Issuu on Google+

Dokumentalistika

4.predavanje

(II deo i početak II I)

03.11.2010.

Informacija i relevantnost

Pomenuli smo da postoje tri određenja fenomen – informacija, pojam – relevantnost i proces – komunikacija. Sva tri su uvek u simbiozi. Informacija je postala od Šenonove i Viverove teorije 1949.godine koja kaže da je informacija osnovni faktor komunikacije. Ona je starija od informacione nauke i važna je za ogroman broj nauka. Bilo koji oblik simbolične komunikacije zahteva informaciju (zašto komuniciramo ako nemamo šta da kažemo). -Jezik je simbolična komunikacija, na primer Informacija je interdisciplinarni fenomen. Dugo je shvatana sa tehničke strane a to je kako je preneti (glas, zvuk, signal). Šenon i Viver su upozoravali da svaka informacija ima 3 nivoa: • tehnički • semantički i • bihevioristički (psihološki i socijalni) Informaciju posmatramo kroz proces komunikacije. Osnovni proces komunikacije je kako da se informacija koja nastaje u jednoj tački (izvoru) što tačnije reprodukuje na drugu tačku. [tehnički nivo] Važno je da sačuvamo značenje informacije. [semantika] Važno je da otklonimo izvore šumova. [tehnika i bihevioristika] Idealna šema izvor predajnik Informacija signal šum (pitanje bihevioristike)

*

prijemnik signal

tačka ukrštanja

odredište informacija

šum (pitanje tehnike)


Predajnik je posrednik. Od njega ne ide informacija, već signal. U tački ukrštanja i u prijemniku mogu biti izvori šuma. U tački ukrštanja je najprisutnija semantika (između predajnika i prijemnika). Tek u novije vreme se informacija izučava sa više aspekata. Relevantnost Kao što informacija ne postoji bez procesa prenošenja, tako ni relevantnost ne može bez procesa komunikacije. -povratna veza postoji samo ako imamo relevantnu informaciju Izvor može da preuzme ulogu odredišta. Relevantnost je mera delotvornosti između izvora i odredišta u komunikacionom procesu. Pojednostavljeno, to je razumevanje. Ako pričamo o pojmu vreme, ono se može različito shvatiti: kao mera (dimenzija), merenje (sam čin merenja), merna jedinica (sec, min, h, dan..), merenje uz pomoć instrumenata, meteorološka činjenica (samo u našem jeziku). Nigde nisu sinonimi informacija i znanje. Informacija će biti tačna i pravovremena, ali neće biti relevantna. (primer podvodni ribolov) Relevantna informacija je razmena znanja. Znanje je organizovano prema područjima, uvek mora biti predstavljeno jezikom (prirodnim ili veštačkim) i pohranjeno je u dokumentima. Za razmenu znanja – datoteka na izvoru i datoteka na odredištu. Biblioteke su najbolje mesto za razmenu znanja jer je knjiga najbolji i najpouzdaniji izvor iz kojeg ljudi uče. Pouzdanija je od datoteka na drugim medijima, sigurnija. Primeri datoteka: ljudska memorija, knjiga, katalog, fondovi, zbirke, naučno-informativna sredstva. Definicija relevantnosti: razmena znanja je efikasna ako informacija koja se prenosi iz jednog fonda (izvora) proizvede što više promena na odredištu. Princip promene – važna je povratna informacija. Idealna shema: dokument

znanje

izvor

odredište informacija

na sve ovo utiču šumovi (socijalni, ideološki, vremenski)


Informacija se prenosi jezikom (tehničko pitanje – da li je prirodan ili veštački jezik). Postavlja se pitanje odakle izvoru informacija? Iz dokumenta (pišem knjigu, a podatke sam dobio iz dokumenta). Dokumenti su izvor znanja. Oni se mogu direktno uključiti u informaciju, recimo niko još nije pročitao knjigu a mi smo došli do novih saznanja, to je put do znanja. Korisnik koji čita knjigu takođe stvara nekakvo apstraktno znanje. Ako neko ko je pročitao knjigu napiše kritiku na našu knjigu (odredište - znanje), sada uvećavamo znanje i onaj ko je pisao knjigu dobija povratnu informaciju (put od znanja do izvora), pa će knjiga koja je došla do odredišta sada postati dokument iz koga će neko uzimati informacije kao što smo mi uzimali za našu knjigu. U svakom segmentu komunikacije mora da se obezbedi relevantnost -informacija može da proizvede razne efekte. Povećati relevantnost znači što više umanjiti šum ili ga potpuno eliminisati.

III deo Sve vreme govorimo o prenosu informacija, ali kakve te informacije mogu da budu? Povezivanje tj. pakovanje informacija se zove konsolidacija informacija. Taj pojam je uveo UNESCO, kako bi se naučni radovi priznavali. Nema naučnog rada bez konsolidovanih informacija. Cilj razmene informacija je da se korisniku ponudi relevantna informacija. Kod indeksiranja se prenose sve informacije, što je i razlika indeksiranja u odnosu na konsolidovanje informacija. Ni jedan pretraživač pa ni Google nemaju konsolidaciju informacija. Konsolidacija informacija predstavlja javno znanje koje je selektovano na specifičan način, analitički obrađeno (istraženo), vrednovano i prestruktuirano (prepakovano). Svaka knjiga je upravo to.


Cetvrto predavanje