane." Zgrabi žarač i raspiri vatru. ,,Mislila sam da je smešno sve dok nisam počela da dobijam pisma." ,,Ma daj, Di, u većini pisama te podržavaju, čak ti se i udvaraju." ,,0nda sam ja nastrana." Ramena joj se trgoše. Mrzela je činjenicu da je ispala budala. Još više je besnela zbog toga što nije mogla da prestane da misli na taj ružni doživljaj. ,,Sećam se samo drugačijih mišljenja. Onih koja idu od 'Treba da se stidiš' do 'Treba te išibati zbog nezahvalnosti prema krhkom cvetiću kao što je Andela Perkins'." Pogled joj je plamteo. ,,Lepa žena verovatno izgleda kao krhki cvetić." ,,Ne bih znala." Fren podiže bebu na rame. ,,Dobar deo toga možeš da otpišeš. Što mi ne kažeš šta te stvarno izjeda?" Dina ubaci u vatru još malo drva. ,,Bojim se", tiho izgovori, dok joj uz kičmu pode ledena jeza. ,,Dobila sam još jednu poruku." ,,Bože! Kad?" ,,U petak, odmah posle razgovora s članovima literarnog kluba u knjižari 'Drejk'." ,,Kesi je bila s tobom." ,Jeste." Dina protrlja vrat i ramena pokušavajući da odagna potrnuli bol. ,,Izgleda da više nigde ne idem sama. Uvek neki pratilac." ,,Kesi jedva da može da se nazove pratiocem." Fren shvati da se udaljavaju od teme. ,,Ispričaj mi o poruci, Di." 263 ,,Malo smo se zadržali posle emisije zbog slikanja. Kesi je otišla - morala je nešto da završi u kancelariji pre vikenda." Oseti se kao gromom pogodena kad joj se film jasno vrati unazad. Još jedno rukovanje, još jedno slikanje. Ljudi okupljeni oko nje da bi je bolje čuli, yideli. ,Još samo jednu sliku, Dina. Sa majorovom ženom." ,,SAMO još jednu." Kesi je govorila, prijateljski se smeškala, zvučala nepopustljivo. ,,Gospodica Rejnolds već kasni na sledeće obaveze." Dina se priseti kako je bila srecna. Te sledeće obaveze sastojale su se u tome da se na brzinu spakuje i pobegne iz grada.


Ponovo je pozirala, sa majorovog ženom i plaketora koju je dobila za popularisanje književnosti. Onda je krenula, Kesi za njom. ,,Dobro si obavila posao, Di. Daj mi to." Kesi ubaci plaketu u tašnu dok je Dina oblačila kaput. ,,Najmanje je ličilo na posao. Ljudi su bili divni." „1 oni, i ti." Kesi pogleda preko ramena. Elegantno predvorje knjižare još je bilo puno sveta. ,,Sad me dobro slušaj. Kreni i ne osvrći se ili se odavde nećeš izvući pre ponoći." Da bi je požurila, Kesi je uhvati pod ruku i izvede na ulicu. ,,Čuj, uzeću taksi do kancelarije." ,,Ne budi smešna. Tim će te odbaciti." ,,0nda ćeš smisliti da još nešto možeš da uradiš kad si već tu. Idi kući", naredi joj Kesi. ,,Spakuj se, putuj. Ne pojavljuj se u gradu do nedelje uveče." Previše je lepo zvučalo da bi se bunila. ,,Da, madam." Smejući se, Kesi je poljubi u obraz. ,,Lepo se provedi za vikend." ,,Iti." Tu se rastadoše, svaka ode na svoju stranu kroz vetrovitu noć i vejavicu. ,,Izvini što kasnim, Time." ,,Nema problema, gospodice Rejnolds." Tim joj otvori vrata limuzine dok mu je crni kaput landarao oko kolena. ,,Kako je bilo?" ,,Lepo. Stvarno lepo, hvala ti." Još lebdeći na krilima sreće posle dobro obavljenog posla, skliznu u prijatnu toplinu auta. I ugleda. Običan koverat, kvadrat beline na tamnocrvenoj koži sedišta... 264 Pitala sam Tima da li je neko prilazio kolima", nastavi Dina priču, ,a oa reče da mkoga nije primetio. Bilo mu je hladno i za kratko je ušao u z^radu. Rekao je da je zaključao kola, a i sama znam koliko je savestan, pa mu verujem." Previše poruka, pomisli Fren, osećajući grč u stomaku. I prečesto dolaze u poslednjih par meseci. ,Jesi li zvala policiju?" ,,Iz kola sam pozvala poručnika Dženera. Više ne mogu da vladam sobom." Po glasu se videlo da je i besna i uplašena. A i od pomoći je, shvatila je, da oseti nešto drugo, bilo šta drugo sem straha koji se usadio u nju. ,,Ne mogu to da izanaliziram i zaboravim. Ne mogu da počistim ili odbacim." Odlučivši da se smiri, protrlja rukama lice kao da želł da tako otera paniku. ,,Čak ne mogu ni racionalno da razgovaram o ovome. Svaki put kad se podsetim da nisam bila u opasnosti, da nisam ozledena, osetim da me hvata sve veća histerija. Svuda me pronalazi. Hoću da ga zamolim da me ostavi na miru. Samo da me ostavi na miru. Fren", reče bespomoćno, ,,potpuno sam odlepila." Fren ustade i stavi Kesli u krevetić. Pride Dini i uhvati je za ruke. U tom dodiru beše više od utehe i podrške - Ijutnja je jasno izbijala. ,,Zašto mi to ranije nisi rekla? Zašto mi nisi dozvolila da znam koliko si uznemirena?" ,,Iraaš dovoljno svojih briga. Obri, novu bebu." „1 tako si se puna razumevanja za duplu majku pretvarala da je čitava stvar prateći proizvod slave?" Pobesnevši, Fren pljesnu rukama i podboči se. ,,Gluposti, Di. Yreda me." ,,Nisam videla svrhu u tome da te zabrinjavam", Dina uzvrati. ,,Toliko toga se dogodilo emisija, Andelina osveta, saobraćajni udes Margaretinog sina, smrt Sajmonove majke." Prezirala je potrebu da se brani, pa se okrenu i pride prozoru. ,,Fin odlazi iduće nedelje na Haiti." Kuče je napolju skakalo i pokušavalo da uhvati grudve. Dini se plakalo. Spustivši glavu na hladno staklo, polako je dolazila k sebi. ,,Mislila sam da mogu sama da rešim. Želela sam sama da rešim." ,,Šta je s Finom?" Fren joj pride. ,,Ima li pojma šta se s tobom dešava?" ,,Mnogo toga ima na umu."


Fren se ni ne potrudi da prikrije nezadovoljstvo. ,,Što znači da s njim igraš istu igru. Jesi li mu rekla za poslednju poruku?" ,,Cinilo mi se da je najbolje da sačekam da se vrati s puta." 265 ,,Toje sebično." ,,Sebično?" Glas joj je odavao iznenadnu uvredenost. ,,Kako možeš to da kažeš? Neću da brine zbog mene dok je hiljadama kilometara daleko." v ,,0n ŽELI da brine o tebi. Gospode, Di, kako si tako osećajna i puna razumevanja, a toliko tvrdoglava? Imaš čoveka koji te voli. Koji želi sve s tobom da podeli, i dobro i zlo. Zaslužuje da zna kako se osećaš. Ako ga voliš i upola koliko te on voli, nemaš prava od njega da prikrivaš istinu." ,,Nisam ni nameravala." ,,Ali baš to radiš. Nije prayedno prema njemu, Di. Kao da-" Zaćutala je i opsoyala. ,,Izvini." Glas joj je ipak bio odbojan i hladan. ,,Ne tiče me se kako ti i Fin shvatate svoju vezu." ,,Nemoj, sada ne prekidaj", reče Dina, jednako mirna. ,,Završi. Kao da šta?" ,,Pa, dobro." Fren uze vazduh. Više od deset godina su drugarice. Nadala se da će prebroditi još jednu oluju. ,,Nepravedno je da od njega tražiš da zasad zaboravi na sopstvene potrebe." ,,Ne razumem šta hoćeš da kažeš." ,,Za boga miloga, pogledaj ga, Di. Pogledaj ga sa Obri." Ščepa Dinu za ruku i dovuče je do prozora. ,,Dobro pogledaj." I jeste. Pomno je posmatrala kako Fin vrti Obri, vrti je i vrti, kako sneg pršti pod njegovira nogama. Detetova cika i smeh odzvanjali su kao pesma. ,,Taj čovek želi porodicu. Želi tebe. Uskraćuješ mu obe stvari jer nisi još sve stayila na svoje mesto. Nije reč samo o sebičnosti, Di. Nije reč samo o nepravdi. Tužno je." Kad joj Dina ne odgovori, ona se okrenu. ,,Moram da presvučem bebu." Podiže Kesli i izade iz sobe. Dina je još dugo nepomično stajala. Yidela je Fina kako se igra sa psom, a Obri uskače u očevo naručje i trbušastom snešku namešta otrcani šešir. Yidela je još mnogo toga. Kako Fin prelazi preko piste u olujnoj noći, oholo se osmehuje i razmetljivo korača. Kako potpuno iscrpljen spava na kauču ili se glasno smeje kad je upecala prvu ribu. Nežan i mio dok je odnosi u krevet. Zažarenih očiju i ozbiljnog lica kad se vraća s nekog novog poprišta. Uvek je tu, shvatila je. Uvek. 266 je sve poslove te večeri, poslužila kuvanu govedinu, smejala se Rtfardovim šalama. Da je neko provirio kroz kuhinjski prozor, video bi veselu grupu prijatelja okupljenih za stolom. Skup privlačnih Ijudi kojima je prłjatno kad su zajedno. Teško bi se uočila napetost, neslaganje. Ali, Fin je bio iskusni posmatrač. Čak i da nije tako, uočio bi Dinina raspoloženja vrlo lako, dok trepneš. Ništa je nije pitao o napetosti koju je osetio, nadajući se da će mu sama reći. Kako je veče odmicalo, pomirio se, nerado, s činjenicom da će morati da zatraži objašnjenje. Možda će uvek morati. Posmatrao ju je dok je sedela u dnevnoj sobi, sa osmehom na licu. Ali bez sreće u očima. Bože, ta žena ga je poražavala. Očaravala. Već skoro dve godine su ljubavnici, telesno bliski koliko je to uopšte moguće. Pa ipak, bez obzira koliko otyorena, poštena, uspeyala je da prikrije ponešto od njega, da zadrži i skuplja za sebe. Upravo to sada čini, shyatio je.


Uhvatila bi ga za ruku i držala je s uobičajenom prisnošću. Ali.misli su joj bile negde drugde, metodično razrešavale problem koji nije htela da podeli. MOJ problem, rekla bi tim razumnim tonom koji ga je poyremeno dovodio do besa i čudenja. Ne postoji ništa što sama ne može da reši. Ništa zbog čega joj je on potreban. Uvreden i pogoden, Fin ostavi čašu i pope se na sprat. Naložio je vatru u spavaćoj sobi, čekajući da se razgori. Pitao se kołiko još može da bude strpljiy da Dina preduzme sledeći korak. Zauvek, pomislio je zaklinjući se. Ona je deo njega koliko su i mišići i kosti. Potreba koja je u njemu rasla za porodicom, za čyrstim, ukorenjenim životom, ništa nije značila u poredenju s potrebom za njom. Još gore, ali i potpuno neočekiyano, beše u njemu želja, očajnička, dajojbudepotreban. Sasvim nešto novo za Rajlija, razmišljao je, i poželeo da u toj istini vidi tračak humora. Potreba da bude potreban, da bude vezan, da bude... sreden, zaključio je, nije naročito prijatno osećanje, i posle nekoliko meseci, znao je da neće nestati. 267 I počeo je da mrzi nepromenjeno stanje stvari. Našla ga je kako čuči kraj vatre i bulji u plamen. Tiho zatvori vrata za sobom, pride i pomilova ga po kosi. ,,Šta se kog vraga dogada, Dina?" Nastavio je da gleda u vatru. ,,Na ivici si otkako smo došli sinoć, a pretvaraš se da nisi. Kad sam ušao unutra pre večere, plakala si. A ti i Fren se merkate kao dva boksera u desetoj rundi." ,,Fren je Ijuta na mene." Sede na jastuče i skrštene ruke stavi u krilo. Osećala je da je napet. ,,Verujem da ćeš i ti biti." Spustivši pogled, ispriča mu za poslednju poruku, odgovarajući na kratka pitanja i čekajući kako će da reaguje. Nije dugo čekala. Ostao je na istom mestu, dok mu je vatra pucketala iza leda. Nije skidao pogled s njenog lica i bio je miran, previše miran. ,,Zašto mi odmah nisi rekla?" ,,Mislila sam da je najbolje da sačekam dok o svemu ne razmislim." ,,Mislila si." Klimnuo je glavom, stavio ruke u džepove. ,,Mislila si da se to mene ne tiče." ,,Ne, nije tako." Ljutila ju je činjenica da je njegova veština smirenog vodenja razgovora uvek tera da se brani. ,,Samo nisam htela da pokvarim vikend. I onako ništa ne možeš da učiniš." Pogled mu se smrači kad to reče - obesno kobaltno plavetnilo koje je Andela opisala. Siguran znak strasti. Pa ipak, ton glasa mu je, kad progovori, ostao skoro isti. Yladao je sobom. ,,Prokletstvo, Dina, sediš tu i teraš me da na sve ovo gledam kao na neprijateljski interyju i iz tebe izvlačim činjenice." Strah i bes ga iznenada obuzeše. ,,Neću ovo da prihvatim. Dosta mi je tvojih skrivalica 'samo za Dinu'." Onda joj pride i, brzinom koja je zaprepasti, zgrabi je i podiže na noge. Očekivala je da bude Ijut, ali nije očekivala da vidi gnev koji je ispoljio. ,,Fine", reče mu bojažljivo, ,,boli me." ,,A misliš da mene ne boli?" Naglo je pusti, tako da malo ustuknu. Okrenu se i zabi stisnute pesnice duboko u džepove. ,,Nemaš pojma. Zar ti nije jasno koliko bih voleo da ščepam tog gada? Da mu slomim kičmu što ti je usadio strah? Koliko se beskorisno osećam kad dobiješ te proklete poruke i boja ti se izgubi iz lica? I koliko je daleko gore, daleko teže, jer mi posle sveg ovog vremena ne veruješ?" 268


PN« radi se o poverenju." Zbog žestine u njegovim očima srce side 'J pete. Sve ovo vreme otkad su zajedno, nikad ga nije videla na ivici nerwa. ,,Ne radi se, Fine. U pitanju je ponos. Nisam htela da priznam da ne mogu sama da rešim." Dugo je ćutao. Jedini zvuk dopirao je iz ognjišta gde su plameni jezici lizali suvo drvo. ,,Proklet da ti je ponos, Dina", tiho reče. ,,Umorio sam se od udaranja glavom o njega." Panika buknu u njoj kao gejzir. Izgovorio je te reči kao završnu izjavu, kraj priče. Nesvesno kriknu i zgrabi ga za ruku kad on krenu napolje. ,,Fine, molim te!" ,,Idem da prošetam." Povukao se jedan korak, podigao ruke uvis, kao da je uplašen da bi im medusobni dodir naneo nepopravljivu štetu. ,,Ima načina da se prekine ovakvo ludilo. Najkonstruktivniji je da odšetam." ,,Nisam htela da te povredim. Yolim te." ,,To je podnošljivo, jer i ja tebe volim." I u tom trenutku, činilo mu se da ga ta ljubav ubija. ..Al' to izgłeda nije dovoljno." ,,Briga me što si van pameti." Pride mu i čvrsto se privi uz njega. „1 treba da budeš. Treba da vičeš i besniš." Nežno, koliko mu je uspevalo, odmače je malo od sebe. ,,Ti si ta koja vičeš, Dina. To je u genima, rekao bih. A ja potičem iz redova pregovarača. Ali ne volim kompromise." ,,Ne tražim da prihvatiš kompromis. Samo hoću da me saslušaš do kraja." ,,Dobro." Ipak se udalji i sede kraj prozora u senci. ,,Priča je tvoja jaka strana, na kraju krajeva. Napred, Dina, budi razumna, objektivna, prijatna. Ja ću ti biti publika." Ona ponovo sede. ,,Pojma nisam imala da se toliko Ijutiš na mene. Razlog nije samo u tome što ti nisam rekla za ovu poslednju poruku, zar ne?" ,,Šta misliš?" Razgovarala je s desetinama neprijateljski raspoloženih gostiju tokom svih ovih godina. Sumnjala je da je ijedan bio tvrdi od razljućenog Fina Rajlija. ,,Prihvatila sam te zdravo za gotovo i nisam bila pravedna. A ti si mi dozvolio." ,,To je dobro", procedi. ,,Kreni sa samoneodobravajućim izjavama, onda zaokruži. Nikakvo čudo što si glavna." 269 ,,Nemoj." Zabacila je glavu. U očima su joj se videli odbljesci vatre. ,,Dozvoli mi da završim. Bar mi dozvoli da završim pre no što mi kažeš da je svegotovo." Opet tišina. Nije mogla jasno da mu vidi lice kad je govorio, ali mu je u glasu primetila umor. ,,Misliš da bih mogao?" ,,Ne znam." Skliznu joj suza, cakleći se na neujednačenom svetlu u sobi. ,,Sve doskora nisam o tome razmišljala." JPobogu, ne plači." Čula je da je ustao, ali joj nije prilazio. ,,Neću." Obrisa suzu, proguta ostale koje su navirale. Znala je da plačera može da ga omekša. I da bi sebe prezirala zbog toga. ,,0duvek sam mislila da sve mogu da dovedem u red, ako samo na tome dovoljno vredno radim. Ako sve dovoljno pažljivo isplaniram. I tako sam pisala spiskove, pridržavala se rasporeda. Obmanula sam nas oboje što sam na našu vezu gledala kao na zadatak - prekrasan zadatak - kpji treba da obavim." Prebrzo je pričala, ali nije mogla da se zaustavi, reči su sustizale jedna drugu u žurbi da budu izgovorene. „1 pretpostavlj'am da sam mislila da sam prilično vešta u tom poslu. Tako smo se dobro uklopili i volela sam da ti budem ljubavnica. I onda danas, posmatrala sara te dok si bio napolju, i prvi put shvatila koliko sam sve pokvarila." Bože, samo da može da mu vidi lice, oči. ,,Znaš koliko mrzim da pogrešim." ,,Da, znam." Morao je malo da promisli. Nije u pitanju samo njen ponos. ,,Zvuči mi kao da si ti ta koja najavljuje kraj, Dina."


,,Ne." Skočila je. ,,Ne, pokušavam da te zamolim da se oženiš sa mnom." Drva se urušiše u kaminu, bacajud varnice i razbuktali plamen. Kad se sve smiri, jedino što je čula bilo je sopstveno neravnomerno disanje. On ustade iz senke i izade na svetlo. Pogled mu je bio oprezan i zagonetan kao u kockara koji blefira da ima keca. ,,Plašiš li se da ću otići ako ne pristaneš?" ,,Mislim da bi mi čitav život bio prazan i užasnuta sam. I pošto sam užasnuta, čudim se šta sara dosad čekala. Možda se varam i možda više ne želiš da se ženiš. Ako je tako, čekadu." Poraislila je da će, nastavi li da zuri u nju s tom blagom radoznalošću, sigurno početi da vrišti. ,,Reci nešto, pobogu. Da, ne, idi do davola. Bilo šta." ,,Zašto? Zašto sada, Dina?" 270 r(N« pravi od ovoga intervju." Zašto?" ponovoje upita. Kad ju je zgrabio za ramena shvatila je da nimalo nežr.o nije raspoložen. ,Jer je sad sve tako komplikovano." Glas joj je bio vriskav, drhtav, slomljen. ,Jer se život ne uklapa ni u jedan od mojih pažljivo skrojenih planova, a neću da brak s tobom bude pedantan i uredan. Jer je novembarsko 'yełiko spremanje' u kompaniji u punom jeku, i sav taj ludački publicitet sa Andelom, i ti odlaziš na Haiti, i to je verovatno najgori mogući trenutak da se misli o venčanju. Tako da je to najbolji trenutak." Uprkos pomućenim osećanjima, on se nasmeja. ,,0vog puta me je tvoja logika potpuno zavarala." ,,Ne treba mi savršen život, Fine. Ovaj put mi ne treba. Samo treba da bude pravi. A mi smo toliko potpuno pravi." Navreše joj suze i ona ih ne spreči. ,,Hoćeš li da se oženiš sa mnom?"Vrhovima prstiju joj podiže lice da ga dobro osmotri. I osmehivao se, polako, kako je sva napetost odlazila. ,,Znaš, Kanzas, ovo je užasno iznenadenje." *** Vest o veridbi brzo se pronela. Dan po zvaničnoj objavi, Dininu kancelariju preplavili su telefonski pozivi. Traženi su intervjui, stizale ponude modnih kreatora, snabdevača, aranžera, čestitke od prijatelja. Radoznali pozivi od drugih reportera. Kesi ih je sve primala, a Dini je samo prebacila nekoliko kad je trebalo lično da se javi. Cudnovato, uopšte nije bilo poziva, poruka, niti nekog drugog znaka od osobe koja je već godinama progoni. Ma koliko Dina sebe uveravala da je taj predah pravo olakšanje, plašio ju je više od čistog belog koverta stavljenog na radni sto ili tutnutog pod vrata. Nije ih bilo, jer su ostajale nenapisane. U polumračnoj sobici, čiji su zidovi i stolovi prekriveni slikama na kojima Dina zrači i zadovoljno se osmehuje, ništa se drugo nije čulo sem tihog plakanja. Yrele, gorke suze kapale su na novinsku vest kojom se objavljivala veridba dve najpopularnije televizijske zvezde. Sam, toliko dugo sam. Čeka, toliko strpljivo čeka. Toliko siguran da se Fin nikad neće skrasiti. Da će Dinu i dalje imati. Sad je ta nada 271 kojom je hranio strpljenje uništena, kao bačena krhka čaša, sve vreme potpuno prazna. Nema više slatkog napitka trijumfa da se ispije. Niti Dine da ispuni te prazne sate. Ali, čim suze prestadoše, smišljanje započe. Jednostavno joj se moralo pokazati - to je sve - da je niko ne može potpunije voleti. Moralo joj se pokazati, da bi toga zastrašujuće bila svesna. I, mora da bude kažnjena. Malčice. Ima načina da se to sredi. *** Dina se izjasnila za skromno, jednostavno venčanje. Malu svadbu, rekla je Finu dok se pakovao za Haiti. Samo porodica i najbliži prijatelji. A on je baš želeo suprotno. ,Jok. Pucamo na veliko ovog puta, Kanzas." Zatvori torbu i prebaci je preko ramena. ,,Crkveno venčanje, orgulje, nepregledna polja cveća i nekoliko rodaka kojih se ni ti ni ja


ne sećamo. Posle toga prijem mamutskih razmera na kome će neki od tih istih rodaka popiti preyiše i dovesti u neugodan položaj svoje bračne drugove." Jurila je za njim niz stepenice. ,,Znaš li koliko puno vremena trebada se tako nešto isplanira?" ,,Znam. Imaš pet meseci." Privuče je i snažno, strasno poljubi. ,,April je krajnji rok, Dina. Pregledaćemo spisak kad se vratim." ,,Ali, Fine." Morala je da odustane i zgrabi psa za ogrlicu da ne bi istrčao napolje za Finom. ,,0vog puta JA želim da sve bude savršeno. Zvaću čim budem mogao." Uputi se prema kolima koja su ga čekala, okrenu se i hodajud unatraške široko osmehnu. Jamice sevnuše. ,,0staj mi zdravo." Tako je počela da planira veliku svadbu. Što je, naravno, odmah dalo ideju za tematsku emisiju o pripremama za venčanje i stresu koji iz toga proizilazi. ,,Mogli bismo da pozovemo parove koji su raskinuli jer su im rasprave i čarke oko svadbenih planova podrili vezu." Sedeci u čelu stola za sastanke, Dina pogleda Sajmona. ,,Hvala, to mije bilo potrebno." ,,Ne, stvarno." Kikot mu prede u kašalj. ,,Imam sestričinu..." 272 ; rgaret zareža i Ijutito namesti naočare. ,,Uvek ima neku -pitričinu ili bratanca ili neki drugi rod." ,,Mo"ju valjda da pomognem kad već iraam veliku familiju?" ,,Deco, deco." Nadajući se da će uspostaviti mir, Fren ućutka Kesli. ,Hajde da se pretvaramo da smo ponosna organizovana družina čija je emisija najpopularnija." „1 jeste najpopularnija", pevušio je Džef, pozivajući uz osmeh ostale da prihvate ritam. „1 jeste najpopularnija." „1 hoćemo da tako i ostane." Smejući se, Dina podiže obe ruke. ,,Dobro, iako me to ni najmanje ne umiruje. Sajmon ima dobru ideju. Koliko misliš da ima parova koji su se rastali u periodu izmedu HOĆEŠ LliDA?" ,,Mnogo", reče Sajmon s uživanjem. ,,Eto, moja sestričina..." Nije mario za avion od papira koji Margaret baci u njegovom pravcu. ,,Stvarno, zakupili su crkvu, salu, naručili iće i piće. Sve to vreme, kaže mi sestra, borili su se kao tigrovi. Najveći sukob izbio je oko haljina za deveruše. Nisu mogli da se slože oko boje." ,,0tkazali su venčanje zbog haljina deveruša?" Dina se namršti. ,,Izmišljaš." ,,Kunem se bogom." Da bi bio što ubedljiviji, Sajmon stavi ruku na srce. ,,0na je htela boju morske pene, on boju lavande. I naravno, cveće je bilo dodatni razlog. Ako oko toga nema dogovora, kako ga onda može biti oko toga gde poslati decu na studije? Ej!" Lice mu se ozari. ,,Možda možemo da ih dovučemo." ,,Imaćemo na umu." Dina zapisa, uz upozorenje da je neophodna fleksibilnost u pogledu boja. ,,Mislim da je suština u tome da pripreme za venčanje donose stres i da ima načina da se prevelika napetost smanji. Trebaće nam neki stručnjak. Nikako psiholog", dodade brzo, setivši se Maršala. ,,Koordinator venčanja", predloži Džef, iščekujud da na Dininom Hcti vidi znake slaganja ili neslaganja. ,,Neko ko čitavom tom paradom poslovno i profesionalno komanduje. To u neku ruku i jeste krupan posao", pogleda unaokolo tražeći saglasnost. ,,Brak." ,yi neženje." Fren stavi čegrtaljku na sto. ,,Koordinator bi bio dobar. Trebalo bi da razgovaramo o tome da svadba bude u granicama niogućnosti i očekivanja. Kako ne dozvoliti da vam fantazije o savršenstvu zamrače suštinu." 273 ,Jeftin udarac", uzvrati Dina. ,,Uzmimo mladine roditelje. Po tradiciji, oni su dužni da se za sve pobrinu. Koliko ih to opterećuje lično i finansijski? I kako odlučujemo, razumno i srećno, o pozivnicama, svadbenoj proslavi, muzici, cveću, fotografu? Hoćemo li hladnu zakusku ili ceo meni? Šta je sa glavnim pitanjima? Samim venčanjem, dekoracijom,


listom gostiju?" U glasu joj se naziralo blago očajanje. ,,Gde, zaboga, smestiti goste iz unutrašnjosti i kako da se sve to uradi za pet meseci?" Pognula je glavu. ,,Mislim", polako reče, ,,da treba pobeći." ,,Ej, pa to je dobro", živnu Sajmon. ,,Kao alternativa svadbenom stresu. Imao samjednogrodaka..." Ovog puta ga Margaretin aviončić pogodi tačno posred čela. *** Narednih nedelja, Dinin uvek uredni sto beše zatrpan crtežima yenčanica, od jasno klasičnih do bojažljivo futurističkih. Iza njenih leda, ista usamljena plastična jelka koju joj je Džef dovukao u kancelariju tog prvog Božića, opasno se naginjala pod teretom šarenih ukrasa. Neko je - Kesi, pretpostavljala je - osvežio vazduh mirisom borovine. Zbog toga su izbledele plastične grane izgledale još tužnije. A Dini se svidalo to drvo. Sad je znak tradicije, sujeverja. Nije htela tu ružnu jelku da zameni najraskošnijom plavom omorikom u gradu. ,,Baš i ne mogu sebe da zamislim da ovako odevena izgovaram 'Da'.'Todiže skicu da Fren prosudi. Kratka, providna haljina i nešto kao šešir nalik propelerima helikoptera. ,,Pa, posle svega, Fin te zavrti i vas dvoje odletite! A, evo jedne vrude!" Držala je crtež: dugonogi model u mini haljini jedva do dijafragme i u čizmama s potpeticama tankim kao ekseri. ,,Samo ako umesto buketa nosim bič." ,,Dobila bi veliki publicitet." Ona odbaci crtež. ,,Nemaš još ranogo vremena da odlučiš pre nego što se april odjednom rascveta." ,,Ne podsećaj me." Spusti još jednu skicu na vrh gomile. Yerenički prsten s dva dijamanta zasija. Po jedan dijamant za svaku godinu. Toliko mi je trebalo da te oborim, rekao joj je. ,,0va je lepa." 274 E ren pogleda preko ramena. ,,Ta je veličanstvena." Uzdisala je nad ^iasjłřitom suknjom i dugim rukavima. Gornji deo jednostavan, ukrašen perlicamc, i čipkom, venčić za glavu i penasti veo. ,,Stvarno je zadivljujuća. Skoro srednjovekovna. Prava haljina za jednoni-u-životu." Shvativši štos, Fren je pogleda. ,,Već si se odlučila." ,,Hoću potpuno jedinstveno mišljenje. I jesam", priznade uz smeh. ,,Znala sam čim sam je videla." Složila je hrpu i na vrh stavila skicu koju je izabrala. ,,Volela bih da i ostalo bude tako jednostavno. Fotograf-" ,,Moje zaduženje." ,,Dobavljač." ,,Kesina ekipa." ,,Muzika, salvete, cveće, pozivnice", brzo je redala da je Fren ne bi prekinula. ,,Dozvoli mi da se bar pretvaram da me sve izluduje." ,,Teško, s obzirom da u životu nisi izgledala srećnija." ,,Zapravo treba tebi za to da załwalim. Dala si mi potreban podstrek." ,,Drago mi je što sam pomogla. A sad, gubimo se odavde. Imaš slobodno veče i idemo do Mičigen avenije da pokupujemo šta treba. Fin samo što se nije vratio i ovo mi je jedina šansa. Ni trenutka nemamo za gubljenje." ,,Spremna sam." Dok je uzimala tašnu, telefon zazvoni. ,,Gotovo spremna." Kesi je već otišla, pa Dina podiže slušalicu. ,,Rejnolds", reče po navici, a srdačan osmeh nestade. ,,Andela." Pogleda i vide čudenje na Freninom licu. ,,Lepo od tebe. Sigurna sam da ćemo Fin i ja biti vrlo srećni." ,,Naravno da si sigurria", cvrkutala je Andela kroz žicu dok je otvaračem za pisma probadala sliku Fina i Dine s naslovne strane nekog časopisa. ,,Uvek si bila sigurna, Dina." Da se ne bi iznervirala, Dina se okrenu prema naherenoj jelki. ,,Šta mogu da učinim za tebe?"


,,Ne, ništa. Ja hoću nešto za tebe da učinim, draga. Nazovimo to verenićkim poklonom. Mala nebitna informacija o tvom vereniku, mogla bi da te interesuje." ,,Ne interesuje me ništa što bi ti mogla da ispričaš o Finu, Andela. Prihvatam čestitke, a sad moram da idem." 275 ,,Ne žuri toliko. Sećam se da si oduvek bila zdravo radoznala. Sumnjam da si se toliko promenila. Stvarno bi bilo pametno, radi tebe i Fina, da saslušaš šta imam da kažem." ,,Dobro." Stisnuvši zube, Dina ponovo sede. ,,Slušam." ,,A, ne, draga, ne preko telefona. Slučajno sam u Čikagu. Poslić, sitno zadovoljstvo." ,,Znam, sutrašnji ručak sa Ligom žena-glasača. Pročitala sam." ,,Tako je, i još jedna sitnica. Ali, biću slobodna da se vidimo ipopričamo, recimo u ponoć." ,,Kad izlaze yeštice? Andela, očigledno je, čak i kad si ti u pitanju." ,,Pazi šta govoriš il' nećeš imati priliku da čuješ šta imam da kažem pre nego što se obratim štampi. Smatraj moju velikodušnost jedinstvenim poklonom za veridbu i Božić, draga. Ponoć", ponovi. ,,U studiju. Mom starom studiju." ,,Neću - prokletstvo." Čuvši da je Andela prekinula vezu, Dina tresnu slušalicu. ,,Šta hoće?" ,,Nisam sigurna." Slavljeničko raspoloženje joj je uništeno. Samo je zurila u prazno. ,,Hoće da se nademo. Tvrdi da ima neke informacije koje treba da čujem." ,,Samo hoće nevolju, Di." Briga je izbijala iz Freninog glasa, očiju. ,,ONA je u nevolji. U proteklih šest meseci, emisija joj se dramatično srozala, priča se da pije, pravi scene, podmićuje goste. Jedva da iznenaduje što hoće da doleti na metli i ponudi ti otrovnu jabuku." ,,Ne brinem zbog toga." Dina pokuša da se razvedri i ponovo ustade. ,,Ne brinera. Yreme je da nas dve raščistimo za svagda. Lično. Ništa što ona kaže ili učini ne može da me povredi." Glava dvadeset treća Ali je neko povredio Andelu.Neko ju je ubio.Dina je i dalje vrištala, ispuštajući glasne, prodorne krike koji su je pekli u grlu kao kiselina. Čak i kad joj se pogled zamuti, nije mogla da skine oči s užasa kraj sebe. Osećala je miris krvi, još tople i bakarnocrvene i guste. Mora da pobegne pre no što Andela pruži tu nežnu, mrtvu ruku i ščepa je za gušu. 276 T;ho jaučući od straha, izvuče se iz stolice, preplašena da se ne pokrene, previše uplašena da bi mogla da skloni pogled s tela koje-je nekad bilo Andela Perkins. Svaki pokret, svaki zvuk čuo se na monitoru dok je kamera sve objektivno beležila kroz okruglo, tamno i nepopustljivo oko. Nešto je povuče unazad. Htela je da krikne, ali više ni glasa nije mogla da pusti. Dina podiže ruke da se odbrani od nevidljivog i prsti joj se zapletoše o gajtan mikrofona prikačenog na reveru. ,,Bože. Bože." Skinula je i bacila mikrofon i sva uspaničena krenula da beži. Posrnu i uhvati svoj užasnut odraz u velikom zidnom ogledalu. Nekontrolisan smeh penjao joj se uz grlo. Izgledam kao poludela, divljački pomisli. I nastavi da potiskuje histeriju, uplašena da će izleteti iz nje kroz ludački kikot. Saplitala se o sopstvene noge, skoro da je pala dok je jurila mračnim hodnikom. Neko joj diše za vratom. Oseća, zna taj vreli, krvožedni dah koji šapuće iza nje. Jecajući, uletela je u svoju garderobu, zalupila vrata, zaključala, a onda stajala u tami dok joj je srce tuklo kao u zeca. Upalila je svetlo i odmah kriknula kad je vlastiti lik zaskoči. Sjajan zlatni venac oko ogledala. Kao omča, pomislila je, kao blistava omča. Premrla od straha, sede na pod


kraj vrata. Sve se vrtelo i vrtelo, a stomak joj se podizao. Onemoćala od mučnine, dopuza do telefona. Od sopstvenih jecaja se ledila dok je okretala hitnu pomoć. ,,Pomozite, molim vas, pomozite." Ošamućena i izmučena, legla je na pod, ali nije ispuštala slušalicu. ,,Lice joj je nestalo. Potrebna mi je pomoć. Zgrada CBC-a. Studio Bi. Molim vas, požurite", reče i prepusti se mraku da je proguta. *** U jedan posle ponoći Fin stiže kući. Prvo pomisli na vreli tuš i toplo piće. Računao je da će Dina doći najkasnije za sat, bez obzira o kakvom hitnom sastanku se radi. Prilično je bila neodredena kad ga je o tome obavestila, uhvativši ga izmedu dva pucnja, a ni on sam nije imao ni vremena ni nameru da je gnjavi. Oboje su predugo u istom poslu da bi se čudili ponoćnim sastancima. Otpustio je vozača i krenuo ka ulazu. I obradovao se i zbunio kad začu lavež koji bi mogao da probudi komšije i u susednim blokovima. 277 ,,Dobro, dobro, Kronkite. Budi pristojan." Pronaćfe ključeve i popc se na trem, pitajući se zašto li je Dina zaboravila da ostavi upaljeno svetlo napolju. Takve sitnice joj nikad ne promaknu. Pripreme za venčanje je rasturaju, pomisli, zadovoljan onim što ih čeka. Nagazio je nešto. Pogleda i vide bledi odsjaj slomljenog stakla. Početna zbunjenost pretvori se u bes kad ugleda razbijena okna prozora kraj samih vrata. Grlo mu se osuši. Šta ako joj je sastanak otkazan? Šta ako je već stigla kući? Grunu kroz vrata u besomučnom strahu, dozivajući je. Nešto tresnu iza njegovih leda i pseće ludačko lajanje pretvori se u očajničko zavijanje. Misleci samo na Dinu, Fin upali svetla pre no što krenu ka izvoru udara. Yideo je samo pustoš, sve njihove stvari uništene u bezumnom i surovom napadu. Larape i stolovi prevrnuti, staklarija polomljena. Kad stiže u kuhinju, skoro da se sledio. Učini mu se da vidi nekoga kako beži preko travnjaka. Kad pojuri na razvaljena vrata da krene u poteru, pas ponovo zaurla, zaključan u ostavi. Hteo je da krene u poteru. Goreo od želje da uhvati tog gada i udavi ga. Ali ga pomisao da je Dina možda negde u kud, povredena, zaustavi. ,,U redu je, Kronkit." Otključa ostavu i posrnu kad pas radosno skoči na njega. Drhtao je. ,,Uplašio te, je 1? I mene. Da nademo Dinu!" Pretražio je sve sobe, premirući sve više od brige. Pustoš je bila potpuna, kao posle orkana, i u pogledu pričinjene štete i u pogledu ćudljivosti uništavanja. Ali najgore, najužasnije ga je tek čekalo. Poruka naškrabana Dininim karminom na zidu iznad kreveta koji su delili. Voleo sam te Ubio sam za tebe Mrzim te ,,Hvala ti bože što nije bila ovde. Hvala ti bože." Prestravljen, podiže slušalicu i pozva policiju. *** ,,Polako." Poručnik Džener pomagao je Dini da uzme čašu vode. ,,Sad mi je dobro." Ali su joj zubi cvokotali i udarali o staklo. ,,Izvinite. Znam da sam bila rastresena." ,,Razumljivo." Podrobno je razgledao telo Andele Perkins i shvatio da je Dinino stanje potpuno razumljivo. Nije je krivio što se šćućurila u 278 .;'<moj prostoriji, što je morao dugo da je ubećtuje da otvori vrata i nnm, ga unutra. ,,Trebaće vam doktor, da vas pregleda." ,,lx*bro sam, stvarno." Šok, pretpostavljao je. Prirodan način da se zatvori sistem i ponudi iluzija da je sve u najboljem redu. Ali su joj oči još bile staklaste i, mada ju je ogrnuo svojim kaputom, još se tresla. ,,Možete li da mi ispričate šta se desilo?"


,,Našla sam je. Ušla sam i našla je." ,,Šta ste radili u studiju posle ponoći?" ,,Tražila je da se nademo. Nazyala je - ona..." Opet je otpila. ,,0na je nazvala." „1 tako ste se dogovorile da se nadete ovde." ,,Htela je da-da popriča sa mnom. Rekla je da ima nešto da mi ispriča o..." Mehanizam odbrane se uključi. „0 nečemu što treba da znam. Nisam namerayala da dodem, onda sam pomislila da je možda najbolje da sve raščistimo." ,,Kad ste stigli?" ,,Bila je ponoć. Pogledała sam na sat na parkingu." Raznobojna svetla u daljini, nagoveštaj božićne razdraganosti. ,,Bila je ponod Mislila sam da možda još nije stigla, ali je isto tako mogla da kaže šoferu da je dobaci i ide. Tako sam otišla u studio. I sve je bilo u mraku i tako sam pomislila da je još nema i da je to dobro. Htela sam da budem prva. Onda, kada sam počela da palim svetla, nešto me je pogodilo. Kad sam se probudila, sedela sam na bini u studiju i nisam mogla da mislim. Kamera je bila ukłjučena. Bože, kamera je bila uključena i videla sam, na monitoru, videla sam je." Pritisnu rukom usta da priguši jecaje. ,,0dmorite se malo." Džener se zavali u stolicu. ,,Ništa više ne znam. Utrčala sara ovde i zaključala se. Pozvala policiju i onesvestila se." ,Jeste li nekog sreli na putu za studio?",,Nisam. Nikog. Čistačice mora da su već otišle. U novinskom desku obično ima nekoliko Ijudi, dežurnih preko noći, ali se posle završetka programa zgrada isprazni." ,,Morate da imate karticu da biste ušli u zgradu, je li tako?",,Da. Ugraden je nov sistem obezbedenja pre otpriłike godinu dana."Je li ovo vaša tašna, gospodice Rejnolds?" Podiže poveliku crnu kožnu tašnu. »Jeste, moja je. Mora da sam je ispustila kad sam kad sam ušla." 279 ,,A ova kartica." Uze providnu plastičnu vrećicu. Unutra je bi!a tanka, laminirana kartica s njenim inicijalima u uglu. ,,Da, mojaje." Ostavi torbu i nastavi da zapisuje. ,,Kada vam se gospodica Perkins javila u vezi ovog sastanka?" ,,0ko pet. Nazvala me u kancelariju." ,,Sekretarica je primila poziv?" ,,Ne, vedje bila otišla kud. Ja sam se javila." Zadrhta malo kroz oklop šoka. ,,Mislite da sam je ja ubila? Mislite da sam joj ja to učinila? Zašto?" Podigla se na noge, zaljuljala kao pijanac. Kaput skliznu na pod. ,,0tkud bih mogla? Zašto bih? Mislite da sam je namamila ovde i ubila, a onda sve snimila da bih ujutro prikazala svim svojim vernim gledaocima?" ,,Sniirite še, gospodice Rejnolds." Džener oprezno ustade. Činilo mu se da bi se raspala ako je dotakne. ,,Niko vas ne optužuje nizašta. Samo pokušavam da dodem do činjenica." ,,Daću vam činjenice. Neko ju je ubio. Neko joj je razneo lice i smestio je na binu. Bože." Uhvati se za glavu. ,,0vo ne može biti istina." ,,Sedite i dišite." Džener je pridrža za ruku. Začu se komešanje u hodniku i on se okrenu. ,,Prokletstvo, hoću da je vidim." Fin se prepirao s policajcem koji je pokušavao da ga zaustavi i ulete na vrata. ,,Dina!" Pritrčao j'e i ona mu klonu u naručje. ,,Dobro si." Zagrli je i zari lice u njenu kosu. ,,Dobro si." ,,Fine." Stiskala se uz njega, u očajničkoj želji da oseti njegovo telo, toplinu, utehu. ,,Neko je ubio Andelu. Našla sam je. Fine, ja sam je našla." Ali, već ju je odmicao, zastrašen oteklinora i zgrušanom krvlju na njenom potiljku. Olakšanje se odraah pretvori u mračnu i neutoljivu želju za osvetom. ,,Ko te je udario?"


Preko njenog ramena koje se treslo, hladno je gledao u Dženera. ,Jeste li poludeli?" ,,Gospodica Rejnolds greši. Nemamo nameru da je optužimo u ovom trenutku. Niti, moje je mišljenje, ubuduće." ,,0nda može da ide." Džener protrlja bradu. ,,Može. Moraće da potpiše izjavu, ali raože i sutra. Gospodice Rejnolds, znam da ste doživeli šok i izvinjavam se što sam morao da vas izložim ispitivanju. Savetujem vam da odete do bolnice, da vas pogledaju." 280 'Myešću je. Dina." Fm je nežno spusti na stolicu. ,,Pričekaj . Moram da popričam s poručnikom Dženerom." Zgio.bila ga je za ruku. ,,Ne idi." ,,Neću, samo ispred vrata. Na minut. Detektive." Džener izade za njim u hodnik, naredivši čuvaru da se skloni. ,,Imala je tešku noć, gospodine Rajli." ,,Svestan sam toga. Neću da još više pogoršavate." ,,Ni ja. Ali neke stvari moraju da se obave. Imam gnusno ubistvo, i koliko mi se čini, ona je jedini svedok. Neće vam smetati da mi ispričate gde ste bili večeras?" Finov pogled se ohladi. ,,Ne, neće. Snimao sam prilog u Saut Sajdu. Mislim da rae je najmanje desetak Ijudi tamo videlo do ponoći. Šofer me je dovezao kud i ostavio nešto posle jedan. Zvao sam patrolu 911 u jedan i dvadeset." ,,Zašto?" ,Jer mi je kuća potpuno opustošena. Ako hoćete potvrdu, pozovite pretpostavljenog." ,,Ne sumnjara u vaše reči, gospodine Rajli." Džener ponovo protrlja bradu. ,,Rekli ste u jedan i dvadeset?" ,,Minut gore-dole. Ko god da je provalio, ostavio je Dini poruku na zidu spavaće sobe. Možete da proverite i uverite se. Sad vodim Dinu odavde." ,,Hoću." Džener opet zapisa. ,,Gospodine Rajli, izveo bih je na drugu stranu. Da ne prolazi kroz studio." ,,Ej, Arni!" Yiknu uniformisani policajac u dnu hodnika koji je vodio u studio. ,,Lekar je završio." ,,Kaži mu da malo sačeka. Bićemo u vezi, gospodine Rajli." Fin se ćutke okrenu i vrati u garderobu. Skinuo je kaput i obukao ga Dini, ne želeći da traži njen i tako gubi vreme. ,,Idemo, dušo, idemo odavde." ,,Hoću kući." Naslonila se na njega dok ju je izvodio. ,,Nema šansi. Yodim te u hitnu." ,,Ne ostavljaj me tamo!" »Neću te ostaviti." Krenuo je zaobilaznim putem, izbegavajući studio, zavojitim steperticama do parkinga. Znajući šta ih čeka kad bude otvorio vrata, Poljubi je u čelo i čvrsto zagrli. 281 ,,Sve će vrveti od novinara i reportažnih kola." Zažmurila je, drhtala. ,,Znam. U redu je." ,,Samo me čvrsto drži." ,,Držim te." Kad je otvorio, blicevi je zaslepiše. Pokrila je oči i ništa nije videla osim radoznalih tela koja joj pritrčavaju, pružaju mikrofone kao koplja i kamere koje traže odgovor. Zapljusnuše je pitanjima, morala je da se stisne uz Fina da se odbrani, s on se probijao kroz ogromno more novinara. Yećinu njih poznajem, shvatila je. Yećinu volim. Jednom davno smo se nadmetali ko će prvi da objavi priču. Jednom davno bih se našla medu njima, probijala, jurila u potrazi za rečitom slikom i promrmljanom izjavom. Onda letela nazad u redakciju da materijal - sad je ona materijal - pustim bar koji minut, pa i sekund, pre konkurencije.


Ali više nisam posmatrač. Sad mene posmatraju. Kako da im kažern kako se osećam? Kako da im kažem šta znam? Misli su joj kao staklo, probijaju se kroz kobne, vriskave jecaje. Poraislila je da će, ako je ne ostave na miru, eksplodirati i raspasti se. ,,Bože, Di." Nečija ruka se primicala, oklevala, a ona je uzmicala. I onda vide Džoa, s kamerom na ramenu, kačketom. ,,Žao mi je",, reče i opsova. ,,Stvarno mi je žao." ,,Nema veze. I ja sam to radila, sećaš se? To je samo posao."Ušla je u Finov auto i odahnula. Zažmurila. Isključila. *** Džener predade studio veštacima. Već je poslao dva svoja čoveka da uzmu izjave od Ijudi iz zgrade, pa je odlučio da sačeka do jutra i onda se vrati. Izašao je iz CBC-a i odvezao se do kuće Fina Rajlija. Nije bio iznenaden, niti nezadovoljan, kad Fin zaustavi svoja kola tačno iza njegovih. ,,Kako je gospodica Rejnolds?" ,,Ima potres mozga", kratko odgovori Fin. ,,Zadržaće je noćas. Imao sam osećaj da ću vas ovde naći." 282 T •: -ner klimnu glavom dok su išli stazom. ,,Prohladna noć?"Reče --mf, da započne razgovor. ,,Zapis iz centrale pokazuje da ste zvali u jedan i a'.'adeset tri. Prva patrola je stigla u jedan i dvadeset osajn." ,,Brz odgovor." lako mu se nije činilo tako brzo dok je čekao tih beskrajnih pet minuta i gledao svoj uništeni dom. ,,0bavljate i jedno i drugo, poručniče?" ,,Volim raznovrsnost. A istina je" - zastade pred samim vratima -da me ovo zanima. Od slučaja u grčkoj četvrti do ispitivanja u vezi pisaraa koje gospodica Rejnolds dobija, mislim da sam se zainteresovao. Da li vam to smeta?" Fin je proučavao Dženera na mesečini. Izgłedao je umoran, pa ipak potpuno budan. Fin je tu kombinaciju savršeno razumeo. ,,Ne." ,,0nda dobro." Džener se provuče ispod trake koju je policija zalepila na oštećena vrata. ,,Možda da me vi povedete na veliko putovanje." Rajli se prilično drugačije oblači, razmišljao je Džener dok su ulazili. Naginje kožnim jaknama i izbledelim farmerkama. Jednom je Džener napravio pokušaj s kožnom jaknom. Izgledao je kao policajac. Uvek tako izgleda. ,Jeste li ovo pominjali gospodici Rejnolds?" ,,Nisam." ,,Ne krivim vas. Imala je strašnu noć." Pogleda unaokolo. Kao da je bačena bomba. ,,A i vi." ,,Moglo bi se reći. Uništene su skoro sve sobe." Fin pokaza na prostor za dnevni boravak. ,,Nisam se ovde mnogo zadržavao." Džener potvrdi. Čuo je da je Fin smesta krenuo čim je obavešten o gužvi u CBC-u, ostavljajući sve za sobom. ,,Mora da ste prilično besni." Blago rečeno, pomisli Džener. Na Finovom licu je video samo gnev. Kad bi otkrio vinovnika, iseckao bi ga na komadiće. lako bi to bilo krajnje neprofesionalno, Džener bi dao sve od sebe da može da gleda. ,,Nabaviću nove stvari", reče Fin dok su se penjali na sprat. ,,Da." Džener ude u spavaću sobu i pokaza glavom na zid. „1 tako je naš prijatelj prešao na pisanje po zidovima." Izvadi beležnicu i zapisa Poruku na čistom parčetu papira. Pisac poruke se prvi put na ovaj način izložio. ,,Dao je izjavu." Brzim pogledom obuhvatio je celu sobu 1 razmere oštećenja. ,,Veštaci će imati pune ruke posla da izadu na kraj sa ovom zbrkom." Gurnu nogom razbijenu flašicu parfema. ,,Tifani", 283


reče. ,,Sto pedeset dolara. Mojoj ženi se svida taj miris. Kupio sam joj toaletnu vodu za rodendan. I ta posteljina. Od irskog lanenog platna. Baka mi je imala stolnjak. Često sam ga mirisao kad sam bio dete." Naslonjen na doyratak, Fin je sa zanimanjem posmatrao Dženera. ,,0vako vodite istragu, poručniče? Ili navijate za neku osiguravajuću kompaniju?" ,,0duvek sam ganjao kvalitet." On stavi blok u džep, ispod kojegje visio pištolj. „1 tako gospodine Rajli, rekao bih da imamo vezu." „1 tako, poručniče, složio bih se s vama." ,,Ubistvo se dogodilo pre ponoći." Rukom protrlja vrat. ,,Vožnj'a od zgrade CBC-a dovde traje četrnaest minuta, uz ograničenje brzine. Trebalo mu je, recimo, deset minuta da pripremi binu, upali opremu za snimanje. Još deset da dode ovde. Stigli ste kući oko jedan i dvadeset. Da, mislim da je to dovoljno vremena." ,,Ništa mi niste rekli što ved ne znam. Šta je sledede?" ,,Sutra demo pročešljati susedstvo. Možda je neko nešto video." ,,Niste razgovarali s Denom Gardnerom?" ,,Ne." Avetinjski osmeh pojavi se na Dženerovim usnama. ,,Moja slededa stanica." „1 moja." ,,Gospodine Rajli, bolje je da se vratite u bolnicu i pripazite na svoju dragu. Ovo prepustite meni." ,,Paziću na Dinu", uzvrati Fin. „1 razgovaradu s Gardnerom. Iskoristidu sve i svakog da ovo iščeprkam. Mogu s vama, poručniče, ili mimo vas." ,,To nije prijateljski način, gospodine Rajli." ,,Nisam prijateljski raspoložen, poručniče Džener." ,,Ni ne očekujem da budete, ali ovo je posao za policiju." ,,Tako je bilo i u grčkoj četvrti." Džener nabra čelo dok je posmatrao Fina. Taj čovek zna kad treba da udari, razmišljao je. ,,Dopadate mi se", reče Džener. ,,Svidelo mi se kako se držite u grčkoj četvrti. Video sam vas kad ste pogodeni." Protrlja bradu rukom, razmišljajudi. ,,Samo ste nastavili da izveštavate." ,,Tomi jeposao." ,,Da, a ja imam svoj. Spreman sam da malo zaboravim na propise, gospodine Rajli, iz nekoliko razloga. Prvi je što se stvarno divim vašoj 284 a drugi... Mislim na desetogodišnju devojčicu kojoj ste možda vr.§j]i ?AVOt. Možda nisam pomenuo, imam toliku unuku." j;Nt, niste pomenuli." ,,Dobro." Džener samo opet klimnu glavom. ,,Vozite za mnom." Kad se Dina probudila, jutro beše poodmaklo. Ipak se svega jasno sedala i sasvim je bila prisebna. U bolnici je na posmatranju. Došlo joj je da se nasmeje zbog tog izraza. Shvatila je da će još dugo ostati pod svim vidovima posmatranja. Okrenu glavu, osedajući tup bol u njoj, i ugleda Fina. Dremao je na stolici kraj kreveta, držedi je za ruku. Neobrijan, iscrpljen i bled, bio je nešto najprijatnije što je mogla da poželi. Ne želedi da ga uznemiri, polako se pridizala. Ali se on i na taj pokret probudi. ,,Boli te?" ,,Ne." Glas joj je bio slab, pa se potrudi da ga pojača. ,,Nije trebalo da presediš čitavu nod. Mogli su da te smeste negde da se opružiš." ,,Mogu svuda da spavam. Ja sam novinar, sećaš se?" Protrlja rukama lice, a onda se proteže. ,,Pokušaj da još malo odspavaš." ,,Hodu kudi. Blagi potres mozga nije dovoljan razlog da me drže u bolnici." Sela je, krajnje oprezno, znajudi da de, ako samo kine, on odmah pozvati bolničarku. ,,Ne vidim duplo, svega se sedam, nije mi muka." ,,Bela si kao kreč, Dina." ,,Ni ti ne izgledaš baš živahno i veselo. Hodeš pod pokrivač kraj mene?"


,,Kasnije." Sede na ivicu kreveta i pomilova je po obrazu. ,,Volim te." ,,Znam. Ne bih izdržala prošlu nod bez tebe." ,,Ne moraš ništa da izdržavaš bez mene." Osmehnula se, ali je skrenula pogled ka televizoru u dnu sobe. ..Sigurno nisi slušao jutarnje vesti?" ,,Nisam." Dugo ju je posmatrao. ,,Nisam", ponovi. ,,Videdemo kasnije." Da, pomislila je. Kasnije je bolje. ,,Strašno je kako je umrla. Užasno je kako je sve bilo savršeno udešeno. Moram o tome da porazmislim, a1' izgleda da još nisam u stanju." 285 ,,0nda nemoj. Ne prenagljuj, Dina." Diže pogled kad začu Frenin glas. Ljutito se raspravljala s čuvarom pred vratima. ,,Reći ću joj da se odmaraš." ,,Nemoj, molim te. Hoću da je vidim." Fin samo što pride vratima, a Fren ulete. Za tren oka se našla kraj kreveta i zagrlila Dinu. ,,Bože, razbolela sam se od brige čim sam čula. Jesi li dobro? Jesi li povredena?" ,,Samo udarac u glavu." Još jače se prigrliše. ,,Baš sam se spremala da ustanem i da se obučem." ,Jesi li sigurna?" Fren je osmotri; kao da je pregledala svoje dete tražeći simptome. ,,Tako si bleda. Fine, pozovi lekara. Mislim da treba dajepogleda." ,,Ne." Čvrsto uhvati Fren za ruke. ,,Samo su me zadržali preko noći radi posmatranja. Izvršili su posmatranje. Šta se dešava u kancelariji?" Frenine oči zatreperiše, ali ona samo slegnu ramenima. ,,Haos. Šta drugo? Policajci uzimaju izjave od svih." ,,Trebalo bi da dodem, nešto učinim." ,,Ne." Usprotivila se brzo i žestoko. ,,0zbiljno, Di. Ništa ne možeš da učiniš i kad bi se sad pojavila, samo bi pojačala zbrku. Čim se vratim i kažem im da si dobro, malo će se smiriti." Usne joj zadrhtaše dok je ponovo grlila Dinu. ,,Stvarno si dobro? Mora da ti je bilo strašno. Svaki put kad pomislim šta je moglo da ti se desi-" ,,Znam." Dina spusti glavu na Frenino rame. ,,Ančtela. Bože, Fren, još ne mogu da verujem. Ko je mogao toliko da je mrzi?" Ima ih koliko hoćeš, pomisli Fren. ,,Neću da brineš zbog emisije ili kancelarije. Danas repriziramo. Kesi pomera termine za goste koje smo rezervisali za iduću nedelju." ,,To nije potrebno." ,Ja sam producent i kažem da jeste." Još jednom je zagrli i odmače se. ,,Hoćeš li me podržati?" upita Fina. ,,Ne čini mi se da je nužno, ali hoću sigurno. Vodim je na neko vreme u brvnaru." ,,Ne mogu tek tako da odem. Džener će me sigurno tražiti da popričamo. I raoram da razgovaram s Lorenom i svojom ekipom." Fin ju je posmatrao. U očima joj je video bol i tragove užasa i šoka. ,,Evo šta predlažem", reče blago. ,,Da te danas odvedem odavde ili sredim da te zadrže u tom krevetu još par dana." 286 '„ ie apsurdno." Dina požele da se Ijuti, ali je bila preumorna. ,,To tog ^e.mo se uzeti ne znači da možeš da rai ureduješ život." Zna'*i kad si previše tvrdoglava da prihvatiš ono što je za tebe najbolje." ,,Dobro." Fren zadovoljno klimnu glavom i poljubi Fina u obraz. Sad kad znam da je u pouzdanim rukama, idem da nadem tog doktora. Moram s tobom da razgovaram", šapnu mu, a onda se okrenu Dini. ,,Ne brini za sitnice", reče joj. ,,Društvo će se za sve pobrinuti. Yraćam se brzo." ,,Dobro. Odlično." Dina se svali na jastuke, mršteći se zbog iznenadnog bola. ,,Samo im kaži da sam odlučila da odem na pecanje."


,,Dobra ideja." Fin otvori vrata da Fren izade. ,,Pobrinuću se da neko to objavi u novinama. Ostani u krevetu", naredi joj. ,,Šta je to što ona ne treba da zna?" upitao je Fren na hodniku. ,,Šesnaesti sprat vrvi od policije." Fren još jednom pogłeda preko ramena dok su prilazili liftu. ,,Kancełarija joj je potpuno uništena, kao da je kroz nju proleteo neko u ludačkom besu. Stolice pobacane, stakla porazbijana. Svi spiskovi koje je pravila za svadbu i svi crteži venčanica pocepani. Neko je crvenim mastilom ižvrljao sve zidove." Fin primeti kako joj lice gubi boju, a pegice se pojačavaju. ,,Samo je pisalo 'Yblim te', svuda. Neću da to vidi, Fine." ,,Neće. Brinuću se o njoj." ,,Znam." Fren pritisnu prstima oči. ,,Ali se płašira. Ko kod da je ubio Andelu, ustremio se na Di. Ne znam da li će je ikad ostaviti na miru." Finove oči sevnuše kao munja. ,,Neće joj se približiti. Moram nekog da vidim. Ostani s njom dok se ne vratim." Kad je odremao par sati, Džener pokuca na vrata hotelskog apartmana Dena Gardnera. Kraj njega, Fin se preslišavao u sebi šta će sve da pita. ,3olje da je ovog puta raspoložen za priču." Džener samo slegnu ramenima. Nije mu smetalo i da se strpi samo da stigne do cilja. ,,Teško je razgovarati kad si pod sedativima." >,Zgodno", Fin promrmlja. »Žena mu je łsečena, razumljivo je što je slomljen." ,,Zar ne mislite, poručniče, da je trebalo da potraži neke odgovore Pre nego što je 'odlepio'? Evo kako ja na to gledam: što duže odlaže 287 razgovor s vama, više ima vremena da smisli alibi. Andela Perkins e bila bogata žena. Teško je da pogodite ko se najviše okoristio?" ,,0nda ako ju je ubio, bilo bi glupo da za početak nema neki alibi. Odajete utisak čoveka sa iskustvom u ovom poslu." p« >*ił ,,Moraćete da se pomirite s tim da sada ćutite. Imam osećaj u pogledu vas, gospodine Rajli, zato vam dozvoljavam da mi se pridružite - tako mogu da budem u toku šta mislite. Ali morate da imate na umu ko vodi ovu istragu." ,,Policajci i novinari imaju mnogo toga zajedničkog, poručniče. Iskoristićemo jedan drugog." ,,Dobro, ali to ne menja naredenje." Fin nezadovoljno klimnu glavom. Vrata se otvoriše. Den Gardner je izgledao kao da ga je pregazio valjak. Posivelo lice, upale oči, raščupana kosa. Crni svileni ogrtač i pidžama predstavljali su eleganciju koja je samo naglašavala neuredan izgled. ,,Gospodin Gardner?" ,,Da." Den prinese cigaretu ustima i povuče dubok dim kao da se naliva vodom. , Ja sam detektiv Džener." Pokaza značku. Den je pogleda, a onda vide Fina. ,,Čekajte. Šta će on ovde?" ,,Istražujem", reče Fin. ,,Ne razgovaram s novinarima, pogotovo ne s vama." ,,Smešno, s obzirom da spadate u one koji se dodvoravaju štampi kao prosjak." Fin stavi ruku na vrata pre no što je Den uspeo da ih zatvori. ,,0vde nisam službeno. Al' ti kažem, bolje ti je da govoriš kad je policajac tu. Stvarno sam loše volje." ,,Ne osećam se dobro." ,,Moje saučešće, gospodine Gardner", umeša se Džener da bi prekinuo Fina. ,,Niste uopšte obavezni da govorite u prisustvu gospodina Rajlija, ali imam osećaj da će se


vratiti. Da pokušamo onda ovako i obavimo to što brže? Biće vam lakše da sve ovde završimo nego da dolazite u stanicu." Den je za trenutak buljio u obojicu, a onda se okrenu ostavljajući vrata otvorena. Zavese još navučene, soba zagušljiva. Duvanski dim mešao se s mirisom ruža. 288 •gn sede izraedu njih i zažmuri kad Džener upali lampu. Jz^inite što vas uznemiravam u ovom trenutku, gospodine Gardner", započe Džener, ,,ali mi je potrebna vaša saradnja." Den je samo ćutao i pušio. Andelina marka, pomisli, i oseti svu ggorčinu duvana u ustima. ,,Možete li da nam ispričate šta znate o aktivnostima svoje žene tokom jučerašnjeg dana?" ,,0sim što je ubijena?" Neveselo se nasmeja, a onda ode do bara i nali dobru čašu viskija. Fin se samo namršti dok je Den ispijao, pa opet sipao. Jedva da je bilo deset ujutro. ,,Pomoglo bi", nastavi Džener, ,,ako bismo razjasnili gde se sve kretala tokom dana. Gde je išla, s kim se videla." ,,Ustala je oko deset." Den ponovo sede na sofu. Yiski pomaže, zaključi. Osećao se kao da lebdi. ,,Ugovorila je masažu, frizera, pedikira. Sve ovde u apartmanu." U jednoj ruci je držao čašu, u drugoj cigaretu i mehanički ih je u čudnom ritmu podizao i spuštao. ,,Dala je intervju za Čikago tribjun, onda sišla dole u hol na ručak. Imala je još nekoliko obaveza tokom dana - sastanaka, intervjua. Uglavnom ovde u apartmanu." Ugasio je cigaretu, zavalio se. Oko glave mu je lebdeo oblak dima kao oreol prljavštine. ,Jeste li bili s njom?" upita Fin. Den ga kivno pogleda i slegnu ramenima. „1 jesam i nisam. Uglaynom nisam. Andela nije volela da je bilo ko prekida kad je sa predstavnicima štampe. Uveče je imala intervju za magazin Premijera koji je trebalo da najavi njen sledeći specijalac." Naglim pokretom dohvati paklicu i zapali novu cigaretu. ,,Rekla mi je da ne zna koliko će potrajati i da posle toga irna sastanak, da treba da odem u neki bar i provedem se." »1 jeste li?" zapita ga Džener. ,,Pojeo sam šniclu, popio par pića, slušao klavir." Džener zapisa. ,Jeste li bili s nekim?" »»Nije mi bilo do društva. Nismo imali baš vremena za odmor Poslednjih meseci, pa sam hteo da iskoristim ovu priliku." Zastade i Pogleda mutnim očima. ,,Raspitujete se za Andelin raspored ili moj?" ,,Za oba", reče Džener Ijubazno. Pogledom obuhvati sobu, Denovo Ce- »,0d pomoći je ako se razjasni. Kad ste poslednji put videli svoju ženu, gospodine Gardner?" 289 ,,Nešto pre sedam, kad se spremala za večeru." ,,Da li vam je rekla da kasnije treba da se nade s Dinom Rejnolds u zgradi CBC-a?" ,,Nije." Odbrusio je. ,,Da jeste, ne bih se s tim složio." On se nagnu napred, znajući gde treba da udari. „1 on je toga svestan", dodade, pokazujući glavom na Fina. ,,Zato hoće da se umeša u istragu, da pokuša da je skrene. Nije tajna da je Dina Rejnolds mrzela moju ženu, zavidela joj i bila spremna da je uništi. Ne sumnjam da je ona ubila Andelu ili naredila nekom da je ubije." ,,Zanimljiva teorija", prokomentarisa Fin. ,,Hoćeš li da je proturiš preko svog izdavača?" Džener se nakašlja. ,,Da li je gospodica Rejnolds pretila vašqj ženi na bilo koji način?" Den skrenu pogled na Dženera, kao da se dosaduje. ,,Rekao sam vam dajuje jednomfizički napala. Poznatoje dajuje emocionalno napala desetine puta tokom svih ovih godina. Htela je da makne Andelu. Sad nje više nema. To bi trebalo da bude dovoljno jasno. Šta ćete učiniti?"


,,Ispitujemo", odgovori Džener blago. ,,Gospodine Gardner, kad ste se noćas vratili u hotel?" ,,0ko pola jedan, jedan." ,Jeste li nekog sreli, razgovarali s nekim ko bi mogao to da potvrdi?" ,,Ne prihvatam da sam umešan, poručniče. Žena mi je mrtva." Dołwati cigaretu i prelomi je na pola. „1 na osnovu onoga što mi je rečeno, samo je jedna osoba bila s njom." Zurio je u Fina, siguran da nekažnjeno može da kaže šta mu se prohte. ,,0soba koja je imala mnogo razloga da je powedi. Ne svida mi se to što od mene tražite da pružim alibi." ,,Možeš li?" preseče ga Fin.Snisnuo je zube. ,,Stvarno si napadan, Rajli. Misliš li zaista da ćeš policiju moći da skreneš s Dine i natovariŠ je meni na vrat?" Fin samo podiže obrvu. ,,Mislim da nisi odgovorio na pitanje." ,,Moguće je da me je video jedan od noćnih službenika kad sam došao. Isto tako je moguće da će se kelnerica u klubu setiti da me je poslužila i u koje vreme sam izašao. Kakav alibi Dina Rejnolds ima?" Je li to bes? pitao se Džener. Ili se to strah naslućuje u Gardnerovom glasu? ,,Mislim da o tome ne mogu sada da govorim. Imate li ideju kako je vaša žena mogla da ude u zgradu CBC-a i studio Bi?" 290 ',J:ad je tamo radila", odsečno odgovori Den. ,,Verovatno je ej;-~sr3vno ušetala. Znala je put." ,,Ugi'«iden je sistem obezbedenja koji nije postojao u vreme kada je vaša žena tu bila zaposlena." ,,0nda pretpostavljam da ju je Dina pustila. Zatim ju je ubila." Nagnuo se i jednu ruku stavio na koleno. ,,Pomislite šta će to značiti za njenu popularnost, poručniče Džener. On zna." Den uperi prst u Fina. Koliko će se domova uključiti u program da vidi hladnokrvnog ubicu, Rajli? Ubiće svakog konkurenta." Nasmeja se i rukama protrlja lice. ,,Kao što je ubila Andelu." ,,Ko god da je ubio vašu ženu, neće se time okoristiti." Džener pogleda Fina i zadovoljno uoči da ovaj spolja ostaje miran. Shvati da mu se svida da zajedno rade. Ne po otrcanoj šemi dobar policajac-loš policajac. Već timski. ,,Da li je gospodica Perkins imala knjigu sastanaka, neki raspored?" ,,Sekretarica se o tome brinula, ali je Anćtela uvek u svojoj tašni nosila mali rokovnik." ,,Možemo li da pregledamo njenu sobu?" Den pritisnu rukama oči. ,Jebi ga, radite šta hoćete." ,,Trebalo bi da poručite doručak, gospodine Gardner", reče Džener ustajući. ,,Da, trebalo bi." Džener izvadi vizitkartu i stavi je na stočić kraj prepune pepeljare. ,Javite mi se ako se još nečeg setite. Odlazimo za par minuta." Čim je ušao u spavaću sobu apartmana, Fin razgrnu zavese. Svetlost ispuni sobu. Sto je bio pretrpan bočicama i kutijicama, skupim igračkama sujetne žene koja je sebi mogla da priušti najbolje. Na sredini je stajala čaša za šampanjac sa tragom roze karmina na ivici. Cvetni svileni ogrtač prebačen preko naslona stolice, odgovarajuće papuče. Jedini dokaz prisustva muškarca u sobi je zakačeno odelo. ,,Niste pomenuli rokovnik u njenoj tašni, poručniče." ,,Nije ga ni bilo." Njuškao je po.sobi kao lovački pas. ,,Kozmetika, Ključ od hotela, cigarete, upaljač, svilena maramica, novčanik s ličnom kartom, kreditnim karticama i preko trista dolara. Ali nikakay rokovnik." ,,Zanimljivo." Fin pokaza glavom na čašu. ,,Rekao bih da je njena, irneštena izmedu parfema i pomada." 291


,,Više nego verovatno." ,Još jedna je u dnevnom boravku, na baru. I na njoj trag karrnina Tamnocrvenog." ,,Dobro zapažate, gospodine Rajli. Da pogledamo da li posluga zna s kim je Andela pila?" *** Karla Mendez nije imala mnogo uzbudenja u životu. Bila je najstarija od petoro dece prodavca cipela i kelnerice i živela je jednostavno i dosadno. U trideset trećoj godini izrodila je troje dece uz ropski vernog muža koji je obično bio bez posla. Karli nije smetao posao spremačice u hotelu. Nije joj se baš posebno dopadao, ali ga je dobro, mada mehanički, obavljala i sredivala bočice šampona i kutijice za kreme isto tako odano kao što maže usne. Bila je niska i snažno gradena žena, poput protivpožarnog aparata. Crna kosa čvrsto uvezana. Sitne tamne oči, skoro izgubljene u mreži bora nastalih zbog prekomerne brige, sada su živnule dok je pogledom prelazila od policajca do reportera. Nije volela policiju. Da se Džener sam pojavio, samo bi iz ličnih principa zalupila vrata. Ali nije mogla da odoli Finu Rajliju, njegovim jamicama kad se nasmešio i manirima džentlmena kad joj je poljubio ruku. I hteo je da razgovara s njom. Za Karlu je to bio najvažniji trenutak u životu. Osetivši njeno raspoloženje, Džener se povuče i dozvoli Finu da vodi igru. ,,Kad ste došli u sobu gospodice Perkins da namestite krevete, gospodo Mendez?" ,,U deset. Obično se pojavljujem mnogo ranije, ali mi je rekla da ne dolazim, da je ne uznemiravam pre deset. Imala je sastanke." Sva ukočena, povuče ivicu uniforme. ,,Ne volim da radim tako kasno, ali je ona bila jako zlatna." Bakšiš od dvadeset dolara još je zlatniji, pomisli. ,,Gledala sam je i na televiziji, ali nije bila uobražena ili tako nešto. Styarno je bila uljudna. Mada konfuzna", dodade. ,,Zajedno sa mužem je svakog dana upotrebljavala šest peškira za kupanje. I držala je opuške od cigareta u svakoj pepeljari. Posude svuda razbacano." Pogledala je po sobi. ,,Kad čistite za Ijudima imate uvid", reče i zaćuta. 292 •niran sam da je tako." Fin joj se osmehnu u želji da je ohrabri. («=> u gospodica Perkins bila sa svojim mužem kad ste im nameštali apartmai^?" Ne znam. Nisam ga videla. Nisam ga čula. Ali sam čula nju i drugu." ,,Drugu?" ,,Drugu ženu. Frktale su jedna na drugu kao mačke." Karla ponovo popravi uniformu, gledajući u cipele. ,,Nisam prisluškivala. Gledala sam svoja posla. U hotelu radim već sedam godina. To nije moguće ako zavirujete u privatni život Ijudi. Ali kad sam čula kako je ubijena -gospodica Perkins - rekla sam Linu, to mi je muž, rekla sam Linu da se gospodica Perkins svadala u svom apartmanu sa tom ženom samo par sati pre smrti. Rekao mi je da bi možda bilo dobro da to ispričam svom šefu, ali sam pomislila da bi to donelo nevolje." „1 tako nikome ništa niste ispričali?" ,,Nisam. I kad ste došli i kazali da želite da popričamo o gostima iz apartmana 2403, pomislila sam da već znate." Njene oči zasijaše. ,,Možda i niste." ,,Šta možete da nam ispričate o ženi koja je bila s gospodicom Perkins, gospodo Mendez?" ,,Nisam je videla, ali sam je dobro čula. Obe sam čula. Žena je rekla, 'Muka mi je i umorna sam od tvojih igara, Andela. Ovako ili onako te igre će prestati'. Onda se gospodica Perkins nasmejala. Znała sam da je to ona, jer sam je, kako rekoh, videla na televiziji. A smejala se onako kako se smeju zli Ijudi. I rekla je nešto kao 'Nastavićeš


igru, draga. Ulog je...'" Karla počeše nos dok se prisećala. ,,'Ulog je previsok', reče, 'da bi bilo šta drugo uradila.' Jedno vreme su se psovale. Onda je druga žena rekla, 'Mogla bih da te ubijem, Andela. Ali ću rnožda učiniti i nešto bolje od toga.' Onda sam čula da se vrata s treskom zatvaraju i da se gospodica Perkins ponovo smeje. Brzo sam završila i sišla u hol." ,,Znate, gospodo Mendez, mislim da bi trebalo da se oprobate u mom poslu." Ponovo je proveravala i popravljala uniformu. ,,Dobro zapažate", dodade Fin. »»To je urodeno, mislim. Kad radite u hotelu, susrećete se s čudnim stvarima." ..Sigurno je tako. Pitam se... Jeste li videli ženu koja je otišla?" 293 ,,Nisam. Nije bilo nikog napolju. Trebalo mi je nekoliko minuta -Ja završim kupatilo i promenim peškire, pa mora da je ušla u lift. To mi je bila poslednja soba, pa sam posle toga otišla kući. Sledećeg jutra sam čula da je gospoćtica Perkins ubijena. Prvo sam pomislila da se ta žena yratila i ubila je baš u mom apartmanu. Al' sam saznala da se uopšte nije ni dogodilo u hotelu. Dogodilo se u TV studiju u kom Dina Rejnolds prireduje svoju emisiju. Ona mi se vide svida", dodade iskreno. ,,Irna tako lep osmeh." i/,.. *** Dina pokuša da upotrebi osmeh dok je Fin oklevao na izlaznim vratiraa brvnare. ,,Dobro sam", reče mu. Stalno mu je to govorila otkako je otpuštena iz bolnice pre tri dana. ,,Fine, samo ideš do radnje da pokupuješ šta nam treba; ne ostavljaš me da branim utvrdenje pred najezdom neprijatelja. Osim toga" - čučnula je da pogladi psa - ,,imam šampiona." ,,Dozvoli mi da brinem, važi? Za mene je to još novo iskustvo da bdim." Nasmeja se. ,,Svida mi se da bdim nad tobom, Dina." ,,Sve dok zbog toga ne zaboraviš da mi kupiš čokoladu.",,Velika, bez badema." Poljubi je i oseti olakšanje kad se njene usne nežno i slatko izviše pod njegovim. Otkako ju je doveo u brvnaru manje se plašila, znao je, ali je još slabo spavala i trzala se na svaki iznenadni zvuk. ,,Zašto ne odremaš, Kanzas?" ,,Zašto ne odeš i doneseš mi tu čokoladu?" Povukla se unutra, bezbedno se osmehujući. ,,0nda možeš zajedno sa mnom da dremneš." ,,Prilično dobro zvuči. Neću dugo." Neće, pomislila je dok ga je gledala kako prilazi kolima. Neće se dugo zadržati. Nije voleo da je ostavlja samu. Mada joj nije bilo jasno čega se plašio i šta je očekivao. Da doživim nervni slom ili histeričan napad? pitala se, mašud mu dok je odlazio. Da vrišteći pobegnem iz kuće? Uzdahnu i ponovo čučnu da pomazi psa koji je cvileo kraj vrata. Voliš da se voziš kolima, a Fin te je ostavio kao pseću stražu, razmišljala je.Ne mogu da okrivim Fina da se preterano zaštitnički ponaša u ovom trenutku. Bila sam sama sa ubicora, na kraju krajeva. Ubicom koji je mogao da mi oduzme život isto tako brzo i surovo kao i Andeli. Svi brinu zbog mene jadne, pomisli. Roditelji, Fren, Sajmon, Džef, Margaret, 294 i svi ostali iz informativne redakcije. Čak su i Loren i iQprov nazvali da iskažu brigu i ponude pomoć. Odi^araj se koliko ti je potrebno", rekao joj je Loren, ne pominjući niiednom rečju emisiju ili troškove. ,,Ni ne razmišljaj o povratku na posao dok ne ojačaš." Ali, nisam slaba, zaključi Dina. Živa sam. Niko nije pokušao nju da ubije. Sigurno je svima sasvim jasna ta prosta činjenica. Jeste, bila je sama s ubicom, ali je ostala živa. Yrtela se po brvnari, nameštala ono što je već bilo potpuno namešteno i uredno. Skuvala je čaj iako joj se nije pio, onda opet šetkala s toplom šoljom u ruci. Prodžarala je veselu vatru. Gledala je kroz prozor. Sela na kauč.


Bilo joj je potrebno, očajnički potrebno, da radi. Ovo nije jedan od njihovih ukradenih vikenda, ispunjen smehom i yodenjem ljubavi i raspravama oko uvodnih članaka. U kući nema nijednih novina, ojadeno je pomislila. A Fin je rekao da s antenom nešto nije u redu, pa nema ni televizije. Trudio se da potisne spoljni svet, znala je. Da je stavi pod stakłeno zvono, tako da je ništa i niko ne može uznemiriti. I dozvolila mu je, jer je ono što se dogodilo u Čikagu previše užasno da bi razmišljala; dozvolila je da Fin sve to skloni u stranu radi nje. Ali je sada morala nešto da preduzme. .yraćamo se u Čikago", reče psu, koji samo mahnu repom u znak odgovora. Krenu ka stepenicama, u nameri da se pakuje, kad začu zvuk kola na stazi. ,,Nije mogao još da stigne ni do prodavnice", promrmlja i uputi se ka vratima, sledeći psa koji je veselo lajao. ,,Čekaj, Kronkite, i ja ga volim, ali nema ni deset minuta da je otišao." Dina otvori i nasmeja se kad pas izlete kao metak. Ali kad ugleda auto, smeha nestade. Nije prepoznala jednostavna smeda kola, ali je prepoznala Dženera. Trebalo je da oseti olakšanje što ga vidi, što zna da se on trudi da reši slučaj. Umesto toga, samo uvide da postaje sve napetija i zarobljena izmedu straha i sudbine. Džener se nasmeja, ne krijući oduševljenje što Kronkit skače i vrti se oko njegovih nogu. Sagnuo se i nepogrešivo našao tačku izmedu Kronkitovih ušiju. Češkanje potpuno umiri psa. ,>Zdravo dečko. Ti si dobra kuca." Nasmeja se kad Kronkit sede na rep i pruži šapu da se pozdravi. ,,Lepo si vaspitan." Držeći pseću 295 i i šapu, podiže pogled kad Dina izade na trem. ,,0vo je pravi pas čuv.a gospodice Rejnolds." ,,Plašim se da je to vrhunac njegove žestine." Drhtala je na oštrom decembarskom yazduhu. ,,Dugo ste putovali od Čikaga, poručniče." ,,Lepa vožnja." Ostavljajući pruženu ruku da je pas omiriše, pogleda unaokolo. Sneg se istopio, a zimzeleno rastinje se raskošno isticalo. Yetar je šumeo kroz ogolelo drveće. ,,Lepo mestašce. Mora da je dobro povremenopobeći iz grada." Jeste." ,,Gospodice Rejnolds, izvinite što vas uznemiravam, ali imam neka pitanja u vezi ubistva Perkinsove." ,,Udite, molim vas. Skuvala sam čaj, ali mogu kafu ako više volite." ,,Može čaj." Džener krenu preraa yratima. Pas je poskakivao za njim. ,,Sedite." Pokaza mu na veliku dnevnu sobu. ,,0dmah se vraćam." ,,Gospodin Rajli nije ovde?" Našavši se u svetu bogatih, Džener je razgledao po sobi. Skupe i vredne stvari, uočio je. ,,0tišao je do radnje. Brzo će se vratiti." Dina unese poslužavnik. Nije mu smetalo kad ga neko zatekne da njuška. Za to je plaćen. ,,Volim kvalitetne stvari. Čak i kad ne mogu sebi da ih priuštim." Pokaza na vazu na kaminu, ispunjenu ranim poljskim cvećem. ,,Iz Stafordšira?" ,,Drezdena." Osetivši uznemirenost, Dina prilično bučno spusti poslužavnik na sto. ,,Sigurna sam da niste prevalili ovoliki put da biste se divili starudijama. Jeste li otkrili ko je ubio Andelu?" ,»Ne." Džener se smesti na sofu, a pas sede kraj njegovih nogu. ,,Počinjemo da povezujemo stvari." ,,Umirujuće. Šećera, limuna?" Oštra je, pomisli Džener. ,,Samo šećera. Puno." Možda bi joj i poverovao da nije tamnih podočnjaka.


Uz izvinjavajući osmeh, Džener poče da trpa šećer u šolju koju mu dade Dina. ,,Sladokusac sam. Gospodice Rejnolds, ne želim da ponovo prolazite kroz čitavu izjavu-" ,,Zahvalna sam vam na tome." Dina shvati da se prosto gada rečima i uzdahnu. ,,Hoću da saradujem, poručniče. Samo ne shvatam šta još mogu da vam kažem. Imala sam sastanak sa Andelom. Održala sam reč. Neko ju je ubio." 296 7nr vas nije začudilo što hoće da se naćtete tako kasno?" Dina pogleda Dženera preko ivice šolje. ,,Andela je volela da postavlj<: čudne zahteve." A jeste li vi voleli da ih prihvatate?" ,,Ne, nisam. Nisam uopšte ni htela da se nadem s njom. Nije tajna da nismo bile u prijateljskim odnosima i znala sam da ćemo se svadati. Zbog toga sam bila nervozna." Dina spusti šolju i prekrsti noge. ,,Ne volim sukobe, poručniče, ali po pravilu ne bežim od njih. Andela i ja imamo istorijat koji vam je sigurno poznat." ,,Bile ste rivali." Džener malo nagnu glavu. ,,Niste se volele." ,,Ne, nismo se volele i to je bilo vrlo lično na obe strane. Bila sam spremna da sve raščistimo i deo mene se nadao da ćemo uspeti prijateljski da sredimo stvari. Drugi deo je jedva čekao da joj počupa kosu. Ne poričem da sam htela da mi se skloni s puta, ali nisam želela da umre." Pogledala je u Dženera, sada smirenija i stabilnija. ,Jeste li zato ovde? Jesam li osumnjičena?" Džener protrlja bradu. ,,Žrtvin muž, Den Gardner, smatra da ste je dovoljno mrzeli da je ubijete. Ili da naručite ubistvo." ,,Da naručim ubistvo?" Dina na to zatrepta i gotovo se nasmeja. ,,Sada sam znači unajmila pogodnog čoveka, platila mu da ubije Anćtelu, udari me i onesvesti, i sve snimi. Vrlo inventivno s moje strane." Skočila je na noge dok joj se boja vraćala u obraze. ,,Čak ni ne poznajem Dena Gardnera. Laska mi što me smatra tako pametnom. I koji je moj motiv? Poeni popularnosti? Meni liči da sam sve sredila tako da ne propustim novembarsko 'yeliko spremanje'." Ranjiv, bespomoćni izraz je nestao, primeti Džener. Ključala je i gorela od gneva i gadenja. ,,Gospodice Rejnolds, nisam rekao da se slažerno s mišljenjem gospodina Gardnera." Zurila je trenutak, zažarenih očiju. ,,Samo ste hteli da vidite reakciju? Nadam se da ste zadovoljni." Džener nabra čelo. ,,Gospodice Rejnolds, da li ste posetili gospodicu rerkins u njenom hotelu te večeri kad je ubijena?" »,Nisam." Dina prode rukom kroz kosu. ,,Zašto bih? Trebalo je da se nademo u studiju." ..Mogli ste da budete nestrpljivi." Džener je znao da se približava. nini otisci nisu pronadeni u apartmanu, a sigurno nisu bili ni na aodatnoj čaši za šampanjac. 297 ,,Čak i da jesam bila, Andela mi je rekla da će biti zauzeta sve dj ponod. Imala je sastanke." ,,Je li pomenula s kim?" ,,Nismo ćaskale, detektive, i nisam se zanimala ni za njene lične, ni za poslovne planove." ,,Znali ste da ima neprijatelje?" ,,Znala sam da je naročito ne vole. Delom zbog same njene ličnosti, delom zbog velike moći. Umela je da bude teška i osvetoljubiva. Takode je umela da bude očaravajuća i velikodušna." ,,Siguran sam da ne smatrate očaravajućim kad je udesila da naletite na nju i doktora Pajka, u kompromitujućim okolnostima." ,,Tojestarastvar." ,,Ali, bili ste zaljubljeni u njega."


,,Skoro da sam bila zaljubljena u njega", ispravi ga Dina. ,,Veoma velika razlika." Čemu sve ovo vodi? pitala se, trljajudi rukom čelo da bi odagnala glavobolju. ,,Ne poričem da me je to pogodilo i razbesnelo, i nepovratno promenilo mišljenje i osećanja i prema njemu i prema njoj." ,,Doktor Pajkje pokušao da nastavi vašu vezu." ,,Na taj dogadaj nije gledao istim očima kao ja. Nisam bila zainteresovana da bilo šta s njim nastavljam i jasno sam mu stayila do znanja." ,,Ali je još dugo bio uporan." ,Jeste." Džener prepozna emocije iza kratkog odgovora. ,,A te poruke, koje na izvestan način redovno dobijate već nekoliko godina. Da li ste ikad pomislili da ih možda on šalje?" ,,Maršal?" Odmahnula je glavom. ,,Ne. To nije njegoy stil." ,,A koji je njegov stil?" Dina zatvori oči. Setila se fotografija, izveštaja privatnog detektiva. ,,Možda bi trebalo njega da pitate." ,,Hoćemo. Jeste li imali još neku vezu osim doktora Pajka? Nekoga ko bi se toliko uznemirio zbog objavljivanja veridbe s Rajlijem da bi provalio u vašu kancelariju i kuću gospodina Rajlija?" ,,Ne, nije bilo - šta vam znači to, provalio?" Uhvati se rukama za stolicu pored koje je stajala. , čini se, da je osoba koja vam je slala poruke odgovorna .1 nništavanje vaše kancelarije i kuće koju delite s gospodinom Rajlijem", ^očeo je ća objašnjava Džener. I, verovao je, za ubistvo Andele. ,,Kada?" Dina je jedva uspela šapatom da izusti reč. ,,Kad se to dogodilo?" Zainteresovan pitanjem, Džener prestade da lupka olovkom o blokčić. Rumeniło koje je bes naterao u Dinine obraze potpuno je nestalo, pa joj se lice belelo kao kreč. Bilo mu je jasno da joj Rajli još ništa nije ispričao. I uopšte mu se neće svideti što je saznala. ,,U noći kad je Anćtela Perkins ubijena, kuća Fina Rajlija je obijena." ,,Ne." Još se držeći za stolicu, pomeri se i sede da je noge ne bi potpuno izdale. ,,Fin mi nije - niko mi nije rekao." Zatvorila je oči, pokušavajući da nadvlada bolni grč u stomaku. Kad ih je otvorila, bile su tamne kao noć i užarene. ,,AH vi ćete. Hoću da znam šta se dogodilo. Šta se tačno dogodilo." Biće znatno veće gužve kad se Fin Rajli vrati, zaključi Džener. Izlagao je činjenice i posmatrao ju je kako ih prima. Jednom se trgla, kao pogodena strelom, a onda se sasvim primirila. Pogled joj je ostao smiren i čudno prazan sve dok nije završio. Ćutala je neko vreme i sipala čaj. Ruke joj ne zadrhtaše. Džener se divio njenoj uravnoteženosti i samokontroli, posebno otkako je video tragove užasa na njenom licu. ,,Mislite da je taj koji mi je slao poruke, provalio u kancelariju i kuću, ubio Andelu." Sad je govorila kao novinar, primeti Džener. Hladno i smireno i bez uplitanja. Ali joj se u očima više nije videla praznina. Već strah. Setio se njenog izveštaja od pre nekoliko godina, o ženi u predgraćtu koju je rauž ubio. Ni tada joj pogled nije bio prazan. >,To je pretpostavka", reče na kraju. ,,Verovatnije je da je reč o samo jednoj osobi." ,,Zašto onda ne i mene?" Pitanje provali iz nje. ,,Zašto Andelu, a ne mene? Ako je toliko Ijut, tako žestoko Ijut na mene, zašto je ubio nju, a ttene ostavio živu?" ,,Našla vam se na putu", Džener brzo odgovori. Posmatrao je kako - te reči pogadaju snagom udarca. »,Ubio ju je za mene? Bože, učinio je to za mene." 298 299 ,,Uto ne možemo biti sigurni", poče Džener, ali je Dina već usta:dia iz stolice. ,,Fin. Dobri bože, mogao je da dode posle Fina. Upao je u kuću. Da je Fin bio tamo, sigurno bi..." Rukom pritisnu stomak. ,,Morate nešto da učinite."


,,Gospodice Rejnolds-" Čula je zvuk guma na šljunku. Okrenula se, potrčala za psom prema yratima. Fin opsova kad vide druga kola, a zatim začu kako ga doziva. Razdražljivost poče da jenjava kad je izletela iz kuće i uskočila mu u zagrljaj. Drhtala je i prigušivala jecaje. Fin ju je čvrsto držao. Uperi užaren i ubojit pogled preko njenog ramena u Dženera koji je stajao na tremu. ,,Šta ste joj do davola učinili?" *** ,,Izvini." Ništa bolje nije sraislio da kaže dok je s Dinom, oči u oči, razgovarao u dnevnoj sobi. Džener je otišao i ostavio ih same. Prethodno je bacio svoju bombu, pomisli Fin s gorčinom. ,,Zašto? Zato što sam saznala od Dženera? Ili zato što mi nisi dovoljno verovao da najpre meni kažeš?" ,,Da se uopšte dogodilo", reče oprezno. „1 ne radi se o poverenju, Dina. Tek si izašla iz bolnice." ,,A ti nisi hteo da mi poremetiš osetljivu duševnu ravnotežu. To je razlog zašto televizor ne radi. Zato si hteo sam da ideš do prodavnice i zato ne kupuješ novine. Nećemo da jadna mala Di čuje bilo šta što može daje uznemiri." ,,Skoro da je tako." Zabio je ruke u džepove. ,,Mislio sam da ti treba vremena." ,,Mislio si. Pa, pogrešio si." Okrenu se i pode ka stepenicama. ,,Nemaš prava da to kriješ od mene." ,Jesam prikrio. Prokletstvo, ako treba da se bijemo, gledajmo se u lice." Zaustavi je, uhvati za nadlakticu i okrenu. ,,Mogu da se bijem dok se pakujem." Otrgnu se i ode u spavaću sobu. ,,Dobro, hoćeš da ideš. Idemo kad ovo sredimo." 300 % ;kla je kofer iz plakara. ,,Nigde NE MORAMO da idemo. Ja '- - •' Bacilaje kofer na krevet i otvorilaga. ,,Sama." Brzimi odsečnim "okretiriia potrpala je bočice i tube s noćnog stočića. ,yraćam se u svoj stan. Uzeću ostatak stvari kasnije." ,,Ne", sasvim mirno reče, ,,nećeš." Bacila je bočicu parfema prema otvorenom koferu, ali je promašila. ,,E baš ću to učiniti." Gledala ga je pravo u oči, primećujući kako mu se prsti opuštaju. ,,Slagao si me, Fine. Da se Džener nije pojavio radi dodatnih pitanja, ne bih saznala za provalu, niti da si razgovarao s Denom Gardnerom i tom spremačicom iz hotela. Ništa ne bih saznala." ,,Ne bi, i možda bi uspela mirnije da spavaš koju noć." ,,Lagao si", ponovila je, odbijajud da s toga skrene misli i razgovor. „1 ne pričaj mi da je prikrivanje istine drugačije od laganja. Isto je. Neću da nastavljam vezu koja nije poštena." ,,Hoćeš poštenje. Odlično." Okrenu se i zatvori vrata uz tihi škljocaj. Konačni škljocaj. ,,Učiniću bilo šta i sve što mogu da te zaštitim. To je činjenica." Ne skidajući pogled s nje, ponovo joj pride. ,,Nećeš otići od mene, Dina. To je činjenica. I nećeš se vaditi na takva sranja kao što su prava i poverenje da bi pobegla. Ako hoćeš da ideš, onda budi bar poštena." ,,Dobro." Pomerila se, pa je sad dobro video kako joj se ruke tresu dok se pakuje. ,,Pogrešila sam kad sam pristala da se udam za tebe i imala sam yremena da o svemu porazmislim. Moram da se okrenem karijeri, sopstvenom životu. A to neću moći ako nastojim da brak uspe, ako zasnujem porodicu. Naterala sam sebe da poverujem da ću sve to uspeti, ali sam pogrešila." Dijamanti na njenoj ruci zasijaše, kao da joj se rugaju. Nije mogla sebe da natera da skine prsten. Još ne. ,,Neću da se udam za tebe, Fine, i nije pravedno prema oboma da dalje nastavljamo. Moje prioritetno pravo sada je posao, da mu se što pre vratim."


,,Pogledaj me, Dina. Rekao sam da me pogledaš." Čvrsto je držeći za ramena, okrenu je. Osećaj panike pretopi se u čelično uverenje. ,,Lažeš." ,,Znam da ne želiš da veruješ-" ,,Gospode bože, Dina, zar ti nije jasno da ti se sve ogleda na licu. Nisi nikakav lažov. Zašto ovo radiš?" ,,Neću da budeš povreden više nego što je potrebno, Fine." Sva e ukočila dok ju je držao i gledala u prazno preko njegovog ramena. ••Pusti me." 301 ,,Nema šanse." ,,Ne želim te", reče promuklim glasom. ,,Ne želim ovo. Je i' dovoljnojasno?" ,,Nije." Naglo je privuče i usnama prekri njene. Odmah je zadrhtala privila se tananim telom uz njega, pružila mu vrele poljupce. ,,Ali ovo jeste." ,,To nije odgovor." Ali, telo joj je žudelo za njim, za toplinom, snagom. ,,Hoćeš da se ponovo izvinim?" Nežno je pogladi po kosi. ,,Dobro. Oprosti mi. Ponovo bih isto učinio. Ako smatraš da te time lažem, onda ću lagati. Učiniću sve što mogu da budeš bezbedna." ,,Neću da me iko štiti." Odmakla se i šake nemoćno stegla u pesnice. ,,Ne treba da me iko štiti. Zar ne vidiš? Zar ne razumeš? Iskoristio me je da nju ubije. Iskoristio je MENE. Neće povrediti MENE; ne treba mi zaštita. Sam bog zna koga li će još povrediti zbog mene." ,,Mene", rekao je tiho, besno. ,,Zbog toga sve ovo. Misliš da će možda pokušati mene da napadne. Najbolji način da to sprečiš je da me otkačiš, je li tako? Da budeš sigurna da svi znaju da si raskinula." Usne joj zadrhtaše. ,,Neću da se svadam s tobom, Fine." ,,Potpuno si u pravu što se toga tiče." Podiže kofer i istrese ga. ,,Ne pokušavaj više nešto slično. Ne igraj se više mojim osećanjima." ,,Pokušaće da te ubije", tupo je izgovorila. ,,Znam da hoće." ,,Tako si ti lagala, u pokušaju da me zaštitiš." Sa osmehom je gledao kako otvara usta da nešto kaže, a onda odustaje. ,,Sad smo kvit, Dina. Izjednačeno. Ti nećeš zaštitu, ja je neću. Šta hoćeš?" Podigla je ruke, a onda ih opet spustila. ,,Hoću da prestaneš da rae paziš kao da ću se svakog časa raspasti." ,,Učinjeno.Štajoš?" ,,Hoću da se zakuneš da mi ništa nećeš prećutati, bez obzira što misliš da će me uzdrmati." ,,Dogovoreno, obostrano." Polako je klimnula glavom i posmatrala ga. ,Još si Ijut." ,Jesam, još sam Ijut. Propratni efekat kad me žena koju volim preseče napola." ,Još me želiš." ,,Bože, da, još te želim." 302 K i'. vodio sa mnom ljubav otkako se to dogodilo. Kad god ti se rfgtin'.'- umiruješ me i miluješ, ali me ne pipaš." Krv n',u se uzburkala u venama. ,,Hteo sam da ti dam vremena." Ne želim vreme!" viknu, osetivši olakšanje i zadovoljstvo što je naizad to izgovorila. ,,Nisam krhka ni slaba ni ranjiva. Hoću da prestaneš da me gledaš kao da sam nekad postojala, kao da ću da nestanem. Živa sam. Hoću da osetim da sam živa. Učini me živom." Pruži ruku i pomilova je po obrazu. ,,Trebalo je da tražiš nešto teže." Poljubi je. Mogla je da oseti iskre besa koje pokušava da potisne, ukus vrele potiskivane želje, ponovo razbudene potrebe. ,,Nemoj", promrmljala je. ,,Nemoj da si nežan. Ne sada."


Želeo je da bude. Ali vukla ga je na krevet, pomamnim rukama već skidala. Ne može da bude pažljiv, ne može da se napaja na izvoru nežnosti kad ga njene usne izluduju. Telo joj je vibriralo uz njegovo dok se izvijala, zatezala, pripijala. Mogla je samo da misli na još, još. Još više njega. Još više te prigušene žestine koju je, primetila je, danima pokušavao da obuzda. Htela je da je se sada oslobodi, u njenoj utrobi. Otkucaj sopstvenog srca snažno joj je odzvanjao u uhu, svaki pojedinačni udar pulsa. Prigušeni jecaj beše znak pobedničkog uspeha kad joj rastvori košulju, tražeći golo telo. Duvao je vetar, a staklarija je pod naletima snežne oluje zveckala. Yatra se na tren priguši, a zatim plamteći razgore. Na krevetu, valjali su se kao grmljavina. Proždirao ju je poljupcima, ujedao, upijao kožu već natopljenu strašću. Dahtao je, ispuštao yrelinu, mrvio je rukama u želji da je što pre ima. Izvila se da ga dočeka, zabacila glavu, dugo i divljački stenjala. Brže. Brže. Očajnička želja dostiže vrhunac dok joj je svlačio farmerke, gladnim ustima požudno klizio niz uzdrhtalo telo ka žestokoj vrelini. Ruke je uronila u njegovu kosu, pritiskala ga bliže, bliže. Noktima ga je nesvesno grebala niz leda dok ju je prvi orgazam tresao. ,,Sada." Skoro da je plakala, povukla ga, ludački čekala da je ispuni. jmila ga je oko bedara, stegla nogama. ,,Sada", ponovi, a onda zaječa je ušao u nju. , Još." Podiže je, uroni dublje, snažno se probijajući, još snažnije kad protrese divljačko zadovoljstvo. Telo mu je kao motor, neumorno, 303 I stvoreno da juri. Sparilo se s njenim, kao čelik obmotan sornotcm hitajući još brže svaki put kad oseti da joj se mišići stežu oko njega poput vlažne pesnice. Kad se izvila, zategla, podigao ju je i privio uz sebe. Zube je zarila u njegovo rame dok joj je telo klizilo kao vlažna svila. Ponovo se primirila za tren ukočila, a onda rasprsla u drhtaje. Otvorila je oči, gledala ga i opuštala se. ,,Ne mogu." Spustio ju je, zabacio joj ruke iznad glave. ,Ja mogu." Proždirao ju je, gutao, puštao životinju da nadvlada, izvlačio nove odgovore iz njenog tela nestrpljivim zubima, palio novu vatru jezikom i usnaraa. Dah ga je pekao, u glavi mu je udaralo, u slabinama tuklo. Preplavi ga poslednji talas uzbudenja, potopi kao jako svetlo - blještavo i zaslepljujuće. Začu njen krik, samo svoje ime, i isprazni se u nju. Glava dvadeset četvrta Kancelarija Maršala Pajka ličila je na elegantnu dnevnu sobu. Ali u njoj niko nije živeo. Podsetila je Fina na kuću-uzorak, nameštenu za potencijalne kupce koji nikad neće prileći na brokatnu sofu ili se valjati po persijskom tepihu. Svakako se nikad neće desiti da se prsten nade kraj nemarno ostavljene čaše na Čipendejl stočicu. Niti će se deca igrati žmurke iza svilenih draperija ili čitati zavaljena u duboke mekane fotelje. Čak je i Maršalov sto više ličio na eksponat nego na upotrebljivi nameštaj. Hrastovo drvo uglačano do visokog sjaja, blještavi mesingani okovi. Oprema na stolu od tamnocrvene kože. Fikus kraj prozora nije yeštački, ali je tako savršen i skladan, bez trunčice prašine na listovima da prosto ne izgleda kao pravi. Fin je oduvek živeo u lagodnom bogatstvu, neopterećen materijalnim dobrima koje ono omogućava, ali mu je starinska Maršalova kancelarija, ispunjena tihim šumom prečišdvača vazduha, delovala prazno i bez


duše. ,,Naravno, biću srećan da saradujem s policijom." Skoro pobožno, Maršal povuče rukave svog sakoa preko dugmeta s monogramom na sveže beloj košulji. ,,Kao što vam rekoh, nisu smatrali neophodnim da me ispituju. Zašto bi? Ništa nemam da izjavim štampi." 304 1 što vara rekoh, nisam ovde kao predstavnik štampe. Niste ni da sa mnom razgovarate, Pajk, ali u tom slučaju..." Fin raširi Sake. Džtner će pobesneti, pomisli, što od policije nije tražio saglasnost !a ovaj razgovor. Ali, baš ovaj susret je lične prirode. ,,Nekim mojim poznanicima bi se možda svidelo da se prisete izvesnog dogadaja izmedu vas i Andele, dogadaja od pre par godina?" ,,Ne mislim da nešto tako otrcano može bilo koga da zanima." ,,Zadivljujuće je i iznenadujuće šta priylači pažnju gledalaca, zar ne? šta će, ako se prezentira iz odrečtenog ugla, zainteresovati policiju." Ovaj čovek ispipava teren, naravno, uveravao je sebe Maršal. Ne postoji ništa, apsolutno ništa, što ga povezuje s Andelom, osim trenutnog gubitka rasudivanja. Pa ipak... samo jedna reč izgovorena ogrešnoj osobi može da mu donese loš publicitet koji je u njegovom lu neprihvatljiv. Nekoliko pitanja i nekoliko odgovora neće škoditi, odlučio je. On =, na kraju krajeva, ekspert za komuniciranje s Ijudima. Ako ne može se izbori s nasrtljivim reporterom, ne zaslužuje sva ova zvanja i priznanja kojima je ukrasio zid iza sebe. Štaviše, uživaće da nadmudri čoveka koga je Dina izabrala umesto njega. ,,Poslednja poseta za danas mi je otkazana." Zavrte glavom kao da žali što se nesrećni bračni par odrekao njegovog umeća. ,,Slobodan sam do sedam. Mogu da vam posvetim nekoliko minuta." ,,Toliko mi i treba. Kad ste saznali za Andelinu smrt?" ,,Na vestima, sutradan ujutro. Bio sam šokiran. Shvatio sam da je )ina bila s njom u studiju. Kao što znate, Dina i ja smo se zabavljali. 3dno, zabrinut sam zbog nje." ,,Siguran sam da će joj to olakšati san." ,,Pokušao sam da je nadem, da joj ponudim podršku." ,,Nije joj potrebna." .,Vaše područje, gospodine Rajli?" upita Maršal uz smešak. ..Apsolutno, doktore Pajk", Fin odgovori. »»U poslu kojim se bavim, najznačajnije je biti otvoren." I dalje se 'srnehiyao. ,,Dina mi je svojevremeno mnogo značila." se priseti mnogih svojih intervjua. Neke sagovornike je 'dbadao, neke blago podsticao. U Maršalovom slučaju, primetio je da •° Je kraće pitanje, odgovori bivaju duži. 305 ,Je li?" ,,Prošlo je dosta vremena. I Dina je vaša verenica. Bez obzira na sve, još uvek bih ponudio svaku moguću podršku ili pomoć nekome koga sam voleo, pogotovo pod tako zastrašujućim okolnostima." ,,A Andela Perkins?" Fin se zavali u stolicu. Ma koliko izgledao opušten, bio je na oprezu, vrebao svaki titraj u Maršalovom oku. „Jeste li nju voleli?" ,,Ne", kratko odgovori. ,,Nisam." ,,Pa ipak je zbog vaše afere s gospodicom Perkins okončana vaša veza s Dinom." ,,Nije bilo nikakve afere." Maršal prekrsti ruke. ,,Sarao trenutnog gubitka kontrole i zdravog razuma. Prilično sam brzo słwatio da je Andela savršeno sve isplanirala iz vlastitih pobuda." ,,A to su?" ,,Po mom mišljenju? Da se poigra Dinom i uznemiri je. Uspela je." Jedva se osmehnuo. ,,Mada nije priłwatila položaj koji joj je Andela ponudila u Njujorku, Dina je zaoštrila odnose sa mnom."


,,Kivni ste zbog toga?" ,,Kivan sam, gospodine Rajli, što je Dina odbila da sagleda čitav dogadaj. Skoro ništa. Puko reagovanje tela na otvoren podsticaj. Nije se radilo o osećanjima, bilo kakvim." ,,Neki Ijudi su osetljiviji na seks od drugih." Fin se srdačno, ali smišljeno nasmeja. ,,Dina je vrlo osetljiva." ,,Zaista", odgovori i zaćuta. Kad Fin ne progovori, on zbunjeno produži. ,,Ne razumem kakva je veza izmedu mog nesrednog pogrešnog koraka i istrage." ,,Nisam ni rekao da je ima", reče Fin Ijubazno. ,,Ipak, da bisrao razjasnili stvar, recite mi gde ste bili u noći kad se ubistvo dogodilo? Izmedu jedanaest i dva posle ponoći?" ,,Bio sam kod kuće." ,,Sami?" ,,Da, sara." Sada potpuno siguran, Maršal se opusti. ,,Siguran sam da ćete se složiti da bih, da sarn planirao ubistvo, bio dovoljno pametan da sebi osiguran alibi. Ovako, večerao sam, potpuno sam, nekoliko sati radio na svojim istraživanjima, onda otišao na spavanje." ,Jeste li s nekim razgovarali? Je li vas neko zvao?" 306 ^Posluga je primala pozive. Ne volim da me prekidaju kad radim m u hitnim slučajevima." Nadmeno se smešio. ,,Da li mi savetujete da pozoVfem advokata?" ,,Ako mislite da vam treba." Ako kojim slučajem laže, razmišljao je Fin, potpuno je hladnokrvan. ,,Kad ste poslednji put videli Andelu?" Prvi put tokom razgovora, Maršalove oči iskreno i zadovoljno izasijaše. ,,Nisam je video otkako se preselila u Njujork. Znači, pre više od dve godine." ,Jeste li je kontaktirali od tada?" ,,Zašto bih? Nismo imali ljubavnu vezu, objasnio sam vam." ,,Niste je imali ni s Dinom", primeti Fin i na svoje zadovoljstvo izbrisa osmeh s Maršalovog lica. ,,A\i ste nastavili da je zovete." ,,0d tada je prošla skoro godina. Ona ne oprašta." ,,Ipak ste joj slali poruke. Zvali je telefonom." ,,Ne, nisam. Sve dok nisam čuo šta se dogodilo. Nije odgovorila na pozive, pa sam se pomirio s tim da niti žełi moju pomoć, niti joj je potrebna." Uveren da je zvučao više nego razumno, on ustade. ,,Kao što rekoh, imam obaveze u sedam i moram do kuće da se presvučem za veče. Moram da kažem da je ovo bio zanimljiv predah. Poželite Dini sve najbolje." ,,Ne verujem." I Fin ustade, ali bez namere da krene. ,,Imam još jedno pitanje. U stilu novinar pita psihologa." Maršalove usne se razvukoše u širok osmeh. ,,Kako da vas odbijem?" „0 opsednutosti." Polako izgovori te reči i zastade, trudeći se da uoči bilo kakav znak: izbegavanje pogleda, neki tik, promenu boje glasa. ,,Ako se muškarac, ili žena svejedno, veže za nekog, dugoročno, recimo, dve-tri godine, i fantazira, ali ne može sebe da natera da se približi toj osobi, licem u lice, i u tim svojim fantazijama smatra da je izneveren, šta će osećati? Ljubav? Ili mržnju?" ,,Teško pitanje, gospodine Rajli, a tako malo pojedinosti. Mogu da kažem da su ljubav i mržnja neraskidivo isprepletane kao što pesnici tvrde. I ljubav i mržnja mogu da se kontrolišu i, zavisno od okolnosti, da budu opasne. Opsednutost je retko konstruktivna, za bilo koju stranu. Recite mi, planirate li emisiju na tu temu?" ,,Možda." Fin dohvati kaput. ,,Kao laik, pitam se da li je osoba zahvaćena takvom vrstom opsesije sposobna da to sakrije. Da obavlja 307


svakodnevne obaveze, a da ne skine masku." Gledao je Maršala u lice. ,,Stari dobri Džon Smit koji iznenada pokosi nekoliko Ijudi, a susedi izjave da je bio prijatan, tih čovek." ,,Dogada se, nije li tako? Yećina Ijudi je dovoljno pametna da drugima dozvoli da vide samo ono što treba da se vidi. A većina Ijudi vidi u svakom slučaju ono što izabere. Da je Ijudski rod jednostavniji, obojica bismo tražili drugi način da zaradimo za život." ,,Imate pravo. Hvala vam." Dok je izlazio iz kancelarije, kroz čekaonicu, i prilazio liftu, Fin se pitao da li Maršal Pajk pripada tom tipu Ijudi koji hladno raznesu nečije lice i odu. Pokazuje previše smirenosti. Toga je bio svestan. Previše laskav i ugladen, razmišljao je Fin. Trebalo bi prirodnije da reaguje, instinktivnije. Ne, tu nelagodnost oseća novinar u njemu, zaključi. Taj čovek nešto krije i na njemu je da otkrije o čemu se radi. Neće škoditi da prode pored hotela i raspita se da li je iko video Maršala u blizini u nod kad je Andela ubijena. *** U kancelariji, Maršal sede za radni sto. Čekao je i čekao dok lift sasvim ne utihnu. I ponovo je čekao i osluškivao potpunu tišinu. Tad zgrabi telefon i okrenu broj, prelazed oznojenim dlanom preko lica. Začuo je kako Finov glas daje već poznatu informaciju: Dina nije kod kuće. Maršal tresnu slušalicu i zaroni glavu u šake. Prokleti Fin Rajli. Prokleta Andela. I prokleta Dina. Mora da je vidi. I mora da je vidi odmah. *** ,,Nije trebalo još da se vraćaš." Džef je stajao u Dininoj kancelariji. Njegovo prijatno doraaće lice morila je briga. Miris sveže farbe još se osećao. Oboje su znali zašto su zidovi okrečeni, a tepih zamenjen. Na površini Dininog stola tragovi ogrebotina. Policija je otpečatila prostoriju tek pre četiri dana i nije bilo vremena da se sve popravi ili zameni. ,,Nadala sam se da će ti biti drago što me vidiš." ,,Drago mi je što te vidim, ali ne ovde." Bili su sami, jer je jedva bilo osam ujutro. Džef se osedao obaveznim da je ubeduje da se još malo odmara. Kad stignu ostali, sigurno će i oni isto reći. Ali sada, na 308 njemu je da se o njoj brine. ,,Prošla si kroz košmar, Di, a tome nema ni nedelju dana." Ima, pomislila je. Yečeras je puna sedmica. Ipak ga nije ispravilau ,,Džef, već sam o tome raspravljala s Finom-" ,,Nije smeo da ti dozvoli da dodeš." Iznervirala se, ali je uspela da se savlada da mu ne odbrusi. Mora da sam još na ivici kad sam spremna da režim na jadnog Džefa, zaključila je. ,,Fin nema šta da mi DOZVOLJAVA. Da ti bude lakše, potpuno se slaže s tobom da je trebalo još da se strpim. Ali ja se ne slažem." Nasloni se na ram prozora. Iza njenih leda, vejao je sneg i stvarao vlažan, debeo pokrivač. ,,Potreban mi je rad, Džef. Andelina smrt je užasna, ali mi skrivanje pod oklopom neće pomoći da to odagnam. „1 potrebno mi je društvo." Ispružila je ruku. ,,Stvarno mi je potrebno." Čula je kako uzdiše. Onda joj je prišao i prihvatio njenu ruku. ,,Hteli smo da budemo s tobom, Di. Svi." ,,Znam", odgovori Dina uz stisak. ,,Verujera da nikome nije bilo lako. Da li vas je policija ispłtivala?" ,Jeste." Napravio je grimasu i namestio naočare. ,,Taj detektiv Džener. 'Gde ste bili date noći?"' upita Džef, savršeno podražavajući Dženera, pa se Dina od srca nasmeja. ,,Svi smo imali tretman. Sajmon se stalno znojio. Znaš kakav jĕ kad je pod pritiskom. Kršio ruke, glasno gutao. Toliko je bio izmožden, da ga je Fren naterala da prilegne,a onda napala policajca što ga muči."


,,Žao mi je što sam to propustila." Naslonila je glavu na Džefovo rame, srećna što se vratila medu prijatelje. ,,Šta sam još propustila?" Osećala je da je napet, pa ga ponovo stisnu za ruku da ga ohrabri. ,,Eiće mi bolje ako znam, Džefe. Imam samo nejasnu predstavu o tome koliko je kancelarija oštećena. Nedostaje mi naša jelka." Tužan osmeh prelete joj licem. ,,Blesavo, zar ne? Kad pomisliš šta je sve ovde uništeno, a meni nedostaje glupava jelka." ,,Nabaviću ti drugu. Isto tako ružnu." ,,Nemoguće." Ipak je odustala. ,,Pričaj mi." Za trenutak je oklevao. ,,Kancelarija je bila prilično demolirana, Di. Ali se uglavnom radilo o kozmetičkoj šteti. Kad su nam policajci dozvolili da udemo, Loren je naredio da se sve očisti, okreči, zameni. Bio je dostojanstveno Ijut. Ne na tebe", dodade brzo. ,,Zbog čitavog čina, znaš. Zbog činjenice da je neko ušao i... učinio šta je učinio." ,,Nazvaću ga." 309 ,,Dina... Žao mi je. Ne znam šta još da ti kažem. Tako mi je prokltto žao što si kroz sve to morala da prodeš. Yoleo bih da mogu da kažern da mi je žao Anćtele, ali mi nije žao." ,,Džef-" ,,Nije mi žao", ponovio je, stežući joj ruku. ,,Htela je da te povredi. Radila je sve što je mogla da ti uništi karijeru. Iskoristila Lua, izmišljala laži, izvukla na svetlost dana čitavu stvar s tim sportistom. Nije mi žao što više neće moći ništa da pokuša." Ispustio je dubok uzdah. ,,Izgleda da sam zbog svega toga prilično hladan." ,,Ne, nisi. Andela nije pobudivala veliku ljubav i priyrženost." ,,Ti pobuduješ." Podigla je glavu i osmehnula mu se. Začu se neko na vratima, pa oboje poskočiše. ,,Bože!" Ude Kesi, držeći u jednoj ruci pritiskač za hartiju, u drugoj mesinganu skulpturu. ,,Pomislila sam da je neko ponovo provalio." Na nesigurnim nogama, Dina jedva načini dva koraka do stolice. ,,Došla sam rano", reče, trudeći se iz sve snage da govori smireno i trezveno. ,,Pomislila sam da treba da počnem da se uhodavam." ,,Izgleda da nas je sad troje." Ne ispuštajud Dinu iz vida, Kesi ostavi skupturu i pritiskač. ,,Sigurna si da ti je dobro?" ,,Nisam." Dina za trenutak zatvori oči. ,,Ali mi je potrebno da sam tu." *** Mada još na ivici nerava i loše volje, Dina je već do podneva shvatila da je rutina kancelarijskog posla umiruje. Raspored gostiju morao je da se izmeni i ponovo sačini, nove ideje o temama za emisiju predložene i razmotrene. Kad se proneo glas da se Dina vratila, telefoni zabrujaše. Kolege iz informativne redakcije nagrnuše, podstaknuti i istinskom brigom i pukom radoznalošću. ,,Beni se nada da deš mu dati intervju", reče joj Rodžer. ,,Ekskluzivan, u ime starih dobrih vremena." Dina mu dodade pola sendyiča koje je gomilala na već pretrpanom stolu. ,,Beni mnogo razmišlja o starim dobrim vremenima." ,,To je vest, Di. I prilično vruća kad pomisliš da se sve dogodilo baš u zgradi CBC-a i da su umešane dve glavne zvezde." 310 r.i.AYNA ZYEZDA, pomislila je. Koja je razlika izmedu glavne „0701, i manje zvezde? Znala je šta bi Loren rekao: manja zvezda je ražila da'de uživo. Glavna zvezda je to prokockala. ,,Daj mi malo vremena, hoćeš?" Protrlja rukom ukočeni vrat. ,,Reci mu da razmišljam." ,yaži." Skrenu pogled na svoje ruke. ,,Bio bih ti zahvalan, ako se odlučiš, da mi dozvoliš da ja vodim razgovor." Nakratko je pogleda, pa opet spusti glavu. ,,To bi mi koristilo. Ponovo se priča o otpuštanju


novinara." ,,Uvek se priča o otpuštanju novinara." I protiv svoje volje naljutila se zbog usluge koju od nje traži. ,,Dobro Rodžere, za stara dobra yremena. Samo me pusti par dana." ,,Prava si breskyica, Di." I osetio se kao ljigavko. ,,Moram da se vratim. Čeka me snimanje." Ustao je, ostavljajući netaknuti sendvič. ,,Lepo je što si se yratila. Ako ti treba prijateljsko uvo, imam dva." ,,Bez snimanja?" Pocrveneo je. ,,Naravno. Bez snimanja." ,,Dirnuta sam, mislim. Kesi će ugovoriti intervju za dan-dva, važi?" ,,Kad budeš spremna." Zatvorio je vrata za sobom. Dina se zavali u stolicu i zatvori oči. Čulo se samo bezlično mrmljanje spikera na televiziji. Andela je mrtva, pomislila je, i zbog toga je sada važnija vest nego ikad dok je bila živa. I što je najcrnje, shvatila je, i sama je postala vruća vest. A vruća vest donosi veliku popularnost. Posle ubistva, ,,Iz Dininog ugla", bolje reći reprize emisije, postale su još gledanije i potukle konkurenciju. Nijedan kviz niti drama nisu mogli da se nose s moćnom težinom ubistva i skandala. Andela je svojoj najvećoj rivalki podarila uspeh koji je želela da joj oduzme. Samo je morala da umre da bi to učinila. ,,Dina?" Srce samo što joj ne iskoči, trže se i širom otvori oči. S druge strane stola, Sajmon istom žestinom poskoči. ,,Izvini", brzo reče. ,,Izgleda da nisi čula kad sam kucao." v ,,Nema veze." Besna što je tako reagovala, s mukom se nasmeja. •>Zivci mi nisu toliko jaki koliko sam mislila. Deluješ iscrpljeno." PokuŠao je da se osmehne, ali nije uspeo. ,,Ne mogu da spavam." i cigaretu. 311 ,,Mislila sam da si ostavio pušenje." „1 ja." Zbunjeno slegnu ramenima. ,,Znam da si rekla da hoćeš da ponedeljak počnerao snimanje." ,,Tako je. Ima li problema?" ,,Samo da. . ." Oklevao je, pušio. ,,Mislio sam, s obzirom na okolnosti - ali ti možda ne smeta. Čini mi se da..." Dina je došla u iskušenje da ga zgrabi za jezik i izvuče mu reči ,,Šta?" ,,Garnitura za sedenje", reče kao iz topa i nervozno se počeša po proredenoj kosi. ,,Mislio sam da bi možda želela da promeniš garnituru. Stolice... znaš." ,,Bože." Prekri usta rukom kad se priseti Andele kako udobno sedi, sedi mrtva u prostranoj beloj fotelji. ,,Bože, nisam ni pomislila." ,,Izvini, Dina." Ne znajući šta drugo da učini, potapša je po ramenu. ,,Trebalo je da ćutim. Baš sam idiot." ,,Ne. Ne. Hvala ti. Mislim da ne bih izdržala..." Zamislila je sebe kako seda, a onda premire od šoka i užasa. Da li bi vrišteći pobegla, kao što je već učinila? ,,Sajmone! Dobri bože!" ,,Di." Ponovo je bespomoćno potapša po ramenu. ,,Nisam hteo da te uznemirim." ,,Mislim da si mi upravo sačuvao pamet. Dovedi mi dekoratera, Sajmone, hoćeš? Neka sve izmeni. Boje, fotelje, stolove, biljke. Sve. Reci mu-" Sajraon je vec zapisivao. Taj jednostavan i uobičajeni postupak donekle oraspoloži Dinu. ,,Hvala ti, Sajmone." ,Ja sam čovek za detalje, sećaš se?" Ugasio je dopola popušenu cigaretu. ,,Ništa ne brini. Sve ćemo potpuno promeniti." ,,Ali neka ostane prijatno. Što ne odeš ranije? Možda na masažu? ,,Više volim da radim." ,,Potpuno te razumem."


,,Nisam znao da će me sve to ovoliko pogoditi." Odloži beležnicu. ,,Godinama sam radio s njom. Ne mogu da kažem da sam je baš voleo, ali sam je poznavao. Upravo sam ovde stajao, na ovom mestu, a ona je tamo sedela." Skrenuo je pogled, a onda ga vrati na Dinu. ,,Sad je mrtva. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome." " a. 312 Pečpac je bio i ovde." Bojažljivo pogleda po sobi, kaoo da v'ijp o« neko iskoči iz ćoška i uperi pištolj. ,,Bože, izvini. Samo nas hespotrebno prestravljujem. Čini mi se da me to izjeda zato što jcoj je večeras komemoracija." ,yečeras? U Njujorku?" |,Ne, ovde. Mislim da je želela da bude sahranjena u Čikagu, gčie je doživela veliki uspeh. Neće biti govorancija niti bilo čega, zato što..." On se seti zašto i proguta knedlu. ,,Pa, samo će se održati služtfca u kapeli. Mislim da bi trebalo da odem." ,,Kaži sve pojedinosti Kesi, hoćeš? Mislim da bih trebala i ja." ,,Ne samo da je glupo", reče Fin, jedva suzbijajući bes, ,,vesć je suludo." Dina je gledala kroz vetrobran kako brisači skidaju naslage lecdene susnežice. Sneg koji je padao čitav dan pretvorio se najpre u msasnu sivu smesu, a potom u gadnu susnežicu, hladnu i zlokobnu. Prava noć za sahranu. Podigla je bradu i čvrsto stegla vilice. ,,Rekla sam ti da ne mioraš da ideš sa mnom." ,Jeste, rekla si." Ugledao je gomilu reportera ispred pogreebne kapele i produžio dalje. ,,Prokleti novinari." Skoro da se osmehnula na tu njegovu opasku, osetivši rnaglu potrebu da se glasno nasmeje. Ali, plašila se da ne zazvuči histeriSno. ,,Parkiraću dole niz ulicu", procedi kroz zube. ,,Bolje da uderrno na sporedni ulaz." ,,Izvini", ponovila je dok je zaustavljao kola. ,,Izvini što saim te dovukla po ovakvoj noći." Bolela ju je glava i nije se usućtivala cda to pomene. I osećaj jake mučnine u stomaku koja će se izgleda pogorršati. ,,Ne sećam se da sam dovučen." ,,Znala sam da me nećeš pustiti da sama dodem. Tako se svo«di na ^sto. Cak sebi ne mogu ni da objasnim zašto smatram da treba o\#o da učinim. A moram." Iznenada se okrenula i ułwatila ga za ruku. ,,Ma ko da ju je - ubio, mogao bi sada da se pojavi. Pitam se da li ću ga prepoznati. Da li oću ga P°gledati u lice, da li ću znati. Užasno se plašim da hoću." ,,Ipak još uvek hoćeš da udeš." 313 ,,Moram." Susnežica pomaže, pomislila je. Ne samo da je hladna, već iziskuie dugačke kapute u kojima ih je teže prepoznati. I kišobran ih štiti. Išli su ćutke. Yetar im je duvao u lice. Ugledala je kombi CBC-a pre nego što su stigli do sporednog ulaza. Žurno ju je ugurao unutra, čisteći ih oboje od mokrine i otresajući kišobran. ,,Mrzim proklete sahrane." Iznenadeno ga je gledala dok je skidala rukavice i otkopčavala kaput. Sad je videla. Nije samo nezadovoljan što ga je naterala da pode, nije samo zabrinut ili uplašen, već je užasnut. ,,Izvini. Nisam znala." ,,Nisam bio ni na jednoj od... godinama. Kakva je svrha? Smrt je smrt. Cveće i muzika orgulja ništa ne menjaju." ,,Valjda treba da uteši žive." ,,Nisam to primetio."


,,Nećemo dugo." Uzela ga je za ruku, čudeći se da je uteha više potrebna njemu nego njoj. Učini joj se da je zadrhtao, jednom. ,,Hajde da to obavimo." Čuli su se tihi žamor i prigušena posmrtna muzika. Ne orgulja, shvatila je s mučnim olakšanjem, već klavira i čela u tužnom duetu. Osećao se miris limuna, parfema, cveća. On bi se zakleo da je namirisao i viski, kao oštricu noža koja seče već zagušljiy vazduh. Debeo tepih u dezenu tamnocrvenih ruža prigušivao im je korake dok su dugačkim hodnikom prilazili. Sa obe strane mnogobrojna vrata od hrastovine, zatvorena. Na kraju hodnika jedna otvorena. Duvanski dim samo je doprinosio mešavini mirisa. Oseti da ona drhti, pa je čvršće uhvati oko struka. ,,Možemo da se okrenemo i odemo, Dina. Nikakva sramota." Samo je odmahnula glavom. Onda je ugledala prvu video-kameru. Predstavnici štampe, izgleda, nisu samo napolju. Nekoliko ih je unutra. Potpuno su opremljeni - kamerraani, mikrofoni, reflektori. Kablovi razvučeni po cvetnoj stazi glavne kapele. Tiho su se ušunjali. Plafon i zidovi u mozaiku, oslikani andeli, prigušeni šapat i zveckanje čaša. Mnoštvo sveta. Dina je pogledom prelazila od lica do lica želeci da vidi da li su tužna ili uplašena, ili se prosto mire sa sudbinom. Da li bi Andela bila zadovoljna iskazanom tugom? I hoće li njen ubica doci, da gleda? 314 ne plače, zapazi Fin. Primetio je doduše šok i ozbiljnost u očima. Glasovi utišani u znak poštovanja. I kamere koje sve s. fitao se hoće li slučajno zabeležiti jedno lice, koje neće uspeti Sasvim da prikrije saznanje, i trijumf? Čvrsto je držao Dinu kraj sebe, svestan da ubica može biti ovde, da gleda. U zlatnom ramu stajala je Anćtelina slika, postavljena povrh sjajnog sanduka od mahagonija. Snimak kojim se ulaguje i traži još veći publicitet. Podsetila je Fina, previše opipljivo, na sadržaj zatvorenog kovčega. Oseti da se Dina kraj njega trese i instiktivno je privuče bliže. ,,Hajdemo odavde, do davola." Ne " ,,i^C. ,,Kanzas-" Kad juje pogledao, uočio je daleko više od šoka i straha. Uočio je ono što nedostaje skoro svim licima koja su se ovde okupila: žalost. ,,Bez obzira na pobude", reče Dina tiho, ,,pomagala mi je. I ko god da joj je ovo učinio, iskoristio je mene. Ne mogu to da zaboravim", dodade slomljenim glasom. Ni on. To ga je užasavalo. ,,Bolje je da nas Den Gardner ne vidi." Dina klimnu glavom ugledavši ga u dnu kapele, kako prima izraze saučešća. „1 on je iskorišćava, iako je mrtva. Strašno." ,,Štampa će se na neko vreme okrenuti njemu. Ona bi razumela." ,,Pretpostavljam." ,,Zanimljiva scena, zar nije?" Prokomentarisa Loren kad im se pridruži. Dugo je ispitivački gledao Dinu, onda klimnu glavom. ,,Izgledaš dobro." ,,Nisam dobro." Zahvalna za tu laž, poljubila ga je u obraz. ,,Nisam mislila da ćeš doći." »1 ja bih to rekao." Grejao joj je ozeble ruke u svojim. ,,Činilo mi se da je nužno, ali već žalim." Na licu mu se ogledalo gadenje dok je preko ramena posmatrao Dena Gardnera. ,,Priča se da namerava da objavi prilog sa yečerašnjeg skupa zajedno sa specijalcem koji je Andela već snimila. I traži od sponzora još pet hiljada dolara za minut emitovanja. Ta bitanga će i to dobiti." ,,Loš ukus često više košta od dobrog", prošapta Dina. ,,0vde mora daJepetstoljudj." ,,Svakako. Šačica je čak ražalošćena što je mrtva." 315 ,,Nemoj tako, Lorene." Stomak joj se zgrči kao pesnica.


,,Moram da priznam da sam jedan od njih." Uzdahnuo je, trudeći se da popravi raspoloženje. ,,Porastao bi joj ego kad bi mogla ovo da vidi." Da bi dobio na vremenu i prikrio emocije, tiho se nakašlja. ,,Znaš, nisam načisto da li je Andela zaslužila Dena Gardnera ili ne. Prava zagonetka." ,,Sigurna sam da tebe nije zaslužila." Zbog suza koje su je pekle, Dina se oseti kao licemer, jer nije plakala za Andelom. ,,Mi odlazimo, Lorene. Što ne podeš s nama?" ,,Neću. Ostaću do kraja. Ali mislim da vas dvoje treba večeras da izbegavate publicitet. Tiho nestanite." Kad su izašli, Dina pade Finu u zagrljaj. ,,Pojma nisam imala da je još voli." ,,Ni ja." Pogleda je ravno u oči. ,Jesi li dobro?" ,,U stvari, bolje sam." Spustila je obraz na njegovo rame. Strah je uglavnom uminuo. Ta živčana panika u stomaku, na koju se skoro navikla, primirila se. ,,Drago mi je što smo došli." ,,Izvinite." Čuvši opojni glas Kejt Lovel, Dina se okrenu. Stajala je na vratima, mekana i ozbiljna u crnoj svili. Plamena talasasta kosa padala joj je na ramena. ,,Izvinite što smetam." ,,Ne smetaš", odgovori Dina. ,,Upravo odlazimo." „1 ja." Okrenula se ka žamoru glasova i muzike. ,,Nisam Ijubitelj ovakvih zabava." Blago se osmehnu. ,,Biia je kučka. I mrzim je iz dna duše. Ipak nisam sigurna da je čak i Andela zaslužila da ovako prostački bude iskorišdena." Kratko uzdahnu i slegnu ramenima kao da želi da se svega otarasi. ,,Prijalo bi mi piće. A moram s tobom i da razgovaram." Pogleda Fina i namršti se. ,,Pretpostavljam da ćeš i ti biti prisutan, ali to je u ovom trenutku najmanje važno." Fin je upitno pogleda, pa se ona osmehnu, ovog puta osećajnije. ,,Cuj, vodi nas u neki kafić. Častiću vas pićem i ispričati pričicu koja će vas možda zanimati." Glava dvadeset peta ,,Za Holivud", reče Kejt, podižući čašu viskija. ,,Zemlju iluzija." Potpuno zbunjena, Dina je pijuckala vino, dok se Fin držao kafe. Ne očekuje se da se u ovakvom baru pojavi jedna od najvecih holivudskih zvezda. Klavirista je setno sviruckao bluz, a note su lenjo 316 lc,-'-.'nle zadimljenom prostorijom. Sedeli su u ćošku, u polumraku, na 7ihiev Kejt. Na izgrebanom stolu njihove čaše kraj prepune staklene pepeljafe. ,,Prevalila si prilično dug put da bi došla na sahranu nekoga koga ne voliš." Dina je posmatrala kako Kejt otmenim noktima dobuje po stolu u ritmu muzike. ,,Bila sam ovde. A i da nisam, doputovala bih. Radi zadovoljstva da se uverim da je stvarno mrtva." Kejt ponovo otpi, pa odloži čašu. "Mislim da ni ti nisi marila za nju više od mene, ali ti ovo teže pada s obzirom da si je našla mrtvu." Kejtin pogled omekša dok je posmatrala Dinu. ,,Priča se da baš nije bila lep prizor." ,,Nije." ,yolela bih da sam bila na tvom mestu", reče Kejt skoro šapatom. ,,Mekša si, oduvek si bila. Čak i posle svega što ti je učinila, i pokušala da učini, daleko više znam o tome nego što možeš i da zamisliš." Dina ju je pomno posmatrala. ,,Stvari koje nisu doprle do štampe. Andela je volela da se hvali. Mrzela te je." Podigla je čašu prema Finu. ,,Zato što nisi šenio kad joj se prohtelo. A htela te je baš iz tog razloga. Mislila je da joj Dina stoji na putu. Sve je činila da te ukloni." ,,Ništa novo." Primetivši da je Kejtina čaša prazna, Fin poruči novo piće. Ova dama je napeta, zaključi. ,,0vo je samo mali uvod. Ne verujem da ćeš se iznenaditi kad čuješ da je Andela ulazila u nevolje i troškove samo da bi iskopala nešto iz tvoje prošlosti, Dina. Silovanje. Osvetilo joj se, naravno." Ljupko se nasmešila. ,,Isti je bio slučaj i sa još nekim njenim projektima. Tako ih je zvala. Nikako ucena." Namrštila se i lupkala prstima, lupkala, lupkala. ,,Rob Yinters je bio jedan od projekata. I Maršal Pajk." Nije pogledala u kelnericu, ali je sklonila čašu koju ona stavi tačno pred


nju. ,,Ima ih još mnogo. Imena koja bi vas zaprepastila. Koristila je usluge privatnog detektiva po imenu Biker. On je u Čikagu. Andela ga je baš zaposlila da joj skuplja činjenice za projekte. Koštalo me je pet hiljada dolara da izbacim njegovo ime iz Andelinog imenika. Ali, svako ima svoju cenu. Pa i ja", tiho dodade. ,,Hoćeš da kažeš da je Andela ucenjivala Ijude?" Dina se primaknu. ,,Prodavala je tajne za novac? ,,Povremeno. Više je volela da za tajnu dobije uslugu. Opet pod njenim uslovima." Za trenutak je zastala, prisećala se. ,,'Učini mi to, 317 a ja ću te tričarije zadržati za sebe.' 'Žena vam ima problem s drogo,n senatore. Ne brinite, neću ni pisnuti ako mi učinite uslugu.' Koja je' dobitnica nagrade 'Gremi' žrtva incesta? Koja je popularna teleyizijska zvezda povezana s Kju kluks klanom? Pitajte Andelu. Od saznavanja tajni napravila je biznis. I ako je sigurna da te je dovoljno ščepala nešto bi ti i poverila. Tako je učvršćivala moć. Bila je uverena da me je dovoljno ščepala." ,,Isadjemrtva." Na Finovu konstataciju Kejt klimnu glavom. ,,Smešno, sad kad mi više ne preti, kao da sam primorana da učinim ono čime je oduvek pretila. Obelodaniću sve. Zapravo, odlučila sam da to uradim baš one noći kad je ubijena. Policiji bi to moglo da se svidi, zar ne? Kao u lošem romanu. Yidela sarn je te noći." Yidela je užas u Dininim očima. ,,Ne u studiju. Uhotelu. Svadale smo se. Pošto je u drugoj sobi bila spremačica, yerujem da je policija već saznala." Pogleda Fina. ,,Da, vidim da je bar tebi poznato. Onda nema veze. Otići ću i daću izjavu pre nego što dodu po mene. Yerujem da sam čak i pretila da ću je ubiti." Kejt zatvori oči. ,,0pet loš roman. Nisam je ubila, ali ćete morati da odlučite da li mi verujete kad budem završila priču." ,,Zašto nam sve to govoriš?", odlučno upita Dina. ,,Zašto odmah ne odeš u policiju?" ,Ja sam glumica. Volim da biram publiku. Ti si uvek dobra publika, Di. I, u svakom slučaju, mislim da treba da znaš čitavu priču. Zar se nikad nisi zapitala zašto sam odbila da gostujem u tvojoj emisiji?",Jesam. Ali mislim da si već odgovorila. Andela te je ucenjivala. A usluga je bila da mene bojkotuješ." ,Jedna od mnogih usluga. Bila sam u nezavidnoj poziciji pre par godina, kad si mi prišla, opijena slavom. Imala sam dva velika uspeha, kritika me je volela. Zdrava seksi devojka iz komšiluka. Ne veruj kad neko kaže da filmske zvezde ne čitaju članke o sebi. Ja sam upijala svaku reč. Svaku reč", izgovorila je uz otegnut sanjiv osmeh. ,,Verovatno i sad mogu da citiram neke najbolje prikaze. Oduvek sam želela da budem glumica. Zvezda", brzo dodade. ,,A tako su me i zvali. Prva filmska zvezda nove generacije. Naslednica Loren Bekol i Ingrid Bergman i Bet Dejvis. I nije mi trebalo mnogo godina. Sporedna uloga u filmu koji je uzleteo kao raketa i nominovan za Oskara. Onda sam igrala zajedno sa Robom i zapalili smo platno, slomili srca. U sledećem filmu, moje ime 318 \e j!avno. Stvorila sam svoj imidž. Žena koja očarava osmehom." se ponovo nasmeja, ponovo otpi piće. ,,Dobra devojka, junakinja, koju bi s"ako poželeo za snaju. To je taj imidž. To Holivud od mene traži, to obožavaoci očekuju. I to sam im davala. Cene me i zbog talenta, ali je'imidž jednako važan." Oborila je pogled. ,,Mislite li da bi vrhunski producenti i režiseri, glumci, Ijudi koji odlučuju koji će se projekat vinuti, a koji odbaciti, zatrpavali mog agenta ponudama da znaju da je njihova savršena heroina, dobitnica Oskara za ulogu očajnički predane majke, zatrudnela u sedamnaestoj godini i bez razmišljanja napustila dete?" Glasno se nasmejala kad Dina širom otvori usta od zaprepašćenja. Ne beše to ipak veseo kikot. ,,Ne uklapa se, je l' tako? Čak i sad kad sam slavna, pitam se koliko bi gledalaca pristalo da izvadi sedam dolara da me gleda u ulozi paćenice ili lažne junakinje?"


,,Ne..." Dina zaćuta i sačeka da joj se misli srede. ,,Ne vidim zašto bi to smetalo. Napravila si izbor i sigurna sam da za tebe ni najmanje nije bio lak. I sama si bila dete." Zadivljena, Kejt pogleda Fina. ,,Zar je stvarno tako naivna?" ,,U izvesnim stvarima." Mada ponosan što je vičan naglomprosudivanju karaktera, ipak je brzo razmišljao. ,,Shvatam zašto bi ovakvo saznanje sve uzdrmalo. Štampa bi te napala. Ali bi se izvukla." ,,Možda. Plašila sam se. Andela je to znala. I stidela sam se. I to je znala. U početku je bila puna saosećanja. 'Mora da ti je bilo strašno teško, draga. Mlada devojka, kojoj je čitav život u pitanju zbog jedne greškice. Mora da ti je bilo strašno da učiniš ono što si smatrala da je za dete najbolje.'" Iznervirana samom sobom, Kejt obrisa suzu. „1 vidite, pošto je bilo teško, čak i užasno, i zato što je pokazivala razumevanje, pokorila sam se. Držala rae je u šaci. Podsećala me je da se holivudskim moćnicima ne bi svidelo da čuju za tu moju malu grešku. Razumela je, saosećala Potpuno. Ali, da li bi oni? Da li bi običan svet, koji puni bioskopske blagajne i koji me je proglasio hrabrom princezom, razumeo?" ,,Kejt, imala si sedamnaest godina." Kejt polako pogleda Dinu. ,,Dovoljno odrasla da dobijem dete, dovoljno odrasla da ga ostavim. Dovoljno odrasla da za to platim. Nadam Se da sam sad dovoljno jaka da se suočim s posledicama." Namršti se 319 gledajući u čašu. Da nije opstala, da se slomila, potpuno bi poklekla Andela je to znala. ,,Pre nekoliko godina nisam bila. Jednostavno je tako' Mislim da tada ne bih preživela pisma puna mržnje, ili žutu štampu ili masne viceve." lako se osmehivala, Dina na njenom licu uoči bol' ,,Ne mogu da kažem ni da sam sad spremna. Ali, činjenica je da će me policija pronaci. Pre ili kasnije iskopaće Bikera i svu Andelinu ružnu dokumentaciju. Moradu da odlučim kada du i gde sve da obelodanim. Yolela bih da to uradim u tvojoj emisiji." Dina zatrepta. ,,Molim?" ,,Rekoh da bih volela da sve objavim u tvojoj emisiji." ,,Zašto?" ,,Iz dva razloga. Prvo, za mene će to biti krajnja osveta Andeli. Ne svida ti se", promrmlja, videvši razočaranje u Dininim očima. ,,0vaj drugi će ti se više dopasti. Yerujem ti. Otmena si i puna sažaljenja. Neće mi lako pasti sve to i potrebna mi je tvoja podrška. Preplašena sam." Ostavila je piće. ,,Mada mi je mrsko, moram i ovo da priznam. Izgubila sam dete zbog svoje ambicije", tiho izgovori. ,,To je prošlo", nastavi žešćim glasom. ,,Neću da izgubim ono što imam, Dina. Ono što sam stekla radom. Mrtva Andela je po mene isto toliko opasna koliko i živa. Moram da se saberem i sve izložim. Puno te cenim. Oduvek. Moraću da pričam o svom ličnom životu, bolu. Hoću da taj razgovor započnem s nekim koga poštujem." ,,Ubacićemo te u program", reče jednostavno Dina. ,,U ponedeljak ujutro." Kejt zatvori oči, skupljajući preostalu snagu. ,,Hvala ti." *** . fts £ ,,Možemo da odemo u hotel." 320 ;vr • ndmahnu glavom. ,,Ne, to je samo drugi vid skrivanja. Ne , -rni a da se ne osećam odgovornom zbog svega." Ł>(0ndaradinatome." Primeti nestrpljenje u njegovom glasu. Čučnula je da pomazi psa. To su bile tvoje stvari, Fine." Stvari." Okačio je kaput i u ogledalu posmatrao kako se nadvija nad psom. ,,Sam° stvari, Dina. Osigurane, zamenljive."


Nije se pomerila, ali je podigla glavu. Gledala ga je širom otvorenih očiju. ,,Toliko te volim. Mrsko mi je saznanje da je bio ovde, da je dodirivao tvoje stvari." Čučnuo je kraj nje, pa se pas izvali na leda očekujući dalje češkanje. Ali Fin samo uhvati Dinu za ramena. Oči mu sevnuše. ,,Ti si jedina stvar koju imam i koju ne mogu da zamenim. Još kad sam te prvi put video, prvi put, znao sam da mi ništa što mi se pre dogodilo i što će se kasnije dogadati, ne znači toliko. Razumeš li?" Prode joj rukom kroz kosu. ,,Poražavajuće je šta osećam prema tebi. Užasavajuće. I znači mi sve." ,,Da." Privukla ga je tražeći njegove usne. ,,Razumem." Osećanja nabujaše, izlivajući se u poljubac, pun žudnje i hitne potrebe. Dok joj je Fin skidao kaput, pas se meškoljio izmedu njih i cvileo. ,,Zbunjujemo Kronkita", promrmljao je, podižući je na noge. ,,Treba da mu nademo ženku." ,,Samo tražiš izgovor da spasiš još jedno siroče." ,,Sad kad si to spomenuo... „ Osmeh joj brzo nestade. ,,Fine, moram s tobom da razgovaram." ,,Zvuči ozbiljno." ,,Da se popnemo gore?" Htela je da ode u spavaću sobu, jer je skoro u potpunosti bila obnovljena. Postarao se da radovi u njoj prvo budu zayršeni. Stvari koje nisu uništene vraćene su na svoje mesto. Iznad kreveta, gde je, kako je saznala, bila naškrabana očajnička poruka, nanesena je sveža farba. Tu je obesio sliku - onu koju joj je tako davno oteo ispred nosa u galeriji. BUDENJA. Sve te žive boje, razbacane. Ta energija i polet. Znao |e da će joj biti potrebna, baš tu, da je podseća na život. I tako je soba Postala božanstvena. ,,Uznemirena si zbog Kejt?" 321 ,,Jesam." Držali su se za ruke i penjali uz stepenice. ,,Ali i zbog još nečeg." Ušla je u sobu, prišla kaminu, prozoru, onda se vratila. ,,Volirn te, Fine." Ton njenog glasa naveo ga je na oprez. ,,To smo davno utvrdili." ,,To što te volim ne daje mi pravo da se uplićem u sve pore tvog života." Radoznalo je pogleda. Čitao ju je kao knjigu. Zabrinuta je. ,,Gde misliš da si preterala?" ,,Nešto te muči." Odmahnula je rukama. ,,Nikad neću sasvim razumeti kako te tako lako izbacujem iz ravnoteže, pogotovo kad pokušavam da budem razumna." ,,Ne volim da čujem da misliš da si razumna. Predi na stvar, Dina." ,,Dobro. Šta je Andela znala o tebi?" Izraz lica mu se polako menjao, od nestrpljenja do krajnje pometenosti. ,,Aaa?" ,,Nemoj." Skinula je kaput i bacila ga u stranu. U crnoj suknji i ylažnim cipelama koračala je po sobi. ,,Ako nećeš da mi kažeš, onda reci. Prihvatiću da nešto što si učinio u prošlosti nije nužno povezano s našim odnosom." ,,Uspori i prestani da šetaš. Šta misliš da sam učinio?" ,,Ne znam." Glas joj zazvuča vrištavo. ,,Ne znam", ponovi smirenije. „1 ako smatraš da ne treba da znam, trudiću se da to priłwatim. Ali kad se policija dočepa tog Bikera, otkriće se i tvoja tajna." ,,Stani." Podiže obe ruke. ,,Ako dobro razumem - prekini me ako grešim - misliš da me je Andela ucenjivala. Je li tako?" Otišla je do plakara i bučno izvadila vešalicu. ,,Rekla sam da se neću uplitati ako ne želiš. Postupam razumno." ,,Svakako." Prišao joj je, uhvatio za ramena i dovukao je do stolice. ,,Sad sedi. I reci mi zašto misliš da sam ucenjivan." ,,0tišla sam da se nadem s Andelom te noći jer mi je rekla da o tebi nešto zna. Nešto što bi moglo da ti naškodi."


Tad i on sede, na ivicu kreveta, a nova vrsta besa ga je izjedala. ,,Namamila te je u studio tako što je meni pretila?" ,,Ne direktno. Ne baš tačno." Prode rukom kroz kosu. ,,Ništa što bi mi ona rekla ne bi promenilo moja osećanja prema tebi. Htela sam da je u to uverim. Da nas oboje ostavi na miru." 322 ,,Di*"J ?ašto se meni nisi obratila?" Trgia se na to jednostavno, racionalno pitanje. ,Jer sam htela sama da je sredim*', uzvrati. ,Jer mi nisi potreban ni ti ni bilo ko drugi kao posrednik." ,,Zar to nije upravo ono što si pogrešno pokušavala da učiniš za mene?" To je ućutka, ali samo nakratko. Majstor intervjuisanja protiv majstora intervjuisanja, sinu joj. U toj konkurenciji nije imala nameru da izgubi. ,,Izbegavaš ključno pitanje. Šta je to imala da mi kaže, Fine?" ,,Nemam pojma. Nisam peder; ne drogiram se; nikad ništa nisam ukrao. Osim nekoliko knjiga kad sam imao dvanaest godina - a niko ne može to da dokaže." ,,Mislim da nije smešno." ,,Nije me ucenjivala, Dina. Imao sam vezu s njom, ali to nije nikakva tajna. Nije prva žena s kojom sam se spetljao, ali nije bilo nastranih seksualnih susreta koje bih nastojao da prikrijem. Nisam povezan s organizovanim kriminalom, nisam utajio porez. Ne krijera vanbračnu decu. Nikog nisam ubio." Naglo zaćuta, a napadna veselost mu nestade s lica. ,,Bože!" Šakama prekri lice i vrhovima prstiju pritisnu oči. ,,Gospode bože!" ,,Izvini." Zaboravivši na takmičarski duh, skoči na noge i pride mu. ,,Fine, izvini. Nije trebalo ni da pokrećem ovo." ,,Zar bi to učinila?" reče više za sebe. ,,Zar bi mogla to da učini? I zašto?" Spustio je ruke. Imao je izraz progonjenika. ,,Zašto?" „0 čemu se radi?" Upita Dina tiho dok ga je grlila. Fin ustuknu, sasvim malo, kao da bi ono što preživljava moglo da je povredi. ,,Moj najbolji drug sa studija. Pit Yitni. Zacopali smo se u istu devojku. Napili se jedne noći, stvarno natreskali i pokušali da je jedan drugom izbijemo iz glave. Dobro nam je krenulo. Onda smo zaključili da nas nije vredna i još pili." Govorio je hladnim, bezosećajnim glasom. Glasom novinara. ,,Tad sam se poslednji put napio. Pit je imao običaj da kaže da to Irac progovara iz mene. Da mogu da se nalivam ili bijem ili pričom nadem izlaz iz svega." Priseti se kakav je tada bio - Ijutit, ratoboran, buntovnički raspoložen. Rešen da ni približno ne bude nalik svojim hladnim i civilizovanim roditeljima. ,,Više nisam baš neki Ijubitelj pića i shvatio sam da su reči u načelu bolje oružje od pesnice. Dao mi je ovo." 323 I Fin izvuče krst ispod košulje i steže ga. ,,Bio mi je najbliži prijatelj, najbliži kog sam ikad imao." BIO, Dina pomisli i oseti tugu. ,,Zaboravili smo na devojku. Nijednom od nas nije toliko značila koliko smo značili jedan drugom. Iskapili smo još jednu bocu. Ništa nisam video, kao da sam umesto očiju imao truli paradajz, pa sam mu dobacio ključeve, seo na suvozačevo sedište i onesvestio se. Imali smo dvadeset godina i bili smo glupi. Ideja da vozimo mrtvi pijani ništa nam nije značila. Kad si tako mlad, čini ti se da ćeš večno živeti. Ali Pit nije." ,,Došao sam k sebi kad je počeo da vrišti. To je to. Čuo sam vrisak i sledeće čega se sećam je budenje pod snopom svetla i pogledom goraile Ijudi, uz osećaj da me je pregazio valjak. Prebrzo je vozio, prenaglo skrenuo i udario u stub. Obojica smo ispali iz kola. Imao sam potres


mozga, slomljenu ključnu kost, slomljenu ruku, bezbroj posekotina i rana. Pit je poginuo." ,Joj, Fine." Ponovo ga je zagrlila. ,,Pošto su to bila moja kola, mislili su da sam ja vozio. Trebalo je da me optuže za ubistvo iz nehata. Moj otac je stupio na scenu, ali je pre toga već pronadeno nekoliko svedoka koji su videli da je Pit seo za volan. Naravno, to ga nije činilo više ili manje mrtvim. Ništa nije moglo da izmeni tu bolnu istinu niti činjenicu da sam bio pijan i blesav, kriminalno neraaran." Čvrsto je stegnuo srebrni krst. ,,0vo nisam krio, Dina. Samo se toga nerado sećam. Čudno, pomislio sam na Pita večeras, kad smo išli na Andelinu sahranu. Nisam bio ni na jednoj posle Pitove. Njegova majka me i dan-danas optužuje. Razumem je." ,,Nisi ti vozio, Fine." ,,Zar je to važno?" Pogleda je, iako je znao odgovor. ,,Mogao sam. Moj otac je isplatio Vitnijevima odštetu i to je uglavnom bio kraj. Nisam nizašta optužen. Nisam proglašen odgovornim i krivim." Zagnjurio je lice u Dininu kosu. ,,Ali, bio sam. Jednako odgovoran kao i Pit. Jedina razlika je u tome što sam ja živ, a on nije." ,,Razlika je u tome što si ti dobio još jednu šansu, a on nije." Stavila je ruku preko njegove, pa su oboje držali krst. ,,Tako mi je žao, Fine." I njemu. Trudio se da u životu postane neko koliko radi sebe toliko i radi Pita. Stalno je nosio krst, da mu donosi sreću, da, ali i da ga podseća. 324 ,,Andela je lako mogla da dode do činjenica", reče Fin. ,,Mogla je čak sve da prikaže tako da izgleda kao da su Rajlijevi, załwaljujući novcu i moći, flticali na ishod. Ali bi ucenjivala tebe, ne mene. Znala je da bih joj, da mi se obratila, rekao da sve objavi." ,,Hoću da ispričam policiji." Dovede je do kreveta. Zagrlili su se i stisli jedno uz drugo. ,,Ispričaćemo im mnoge stvari. Sutra." Nežno joj podiže glavu. ,,Da li bi me zaštitila, Dina?" Htela je da mu odgovori negativno, ali ugleda bljesak u njegovim očima. Znala je da bi prepoznao laž. ,,Da. Pa šta?" ,,Pa ništa, hvala." Sa osmehom mu je pružila usne. *** Ne baš mnogo daleko, neko je plakao. Lio je vrele i gorke suze, koje su ga pekle u grlu, očima, na koži. Dinine fotografije i dalje su se smešile tom ucveljenom biću. Jedinu svetlost davale su tri sveće, a u njihovom odsjaju videle su se slike, jedna minduša, uvojci kose umotani zlatnom pantljikom. Svo blago na oltaru neispunjene želje. Hrpa video-kaseta razbacana po podu. Ekran televizora večeras je ipak ćutao u mraku. Andeła je mrtva, ali to još nije dovołjno. Ljubav, duboka, mračna i bezumna, povukla je obarač, ali to nije dovoljno. Mora ih biti još. Pri svetlosti sveća videla se zgrčena senka, ojadena do očajanja. Dina će videti, mora da vidi, da je voljena, cenjena, obožavana. Ima načina da se to dokaže. *** Fin bi više voleo da razgovor obavi sam. Džener bi više voleo to isto. Pošto nijedan nije hteo da popusti, zajedno su se odvezli do Bikerove kancelarije. ,,Činim vam uslugu, godpodine Rajli, što vam dozvoljavam da se pridružite." Fin ga preseče ledenim pogledom. ,,Ne pridružujem se, poručniče. I moram da vas podsetirn da ne biste znali ni za Kejt Lovel ni za Bikera da vam nismo rekli." 325 Džener se naceri i protrlja neobrijanu bradu. ,,A ja imam osećaj da ne biste došli da gospodica Rejnolds nije insistirala."


,,Lakše joj je kad zna da je policija u toku." ,,A šta misli o tome što ste uključeni u istragu?" Tišina. ,,Ne zna", Džener zaključi. ,,Kao čovek koji je proveo u braku trideset tri godine, dozvolite mi da vas upozorim da ste na tankom ledu." ,,Preplašena je do srži. I biće i dalje sve dok Ančtelinog ubicu ne stavite iza rešetaka." ,,To ne sporim. Taj slučaj s Kejt Lovel. Pošto ste novinar, možda se nećete složiti, ali smatram da ima pravo na privatnost." ,,Teško je potezati privatnost, kad se za život zaraduje pojavljivanjem u javnosti. Yerujem u pravo da se zna, poručniče. Ali ne verujem u ucenjivanje ili posmatranje nečije spavaće sobe kroz teleskop." ,,Razljutili ste se." Džener zadovoljno nagazi gas i projuri kroz žuto. ,,Ako mene pitate, žalim je. Bila je dete, verovatno preplašena." ,,Meka ste srca, poručniče." ,,Paklena. Ne možete biti policajac i imati meko srce." Ali, prokłetstvo, imao je. I pošto mu je samom to davolski smetalo, opredelio se za agresivan pristup. ,Još uvek je mogla da ubije Andelu Perkins." Fin pričeka da se Džener parkira u dva poteza i istakne oznaku 'službeno'. ,,Zabavite me." ,,Svada se s Andelom u hotelu. Dosta joj je Andele, besna je zbog toga što mora da pati zbog nečega što se desilo dok se još uvek igrala s lutkama." ,,0pet progovara meko srce. Nastavite", zatraži Fin dok je izlazio iz kola. ,,Sita je Andele koja joj se penje na vrh glave i preti joj. Cuje spremačicu u spavaćoj sobi, pa odlazi. Ali prati Andelu do CBC-a, pojavljuje se pred njom u studiju, ubija je. Onda Dina ulazi, a ona postaje kreativna. Godinama je na filmu. Zna kako da postavi kameru." ,,Zna." Dunu jak, oštar vetar i donese miris jezera. Fin udahnu tu svežinu dok su prelazili ulicu. ,,0nda odlučuje da motiv prikrije tako što objavljuje upravo ono zbog čega je ubila Andelu. Bolje da svet zna da je majka vanbračnog deteta nego ubica." ,,Ne stoji", zaključi Džener. 326 ,,Ni za mene. Ako Biker ima i polovinu prljavštine o kojoj Kejt jovori, do uveče ćemo imati barjoš desetak yarijanti." Ušli su u zgradu. Džener pekaza značku službeniku obezbedenja u holu. Kad su se popeli, Džener osmotri širok hodnik. Originalna ulja na platnu, veoma dobra. Debeo tepih. Yisoke lisnate biljke na svakih nekoliko koraka. Staklena vrata na kancelariji privatnog detektiva Bikera vodila su najpre u prijemnu odaju, opremljenu lepom jelkicom za predstojeće praznike. Doterana crnka tridesetih godina obide kružni pult sav u staklu. ,,Izvolite?" ,,Kod Bikera." Džener joj pokaza legitimaciju. ,,Gospodin Biker je na sastanku, poručniče. Može li da vam pomogne neki njegov saradnik?" ,,Samo Biker", ponovio je. ,,Sačekaćemo, ali bih se, na vašem mestu, potrudio da ga dozovem." ,,Dobro." Prijateljski osmeh donekle izblede. ,,Mogu li da znam o čemu se radi?" ,,Ubistvo." ,,Dobar pogodak", Fin prokomentarisa dok su prilazili udobnim foteljama u čekaonici. Pogleda unaokolo. ,,Vrlo elegantno okruženje za jednog privatnog detektiva." ,,Par klijenata poput Andele Perkins donosi mu mesečno onoliko koliko ja zaradim za godinu." ,,Poručniče Džener?" Sekretarica, očigledno zbunjena, stajala je nasred prostorije. ,,Gospodin Biker će vas odmah primiti."


Prošli su za njom kroz još jedna staklena vrata, mimo nekoliko kancelarija. Kucnula je na vrata u dnu hodnika i otvorila ih. Klarens Biker je nalikovao svojoj kancelariji, uredan, diskretno elegantan i uslužan. Ustade. Prosečne visine i mršave grade iza masivnog stola. Ruka koju pruži beše kao izvajana, tanka. Kosa proseda na slepoočnicama, pravilne crte lica, bore koje ga čine još zgodnijim. Čvrsto telo ispod odela marke Savil Rou. ,,Mogu li da pogledam vašu legitimaciju?" smireno upita. Glas mu je podsećao na hladan šlag preko vrele kafe. Džener nije krio razočaranje. Zamišljao je Bikera kao neurednu i aljkavu osobu. 327 Stavio je naočare sa srebrnim okvirom i pogledao službenu ispravu. ,,Prepoznajem vas, gospodine Rajli. Često gledam vašu emisiju utorkorn uveče. S obzirom da ste sa sobom poveli novinara, detektive Džener, pretpostavljam da se radi o neslužbenoj poseti." ,,Dovoljno službenoj", ispravi ga Džener. ,,Gospodin Rajli je prisutan u svojstvu specijalnog predstavnika gradonačelnika." Ni najmanjim treptajem ni Džener ni Fin ne pokazaše da je to očita laž. ,,Počastvovan sam. Sedite, molim vas. Recite kako mogu da vam pomognem." ,,Istražujem ubistvo Andele Perkins", poče Džener. ,,Bila je vaš klijent." ,,Bila je." Biker sede za sto. ,,Bio sam šokiran i ražalošćen kad sam saznao." ,,Imamo informacije koje nas upućuju na verovanje da je preminula ucenjivala neke Ijude." ,,Ucenjivanje." Biker nabra čelo. ,,Prilično neprivlačna reč vezana za veoma privlačnu ženu." ,,To je i privlačan motiv za ubistvo", ubaci Fin. ,,Pratili ste Ijude po nalogu gospodice Perkins." ,,Tokom naše desetogodišnje saradnje, vodio sam nekoliko slučajeva za gospodicu Perkins. S obzirom na prirodu njenog posla, koristilo joj je da bude upoznata sa svim pojedinostima, prošlošću, ličnim navikama Ijudi koje će interyjuisati." ,,Njeno interesovanje za lične navike možda ju je i odvelo u smrt." ,,Gospodine Rajli, istraživao sam za gospodicu Perkins i o torne je obaveštavao. Siguran sam da razumete oba zadatka. Nisam imao ništa veći uvid kako ona koristi informacije koje joj dostavljam nego što vi možete da kontrolišete kako javnost upotrebljava informacije koje joj dajete." ,,Niti odgovornost." ,,Nikakvu", Ijubazno se složi Biker. ,,Mi pružamo usluge. Bikerova služba ima besprekoran ugled załwaljujući stručnosti, diskreciji i pouzdanosti. Držimo se zakona, detektive, i moralnih pravila. Da li će se naši klijenti ogrešiti o njih ili ne, to je njihova stvar, ne naša." ,Jedan od vaših klijenata je upucan i unakažen", odsečno reče Džener. ,,Pogledali bismo kopije izveštaja koje ste sačinili za gospodicu Perkins." 328 Koliko god sam spreman da saradujem s policijom, bojim se da to "nie nioguće. Osim ako imate nalog", uljudno reče. ,,Nemate klijenta koga treba da štitite, gospodine Biker. Ono što je od nje ostalo nalazi se u kovčegu." ,,Svestan sam toga. Ipak, imam klijenta. Gospodin Gardner nas je unajmio. Kao suprug i naslednik preminule, imam moralnu obavezu da postupim prema njegovim željama." ,,A to su?" ,,Da istražim ubistvo njegove žene. Da budem iskren, gospodo, nezadovoljan je dosadašnjom policijskom istragom. I pošto mi je bio klijent za života njegove žene i


nastavio da bude posle njene smrti, etika mi ne dozvoljava da vam otvorim dokumentaciju bez odgovarajućeg naloga. Siguran sam da razumete moju poziciju." ,,A vi ćete razumeti moju", Fin Ijubazno reče. ,,Imalo to veze ili ne, novinar sam. Kao takav, obavezan sam da informišem javnost. Biće zanimljivo da objavim kakvu ste vrstu posla obavljali za Andelu. Pitam se kojim će se preostalim vašim klijentima dopasti ta veza." Biker se ukoči. ,,Pretnje, gospodine Rajli, nisu poželjne." ,,Siguran sam da nisu. Ali im to ne umanjuje dejstvo." Fin pogleda na sat. ,,Mislim da imam dovoljno vremena da na brzinu sastavim prilog za večerašnje vesti. Potpuniju verziju napravićemo sutra." Stisnutih vilica, Biker dohvati telefon i pozva sekretaricu. ,,Donesite mi kopije slučajeva Andele Perkins. Sve." Spusti slušalicu. ,,Malo će potrajati." ,,Ne žurimo", umiri ga Džener. ,,Dok čekamo, mogli biste da nam kažete gde ste bili u noći kada je Anćtela Perkins ubijena?" ,,Sa zadovoljstvom. Bio sam kod kuće, sa ženom i majkom. Koliko se sećam, igrali smo bridž otprilike do ponoći." ,,0nda se nećete protiviti da upitamo i vašu ženu i majku?" ,,Ni najmanje." Mada mu se nije svidelo što je nadigran, Biker je bio praktičan čovek. ,,Da li ste možda za kafu dok čekamo?" Glava dvadeset šesta Maršal Pajk je čekao u kolima na parkingu CBC-a već više od sat kad se Dina konačno pojavila. Kad je ugleda, oseti kako mu se mišići naglo i protiv volje napinju, delom zbog gneva, delom zbog požude. 329 Tokom protekle dve godine, primoran je da se zadovolji njenim likom na malom ekranu. Gledajući je sada u sumorno predvečerje, kako joj duge noge sevaju u kratkoj suknji dok ide prema svom tamnom autu, morao je da prizna da ono što vidi prevazilazi sećanja. ,,Dina", pozva je, izlazeći iz kola. Stala je, pogledala u njegovom pravcu, zurila kroz sve tamniju noć. Nagli prijateljski osmeh u znak pozdrava, brzo nestade. ,,Maršale, šta hoćeš?" ,,Nikad mi nisi odgovorila ni na jedan poziv." Psovao je sebe što zvuči razdražljivo. Želeo je da izgleda jak i dinamičan. ,,Nije me zanimalo da razgovaram s tobom." ,,Razgovaraćeš sa mnom." Uhvati je za ruku. Na to Dinin šofer iskoči iz auta. ,,Zaustavi svog psa čuvara, Dina. Možeš valjda da odvojiš pet minuta?" ,,U redu je, Time." Ipak se oslobodila Maršalovog stiska. ,,Nećeš dugo čekati." ,,Nema problema, gospodice Rejnolds." Dobro odmeri Maršala i nakloni se. ,,Nema nikakvih problema." ,,Ako možemo nasamo." Pokaza na drugi kraj parkinga. ,,Čuvar će moći da te vidi, Dina. Siguran sam da će požuriti da te izbavi budem li pokušao da te napadam." ,,Mislim da mogu sama da izadem na kraj s tobom." Išla je s njim preko parkinga nadajući se da će susret biti kratak. Duvao je hladan vetar, a ni najmanje nije uživala u razgovoru s njira. ,,Pošto ne mogu da smislim o čemu nas dvoje imamo da pričamo, pretpostavljam da si hteo da razgovaramo o Andeli." ,,Mora da ti je to teško palo. Što si je pronašla." ,Jeste." ,,Mogao bih da ti pomognem." ,,Profesionalno?" Namrštila se. Zbog vetra i besa, obrazi joj dobiše boju, oči zasijaše. ,,Ne treba, hvala. Kaži šta si hteo."


Za trenutak ju ne netremice gledao. Još je savršena. Sveža, zavodljiva. Te sjajne oči i vlažne usne. ,,Izadi sa mnom na večeru", najzad reče. ,,U francuski restoran koji si uvek tako volela." ,,Molim te, Maršale." U glasu joj se nije osećala Ijutnja, već samo sažaljenje. Kao da je proboden nožem. 330 .A, da, zaboravih da ti čestitam veridbu s tim užurbanim dopisnikdm." ,,Hvala. Je litosve?" ,,Hoću svoj dosije." Upitno ga pogleda, pa on produži. ,,Ne pretvaraj se da ne razumeš. Znam da ti je Andela dala kopiju detektivskog izveštaja o meni. Rekla mi je. Hvalisala se time. Nisam ranije tražio jer sam se nadao da ćeš shvatiti šta mogu da ti pružim. Sada mi, pod ovim okolnostima, taj izveštaj treba." ,,Nemam ga." Bes mu iskrivi lice. ,,Lažeš. Dala ti ga je." ,Jeste." Ruka ju je sad bolela, ali je odustala od borbe. ,,Zar stvarno misliš da bih ga čuvala sve ovo vreme? Odavno sam ga uništila." Sad je ščepa za ramena, skoro da je podiže. ,,Ne verujem ti." ,,Briga me. Nemam ga." Više besna nego uplašena, otrgla se. ,,Zar ti nije jasno da mi nije dovoljno stalo da bih ga sačuvala? Nisi bio od doYołjnog značaja." ,,Kučko!" Previše gnevan da jasno misli, poče da je vuče ka svojim kolima. ,,Nećeš čuvati taj izveštaj pored mene živog." Zagunda, šireći ruke, kad ga nešto tresnu otpozadi. Bolno se sruši na bok. Słwati da mu je i ponos poyreden. ,,Nemoj, Time." Mada je drhtała, Dina zaustavi svog šofera i spreči ga da Maršala digne na noge i ponovo ga dobro isprebija. Tim namesti kaput, videvši da je Maršal potpuno savladan. ,Jeste li dobro, gospodice Rejnolds?" ,Jesam, dobro sara." ,,Ej!" S bejzbol kapom natučenom na oči, kamerom na ramenu, Džo je trčao preko parkinga. ,,Di? Sve u redu?" ,Jeste." Pritisnu rukom slepoočnicu dok je Maršal ustajao. Savršeno za vesti u deset, pomisli. ,Jesam, dobro sam." ,,Baš sam se uparkiravao i vidim ovog tipa kako te vuče." Džo ga pogleda. ,,Kukavica, je l'?" Zgrabi Maršala pre nego što je mogao da krene prema kolima. ,,Stani, drugar. Di, hoćeš li da zovem policiju ili da Tim i ja pokažemo ovom ljigavcu šta se dešava muškarcima kad maltretiraju žene?" ,,Pusti ga." ,Jesi li sigurna?" 331 Pogledala je Maršala u oči. Nešto je sad u njima bilo mrtvo, ali joj nije bilo žao. ,Jesam. Pusti ga." ,,Dama ti poklanja život", promrmlja Džo. ,,Ako te opet uhvatim da joj dosaćfuješ, neću biti tako fin." Ne progovorivši ni reč, Maršal ude u auto. Zaključa vrata, pričvrsti pojas i odveze se. ,Jeste li sigurni da vas nije povredio, gospodice Rejnolds?" ,,Ne, nije. Hvala ti, Time." ,,Nema problema." Tim ponosito pode prema kolima. ,,Trebalo je da mi dozvoliš da ga isprebijam." Džo uzdahnu sa žaljenjem i pogleda Dinu. ,,Preplašena si, a?" Pokaza na kameru koju je držao i iskezi se. ,,Toliko sara žurio da nisam ni ubacio kasetu." To je bar nešto. ,,Verujem da nema svrhe da te molim da o ovome ne pričaš u redakciji."


Nasmeja se dok ju je pratio do kola. ,,Uopšte nema. Vest je vest." *** Nije želela da kaže Finu, ali su napravili dogovor. Nema više skrivalica. Nadala se da je Fin još na poslu, ali je sreća htela da joj on otvori vrata i dočeka je dugim, ylažnim poljupcem. ,,Zdravo." ,,Zdravo i tebi." Okrenu se na peti i pruži Kronkitu uobičajenu porciju češkanja koju je cviljenjem čekao. ,,Promena plana, pa sam stigao ranije." Proraena plana sastojala se u pomeranju svih obaveza i čitanju Bikerovih izveštaja s Dženerom čitavog popodneva. ,,Napravio sam večeru." Dina omirisa. ,,Prekrasno miriše." ,,Lep recept." Namršti se i dotače joj bradu. ,,Šta je?" ,,Šta, štaje?" ,,Uznemirena si." Smrkla se i sklonila mu ruku. ,,Prokletstvo, Fine, ovo iritira. Zar ne znaš da svaka žena voli da ima neku tajnu?" Još se nadajući da će uspeti da ga zavara, skide kaput i obesi ga na čiviluk. ,,Šta se dogodilo, Kanzas?" ,,Pričaćemo kasnije. Umirem od gladi." Pomeri se i prepreči joj put. ,,Pričaj." 332 Mogla je da se prepire, ali pošto je rasprava baš ono što je želela da './begne, čemu onda? ,,0beeaj da ćeš me saslušati i da nećeš preterivati." ,,0bećavam." Osmehnu joj se, zagrli je i zajedno podoše ka stepenicama. Sedoše na prvi stepenik, a pas se presrećan smesti kraj njihovih nogu. ,,Radi se o Andeli?" ,,Posredno." Duboko udahnu. ,,Reč je o Maršalu. Napravio mi je pravu zasedu na parkiralištu." ,,Zasedu?" Uznemiri je njegov leden glas. Ali kad ga je pogledala, delovao je prilično smireno. Radoznao, malo neraspoložen, ali smiren. ,,Samo stilska figura. Bio je uznemiren. Znaš da nisam odgovarala na njegove pozive." Pošto Fin ništa ne reče, požurila je da sve istrese. ,,Samo je bio Ijut i uznemiren, to je sve. Zbog toga. I zbog izveštaja koji mi je Andela poslala. Pričala sam ti. Maršal je umislio da sam ga sačuvala. Naravno, pošto je istraga u toku, zabrinut je. Prirodno." ,,Prirodno", Ijubazno reče Fin. I onako bi saznao za ostatak, Dina pomisli. Od Džoa ili nekog drugog iz redakcije. To bi bilo još gore. ,,Malo smo se sukobili." Finove oči opasno blesnuše. ,Je li digao ruku na tebe?" Dina slegnu ramenima u nadi da će popraviti raspoloženje. ,,Moglo bi se reći, ali je uglavnom sve ostalo na rečima. Više je bilo povuci-potegni. I Tim je bio tu", brzo dodade. „1 Džo. Sve u svemu ništa. Stvarno ništa." ,,Digao je ruku na tebe", ponovi Fin. „1 pretio ti je?" ,,Ne bih to nazvala pretnjom. Samo je - Fine!" Već je ustao, dohvatio kaput. ,,Prokletstvo, Fine, rekao si da ćeš biti razuman." Preseče je pogledom, prodorno hladnim. Srce joj zastade. ,,Lagao • sam." Kolena su joj klecala, ali ga je pratila u stopu dok je izlazio. Zbog hladnoće i Finovog izraza lica zubi su joj cvokotali dok je navlačila kaput. ,,Prestani. Odmah! Šta nameravaš da uradiš?" ,,0bjasniću tom Pajku zašto treba podalje da se drži od moje žene."


,,Tvoje žene?" To je previše. Prepreči mu put i zaustavi ga. ,,Ne izigravaj mi muškarčinu, Fine Rajli. Neću da..." Reč joj zastade u grlu kad je uhvati za laktove i podiže. Oči su mu gorele. 333 ,,Ti si moja žena, Dina. To nije uvreda, već činjemca. Ko god da te dirne, ko kod da ti zapreti, imaće sa mnom posla. To je druga čmjenica. Je l' to problem?" ,,Nije. Jeste." Naglo ju je spustio. ,,Ne znam." Kako može i da misli kad je jedino prostreljuje tim besnim, smrtno opasnim pogledom. ,,Vratimo se unutra i o svemu razumno porazgovarajmo." ,,Pričaćemo kad se vratim." Trčala je za njim do kola. ,,Idem s tobom." Još je postojala šansa, doduše mršava, da će uspeti da ga odgovori. ,,Udi u kuću, Dina." ,,Idem s tobom." Ušla je i s treskom zatvorila vrata. Nije jedini koji pogledom može da ubije. ,,Alco MOJ ČOYEK namerava da pravi budalu od sebe, idera s njim. Je l' to problem?" Fin zalupi vrata i upali kola. ,,Do davola, nije." *** Najbolje čemu se Dina sada mogla da nada jeste da Maršal neće biti kod kuće. Vetar se razduvao i donosio novi miris snega. Mrsio je Finovu kosu bacajući mu je na lice dok je prilazio Maršalovoj kući. Imao je samo jedno na umu i, kao iskusni novinar, lako je zanemario sve ostalo: Dinine prigušene psovke, povremenu škripu guma na ulici, hladnoću koja je prodirala do kosti. ,,0n nije vredan toga", reče Dina po stoti put. ,,Nije vredan da praviš scene." ,,Nemam nameru da pravim scenu, razgovaraću s njim, a on će morati da rae sasluša. A potom, ako se ne varam, više ga nikad nećeš videti niti će ti se ikad obratiti." Žudeo je da se suoči još od onog dana kad je Dina istrčala iz zgrade CBC-a sva u suzama i naletela na njega. Fin je već osećao zadovoljstvo odloženog namirivanja računa. Dina vide kako mu se pogled izoštri kao u ptice grabljivice. Yrata se otvoriše. Stomak joj se skvrči i samo pomisli: da im se ispreči. Ali, Fin nije krenuo u napad kako je strahovala. Samo prekorači prag i ude u predsoblje. ,,Ne sećam se da sam vas pozvao." Maršal prede prstom duž crne kravate. „1 moram da vam kažem da sad izlazim." ,,Brzo ćemo ovo obaviti jer mi se ne čini da je Dini ovde prijatno." 334 ,,Dina je uvek dobrodošla u mojoj kući", suzdržano reče Maršal. ,Ti liisi." ,,Izgleda da ne razumeš da smo mi par. Kad njoj pretiš, pretiš i meni. Ne reagujem dobro na pretnje, doktore Pajk." ,,Moj razgovor s Dinom bio je lične prirode." ,,0pet pogrešno." Fin mu se približi. Zbog divljačkog sjaja u njegovim očima Maršal ustuknu. ,,Ako joj opet prideš, ako je ikad opet dotakneš, sahraniću te, na svaki mogući način." ,,Zakon štiti čoveka od fizičkog napada u sopstvenom domu." ,,Imam bolji način da se s tobom obračunam. Andelin izveštaj o tebi je vrlo zanimljivo štivo, Pajk." Maršalov pogled skliznu na Dinu. ,,0na nema izveštaj. Uništila ga je." ,,Tačno, Dina ga nema. Ali ne znaš šta ja imam, je li tako?" Maršal ponovo obrati pažnju na Fina. ,,Nemaš prava da-" ,,Pozivam se na Prvi amandman. Mirno plovi, Pajk, i ne osvrći se. Il' ću te preseći napola."


,,Bitango!" Saznanje da je razotkriven nagna ga na napad. Razjario se, više iz straha nego smišljene namere. Fin je lako izbegao udarac, a zatim ga kaznio snažnom pesnicom u stomak. Sve se završilo za nekoliko sekundi. Dina je samo stigla kratko da vrisne. Maršał je samo jaukao. A Fin, shvatila je dok je łwatala vazduh, nije pustio ni glasa. Onda ga opkorači na podu, neverovatno Ijubazan i miran. ,,Slušaj me pažljivo. Da nisi ikad više prišao Dini. Ne zovi, ne piši, ne šalji telegrame. Razumeo?" Zadovolji ga Maršalovo treptanje. ,,0vim završavamo mali razgovor." Ustade i pride Dini, koja je još ukočeno stajala, pogurena, otvorenih usta. ,,Idemo." Tiho je zatvorio vrata kad su izašli. Kolena su joj klecala. S krajnjom mukom se trudila da ostane na nogama. ,,Dobri bože, Fin. Dobri bože." ,,Moraćemo da podgrejemo večeru", reče dok su prilazili autu. ,,Samo si - mislim -" Nije znala šta da misli. ,,Ne možemo tek tako da ga ostavimo." ,,Naravno da možemo. Nije mu potreban lekar, Dina. Samo sam mu izgužvao odelo i uništio ego." ,,Udario si ga." Kad je sela, bezbedna, obema rukama pritisnu usta. 335 Više nije bio neraspoložen. Skoro da oseti ushićenje dok je brzo vozio kroz vetrovitu noć. ,,Nije baš moj stil, ali pošto je prvi napao, morao sam da se branim." Okrenula je glavu. Ne može da objasni, ne može da YERUJE šta oseća. Kako je Maršala sasekao rečima. Oštro i hladno kao mačem. Onda ga je munjevito sredio, odbacio. Nije ni videla udarac. Napao je tako brzo, tako odlučno. Pritisnu rukom stomak i zaječa. ,,Stani", jedva izusti. ,,0dmah." Poslušao je, užasnut činjenicom da joj je muka i besan na sebe što se nije obuzdao i naterao je da ostane kod kuće. ,,Samo polako, Dina. Izvini što si morala sve to da gledaš, ali-" Šta god da je nameravao još da kaže, izgubi se pod njenim usnama. Jednim potezom oslobodila se pojasa i primakla mu se. Usta su joj bila vrela, vlažna i halapljiva. Šokirao se, odmah uzbudio, osećajući kako joj srce ludački bije. A njene ruke! Bože. Njene ruke. Automobili su promicali. Samo je ječao dok je ponirala sve dublje u njegova usta, nezasitim jezikom, grešnim ugrizima. Oboje su hvatali vazduh kad se odmakla. ,,Lepo", uspeo je da prozbori, ali su mu misli bile izbrisane kao čisto prozorsko staklo. ,,Lepo." ,,Ne ponosim se time." Zavalila se u sedište, zajapurena, zažarenih očiju. ,,Ne slažem se sa zastrašivanjem ili tučom. Apsolutno ne. Bože!" Zakikota se, zatvori oči. Telo joj je treperilo kao pregrejani motor. Otkrila je da pamet potpuno mogu da nadjačaju žlezde. ,,Pući ću. Brzo vozi, hoćeš?" ,,Da." Ruka mu malo zadrhta kad okrenu ključ. A onda, dok je ubacivao u brzinu, poče da se smeje, grohotom. ,,Dina, lud sam za tobom." Morala je da skupi prste u pesnice da ne bi počela da mu cepa odeću. ,,0boje smo ludi", zaključi. ,,Vozi brže." *** Maršal se namesti najudobnije što je mogao. Opipavao je zgnječene trbušne mišiće. Uzeo tablete za umirenje bolova. Stid i bes ga nateraše da izleti iz kuće. Odlučio je da popije piće, onda još jedno, pre nego što ode u operu. 336 Mislio je da mu muzika neće prijati niti društvo drugih Ijudi. Ali, to b-a Li'inn. Civilizovan sam čovek, podseti samog sebe. I ugledan. Neće ga /,astra|ivati tamo neki izvikani novinar poput Fina Rajlija. Čekace svoje vreme, smireno. Opčinjen završnom arijom operske dive, joś je osećao savršen mir dok se odvozio kući, iako ga je stomak pritajeno boleo. Pomoći će još jedna doza lekova, pomisli. Mocartova


muzika odagnala mu je bes i nezadovoljstvo. Tiho pevušeći, Maršal zaključa kola. Ako Dina ima izveštaj, a više nije bio u to siguran, nateraće je da mu ga vrati. Ali će sačekati da Rajli ode na rteki zadatak. Razgovaraće s njom, obećao je sebi, i konačno sve prepustiti prošlosti. Kao što je Andela postala prošlost. Oči mu zasijaše dok je vadio ključeve. Učini mu se da nešto šušnu s leve strane. Imao je toliko vremena da se okrene, da shvati. Nije imao yremena da vrisne. Fin je posmatrao Dinu kako spava kad telefon zazvoni. Navalili su jedno na drugo još u predvorju, nastavili uz stepenice. Na pola puta taktički su se složili da je to dovoljno. Priseti se sa osmehom kako je kidisala na njega, cepala mu odeću. Napala ga, obešenjački pomisli. Naravno, bio je dobrovoljna žrtva, ali je pokazala iznenadujuću snagu i zadivljujuću otpornost. Skoro da je pomislio da je šteta što se s Pajkom ranije nije tako uspešno obračunao. Zavali se i izbaci Pajka iz glave, osećajući prijatno uzbudenje kad se Dina privi uz njega i ugnezdi. Odluči da je ne budi, iako je dołazio u iskušenje. Prijaio mu je i umirivalo ga što se više nije trzala i okretala ili drhteći budila kao nekoliko noći posle Andelinog ubistva. Umesto toga, jednostavno je uživao u skladu njenog tela uz svoje. Opsova kad telefon zazvoni i ona se probudi. ,,Polako." Poput Dine, i on je očekivao da kroz slušalicu začuje samo disanje. ,,Fine? Džo ovde." ,,Zdravo Džo." Oseti da se Dina oslobada napetosti. ,,Mislim da nema svrhe da pričaš u jedan posle ponoći." 337 ,,Imam vest za tebe, drugar. Ybzikao sam se s Lenom i ułwatio policijski radio-signal. Čuli smo za ubistvo u parku Linkoln." ,,Ne zanima me kriminal." ,,Proverio sam, Fine. Pomislio sam da bi voleo odmah da saznaš umesto da ujutro čuješ na vestima. Radi se o Pajku. Znaš, onoj gnjidi što je danas presrela Dinu. Neko ga je sredio." Finov pogled se zaustavi na Dini. ,,Kako?" ,,Isto kao Andela. U lice. Moja veza u policiji nije baš pričljiva. Nastradao je na samom kućnom pragu. Sused je prijavio da je čuo pucanj oko ponoći. Policija je proverila i našla ga. Zovem iz policijske stanice. Imamo prilog. Izvini što ću biti glavni na vestima." ,,Hvala." ,,Mislim da je bolje da Di od tebe sazna." ,Jeste. Obaveštavaćeš me dalje?" ,,Hoću." Snuždeno spusti slušalicu. ,,Nešto nije u redu." Mogla je da mu pročita s lica, iz nabijenog yazduha oko njega. ,,Reci mi bez uvijanja, Fine." ,,Dobro." Uze je za ruke. ,,Maršal Pajk je ubijen." Ruke joj zadrhtaše, jednora, onda se smiriše. ,,Kako?" ,,Upucan." Već je znala, ali je morala da pita. ,,Isto kao Andela? Na isti način kao Andela?" Jzgleda." Ugušila je jecaj i pala mu u naručje. ,,Dobro sam. Moramo da ispričamo policiji šta se danas dogodilo. Sigurno ima neke veze." ,,Moguće." ,,Ne okolišaj", odbrusi i ustade iz kreveta. ,,Maršal me je danas kinjio i bili smo tamo. Posle nekoliko sati, ubijen je. Ne možemo da se pretvaramo da jedno s drugim nema nikakye veze."


,,Pa i ako je povezano, šta možeš da uradiš?" ,,Bilo šta." Navuče džemper preko glave, zgrabi pantalone. ,,Mada nisam povukla obarač, ja sam uzrok, i mora da ima nešto što mogu da učinim." Nije se opirala kad ju je zagrlio, već mu pade u naručje. ,,Moram nešto da učinim, Fine. Ne mogu više da podnesem." ,,Idemo kod Dženera." Držao joj je lice i poljubio je. ,,Nešto ćemo već smisliti." 338 bro." Ćutke je završila oblačenje. Bila je sigurna da se neće ;>sečati krivim zato što je prebio Maršala pre samo nekoliko sati i da će ono što j(?uradio smatrati čistom i jednostavnom pravdom. I verovatno je bio u pravu. Da li je isto to mislio onaj koji je uperio pištolj u Maršakwo lice? Pripade joj muka od takve pomisli. ,,Čekaću dole", reče mu dok je navlačio čizme. Pre nego što stiže do poslednjeg stepenika, ugleda koverat. Beleo se na uglačanom podu predvorja, nekoliko santimetara od vrata. Oseti nagli bol u utrobi. Onda se ukoči, prede preko sjajnog drveta, sagnu se. Otvorila je pismo baš kad je Fin sišao. ,,Prokletstvo!" Uze ga i pročita. On te više nikad neće povrediti. Kad su izašli iz kuće, neko je posmatrao, srca ispunjenog ljubavlju i žudnjom i užasnom tugom. Ništa ne znači da ubije za nju. Već je učinio i mora da ponovi. Možda će słwatiti, najzad. Glava dvadeset sedma Džef je stajao u kontrolnom boksu i posmatrao studio. Zbunjeno je grizao usnu. Dina treba da snimi prvu emisiju posle Andeline smrti. ,,Kamera tri, na Di", izdavao je naredbe. ,,Dvojka, isključi se. Jedinica, iz daljine. Trojka, daj još bliže Di, daj muziku. Snažan, snažan aplauz. Pusti traku." Sam je sebi čestitao i primao čestitke od ostalih u boksu. Yideli su kako publika skače na noge i veselo je pozdravlja. ,,Snimaj", naredi Džef. Eto, vratila se, pobedonosno pomisli. ,,Snimaj aplauz." Dina je stajala na podijumu, potpuno preuredenom. Garnitura za sedenje u bojama dragog kamenja, cveće veselo razbacano. Preplavi je talas oduševljenja gledalaca u studiju. Znala je da joj time pružaju podršku i žele dobrodošlicu. Kad joj se oči napuniše suzama, nije se trudila da ih prikrije. Nije o tome ni razmišljala. ,,Hvala." Ispusti dug, nemiran uzdah. ,,Lepo je ponovo biti s vama. Ja..." Zastala je i posmatrala mnogobrojna lica. Neka nepoznata, neka poznata, iz redakcije, produkcije. Ispuni je zadovoljstvo. ,,Srećna sam 339 što vas ponovo vidim. Pre nego što počne snimanje, želim da se svirna zahvalim što ste mi protekle nedelje pisali i zvali me. Vaša podrška mi je pomogla, kao i svima koji rade ovu emisiju, da ove teške trenutke prebrodimo." I ni reči više o prošlosti, odlučila je. ,,Sada bih želela da predstavim ženu koja nam je podarila mnoge sate uživanja. Sjajna je. Zrači. Blistavog talenta koliko su joj i oči blistave. Prema Njusviku, Kejt Lovel može da 'zapali platno pokretom trepavica, bljeskom jedinstvenog osmeha.' Dokazala je da je najpopularnija kod publike i kritike tako što se već dve godine održava na vodećem mestu i što je dobitnica Oskara za ulogu hrabre i nezaboravne Tese u 'Obmani'. Dame i gospodo, Kejt Lovel!" Ponovo se provali snažan aplauz. Kejt izade, samouverana i sveža i u svakom pogledu zvezda. Ali, kad je Dina uze za ruku, oseti da je ledena i da drhti. Dina je zagrli. ,,Ne čini ništa ako nisi spremna", prošapta joj na uvo. ,,Neću te terati da išta otkrivaš."


Kejt je za tren oklevala. ,,Bože, srećna sam što sam s tobom, Di. Da sednemo, molim te? Kolena mi se tresu." Ni najmanje nije bilo lako voditi emisiju. Dina je uspevala da prvih desetak minuta lagodno ćaska o sočnom Holivudu i održi pažnju gledałaca, pretpostavljajući da se Kejt predomislila i odustala od objavljivanja svoje tajne. ,,Volim da igram snažne i karakterne žene." Raynomernim pokretom od kog zašušta svila, Kejt prekrsti noge, osigurane na milion dolara. „1 izgleda da ima više nego dovoljno scenarija o snažnim ženama, ženama koje nisu samo posmatrači, već imaju uverenja i mišljenje za koje su spremne da se bore. Zahvalna sam što mi je pružena prilika da igram takve žene, jer se sama nisam uvek borila za ono što želim." „1 tako smatraš da sad možeš to da uradiš, kroz svoje uloge?" ,,Mislim na brojne likove koje sam igrala. Tesu naročito. Jer je žena koja je sve žrtvovala, sve rizikovala za svoje dete. Na neki čudan način, ja sam Tesin odraz. Likovi u ogledalu su suprotstavljeni. Žrtvovala sam svoje dete, svoju šansu s detetom, kad sam ga pre deset godina dala na usvajanje." 340 ,,Prokletstvo." U kontrolnom boksu, Džef razrogači oči. Publika od zaprepašćenja. ,,Prokletstvo", ponovio je. ,,Kamera dva, na Kejt." Dok je zabrinuto grickao donju usnu, posmatrao je Dinu. Shvati da je sve znala i ispusti uzdah olakšanja. Znala je... ,,Neželjena trudnoća je uvek, u svim okolnostima, zastrašujuća." Dina je htela da gledaoci dobro to zapamte. ,,Koliko si imala godina?" ,,Sedamnaest. Kao što znaš, Di, imala sam porodicu punu razumevanja, lep dom. Tek što sam počela karijeru fotomodela i mislila sam da mi je čitav svet pod nogama. Onda sarn shvatila da sam trudna." ,,A otac deteta? Želiš 11 o njemu da pričaš?" ,,Bio je fin, sladak dečko, isto toliko užasnut kolłko i ja. Bio mi je prva ljubav." Osmehivala se, prisećajući se. „1 ja njemu. Bili smo zaslepljeni jedno drugim, onim što smo uzajamno osećali. Kad sam mu rekla, samo smo ćutke sedeli. Bili smo u Los Andelesu i otišli smo na plažu. Sedeli smo i posmatrali talase. Pitao me je da se udam za njega." ,,Neko bi možda pomislio da je to pravi izlaz. Za tebe nije bio?" ,,Ni za mene, ni za tog dečka, ni za bebu." Kejt je nastavila, koristeći svo svoje umeće da je glas ne izda. ,,Sećaš se naših priča o tome šta ćemo biti kad odrastemo?" ,,Da, sećam se." Dina dodirnu Kejtinu ruku. ,,Nikad nisi bila u dilemi." ,,Oduvek sam želela da budem glumica. Uspeh mi se nasmešio kao fotomodelu i nameravala sam da osvojim Holivud. Onda sam zatrudnela." ,Jesi li razmišljala o abortusu? Razgovarala o tome s ocem deteta, sa roditeljima?" ,Jesam. Ma kako teško bilo, Di, sećam se koliko su mi roditelji.bili puni razumevanja. Povredila sam ih, razočarala. Nisam shvatala koliko dok nisam odrasla i postigla uspeh. Ali se nikad nisu pokolebali. Ne mogu da ti objasnim zašto sam tako odlučila. Bila je to čisto emotivna odluka, ali mislim da mi je odlučna podrška roditelja olakšala takav izbor. Odlučila sam da rodim dete i da ga napustim. I nisam znala koliko će to biti teško dok nije došlo vreme da to i učinim." ,,Znaš li ko je usvojio dete?"


341 ,,Ne znam." Kejt obrisa suzu. ,,Nisam htela da znam. Pristala sam na dogovor. Pristala sam da dam dete Ijudima koji će ga voleti i brinuti o njemu. I to više nije moja beba, već njihova. Njoj bi sada trebalo da je deset godina, skoro jedanaest." Sa suzama u očima, pogleda prema kameri. ,,Nadam se da je srećna. Nadam se da me ne mrzi." ,,Hiljade žena doživljava sudbinu poput tvoje. Na njima je da same odluče, ma kako im teško bilo. Smatram da jedan od razloga što tako dobro igraš likove izvrsnih žena leži u tome da si prošla kroz najtežu probu s kojom žena može da se suoči." ,,Dok sam igrala Tesu, pitala sam se kako bi se stvari odvijale da sam odlučila drugačije. Nikad neću saznati." ,,Žališ li što si napravila takav izbor?" ,,Deo mene će uvek žaliti što nisam majka tom detetu. Ipak mislim da sam konačno shvatila, posle svih ovih godina, da sam donela ispravnu odluku. Za sve." ,,Emisiju ćemo nastaviti posle kraćeg predaha za reklame", reče Dina pogledavši prema kameri, a onda se okrenu ka Kejt. ,Jesi li dobro?" ,,Jedva. Nisam znala da će biti tako teško." Disala je duboko, ali je nastavila da gleda Dinu, a ne publiku. ,,Pitanja će sad zapljuštati. I bože, sutrašnja štampa." Jzdržaćeš." ,,Hoću, Di." Primakla se i stegla Dininu ruku. ,,Mnogo mi znači što sam o tome goyorila ovde, s tobom. Učinilo mi se, nakratko, kao da samo nas dve pričamo. Onako kao nekada.",,0nda ćemo ovog puta možda ostati u vezi.",,Hoćemo. Znaš, shvatila sam, dok sam govorila, zašto sam toliko mrzela Andelu. Mislila sam da je to zbog toga što me iskorišćava. Zapravo je zbog toga što je iskorišćayala moje dete. Pomaže mi to saznanje." *** ,,Paklena emisija", reče Fren, kad Dina ude u garderobu. ,,Znala si, rekla bih da si znala. Zašto mi, do davola, nisi rekla? Meni, svom producentu i najboljem prijatelju?" ,,Jer nisam bila sigurna da će to zaista učiniti." Zbog napetosti u poslednjih sat yremena, bolela su je ramena. Polako ih je ukrug vrtela prilazeći osvetljenom ogledalu da skine šminku. „1 nisam htela da o tome pričam pre nje. Daj mi presek reagovanja publike, Fren." 342 ,,Nakon što je talas šoka prošao? Rekla bih da je otprilike šezdeset ppf- ousto bilo na njenoj strani, deset odsto njih izgleda da nije prevazišlo fazu potpunog zaprepašćenja, dok se preostalih dvadeset pet odsto osetilo prevarenim što je njihova princeza posrnula." ,,Tako sam i mislila. Nije loše." Dina natopi lice tonikom za čišćenje. ,,Biće joj dobro." Upitno pogleda Fren videvši njen odraz u ogledalu. ,,U kojoj si ti grupi?" Fren je trenutak ćutke stajala, a onda iz nje provali. ,,Na njenoj strani, sto posto. Mora da joj je bilo pakleno teško, siroto dete. Bože, Di, šta ju je nateralo da sve objavi na takav način?" ,,Iza svega stoji Andela", poče Dina i sve joj potanko ispriča. ,,Ucenjivanje." Fren tiho zviznu. ,,Znala sam da je kučka, ali nikad nisam mislila da će tako nisko da padne. Yerujem da se lista sumnjivih proširila za još nekoliko desetina." Razrogači oči. ,,Ne misliš valjda da je Kejt-" ,,Ne mislim." Nije da o tome nije razmišljala, potpuno, logično i, nadala se, objektivno. ,,Čak i da sam pomislila da je ubila Andelu, a nisam, nema ama baš nikakvog razloga da ubije Maršala. Nije ga čak ni poznavala." ,,Izgleda da nema. Yolela bih da policija najzad sve ukapira i tog ludaka stavi iza brave. Bolesna sam od brige što još dobijaš te poruke." Sad kad joj je sve oprostila, pride i


poče da masira Dinina ukočena ramena. ,,Bar mogu mirnije da spavam kad znam da Fin neće nigde putovati dok se ovo ne završi." ,,0tkut to znaš?" ,Jer-" Fren se sama upecala. Brzo pogleda na sat. ,,Bože, šta radim ovde gubeći vreme u priči? ,,Imam stotinu obaveza-" ,,Fren." Dina ustade i prepreči joj put. ,,0tkud znaš da Fin neće nigde da putuje dok se ovo ne završi? Poslednje što sara čula jeste da odmah posle Božića treba da leti za Rim." ,,Uh, mora da sam pobrkala.",,Bavola!",,Prokletstvo, Di, skloni taj ratnički izraz s lica.",,Otkud znaš?",Jer mi je rekao, u redu?" Zamahnu rukama besna na samu sebe. ,,A ja sam trebalo svoja brbljiva usta da držim začepljena i pravim se da ne znam da je otkazao put u Rim i sve drugo što ga odvodi van Čikaga." ,,Razumem." Dina obori pogled i obrisa mrlju na tankoj svilenoj suknji. 343 ,,Ne, ne razumeš, jer nećeš da razumeš. Zar stvarno očekuješ od tog čoveka da veselo odleprša preko Atlantika dok sve ovo traje? Za ime boga, on te voli." ,,Svesna sam toga." Ali je i dalje ukočeno stajala. ,,Moram neke stvari sama da obavim", reče i odjuri napolje. ,,Dobro si ovo uradila, Majersova." Fren tiho opsova, zgrabi telefon i nazva Fina u kancelariju. Ako je nepažnjom započela rat, bar može da mu javi da se naoruža. U kancelariji iznad informativne redakcije, Fin odloži slušalicu i mršteći se pogleda Barlova Džejmsa. ,,Izgleda da ćeš dobiti pojačanje. Dina samo što nije stigla." ,,Lepo." Barlov se zadoyoljno zavali u stolicu i ispruži mesnate ruke. ,,Sredićemo ovo za svagda." ,,Sredeno je, Barlove. Nigde ne putujem dalje od sat vremena vožnje od kude dok policija ne izvrši hapšenje." ,,Fine, razumem da brineš zbog Dine. I ja brinem. Ali zanemaruješ svoju emisiju. Previše burno reaguješ." ,,Stvarno?" Fin upita krajnje hladno. ,,A ja sam mislio da dobro podnosim dva ubistva i uznemiravanje žene koju volim." Sarkazam ne obeshrabri Barlova. ,,Moje stanovište je da može da dobije neprekidnu zaštitu. Profesionalaca. Zna se da žena njenog materijanog stanja može sebi da priušti najbolje. Ne da omalovaži tvoju muževnost, Fine, ali ti si pre svega novinar, ne telohranitelj. l", on nastavi pre nego što Fin uspe bilo šta da kaže, ,,raa kako vešt bio novinar, nisi detektiy. Pusti policiju da radi svoj posao, a ti radi svoj. Imaš odgovornost prema emisiji, prema Ijudima koji s tobom rade. Prema mreži, sponzorima. Imaš ugovor, Fine. Pravno si obavezan da putuješ kad god se i gde god se nešto desi. Pristao si na takve uslove. Pakleno si ih sam tražio." ,,Tuži me", Fin ponudi, dok su mu se oči caklile u očekivanju bitke. Podiže pogled kad se vrata bučno otvoriše. Stajala je obučena u svileni kostim, sevala očima. Doživljavala je svaki korak kao izazov, pa mu odlučno pride i obema rukama tresnu o sto. ,,Ne slažem se." 344 Nije ni pokušavao da se pretvara da ne razume. ,,Nemaš nikakvog 'iticaja na ovo, Dina. Ja biram." ,,Čak nisi nameravao ni da mi kažeš. Jednostavno bi izmislio nekakav glupi izgovor što je put otkazan. Slagao bi me." Ubio bih za tebe, pomisli, ali samo slegnu ramenima. ,,Sad više nije potrebno." Primače se bliže. Mada je nosio džemper i farmerke, svaki pedalj na njemu odavao je zvezdu. ,,Kako je protekla jutrošnja emisija?"


,,Prestani. Molim te, prestani." Okrenula se i uperila prst u Barlova. ,,Možeš da mu narediš da ide, zar ne?" ,,Mislio sam da mogu." Nemoćno podiže ruke, pa ih spusti. ,,Došao sam iz Njujorka u nadi da ću ga ubediti da sagleda razloge. Trebalo je da znam." Uzdahnu i ustade. ,,Eić\i u redakciji još otprilike sat. Ako ti pode za rukom, javi mi." Fin sačeka da se vrata zatvore. Tihi škljocaj zazvuča kao zvono u bokserskom ringu. ,,Ne slažeš se, Dina, pa bi možda i ti trebalo s tim da se pomiriš." ,,Želim da ideš", uzvrati, pažljivo naglašavajući svaku reč. ,,Ne želim da u posao uplićemo naš život. Važno mi je." ,,Meni si ti važna." ,,Onda mi to učini." Uzeo je olovku, provukao je kroz prste jednom, dvaput, a onda je prelomio tačno napola. ,,Neću." ,,Mogao bi da ugroziš karijeru." Nagnuo je glavu kao da razmišlja. A onda se, proklet da je, nasmešio, pokazujući joj jamice. ,,Ne verujem." Tvrdoglav je, nepokolebljiv i postojan kao granit, pomislila je. ,,Mogli bi da ti skinu emisiju." Mada se nije osećao najsmirenije, zavali se i podiže noge na sto. ,,Znam da direktori televizije rade takve gluposti, pa pretpostavimo da su odlučili da skinu veoma popularnu i profitabilnu emisiju koja osvaja nagrade zbog toga što neko vreme neću da putujem." Kad je pogleda, u očima mu se naslućivala veselost. ,,Pretpostavljam da ćeš morati da me izdržavaš dok sam bez posla. Možda će mi se i dopasti, pa se potpuno pOYučem. Da brinem o bašti ili igram golf. Ne, znam. Biću ti poslovni menadžer. Ti ćeš biti zvezda - znaš, poput pevačice narodne muzike." ,,0vo nije šala, Fine." 345 ,,Nije ni tragedija." Zazvoni telefon. Fin podiže slušalicu. ,,Kasnije", reče i prekinu vezu. ,,Ne odustajera, Dina. Ne mogu da budem u toku s istragom ako lunjam po Evropi." ,,Zašto uopšte moraš da budeš u toku?" Pažljivo ga je posmatrala. ,,To sve vreme radiš? Zato je prošlog utorka išla repriza? Svi ti pozivi od Dženera. Ne radiš na emisiji 'lscrpno', već s njim." ,,Njemu to ne smeta. Zašto bi tebi?" Naglo se okrenula. ,,Mrzim ovo. Mrzim što nam se privatni i profesionalni život sve više prepliće i gubi ravnotežu. Mrzim što sam ovako uplašena. Što skačem na svaku buku u holu ili zvuk lifta." ,,To i ja mislim. Baš tako se i ja osećam. Dodi." Uze je za ruku. Gledajud je u oči, privuče je na krilo. ,,Preplašen sam, Dina, do srži." Usne joj se rastvoriše od iznenadenja. ,,Nikad to nisi rekao." ,,Možda nisam. Trebalo je. Muški ponos je osetljiv teren. U stvari, potrebno mi je da sam ovde, da budem u toku, da znam šta se dešava. Samo tako mogu da savladam strah." ,,Samo mi obećaj da nećeš ništa pokušavati, ništa rizikovati." ,,Ne juri on mene, Dina." ,,Hoću da sam sigurna." Zatvorila je oči. Ali nije bila sigurna. Kad Dina ode, Fin side u videoteku. Ideja mu se motala po glavi još od Maršalovog ubistva. Kao da je nešto zaboravio. Bolje reći, prevideo. Sva ta Barlovljeva priča o odgovornosti, odanosti, podseti ga. Fin se provlačio kroz lavirint polica sa video-kasetama dok ne dode do februara 1992. godine. Ubaci kasetu u mašinu, ubrzano je premota, proveravajući sve političke vesti, lokalne dogadaje, sport, yremensku prognozu. Nije mogao tačno da se seti datuma, niti dužine


priloga. Ali je bio siguran da su bivši kolege Lua Meknila napravili bar jedan iscrpan izveštaj o njegoYom ubistvu.Našao je više nego što se nadao. Fin uspori traku na normalnu brzinu. Usredsredi se na reportera CBC-a koji je izveštavao sa zavejanog trotoara. ,,Nasilje je u ranim jutarnjim satima pogodilo ovo bogato njujorško predgrade. Luis Meknil, viši producent popularnog kontakt programa 'Sa Andelom', ubijen je jutros iz pištolja u neposrednoj blizini svoje kuće na Bruklinskom platou. Prema policijskim izvorima, Meknil, 346 rodom iz Čikaga, polazio je na posao kada je pogoden iz neposredne blizine. Meknilova žena bila je u kući..." Kamera se polako pomeri. ,,Probudila ju je pucnjava nešto posle sedam ujutro." Fin sasluša ostatak izveštaja, pomno posmatrajući. Ozbiljna lica, preleteo je preko još jedne nedelje vesti, tražeći priloge o istrazi povodom Meknilovog ubistva. Zapisa najvažnije i vrati se u redakciju. Nade Džoa. ,Jedno pitanje." ,,Samo brzo. Već sam otišao." ,,Februar 1992. Ubistvo Lua Meknila. Ti si snimao izveštaj u Njujorku, na licu mesta, zar ne?" ,,Šta da ti kažem? Moje umeće je osobito." ,,Tačno. Gde je ubijen?" ,,Kołłko se sećam, tačno ispred kuće." Zamisli se. ,,Da, rečeno je da je čistio sneg s auta." ,,Ne mislim tako, već anatomski. Grudi, stomak, glava? Ni u jednom izveštaju se to ne kaže." ,,Aa." Džo se namršti, zažmuri, kao da hoće da dozove taj dogadaj u sećanje. ,,Prilično je sve bilo čisto kad smo stigli. Nisam video leš." Tad otvori oči. ,,Poznavao si Lua?" ,,Donekle." „1 ja. Žilav čovek." Odgrize dobro parče čokolade. ,,Čemu to interesovanje?" ,,Radim na nečemu. Zar tvoj reporter nije pitao za detalje?" ,,Ko to beše - Klement, tako je. Malopre je bio tu. Ne znam da li je pitao ili ne. Čuj, moram da se kupim." Pode ka stepenicama, a onda se naglo okrenu. ,,Da, da." Unazad se penjao dovikujući Finu. ,,Čini mi se da sam čuo nekog drugog reportera u toj gunguli. Rekao je da je Lu dobio metak u lice. Gadno, a?" ,Jeste." Sumorno zadovoljstvo prostruja Finom. ,,Vrlo gadno." Džener je mljackao pecivo za doručak, zalivajući ga slatkom kafom. Dok je jeo i pio, proučavao je užasne fotografije. Andela Perkins. Maršal Pajk. Posmatrao je šta im je učinjeno. Ako dovoljno dugo gleda, znao je da će ga uhvatiti neka vrsta transa - stanje uma kad je mozak potpuno bistar za ideje, mogućnosti. 347 Dovoljno se Ijutio na Fina što emocije brka s intelektom. Taj čovek je trebalo podrobno da mu ispriča o razgovoru s Pajkom. Ma kako se činilo nevažno, to je bio posao policije. Činjenica da je Fin sam razgoyarao s Pajkom manje je prijala Dženeru od policijske kafe. Setio se njihovog poslednjeg susreta, u ranim jutarnjim satima posle Pajkovog ubistva. ,,Pod broj jedan, sigurni smo da ubica poznaje gospodicu Rejnolds. Znao je za njenu vezu, ili bar svadu, s Pajkom." Džener podiže drugi prst. ,,Pod tri, zna gde Dina stanuje, gde je Pajk stanovao. Konačno, dovoljno je upućen u rad televizijskog studija da namesti i upali kameru pošto je sredio Andelu." ..Slažem se."


,,Poruke se pojavljuju ispod vrata vašeg stana, na stolu, u autu, u stanu koji još ima u centru." Džener ga upitno pogleda, nadajući se da će mu Fin ponuditi neko objašnjenje za tu interesantnu činjenicu. Ali, prevario se. Fin je znao kako da informacije zadrži za sebe. Džener mu se, izmedu ostalog, i zbog toga divio. ,,Mora da je neko ko radi u CBC-u", zaključi poručnik. ,,Slažem se. Teoretski." Fin se osmehnu kad Džener bučno uzdahnu. ,,Mogao bi da bude neko ko je tamo RADIO. Moguće je da je Dinin obožavalac koji je bio u studiju. Redovna publika. Puno Ijudi zna sasvim dovoljno da upali kameru za statični snimak." ,,0vde je ispoljeno veće znanje." ,,Ispoljimo ga i mi onda. On je vida svaki dan." ,,Mogla bi da bude žena." Fin ostavi da se to malo krčka, onda odmahnu glavom. ,,Daleka mogućnost. Ostavimo na čas to po strani i pogledajmo ovu varijantu. Muškarac, usamljenik, nezadovoljan. Živi sam, ali mu svakog dana Dina ulazi u dnevnu sobu preko malog ekrana. Sedi s njim, priča s njim, osmehuje mu se. Nije usamljen kad ima nju. I želi je stalno kraj sebe. Ne ume sa ženama. Pomalo ih se plaši. Vešt je u planiranju, verovatno ima pristojan posao, odgovoran, jer ume da razmisli. Savestan je, bolesno pedantan." Džener je bio impresioniran. ,,Izgleda da ste dobro uradili domaći." ,Jesam. Zato što volim Dinu, mislim da ga razumem. Stvar je u tome da zapada u loše raspoloženje, bes. Nije ubijao u besu. Mislim da 348 je to činio hladnokrvno." I upravo se od te pomisli Fin ježio. ,,Ipak pravi darmar od moje kuće, Dinine kancelarije. Ispisuje na zidu da se oseća izdanim. Kako ga je izdala? Šta se promenilo od yremena kad je dobila prvu poruku do Andeline smrti?" ,,Spetljala se s vama?" ,,Sa mnom je već dve godine." Fin mu se približi. ,yerili smo se, Dženeru. Tek što smo zvanično objavili, ubija Andelu i provaljuje." „1 tako ubija Andelu zato što je zacopan u Dinu Rejnolds?" ,,Ubio je Andelu, i Pajka, zato što voli Dinu Rejnolds. Postoji li bolji način da joj pokaže odanost od uklanjanja Ijudi koji je uznemiravaju ili joj dosaduju? Ispreturao joj je stvari, posebno se pobrinuvši za skice yenčanice, noyinske izveštaje o veridbi, fotografije na kojima smo Dina i ja. Pobesneo je jer je objavila, javno, da je odabrala drugog muškarca, a ne njega. Da je spremna da stane pred oltar." Džener je polako klimao glavom i škrabao po parčetu hartije. ,,Kao da ste diplomirani psihijatar. Zašto vas ne proganja, gospodine Rajli?" Fin protiv yolje protrlja ruke. Oseti ožiljak od metka. Nije ga ispalio ni snajperista ni neko iz specijalne jedinice. Ipak nije bio siguran. ,Jer nisam POYREDIO Dinu. Maršal jeste, onog dana kad je ubijen, kao i pre par godina kad je upao u Andelinu zamku." ,,Trebalo je da razgovaram s njim." Džener je sad pesnicom lupkao po policijskom izyeštaju. ,,Možda je nešto znao, video. Moguće je da mu je neko pretio." ,,Sumnjam. On je tip Ijudi koji odmah dotrče u policiju. A mislim i da bi mi rekao kad sam s njim razgoyarao." ,,Previše ste bili zauzeti prebijanjem." ,,Nisam ga prebio." Fin prekrsti ruke. ,,Zamahnuo je. Zamahnuo sam. Jednom. U svakom slučaju, mislim da bi mi rekao kad smo pričalł u njegoyoj kancelariji par dana pre toga." Džener prestade da žvrlja. ,,Išli ste kod njega zbog ubistva Andele Perkins?" ,,Teoretska pretpostavka." „1 niste našli za shodno da mi kažete?" ,,Poseta je bila lične prirode."


,,Ništa u ovom slučaju nije lične prirode, ništa." Džener izoštri pogled. ,,Dozvolio sam da učestvujete u istrazi jer smatram da ste pametni i jer saosećam s vama. Zavrnuli ste me i sad ispadate." 349 ,,Učmiću ono što moram, poručniče, s vama ili bez vas." ,,Novinari nisu jedini koji dosaduju i uznemiravaju. Upamtite to." Džener sklopi izveštaj i ustade. ,,Imam posla." *** Ne, na stranu simpatija i divljenje, ali neću dozvoliti Finu da sam istražuje, pomisli Džener. Ne sagledava činjenicu da mu je život u opasnosti, ali ja znam bolje, zaključi. Ustade da dolije još kafe i pogleda kroz staklena vrata. ,Ja o vuku..." promrmlja i otvori mu. ,,Mene tražite? upita Fina. Klimnu mu glavom. ,,Imate pet minuta." ,,Malo duže će potrajati." Fin je nezaiteresovano posmatrao fotografije okačene na tabli. Snimci obeju žrtava pre i posle ubistva. ,,Moraćete da dodate još po jednu." *** Dvadesetak minuta kasnije, Džener je završio razgovor s detektiyom stanice na Bruklinskom platou. ,,Poslaće nam izveštaj faksom", reče Finu. ,,Dobro, gospodine Rajli, ko je sve znao da Meknil odaje tajne Andeli?" ,,Čitava Dinina ekipa. Siguran sam u to. Moguće je da se saznalo i u informativnoj redakciji." Sad ga je łwatalo sve veće uzbudenje. Taj osećaj mu nije bio stran, ispoljavao se kao energija iz skoro rešene zagonetke. ,,Česti su kontakti izmedu Dininog tima i novinskog deska. Jesmo li ovde na istoj talasnoj dužini? Troje Ijudi je ubijeno jer su na ovaj ili onaj način pretili Dini." ,,Nemam komentar, gospodine Rajli." Fin se odmače. ,,Prokletstvo, nisam ovde kao reporter. Ne njuškam, ne tražim poslasticu iz neimenovanih policijskih izvora. Mislite da sam ozvučen?" ,,Ne mislim da jurite priču, gospodine Rajli", mirno odgovori Džener. ,,Da sam to ikad pomislio, ne biste ni kročili ovde. Ali, možda smatram da ste se previše navikli da delujete na svoju ruku, da vodite igru mimo potrebne saradnje." Fin tresnu šakama o sto. ,,Ako mislite da ćete me oterati, varate se. Potpuno ste u pravu što se tiče dosadivanja, poručniče. Na samo jedan telefonski poziv ovde će se sjatiti desetak snimatelja koji će vrebati 350 svaki vaš korak. Staviću vas pod takav pritisak da nećete moći ni da kinote, a da vam pod nos ne poture mikrofon. Pre nego što povratite dah, Čiiago će brujati o serijskom ubici. Kapetanu i gradonačelniku će se to jako svideti, zar ne?" Zastade za tren. ,,Iskoristite me ili ću ja vas. Vi birate." Džener prekrsti ruke i nasloni se na sto. ,,Ne volim pretnje.". Ali se neću zaustaviti na pretnjama ako pokušate da me sad isključite." Pogleda u fotografije na tabli. ,,Mogao bi da izgubi strpljenje." Govorio je tiho, pažljivo. ,,Mogao bi svaki čas da izgubi strpljenje i pokuša da i nju ovde smesti. Dobro, Ijuti ste jer sam istraživao na svoju ruku. Budite Ijuti. Ali me iskoristite. Ili ću, tako mi boga, ja vas." Objektivno govoreći, Džener je već pokopao svoj bes i računao koliku bi mu štetu naneo medijski rat. Preveliku, zaključio je. Uvek preveliku. ,,0vako ćemo, gospodine Rajli. Pretpostavimo da je Meknil prva žrtva od ovo troje i da to treba uključiti u istragu." ,,Rekoh vam da me ne zanima novinska priča." ,,Samo postavljam osnovna pravila. Pretpostavimo da je samo ograničen broj Ijudi znao ono što će voditi motivu za njegovo ubistvo." Pokaza na stolicu i sačeka da Fin sedne. ,,Pričajte mi o tim Ijudima. Počnite s Lorenom Bakom." U duhu nove saradnje, Džener otvori izveštaj o Lorenu koji je Andela naručiła od Bikera.


Kesi ude u Dininu kancelariju, a onda duboko, duboko uzdahnu. Dina je stajała na stolici nasred prostorije. Krojačica je čučala kraj njenih nogu. Metri i metri svetłucave bełe svile bogato su se talasali. ,yeličanstvena je." ,,Tek je na početku." Dina ipak čežnjivo prede rukom preko valovite suknje, pričvršćene špenadlama za čipkasti gornji deo haljine. Irska čipka, razmišljala je zadovoljno. Za Fina. ,,Ałi si potpuno u pravu." ,,Idem da uzmem kameru." Kesi se uputi ka vratima. ,,Ne mrdaj." ,,Nigde ne idem." ,,Morate biti mirni", procedi krojačica kroz usta puna špenadli. Glas joj zazvuča kao da ih je već dovoljno progutala. Dina se svim snagama potrudi da se ne premešta s noge na nogu. ,,Mirna sam." 351 ,,Kao da ste na federima." ,,Izvinite." Diua pokuša da se smiri dubokim disanjem. ,,Izgleda da sam nervozna." ,,Buduća nevesta", reče Kesi ulazeći s malom kamerom. ,,Dina Rejnolds, vladajuća kraljica dnevnog televizijskog programa, izabrala je elegantnu venčanicu od..." ,,Italij'anske svile", krojačica odmah dopuni. ,,Sa ukrasima od irske čipke i bezbroj sjajnih bisera." ,,Izvrsno", staloženo reče Kesi. ,,Recite nam, gospodice Rejnolds-" znalački uhvati Dinino lice u krupnom planu - ,,kako se osećate u ovoj uzbudljivoj prilici?" ,,Užasnuta sam." Zažmuri. „1 malo luda. Drugim rečima, uživam u svakom trenutku." ,,Ako se potpuno smiriš, prošetaću unaokolo tako da gledaoci sagledaju čitav efekat." Kesi je snimala sa svih strana. ,,Staviću ovo u svoju videoteku." Dina oseti da joj se osmeh ledi. ,,Imaš puno snimljenog materijala?" ,,Pa, malo ovoga, malo onoga. Sajmona kako čupa ono malo kose. Margaret kako baca kamenčiće. Tebe kako trčiš ka liftu." Ispod blještave haljine, Dinino srce poče da tuče. ,,Čini mi se da nikad nisam obratila pažnju. Toliko kamera unaokolo. Uvek ti je pri ruci, je l'?" ,,Nikad se ne zna koji istorijski, ili ponižavajući, trenutak može da naleti." Neko me je snimao, priseti se Dina, kad sam zaspala u kancelariji, odlazila na posao, vraćala se, išla u kupovinu, igrala se s Freninom bebom u parku. Dok sam ležala onesvešćena u studiju, kraj Andelinog leša. Kesi, koja svakodnevno nebrojeno puta ulazi u kancelariju i izlazi. Kesi, koj'a zna i najmanji detalj mojih dnevnih obaveza. Kesi, koja se zabavljala s jednim od kamermana u studiju. .Jsključi, Kesi." ,,Samo još sekundu." ,,Isključi", ponovi oštro. ,,Izvini." Kesi zbunjeno spusti kameru. ,,Mislim da treba da se čistim." . U redu je, samo sam na ivici strpljenja." Dina se potrudi da se ODCL osmehne. Smešno je, nemoguće, pomisli. Čak i pretpostavka da je Kesi sposobna da ubije deluje suludo. ,,0vo ti je bio naporan dan." Kad je Kesi ułwati za ruku, Dina natera sebe da se ne trgne. ,,Prava ludnica posle emisije i svi ti pozivi vezani za Kejt Lovel. Što ne prekineš posle probe i ne odeš kući? Pomeriću ti ostatak obaveza." ,,Mislim da je to odlična ideja." Govorila je polako, pokušavajući da prikrije neravnomerne otkucaje srca i isprekidan dah. ,,Imam puno posla kod kuće." Kesi stisnu usne. ,,Nisam mislila da iz jedne ludnice ulećeš u drugu. Ništa ne možeš da radiš dok ti se muvaju svi ti moleri i stolari. Mislim-" Vide kako Dina gleda iza njenih lečta i okrenu se. ,,Džef." Oraspoloži se kad mu vide ozareno lice. ,,Izgleda fantastično, zar ne?"


,,Da, Stvarno." Ugleda kameru u Kesinoj ruci. ,,Snimila si?" ,,Naravno. Uhvatila veliki trenutak. Čuj, ovo je važan datum. Dina ranije odlazi kući." ,,Dobra ideja. Fin je zvao, Dina. Rekao je da ti kažem da ima neki sastanak i da ćete se naći kod kuće. Misli da će stići do četiri." ,,Pa, imam sreće. Možda stignem pre njega." ,,Nećete ako još malo ne mirujete", progunda krojačica. Ali je tek bilo pola četiri kad Dina obu cipele i zgrabi tašnu. ,,Kesi, zovi Tima." ,,Učinila. Čeka te ispred." ,,Hvala." Zastade kraj stola, postidena zbog ranijih misli. ,,Izvini za ono, Kesi. Snimanje i to." ,,Ne sekiraj se." Kesi otvori još jedno pismo i stavi ga na poveću hrpu. ,,Znam da sara pravi gnjavator." Zakikota se. ,,Volim s tim da gnjavim. Yidimo se sutra." ,,Važi. Nemoj dugo." Osetivši ipak olakšanje, Dina se uputi ka liftu. Pogleda na sat. Ako bude imala sreće, stići će prva i iznenaditi Fina. Neće joj biti teško da ga ubedi da ispeku piletinu s testom. Bila je raspoložena za nešto ukusno posle ludog dana. 353 Kod kuće može da obavi još puno posla, da telefonira. Onda, ako napravi pauzu, uskoči u nešto što će izludeti Fina. Kasno će večerati. Jako kasno, zaključila je, izlazeći iz lifta. Možda stigne da u poslednji čas upakuje još nekoliko božićnih poklona ili nagovori Fina da ispeku kolače. Bljesak sunca natera je da stavi tamne naočare. Zatim ude u limuzinu i sede pozadi. ,,Zdravo, Time." Zatvori oči i protegnu se. Unutra je bilo prijatno toplo. ,,Zdravo, gospodice Rejnolds." ,,Ispade divan dan." Po navici, uze flašu hladnog soka koja ju je uvek čekala. Lutala je pogledorn i zaustavi ga na šoferu. lako je u autu bilo vruće, navukao je kaput, natukao kačket. .Jeste." Pijuckajući sok, otvori tašnu. Izvadi fasciklu s nalepnicom ,,Svadbeni planovi" i pisma koja joj je dala Kesi da pročita. Oduvek je smatrala da je vožnja do kancelarije i nazad deo radnog dana. U ovom slučaju, mora da nadoknadi vreme izgubljeno zbog probe i zbog toga što je otišla ranije. Kod trećeg pisma počeše da joj se mute slova. Nema opravdanja da bude toliko umorna tako rano. Iznervirana, zavuče prste pod naočare da protrlja oči. Ali, mutilo joj se sve više. Zavrte joj se u glavi, oseti mučninu. Ruka joj klonu na sedište. Toliko sam umorna, pomisli. Toliko mi je vruće. Kao na usporenom snimku, pokuša da skine kaput. Papiri popadaše po podu, a pokušaji da ih pokupi samo pojačaše vrtoglavicu. ,,Time." Nagnula se napred, oslonjena rukom na prednje sedište. Ništa nije odgovorio, ali joj je sopstveni glas zazvučao nejasno i daleko. Dok je pokušavala da se pribere, poluprazna flaša sa sokom ispade joj iz ukočene ruke. ,,Nešto nije u redu", pokušavala je da mu kaže dok je klizila na plišani pod kola kao da je bez kostiju. ,,Nešto stvarno nije u redu." Ali on je ćutao. Činilo joj se da propada kroz pod limuzine u mračnu jamu bez dna. 354 Glava dvadeset osma Dina je sanjala da plovi kroz crvenkaste oblake, polako, lenjo, da se primiče površini gde se nejasno, belo svetlo probijalo kroz magličasti sloj. Zaječala je dok je dolazila sebi, ne zbog bola, već od mučnine koja je nadolazila, pržeći joj grlo.


U želji da se odbrani, ne otvori oči. Natera sebe da diše duboko, da pokuša da pobedi muku. Svu je obliše graške znoja, pa joj se svilena bluza neprijatno prilepi za leda i ruke. Kad najgore prode, oprezno otvori oči. Yozila sam se, priseti se. Tim me je vraćao kući i pozlilo mi je. Ali, nisam kod kuće! U bolnici?! Misli su joj tupo pristizale dok je strašljivo pogledavala oko sebe. Prijatno osvetljena soba, nežne Ijubičice na zidnim tapetama. Beli zidni ventilator tiho zuji. Na sjajnoj komodi od mahagonija kolekcija prelepih, obojenih flašica i kutijica. Divno drvo života i minijaturna jelka ukrašena srebrnim zvončićima za predstojeće praznike. Bolnica? ponovo pomisli. Bolesno slaba, pokuša da se pridigne. U glavi joj se ponovo zavrte, podmuklo, utroba se nanovo podiže. Sve što gleda, vidi duplo. Pokuša da obriše lice, ali shvati da nema snage. Ruka neraoćno klonu. Za tren je samo nepomično ležala, boreći se da se ne ispovraća. Najzad spozna da je odaja nalik kutiji, bez prozora. Kao mrtvački sanduk. Panični strah probi se kroz šok. Prevali se na bok, poče da viče, stropošta se s kreveta kao pijana. Dopuza do zida, teturavo se pridiže i prstima krenu da opipava nežne cvetne tapete, ošaraućeno tražeći neki izlaz. Zarobljena. Okrenu se oko sebe, razrogačenih očiju. U klopci. Tad ugleda zid iznad kreveta. Prizor samo što je ne dovede do izlućtujuće histerije. Ogromna fotografija toplo joj se smešila. Kao udarena maljem, Dina je nekoliko trenutaka buljila u Dinu. Polako, uz otkucaje sopstvenog srca koje je čula, pogleda po sobi. Ne, nema vrata, ni prozora, samo cveće, nanizano od zida do zida. Na bočnim zidovima još mnogo fotografija, naslovnih strana časopisa, novinskih slika. Uredno poredane i pričvršćene za zid. ,,Bože, bože." Oseti u sopstvenom glasu preklinjući strah i žestoko se ugrize za donju usnu. Okrenu leda vlastitom odrazu na slikama i staklastim očima ispunjenim šokom zagleda se u sto. Na snežnobelom uštirkanom 355 stolnjaku srebrni svećnjak, glatke bele sveće. Mnoštvo uredno poredanih dragocenih sitnica: naušnica koju je izgubila pre mnogo meseci, karmin, svilena marama koju joj je poklonio Sajmon za Božić, crvena kožna rukayica - jednu je imala, jedna joj je nestala prošle zime. Još nešto je tu. Oprezno pride bliže, boreći se sa plimom straha dok je razgledala čitavu zbirku. Memorandum koji je potpisala za Džefa, uvojci crne kose vezani zlatnom pantljikom, druge njene fotografije, uvek njene, u prefinjenim i ukrašenim ramovima. Tu su i cipele koje je nosila poslednji put u limuzini, jakna, uredno složena. Kao u kovčegu, kao živa sahranjena, shvatila je i naježila se. Izlete joj divljački grleni krik. Televizor u uglu sobe, polica sa albumima u kožnom povezu. I najstrašnije, kamere u gornjim uglovima sobe. Njihova crvena svetla caklila su se kao sicušne oči. Posrnu. Pretrnu od straha. Pogledom je prelazila od kamere do kamere. ,,Posmatraš me." S mukom se trudila da glasom ne oda užas. ,,Znam da me posmatraš. Ne možeš ovde da me zadržiš. Tražiće me. Znaš da će me naći. Verovatno me već traže." Htede da vidi koliko je sati, ali samo spozna da nema ništa na ruci. Mahnito se pitala koliko li je dugo ovde. Možda su prošli sati, možda dani, otkako sam se onesvestila u kolima, razmišljala je. Kola. Zastade joj dah. ,,Time." Do bola stisnu zube želeći da tako odagna plač. ,,Time, moraš da me pustiš. Pokušaću da ti pomognem. Obećavam. Učiniću sve što mogu. Molim te, udi, dodi da razgovaramo."


Kao da je samo trebalo da pozove, deo zida se odmah otvori. Dina nagonski pojuri, ali očajnički zaječa kad je preseče vrtoglavi krug mučnine. Zastade i usprayi se što je više mogla, nadajući se da uspeva da prikrije svoj strah. ,,Time", poče, a onda zaneme od zaprepašćenja. ,,Dobro došla kući, Dina." Rumenog lica od zadovoljstva, Džef stidljivo kroči u sobu. Unese srebrni poslužavnik sa čašom vina, tanjirom peciva i jednim pupoljkom crvene ruže. ,,Nadam se da ti se soba dopada." Ne žureći, spusti poslužavnik na sto. ,,Dosta vremena mi je trebalo da je uredim kako treba. Nisam hteo da ti je samo udobno. Hteo sara da budeš srećna. Znam da nemaš yidik." 356 , i se. U svetlim očima mu vide radost, ali u glasu oseti tračak i?vuijavanja. ,,Ali, ovako je sigurnije. Niko nam ovde neće smetati." ,,Dzef." Polako, naredila je sebi. Moraš da ostaneš rairna. ,,Ne moźeš ovde da me držiš." ,,E, vala mogu. Sve sam pažljivo isplanirao. Godinama radio na tome. Što ne sedneš, Di? Verovatno se osećaš malo ošamućeno, a hoću da ti je prijatno dok jedeš." Primače joj se, sva se ukočila, ali je ipak ne dodirnu. ,,Kasnije", nastavio je, ,,kad sve shvatiš, osećaćeš se mnogo bolje. Samo ti treba vremena." Podiže ruku kao da želi da je pomiluje, ali je spusti ne želeći da je preplaši. ,,Molim te, pokušaj da se odmoriš. Nikad se ne odmaraš. Znam da si sad sigurno malo uplašena, ali sve će biti dobro. Ako mi se protiviš, moraću da..." Nije se usudivao da izgovori, pa samo izvadi špric iz džepa i pokaza joj. ,,Ne želim." Videvši da se prenerazila, odmah skloni iglu. ,,Stvarno ne želim. I nećeš moći da pobegneš." Ponovo se osmehnu i privuče sto i stolicu bliže krevetu. ,,Moraš da jedeš", Ijubazno reče. ,,Uvek si me brinula zbog toga što ne paziš na sebe. Svi ti preskočeni obroci ili hrana s nogu. Ali, ja ću se dobro brinuti o tebi. Sedi, Dina." Mogu da odbijem, pomislila je. Mogu da vrištim i grdim i pretim. Čemu? Godinama poznajem Džefa, bolje reći, mislila sam da ga poznajem. Umeo je da bude tvrdoglav, priseti se. Ałi je uvek uspevala da ga urazumi i izade na kraj s njim. ,,Gladna sam", reče mu i ponada se da joj se stomak neće pobuniti. ,,Pričaćeš sa mnom dok jedem? Objasnićeš mi?" Osmehnu mu se najumilnije što ume. ,,Hoću." Kao u bunilu, odgovori joj sav ozaren. ,,Mislio sam da ćeš biti Ijuta." _ ,,Nisam Ijuta. Uplašena sam." ,,Nikad te ne bih povredio." Nežno je stisnu za ruku. ,,Nikome neću dozvoliti da te povredi. Znam da možda razmišljaš o tome kako da me se otarasiš, Dina. Kako da pobegneš iz sobe. Ali, ne možeš. Vrlo sam jak, a ti si još preslaba zbog dejstva droge. Bez obzira šta radiš, ostaćeš ovde zaključana. Sedi." Kao u snu, učinila je kako joj je naredio. Htela je da potrči, ali dok joj se misao iz glave prenosila na telo, noge je izdadoše, kao svezane. 357 Kako da trči kad jedva stoji? Još je drogirana. Baš su takve sitnice njemu svojstvene. Baš je zahvaljujući takvim sitnicama neprocenjiv deo njene ekipe. ,,Nije pravo da me ovde držiš, Džefe." ,,Ne slažem se." Stavio je poslužavnik pred nju. ,,Dugo sam, dugo o tome razmišljao. A ovo je za tvoje dobro. Uvek mislim na tebe. Kasnije, moci ćemo zajedno da putujemo. Tražim neku vilu na jugu Francuske. Siguran sam da će ti se tamo svideti." Dodirnu je, ovlaš porailova po ramenu. Koža joj se naježi. ,,Toliko te volim." ,,Zašto mi nikad nisi rekao? Mogao si sa mnom o tome da razgovaraš, da znam kako se osećaš." ,,Nisam mogao. Isprva mi se činilo da je to zbog toga što sam stidljiv, a onda sam słwatio da se u meni raćta plan. Životni plan. Tvoj i moj."


U želji da joj objasni, privuče drugu stolicu. Naočare mu skliznuše niz nos. Zamuti joj se pred očima, onda razbistri i vide kako ih namešta - često je pravio taj pokret. Nekad drag, a sad joj se od njega krv ledila u žilama. ,,Morala si da obaviš neke stvari, da stekneš iskustvo - i čoveče - morala si da nestaneš iz svoje sredine da bi mogli da budemo zajedno. Razumem to, Di. Nikad ti nisam prebaciyao zbog Fina. Zabolelo me je." Spusti ruke na kolena i uzdahnu. ,,Ali nisi ti kriva. A nije ni on." Ponovo se razvedri. ,,Kako da budete krivi kad ste prosto savršeni? Kad sam te prvi put video na televiziji, zastao mi je dah. Malo sam se uplašio. Gledala si pravo u mene. Nikad to neću zaboraviti. Znaš, ranije sam bio jako usamljen. Jedinac. Odrastao u ovoj kiići. Ne jedeš Dina. Yoleo bih dajedeš." Poslušno je podigla viljušku. Raspoložen je da priča, željan toga. Najbolji način da pobegnem, računala je, jeste da razumem. ,,Pričao si mi da si odrastao u Ajovi." ,,Tamo me je majka kasnije odvela. Majka mi je bila divlja." Kao da se izvinjavao. ,,Nikoga nije htela da sluša, nije poštovala pravila. I prirodno, ujak Metju je morao da je kazni. Znaš, bio je stariji. Glava porodice. Držao bi je u ovqj sobi, pokušavajući da je uveri da postoji pravi put, i pogrešan put." Dok je govorio, izraz lica mu se promeni, zaoštri oko usana i očiju, pa tako izgledaše stariji, ozbiljniji ,,Ali, moja majka nikad nije sluśala, bez obzira koliko se moj ujak trudio da je nauči. Pobegla je i ostala u drugom stanju. Kad sam imao šest godina, odveli su je. Doživela je nervni slom, 358 d ;,-i gam došao da živim s ujka Metjuom. Nikog drugog nisam imao da me prilwati, znaš. A to je bila njegova porodična dužnost." Dinp odgrize parče peciva. U ustima je imalo ukus lepka, ali se plasila da proba vino. Možda je u njega nešto stavio, pomislila je, kao što je učinio s voćnim sokom. ,,Džefe, žao mi je što ti se to desilo majci." ,,U redu je." Prešao je preko toga. Sa lica mu nestade oštrine kao kad se platno nežno zategne. ,,Nije me volela. Niko me nikad nije yoleo sem ujka Metjua. I tebe. Ne boj se, Dina, to je samo vino. Tvoje omiljeno." Osmehujući se uze čašu i malo otpi. ,,Ništa unutra nisam sipao. Nisam morao jer si sad ovde. Sa mnom." Zatrova.no ili ne, odbila je vino, ne znajući kako bi moglo da deluje s drogom u organuzmu. ,,Šta se desilo s tvojom majkom?" ,,Potpuno je izgubila razum. Umrla. Je l' večera dobra? Znam da voliš pecivo." ,,Dobra je." Dina ubaci još jedan zalogaj kroz stisnuta usta. ,,Koliko si imao godina kad je umrla?" ,,Ne znam. Nije ni važno. Ovde sam bio srećan, s ujakom." Nervozio se kad je pričao o majci, pa je prestao. ,,Bk> je veliki čovek. Skoro nikad nije morao da me kažnjava, jer sam bio dobar. Nisam mu bio teret, kao majci. Brinuli smo se jedan o drugom." Sad je govorio brže, ispoljavajući novo uzbudenje. ,,Bio je ponosan na mene. Yredno sam učio i nisam dangubio kao druga deca. Nisu mi bila potrebna. Mislim, želeli sujedino da voze brza kola i slušaju glasnu muziku i prepiru se s roditeljima. Ja sam bio pun poštovanja. I nikad nisam zaboravljao da spremim sobu ili operem zube. Ujka Metju mi je stalno govorio da mi sem porodice ništa nije potrebno. A on je bio jedini rod koji sam imao. Onda, kad je umro, pojavila si se ti. Znao sam da je pravo." ,,Džefe." Dina upotrebi svo umeće da održi razgovor, da ga navede na temu koju želi. ,,Misliš li da bi se ujka Metju složio sa ovim što sad činiš?" ,,Potpuno." Zasija od sreće. Lice mu je bilo veselo i nevino i užasavajuće. ,,0n stalno razgovara sa mnom, ovde." Čvrknu se po glavi, namignu. ,,Rekao mi je da budem strpljiy, da čekam dok ne dode pravi trenutak. Sećaš se kad sam počeo da ti šaljem pisma?" ,,Da, sećam se." ,,Tad sam prvi put sanjao ujka Metjua. Samo što nije bilo kao u snu, već tako stvarno. Rekao mi je da treba da ti se udvaram, kao što čine 359


džentlmeni. Da moram da budem strpljiv. Uvek je govorio da za dobre stvari treba vremena. Rekao mi je da moram da čekam i da moram da se brinem o tebi. Muškarci treba da maze i paze svoje žene, da ih štite. Ljudi to zaboravljaju. Izgleda da više niko nikoga ne mazi." ,Jesi li zato ubio Andelu, Džefe? Da me zaštitiš?" ,,Mesecima sam planirao." Ponovo se zavali, prekrsti noge. Razgovor s Dinom je uvek predstavljao veliki doživljaj u njegovom životu. A ovaj je, pomislio je, najbolji. ,,Nisi znala da sam je pustio da misli da ću preuzeti Luovo mesto." ,,Luovo? Lu Meknilovo?" ,,Kad sam ga ubio-" ,,Lu." Ispade joj viljuška iz ruke i tresnu o tanjir. ,,Ubio si Lua." ,,Izdao te je. Morao sam da ga kaznim. I iskoristio je Sajmona. Dok nisam počeo da radim kod tebe, nikad zapravo nisam imao prijatelje. Sajmon mi je prijatelj. Hteo sam i njega da ubijem, ali sam shyatio da je zloupotrebljen. Stvarno nije bila njegova greška, je l' tako?" ,,Nije." Brzo je to izgovorila, naglašavajući značaj te reči tako što položi ruku na Džefovu. ,,Džefe, nije bila Sajmonova greška. Stalo mi je do Sajmona. Ne bih želela da ga povrediś." ,,Tako sam i mislio." Nasmeja se, kao dete kad od odraslih dobije hvalu i oproštaj. ,,Vidiš, tako te dobro poznajem. Dina. Sve znam o tebi. 0 tvojoj porodici, prijateljima. Znam šta najyiše voliš da jedeš i koje su ti omiljene boje. Gde voliš da kupuješ. Znam sve o čemu razmišljaš. Kao da sam boravio u tvojoj glavi. Ili kao da si ti u mojoj", polako dodade. ,,Nekad mi se učini da si mi u glavi. Znao sam da želiš da se Andela skloni. A znao sam da je ti sama nikad ne bi povredila. Previše si nežna, previše mila." Steže je za ruku. „1 tako sam to uradio za tebe. Udesio sam da je sretnem na parkingu CBC-a. Rekla je vozaču da ide, kao što sam joj naredio. Pustio sam je unutra, odveo u studio. Rekao sam joj da imam kopije materijala iz studija. Ideje za emisiju, spiskove gostiju, planove. Zagrizla je i htela da joj dam. Samo što mi nije rekla da ćeš ti doći." Skoro nije mogla da poveruje kad uvredeno napući usne. ,,Slagala me je." ,,Ubio si je. I uključio kameru." ,,Bio sam Ijut na tebe." Usne mu zadrhtaše. Obori pogled. Dina ponovo zgrabi viljušku, pomislivši da će možda morati da je upotrebi kao oružje. Sad se osećala manje opijenom i jačom. Zahvaljujući strahu. Al' je on prodorno pogleda pravo u oči i ruka joj klonu. 360 no sam da je pogrešno, ali sam hteo da te povredim. Skoro da s?ni poželeo i da te ubijem. Nameravala si da se udaš za njega, Di. Mogu da razumem što si s njim spavala. Slabost tela. Ujka Metju mi je sve objasnio kako seks može da iskvari i koliko slabi Ijudi mogu da budu. Čak i ti." Ruka koju je držao preko njene se steže, još jače, dok kost ne dodirnu kost. „1 tako, razumeo sam i bio strpljiv, jer sam oduvek znao da ćeš meni doći. Ali, nisi mogla da se udaš za njega, da mu se obećaš. Znao sam da si to ti kad si otvorila vrata. Uvek sam znao kad ti nailaziš. Udario sam te. Hteo sam opet, ali nisam mogao. I tako sam te preneo na stolicu i namestio da vidiš šta sam za tebe učinio. Pre toga sam već bio gore, u tvojoj kancelariji." Stisnu usne, uzdahnu i otpusti joj utrnulu ruku. ,,Pogrešio sam što sam ti uništio kancelariju. I Finovu kuću. Izvini." Izgovorio je to kao da je zaboravio da dode na zakazani ručak. ,,Džefe, jesi li ikad s nekim pričao o svojim osećanjima?" ,,Samo s ujakom, kad razgovaramo u mojoj glavi. Siguran je da ćeš uskoro razumeti i poći sa mnom. I kad sam čuo šta ti je ta gnjida uradila na parkingu, znao sam da se vreme primiče." ,,Maršal?" ,,Pokušao je da te povredi. Džo mi je ispričao kako se poneo i tako sam ga sačekao. Ubio sam ga na isti način kao ostale. Ima u tome simbolike, Dina. Moj lik uništava njihov lik. Skoro da je uzvišeno, slažeš li se?" ,,Ubijanje nije uzvišeno, Džefe."


,,Prelako praštaš." Gledao ju je sa obožavanjem. ,,Ako oprostiš Ijudima koji te povrede, ponovo će to da učine. Moraš da štitiš ono što je tvoje." Setio se psa koji je ulazio s vremena na vreme u njihovo dvorište, vršljao po ujka Metjuovom cveću, piškio po travi. Plakao je kad ga je ujka otrovao. Plakao dok mu ujka Metju nije objasnio zašto je pravedno i pošteno da se vlastita imovina brani od svakog uljeza. Setivši se toga, ustade, pride stolu i iz prve fioke izvadi list hartije. ,,Planirao sam", reče joj. ,,Ti i ja uvek pravimo spiskove i sve isplaniramo. Nismo kao ostali koji rade nepromišljeno, je l' tako ?" Ponovo sijajući od sreće, dade joj spisak. LU MEKNIL ANDELA PERKINS MARŠAL PAJK DEN GARDNER DŽEMI TOMAS FIN RAJLI? 361 ,,Fin", jedva je izustila. ,,Nije sasvim sigurno. Ubacio sam ga u slučaju da te povredi. Skoro da sam jednom uradio. Skoro. Ali sam u poslednji čas shvatio da hoću da ga ubijem zato što sam Ijubomoran. Kao da je ujka Metju bio tu i poslednji čas je pomerio pištolj. Gotovo sam bio srećan što ga nisam ubio kad sam video koliko si uznemirena samo zato što je ranjen." ,,U grčkoj četvrti", Dina prošapta dok su joj usne drhtale. ,,Tog dana u grčkoj četvrti. Ti si ga ranio?" ,,Pogrešio sam. Izvini." ,,Bože." Užasnuta do srži, sva se skupila. ,,Moj bože." ,,Pogrešio sam", zlovoljno ponovi, opasno. Nije više gledao u nju. ,,Rekao sam da sam pogrešio. Izvinio sam se. Neću mu ništa učiniti, osim ako te povredi." ,,Nije. I neće." ,,0nda ništa ne treba da preduzimam u vezi s njim." Dlan joj se oznoji dok je držala spisak, a u grlu oseti snažne otkucaje sopstvenog srca. ,,0bećaj mi da nećeš, Džefe. Yažno mi je da je Fin bezbedan. Bio je jako dobar prema meni." ,Ja ću biti bolji." Na licu mu se sad ogledala dečja razdražljivost. Dina iskoristi taj trenutak. ,,0bećaj mi, Džefe, ili ću biti jako nesrećna. Ne želiš da budem, je l' tako?" ,,Ne." Borio se izmedu njenih i svojih potreba. ,,Mislim da sada nije ni važno. Sad kad si ovde." ,,Moraš da obećaš." Stisnu zube ne bi li odagnala očaj iz svog glasa. Misli, reče sebi. Staloženo raisli. ,,Znam da ne bi pogazio reč." ,,Dobro. Ako te to usrećuje." Da dokaže da misli ozbiljno, izvadi olovku i prežvrlja Finovo ime na spisku. ,,Vidiš?" ,,Hvala ti. A Den Gardner-" ,,Ne." Glas mu otvrdnu. Presavi list hartije. ,,Već te je povredio, Di. Izgovorio je užasne stvari o tebi; poraogao je Andeli da pokuša da te uništi. Mora da bude kažnjen." ,,Ali on uopšte nije važan, Džef. On je nula." Smiri se, ponovo je sebi naredila. Smiri se, ali budi čvrsta. Kao kad se odrastao obraća detetu. ,,A Džemi Tomas, to je bilo pre mnogo, mnogo godina. Briga me za njih obojicu.",,Mene je briga. Prvo bih njega ubio, odmah, ali je bio u Evropi. Krio se", reče s prezirom. ,,Nije lako preneti oružje 362 pi ekf» granice, pa sam se strpeo." Lice mu sinu. ,,Znaš, vratio se. U Nju ppnipširu je. Uskoro ću ga posetiti." Deptvo narkotika beše prošlo, ali joj se u stomaku i dalje tumbalo. ,,Uopšte mi nije važan. Nijedan od njih, Džefe. Neću da ih radi mene povrediš." Zlovoljno se okrenu. ,,Neću više o tome da pričam." ,,Hoću-" ,,Moraš da misliš i na to šta ja hoću." Yratio je spisak u fioku, uz tresak je zatvorio, pa flašice zazvečaše. ,,Samo na tebe mislim." ,,Znam. Znam da misliš. Ali ako odeš u Njujork da ubiješ Gardnera ili u Nju Hempšir zbog Džemija, ostaću ovde potpuno sama. Ne želim da ostanem sama, zaključana, Džef."


,,Ne brini." Glas mu omekša. ,,Imam puno vremena i biću vrlo pažljiv. Toliko sam srećan što si ovde." ,,Molim te, hoćeš li mi dozvoliti da izadem iz sobe? Potreban mi je vazduh." ,,Ne mogu. Ne još. To nije deo plana." Ponovo je seo, primakao joj se. ,,Treba da produ tri meseca." Sledila se od užasa. ,,Ne možeš ovako da me držiš zaključanu tri meseca." ,,Bićeš dobro. Imaćeš sve što ti treba. Knjige, televiziju, društvo. Doneću ti kasete s filmovima, kuvaću ti. Kupio sam ti odeću." Diže se i otvori druga nevidljiva vrata u zidu. ,,Pogledaj! Nedeljama sam birao prave stvari." Pokaza na plakar prepun haljina, bluza i kostima. ,,A ovde u komodi su košulje i džemperi, spavaćice, rublje. Tamo je..." Gurnu još jedna skrivena vrata. ,,Kupatilo." Pocrvene, obori pogled. ,,0vde nema kamera. Kunem ti se. Ne bih te špijunirao u kupatilu. Napravio sam zalihe tvojih omiljenih kupki i sapuna, kozmetike. Imaćeš sve što ti treba." SVE ŠTO TI TREBA. SVE ŠTO TI TREBA... Reči su joj odzvanjale i odzvanjale u glavi. Nije mogla da prikrije nezadovoljstvo u glasu. ,,Neću da budem zaključana." ,,Izvini. Jedino to mogu da ti pružim u ovom trenutku. Uskoro, čim zaista shvatiš, biće drugačije. Ali ako bilo šta želiš, nabaviću ti. Kad moram da odem, tebi će ovde biti dobro. Soba je potpuno sigurna, ne propušta nikakav zvuk. Čak iako neko dode u kuću, neće te naći. Sa spoljne strane, vrata su prikrivena policama s knjigama. Stvarno je 363 'kul'. Sam sam sve skicirao. Niko nikad ne bi pogodio da je ovde soba i tako ćeš biti bezbedna i zdrava kad god odem. A kad imam posla kod kuće, mogu da te posmatram." Pokaza na kamere. „1 tako, ako sam ti potreban, znaću." ,,Džefe, doći će i naći će me. Pre ili kasnije. Neće razumeti. Moraš da me pustiš." ,,Ne, moram da te zadržim. Hoćeš da gledaš televiziju?" Prede preko sobe, uze daljinski upravljač. ,,Imamo kablovsku." Boreći se da je ne uhvati histeričan smeh, prstima je pritisla oči. ,,Ne, ne, nemoj sada." ,,Gledaj kad hoćeš. A i polica je puna video-kaseta. Filmova i materijala o tebi koji sam snimio. I čitave knjige isečaka." Raširi ruke i pokaza po sobi, kao Ijubazan domaćin koji želi da dobro ugosti. ,,Sačuvao sam ih za tebe. Ovde je sve što je dosad o tebi napisano. A evo i stereo-uredaja. Imam sve pesme koje voliš. U kupatilu je mali frižider, pun pića i grickalica." ,,Džefe." Mogla je da čuje svoj paničan strah kako penušavo nadolazi. Grčila je ruke. ,,Mnogo si se namučio. Jasno mi je. I jasno mi je da si učinio ono što si smatrao da treba da učiniš. Ali, to nije dobro. Držiš me kao zatvorenicu." ,,Ne, ne, ne." Brzo joj pride i zgrabi za ruke dok je uzmicala. ,,Ti si poput princeze iz bajke i ja te štitim. Ugadam ti. Kao da si začarana, Di. Jednog dana ćeš se probuditi i ja ću biti kraj tebe. I bićemo srećni." ,,Nisam začarana." Istrgla se, osećajući bes ispod slojeva straha kao tropsku yrelinu. „1 nisam prokleta princeza. Ljudsko sam biće, s pravom da sama biram. Ne možeš da me zaključaš i očekuješ da ti budem zahvalna samo zato što imam povlastice u kupatilu." ,,Znao sam da ćeš isprva biti Ijuta." U glasu mu se primećivalo razočaranje dok je skupljao sudove sa stola. ,,Ali, smirićeš se." ,,Davola hoću!" Skočila je na njega i počela da ga udara. Najpre ga promaši. Tanjiri padoše na pod i parčići se razleteše kao meci.- Zgrabila je jednu krhotinu. Yikala je i vrištala, boreći se kao pomahnitala kad ju je oborio na pod. Bio je jak, daleko jači nego što je izgledao, s tim dugim banditskim rukama. Ni glasa nije puštao, uopšte, samo ju je snažno stiskao za zglob dok joj prsti ne popustiše i oružje ne ispade. 'ukaojuje na krevet, stoički podnoseći udarce dok je mlatarala i pesnicama. Kad je legao na nju, oseti da je nabrekao i da je pritiska 0 bedro. Dvostruko se užasnula.


Ima i gorih stvari nego da bude zaključana. ,,Ne!" Pokušala je da ga skloni sa sebe, grčila šake u pesnice i opuštala ih. Savladao juje i oborio joj ruke iznad glave. ,,Želim te, Dina. Bože, želim te." Nespretno je poljubi, balaveći je po bradi. Od uzbudenja što joj telo drhti i previja se pod njim, užarena izmaglica potrebe zamuti mu pogled. Srce joj eksplozivno udara kao klip, a koža joj je meka kao voda, vrela kao vatra. ,,Molim me, molim te." Skoro je cvileo dok je svoja usta spuštao na njena. ,,Samo da te dodirnem." ,,Ne!" Povraćalo joj se, pa okrenu glavu. Kontroliši se. Uhvati se za tu jedinu nadu, govorila je sebi. ,,Nećeš biti bolji od Džemija. Povredićeš me, Džefe. Moraš da prestaneš." Suze su mu se slivale niz obraze kad podiže glavu. ,,Izvini. Dina, stvarno ti se izvinjavam. To je samo zato što sam toliko dugo čekao. Nećemo voditi ljubav dok ne budeš spremna. Kunem ti se. Ne plaši me se." ,,Plašim se." Ne bi me silovao, shvatila je, skoro postidena što je bila spremna da se s tim pomiri. ,,Zaključao si me ovde. Kažeš da niko ne može da me nade. A ako se tebi nešto desi? Mogla bih ovde da umrem." ,,Ništa se neće desiti. Sve sam isplanirao, do detalja. Yolim te, Dina, i znam da me, uprkos svemu, i ti voliš. Stotinu puta si mi to pokazala. Kako mi se osmehuješ. Kako me dodiruješ ili se smeješ. Kako me gledaš. Postavila si me za režisera. Ne mogu da ti objašnjavam koliko mi to znači. Poverila si mi da te vodim. Verovala u mene. U nas." ,,To nije ljubav. Ne volim te." ,,Samo nisi spremna. Sad treba da se odmoriš." Stisnu joj zglobove jedntim rukom, drugom izvuše špric iz džepa. ,,Ne. Nemoj." Izvijala se, trzala, molila. ,,Molim te, nemoj. Nigde ne mogu da odem. Rekao si da ne mogu da pobegnem." ,,Treba da se odmoriš", tiho reče i zabode joj iglu. ,,Brinuću se 0 tebi, Dina." Glava joj nemoćno klonu, a njegove suze su se, kapajući, mešale s njenim. Čekao je, ojaden, dok nije potpuno prestala da se opire. Kad joj se telo opusti, skliznuo je rukom u pantalone i svršio. 364 365 Tek kad bude spremna, govorio je sebi, srećan što može da joj briše znoj sa lica. Nežno je podiže na jastuke i nevino poljubi u čelo. Moja princeza, razmišljao je, gledajući je dok spava. Izgradiće joj dvorac od slonovače. I živeće tu zajedno. Zauvek. ,,Zarnije savršena, ujkaMetju? Zarnijeprekrasna? Itibijezavoleo. Ti bi znao da je prava, jedina." Uzdahnu. Ujka Metju mu nije odgovorio. Pogrešio je što je dozvolio da mu seksualna želja poremeti planove. Mora da bude kažnjen. Samo hleb i voda dva dana. To bi ujka učinio. Ponizno čučnu da pokupi polupane tanjire. Počisti sobu, ugasi svetlo. Još jednom čežnjiyo pogleda Dinu, izade iz sobe i tiho zatvori nevidljiva vrata. *** ,,Mislim da je najbolje da odvedete Dinu kući." Džener se penjao liftom zajedno s Finom. Još je bio kivan na Fina što je navaljivao, ali je to vešto prikrivao. ,,Bolje da ne bude u kancelariji dok ponovo sve ne ispitamo." ,,Čim shvati šta nameravate, nede se maknuti." Zadovoljan što se ipak krenulo s mrtve tačke, Fin se nasloni na zid. ,,Pokušaću da je ubedim da se skloni, ali ništa ne mogu da obećam. Dina je žestoko odana. Neće hteti da prihvati da je neko od njenih Ijudi umešan." ,,Možda će morati." Džener izlete iz kabine čim se vrata otvoriše. ,,Ako se previše buni, odvešćemo Ijude u stanicu. To će joj se manje dopasti."


,,Pokušajte. Ne poznajete je onako dobro kao ja, poručniče. Kesi", reče kad su ušli. ,,Unutra je?" ,,Nije." Zbunjeno prestade da skuplja hrpe pisama koje je nameravala da pošalje kad pode kući. ,,Šta radite ovde?" ,,Kesi Dru?" Džener je upita uz naklon. ,,Hteo bih da vam postavim još nekoliko pitanja. Možete li da okupite sve Ijude?" ,,0vaj - ne znam ko je još u zgradi. Fine?" ,,Pozovi sve telefonom", predložio je. „1 pronadi Dinu, molim te." Hteo je da je odvede, što pre. Instiktivno je osećao da treba da požuri, Nameravao je da posluša. ,,Reci joj da sam raspoložen da kuvam." ,,0tišla je kuci. Izašla je odmah posle tvog poziva." ,,Mog poziva?" Uhvati ga nelagoda. ,,Dina ti je rekla da sam zvao?" 366 ,,Ne, ostavio si poruku da si na sastanku i da se rano vraćaš kući. Gušla je čim je završila probu." FIB širom otvori vrata Dinine kancelarije i brzo pogleda unaokolo. ,,Ti si primila poruku?" ,,Nisam, bila sam unutra s Dinom kad je stigla. Džef je primio." Oči su mu bile ledenoplave kad se okrenu. ,Je li rekao da je razgovarao sa mnom?" ,Jeste - mislim. Nešto se desilo?" Strah poče da potiskuje zbunjenost. Kesi je netremice gledala čas u Dženera čas u Fina. ,,Nešto se desilo Dini?" Umesto da odgovori, Fin zgrabi telefon i okrenu kućni broj. Dvaput se oglasi zvonjava, a onda se uključi sekretarica. Stegnutih vilica, sačeka znak za poruku. ,,Dina? Javi se ako si kod kuće. Prokletstvo, javi se!" ,,Mora da je dosad stigla. Otišla je pre više od sat. Fine, šta se dešava?" ,,Šta joj je Džef rekao?" ,,Da si zvao, kao što sam ispričala." ,,Zašto se ti nisi javila na telefon?" ,Ja-" Prestravljena, iako ne znade zašto, nasloni se na sto da održi ravnotežu. ,,Nisam ga čula. Nisam ga čula." ,,GdejeDžef?" ,,Ne znam. On-" Fin je već istrčao. Ulete u drugu kancelariju i nade Sajmona i Margaret kako se nešto dogovaraju. ,,Ej, Fine, ni ne trudiš se da kucaš." ,,GdejeDžef?" ,,Nije mu bilo dobro. Otišao je kući." Sajmon ustade. ,,U čemu je problem?" ,,Fine." Ukočenim prstima od jeze Kesi povuče Fina za rukav. ,,Lično sam pozvala Tima. Razgovarala s njim. Čekao ju je dole." ,,Nazovi ga. Odmah." ,,Gospodine Rajli." Džener je smireno govorio kad Kesi otrča da obavi što joj je naredeno. ,,Poslao sam patrolu. Čudi što se gospodica Rejnolds ne javlja. To je sve." ,,Sta se kog vraga dogada?" insistirao je Sajmon. ,,Šta se sad desilo?" 367 ,,Tim se ne javlja." Kesi je stajala u hodniku, držeći se za gušu. ,Javila se telefonska sekretarica." ,,Dajte mi adresu", brzo reče Džener. Glava dvadeset deveta ,,Gospodine Rajli, znam da ste uznemireni, ali moraćete sve da prepustite meni." Džener je stajao na pločniku ispred Džefove kuće u predgradu, svestan da samo privremeno uspeva da spreči Fina da provali unutra. ,,0na je unutra. Znam."


,,Ne želim da potcenjujem vaše instikte, ali to ne znamo. Jedino znamo da je Džef Hajat preneo poruku. Sve ćemo proveriti", podseti ga Džener. ,,Kao što smo proverili vozača, Tima 0 Malija." ,,Koga nema kod kuće", oglasi se Fin, zureći u prozore iza Dženerovih leda. ,,A auto koji pripada kompaniji nije na parkingu. I niko nije video Tima od ranog popodneva." Ledeno mirnim pogledom preseče sad Dženera. ,,Gde je kog vraga? Gde je Dina do davola?" ,,Pokušaćemo to da saznamo. Neću trošiti vreme da vas ubedujem da se vratite u kola i odete kući, ali vam naredujem da Hajata prepustite meni." ,,Prepuštam vam ga." Glas mu je možda smiren, oči ledene, ali je Džener ipak osetio da je kao bure baruta koje će eksplodirati. Začu se melodičan zvuk crkvenih zvona kad Džener pritisnu zvonce. Pod nogama mu je stajao otirač na kome je crnim slovima pisalo DOBRO DOSLI. Na sredini vrata sjajan božićni venčić vezan jarkocrvenom trakom. Oko vrata uredno rasporedene obojene svetiljke. Džef Hajat je, čini se, potpuno spreman za praznike. Znao je da će doći i bio je spreman. Obučen u udobnu staru trenerku i široku majicu, Džef je silazio niz stepenice. Sa prozora u spavaćqj sobi video je kad su stigli. Osmehnu se pre nego što otvori vrata. Pomisli da je to sledeći korak ka oslobadanju Dine. Ka njenom vezivanju. Sirom otvori vrata. ,,Zdravo, Fine." Zbunjeno je gledao posetioce. ,,Šta se desilo?" ,,Gde je ona?" Fin odmereno naglasi svaku reč. Tako je, jeste bure baruta i jedino ga je saznanje da time može samo da naškodi Dini teralo da se obuzda. ,,Hoću da znam gde je." 368 ,,Ej." Osmeh mu postade sasvim pometen. Buljio je čas u Fina, čas u Džgnera. ,,Sta se dogada? Nešto nije u redu?" ',,Gospodine Hajat." Džener tačno stade izmedu njih dvojice. ,,Meram da vam postavim nekoliko pitanja." ,,Dobro." Džef prstima protrlja slepoočnice. ,,Nema problema. Hoćete li da udete?" ,,Hvala. Gospodine Hajat", poče Džener, ,,jeste li danas preneli poruku gospodici Rejnolds otprilike oko tri sata?" ,Jesam. Zašto?" Mršteći se, Džef je nastavio da masira glavu. ,,Bože. Da sednemo? Imam strašnu glavobolju." Krenu ka dnevnoj sobi. Nameštaj kao iz kataloga. Jednaki stolovi, jednake stolice, dve identične lampe, praktičan stan bez duše, prikladan za neženje bez mašte ili mladence s malo para. Samo Džef sede. ,,Rekao si joj da sam zvao?" ,,Naravno." Džef se oprezno osmehnu. Yrebao je pogledom. ,,Tvoj mi je pomoćnik rekao da kažem Dini da imaš taj sastanak i da ćeš se ranije vratiti kući." ,,Niste govorili s gospodinom Rajlijem?" Džener upita. ,,Nisam. Pomislio sam da je pomalo neuobičajeno što su mene nazvali, ali kad sam otišao da kažem Dini, video sam da su ona i Kesi zauzete. Di je probala venčanicu. Izgledala je neverovatno." ,,Zašto ste ranije otišli iz kancelarije?" ,,0va glavobolja. Nisam uspeo da je se rešim. Otežava mi da se koncentrišem. Čujte." Ponovo ustade. Yidelo se da je nestrpljiy i zbunjen. ,,Šta sve ovo treba da znači? Je l' zločin preneti telefonsku poruku?" ,,Kad ste otišli iz kancelarije?" ,,0dmah posle razgovora s Di. Stigao sam kući - ne, prvo sam otišao u radnju i do apoteke po jače aspirine. Pomislio sam ako malo prilegnem..." Glas mu se utiša. ,,Nešto se dogodilo Dini." Kao da ga noge ne drže, ponovo se polako spusti na kauč. ,,Moj bože. Je li povredena?"


,,Niko je nije video otkako je otišla iz kancelarije", Džener mu odgovori. ,,Bože. Hriste. Jeste li razgovarali s Timom? Zar je nije odvezao kući?" ,,Ne možemo da ga nademo." 369 Dišući ubrzano, Džef protrJj'a Jice rukama. ,,Poruka nije bila od tvog pomoćnika, je J' tako Fine? Ništa nisam pitao. Nisam obratio pažnju." Brada mu je drhtaia kad spusti ruke. Tamne oči ispunjene osećaj'em koji se prikriveno ispoJj'avao kao strah. ,,Samo sam misJio da što pre odem kući i legnem. Samo sara, dobro se sećam, rekao da ću joj preneti poruku. To sam i uradio." ,,Ne verujem ti." Ni mišić se ne pomeri na Finovom licu, aJi su reči delovaJe na Džefa kao šamar. ,,Ti si boJesno pedantan čovek, Džefe. Tako bar Dina kaže." Minuti su prornicali. ,,Zašto bi, imajući u vidu sve što se dogadaJo, prenosio tako nevažnu poruku?" ,,Pretpostavio sam da je od tebe", Džef uzvrati. Finov prodoran pogJed, kao da mu zaviruje u sve tajne moždanih vijuga, uznerniri ga. ,,Zašto da j'e ne prenesem?" ,,0nda nećeš iraati ništa protiv da malo obidemo kuću." Fin se okrenu Dženeru. ,,Svaki santimetar." ,,MisJite da sara-" Džef nagJo zastade i skoči s kauča. ,,Samo napred", reče obojici. ,,Pretražite. Svaku sobu. Slobodno." ,,Cenim vašu saradnju, gospodine Hajat. Najbolje bi bilo da podete s naraa." ,,Dobro." Džef je za tren nepomično stajao, gledajuci Fina. ,,Znam kako se osećaš zbog nje i misJim da zapravo ne mogu da te okrivim za ovo." Prošli su kroz sve sobe, pretražili sve plakare, ormane, zavirili u garažu, gde je bio parkiran Džefov neugledan auto. Nije trajaJo ni dvadesetak minuta. Fin primeti uredan, praktičan nameštaj, Jepo ispegJanu, praktičnu odeću. Kao režiser naj'gJedanije emisije, mora da je imao dobru platu. I Fin je bio potpuno siguran da ni paru nije trošio na sebe. Na šta lije Džef Hajat trošio, pitao se Fin. ,,VoIeo bih da je ovde." Džef oseti naglu veselost kad prodoše pored bibJioteke. ,,Bar bi biJa bezbedna. Hoću da pomognem. Da nešto učinim. Možemo da počnemo sa štampom. Širom zemJj'e. Do jutra će j'e svi tražiti. Svi je znaju." PrekJinjuće pogJeda Fina. ,,Neko će je videti. Ne može da j'e drži zakJjučanu u nekoj kuJi." ,,Ma gde da j'e drži"- Fin nij'e skidao pogJed s Džefovih očiju - "naći ćuje." Ne okrenuYŠi se, Fin izade iz kuće. Trenutak kasnij'e, začu se zvuk kolr. ,,Ne krivim ga", promrmlja Džef. Pogleda Dženera. ,,Niko ne može." Pažljivo zaključa vrata kad policajac ode. Osmehivao se sve više, i više, i više dok se uspinjao uz stepenice. Mogli bi da se vrate. Deo njega, onaj nasmejani, nadao se da će se vratiti. Jer bi ih proveo pravo kroz kuću, baš pored skrivene sobe u kojoj je spavala njegova princeza. Nikad je neće naći. I na kraju će otići. On i Dina će ostati sami. Zauvek. Upali televizor u svojoj sobi. Yečernje vesti ga nisu zanimate. Okrenu prekidač na razvodniku i namesti se da gleda Dinu. Još je spavala, mirna kao lutka iza staklastog ekrana. Suze koje je sada lio nadolazile su jednostavno od radosti. *** 370 *#* Džener stiže Fina tek pred kućom. Nije mu pomenuo ograničenje brzine o koje se oglušio. ,,Proverićemo Hajata i O'Malija do najmanjih sitnica. Što ne biste bili novinar i emitovali vest?" ,,Biće emitovana." Na hJadnom decembarskom vetru, Fin se borio da odagna panični strah. ,,Hajat je izgledao nevino kao jagnješce, zar ne?"


,,Da, jeste." Džener umorno uzdahnu. Tri dana do Božica, pomisli. Učiniće sve u svojoj moći da taj dan bude slavljenčki. ,,Nešto mi je čudno u toj kuci", Fin najzad reče. ,,Šta?" ,,Sve na svora mestu. Nijedna iskrivljena slika. Nema prašine. Knjige i časopisi poredani kao vojnici, nameštaj skoro geometrijski rasporeden. Sve smešteno, sredeno i bolnički čisto." ,,Primetio sam. Opsesivno." ,,Takav je i moj utisak. Uklapa se u šemu." Džener blago potvrdi. ,,Čovek može da bude opsesivno uredan a da ne bude opsesivni ubica." ,,Gde mu je jelka?" Fin procedi. Jelka?" ,,Ima venčić, sij'aličice. Ali nema jelku. Trebalo bi negde da ima i jelku." ,,Možda je jedan od onih koji je okite tek na Badnje veče." Taj propust je ipak bio zanimljiv. ,Još nešto, poručniče. Tvrdi da je ranije došao kući da legne. Jedino je krevet u njegovoj sobi bio u neredu. Jastuk malo ulegnut, pokrivač zgužvan. Probudili smo ga iz dremeža." ,,Tako kaže." ,,Zašto je bio u cipelama?" Finove oči zasvetlucaše u tamnoj noći. ,,Pertle uredno svezane. Takva pedanterija ne leže u krevet s cipelama na nogama." Prokletstvo, to mi je promaklo, pomisli Džener. ,,Mislim da sam vam već rekao, gospodine Rajli, da dobro zapažate." *** Nije mogao da ostane kod kuće. Ne bez nje. Učini jedino što mu je preostalo. Yratio se u TV stanicu, izbegavajući redakciju. Ne bi mogao da podnese da odgovara na pitanja, da mu postavljaju pitanja. Ode u svoju kancelariju i napravi jaku kafu. Uli dosta viskija. Upali kompjuter. ,,Fine." Fren je stajala na vratima. Lice joj umrljano, oči natečene i zakrvavljene. Pre nego što sasvim ustade, ona posrćući ude. ,,Bože, Fin." Potapša je po drhtavim ramenima, mada u sebi nije imao utehe za druge. Više je to bio rutinski potez, bez značaja. ,,Morala sam da vodim Kelsi kod pedijatra na kontrolu. Nisam bila tu. Čak nisam ni bila tu." ,,Ništa ne bi promenila." ,,Možda bih." Okrenu se, sad sa žestinom u očima. ,,Kako je došao do nje? Cula sam desetak različitih verzija?" ,,0vo je pravo mesto. Istinitu ili preciznu, koju hoćeš?" ,,0be." ,Jedna se s drugom ne poklapa, Fren. Dovoljno si u ovoj igri. Precizno govoreći, ne znamo. Otišla je rano, izašla na parking gde je trebalo da je čekaju šofer i kola. Sad je nema. Šofer izgleda da je ispario." Nije joj se svidela hladna smirenost na njegovom licu niti zujanje kompjutera. ,,0nda šta je istina, Fine? Zašto mi ne kažeš šta je istina?" l=;tina je da je onaj koji joj je slao poruke, koji je ubio Lu Meknila, An'iclu i Pajka, sada drži. Sva policija je traži, kao i O'Malija i auto." ,,TiE.i nije. Ne bi mogao." ,,Zašto?" Ta jedna jedina reč prasnu kao metak. ,,Zato što ga znaš? Zato što je deo Dinine proširene porodice? Zajebi! Mogao bi." Fin sede i iskapi pola šolje. Snažno dejstvo kafe i viskija prože ga kao prigušena munja. ,,Ali i ja ne mislim da je on. Ne mogu da budem siguran dok se ne pojavi. Ako se pojavi." ,,Zašto ne bi?" upita Fren. ,,Radi za Di već dve godine. Nikad nije izostao ni dan." ,,Nikad dosad nije bio mrtav, je l' tako?" Psovao je nju, sebe, kad joj lice poblede. Ustajući, nali joj viskija, čistog. ,,Izvini, Fren, skoro da sam poludeo."


,,Kako možeš tu da sediš i govoriš takve stvari? Kako možeš da radiš, da pomisliš da radiš, kad je Di ko zna gde? Ne radi se o medunarodnoj katastrofi koju treba da pokriješ, kad si staložen, nepokolbeljiv novinar. Prokletstvo, radi se o Di!" Strpao je beskorisne ruke u džepove. ,,Kad je nešto važno, presudno, kad odgovor sve znači, onda sedneš, radiš, o svemu dobro porazmisliš, uzmeš u obzir sve činjenice i napraviš realan scenario. Što precizniji. Mislim da je Džef drži." ,,Džef." Fren se priłwati viskija. ,,Lud si. Džef joj je tako privržen i bezopasan je kao beba. Nikad je ne bi povredio." ,,Računam na to", tupo reče. ,,Kladim se u život na to. Treba mi sve što znaš o njemu, Fren. Lični podaci, izveštaji, zapisi, sve što se setiš, sve što si primetila. Moraš da mi pomogneš." Ćutala je, proučavala mu lice. Ne, oči mu nisu hladne, shvatila je. Zapravo izgaraju. I preplašene su. ,,Daj mi desetak minuta", reče i izade. Yratila se brže nego što je rekla s hrpom fascikli i kutijom kompjuterskih disketa. ,,Lična i poslovna biografija, molba za zaposlenje, poreska prijava." Fren se slabašno osmehnu. ,,Uzela sam mu stone kalendare. Čuva ih godinama unazad. Svi su uredno poredani." Bolesno pedantan. Opsesivno. Mada mu se krv ledila u žilama, Fin uze prvu disketu. ,,0vo je poverljiv izveštaj CBC-a o njemu. Nadam se da ti ne smeta da prekršimo zakon." : !73 ,,Ni najmanje. Uradeno u aprilu '89. Kad je Di počela uživo da izveštava za CBC?" ,,0tprilike mesec dana ranije." Fren ponovo otpi viski da prožisti grlo. ,,To ništa ne dokazuje." ,,Ne dokazuje, ali predstavlja činjenicu." Prvu za koju je mogao da se uhvati. ,,Ista adresa kao i sada. Kako može sebi da priušti takvu kuću kad je imao posao na radiju?" ,,Nasledio ju je. Ujak mu je ostavio. Fine, moram da nazovem Dinine roditelje." Pritisnu rukom usta. ,,Stižu prvira jutarnjim letom." ,,Izvini." Buljio je u ekran kompjutera. Porodica. Dosad nije morao o tome da brine. ,,Trebalo je da ja to obavim." ,,Ne, nisam to mislila. Samo - ne znam šta da im kažem." ,,Reci im da ćemo je pronaći. To je istina. Fren, potrudi se da u njegovom kalendaru nadeš datum kad je ubijen Lu Meknil. Dvadeset drugi februar." ,,Da, sećam se." Otvorila je rokovnik, prevrtala stranice, prelazila preko Džefovih urednih zabeleški. ,,Imali smo tog dana emisiju. Džef ju je režirao. Tačno se sećam jer je vejao sneg i svi smo se plašili da u studiju neće biti dovoljno gledalaca." ,,Sećaš li se da je bio ovde?" ,,Naravno, bio je ovde. Nikad nije izostao. Izgleda da je imao sastanak sa Sajmonom u deset sati." ,,Mogao je da ima vremena", promrmlja Fin. ,,Svemogući bože, zar stvarno misliš da je mogao da odleti za Njujork, ubije Lua, vrati se i ušeta u studio da režira emisiju, i sve to obavi za jedno pre podne?" Da, hladno pomisli Fin. Da, upravo je to uradio. ,,Činjenica: Lu je ubijen oko sedam ujutro - po centralnom vremenu. Yremenska razlika izmedu Čikaga i Njujorka je jedan sat. Sumnja: odleće i doleće, možda iznajmljenim avionom. Treba mi karta. Sugurno ju je sačuvao." ,,Takve stvari ne drži ovde." ,,0nda ću morati ponovo da ga posetim kod kuće. Postaraj se da ga sutra dovučeš ovde. I postaraj se da ostane." Ustala je i u viski nalila kafu. ,,Dobro. Sta još?" ,,Da vidimo šta još možemo da iščačkamo."


Izgut-ila je pojam o vremenu. Dan ili noć, nije bilo nikakve razlike u klaustrofobičnom svetu koji je Džef za nju stvorio. U glavi joj se mutilo od droge, stomak ju je boleo, ali je pojela doručak koji joj je ostavio. Nije otvorila beli koverat na poslužavniku. Znojeći se u prostoru bez vremena pokušavala je da pronade otvor u zidu, puzala i lupkala kašikom dok joj se prsti beskorisno ne zgrčiše. Samo je uspela da pokvari prvobitni izgled tapeta. Nije bila sigurna da li je otišao, koliko će biti sama. Onda se seti televizora i kao mačka skoči na daljinski. Još je jutro, pomisli. Oči su joj se kupale u suzama dok je menjala kanale. Kako je lako vremenski odrediti život prema poznatom rasporedu dnevnog TV programa. Zvonki smeh redovnog kviza zvučao joj je i podrugljivo i umirujuće. Prespavala je sopstvenu emisiju, zaključi uz gorak kikot. Gde li je Fin? Šta li radi? Gde li je traži? Mehanički ustade i ode u kupatilo. Mada je već jednom proverila, ponovo se pope na ivicu kade i poklopac WC-šolje tražeći skrivenu kameru. Nema drugog izbora no da veruje Džefu da u ovu prostoriju neće zavirivati. Pritvori vrata, pokuša da ne misli na to što nema brave. I skinu se. Morala je ponovo da se suoči sa strahom da će on naid kad je najranjivija. Potreban joj je hladan zagrljaj tuša da joj razbistri um. Snažno se trljala, pokušavajući da misli dok se sapunjala i ispirala, sapunjala i ispirala. Nije propustio ni detalj, bi joj jasno. Omiljen šampon, talk, kreme. Sve ih je upotrebila, nalazeći donekle utehu u toj dnevnoj rutini. Umotana u penjoar, vrati se u spavaću sobu da vidi šta će da obuče. Odabrala je majicu i pantalone. Tako bi se odenula i kod kuće kad se odmara. Ne obraćajući pažnju na novo drhtanje, odnese u kupatilo stvari zajedno s čipkastim donjim rubljem koje pronade. Obučena, počela je da korača. Koračajući gore-dole, počela je da smišlja plan. 374 375 *** Fin ostavi kola pola bloka niže od Džefove kuće. Došeta pravo na prednja vrata. Ni ne potrudi se da kuca ili zvoni. Upravo je iz kola nazvao Fren i saznao da je Džef u kancelariji. Imao je duplikat ključeva koje je Fren uzela iz Džefove fioke. Tri brave. Mnogo polaže na sigurnost u ovako mirnom susedstvu, razmišljao je. Otključa sve tri i, ušavši, ponovo ih za svaki slučaj zaključa. Najpre krenu na gornji sprat, odupirući se nagonu da sve divljački ispretura. Umesto toga, pažljivo je pretraživao, pedalj po pedalj, fioku po fioku, list po list, nastojeći da iskusnim novinarskim okom otkrije i najmanju sitnicu. Tražio je kartu ili neki drugi dokaz da je Džef putovao u Njujork i yratio se onog dana kad je Lu ubijen. Policija će možda preći preko njegovog reporterskog instikta, ali neće zanemariti činjenice. Kad uhapse Džefa, iscediće iz njega sve o Dini. Pažljivo je tražio i dokaz da Džef možda nema još jednu kuću, sobu, stan. Možda je tamo drži. Neće ni slučajno da veruje da je mrtva. Dosadašnja šema pokazivala je da ubija na javnom mestu. Zatvori poslednju fioku stola i prećte na fascikle. Kad je završio, dlanovi su mu bili potpuno vlažni od znoja. Oseti ukus očaja i ode u Džefovu spavaću sobu. Ništa ne načte, baš ništa, osim dokaza da je Džef Hajat staložen, pouzdan radnik koji živi povučeno i dobro, gotovo predobro, u okviru svojih mogućnosti. *** Dok je Fin pretraživao spavaću sobu, Dina je šetkala po prostoriji tačno ispod njega. Shvatila je da ima samo jednu šansu. Biće opasno ako je ne iskoristi. Možda pogubno.


*** Iznad nje, Fin je pretraživao video-kasete, red po red. Ovaj čovek nije normalan, pravi je fanatik, zaključi Fin. Pedantno obeležene televizijske serije, filmovi, dogadaji. Preko stotinu kaseta na zidu kraj televizora. Fin uze daljinski upravljač odlučivši da, ako bude imao dovoljno vremena kad završi pretraživanje kuće, pogleda nekoliko ne bi li pronašao nešto. Spustio je daljinski, tik uz dugme čijim bi aktiviranjem doveo Dinu na ekran. Otvori plakare. MiPis naftalina, na koji uvek zaudaraju starice, zagolica mu nozdrve. Obešene pantalone i odela. Poredane cipele. Album sa slikama koji pronade na polici ne otkri mu ništa sem postarijeg čoveka, nekad samog, nekad u društvu Džefa. Yilice mu se još više stegoše, a usne iskriviše. Svaka fotografija pažljivo obeležena. Ujka Metju na 75. rodendan, juna 1983. Ujka Metju i Džef, Uskrs 1977. Ujka Metju, novembar 1988. Samo njihove slike. Samo mladić, prilično mršav, i njegov strogi ujak. Nikakve devojke ili nekog nasmejanog deteta, nestašnog kučenceta. Album mu je delovao nezdravo, bolesno. Fin ga vrati na policu i pažljivo poravna ivice. Detalji, tmurno pomisli. Za igru je potrebno dvoje. Rublje u najgornjoj fioci. Svo snežnobelo, ispeglano, složeno. Na dnu samo običan beli papir, blagi miris jorgovana. Skoro da je gore od mirisa naftalina, pomisli Fin i prede na sledeću fioku. Uobičajena tajna mesta za sakrivanje stvari potpuno neiskorišćena. Ne nade nikakve papire, nikakve zamotuljke na dnu fioka, ništa skriveno u cipelama. Na noćnom stočiću najnoviji TV vodič, neke emisije podvučene žutim flomasterom. Blok i zarezana olovka, kraj njih maramica. Proveo je u kući skoro sat kad najzad pogodi. Dnevnik ispod jastuka. U kožnom povezu, sjajan i zaključan. Fin poče da pretura po džepovima tražeći perorez, kad začu zveckanje ključeva u bravi. ,,Prokletstvo, Fren." Pogleda u plakar i odmah odustade od te ideje, ne samo zbog toga što je izlizana, već i ponižavajuća. Radije će se suočiti s neprijateljem nego da se skriva. Krenu ka vratima spavaće sobe baš kad je Džef stigao na pola predsoblja, zviždeći na putu za kuhinju. ,,Ne izgledaš baš ražalošćen. Kopile jedno." Tiho gundajući, Fin krenu prema stepenicama. *** Jedva je dočekao da je vidi. Znao je da rizikuje što odlazi iz kancelarije kad je Fren tako uporno navaljivala da ostane. Ipak se izvukao, nestrpljiv da dode kući. Da dode Dini. Kancelarija je u potpunom neredu, pomisli. 376 377 Niko ne može da radi, a uvek može da kaže da je morao da bude sam. Niko ga neće kriviti. Sipao je čašu mleka, poredao kolačiće na tanjir i sve stavio na poslužavnik zajedno s još jednom ružom. Dosad se sigurno odmorila, razmišljao je. Osećaće se bolje, prijatnije. I brzo, vrlo brzo, uvideće kako će se dobro o njoj brinuti. Fin je čekao na vrhu stepeništa. Čuo je Džefov zvižduk i zveckanje posuda. Čuo je korake, tihi škljocaj, a ubrzo još jedan. Onda nastade potpuna tišina. Gde li je taj ludak nestao, čudio se Fin. Tiho se spustio niz stepenice. Kao senka je klizio iz sobe u sobu. Kad je stigao u kuhinju, potpuno se izbezumio. Yideo je kesu s kolačidma, osetio miris snega. Al' taj čovek kao da je ispario. ***


,,Prekrasno izgledaš." Potpuno bezbedan u izolovanoj sobi, Džef se stidljivo osmehivao Dini. ,,Svida ti se odeća?" ,Jako je lepa." Natera sebe da mu uzvrati osmeh. ,,Istuširala sam se. Ne mogu da verujem da si se toliko namučio da mi nabaviš sve omiljene raarke kozmetike." ,,Videla si peškire? Stavio sam tvoje inicijale." ,,Znam." Stomak joj se prevrtao. ,,Lepo od tebe, Džefe. Kolači?" ,,Te najviše voliš." ,,Tačno." Gledajud ga, prilazila mu je, trudeći se da joj zubi ne zacvokoću. Nastavi da ga gleda u oči i kad uze kolač i nežno ga zagrize. ,,Divno." Vide kako spušta pogled na njena usta dok se oblizivala. ,,Dugo te nije bilo." ,,Vratio sam se čim sam mogao. Iduće nedelje ću podneti ostavku. Dosta sam prištedeo, a imam i uštedevinu od ujaka. Neću morati više da te ostavljam." ,,Pusto je ovde. Kad sam sama." Sede na ivicu kreveta. ,,Ostaćeš sad sa mnom, zar ne?" ,,Koliko želiš." ,,Sedi." Nežno ga pozivajući, pipnu krevet kraj sebe. ,,Mislim da ću, ako mi sve sad objasniš, moći da razumem." Ruke su mu drhtale dok je spuštao poslužavnik. ,,Nisi Ijuta?" ,,Nisam. Još sam raalo uplašena.Strah me je što sam zaključana." 378 ini." Sede pored nje, pazeći da je ne dodiruje. ,,Biće drugačije dana." ,,Dźefe." Učinila je prvi korak stavivši svoju ruku preko njegove. ,,Zaśto si odlučio da ovo uradiš? Kako si znao da je pravo vreme?" ,,Znao sam da mora da bude uskoro, pre venčanja. Kad sam juče došao i video te u venčanici - više nisam mogao da čekara. To je bio znak. Bila si toliko lepa, Di." ,,Ali, to je bio strašan rizik. Tim me je dole čekao." ,Ja sam te čekao. Obukao sam njegov kaput i šešir, stavio njegove naočare. Morao sam da uklonim Tima." ,,Kako?" Kad je oborio pogled, buljeći u njihove ruke, skoro da je premrla. ,,Džefe, je l' Tim mrtav?" ,,Nisam ga sredio kao ostale." Čežnjivo, nestrpljivo, ponovo je pogleda, pun nade kao dete. ,,Ne bih to učinio. Tim te nije povredio. Ali, morao sam da ga uklonim, brzo. I meni se svidao, stvarno. Obavio sam sve zaista brzo. Nije patio. Smestio sam ga u gepek posle - i kad sam te ovde doveo, odvezao sam kola do parkinga u centru grada. Tamo sam ih ostavio i došao kući. Da budem s tobom." Lice mu se zgrči kad je okrenula glavu. ,,Moraš da razumeš, Dina." ,,Pokuśavam." BOŽE, TIM. ,,Nisi povredio Fina?" ,,0bećao sam da neću. Imao te je sve vreme, a ja sam čekao." ,,Znam. Znam." Natera sebe da se smiri. ,,Traže me, je l' tako?" ,,Neće te naći." ,,Ali me traže." ,,Da!" Dreknuo je i ustao. Sve je savršeno teklo, sve dosad, pomislio je. Savršeno. Ali se osećao kao da stoji na ivici provalije kojoj ne vidi dno. „1 tražiće i tražiće. A onda će prestati. I niko nam neće smetati. Niko." ,,U redu je." Ustade i ona, iako su joj se noge tresle. ,,Znaš koliko sam radoznala. Uvek zapitkujem." ,,Neće ti nedostajati televizija, Di." Rukavom obrisa suzu. ,Ja sam ti najbolja publika. Satima i satima raogu da te slušam. To i radim. Ali sad ne moram da gledam kasete. Sad je to stvarno." ,,Želiš da bude stvarno?" ,,Više od svega." Srce joj je udaralo o rebra kad je prišla i pomilovala ga po obrazu. „1 želiš me."


379 ,,0duvek sam želeo samo tebe." Lice mu se trzalo pod njenim dlanom. ,,Svih ovih godina, samo sam tebe želeo. Nikad nisam bio sa ženom. Nisam kao Pajk. Nisam kao Rajli. Čekao sam tebe." Poželela je da bude okrutnija, ali ga je deo nje sažaljevao. ,,Želiš da me dodirneš." Ukočila se i stavila mu ruku na svoje grudi. ,,0vako." ,,Meka si. Tako meka. I tako nežna." Beše na izvestan način tužno i užasavajuće kako mu se ruka tresla, čak i kad je počeo da je miluje. ,,Ako ti dozvolim da me dodiruješ, onako kako želiš, hoćeš li me pustiti napolje?" Sklonio je ruku kao opečen. Gorka izdaja ga preplavi. ,,Pokušavaš da me prevariš." ,,Ne, Džefe." Na mestu je da pokažem očajanje, reče sebi. Da mu dozvolim da vidi da sam slaba. ,,Ne svida mi se što sam zatvorena. Plašim se. Samo da za kratko izadem, da udahnem svež vazduh. Želiš da budem srećna, je l' tako?" ,,Kasnije." Tvrdoglavo je stisnuo usne. ,,Nisi spremna." ,,Znaš koliko mi je potrebno da stalno radim, Džefe." Krenu ka njemu, gledajući ga pravo u oči. Kad ga je zagrlila, pogled mu se zamuti, smrači. ,,0vakvo sedenje, satima, potpuno me uznemiruje. Znam šta si sve učinio za mene." I osetila je da u džepu drži špric. ,,Znam da želiš da budemo zajedno." ,Jesmo zajedno." Nesigurnom rukom ponovo joj dotače grudi. Kad se ona ne usprotivi, osmehnuo se. ,,Uvek ćemo biti zajedno." Primicao joj se da je poljubi. Izvlačila je špric iz njegovog džepa. ,,Dina", mrmljao je. Nagli uzdah je odade. Otimala se, borila da mu zabode iglu dok su se rvali na podu. *** Potraga za Džefom konačno dovede Fina do biblioteke. Primetio je šta su on i Džener propustili prilikom prvog razgledanja. Dimenzije, shvati. Usta mu se potpuno osušiše. Dimenzije su pogrešne. Police s knjigama ne mogu da predstavljaju zid. Ne mogu. Drži je unutra, jasno mu je. Dina je unutra. I nije sama. U paničnom strahu pokuša da pomeri police. Telo mu se nape. Ne ulazi se tako. Ko zna šta će joj Džef učiniti dok bi uspeo da provali. Terajući sebe da se smiri, poče pažljivo da traga za mehanizmom. 380 #** v^ Izgubiće, Špric joj iskliznu iz ruke kad se svalio na nju. Zavrištala je kad joj glava tresnu o pod. Zamaglilo joj se pred očima, ali ga je ipak yidela nad sobom, u grču, uplakanog. I znala je da može da ubije. Ne samo druge, već i nju. ,,Lagala si", vikao je u očajničkom besu. ,,Lagala si! Moram da te kaznim. Moram." I jecajući, položi ruke na njen vrat. Noktima ga je grebala po licu. Krv se mešala sa suzama. Kad je zaurlao od bola, izmigoljila se. Pružila je ruke ka špricu. Ščepao ju je za nogu. .Yoleo sam te. Yoleo sam te. Sad moram da te povredim. To je jedini način da razumeš. To je za tvoje dobro. Tako kaže ujka Metju. Za tvoje vlastito dobro. Moraćeš ovde da ostaneš. Moraćeš da ostaneš samo na hlebu i vodi dok ne naučiš da se ponašaš." Prosto je zapevao te reči dok ju je vukao prema krevetu. ,,Činim ti sve, zar ne? Dao sam ti krov nad glavom. Obukao te. I ovako mi zahvaljuješ? Moraćeš da naučiš. Ja najbolje znam." Steže joj šaku. Cimnu ruku. Ubola ga je. ***


Fin začu zvuk sirena u daljini, ali mu to ništa nije značilo. Svu svoju pažnju usmerio je na zagonetku koju mora da reši. Postoji način da ude. Uvek postoji. I naći će ga. ,,0vde je", mrmljao je sebi u bradu. ,,Baš ovde. To kopile nije ušetalo kroz zid," Napipa malu ručku. Okrenu je. Police se bešumno rastvoriše. Dina je stajala pored kreveta, čvrsto držeći špric u ruci. Staklastih očiju, mrmljajući joj ime, Džef je na krevetu pokušavao da dopuzi do nje. ,yolim te, Dina." Dotaknu joj ruku, a onda se skljoka. ,,Bože. Dina." U jednom skoku, Fin je zaštitnički prigrli. Zaljuljala se, ispustila špric. ,,Fine." Izgovarajući mu ime, osetila je blaženstvo. Melem na ranu. Kao iz ogromne daljine, čula je kako psuje kad je počela da se trese. ,Je li te povredio? Kaži mi?" 381 ,,Nije. Nije, hteo je da me čuva." Zagnjurila je lice u Finovo rame. ,,Samo je hteo da me čuva." ,,Idemo odavde." Izneo ju je kroz prolaz, do izlaza, petljao oko brava. ,,Stalno sam ga molila da me pusti." Žudno je udisala svež vazduh. ,,0n te je ranio, Fine. On je taj koji te je ranio. I ubio je Tima." Trgla se na zvuk škripe kočnica. ,,Tu smo." Džener izade iz kola, sarao koji sekund pre dvojice policajaca. Slika Fina kako iznosi Dinu bila je pomalo neočekivana s obzirom na pomahnitali poziv Fren Majers. Ali ga je zadovoljila. ,,Ponovo na svoju ruku, gospodine Rajli." ,,Ne verujte novinaru, poručniče." ,,Izgleda da je tako. Drago mi je što vas vidim, gospodice Rejnolds. Srećan Božid" *** Dina se posmatrala u ogledalu. Modrice na vratu su skoro nestale, iz očiju strah da je progonjena. Ali joj je srce još krvarilo. Kao što joj je Džo često govorio u vreme reporterskih dana, krvarilo je previše često i lako. Sad ne sme sebi da dozvoli da krvari. Za pola sata je čeka emisija. ,,Zdravo." Vide Fina. Osmehnu se. „1 tebi." ,,Imaš li minut?" ,,Za tebe nekoliko." Okrenu se u stolici i ispruži ruke. ,,Zar ne treba da stigneš na avion?" ,,Zvao sam aerodrom. Let mi kasni dva sata. Imam vremena." Sumnjičavo ga pogleda. ,,Ne smeš da zakasniš na let." ,,Znam, znam. Već si postavila pravila. Imam svoj posao i nedeš da me izdržavaš ako zeznem stvar. Idem u Rim. Biću odsutan samo nedelju dana." Sagnuo se i poljubio je. ,,Mislio sam da još jednom pokušam da te ubedim da poćfeš sa mnom." „1 ja imam svoj posao." ,,Svi ćepisati o tebi." Podigla je obrve. ,,0bećanja, obećanja." Ustade, okrenu se. ,,Kako ti izgledam?" 382 .Kao nešto od čega ne želim da budem udaljen nekoliko hiljada kiiometara." Podiže joj bradu, zagleda joj se u oči. ,Još te boli." ,,bk»lje mi je, Fine, završili smo s tim." Vide da mu se izraz lica menja, postaje tvrdi. ,,Nemoj." ,,Ne znam koliko će još vremena proći pre nego što mogu da zatYorim oči i da te ne vidim u toj sobi. Da zaboravim da si tamo provela tolike sate i da sam baš kraj tebe prolazio." Privuče je. ,Još želim da ga ubijem."


,,Bolestan je, Fine. Sve te godine emocionalnog zlostavljanja. Morao je da pobegne od stvarnosti i odabrao je televiziju. I jednog dana, kad mu je ujak umro, sišla sam sa ekrana i ušla mu u život." ,,Pet para ne dajem što je bołestan, ojaden i paćenik." Još više je prigrli. ,,Ne mogu, Dina. Nisam naučio da imam razumevanja. I ne mogu da podnesem da sebe smatraš krłvom." ,,Ne smatram. Stvarno ne. Znam da nije moja greška. Nizašta što je učinio nisam kriva." Ipak, i dalje je mislila na Tima. Pronašli su njegov leš u prtljažniku automobila ostavljenog na parkingu u centru, ,,Nikad mu nisam izgledala stvarna, Fine. Čak i dok smo zajedno radili, ostajala sam prividenje, san. Sve što je učinio, učinio je jer mu se ta vizija poremetila. Ne mogu sebe da krivim zbog toga. Ali može da mi bude žao." ,,Di." Fren se pojavi na vratima, namignu Finu. ,,Zvezda kreće za pet minuta." ,,Zvezdaje spremna." ,,Mogu da odložim let i sačekam konferenciju za novinare posle emisije." ,,Umem s reporterima." Poljubi ga, snažno. ,,Imam dosta iskustva." ,,Hoćeš da se udaš, Kanzas?" Obgrli je i isprati duž hodnika. ,,Možeš da se kladiš. Treći april. Budi tu." ,,Nikad ne propuštam zakazano." Okrenu je i pogleda. ,,Lud sam za tobom." I namršti. ,,Loš izbor reči." Nije se iznenadila svom smehu. Ništa je više ne iznenaduje. ,,Nazovi me iz Rima." Marsi pritrča da joj ponovo namaže usne. „1 ne zaboravi, tvoj je posao da se pobrineš za cveće u crkvi i na svadbi. Imaš spisak koji sam ti dala?" Zakolutao je očima. ,,Na koji misliš?" 383 ,,Na sve." ,,Šališ se!" Marsi na brzinu skloni ruku kad Dina požele još jedan poljubac. ,,Imaš trideset sekundi, a ja ne želim da uprskam svoj posao." ,,0staj mi zdravo, Kanzas. Yratiću se." Dina krenu ka podijumu. ,,Nek' ga davo nosi." Hitro se okrenu, ulete Finu u naručje. Uz Marsino negodovanje, čvrsto pritisnu usne na njegove. ,,Vrati se brzo", reče mu i pojuri na scenu, oštred se za početak. Režiser pokaza na nju. Kroz zvuke aplauza, osmehivala se gledajući u kameru i glatko skliznula u milione domova. ,,Dobro jutro. Lepo je biti kod kuće." Naslov originala: Private Scandals Nora Roberts • I izdanje hdavač: Editor, Beograd Urednik: Andelko Radošević Za izdavača: Jelica Petković Suizdavač: Alnari, Beograd Prevod: Dragica Pantoš Štampa: Plavo slovo, Beograd 011/394-7535 Plasman: 011/489-1530 www.alnari.co.yu Tiraž: 1.000 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.111(73)-31 ROBERTS, Nora Lična sramota / Nora Roberts ; prevela Dragica Pantoš. - 1. izd. - Beograd : Editor: Alnari, 2004 (Beograd : P!avo slovo). - 385 str. 21 cm Prevod dela: Privatc Scandals / Nora Roberts. - Tirai 1.000 ISBN 86-7710-043-1 COBISS.SR-ID 116873484 384


ENTONI KIDIS i Leri Slornen Stalni popust od 30% www.alnari.co.yu M AN: m Stalni popust od 30% www.alnari.co.yu Postanite i Vi član KLUBA DOBRE KNJIGE KUPUJTE JEFTINIJE !!! Posetite našu internet prezentaciju www.alnari.co.yu i pogledajte kakvi Vas noviteti očekuju ! Najnovija knjiga Nore Roberts bavi se głamuroznim sve-tom tełevizije i usponom nove zvezde, Dejane Rejnolds. Iskrena i posvećena svom poslu, dugogodišnji čikaški novinar, Dejana se seli u Njujork, odlučna da postane prva u svom polju. To je uvlači u sukob sa bivšim mentorom, nervoznom i prefriganom krałjicom tełevizijskih emisija u kojima učestvuju gledaoci, Andelom Perkins. Andela nije najbolje primila vesti o konkurenciji i počinje da pribegava otimanju gostiju, ucenama i izvrdavanju svih prayila česti-tog novinarstva. Dejanina veza sa Finom Rajlijem, Andeli-nom bivšom ljubavi, samo još više povećava napetost...

Profile for marina milec

Nora Roberts - Lična sramota  

Nora Roberts - Lična sramota  

Advertisement