Issuu on Google+

I S S N

9

2 2 3 3 - 0 2 4 0

7 7 2 2 3 3

0 2 4 0 0 9

>


Илија Ковачевић

Фелдмаршал КутузовЖиво блато и Жуковљев претеча

Нек' се овај вијек горди над свијем вјековима, он ће ера бити страшна људскијем кољенима. У њ осам близанацах у један мах изњихаше из колевке Белонине, и на земљи показаше: Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов. Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов. Посвета Праху Оца Србије, Горски Вијенац, Његош


ТЕМА БРОЈА

У јесен 1941. године, генерал Жуков, суочен са њемачком инвазијом на СССР повлачи судбинске потезе који ће омогућити одбрану Москве и одредити ток Другог свјетског рата. Други генерал, 135 година раније, морао је да пронађе начин да заустави Наполеонове трупе чија се сабља надвила над Москвом, а злокобна сјенка над цијелом Русијом. Његово име је Михаил Иларионович Кутузов. Рођен је у Санкт Петербургу 1745. године у породици племићког поријекла, а 1759. завршио је артиљеријскоинжењерску школу. Прије коначне историјске самопотврде у сукобима са Наполеоном, генерал Кутузов је остварио блиставу каријеру. Од 1768-1774. учествује у Руско-турском рату (1771. добија чин потпуковника). Бива рањен у десно око 1774. године. Од 1776. службује на Криму под командом другог славног руског ратника којег Његош помиње у посвети праху оца Србије, Александра Суворова. Године 1777. унапријеђен је у чин пуковника, а 1784. у чин генералмајора. Нарочиту храброст и вјештину показао је у Рускотурском рату 1787-1792., а у легенду улази у Руско-турском рату 1806-1812., када као командант молдавске армије, побјеђује четири пута бројније Турке под командом Ахметпаше. Као командант руског корпуса, нешто раније, 1805. год., тријумфално је учествовао у борби са Наполеоновим снагама и однио побједе у биткама код Диренштајна и Амштетена гдје је поразио Наполеоновог генерала и зета, Жоашена Мира. Мудар и без амбиција које би водиле у срљање и неразборитост, био је против учешћа у легендарној бици код Аустрелица у којој је Наполеон на крају потпуно уништио војску тзв. Треће коалиције коју су чинили Велика Британија, Аустрија, Русија, Напуљска краљевина и Шведска. Сам Кутузов је рањен у овој бици. Кутузов је за главнокомандујућег руских снага постављен у августу 1812. у јеку Наполеоновог похода на Русију. Вјеровало се да ће он промијенити тактику свог претходника која се састојала из максималног избјегавања отворених битака и метода спржене земље. Ипак, с изузетком неминовне битке код Бородина 7. септембра 1812. године Кутузов је наставио са избјегавањем отвореног сукоба са Французима, уништавајући приликом повлачења све ресурсе који би противнику могли бити од користи. Тако је било и са Москвом. Кутузов је донио одлуку о одступању и напуштању Москве, наредивши градоначелнику Растопчину да уништи све што би могло користити Французима. Када је Наполеон са војском коначно ушао у Москву, морало је бити да се нашао у чуду. Није било руске делегације која би потписала предају, није било колабораната, није било људи, није било хране, није било ничега. Остали су понеки страни дипломата или несрећник који није имао куд. Москва је била град духова. Наполеонова кола су кренула низбрдо. Дезертерство и незадовољство војника, герилско-партизанске акције руске војске које су постепено али немилосрдно исисавале и посљедње капи крви уморних и дезоријентисаних Француза.

Бр. 5 година 2012.

Фелдмаршал Кутузов

Глад, зима и живо блато. Руска се земља заиста показала као живо блато за своје крвнике, а живо блато више од свега хоће кости туђинских војника. Од велике Наполеонове војске која је бројала око 700.000 људи, њих свега 22.000 успјели су да се врате кућном прагу, осим ако праг није био уништен од њемачке или енглеске руке. Главни архитекта Наполеоновог пада у амбис, био је наш јунак, Михаил Кутузов. Користећи се разборитом тактиком у којој се живот својих људи штеди, а која је била потпуно страна совјетском времену, Кутузов је побиједио Наполеона. Није то била пирова побједа за француског ратника, већ најтежи пораз који је уз ранију битку код Трафалгара најавио крај Наполеонове ере. Кутузовљево име додирнуло је потом највеће висине које је могуће додирнути с ове стране сунца. Један је од јунака Толстојевог „Рата и мира“, претеча Жуковљев и архетипски навјеститељ слома тиранина Хитлера, који је тек требао да се уздигне. Једна велика војна операција на Источном фронту 1943. год., названа Михаиловим презименом, донијела је Совјетима срећу. Његово име понијели су ордени, споменици, школе, улице и сва она људска оставштина којој је обичај да се крсти по већем и славнијем од себе. Његове битке постале су парадигме војне вјештине и мудрости, а његов лик надахнуће које траје.


gazeta-a5