Page 1


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Advokatinja Iris Snowe previše pije, previše jede i previše troši. Njen seksualni život je bio spektakularan neuspjeh kao i njena advokatska praksa, tako da večeri provodi u malecnom stanu, gledajući lošu televiziju, pričajući sa mačkom i spašavajući pitbulove. I njeno ime možda jeste Iris, ali bi trebalo da bude Jade. Jade kao iznurena, jer se tako osjeća kad su ljubav i muškarci uopšte u pitanju. Tako da kad se zgodan i seksi stranac pojavi u njenoj kancelariji u ponedeljak ujutru, nakon što su zajedno proveli subotnju noć, ona ne misli da je on zainteresovan. Ona jednostavno pomišlja da je vjerovatno zaboravila nešto u sobi i da je on bio dovoljno džentlmen da joj to donese. Kako li je samo pogriješila. Kako je ispalo, Ryan Gallagher nije samo muškarac koji izgleda kao model Ralfa Lorena koji je jednostavno oživio, on je takođe veoma bogat i sin istaknutog milijardera. Drugim riječima, hiljadama svjetlosnih godina izvan Irisine lige. I potpuno zaljubljen u nju, na više od jednog načina. I tako počinje erotična Pepeljuga priča njenog života, sa čovjekom koji je iskreno voli. I oh, kad bi moglo biti tako jednostavno. Ali naravno da nije – bajka je slomljena pokvarenom opsesijom, ljubomorom i mračnim tajnama koje je Ryan očajnički pokušao da sakrije i potisne. Ispalo je da se iza tih nevjerovatnih zelenih očiju kriju sjećanja prošlosti koja niko nikad ne bi trbao da doživi. Niko. Ali kad njegova prošlost postane njegova sadašnost, tajne izlaze na svjetlost. A jedna od tih tajni može da bude smrtonosna...

***** Evo nas u još jednom novom serijalu i nadamo se da će vam se dopasti. Za prevod veliko hvala našoj Nelly, sliku nam je našla naša Sexy, a obrada Klub Brbljivica. VAŠE: ŠEFICA, ALEX, SEXY, ZVONČICA I PRSTIĆ


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

PRVO POGLAVLJE Iris Probudila sam se u nepoznatoj hotelskoj sobi. Suvih usta, čudnog, slatkog ukusa na mom jeziku, osjećaja da mi je svaki mišić naduven i ispunjen tečnošću. U glavi mi je bubnjalo, ruke su mi se tresle. Kosa me je boljela, a svijetlost koja je dolazila kroz prozor je bila previše svijetla. Namjeravala sam da prođem rukom kroz moju kosu, ali mi je ruka bila uhvaćena u ogromnu zamršenost. Povukla sam kosu, a onda odustala. Zamršenost nije mogla tako jednostavno da nestane. Osjetila sam mučninu, a osjećaj koji je prošao preko mene je bio da samo što nisam povratila. Progutala sam teško nekoliko puta dok osjećaj nije prošao. Nisam imala pojma gdje se kupatilo nalazi, a zadnju stvar koju sam željela da uradim je bila da povratim u krevet. Gdje sam bila? I ko je bio ovaj tip u krevetu? Glava sa tamnom kosom, ali tijelo je bilo pokriveno čaršavom. Disao je teško, očito bez svijesti. Potajno sam se iskrala iz kreveta, nadajući se da mi je odjeća tuda okolo. Na vrhovima prstiju, obišla sam sobu. Bila je to veoma lijepa soba. Apartman, ustvari. Nisam imala vremena da stvarno zagledam okolo, ipak. Morala sam da odem odatle. Spustila sam se na ruke i koljena i pogledala ispod kreveta. Tamo se ništa nije nalazilo. Puzala sam po sobi, postajući izbezumljena time što nisam mogla da nađem moju odjeću. Konačno sam ustala, na vrhovima prstiju izašla iz sobe i ušla u drugu. Kroz nejasne oči, glava mi je lupala kao da Stuart Copeland izvodi solo na bubnjevima, konačno sam vidjela svoju odjeću na gomili. Moje dragocjene crvene Mary Jane Jimmy Choo cipele, koje sam i previše platila, bile su pored bijele sofe. Moja suknja i košulja su bile pored njih. Uzdahnula sam od olakšanja. Pogledala sam u moju ruku koja se tresla. Nisam znala da li sam se tresla zbog situacije ili zbog posljedica mamurluka. Vjerovatno zbog oboje. Obukla sam se, a onda shvatila da nemam pojma gdje mi je tašna. Panika je ponovo nastala u mom grlu. Do sada, počela sam da shvatam da je ovaj apartman predivan. Moderna umjetnost na zidovima, a i namještaj je takođe bio moderan. Osobito moderan. Meka bijela koža, hromirane


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

nogare. Mermerni sto za kafu ispred. Ogroman televizor sa ravnim ekranom. Orhideje na staklenom stolu pored prozora. Ovaj tip je definitivno imao ukusa. A onda sam čula zvono mog telefona. Pjesma Creep od Radioheada. Bio je preko sobe, i jurnula sam prema svojoj tašni. Zvono je bilo tako jebeno glasno! Odmah sam ga utišala. Ali mobilni mi je pomogao da pronađem svoju tašnu, tako da je to bilo to. Zatim sam se iskrala kroz vrata, polako ih zatvorivši za sobom. U taksiju na putu kući, pokušala sam da složim sve djelove zajedno. Gdje sam bila? Pila sam u baru. Srećni Sat. Upoznala sam tipa prošlu noć. Očigledno. Nisam se sjećala mnogo o njemu. Mislim da u ovom momentu ne bih mogla da ga izaberem iz reda muškaraca. Prestara si za ovo sranje. Prošlo je dobrih deset godina od kako sam bila na fakultetu, a fakultet je bio poslednji put kad sam imala ovakvu droljastu vezu za jednu noć. Čak se i ne sjećam zašto sam počela da pijem ovako puno. Misli su mi bile magličaste, i osjećala sam se iscrpljeno, kao da je svaki mišić u mom tijelu bio ispunjen alkoholom. Čekaj da vidim... Išla sam da se nađem sa tipom sa Interneta. To se nije desilo. Naravno. Mislim da se čak nije ni pojavio. A ja... Otišla sam do nekog tipa i počela da razgovaram sa njim. Što je potpuno ličilo na mene. Kad sam pijana, u svakom slučaju. U suprotnom, bolno sam stidljiva i nesigurna o sebi. Nisam se sjećala mnogo detalja. Sve je bilo nejasno. Pregledala sam telefon, držeći dah. Molim te, molim te, molim te nemoj da bude bilo kakvih pozvanih brojeva kasno sinoć. Treseći se, pogledala sam preko mojih poziva. Pijano pozivanje bi bilo upravo kao ja. Trebalo bi da postoji neka vrsta pronalaska gdje bi telefon moga da kaže ako ste imali nekoliko previše poziva i spreči vas da bilo koga zovnete. Ništa nije bilo među mojim pozivanim brojevima. Uzdahnula sam od olakšanja. A onda sam samo uzdahnula. Prestara sam za ova sranja. Opet sam pogledala u pozive kako bih vidjela ko me je ustvari zvao jutros. To je bila moja najbolja prijateljica, Debbie. Pozvala sam je dok sam bila u taksiju vozeći se kući. «Da,» rekla sam. «Šta ima?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Hej, drugarice, kako si?»

«Sjajno, sjajno.» Ili bih bila sjajno kad ne bih imala golem osjećaj da ću da povratim. Kretanje taksija mi je bukvalo stvaralo mučninu. Ovo će biti duga vožnja taksijem do kuće. «Oh, uradila sam nešto stvarno, stvarno glupo,» rekla sam. «Šta to?» «Upoznala sam nekog i otišla kući sa njim. Upravo sam završila prolaženje kroz put srama, i trenutno sam u taksiju. «Divno,» rekla je. «Bilo ti je potrebno da budeš povaljena. Koliko dugo je prošlo otkad nisi?» «Od ranog kamenog doba,» rekla sam. «Najmanje. Jedna stvar, ipak.» «Šta?» «Ne sjećam se ničega od toga. Nemam pojma ko je bio u krevetu jutros pored mene.» Oh, bože, ovo je tako ponižavajuće. «Pa, šta radiš sad?» «Treba da spasim pit bula. Stvarno mi se to ne radi. Samo želim da odem kući i legnem u krevet. I povratim. Potrebno mi je da ozbiljno povratim. Ali taj pas me treba, i moram da odem.» «To je baš loše. Zvala sam te da vidim hoćeš li da idemo na ručak negdje.» «Možda sjutra. Nedeljni kasni doručak možda.» «Naravno. Hajde da se nađemo na kasnom doručku.» Tada, dogovorile smo da se nađemo u restoranu koji se nalazio tačno na sredini između nas. To je mjesto gdje služe žestok kasni doručak. U ovom trenutku, ipak, bilo koja vrsta hrane je zvučala neukusno, najblaže rečeno. Stigla sam kući, povratila, presvukla se, a onda otišla do napuštene kuće gdje je pit bul bio ostavljen u podrumu nakon što je kuća bila zaplijenjen. Užasavajuće je koliko ovakih poziva dobijemo. Otišla sam do kuće, s odobrenjem u ruci da uđem, otvorila vrata i sišla niz stepenice. Tamo je bilo devetomjesečno štene koje je zavijalo i lajalo. Kad me je vidjela, čitavo malo tijelo joj se izvijalo od oduševljenja. Čučnula sam, a ona me preobilno polizala po licu. Imala sam kesu hrane uz sebe, bokal vode i činiju, pa sam je nahranila i dala joj vode. Prožderala je hranu, pogledala me za još, i progutala vodu. «Eto, eto, moja malena,» rekla sam. «To je sve što ćeš dobiti za sad, ali donijeću ti još u sklonište, obećavam.» Još malo me lizala dok sam je oslobodila, stavila na povodac, ubacila u


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

moje auto i odvezla u sklonište. Imala sam veliki nosač u autu, i mogla sam da čujem njeno kukanje. Molila sam se da brzo nađe dom zauvijek. Pit bulovi su stvarno najslađi psi. Nakon moje spasilačke misije, krenula sam kući i onesvijestila se na kauču. Oh, neću piti nikad više.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DRUGO POGLAVLJE U ponedeljak ujutru, stigla sam u moju advokatsku kancelariju, gdje me je moja asistentkinja pozdravila. Melinda je imala kosu koja je naprijed bila različita plava i zelena, i kad sam je pozvala bila sam podvrgnuta pjesama grupe Ramons. U suštini nisam voljela Ramonse. Seks pistolse, možda, ali ne Ramonse. Ipak, bila je zabavna, pribrana i efikasna. Svi su je voljeli, uključujući i mene. Mojim perifernim vidom primjetila sam tipa koji je sjedio na kauču. Nisam bila svjesna da je neko trebao da dođe. Upitno sam pogledala Melindu. Pokazala mi je da priđem malo bliže. Savila sam glavu malo niže, a onda je ona rekla tihim glasom «ovaj tip je ovdje da te vidi.» Pogledala sam u tipa, i moje je srce ubrzalo. To je bio najljepši muškarac kojeg sam ikad vidjela. U. Svom. Životu. Gusta tamna kosa. Oči zelenije nego što sam ikad vidjela. Pogledao je u mene, nestašan osmjeh na isklesanom licu, i kad se nasmijao, primjetila sam sa su mu zubi bili savršeni, kao da je proveo čitave mlađe godine sa protezom. Nosio je izgledno skupo, krojački rađeno sivo odijelo sa svilenom košuljom ispod. Italijanske cipele. Pitala sam se zašto bi on bio u mojoj kancelariji. Definitivno nije izgledao kao tip koji bi išao po ćumezima sa bagatelnim advokatima za razvod kao što sam ja, ili podnošenje zahtjeva za lični bankrot. To su bile moje dvije glavne oblasti prakse. Radila sam i neko krivično pravo, takođe, ali on nije izgledao kao tip kojem bi trebao advokat za krivična djela. Dobro, možda bijela kragna krivični advokat, ali to su velike prike u visokom rastu. Ja sam bila daleko od velikih perika onoliko koliko sam mogla uopšte da zamislim. U isto vrijeme, izgledao je tako poznato... Ne, to ne može biti. Prelijepi muškarac je ustao i široko se nasmijao. Pažljivo, rekla sam, «Zdravo. Mogu li da vam pomognem?» Osmijeh mu je nestao. Prošao je jednom rukom kroz njegovu gustu grivu tamne kose, glave blago pognute dolje, njegove hipnotišuće oči gledale su upitno u mene. Uvukla sam dah.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Lice mu je pocrvenjelo. «Uh, ovdje sam da vidim tebe.» «Oh, ok, naravno. Moja kancelarija je upravo ovdje,» rekla sam, pokazujući na vrata. Šta dođavola? Pratio me je unutra. Fajlovi su bili nagomilani po stolu i po podu, i na vrhu kompjutera. «Izvini zbog ovog,» rekla sam, pomamno uzimajući gomilu sa stola i stavivši je na pod iza mene. Odjednom sam bila nervozna, a nisam imala stvarnu ideju zašto. Ovaj tip je bio privlačan, tako da me je on činio nervoznom, ali bilo je više od toga. Nisam mogla baš da ga smjestim, ali moj podsvijesni um je tačno znao ko je on. Moja podsvijest je samo odbijala da komunicira sa mnom u tom trenutku. «Izvolite sjesti.» Sjeo je na crvenu stolicu od tvida. Kancelarija je bila mala, otprilike tri sa tri, što je bilo sve što sam mogla da priuštim. Iako sam bila advokat, definitivno nisam bila onaj dobro plaćeni. Većinu svog vremena sam provodila brinući o ljudima koji nisu platili svoje račune, i jureći za njima. Plus, moj studenski zajam za sedmogodišnje školovanje je gušio život iz mene. I dalje je imao upitan pogled u tim njegovim prelijepim očima. Onda je počeo. «Ne sjećaš me se, zar ne?» Ugrizla sam se za usnu i podigla obrve u izraz koji je govorio «ne, žao mi je.» Spustio je pogled. «Stvarno sam postiđen. Pretpostavljam da nisam znao da si toliko bila pijana prije neko veče.» U ovom trenutku, mogla sam da osjetim svoje srce u grlu. Ne. To ne može biti. Nikad, ni za milion godina ne bih mogla da završim sa nekim ko izgleda kao on. Nikad. Mora da sam na Skrivenoj kameri ili tako nešto. Udahnuvši duboko, ne želeći odmah da skačem na zaključak, rekla sam «Žao mi je. Ne znam na šta misliš.» «Harijev Bar. Ti i ja smo pili zajedno. Da li ti bilo šta od ovog priziva sjećanje?» Sad je bio moj red da budem postiđena. Ustvari, trebao je da bude moj red da sam postiđena odmah čim sam ga vidjela. Samo sam mislila da nikad ne bih mogla da zapadnem za oko tipu kao što je on. I stvarno sam mislila da nikad više neću vidjeti mog misterioznog muškarca iz hotela. «Uh, da nije neko od tih pića bila tekila?» pitala sam. Nasmijao se. «Nekoliko.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Osjetila sam da mi suze nadolaze na oči. Nisam imala pojma zašto. Spustila sam glavu, stavljajući je u moje ruke, a onda kroz njih provirila u njega. Opet se smijao, i ja sam bila potpuno osvojena. Bože, ovaj tip bi mogao u potpunosti da osvijetli crnu prostoriju. Potpuno isto, završavanje sa njim je bila puka sreća sa moje strane, to je bez sumnje uključivalo naočare poput dna od pivskih flaša za njega. Mislim, bila sam prilično pristojnog izgleda – mogla bih da smršam koje kilo – ali uz ovakvog tipa je išao klon Kejt Apton. «Bože, tako sam posramljena. Nisam se ponašala kao budala, jesam li?» Naravno da jesam. Obično se posle tekile ponašam kao budala. «Uopšte ne. Prišla si mi, i prije nego što sam shvatio šta se dešava, razgovarali smo kao da smo stari prijatelji. Satima smo pričali o svemu, počev od liberalne politike do Oskara Vajlda. Bio sam baš impresioniran tvojim znanjem o Važno je zvati se Ernest.» Zastao je. «Mislim da smo čak razgovarali i o Kardašijanima.» Važno je zvati se Ernest. Upravo sam pročitala komad nakon što sam pogledala fim. Ali pitala sam se zašto sam pričala o tome. Ipak, za mene je bilo oduševljenje da nađem nekog ko uopšte zna ko je Oskar Vajld. Ne mogu da vam kažem koliko sam puta upoznala tipa koji je mislio da je Tenesi Vilijams kantri pjevač. Opet je izgledao posramljeno. «Uh, mislim da ti dugujem izvinjenje.» Podigla sam obrvu i blago nakrivila glavu. «Za šta?» «Da sam znao da si tako, uh...» «Razbijena?» rekla sam da pomognem. «Da. Pa, ja ne bih...» «Poveo me u hotelsku sobu i iskidao moju odjeću?» Ovo je bilo ludačka igra. «Da.» Oh, ironije. Završila sam sa prelijepim muškarcem od kojeg vilica pada, koji je pismen i očigledno liberalan – bar sam se nadala – a ja se čak nisam ni dobro sjećala toga. Nadala sam se da sam tada uživala. Nije važno, ako se nisam sjećala, onda se stvarno nije ni dogodilo. U mom umu, makar. Onda me pogodilo. Zašto je bio ovdje? I kako me je pronašao? Jedina stvar koju sam mogla da smislim je da sam ostavila nešto u hotelskoj sobi, a on je bio dovoljno džentlmen da mi to vrati. Ali nisam mogla da zamislim šta sam to ostavila tamo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Shvatila sam nešto drugo. Ovaj tip je bio zastrašujuće prelijep, pa ipak sam se osjećala prijatno da njim. Opčinjeno, osvojivo, uzbuđeno – ali takođe potpuno prijatno. Kao što je rekao, imala sam osjećaj kao da sam ga poznavala čitav svoj život. I dalje se smijao u mene vragolasto, glave malo pognute, usta polu napetih. «Pa, pitao sam se...» počeo, opet prolazeći rukom kroz svoju gustu grivu. «Pitao sam se, je li bi bila zainteresovana da odeš nekad sa mnom na piće.» Nije me gledao u oči. Skoro kao da je bio stidljiv. Ovaj tip, stidljiv? Bez sumnje je imao žene koje su se bacale na njega. Zbog čega sam skoro poželjela da ga odbijem. Mora da je bio ženskaroš. U svakom slučaju, bio je stratosferu izvan moje lige. Svjetlosnim godinama. On je bio Svemirski brod Enterprajz, a ja sam bila zemlja. Ili je tako mislio moj mozak. Moje srce, ipak, je primjetilo kako se prijatno osjećam u njegovom društvu. Srce je preglasalo mozak, jednostavno sam rekla «naravno.» Nasmijao se. «Petak veče kod Harija? Možemo da se nađemo na Srećni Sat i krenemo odatle.» «Želiš da vratiš scenu zločina, a?» pitala sam ga sa osmijehom. «Nešto poput toga.» Tada, dogovorili smo se da se u petak u 5:30 nađemo kod Harija. Nakon što je otišao, Melinda je ušla i rekla, «Oh, slatki Isuse, taj tip je prelijep. Gdje si ga našla?» Nasmijala sam se. «Ne bi voljela da znaš.» Tvoja šefica je kurva. «Sad, iš, vrati se na posao.» Petak nije mogao da stigne ovdje dovoljno brzo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TREĆE POGLAVLJE Petak je konačno stigao. Nisam mogla u potpunosti da vjerujem da ovaj prelijepi tip želi da me vidi ponovo, i palo mi je na pamet, na moju jaku sramotu, da se ne sjećam njegovog imena. Stvarno nisam znala kako da ga pitam u vezi toga. Bila sam u rijetkom obliku, spavajući sa tipom kojeg sam tek upoznala, i da sam se toliko napila uopšte. Prošlo je najmanje vremena od fakulteta otkad sam uradila nešto takvo,a da se nisam sjećala toga sljedećeg dana. Možda mi je sipao sedativ? Bože, nadam se da nije. Ne želim da mislim da takav tip može da bude silovatelj. Gospod zna da mu to nije potrebno da bi odvukao ženu u krevet. Ne, sigurna sam da sam potpuno sama uspjela da se obeznanim. To se desi kad pijem tekilu. Stara majica koja kaže 'Jedna tekila, dve tekile, tri tekile, pod' najbolje označava moju reakciju na to piće. Nekako sam uspjela da se ne ponašam samo kohernetno, već očigledno i šarmantno. Zaprepašćujuće. To popodne napustila sam kancelariju ranije zbog zakazane frizure i brazilke. Uh! Trebali bi da koriste brazilku kao metod mučenja za Al Kaidu. Zbog nje bi odmah progovorili. Nije da sam planirala da spavam sa tim tipom to veče. Trijezna ja sam bila više staromodna od toga. Na sastanku sa njim, nosila sam moje jedine lijepe cipele, crvene sijajuće Mary Jane Jimmy Choos kao i one noći kad sam ga upoznala. To su bile moje srećne cipele. Bile su srećne prije neku noć, u svakom slučaju. Bile su sa visokom štiklom, što je bilo dobro, jer mi je trebala visina. Visoka sam 1,58, a ovaj tip je bio visok najmanje 1,85. Obukla sam slim crnu haljinu sa trakom oko vrata, koja mi je najbolje isticala liniju vrata. Bila sam svjesna mojih desetak kilograma više, a onda pokušala da izbrišem tu misao. Malo pudera kako bih prekrila moje pjegice, malo maskare na moje svijetle trepavice, nešto sjaja na usnama i bila sam spremna da krenem. Stigla sam u bar i pogledala okolo. Harijev bar je bio elegantan cigar-bar gdje su služili 30 različitih vrsta martinija, zajedno sa ograničenim menijem koji je uglavnom podrazumijevao masline, humus i različite gurmanske pice. Privlačio je stariju grupu sofisticiranih koji su bili privučeni skupim martinijima i još skupljim cigaretama. Mjesto je bilo omaleno, ali nije imao rupu u zidu, imao je dva nivoa a takođe je imao i baštu. Unutrašnji zidovi su bili od trešnjinog


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

drveta, kao i ogromni bar, koji se prostirao dužinom čitave glavne prostorije. Pod je bio prekriven bijelim pločicama. Umjetnička djela u baru su favorizovala Tuluz Lotreka – svijetlo obojeno, sa djevojkama koje plešu i oglasima koji su izgledali kao da su od početka vijeka. Svetina je bila od srednjih dvadesetih do srednjih šezdesetih, ali većina ljudi ovdje je bila u ranim tridesetim, makar po izgledu. Prelijepi muškarac je već bio tamo. Pogledala sam u njega i momentalno izgubila dah. Obučen u plavu majicu kratkih rukava koja je iznosila van morski plave flekice u njegovim inače zelenim očima, sa sivim kežual pantalonama i crnim cipelama, izgledao je kao oživjeli model Ralfa Lorena. Kratki rukavi su izlagali njegove tanke i mišićave ruke, i izgledao je kao da nema ni jedan gram masnoće na njemu. Ustao je kad me je video, širok se osmijehnuvši. Sad sam se tresla. Nisam sigurna zašto sam imala ovakvu reakciju sada. U mojoj kancelariji, osjaćala sam se mnogo prijatnije. Možda zato što je to bio moj domaći teren. Ali ovdje, u baru, osjetila sam se zastrašena njime. Moraću da se oduprem potrebi da pijem večeras. Alkohol je uvijek bio moj podupirač u nelagodnim društvenim situacijama. Ili bilo kojim društvenim situacijama. Kao što sam ranije rekla, ne bi to pomislili, ali sam prilično stidljiva. Ili bar nesigurna. Sreo me je na sredini puta i dao mi veliki zagrljaj. Tijelo mu je bilo toplo i nevjerovatno čvrsto. Mora da je živio u teretani. Mogla sam da čujem kako njegovo srce kuca dok mi je glava bila položena na njegove grudi. Sjeli smo, i on je naručio za nas – Dewar's viski i vodu za njega, i Grey Goose prljavi martini za mene. Toliko o mom zavjetu da neću piti večeras. Dobro, možda ću popiti samo nekoliko. Pića su ubrzo stigla, i znala sam da moram da iznesem van problem sa imenom. «Pa,» počela sam. «Izvini, prije nego što bilo šta kažeš, želim da ti kažem da izgledaš prelijepo.» Istog trena sam zaboravila šta sam htjela da kažem. Opet sam razmišljala o mogućnosti da se nalazim u Skrivenoj Kameri, zatim samo uspjela da kažem «hvala ti.» «Sad, govorila si,» rekao je, gledajući me blagim izrazom na licu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Duboko sam udahnula. «Ovo je najneprijatnija stvar koju sam ikad morala da priznam. Ali ja, znaš, popila sam mnogo prije neko veče i-» «Ryan. Moje ime je Ryan.» I dalje se smijao, a njegove oči su mi rekle da misli da je smiješno što sam zaboravila njegovo ime. Mogla sam da osjetim kako mi lice crveni. «Kako si znao šta sam htjela da pitam?» Slegnuo je ramenima. «Shvatio sam da me se uopšte ne sjećaš kad sam došao u tvoju kancelariju, tako da sam shvatio da se ne sjećaš ni mog imena, takođe.» «Što se toga tiče. Nadam se da ne misliš da mi je navika da idem kući sa muškarcima iz bara.» «Prokletstvo. Nadao sam se da te mogu opet zakucati i nagovorim da pokupiš neku djevojku u baru i da imamo trojku,» rekao je sa osmijehom. Nasmijala sam se na to. «Žao mi je što sam probušila tvoj balon,» rekla sam. «Dobro. Razumijem da si posramljena. Ne budi. Bilo je, uh, zabavno.» Zabavno. Voljela bih da sam mogla da zapamtim. «U svakom slučaju, mogu da kažem isto. Nadam se da ne misliš da sam neka vrsta muške kurve.» «Ne, ne, ne mislim to uopšte.» Zastala sam, zakačivši kosu iza uva, i uzevši gutljaj pića. Bio je slan i blago kiseo. Dok sam uzimala jednu od maslina sa male crvene čačkalice da stavim u usta, vidjela sam da me Ryan gleda zainteresovano. «Ja, uh, sam takođe htjela da se izvinim za, znaš, što sam samo utišla ujutru.» «Da, bio sam razočaran. Htio sam da te povedem na doručak.» «Bila sam potpuno posramljena što sam bila tamo. Na neki način je ružno od mene što sam to uradila, ipak.» «Pa, bilo mi je veoma drago što si mi dala jednu od tvojih poslovnih kartica u baru. U suprotnom, morao bih da izvršim prilično ozbiljno istraživanje kako bih te pronašao.» Uzeo je gutljaj njegovog viskija. «A ja bih pokušao da te pronađem, budi sigurna u to.» Vau. Mora da sam bila prilično šarmantna prije neko veče. Ili stvarno 'zabavna'. On se smijao. «Znam da radimo ovo unazad, ali moramo da upoznamo jedno drugo.» Uopšte se nisam sjećala šta sam mu rekla, tako da nisam znala da li zna osnovne stvari o meni. Ovo je bilo tako čudno, nisam znala da li ću mu reći nešto što je već čuo. «Dobro, šta znaš o meni?» pitala sam ga.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Da si advokat koji teži da radi nešto drugo. Možda da budeš pisac ili aktivista za životinjska prava. Ili vođa novog Zauzmimo pokreta sa zubima. Želiš da istrijebiš sav ogromni novac iz politike, i oslobodiš svaku fabriku gazdinskih životinja koja postoji na zemlji. Da imaš predivnu crvenu kosu.» Ryan je pažljivo skrcao kockicu leda, a zatim protresao sad praznu čašu i pogledao okolo tražeći konobaricu. Odmah se stvorila tu kako bi uzela našu novu narudžbinu. Onda je nastavio. «I misliš da je Važno je zvati se Ernest najsmiješnija priča koju si ikad pročitala.» «Vau. Zaista sam bila brbljiva, zar ne?» Znala sam da nemam tendenciju da imam filter kad pijem, ali i dalje nisam mogla da vjerujem da sam rekla ovom tipu moju životnu priču na samo jednom sastanku. I naravno, bila sam licemjer, jer, iako sam veliki ljubimac životinja, jedem piletinu i ribu. «Ne, nisi bila brbljiva. Jednostavno si bila...strastvena. Misliš na svijet čak i ako znaš da postoji malo toga što možeš da učiniš. To je osvježavajuće. Ti si realistični idealista.» Podigao je barsku salvetu i počeo da škraba po njoj. Ovaj tip je bio veoma dobar umjetnik. Ne podižući glavu, nastavio je. «A činjenica da si rekla da ti je komad Oskara Vajlda jedan od najomiljenijih me stvarno privukla ka tebi. Jer je on jedan od mojih najomiljenijih pisaca pozorišnih komada takođe.» Trepnula sam, ne hvatajući baš šta se dešava. Sve je izgledalo tako nadrealno. Toliki nadrealno koliko i crtež na salveti koji će ispasti. Nakon što je završio, predao mi ga je sa osmijehom. «Za tebe,» rekao je. Crtež je bio poput minijaturne Dalijeve slike, sa malim stopljenim srcima u vrhovima prstiju i jednim okom koje lebdi iznad. Bio je tako krasan i nisam mogla da vjerujem da je tako brzo sve sklopio. «Impresivno,» počela sam. «Pa, daj da pogađam. Ti si grafički umjetnik?» Odmahnuo je glavom. «Direktor banke.» «Ah. Trebalo je da znam.» «Što to?» «Izgledao si kao direktor banke prije neki dan. Sav u odijelu.» Miješao je svoje piće, stežući limun u njemu. Oči mu se nisu srele sa mojim. Instiktivno sam znala da je nešto loše, tako da sam ga pitala. «Ništa nije loše. Samo mi se sviđaš, to je sve.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«I ti se meni sviđaš.» Ali zašto je izgledao kao da ne želi da priča sa mnom o sebi? A onda je pitao, iz vedra neba, «Voliš li planinski biciklizam?» «Da budem iskrena, nikad nisam bila.» «Da li bi voljela da probaš? Znam neke stvarno sjajne staze ovdje u gradu.» «Dobro, uh, nemam bicikl za to. Mislim, imam biciklo , i voljela sam da vozim, ali nisam ga vozila baš u zadnje vrijeme. Kao što vjerovatno možeš da vidiš.» Ignorisao je taj zadnji komentar. «Imam bicikl koji možeš da pozajmiš ako želiš. Ali samo ako bi voljela da ideš.» Opet je imao onaj izraz šteneta na licu. Duboko sam udahnula, ne znajući stvarno u šta se upuštam. «Ok, naravno. Kad bi volio da idemo?» «Uh, šta radiš sjutra ujutru?» «Ustvari, nemam ništa isplanirano.» «Da te pokupim u 8?» «Važi.» Počela sam da osjećam kako me prljavi martini hvataju. Pogledala sam u ovaj martini, moj drugi, i napravila mentalnu zabelješku da stanem. Nisam planirala da se opet napijem – ovaj tip bi mogao pomisliti da imam problema sa pićem. Plus, nisam htjela da spavam sa njim to veče. Po mom iskustvu veze koje započnu seksom završe s tim što se nađeš u vezi u kojoj se sve vrti oko seksa, i stvarno sam željela da ga upoznam prije nego se povalim sa njim ponovo. Kao što sam rekla, ja sam staromodna djevojka u srcu. Makar kad sam trijezna. Naš razgovor se nastavio odatle do kraja večeri, i nastavio kad smo otišli iz bara na večeru u restoran. Prirodno, tečno, lako, nikad trenutka neprijatne tišine. Bilo je kao da smo prijatelji iz djetinjstva koji su odrasli zajedno i znaju svaki intimni detalj onog drugog. Do kraja večeri završavali smo jedno drugom rečenice. Ali, dok smo razgovarali, obično bih prešla pogledom po restoranu. Pošto sam to radila, primijetila sam da nekoliko ljudi gleda u Ryana. Ne samo žene, već i muškarci, takođe. Čak i oni za koje nikad ne bi pomislili. I odmah sam osjetila samosvjesnost. Pretpostavljam, na neki način sam slatka, ali ovaj tip je bio magnetski privlačan, i svi u baru su to znali. Ni svi prljavi martiniji na svijetu ne bi mogli da izbrišu moju sumnju u sebe koja se uvlačila u moj mozak sa svakim požudnim pogledom koji sam vidjela od pokrovitelja u baru.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Sa srcem koje je tonulo, znala sam da moram da presječem ovo prije nego se umiješam sa tipom koji je čitavu stratosferu izvan moje lige. Ruke su mi se tresle, i počela sam, «Ryane, ovo je bilo nevjerovatno veče. Ali ja mislim da ne» Nikad nisam završila rečenicu, jer je bio preko na mojoj strani stola u trenutku. Stavio je njegove ruke u moju kosu i nježno me poljubio. Sa jezikom. Trnci su mi prošli tijelom i shvatila sam da više ne dišem. Srce mi je stalo na djelić sekunde i drhtala sam više nego ikad. Pogledao me je u oči njegovim prodornim zelenim očima sa dugim, crnim trepavicama. «Iris, molim te. Vidim da misliš da sam bolji od tebe, ali ne želim da misliš to. Sviđaš mi se. Stvarno mi se sviđaš. Volio bih da provedem više vremena sa tobom.» Nisam ga stvarno čula. Njegov poljubac me zapanjio, učinio da ostatak svijeta nestane. Mogla sam da čujem otkucaje mog srca, i moje disanje, ali malo šta drugo sam mogla da čujem. Shvatila sam da samo buljim u njega. I dalje je bio ispred mene, njegove oči su me malo molile. Takođe sam mogla da vidim žudnju u njegovim očima. «Ja...» Nije bilo drugih riječi. Brzo sam trepnula, izlazeći iz moje kratke katatonije. Konačno je ustao, pruživši ruku. I ja sam ustala, a on me je zgrabio za ruku i nasmijao. I dalje nisam mogla da govorim. «Platio sam račun. Idemo do mog auta, i povešću te do tvog.» Ošamućeno sam ga pratila. Otvorio je vrata, i noćni vazduh mi je malo više vratio čula. I dalje je bilo preko 30 stepeni, iako je prošlo 11:30. Držao me je za ruku dok smo išli niz ulicu. I dalje sam mogla da osjetim kako mi ruka pomalo podrhtava. Noge su mi bile poput špageta. Govorio je. «Sad, sa biciklizmom, jednostavno moraš da imaš osjećaj kao da kontrolišeš. Moraš da učiniš bicikl i staze svojim kučkama. Ne brini, savladaćeš to. Počećemo sa rutom sa najmanjim stepenom, iako će ti ubrzo ona dosaditi, i željećeš da završiš na većoj ruti. Ali ne želim sa te požurujem.» Mora da mi se užas ogledao na licu kad je to rekao, jer je ubrzo dodao «ali samo ako ćeš se osjećati prijatno.» Bože, osjećam se mutavo. Zašto ne mogu da pričam? Ubrzo smo bili do njegovog auta, a ja sam se osjećala još postiđenije. Tip je ima potpuno novi porše 911. Šta dođavola on radi sa mnom?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Otvorio je vrata auta. Dok sam ja krećala da uđem unutra, stavio je njegove ruke na moja ramena. Onda je stavio ruku u moju kosu dok se naginjao da me poljubi. Njegov jezik je sporo istraživao unutrašnjost mojih usta. Opet sam bila svjesna da ne dišem. Takođe sam bila svjesna njegovih otkucaja srca koji su bili začuđujuće glasni. Poljubac je bio duži i dublji nego onaj u restoranu. Drmusanje elektriciteta koje sam osjetila pri prvom poljupcu sada je bilo jače, prolazeći kroz čitava moje tijelo. Srce mi je kucalo brzo i jako. Njegov poljubac je ostao nježan, njegove usne kao pero na mojima, njegov je jezik lagano klizio u mojim ustima. Ljubio se nevjerovatno. Nakon, kako je izgledalo, vječnosti, odvojio se. Pogledala sam gore, a on je gledao dolje u mene, smiješeći se, njegova ruka još u mojoj kosi. Bila sam svjesna njegove druge ruke koja je bila nježno savijena oko mog struka. Moj dah je uhvaćen. I dalje sam drhtala. Smiješeći se, pokazao mi je da uđem u auto. Upala sam u prednje sjedište. Bila sam nejasno svjesna da pričvršćuje moj pojas, a zatim je ušao na mjesto vozača do mene. Kad je ušao u auto, nagnuo se preko i opet me poljubio, meko, lagano. Onda smo krenuli. U tišini smo se vozili do mog auto, koji je bio petnaestogodišnji izlupani RAV4 kojem je ime bilo Priscilla, jer je bio ljubičast. I dalje sam bila bez riječi, i on je vjerovatno bio umoran pokušavajući da ispuni tišinu. Ali, sa svakim crvenim svijetlom na semaforu, polako bi sklonio ruku sa volana, stavio je u moju kosu i nježno prolazio rukom preko moje glave, a ponekad bi mi milovao obraz. Konačno smo stigli do ulubljenog auta, ali se nekako nisam sramila zbog toga. I dok nisam stigla kući to veče, nakon što sam se vozila domu sa upaljenim radiom, osjećajući da je svaka ljubavna pjesma napisana samo za mene, nisam se spustila na zemlju. Opet me je poljubio prije nego sam ušla u moje auto. Poljubac mu je bio nježan, sladak. Bio je veoma uljudan, držeći svoje ruke oko mog struka i u mojoj kosi. Taj poljubac kod mog auta je trajao neko vrijeme. Željela sam da traje zauvijek. Ipak, stizanje kući me je malo prizemljilo. Madison, moja maca, me je pozdravila na uobičajeni način kad sam stigla do vrata, koje je bilo grebanje kotura od plute šapama dok je mjaukala . Pogledala sam po stanu. Nije bio loš apartman, stvarno, samo je bio poprilično mali. Zidove u dnevnoj sobi sam obojila tamnom nijansom zelene (nije bilo trpezarije), a u spavaćoj sobi tamnom nijansom ružičaste. Iznad kamina je bila ogromna Andy Warhola slika od


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Jacqueline Kennedy. Nisam bila obožavatelj niti Warhola niti Jackie Kennedy, ali iz nekog razloga ta me je slika privukla, i morla sam da je imam. Krevet mi je bio zatrpan odjećom, i čistom i prljavom, a stvarno nisam voljela da bacam odjeću na pod kako bih zaspala. Tako da sam se bacila na kauč i razmišljala o večeri. Jesam li sve to sanjala? Onda, upravo prije nego što sam zaspala, telefon je zazvonio. To je bio on. «Samo sam želio da te nazovem i poželim ti laku noć.» «Da, hvala ti za večeras,» je bilo sve što sam uspjela da kažem. «Iris?» «Da?» «Mislim da se možda zaljubljujem u tebe.» Nisam čak ni išla negativnom petljom u mojoj glavi – prebrzo, ne budi luda, samo te želi ponovo u krevetu. «Um, da, vidimo se sjutra.» Uspjela sam da promrmljam, još jedanput zapanjena. «Sjutra. Zapamti, bicikl je tvoja kučka.» Nasmijala sam se. «Da, moja kučka.» «Laku noć, ljepotice.» «Noć.» Prekinuli smo, i ja sam odlelujala u san.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ČETVRTO POGLAVLJE Ryan je stigao u moj stan u 8 ujutru, baš kao što je i rekao. Malo sam se prizemljila od prethodne večeri, ali nisam mogla da natjeram sebe da pospremim stan. I, oh, Bože, nisam imala biciklistički šorc! Nikako nisam mogla da vozim bicikl bez biciklističkog sorca! On je kucao na vratima. Zatvorila sam vrata od spavaće sobe (moja odjeća je i dalje bila svuda po krevetu). U ovom trenutku, morala sam da nađem ključeve, pošto su nestali negdje tokom noći, i moj mobilni, koji je takođe nestao negdje drugo tokom noći. Rastrgla sam se po stanu, podizala časopise i novine, izbacujući sve iz fioka, bacajući jastuke sa kauča, opet i opet ponovo. Nekako, nastavila sam da tražim na potpuno ista mjesta po dvadeset puta, kao da će se nekim čudom iznenada tu pojaviti, kad očito nisu bili tu ranije. «Samo sekund!» rekla sam. Sranje, gdje su te proklete stvari? Otvorila sam hladnjak, i tamo su bili moji ključevi. Sad shvati. Što mi je dalo ideju – popela sam se na bife kako bih pogledala na vrh frižidera, i moj mobilni je bio tu. Neobično. Ideju da pogledam na vrh frižidera sam dobila jer mi je palo na pamet da sam možda ostavila mobilni gore, zato što sam godinama ranije ostavila naočare na frižideru. Naravno, tada sam bila pijana. Ali, prošle nići, bila sam pijanija nego ikad prije. Ne bukvalno, samo u oblacima zbog večeri. Otvorila sam vrata, bez daha. «Bože, tako mi je žao. Uspavala sam se. Um, ne mogu da idem.» Izgledao je smeteno. «Kako to?» «Nisam razmišljala prethodne večeri. Nemam biciklistički sorc.» «Ah, pa, nećeš se baš tako lako izvući iz ovog, moja prijeteljice.» Smijao se vragolasto. «Kako to misliš?» «Uzeo sam biciklistički šorc za tebe.» «Ovog jutra? Već?» «Da. Dick je rano otvoren.» Nisam bila svjesna toga. Ipak, bila sam sumnjiva da je dobio šorc juče popodne. Arogantno. Ili, ne daj Bože, kupio ih je za nekog drugog. Ma kako. «Uh. Koja je prava priča?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Uhvatila si me. Ustvari, imam prijatelji koji poznaje vlasnika Dick-a. Zvao sam kao uslugu, i pitao mogu li da odem da iskupujem jutros, prije nego se prodavnica otvori.» Bila sam impresionirana. «Samo sekundu, čekaj da ga donesem gore i uvjerim se da ti odgovara.» I otišao je. Vratio se za otprilike minut, sa šorcom u jednoj ruci i drugom rukom iza leđa. «Evo, probaj ga.» «Dobro, ali ne možeš da uđeš unutra.» Nikako ne bi mogao da bude pripremljen za nered u stanu, kroz koji kao da je prošla oluja, što bi rekla moja majka. Izgledao je zbunjeno. Iznenada sam shvatila da sam trebala da primjetim njegovu ruku iza leđa i pitam ga za to. «Šta imaš to iza leđa?» Njegov vragolast osmijeh se vratio. «Pa, ovo je kliše, ali sam ja veoma romantičan.» A onda je prikazao tuce crvenih ruža koje je bilo iza leđa. Opet sam drhtala. Taman što sam počela da ponovo stičem svoju prisebnost u vezi ovog momka, on prikaže ruže. Iskreno, nisam mogla da se sjetim kad sam poslednji put primila bilo koje cvijeće od bilo koga. «Oh, prelijepe su. Sačekaj da pronađem vazu da ih stavim unutra. Ipak, sačekaj tu.» Zašto, zašto, zašto nisam raspremila stan prije nego je došao ovdje? Šta nije uredu sa mnom? Sigurno misli da sam najnepristojnija osoba na svijetu. Uletjela sam u stan. Nema vaze. Izvadila sam bocu od vina iz smeća, slomila vrh boce, napunila je vodom i stavila cvijeće u nju. To će za sad morati da posluži. Moram da kupim vazu. Onda sam morala da pometem pod u kuhinji, jer sam mogla da nagazim na staklo golim stopalima, a i Madison bi mogla da zabije staklo u njenim nježnim šapama. «Slatka maca,» rekla sam, podignuvši je. Zaprela je glasno u moje uvo. Sljedeća stvar koju sam trebala da uradim je da probam šorc. Stajao je savršeno. Obukla sam majicu, a onda shvatila da Ryanov bicikl vjerovatno ima klip pedale. Srećom, imala sam stari par klip patika i obula sam ih. Ipak, nisam mogla da nađem moju kacigu. Na putu prema vratima da izađem, zgrabila sam Slim Fast šejk, i promućkala ga. To je sve što ćeš unijeti u sebe do ručka. Otvorila sam vrata. Ryan je pričao sa mojim komšinicom preko puta hodnika. Smiješno, meni nikad nije rekla ni zdravo. Ikad. Živo se kikotala, uvijala kosu, treptala trepavicama. Daj mi jebenog odmora. Pogledala sam u nju, a ona je odvratila pogled. Streljala me je očima. Kučka. Ryan je odmah prebacio svojh pažnju na mene. «Pa, Sheila, bilo je lijepo upoznati te.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«I tebe takođe,» rekla je s kikotom, uvijajući kosu i tepćući trepavicama. Okrenuvši se prema meni, Ryan je pitao, «Kako ti šorc odgovara?» Onda sam primjetila da ima klip patike u jednoj, a kacigu u drugoj ruci. «Sjajno, sjajno. Vau, stvarno si na sve mislio.» «Pa, vidim da već imaš patike. Treba li ti, makar, ova kaciga?» Klimnula sam. «Ne mogu da nađem moju.» Predao mi je kacigu, i ja sam je prilagodila da odgovara mojoj glavi. «Ustvari, daj mi da pogledam te patike. Izgledaju ljepše nego moje.» I stvarno su bile. Obula sam ih. Takođe su mu bolje odgovarale nego moje. «Uzeo si sve ovo u Dick-u jutros?» «Aha. Nakon što sam otišao kući shvatio sam da te nisam pitao imaš li odgovarajuću opermu, pa sam odlučio da uzmem ove stvari za svaki slučaj. Drago mi je da jesam.» «Sve mi, ustvari, savršeno odgovara,» rekla sam, zahvaljujući na ironiji da je donio patike koje su mi savršeno odgovarale. Na trenutak mi je Pepeljuga iskočila u misli. «Divno. Hajde onda da krenemo.» Nasmijala sam se na njegovo divno. Možda ćemo posle svega biti zajedno. U autu, Ryan me uhvatio za ruku i poljubio je, a onda je poljubio mene. «Znam da će ovo da zvuči ludo, ali nedostajala si mi prošle noći nakon što sam otišao.» Ludo nije riječ za to. Za to ne postoji riječ. Vozili smo se u tišini nekoliko minuta. Opet sam bila u mom bezgovornom režimu. Sve ovo mi je bilo bizarno. Mislim, i ranije sam iskusila ovakavu ludu revnost, obično od nekog lukavog gubitnika koji ne bi prestajao da me zove. Nikad od nekog kao što je Ryan. «Šta ti je na umu?» Ryan je pitao, vozeći. «Samo pokušavam da provalim šta je to što ti vidiš u meni.» Ryan se nasmijao. «To je lako. Zabavna si. Realna. Strastvena. Prokleto si seksi. I prelijepa si.» Pocrvenjela sam, konačno počinjući da vjerujem da mu se stvarno sviđam, i da posle svega ipak nisam u epizodi Skrivene kamere. Stigli smo do njegovih staza, i odmah sam osjetila da čitav scenario nije za mene. Zbog jedne stvari, bila sam preplašena da idem niz stazu. Počeli smo sa nekim ravnim stazama, i to je bilo uredu. Mogla sam da vozim i ne zaostajem. Međutim, kad smo stigli do staza sa strmom nizbrdicom sa svim kamenjem i granama, nisam mogla da idem naniže jer sam bila prestravljena. Nekoliko puta kad sam pokušala, bolno sam sletjela na kamenje. Ryan je uvijek bio veoma dobar


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

sa tim, dolazeći da mi pomogne, i bio je spreman sa zavojima i Neosporinom, ali sam završila sa sjajnim drumskim naletom za moje napore. I voženje bicikla uz ova strma brda? Zaboravite na to, iako je Ryan bio stručnjak za sve ovo. Gledala sam kako njegove snažne noge okreću pedale uz ova brda, i momentalno sam zaboravila na moju patnju. Samo momentalno, ipak. Konačno, stigli smo na jedan od potoka o kojima je ranije govorio. Već je imao spreman ručak, sendviče sa ćuretinom i granola pločice. Uzeli smo naše boce sa vodom i sjeli pod drvo. «Pa, kako si, ljepotice?» pitao je sa nježnim osmijehom. Vidjela sam kako gleda staze sa simpatijama. «Ne znam je li ovo za mene,» rekla sam poraženo. Nasmijao se. «Opusti se. Možemo opet da pokušamo, ako želiš. Ako ne želiš, nije velika stvar. Stvarno. Iskreno.» Odmahnula sam glavom skeptično, prisjećajući se kako smo prošle noći razgovarali i o tome kako voli da skija. Ryan mi je rekao da skijao crne dijamante. Morala sam da to potražim na Google-u, jer nisam znala šta su crni dijamanti, a onda saznala da su to najteže padine. «Takođe, ne skijam,» rekla sam jadno. Ovaj momak će se tako dosađivati sa mnom. «Draga, uredu je. Sviđaš mi se. Nije bitno ako nisi dobra u avanturističkim sportovima. Impresioniran sam što pokušavaš ovo. Većina djevojaka ne bi.» Razbarušio mi je kosu, i legao na zemlju pored mene. Potapšao je zemlju, pa sam i ja legla. Poljubio me je sporo, lagano, i poznato drmusanje elektriciteta je prošlo kroz moje tijelo. Morala sam da priznam da nikad ranije ovakve osjećaje nisam imala prema nikom. Bar ne ovakvu količinu elektriciteta. Razumjela sam da i on osjeća istu količinu elektriciteta, jer sam mogla da je osjetim na njemu. Ležali smo tako neko vrijeme, ljubeći se strastveno, a ipak nevino. Pronašla sam se kako želim da strgne odjeću sa mene upravo tad i tu, i žudno istraži moje tijelo njegovim jezikom. Gledajući u moje oči, Ryan je rekao, «Vjerovatno bi trebalo da krenemo prije nego počne da pada mrak. Uh, staza izlazi na ulicu, što je možda bolje nego da idemo stazom skroz nazad. Mislim da si imala dovoljno vožnje za danas.» Istinitije riječi nikad nisu izgovorene. Pratili smo stazu malo, a onda smo ubrzo bili vani na ulici. Vozili smo 17 kilometara nazad do auta ulicom, dok sam se ja borila da nastavim, ali ne željeći da on to zna. Željela sam da misli da sam bolja nego što sam stvarno bila.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Pa, šta bi voljela da radiš sada?» Ryan je pitao kad smo stigli do njegove eskalade, i sklonili bicikla. «Dobro, moram da priznam da sam izgladnjela.» «Nadam se da ti ne smeta, ali mislio sam da večeras kuvam za tebe Oči su mi se raširile. Kuva? On zna da kuva? Taačnooo. Sljedeća stvar koju će reći biće da sam pere sudove. Ovo je bila jedna stvar na koju definitivno nisam navikla. Moj bivši momak je živio na Doritosu i smrznutim picama i bio je poprilično običan. «To zvuči divno,» rekla sam smiješeći se. Krenuli smo njegovoj kući u Hallbrooku. Hallbrook je bilo susjedstvo gdje je živio Džo Montana dok je igrao za Kanzas Siti, a sad je bio novi dom za izvršne direktore, rukovoditelja fondova, kapitalista, pravnih partnera velikih firmi, kardio hirurga, i vjerovatno više nego nekoliko kraljeva droge. To je bio ultimat ograđenih zajednica. Stigli smo kod njegove predivne, i ogromne kuće u tjudor stilu. Fasada je bila od cigle i drveta, sa tri obilježena drvena trougla izvan kuće. Prilaz kući je bio okrugao. Prednja strana kuće je bila opkoljena cvijećem i savršeno porezanim grmljem. Fontana koja je izgledala nejasno japanski bila je u sredini malog dvorišta, okružena mermernim klupama. Prednja vrata su ukrašena sa pticom obojenog stakla, koja je izgledala skuplje nego moje auto i ako bi bilo potpuno novo. Moje noge su bile kao kuvane špagete dok smo išlo prema kući. Osjećala sam se malo prijatnije kad sam ušla unutra, pošto je imao dva veoma druželjubiva psa koja su dotrčala da ga pozdrave. 'Maximus' i 'Brutus' su bile dvije spašene džukele, objasnio mi je, koje su trebale da budu uspavane prije nego ih je spasio. Jedan je bio mješanac pit bula. Kako sam spašavala pit bule, osjetila sam posebnu sklonost prema ovom psu. Instiktivno, odmah što sam upoznala pse, legla sam na pod kako bi oni mogli da dođu na mene i poližu mi lice, što su i uradili, pošto su psi. Prevrćala sam se sa njima neko vrijeme, a Ryan je uradio isto, legnuvši na pod sa mnom i psima. «Izgleda da stvarno voliš pse.» «Definitivno. Tako užasno želim jednog, ali ne mogu da ih držim u mom malom stanu. Pa ih, umjesto toga, spašavam.» Unutrašnjost kuće je bila prelijepa, besprekorna i elegantna, sa taman dovoljno muškosti. Kuhinja je bila velika, sa dva i po metra kuhinjskim ostrvom, a kuhinjske radne ploče su bile potpuno napravljene od italijanskog mermera u tamni plavoj boji. Kuhinjski ormarići su bili


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

napravljeni od pravog trešnjinog drveta, sa obojenim staklom na vratima ormarća. Kuhinjske pločice su imale uzorak mozaika, sa bojom rđe, plave, žute i zelene koje su se miješale. Čitav moj stan bi mogao da stane u ovu kuhinju, primijetila sam. Ovo je bila prva prostorija u koju sam bila, ali me je poveo u obilazak kuće. Dnevna soba je imala oko trista metara kvadratnih sa podom od trešnjinog drveta i razbacanim tepisima sa različitim šarama na podu. Plafon je bio zasvođen, sa svetlarnikom na vrhu. Namještaj je bio moderan, kožne sofe, stočići za kafu i stolovi čiji su vrhovi bili od stakla a donji djelovi od mermera i visoke lampe sa kristalnim zvonima i mesinganim stabljikama. Ogroman kamin je bio uz jedan od zidova, sa tri metra sa tri metra muralom urađenom u stilu Tomas Hart Bentona iznad njega. Nakon pažljivijeg posmatranja, shvatila sam da je to Bentonov orginal. Oh, sranje. Vidio me je kako gledam u mural. «Dobio sam to od roditelja. Tom je bio prijatelj mog oca.» Dobro, Benton se izdigao i stvarao svoja umjetnička djela u oblasti Kazas Sitija, a Ryanov otac je bio veoma istaknut u poslovima Kanzas Sitija, tako da to ima smisla. «Da, i moj otac je takođe znao lokalne umjetnike,» rekla sa glupo. «Ime joj je Marjorie Holman. Uradila je dva portreta mene i moje sestre.» Kao da bi se Marjorie Holman mogla uporditi sa Tomas Hart Bentonom. Ostatak dnevne sobe je izgledao kao da su ga dekorateri interiora dizajnirali. I, naravno, nije bilo ništa van svog mjesta. Pitala sam se da li ikad pušta da mu se suđe nagomila tri dana, dok sam se prisjećala mog suđa tri dana nagomilanog u malecnoj sudoperi. «Evo, osjećaj se kao kod kuće,» rekao je, pokazujući na praznu stolicu pored kuhinjskog ostrva. Posmatrala sam šerpe i lonce iznad moje glave. Bili su sa bakrenim dnom i izgledali su veoma profesionalno. Pitala sam se da li ovaj momak stvarno umije da kuva. Otvorio je flašu vina. «Nadam se da voliš ovo.» Probala sam gutljaj. Bilo je glatko, dobrog ukusa i mirisa i voćno. Bilo je veoma dobro. «Sviđa mi se. Gdje si ga nabavio?» Izgledao je malo zasramljeno. «Ja, ja, ja, um...» Bio je njegov red da zamuckuje. Jako je pocrvenio. «Slušaj, Iris, ne želim da se osjećaš zastrašeno ovdje. Pretpostavljam da sam trebao da te upozorim na Bentona.» Da, ali kakve veze ima Benton sa ovim vinom? Pogledala sam u njega, zbunjena. «Stvarno mi se sviđaš. Mislim, ono stvarno. Ne želim da te uplašim da pobjegneš.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Pogledala sam u moje vino, uzimajući još jedan gutljaj. Veoma ukusno. Pogledala sam gore u njega, iščekujući. Ponašao se veoma čudno. Bio je tako pouzdan ranije. Duboko je udahnuo. «Ja, ustvari, uh, ja ustvari posjedujem vinariju u Italiji.» 'Posjedujem vinariju u Italiji' je promrmljao tako tiho, dok je spuštao pogled dolje prema podu, da sam morala da ga zamolim da ponovi. Što je i uradio. Klimnula sam glavom. Pa, to ima smisla. Šta je tako loše s tim? Pogledala sam u njega, mršteći čelo, pitajući se zašto je bio toliko posramljen time. «Moj čovjek iz snova!» našalila sam se. Izgledao je kao da mu je laknulo. Boja mu se vratila u lice. Pretpostavljam da sam išla tamo gdje me ništa ne može iznenaditi u vezi sa ovim tipom. Prošlu noć mi je rekao da je išao na Harvard na svoje osnovne studije, a zatim na Oksford na njegove master studije. Takođe mi je rekao da mu je otac generalni direktor u većini preduzeća u gradu. Plus, posjedovao je Bentonov mural. Posjedovanje vinarije je savršeno išlo uz ovog momka. Nasmijao se. «Iznenađuješ me ponekad.» Osmjehnula sam mu se. «Stvarno? Kako?» «Pa, prošle noći si izgledala tako nervozno sa mnom. Ja, ja, uh, stekao sam utisak da možda nisi navikla na...stvari. Ali Benton i vinarija te izgleda nisu uznemirili.» «Da, izgleda da možda počinjem nekako da se osjećam prijatnije u tvom društvu.» Nasmijao se. «To je sjajno.» Onda me pažljivo poljubio, dok me je mazio po licu. «Samo da znaš, ukrašću ti tu sliku. Benton je ustvari jedan od mojih najomiljenijih umjetnika.» «Moj takođe. Jedino odgovara da imam njegovo dijelo u mojoj kući, pošto je tako bitan dio ove oblasti.» Klimnula sam, onda iznenada shvatila kako mi je užasno potrebno kupatilo. «Moram da upotrijebim malu žensku prostoriju,» rekla sam sa iznenadnom žurbom u glasu. «Oko hodnika s tvoje desne strane.» Nakon što sam se vratila iz kupatila, osjetila sam se malo nelagodno. Tomas Hart Benton je bila jedna stvar. De Kuning je bio druga, i imao je orginal de Kuninga u hodniku koji je vodio u kupatilo. Gospode bože, ovaj tip ima milione koji vise na zidovima. Pogledao je pomalo glupavo. «Pretpostavljam da si vidjela de Kuninga, takođe, a?» Nasmiješila sam se, klimajući polako. «Naspi mi još tog italijanskog vina.» Gospod zna da mi treba sad još.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Šta god da je kuvao mirisalo je božanstveno. To je bio sos od školjki, sa malo putera, vina i bijelog luka. Izvadio je svježe ispečenu veknu hljeba. Takođe je izvadio cezar preliv iz posude. Takođe svježe napravljen. Isjeckao je nekoliko romaine salate, a zatim narendao nešto parmezana. Čitavo jelo je bilo jednostavno i sveže pripremljeno. Kad smo sjeli da jedemo, podigao je svoju čašu sa vinom. «Živeli! Prijatno!» Nasmijala sam se. S prvim zalogajem, bila sam zadivljena. Više nego zadivljena. «O moj Bože, ovo je preukusno! Imam osjećaj kao da jedem u najboljem italijanskom restoranu!» I on se nasmijao, crveneći. «Probaj hljeb.» Hljeb je bio sa ruzmarinom i još nečim. I on je, takođe, bio predivan. «Hljeb je nevjerovatan! Koje biljke si koristio?» «Ruzmarin i lavandu.» Lavandu. Ko bi pomislio? Čak je i maslac bio ukusan. To je bio biljni maslac, i Ryan mi je objasnio da je istopio maslac sa bijelim lukom i biljem, a onda tako ostavio. A onda desert. Pita od kruški sa đumbirom. «Pronašao sam recept u jednom od mojih kuvara.» Nakon večere, završio je vodeći me u obilazak ostatka veličanstvene kuće. Bilo je šest spavaćih soba, uključujući jednu koja je pretvorena u ogromnu kancelariju. Nasmijala sam se nakon što sam ušla unutra, vidjevši da je čovjek, nakon svega – imao je papire svuda nagomilane, nasumično, na stolu, a časopisi su bili razbacani preko čitavog stola. Neki časopisi su bili povezani sa njegovim poslom direktora banke – Inc. i Wall Street Journal, na primjer. Ali neki časopisi su bili više povezani sa mnom – vidjela sam da je preplaćen na People i Entertainment Weekly. To su bila moja dva omiljena časopisa. Takođe je iznio da ima preplatu na GQ i Maxim. A ja sam morala da se nasmijem kad sam vidjela nekoliko primjeraka Star Magazine. Izgledao je posramljeno. «Krivo zadovoljstvo,» rekao je. «Volim taj časopis, takođe!» rekla sam, smijući se. «Uvijek moraš da znaš šta se dešava sa Kardašijanima i Dženifer Eniston.» Možda ćemo biti zajedno nakon svega. Takođe sam primijetila punjenog Paja Patka u pravoj veličini u ćošku. Pogledala sam u Ryana, očekujući da će da objasni ogromnu pticu. Nije rekao ništa o njoj, ipak. Dok sam gledala kancelariju počela sam da se opuštam, gledajući ostatak kući još jednom sam se osjetila zastrašeno. Kuća je imala sve – vinski podrum, sobu za igrice, kućni bioskop, bar


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

napunjen svim pićima, i kamin u svakoj spavaćoj sobi. Glavna soba je bila nevjerovatna, a glavno kupatilo je bilo...ne postoje riječi. Potpljena mermerna kada u koju je udobno moglo da sjedne nekoliko ljudi. Mesingane instalacije, mermerne površine. Čak je i šolja izgledala skupo. Bila sam u strahopoštovanju, najblaže rečeno. Ova kuća mora da vrijedi najmanje milion dolara. Plus, kuća je bila pored terena za golf. Uzela sam dubok udah, pokušavajući da izbacim misli da se nikad neću ovdje uklopiti. Ikad. Bila je jedna prostorija sa zatvorenim vratima. Ryan nije otvorio vrata te sobe. Pomislila sam da je to čudno, ali mi je rado pokazivao sve ostale prostorije. Neka ga. Nakon obilaska, vratili smo se dolje i legli pored kamina u dnevnoj sobi. Igrao se sa mojom kosom, i milovao moj obraz. Oboje smo pili vino iz njegove vinarije, popili jednu bocu i otvorili drugu. U pozadini je svirala muzika, miks Ipod-a Frank Sinatre, The Silver Sun Pickups, Gotye, Muse, Johnny Mathis, The Police, Blue October i Adele, sa malo Def Lepparda i REO Speedwagon miksovani u dobroj mjeri. Veoma probran ukus, sličan kao i moj. Gledao je u mene, ne govoreći ništa, samo se nježno igrajući sa mojom kosom, ležeći pokraj mene na tepihu. Lagano me je poljubio u čelo. «Um, želiš li da provedeš noć ovdje u gostinjskoj sobi? Znam da si pila.» Pogledala sam ga upitno. Očekivala sam potpuno zavođenje, a on jedva da me je dotakao. «Naravno.» Poveo me je do jedne od gostinjskih soba. To je bila neka gostinjska soba. Kao i kuhinja, moj čitav stan je mogao da stane u ovu sobu, a u uglu je bio i kamin. Ogroman sanke krevet je bio u drugom uglu sobe, a tepih u ovoj sobi je bio prigušeno plav. Noćni stočić je bio od trešnjinog drveta, kao u većini kuće, i soba je imala ogroman gardarober. Iznad kreveta je bilo izvanredano umjetničko djelo, još jedan orginal, iako mi umjetnik nije bio poznat. Vidio me je kako gledam u umjetničko djelo. «To sam uzeo u lokalnoj galeriji,» objasnio je, «na Prvi Petak.» 'Prvi Petak' označava prvi petak u svakom mjesecu, kad umjetničke galerije ostaju otvorene do kasno za posjetioce, i hiljade ljudi iskoči na ulice, idući od jedne do druge galerije. Nekad sam išla na ove događaje, ne baš da bih kupila neko djelo – nisam mogla da ga priuštim – već da bih bila među gužvom ljudi, i zarazila se veselom atmosferom. Plus, uopšteno divila sam se umjetnosti. Ušuškao me u krevet, ljubeći me u čelo. «Naspavaj se malo.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Bilo mi je zabavno večeras. Hvala na svemu.» U tome, ugasio je svijetlo, ostavljajući me tamo u mraku. Spavajući ispod nepoznatog umjetnika.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

PETO POGLAVLJE Probudila sam se u šest ujutru. Nisam mogla da spavam. Takođe sam se probudila i ranije, u tri ujutru, pitajući se gdje se dođavola nalazim. Bukvalno. Ovo mi se često dešavalo čak i kad bih bila u svom krevetu. Probudila sam se i malo uspaničila, misleći da sam u nekoj mračnoj uličici ili u tamnici, dok se moja svijest nije povratila i nisam shvatila da sam u mom krevetu. To se dogodilo prošle noći, osim što je bilo još gore jer mi je trebalo nekoliko minuta da shvatim da sam bila sigurna. Ili jesam li bila? Bila sam radoznala. Uvukla sam se u sobu koju mi Ryan nije pokazao. Mislila sam da tu drži svoju tajnu zalihu dječije pornografije ili sado-mazo opermu unutra. Samo još ne želi da znam da je nakaza. Morala sam da saznam prije nego odem dalje sa ovim momkom. Uvrnute seksualne igre nisu moja praksa, nikad nije ni bila, niti će ikad biti. Nije me bilo briga kako je bio lijep, zgodan ili bogat. Ako bih pronašla bičeve i lance unutra, otišla bih odavde. Bez pitanja. Otvorila sam vrata. Ono što je bilo unutra me zapanjilo. To uopšte nije bila sado-mazo soba. Daleko od toga. To je bila soba za bebu. Zidovi su bili rozi i soba je bila uređena u fazonu Hello Kitty. Pored prozora je bio krevetac sa malom igračkom iznad na kojoj su bile malecne žirafe, slonovi, nilski konji i zebre. Bilo je takođe punjenih životinja svuda, i stolica za ljuljanje u ćošku. Otvorila sam vrata od ormara, a tu su bile slatke male haljinice i majice na vješalicama, i male cipelice poređane u liniji na polici. Na komodi je bila slika – Ryana, nevjerovatno lijepe plavuše i prelijepe male djevojčice. Huh. Nikad mi nije rekao da ima dijete. Dobro, to nije bila velika stvar. Voljela sam djecu, iako nisam željela da imam svoje. Reći će mi uskoro za njegovo dijete. Ali zašto je držao ovu sobu tajnom? Odgovorila sam na sopstveno pitanje – vjerovatno je samo zaboravio da otvori vrata. To je sve. Ne bi htio da krije činjenicu da ima dijete – nije bilo razloga za to. Izašla sam iz sobe na vrhovima prstiju, i spremala se da siđem niz stepenice. Ispod, mogla sam da čujem Ryana kako priča na svom mobilnom, pa sam odlučila da mu još ne smetam, pošto sam željela njegovu punu pažnju. Ali ono što sam čula me zaustavilo u mojoj namjeri.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Slušaj, Alexis, umoran sam od tvojih beznačajnih sranja. Kupio sam ti prokleti porše koji si zahtijevala, stvarno ne znam šta još želiš osim možda tvoj sopstveni avion.» Ryan je govorio glasnim šapatom, ne baš derući se, ali definitivno nije pokušavao ni da bude potpuno tih. Koračao je , i izgledao je kao da razgovara sam sa sobom, kao šizofreničar. Naravno, imao je Bluetooth, ali ipak, izgledalo je čudno – kao beskućnici koje vidite u biblioteci koji razgovaraju sa nekim ko nije tu. Bila je duga pauza. Ryanovo koračanje je bilo franetično, i vukao je svoju kosu. Nije prolazio prstima kroz nju, već ju je vukao sa obije ruke. Onda – «Da, znam da imam moj sopstveni avion, ali ne razumiješ, ja sam ga zaradio.» Isuse, njegov sopstveni avion? Stvarno? Bila sam zaintrigirana, potpuno zastrašena, i preplašena na smrt gledajući ga ovakvog, sve u isto vrijeme. Kraća pauza, vidjela sam Ryana kako uzima lopticu za stres, i steže je, ne povlačeći više njegovu kosu. Onda – «Oh, da, jesam. Da, jesam. Nakon onog što mi je to kopile uradilo, zaradio sam to i više. Osim toga, ti zaboravljaš da ja radim za život.» Kakvo kopile? Ko mu je šta uradio? Da, radi za život, ali kupovanje aviona platom direktora banke izgleda malo zategnuto. Kad smo kod toga, kupovina de Kuninga od plate direktora banke je takođe zategnuta. Oh, kako sam željela da se vratim u spavaću sobu, i da ne slušam ovo, ali sam ostala, stopala zalijepljenih za pod. Još jedna duga pauza, oko pet minuta. Sad je opet hodao po podu, bacivši lopticu za stres o zid. Gledao je kao da će njegova ruka sljedeća da ide kroz zid. Zatim – «Kakvo je sad to sranje? Kako se usuđuješ da to iznosiš? Mi smo razvedeni, dao sam ti sve što sam htio da ti dam, a ucjena te nigdje neće dovesti.» Oh, gospode – ucjena? Mozak mi je sada jurio. Ting, ting, ting, baš kao kompjuter, misli su mi jurile o tome šta se ovdje dešavalo. Osjećala sam da ću da plačem – i baš kad sam počela da spuštam svoj gard... Sad su Brutus i Maximus prešli na djelo, dolazeći do njega kako bi pokušali da ga utješe. On je sada sjedio na kuču, a oni su pokušavali da ga poližu po licu. Užurbano ih je odgurnuo, i krenuo prema vratima kako bi ih izbacio vani. Onda je podigao lopticu za stres i još nastavio da hoda. Zatim – «Samo naprijed. Idi novinarima. Nije moja guzica u pitanju, njegova je.» Isuse – novinari. Mora da je nešto loše. Kompjuter je ponovo počeo da zuji. Ting, ting, ting.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Duga pauza, onda - «Prokletstvo, neću da nastavim da kupujem tvoj prokletu šutnju. Ovo mora da se završi, Alexis, na jedan ili drugi način. Tako da, samo naprijed sa tvojim malim planom. Ionako nemaš dokaz. Sjeti se da u našoj odluci za razvod postoji red za diskusiju, tako da ne mogu koristiti te izjave protiv mene.» Tišina od oko jednog minuta, dok je Ryan sad bio kod Bentonove slike, stavljajući njegovu lijevu ruku na nju zaštitnički, govoreći, «Prokletstvo, rekao sam ti da nikad nećeš moći da imaš Bentona, pa zašto nastavljaš da me pitaš za to? Koliko puta -» Još tišine, onda «Znam da je de Kuning mnogo vrijedniji, ali ni njega ne možeš da imaš, to je to.» I dalje tišina, povlačio je njegovu kosu, a zatim «Ne, Sezan je takođe van granica, Isuse Hriste, znaš to. U mojoj porodici je godinama i znaš zašto ga sad imam. Znaš zašto, zato prestani da me zapitkuješ o tome.» Sezan? Šta doJoš tišine, i otvorio je vrata da izađe vani. Odmah sam otrčala u sobu i otvorila prozor kako bih mogla da čujem. Sada je hodao okolo vani. Onda «Nećeš dobiti ništa više. Nikad nećeš biti zadovoljna. Mogao bih da ti kupim jebeno grčko ostrvo, a ti bi se vratila za još i još.» Vratio se nazad u kuću, i ja sam požurila da se vratim na mjesto gdje sam ranije bila, gore iznad. Onda – «Neću da padnem na ucjenu.» Zatim – «Malo govno.» Shvatila sam da više ne drži telefon kad je izgovorio to poslednje. Vratila sam se nazad u sobu na vrhovima prstiju, plašeći se da ne sazna da sam čula nešto od toga, a ne skoro sve. Zašto moraš da budeš takvo njuškalo? Moram da priznam da sam se plašila da siđem dolje. Nije mogao biti dobro raspoložen nakon svega ovog. Legla sam nazad u krevet, poluiščekujući da ujuri ovdje, strgne prekrivače s mene i izbaci me van. Ili, još gore, pita me zašto sam još uvijek bila tamo. Pa, možda, to nije bilo gore. Jednako loše. Privremeno, otvorila sam vrata, i pogledala opet dolje u Ryana u dnevnoj sobi. Koračao je po podu, mrmljajući sebi. Mogla sam da prepoznam neke riječi. «Ona ne može to da uradi.» I «Ona neće to da uradi.» Zatim je opet bio na telefonu. «Sheldone, ja sam... Prijeti opet da će otići kod novinara... Reci mi opet o uslovima u redu za diskusiju... To sam i mislio. Može da iskoristi ono što zna, samo ne može da koristi pravne postupake protiv mene. Ali može da koristi ono što je saznala preko mene tokom našeg braka... Znam, znam, inače se ne bi složila sa našim uslovima razvoda, ali prokletstvo, volio bih da imamo više hermetičkih odreda za diskusiju za nju. Znam,


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

nisam ni ja mislio da će biti tako osvjetoljubljiva... Bože, misliš da znaš nekog... Dobro, dobra vijest je da, bez tih izjava, ona nema nikakav dokaz... Ja ću samo poricati sve to... Da, znam da je njegova guzica u pitanju, ne moja... Ne znam zašto se brinem i u kakvu nevolju će se on uvaliti... I dalje me on plaši. Plus, ako ovo izađe van, biće apsulutno ponižavajuće za mene... Ne, nije to... Da, pa, hvala Sheldone što si se javio na telefon u rano nedeljno jutro... Zadovoljstvo je bilo razgovarati i sa tobom... Da, nisam zaboravio na reketbol. Na mom planeru... Zdravo.» Sheldon. Zvuči kao ime advokata. Ryan je još jednom bio na telefonu. «Zdravo. Moram da zakažem sastanak... Dr. Halder... Danas, ako je moguće... U deset je uredu.» Nakon poslednjeg razgovora, dovukao se do kauča, pognuo ramena, i stavio glavu u njegove ruke. Tiho sam se vratila u sobu i zatvorila vrata, a onda ih malčice otvorila, kako bih čula ako bude dolazio gore da me vidi. Na moje iznenađenje, bio je na telefonu sa nekim drugim. «Nick,» rekao je. «Stvarno moram da te vidim.» U tom trenutku, Ryan je sjedio na kauču, psi su sjedeli pored njega. Mazio ih je mirno dok je pričao. Pauza. «Pa, trenutno sam na neki način smotan sad.» U tome, povukao je Maximusovo uvo. Pas je odmakao svoju glavu. «Reći ću ti kasnije. Samo stvarno, uh, stvarno moram da te vidim sad... Večeras će biti sjajno. Možda možemo na piće?» Srce mi je sišlo u pete. Nick? Ko je Nick? Nick – djevojka, momak? Nicolette, Nicole, Nikki? Oh, gospode, znala sam! Tip ima djevojku. Ugrizla sam nokte, ne brinući za manikir. Ne skači sa zaključcima. Možda je njegov brat. Ili sestra. Nakon pažljivog razmišljanja, odlučila sam da odigram kao da uopšte nisam taj čula razgovor. Nijedan razgovor. Iako su se zvona za uzbunu ugasila u mojoj glavi, nisam htjela da ublažavam stvar. Bila sam na neki način luda za ovim tipom, tako da guranje opasnih signala pod tepih je izgledalo kao prava stvar za uraditi. Odjednom, zvao me je. «Iris?» Mogla sam ga čuti kako je dolazio uz stepenice. Moje disanje je postajalo ubrzano, više i više kako se primicao vratima. Otrčala sam nazad u krevet i povukla prekrivač preko glave, onda pomislila da je bolje bez njega. To bi me potpuno izdalo da sam čula sve ono. Umjesto toga, pretvarala sam se da spavam.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Tiho je otvorio vrata. Onda je uzdahnuo, i zatvorio vrata za sobom. Otišao je nazad niz stepenice. Dah mi je zastao. Nadam se da je to uspjelo. Bože, nadam se da je uspjelo. Nadam se da je stvarno pomislio da sam spavala kroz sve to. Onda sam pomislila – koliko dugo treba da čekam prije nego siđem dolje? Odlučila sam da čekam još pola sata. Sad je bilo sedam i trideset. Po mom znanju, nije trebao da bude igdje do deset sati kad je imao sastanak, pa sam se nadala da ga nisam previše ometala. Iste sekunde kad sam otvorila vrata, okernuo se gdje je dolje bio. Blijedo se nasmijao. «Hej, ljepotice,» rekao je, bez njegovog uobičajenog entuzijazma. Ohrabrena, silazila sam niz stepenice, a on se već penjo uz njih, tako da smo se našli na pola puta. Stavljajući njegove ruke oko mene, rekao je, «Nadam se da si dobro spavala.» «Da, da, jesam. Mnogo ti hvala što si mi dozvolio da ostanem.» «Pa, nisam mogao da te pustim da voziš poslije svog onog vina.» «Odlično vino. Imaš veoma dobar ukus.» «Pa, to je posebno dobra godina jer je tada bilo veoma suvo.» Nasmijao se. «Globalno zagrijavanje je ustvari dobra stvar za vinare.» «Oh?» «Da. Što je suvlje, to je bolji usjev.» «A?» «Pa, kad je previše vlažno, lišće ima tendenciju da se buđa, a grožđe ne raste tako dobro. Šećer takođe postaje koncentrovaniji po suvom vremenu.» «Učim ponešto novo svakog dana!» Kradom, pogledala sam u njegovo lice tražeći bilo kakav znak emocionalnog nemira kroz koji je očito prolazio. Izgledao je malo blijedo, malo manje angažovano, malo više rasijano. Ali dobro je to krio. Zbog toga sam osjetila pomiješane emocije. Ako je mogao da krije svoje emocije oko ovog, u šta bi bio još dobar da krije u budućnosti? Čekala sam da kaže bilo šta o razgovorima od jutros. Morao je da zna da je postojala makar mala šansa da sam čula nešto, iako sam se nadala da u njegovom umu nije to da sam čula onoliko puno koliko jesam. «Um, daj da ti napravim doručak.» Pa, 'napravim' nije bio pravi izraz, pošto je već imao slojeve sira već u rerni, koje je sad vadio van da se hlade.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Jesi li to pripremio prošlu noć?» Znala sam da su slojevi uglavnom prekonoćna stvar, ali nisam se sjetila da je išta pripremao prošlu noć. «Aha. Nakon što si otišla u krevet, spremio sam ovo. Želio sam da ti spremim nešto lijepo za doručak. I, čisto da znaš, impresioniran sam da znaš za slojeviti sir.» «Pa, nisam potpuna neznalica za hranu,» rekla sam sa lažnom indignacijom. «Nikad nisam ni pomislio da jesi.» Izgledao je ometeno – izgleda da je pomislio da sam bila ozbiljna kad sam se ponašala uvrijeđeno. Izrezao je sir, a zatim ga ukrasio sa nekim bobicama i pavlakom. «Bladi Meri ili Virdžin Meri?» pitao je. «Bladi, molim te.» Nasmijao se na to. «Moj tip žene. Sad, idi, nađimo se na terasi.» Otišla sam van kroz klizna staklena vrata koja su vodila u njegovo zadnje dvorište. 'Dvorište' je više bilo palatska terasa. Zadnji vrt je bio popločan blago obojenim kamenjem, gledajući na bazen veličine olimpijskog. Đakuzi za deset osoba je bio odmah iznad bazena. Otišla sam prema stolu za ručavanje, koji je takođe bio za deset osoba, i bio je smješten iznad baldahina. Odmah iza bazena i đakuzija, mogla sam da vidim ruže, tratinčice, iglice mandevile, i vidikovac. Takođe je bio potpuno napunjen bar, ispod male tiki kolibe, odmah pored bazena. Ryan se pojavio, noseći poslužavnik sa njegovim i mojim tanjirom, i dva Bladi Merija. Osjećala sam se malo čudno sjedeći za tako velikim stolom. «Ljubavi, želiš radije da sjediš pored bazena?» Pogledala sam prema bazenu, primjećujući da je tamo manji sto sa zakačenim suncobranom. «Naravno, ali daj da ti pomognem sa hranom i ostalim.» «Ne, mogu sam. Samo se nađimo tamo.» Spustila sam se stepenicama do stola pored bazena, Ryan je bio odmah iza mene. Sjedajući da jedem, probala sam moj sir. «Oh, u raju sam! Gdje si naučio da kuvaš?» «Tu i tamo. Čitavog života pokupim po nešto.» Bilo mi i je drago što nije rekao kliše «Moja baka me je naučila da kuvam.» Ili nešto poput toga. Udahnula sam duboko, pitajući se da li će mi reći nešto za odvijajuću dramu. Na moje iznenađenje, rekao je. «Uh, moja bivša žena je jutros zvala.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Pokušala sam da napravim odgovarajći izraz lica. Ne baš iznenađen, ali ne ni onaj koji govori da nešto znam, takođe. Nadam se da radim ovo kako treba. «Oh?» Nasmijao se. «Tako da, moram da idem negdje jutros.» Sjedela sam u tišini čekajući da vidim da li ima toga još. «Ja, uh, treba, uh, uh, da se vidim sa mojim psihijatrom jutros.» Pogledao je u mene, lice mu je dobilo izraz kučeta koji sam vidjela na prvom sastanku. Izgleda skoro kao da se plaši da me ne izgubi zato jer mi govori da viđa psihijatra. «Hej, nije problem, ionako imam stvari koje treba da uradim.» Šta su te 'stvari' bile, nisam imala pojma. Vjerovatno sjedenje uz DVR. «Da, da.» Gledao je u svoju čašu sjetno i rekao malo šta. Nisam bila sigurna šta da kažem na bilo šta od ovog. Nadam se da ću vremenom biti bolja u ovome. Pakao, nadam se da ću ga opet čuti. Zatim sam se na bljeska prisjetila da je imao sastanak te večeri sa nekim prema kome je imao jaka osjećanja, sudeći po tonu razgovora. Pokušala sam da ne požurim sa zaključkom, ipak. Moguće da je to nevina stvar – možda je Nick njegova sestra? U svakom slučaju, teško da sam imala ikakva prava na njega. Jedva sam ga poznavala. Tako da sam odlučila da ga ne pitam za Nicka. Osim toga, nisam mogla da ga pitam za Nicka, a da je moj njuškavi nos čuo sve što je rekao svojoj bivšoj ženi. Doručak je uskoro bio gotov. Nesigurna kako ovo da odigram – ako ostanem, smetam li? Ako odem, hoće li misliti da sam uplašena zbog te stvari sa psihijatrom i da nisam više zainteresovana? Odlučila sam se za jelo i odlazak. «Hej, hvala za sve. Nevjerovatan si kuvar. Mrzim da jedem i odmah odlazim.» «Da, da,» rekao je, zvučeći jadno. «Um, daj da te ispratim.» Pogledala sam u njega upitno, odjednom se sjetivši da mi auto nije tu. Pitala sam se da li je i njemu to palo na pamet. U djeliću sekunde, jeste. «Oh, sranje. Uh, sačekaj sekundu.» Otišao je u drugu prostoriju sa njegovim iPhoneom. Vratio se nazad za nekoliko minuta. «Užasno mi je žao. Upravo sam zvao mog vozača. Biće ovdje za otprilike pet minuta.» Vozač će me voziti kući? NIJE dobar znak. Uzdahnula sam prigušeno. Znala sam da je previše dobro da bi bilo istinito. Daniel, njegov vozač, bio je tu za pet minuta vozeći kadilak eskaladu, upravo kao što je Ryan i rekao. Potapkavši me malo po glavi prije nego sam ušla u auto, rekao je, «Hvala, Iris. Bilo mi je stvarno lijepo.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

To je sve? Nema čak ni lažnog obećanja da će zvati? Čak ni sa pola srca 'Vidjećemo se kasnije?' Klimnula sam. Kopile. Odmah sam izbrisala tu misao iz glave. Ne, ne kopile. Fin momak koji se bavi veoma neprijatnim problemom koji ja ne mogu ni da dokučim. Pa, možda je kopile, ako je ta osoba Nick njegova djevojka. Otuđena djevojka? Sestra? Žena koju želi za djevojku? Smješeći se, mahnula sam. Ali već je bio okrenuo leđa i ulazio u kuću.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ŠESTO POGLAVLJE Sjedeći u zadnje sjedišete eskalade, željela sam da Daniel ne bude pričljiv vozač. Nisam mogla sad da se nosim sa tim. Ugrizla sam se usnu, prisiljavajući sebe da ne plačem. Daniel će mu sigurno podnijeti izvještaj ako budeš plakala, tako da smiri se. Onda sam pomislila ha, Daniel neće ništa reći. Ryan neće pitati zato što ga nije briga. Daniel je vjerovatno sve to vidio, bilo kako. Srećom, Danijel je bio stoičke vrste, ne pokušavajući čak ni da počne mali razgovor. Kad sam ušla u stan, pustila sam bujicu suza. Nisam imala pojma zašto plačem. Jedva da sam poznavala momka. Osim što sam ga znala čitavog mog života. To jest, imala sam ideju njega čitavog mog života – izgledao je kao savršen momak. Usuđujem li se da kažem – Princ na bijelom konju? Pa, bila sam uznemirena, jer sam pretpostavljala da ga više neću viđati. Odlučila sam da prošetam do mog poštanskog sandučeta, koji je bio smješten u sredini stambenog kompleksa. Mrzila sam da uzimam svoju poštu, ali morala sam da prošetam i udahnem malo svježeg vazduha. Iskoračivši na trijem, pogledala sam u nebo, kojem je sada prijetila kiša. Uzdahnula sam, znajući da nisam imala kišobran – svi moji kišobrani su završili ostavljeni negdje, tako da bih obično završila kvasna kao crkveni miš. Užurbano sam krenula ka klubu, gdje je bilo poštansko sanduče, nadajući se da neću biti uhvaćena u obilni pljusak. Glasan grom, praćen bljeskom koji je osvijetlio nebo, mi je rekao da nemam puno vremena. Stigla sam do poštanskog sandučića, i otvorila ga. «Oh, za ljubav božiju, ne opet!» rekla sam, kad sam pogledala unutra u vidjela samo jedan mali žuti listić. Listić me je obavještavao da mi se sandučić bio prepunio, i da će me sve čekati u pošti. Ovo mi se dešavalo previše često – imala sam užasnu naviku da ne provjeravam sandučić ponekad nedeljama. To sam pravdala time što mi nikad ništa važno nije dolazilo u sandučiću. Ali i dalje mi je bio bol u guzici to posebno putovanje u vrtlogu vremenakog isisavanja poznatog kao pošta, i čekanje u redu dok jedan ili dva radnika u pošti trebaju vječnost sa svakim od pedeset potrošača. Ozbiljno sam razmatrala da nikad ne podižem poštu, ali sam odlučila da to nije mudro. Nikad ne znaš – jedanom kad odlučiš da potpuno oduvaš poštu je jedini put kada ćeš propustiti nešto bitno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

I, naravno, prijeteće nebo je odlučilo da se sruči na mene u tom trenutku. To nije bila bilo kakva kiša, već provala oblaka. Vjetar je šibao oko 110 kilometara na sat, i samo od jednom bila sam potpuno kvasna. Krenula sam kući, ni ne žureći da se maknem sa pljuska. Tako je tokom čitave nedelje. Vukla sam se na posao, pokušavajući da ne prasnem na klijente, lajući na protivnika zastupnika, pišući im još gadnija pisma. «Tvom klijentu je bolje da skine guzicu sa tog kauča i prestane da cijedi mog klijenta,» glasilo je jedno pismo. «Reci svom klinentu da se skine sa kreka i fikseva i počne da se brine za svoje dijete, ili ćemo dobiti promijenjeni ugovor brže nego što ti možeš ovo da pročitaš.» Bila sam na udaranju 'u guzicu', odnosno voljela sam tu riječ. Željela sam da je koristim u svakom pismu koje sam napisala. Ipak sam se suzdržala toga kad bih pisala molbe sudiji. Međutim, i ove molbe su bile agresivnije nego inače, iako ne direktna kao pisma branilcima suprotnih strana. I jedna klijent, posebno, me poslao u DEFCON 1. Pojavio se na parnici za vožnju tokom pijanog stanja, i kad je stigao u sudnicu, miris alkohola u njegovom dahu me skoro onesvijestio. To je bio svjež alkohol, takođe, jer je ustvari mirisao kao votka, za razliku od malo slatkog mirisa, jer tako votka miriše na osobi nakon nekog vremena. «Šta jebote?» pitala sam ga. Alkohol nije bio jak samo u njegovom dahu, već su mi i oči bile zakrvavljene. Bio je u neredu. «Šta?» pitao je. «Oh, nisi. Znam da se nisi nalokao prije nego vidiš sudiju zbog tvoje tužbe za vožnju u pijanom stanju.» «Idem u zatvor,» rekao je nerazgovjetno. «Želio sam da imam još jedno posljednje 'živeli' sa prijateljima.» «Šta sam rekla da si pomislio da ideš u zatvor danas? Rekla sam ti da ćeš dobiti uslovnu.» Bila sam apoplektična. «Pa, sad vjerovatno ne. Sudija će te jednom pogledati i pomirisati, i baciti u zveket sigurno. A to će ti dobro poslužiti.» Odmahnula sam glavom. «Ne plaćaš me dovoljno za ovo sranje. Ne možeš ni da me platiš dovoljno za ovo sranje.» Onda sam pogledala okolo. Tip je bio onde sam. «Gdje je tvoj prevoz?» zahtijevala sam. «Uh, nisam mogao da ga nađem.» «Gdje ti je onda autobuska karta?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Pogledao je u pod i nije nista rekao. Bila sam zapanjena. «Oh.moj.Bože. Vozio si pijan do suda da bi odgovarao za optužbu za vožnju u pijanom stanju?» Objesio je njegovu glavi i dalje ništa ne govoreći. «Pa, jebi ovo. Povlačim se sa tvog slučaja.» «Šta! Ne možeš to da uradiš!» «Oh, ne mogu? Gdje je ostatak novca koji si mi obećao?» «Poslaću ti ga kad me budu platili.» «Sranje. Povlačim se.» Kad je sudija prozvao ime mog klijenta, nakon sat i po, ustala sam prije njega. «Tražim da se povučem sa slučaja, vaša visosti.» «Zašto, advokate?» «Prvo pravilo kršenja, vaša visosti.» Svaki advokat je znao pravio broj jedan za klijente – uvijek plati svog advokata. Kopile mi je platilo 250dolara, dugovalo još 1000, a onda se dovezao pijan do suda. Ne moraš da radiš ovo sranje. Niko mi povjerovao ne bi kad bih im rekla. «Povlačenje odobreno.» Okrenuvši se prema mom klijentu, rekao je «Sad, mladiću, tvoje novo javljanje je 20-og avgusta. Do tada moraš imati novog advokata. Razumiješ li?» Moj klijent je nijemo klimnuo. «Oh, i još jedna stvar. Ako se u moju sudnicu još jednom pojaviš pijan, prebaciću tvoj slučaj na državnu tužbu. To znači da se nećeš suočavati sa uslovnom ili mogućim vremenom u zatvoru, već zatvorskom kaznom. Zatvorom. Razumiješ li?» Moj klijent je klimnuo. «Nisam čuo tvoj odgovor.» «Da, vaša visosti.» Okrenuvši se prema meni, sudija me je pitao tihim glasom, «Advokatu, je li vaš klijent vozio dovde?» «Jeste, vaša visosti.» Sudija je pokazao rukom na sudskom izvršitelja. «Uzmite ovog čovjeka i stavite ga u pritvor. Očito je pijan vozio da dođe ovdje.» Sudski izvršitelj je zgrabio mog klijenta za ruku i odveo ga. On nije prostestivao. Sudija je odmahnuo glavom. «Sad sam sve vidio.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Klijent nije bio jedini koji me iznervirao te nedelje. On je samo bio najgori. Pronašla sam se kako želim da zadavim najmanje šest osoba zbog različitih razloga. «Kuvao si met dok ti je dijete bilo u kući. Uzmi ovu ponudu ili ostavi,» rekla sam klijentu kriminalcu kojem je, čudom, bila ponuđena uslovna, a ipak nije želio ponudu. «Ono što želim da kažem je da uzmete ovu ponudu ili ću se povući jer niste slušali mene, svog advokata.» «Oh, dobri Bože, ti želiš puno starateljstvo svog djeteta jer je tvoj muž zakasnio da povede dijete na probu benda? Ozbiljno?» pitala sam, prevrnuvši očima. Do kraja nedelje, shvatila sam da pucam. Obično sam mogla da se nosim sa idiotskim klijentima, ali te nedelje nisam mogla. To je bilo zbog onoga što se desilo sa Ryanom. Šta nije uredu s tobom, Iris? Jedva.da.si.poznavala.tog.momka. Vikend se konačno približavao. Strašila sam ga se i radovala mu se u isto vrijeme. Iako nisam morala više da se suzdržavam od žvakanja različitih klijenata, sa njihovim različitim razlozima i kukanja, što je bilo dobro, takođe nisam imala čemu da se nadam za vikend osim mom DVR-u. Što je bilo loše. Moja greška. Moji prijatelji su me zvali tokom čitave sedmice, željeći da vide kako sam bila, željeći da se nađemo. Nisam odgovorila ni na jedan poziv, međutim. Zvaću ih kad se budem bolje osjećala.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

SEDMO POGLAVLJE Dovukla sam se kući. Petak veče, hajde da vidim šra ima na DVR-u. Našla sam najbesmisleniju stvar koju sam mogla da nađem – Keeping Up With the Kardashians – a onda otkrila da je bio maraton prethodni dan, tako da sam to mogla da gledam čitavo veče ako sam željela. Što sam izabrala i da uradim. Osjećajući se malo razveseljena izgledima, otvorila sam flašu vina i pila iz flaše, ne mučeći se čak ni da sipam u čašu. Gledala sam djevojke kako prolaze kroz njihove glupave probleme, postajući zabavljene, dok sam takođe osjećala utjehu što nisam jedina djevojka na svijetu koja je imala ljubavne probleme. Ne da će se Ryan smatrati kao ljubavni problem, samo po sebi, već bi me moja ukupna loša sreća sa muškarcima mogla sigurno kvalifikovati. Tokom polovine noći, drijemala sam na kauču nakon što sam popila čitavo Two Buck Chuck, direktno iz boce. Sanjala sam o tome da je neko na vratima. Kuc, kuc, kuc. Malo sam se bila promeškoljila, stavivši jastuk preko ušiju. Kuc, kuc, kuc, kuc, kuc, kuc, kuc, kuc. Odlazi. Postepeno, počela sam da shvatam da kucanje nije bilo u mojim snovima. Posrnula sam do vrata, gledajući kroz špijunku. Huh. Izgleda da je Ryan vani. Ne, predviđaju mi se stvari. Počela sam da se spuštam opet u krevet. Zatim sam čula glas. «Iris? Jesi li tu?» Kuc, kuc, kuc, kuc, kuc, kuc. Opet sam ustala sa kauča i otvorila vrata. Ryan je bio tamo u hodniku, izgledajući kao prljava pijanica, ali i dalje prelijepo. Bio je formalno obučen, u sivoj svilenoj košulji i pantalonama, i skupim Ferragamo cipelama. Nosio je skupi Rolex, neki koji nikad nisam vidjela ranije. Nije nosio sako ili kravatu, ali sam pretpostavljala da su ti djelovi bili dio njegove nošnje ranije večeras. Da sam se samopoštovala, zalupila bih mu vratima pred nosom. Došao je ovdje, u sred noći, nakon što nije zvao čitave nedelje, pojavivši se pijan. Onda sam se sjetila da sam i ja bila pijana, takođe, pošla sam naprijed i pustila ga unutra. «Tako mi je žao, Iris, što upadam ovako. Bio sam u Bristol's na prikupljanje sredstava, tako mi je žao,» ponovio je.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Restoran Bristol's je dobar morski restoran uz ulicu. Naravno, 'dobar' je relativan izraz, jer je ovo Kanzas Siti. Ovaj grad nije baš znan po svojoj morskoj hrani. Osim Red Lobster, gdje sam radila jedno ljeto. Posao iz pakla, gori i od devetog kruga. Bila sam maglovito svjesna da je još gore nego prošlog puta kad nisam htjela da ga pustim da uđe. Moja depresija je bila takva da nisam željela ništa da radim osim da ležim okolo na kauču i gledam gluposti na televiziji čitave nedelje. Hvala Bogu da nisam ni puno jela, takođe. To je pomoglo mojoj situaciji sa težinom (izgubila sam 2,5kg), a u tome je pomoglo i stanje sa suđem. Mislim, i dalje je bilo suđa u sudoperi, ali sam nekako živjela na smrznutim picama koje sam rezala i jela sa papirnih tanjira, tako da sudovi nisu bili tako loši. Ustvari sam poprilično dobra kuvarica većinu dana, koristim lonac i tiganj, ali ova nedelja je bila tužan izuzetak tog pravila. Flaše od vina su bile druga priča. Htjela sam da ih recikliram, ali, nažalost usluga recikliranja me još nije udarila u glavu. U ovom trenutku, kesa za smeće je bila napunjena praznim vinskim bocama koje sam popila samo te sedmice, sve su bile Two Buck Chuck – hvala Bogu na prodavnici Trader Joe's. Ruže koje sam dobila od njega su bile uvele, još uvijek u onoj polovičnoj boci od vina. Nikad se nisam mučila šta da uradim sa tim, tako da su i dalje bile u mojoj kuhinji. Upravo onamo gdje sam ih bila ostavila. Izgledao je poprilično glupo, stojeći pred vratima, koja su i dalje bila otvorena. «Ja, ja, uh, htio sam da zovem.» Da, trebao si da zovneš, tako da sam mogla malo da pospremim. Oh, pa, sad ionako ništa ne može biti urađeno po tom pitanju. Palo mi je na pamet da bih trebala da ga pustim da prespava pijanstvo, ali to bi značilo da će dobiti kauč. Ja bih samo morala da spavam na malom divanu. I dalje nisam mogla da spavam na mom krevetu, bar ne dok ne shvatim koja odjeća na krevetu je prljava, a koja čista. Kad bih htjela da spavam na krevetu, samo bih morala da bacim odjeću na pod. «Hej, uredu je što nisi zvao,» lagala sam. «Možeš da ostaneš ovdje večeras, ili dok se ne otrijezniš. Daj da ti donesem jastuk i ćebe.» «Iris...» počeo je, izgledajući mučno. «Ja, n-n-n-nadam se da ne misliš da sam došao ovdje samo zato što sam previše pijan da bih vozio.» Nešto me je udarilo. «Koliko je sati?» «Oko 2 posle ponoći.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

2 posle ponoći? Ovo je prokleti poziv za seks. «U koliko sati se Bristol's zatvara?» «Ne znam stvarno. Prikipljanje sredstava se završilo oko 9.» Namrštila sam oči. «Pa ipak si ovdje u 2 ujutru.» «Pa, neki od nas su posle toga otišli u Harry's.» Harry's. U Vestportu. Dobrih trideset minuta vožnje. «Pa ipak si ovdje.» «Uh, uh, uh, uzeo sam taksi.» Podigla sam obrvu. «Daniel je zauzet?» «Nije se javljao na telefon.» «Oh.» Pogledala sam u njega. Znaš, mogao si da dođeš pravo ovamo kad se prikupljanje sredstava završilo, a ne da me budiš. A opet, vjerovatno sam oko 9 bila na vrhuncu pijanstva, tako da je možda dobra stvar što si došao ovdje oko 2. Osjećam se makar malo doslednije. Kao da mi čita misli, Ryan je rekao, «Tako mi je žao, trebao sam da dođem odmah kad sam bio preko ulice.» Samo sam frklnula na to. «Samo da ti donesem jastuk i ćebe, i ujutru ću te odvesti do tvog auta.» «Nema potrebe, auto mi je kod Bristol's-a.» «Dobro, onda pretpostavljaš da možeš da prošetaš do tamo kad se rastrijezniš,» rekla sam stisnutih zuba. Glava je počinjala da me boli jer sam tako jako stiskala vilicu dok sam pričala sa ovim momkom. «Ljuta si. Ne krivim te.» «Slušaj, naučila sam da me tretiraju kao govno, tako da nisam sigurna zašto sam uopšte ikad pomislila da ćeš ti biti drugačiji.» Bila sam se navikla na ovaj način ponašanja. Poziv za seks, nema poziva, raskidi preko poruka, nestajanje sa lica zemlje, bilo koji kukavički izlaz. Keri Bredšou je jednom izjavila da postoji pravi način da raskineš sa nekim, a on ne uključuje «i mejl, poštara ili izvještaj osobe koja nedostaje». Ta rečenica se uvijek zaglavi sa mnom, jer izgleda da je to postalo modus operandi modernom muškom svijetu. Kako god, malo sam popustila dok sam ga gledala. Njegovo prelijepo lice je bilo iskrivljeno i izgledalo je kao da će da se slomi u suzama. Ismijavala sam plačljive momke u Neženji ali, u stvarno životu, muške suze me uvijek pogode. Dok sam gledala u njega, sjećanje onog jutra je počelo da mi se vraća nazad. Pomislila sam na pozive od njegove bivše žene, a onda pozivanje Sheldona i njegovog psihijatra.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Zgodno sam gurnula u stranu poziv 'Nicku' u ovoj analizi. Odjednom sam dobila prosvjetljenje. Njegov psihijatar! Rekao mi je da ide da se vidi sa njegivim psihijatrom, a šta sam ja uradila? Brzo sam otišla i nisam se čak ni potrudila da pitam za bilo šta. Nije ni čudo što se ponašao tako kako se ponašao. Vjerovatno misli da sam bozosjećajna u najgorem, otkačena u najboljem slučaju. Koji je tvoj problem, Iris? Pa, da budem iskrena nisam htjela da zabadam nos. Ali on je izgleda želio da to uradim. «Slušaj, Ryane...» Nisam znala kako da potegnem ovu temu o tome kako mi je iznenada palo na pamet zašto se odaljio i želio da me se oterasi, da me čak nije odvezao ni kući. Nije baš da je plakao, ali je imao opet onaj izraz šteneta na licu. Pogledao je u mene, vidi da više nemam masku ljutnje na licu, i njegov izraz se odmah promijenio u pun nade. «Da?» «Ja, uh, žao mi je.» Izgledao je zbunjeno. «Zašto je tebi žao? Ja sam taj koji kao da je nestao sa lica zemlje. Nisam te čak ni odvezao kući. To je tako usrano od mene da ne mogu da podnesem.» Odmahnuo je glavom, izgledajući jadno. «Mislim da znam zašto si to uradio.» Pogledao je u mene u išečenivanju. Nastavila sam. «Ti, uh, rekao si mi da ćeš da ideš kod psihijatra i to je bio moj znak da djelujem zabrinuto. Ali nisam htjela da njuškam. Tako da sam otišla.» Izgledao je kao da mu je laknulo. «Mislio sam da si se prestrašila jer sam to podijelio sa tobom previše rano. Mislio sam da si izgubila interes za mene jer sam slab i viđam psihijatra.» Znači, sve je to bio nesporazum. «Nisi slab jer viđaš psihijatra. Bože, volim što dobijaš pomoć ma kakav da je problem koji imaš. To je mnogo bolje nego da ga držiš u sebi. I potrebna je hrabrost za takav korak. Sad je izgledao kao da mu je stvarno laknulo. Primijetila sam da su vrata iza njega i dalje otvorena i da stoji na ulazu. Nekako pola unutra, pola nazad. «Uđi, osjećaj se kao kod kuće.» Nasmijala sam se sarkastično «Što je moje i tvoje je.» Što nije imalo nikakvo značenje, jer je Medison bila jedino vlasništvo koje sam posjedovala. Dobro, to i moj namještaj i kompjuteri. I moj prastari auto, Priscillia, naravno. Ušao je u unutra i sjeo na kauč. Medison je skočila i njegovo krilo, predeći glasno. Bila sam zapanjena. Ona ne ide kod nikog drugog osim kod mene. Medison je slatka maca, ali uglavnom uvijek sramežljiva. A ipak je otišla kod njega kao da joj je ponudio Beluga kavijar. Dobro,


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

možda je to bila njegova morska hrana koju je ranije pojeo, pa ju je ona namirisala u njegovom dahu. Ipak, pomislila sam da je to dobar znak – kažu da su životinje najbolje sudije karaktera. Ako je dovoljno dobar za Medison, onda je dovoljno dobar i za mene. «Uh, ponudila bih te pićem, ali...» Da vidim šta imam. «Ustvari, hajde da vidimo kakvo je ovo.» Uzela sam moje soja mlijeko sa ukusom vanile i izmiješala sam buterskoč Schnappsom. Probala sam ga. Nije uopšte loše. Nasmijala sam se i ponudila ga sa novim smješom. «Vjerovatno mi nivo piće treba koliko i rupa u glavi, ali ako ga nudiš, ja ga uzimam.» Uzeo je gutljaj. «Da kažem, ovo je poprilično dobro.» «Pa, nije staro vino iz moje vinarije, ali poslužiće svrsi.» Odjednom sam shvatila da se osjećam mnogo prijatnije u Ryanovom društvu. Uopšte me nije bilo briga što je vidio katastrofu u mom stanu. Palo mi je na pamet da razlog moje novostečene prijatnosti je iz razloga jer on viđa psihijatra, što ga čini da izgleda više kao čovjek. Ipak, primjetila sam da sa njim nije sve uredu. Gledao je dolje u plastičnu čašu sa pićem – sve moje staklene čaše su u sudoperi prljave, a tako da sam koristila plastične čaše kad nisam pila direktno iz flaše i tetrapaka – i vidjela sam da se malo trese. «Nešto nije uredu, zar ne?» Pogledao je u mene. «Ne, ništa. Samo se osjećam loše što sam te povrijedio, to je sve.» Skupila sam oči. Znala sam bolje, ali nisam navaljivala. Nasmijao se, iako mu osmijeh nije bio potpuno iskren. «Ovo piće je poprilično dobro. Jesi li ga ti izmislila?» «Ne baš. Zove se miks svega onoga što imaš pri ruci.» «Ti si tipični MacGyver.» Morala sam da se nasmijem na to. 'MacGyver' je riječ koju često koristim za ljude koji su snalažljivi i mogu da stvore nešto od svakodnevnih kućnih potrepština. Shvatila sam da je plus i činjenica da smo bliski po godinama, jer smo oboje iste pop-kulturalne reference. «Da, piće MacGyver. Bio bi iznenađen stvarima koje sve možeš da kombinuješ zajedno, samo ako se malo potrudiš. Nasmijao se ponovo, a onda popio poslednji gutljaj njegovog MacGyver pića. Sjela sam pored njega, opsjednuta kesom za smeće sa vinskim bocama, i još više, opsjednuta uvelim ružama u


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

polomljenoj vinskoj boci. Ruže su uvele, i to nije problem – tako je skoro nedelju dana. Ali nikad se nisam potrudila da kupim vazu za njih. Neizbježan zaključak je bio da me nije bilo briga. Uzela sam njegovu čašu. «Da li bi želio još jedno?» pitala sam, idući prema kuhinji. Kradom, zgrabila sam ruže iz slomljene boce, i bacila bocu. Ruže sam nagurala u fioku, i počela da sipam drugo piće. «Ustvari, prilično je kasno.» «Naravno, upravu si. Um, ponudila bih ti moj krevet...» Oh, molim te ponašaj se kao da stvarno ne želiš krevet. Znam da bi to bila pristojna stvar da se uradi, ali, vjeruj mi, ta soba je pravi nered. Pa, samo bih mogla da maknem odjeću sa kreveta, ubacim u ormar i zatvorim vrata. Da, to ću da uradim. «Ne, ne mogu tek tako da te izbacim iz kreveta.» «Stvarno, nije problem,» lagala sam. Pogledao je u mene. «Nadam se da nije previše ako pitam da li bi mogli zajedno da spavamo u tvom krevetu? Mislim, obećavam da neću pokušati ništa. Znam da smo počeli kao ono za jednu noć, ali stvarno želim da ovo u vezi nas bude još nešto osim seksa.» «Nije problem,» lagala sam, nadajući se da nisam škrgutala zubima dok sam to govorila. «Uh, da li ti smeta da pričekaš ovdje? Moram da upotrijebim kupatilo.» Jedino kupatilo u stanu je bilo zakačeno uz moju sobu tako da je to bio sjajan izgovor da pospremim sobu. «Naravno.» Otrčala sam u sobu i zatvorila vrata za mnom. Sranje, sranje, sranje. Uzela sam cijelu gomilu odjeće i ubacila je u dno ormara. Dobro, to je sređeno. Shvatila sam da nisam već neko vrijeme ovdje usisavala. Oh, Iris, koji je tvoj problem? Inače nisi ovako neuredna. Onda sam se sjetila moje duboke depresije te nedelje. Bez izgovora. Možeš bolje od toga. Ipak, bez hrpe odjeće na krevetu, soba je mogla da prođe. Jednostavno ćeš kasnije morati da shvatiš šta je prljavo a šta čisto. Oh, koga ja to zavaravam? Sve je prljavo dosad. Kriza sa odjećom se riješila, tako da sam se vratila mojoj drugoj opsesiji – mojoj težini. Gledajući u moje ogledalo gdje sam mogla da se čitava vidim, primijetila sam da sam izgubila nešto težine tokom prošle nedelje, ali ni približno dovoljno. Sad sam imala samo 12 kilograma


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

viška, ne 15, ali za nekog 1,58 metara, to je dosta. Prestani. Ništa ne može biti urađeno u vezi toga. Ryan je tamo, čeka. Vratila sam se tamo, i Ryan je ustao, s iščekivanjem. Nervozno sam se nasmijala. Moja nervoza se vratila. «Uh, vratila sam se.» «Hvala što si me primila u tako kratkom roku.» «Ne zezaj. Oduševljena sam što si tu.» Legli smo na krevet, na prekrivač, potpuno obučeni. Ryan je legao iza mene, jedne ruke čvrsto stegnute oko mog struka, dok me je slobodnom rukom nježno gladio po kosi. «Mmm, kako lijep osjećaj,» rekao je. «Stvarno lijep.» Dosegnuo je svojim licem i poljubio me nježno u usta sa malim mekanim poljupcima. Odmah posle poljupca sam osjetila njegovu erekciju, kroz njegove pantalone, iako su njegove pantalone bile nekako labave, pošto su bile pantalone od odijela. Samosvjesno je neznatno okrenuo svoje tijelo, tako da donji dio njegovog tijela nije više bio pritisnut uz mene. «Izvini zbog toga,» rekao je. Ležala sam tu tiho, bojeći se da progovorim. Nadala sam se da će pomisliti da sam nekim čudom magično zaspala. Nisam željela da se osjeća posramljeno. Jednostavno je ležao tu pored mene, njegov donji dio okrenut ka plafonu, njegov torzo i dalje pritisnut uz mene, njegovi prsti i dalje su me gladili po kosi, njegova druga ruka i dalje čvrsto obavijena oko mog struka. «Prelijepa kosa,» preo je. «Uvijek sam volio crvenokose.» Donji dio njega je i dalje ostao okrenut ka plafonu. Mogla sam da osjetim njegov dah, njegovo srce kako kuca. Kad me je poljubio, dah mu je imao ukus Dewar'sa. Mirisao je na veoma neodređenu kolonjsku vodu. Dah mi je zastajao, i drhtala sam. Njegove ruke nikad nisu istraživale moje tijelo. Mogla sam da vidim da se veoma trudi da ostane džentlmen, ali stvarno sam željela da njegove ruke istražuju moje grudi i moje privatne djelove tijela. Željela sam njegove poljupce po mojim bedrima, leđima, vratu. Ali oboje od nas smo se trudili da se ponašamo kako treba. Ako bude bilo kakve sreće, možda će biti dovoljno vremena za to u budućnosti. Ipak, bilo je lijepo znati da ga palim. Dokaz je bio očit. Zaspala sam sa Ryanom uvijenim oko mene, osim donjeg dijela njegovog tijela. Nikad se nisam osjećala tako sigurno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

OSMO POGLAVLJE Sljedeće jutro, probudila sam se sasvim rano. Ryanovo čitavo tijelo je sada bilo obavijeno oko mene. I dalje je spavao glasno. Namjeravala sam da se iskobeljam pošto sam morala u kuptilo, ali kad sam pokušala, Ryan me je jače stegao. Mrmljao je. «Prestani, prestani, tata. Tata, molim te.» Nisam znala šta da radim. Šta je sanjao? Ovaj momak je postajao još više komplikovan. Ali znala sam da je bar počeo da mi se sviđa, i to ne zbog njegove ljepote i očitog bogatstva. Više mi se sviđao zbog njegove ljubaznosti. Probudio se, pogledao u mene, ali ne videći me stvarno. Onda je legao nazad u krevet, povukavši prekrivač oko sebe, okrenuo se prema zidu. U tom trenutku sam iskoristila priliku da odem u kupatilo. Zatim sam na vrhovima prstiju otišla u kuhinju. Mogla bih malo da pospremim dok on spava. Kako je ispalo, imala sam samo pola sata da stavim suđe u mašinu na pranje, promijenim macino lijeglo, i moju kesu sa vinskim bocama, izmiješanu sa starim macinim leglom, bacim u kontejner. Toliko o mom snovu za recikliranje. Počeću opet sa sljedećom gomilom vinskih boca. Ryan se pojavio, i dalje potpuno obučen. «Hej,» pozdravila sam ga, dok sam marljivo ribala sudoperu premazanu Ajaxom. Suđe mi je sada bilo u mašini, koja je tiho zujala. «Hej.» Izgledao je prelijepo, ljepše nego ikad, zato jer je sad imao izraz ranjivosti. «Žao mi je zbog prošle noći.» Pogledala sam u njega. Žao zbog čega? Nadam se da se nije izvinjavao zbog njegove erekcija. Vjerovatno ne, vjerovatno se izvinjava što je došao ovdje tako kasno. «Um, ne brini za to.» To pokriva sve za šta bi mogao da se izvinjava. «Ne, ne. Poprilično je bezobrazno što sam došao ovdje u sred noći.» Nasmijala sam se. «Bolje ikad nego nikad.» «Ja, ja sam trebao da te pozovem.» «Molim te, ne pominji to.» Pogledala sam u frižider, i pronašla ćureću slaninu. Takođe sam imala jaja i tubu keksa. To bi trebalo da posluži. Nije strata sir i bobice sa kremom, ali će odraditi posao. Presjekla sam ćureću slaninu na pola i počela da je pržim. «Nadam se da voliš ćureću slaninu.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nasmijao se. «Ustvari, volim. Volim je više od obične slanine.» «I ja.» Napola sam čekala da napravi neki izgovor i pojuri kroz vrata, jer je shvatio da je napravio veliku grešku što je došao ovdje, tako da mi je laknulo što je želio da ostane ovdje na doručak. «Mogu li da pomognem?» «Ne, uredu je.» Nakon što je slanina bila gotova, sipala sam jaja i isti tiganj, dodavši malo maslinovog ulja i mlevenog bijelog luka u tiganj. Već sam bila stavila Pillsbury kekse u rernu, i bili su skoro gotovi. Otvorila sam fižider i uzela bocu koncentrovanog soka od pomorandže, sipala u bokal, dodala vodu i promiješala. Kad je sve bilo gotovo, izvadila sam dva tanjira – morala sam da zaustavim mašinu za suđe da bih ih uzela – i stavila slaninu, jaja i keksove na svaki tanjir. Spustila sam ih na radnu površinu kuhinje, a zatim uzela dva tv poslužavnika za nas da bi na njima jeli. «Izvini,» rekla sam, osjećajući se opet posramljeno, «Nemam prostoriju za trpezarijski sto, tako da moram da jedem sa ovih tv poslužavnika.» Nasmijao se, iskreno – prvi iskreni osmijeh koji sam vidjela nakon dugo vremena, da budem poštena. «Nikakav problem.» Dok smo jeli, umirala sam da ga pitam milion pitanja. O njegovoj bivšoj ženi, o njegovom terapeutu, o Sheldonu. O Nick. A najviše od svega, o njegovom snu. Šta mu je njegov otac to učinio? «Pa, šta ćeš danas da radiš?» Ryan je pitao. Osim pranja veša? «Nemam neki plan.» Odjednom je izgledao stidljivo. «Da li bi, uh, htjela da izađemo?» pitao je, ne gledajući me u oči. Izgledao je kao da se plaši odbijanja. «Naravno. Šta si imao na umu?» «Pa, ja sam izabrao prošlog puta. Sad je tvoj red.» Lice mu je odjednom postalo razvedrenije. «Um, da vidim... Šta kažeš da uzmemo korpu za piknik sa pečenom piletinom, hljebom i vinom i odemo u park pored umjetničke galerije? Mislim da je tamo večeras Šekspirova predstava. Čekaj samo da provjerim u novinama...» Uzela sam novine, okrenuvši na dio sa kulturom. «Da, vidiš, igra se Dvanaesta noć.» «Volim tu predstavu!»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

I krenuli smo. Odvezla sam ga do njegovog auta, gore uz ulicu, i on me je pratio do mog stana kako bih mogla da se odvezem sa njim u njegovo auto do parka. Stali smo kod Han House da uzmemo pečenu piletinu, i ja sam je spakovala u korpu za piknik koju sam kupila prije nekoliko godina. Takođe smo uzeli pečeni krompir i grašak. Boca Two Buck Chuck je upotpunila jelo, zajedno sa malom veknom hljeba. Takođe sam uzela Indijsko ćebe, ali smo morali da svratimo do njega kako bi uzeli dvije male stolice za travu za večerašnju predstavu. Takođe, Ryan je želio da provjeri Maximusa i Brutusa, i presvuče se, naravno. I dalje je bio u elegantnim panatalonama, svilenoj košulji i Ferragamo cipelama od sinoć. «Daniel ih provjerava kad sam odsutan, ali želio sam da ih makar malo vidim prije nego odemo,» Ryan je rekao, misleći na pse. «Zašto ih ne bi uzeli sa nama?» Sjetila sam se da su psi dobro došli u park. «Zvuči sjajno.» Tako da, kad smo se zaustavili kod njegove kuće, Maximus i Brutus su bili uzbuđeni što će da idu. Takođe je nosio i dvije stolice za travnjak. «Um, bolje bi bilo da uzmemo eskaladu.» Još jedna eskalada? Pomislila sam, sjetivši se da njegov vozač vozi eskaladu. Otišli smo u garažu, i Ryan je sakovao pse u njihove kaveze, u eskaladu, zajedno sa stolicama i korpom za piknik napunjenu hranom. Vozeći se ka parku, Ryan me je držao za ruku čitavo vrijeme. Na svakom crvenom svijetlu bi me nježno poljubio. Pogledala bih u njegove prepone, sjećajuću se njegove sinoćne erekcije. Nadam se da to sad nije problem. Ipak, postalo je očito da jeste. Nije baš mogla da se sakrije, izgledalo je da momak ima ogroman penis. Bila sam zabrinuta, ali i uzbuđena u isto vrijeme zbog toga. Pocrvenio je. «Bolje da prestanem sa tim neko vrijeme.» I ja sam pocrvenjela, takođe. Nisam više bila opsjednuta tim šta je vidio u meni. Vidio je nešto u meni, što ja nisam vidjela, i to je to. Ali prisjećanje one nedelje kad sam mislila da ga više nikad neću vidjeti i dalje me je progonila. Ovo bi svakog trenutka moglo da nestane. Očito ima posla sa gadnom bivšom ženom, i vjerovatno drugi, veći, problem, i možda se oporavlja. Možda čak i ima djevojku. Budi operzna. Stigli smo u park, i bacali frizbi i lopte psima. «Koliko su stari?» pitala sam. «Maximus ima dvije godine, a Brutus oko 8 mjeseci.» «Nije ni čudo što su tako živahni.» «Živahni nije prava riječ. Spastički, hiperaktivni – to su prave riječi.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a I stvarno su bile.

Sjeli smo na ćebe na travu, a zatim izvadili kartonske tanjire i plastične čaše. Sipao nam je obojma vino, a ja sam isjekla pile. «Je li batak uredu?» pitala sam. «Batak bi bio sjajan.» Stavila sam batak, oko četiri krompirića i punu kašiku graška na tanjir. Nakon što smo jeli, Ryan je izvadio dva jastučića i legao na jedan od njih. Na njegovo navaljivanje, spustila sam glavu na njegov stomak. Osjetila sam njegove savršene trbušnjake, bez grama sala. Tijelo mu je bilo žilavo i mišićavo. Gladio me je po kosi. «Nikad nisam mislio da bih mogao ikad da se ovako osjećam,» prošaputao je. «Kako?» «Srećno, ispunjeno.» Pravila sam se malo glupom. «Ali bio si oženjen.» «Da,» rekao je jednostavno. «Ali se nikad sa njom nisam ovako osjećao.» «Zašto si se onda oženio?» Logično pitanje. «Šššš.» Nastavila sam da ćutim. Za sad će i dalje to ostati misterija. Nakon nekoliko minuta, Ryan je priznao, «Bilo mi je toliko loše prošle nedelje, kad sam mislio da te možda više neću vidjeti.» «Zašto si to mislio?» «Mislio sam da ćeš misliti kako sam jadan što viđam psihijatra i da nećeš htjeti više da me vidiš.» «Pa šta te inspirisalo da svrstiš?» Nasmijao se. «Hrabrost zahvaljujući alkoholu.» Ležala sam tamo, sklapajući sve djelove zajedno. Samo sam pokušavala da mu dam prostora kad sam htjela da odem kad mi je rekao za psihijatra. Skoro da sam uništila stvar zbog toga. Kako nisam to vidjela ranije? Skoro da sam uništila njegova osjećanja svojom indiferentnošću. Oh, kako možemo da povrijedimo nekog, čak iako to ne znamo. Ležala sam na njegovom stomaku, prelazeći prstima preko njegovih čvrstih trbušnih mišića. Da li bih trebala da ga pitam za psihijatra? Iskoristila sam priliku. «Kako je prošao sastanak sa psihijatrom?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Dobro. Viđam Dr Halder već neko vrijeme.» Izgledao je malo opuštenije jer smo otvorili tu temu, očito. «Je li postojalo nešto posebno zbog čega si želio da zakažeš sastanak taj dan?» «Razgovarao sam sa bivšom ženom tog jutra. To... nije prošlo dobro.» Nedovoljno rečeno. «Da li želiš da ispričaš?» «Pa, ona samo želi stvari, i dalje, iako je preko razvoda sve dogovoreno i tako je već neko vrijeme.» Bez pominjanja ucjene i prijetnje da će otići novinarima sa... nečim. U dogledno vrijeme. Ležala sam tamo, u tišini. Bilo je tako teško da odlučim koliko duboko da njuškam. Morala sam da budem sigurna da zna da mi je to bitno, ali nisam htjela da guram previše. Išla sam po osjetljivoj liniji, i to sam znala. «Kakve stvari i dalje želi?» «Novi ferari, avion, takve stvari.» Zvuči kao da se šali, iako ja znam da nije tako. «Koliko dugo si bio oženjen?» «Dvije godine.» U tom trenutku, umirala sam da saznam sve. Zašto su se razveli nakon samo dvije godine? Zašto ju je oženio kad je očito nije volio (rekao je da nikad za nju nije osjećao ono što osjeća za mene. S obzirom da me poznaje manje od dvije nedelje, to ne govori puno o njihovom braku)? I, najbitnije, koje informacije koristi da bi ga ucjenjivala? U međuvremenu, rekao je još neke informacije. «Oženio sam je jer je bila trudna.» Pomislila sam na sobu za bebu. Sad će mi reći o njegovom dijetetu. Ipak, ono što je rekao me je zapanjilo. «Znači, imaš dijete?» Lice mu se smračilo. Blago je rekao, «Ne, bar ne dijete koje je živo.» Trepnula sam, osjećajući kako mi suze nadolaze na oči. «Um, tako mi je žao. Šta se desilo?» Opet sam pomislila na sobu za bebe, i kako je bila savršena. Ništa u toj sobi nije bilo van svog mjesta. Odmah sam se osjetila tako tužno, znajući da je sigurno mnogo volio svoje dijete. Dokazi te ljubavi su bili u toj sobi. Sad sam shvatila da nije htio da mi pokaže, jer nije bio spreman da razgovara o njoj.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Mia je rođena zdrava. Umrla je kad je imala šest mjeseci. Sindrom iznenadne smrti.» To je bilo sve što je rekao. A po njegovom tonu i govoru tijela mogla sam da zaključim da je to sve što će reći. «Oh, tako mi je...» Šta je trebalo tu da se kaže? «Da, bio je to težak razvod. Alexis nakon toga nikad nije bila ista, i naš brak, koji od početka nije bio čvrst, samo je otišao niz brdo. Našao sam je u krevetu sa Paulom, mojim bivšim vozačem, jednog dana kad sam se vratio kući sa posla ranije, kako bih je iznenadio putem u Italiju. Sve sam bio isplanirao – povez za oči, limuzinu koja će nas odvesti do mog privatnog aviona, baš sve. Htio sam da je oraspoložim. To je bio kao udarac u stomak, da tako kažem.» Bilo mi je drago što je tako lako rekao za njegov avion. Sigurno mu postaje lakše da sa mnom priča o svom bogatstvu. «Gospode.» Opet, šta reći na to? «Da, izbacio sam je. Tokom razvoda sam saznao kako prljavo umije da se bori.» «Oh?» Hajde, reci mi sve što se dešavalo. Ali je on ostao na tome. «Da. Hej, slušaj, postaje kasno. Ta predstava počinje u sedam, i trebali bi da krenemo tamo ako želimo da zauzmemo dobra mjesta.» «Naravno.» Osjetila sam se razočarano, ali sam takođe osjetila da će polako otkrivati šta se dešava sa tom stvari oko ucjenjivanja. Pronašla sam se kako brinem o tome šta se dešava, suprotno od radoznalosti koja me je ranije motivisala da saznam. Krenuli smo prema vanjskom pozorištu. Bio je sumrak sada, i čvrčci su zaujali u drveću. Te bube su bile tako glasne, ali nijednog nisam baš vidjela. Očito ih je bilo na milione, sudeći prema buci koju su stvarali. Ipak, smiješno je – koliko god da su iritirajuće zbog svoje glasnoće, nedostaju mi kad sam u drugom gradu koji ih nema. Pomislila sam na moj put u San Francisko, koji je po meni, najljepši grad na svijetu. Ali bio je avgust, i nije bilo svitaca i cvrčaka, što me je rastužilo. Završili smo ne koristeći stolice, birajući da samo prostremo indijansko ćebe na travnjak. Hvala bogu da je ovo i dalje bio park koji je dozvoljavao alkohol. Sipali smo u vino u plastičnim vinskim čašama i pili ga, dok su psi, izmoreni od jurnjave za različitim loptama i frizbijima ranije, ležali pored nas. Park je bio pun, jer je ovo bila besplatna predstava. To je bilo nešto što sam pokušavala da uradim svake godine.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Kako je mrak padao, jako sam se trudila da pratim radnju. Dvanaesta noć je bio komad koji sam učila na fakultetu, ali Šekspir mi je uvijek bio baš težak za praćenje. Stvarno sam učila Hamleta kad sam uzela kurs Šekspira na fakultetu. Pročitala sam komad i gledala iznenađujuće dobru verziju sa Melom Gibsonom. Toliki trud nisam uložila u Dvanaestu noć tako da sam se osjećala malo izgubljeno. Ipak, to iskustvo da se bude tamo – ispod zvijezda, sa stotinama drugih ljudi, u toploj ljetnjoj noći, sa najljepšim, najdražim muškarcem kojeg sam ikad upoznala, je bilo opijajuće. Ryan je bio na ćebetu iza mene, a ja sam se bila naslonila na njega. Psi su leži i hrkali iza nas. Počela sam da primjećujem da on ne gleda predstavu uopšte, već radije gleda u mene. Osjetila sam se malo čudno i uzbuđeno u isto vrijeme. Šta ovaj muškarac vidi u meni? Pokušala sam da odbacim te misli i koncentrišem se na ono što se dešava, ali to je bilo nemoguće. Misli su mi se kovitlale po glavi. «Ne gledaš predstavu,» zadirkivala sam ga, kad sam se po milioniti put okrenula prema njemu da vidim kako bulji u mene umjesto u predstavu. «Upravu si, treba da gledam predstavu. Stvarno volim ovaj komad. Mislio sam da je urenebesan kad sam ga učio u srednjoj školi.» Nasmijala sam se. Ko sam bila ja da ga kontrolišem i kažem da gleda predstavu? Ako mu se sviđam toliko da ne može da skine njegove oči sa mene, onda... Oh, prestani, zvučiš tako puna sebe. «Želiš li još malo vina?» «Ne, dosta mi je.» «Dobro, onda.» Predstava se završila. «Bolje da spakujemo stvari,» rekla sam, već započinjući proces prikupljanja svih stvari. Izgledao je čudno, raširenih očiju. «Je li nešto nije uredu?» pitala sam. Njegovo raspoloženje se promijenilo za 180 stepeni od prije dva minuta. Bila sam malo uznemirena. Nije me čuo, samo je buljio u daljinu. Odmahnuo je glavom. «Sad je počela da me prati?» Pogledao je dolje, zamrznutog izraza lica. Ko ga je pratio? Nije mogla biti Alexis, vjerovatno bi bio uznemiren. Ovako je izgledao jednostavno poraženo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ali bez greške, žena je prilazila prema nama. Počela sam da osjećam mučninu. Žena je bila onaj tip super modela koje sam počela da primjećujem po čitavom gradu od kako sam počela da izlazim sa Ryanom. To su jedine žene koje su imale hrabrosti da otvoreno gledaju Ryana, dok su mene gledale iz potpuno drugog razloga. Nikad se nije desilo da ne uspiju u tome da se osjećam kao iz niže klase. Samo sam mogla da kažem da su mislile on je sa njom? Nisam mislila da ću se ikad navići na poglede i buljenja. Bilo je kao srednja škola iznova. Žena je bila bizarna na neki način, da budem iskrena. Ovdje smo mi bili, vani u parku, a ona je bila u štiklama. Takođe je bila obučena u slim crnim pantalonama i topom u boji. Bila je i potpuno našminkana, iako joj to nije bilo potrebno. Mogla sam da kažem da je tip žene koja zahtijeva pažnju. Primjetila sam da je više od jedna muška glava okrenula za njom dok je išla. Bila je visoka i mršava i plava i zapanjujuće prelijepa, i nosila Hermes Birken tašnu. Njena torba je bez sumnje koštala više nego moje auto. Ryna je stajao na mjestu gdje je bio, kao da nije mogao da se pomjeri. Nije gledao u ženu, ali bilo je kao da je pokušavao da ne gleda. Žena je sad bila oko metar i po udaljena. «Zdravo, Ryane.» Pogledala sam bilže u njeno lice. Izgledala je tako poznato... Onda mi je sinulo. To je bila žena sa slike sa Ryanom! Ima smisla. «Alexis!» Ryan je rekao smireno. Znači ovo je čuvena Alexis. Zašto Ryan ne izgleda uznemireno što je vidi? Prebacila je njenu pažnju na mene. «A ko je ovo?» Izgledala je zabavljeno. Mogla sam da kažem da nije ni pomislila da sam ja djevojka sa kojom je na sastanku. Ryan je stavio svoju ruku oko mojih ramena. «Ovo je Iris. Iris, ovo je moja bivša žena, Alexis.» Ispružila sam ruku da bih se pozdravila. Ignorisala ju je. Podigla je jednu obrvu, gledajući u Ryana. «Tvoja djevojka?» Izraz lica joj je bio jedan od onih zabavljenih pomiješan sa odvratnošću. Ako je ovo tip žena koji mu se sviđa, šta onda dođavola radi sa mnom? «Da, moja djevojka.» Okrenuo se prema meni. «Hoćeš li me izviniti za momenat?» Klimnula sam. Pogledao je u Alexis. «Dođi ovamo i porazgovarajmo na sekund.» Ostala sam na mjestu, skamenjena, držeći vezice pasa i pitajući se šta da radim. Moj instikt više nije bio da bježim. U istom trenutku, kao i sudbonosnog jutra kad sam ga čula da viče na Alexis preko telefona, nisam se radovala da budem oko njega poslije ovog. Nije da je ikad bio


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

zloban ili ljut na mene, i nikad nije svoje probleme istresao na mene, i nadala sam se da neće. Ali bila sam sa previše momaka sa kojima je teško da se bude kada stvari u njihovom životu idu pogrešnim smjerom. Još jednom sam se zapitala koliko je mudro da budem sa nekim ko je očito i dalje grub od prošle povrijeđenosti. Gledala sam Ryana i Alexis koji su bili u vidokrugu. Pokušala sam da shvatim o čemu razgovaraju. Čula sam Alexis kako viče, «Žao mi je, ali ne javljaš se baš na moje pozive!» Ryan je govorio tihim glasom tako da nisam mogla da ga čujem. Alexis, očito, nije prezala da napravi scenu. «Znaš šta želim. Želim tebe. Ali ako ne mogu tebe da imam, onda želim Sezana.» Opet o Sezanu. Kako to da ja nisam vidjela tu sliku? Sjela sam nazad na zemlju. Ćebe je bilo skupljeno i u mojim rukama, i nisam imala želju da sjedim na ćebetu, tako da sam jednostavno sjela na travu. Ljudi su bili svuda, razgovarali su, skupljali njihove stvari, išli prema izlazu. Djeca su duvala mjehuriće od sapunice. Bebe su plakale. Psi su trčali, svezani na njihovim vezicama. Bila je radosna atmosfera, i bilo je sjajno veče sve do sada. Osjetila sam mučninu u stomaku. Čula sam Alexis kako kaže, «Dobro, možda bih trebala da tvojoj novoj maloj djevojci kažem za ovo, šta kažeš na to?» U tome, pogledao je nazad u mene, zabrinut. Instiktivno sam skrenula pogled. Čula sam je kako govori riječi 'Nick' i 'Benjamin'. Namrštila sam oči. Zar nije ime njegovog oca Benjamin? Zna za Nick? Izgledalo je kao da će mi Alexis reći stvari za koje se Ryan plašio, jer je izgledalo da ta žena nije bila povezana sa tim. Imala je municiju, i krenula je da je iskoristi. Sad je on pokušavao da je umiri. Nisam mogla da čujem ništa što joj je govorio, ali stavio je njegove ruke na njena ramena u suosjećajnom gestu. Definitivno nije izgledao ljut na nju. Onda sam vidjela da je počela da plače, a on je stavio svoju ruku oko nje. «Nedostaješ mi, volim te,» čula sam je kako govori više nego jednom. Kako će se on izvući iz ovog? Hoće li se izvući? Mogla sam da zamislim njegovu dilemu. Ako bi se odvojio od nje i ostavio je da stoji gdje je bila, nastao bi pakao. Ali ne može baš ni da ostane sa njom. Možda bih trebala da mu olakšam ovo. Ali kako? Ova veza je postajala sve teža i teža za upravljanje. Sjetivši se da sam prošlog puta napravila isti pogrešan potez odlaženjem, odlučila sam da zasad jednostavno ostanem. Takođe sam bez greške čula riječ 'Mia', koju je Alexis izgovorila. Ona oplakuje svoje dijete, kao i on. Prošli su zajedno kroz nešto što se ne može ni zamisliti. Nikad nisam mogla ni da


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

zamislim kroz šta su oboje prolazili. Sad je baš jecala. Pričali su već dvadeset minuta, i park je postao potpuno prazan. Neće proći još dugo prije nego nas izbace. Uzdahnula sam. Sigurno sam na samoj litici od početka, iako je visina sa ovim momkom toga vrijedna. Ipak, bila sam impresionirana načinom na koji je upravljao ovom situacijom. Ovdje je bila žena koja je bila na ringišpilu emocija, idući od vrištanja do plakanja, a on uopšte nije gubio svoju razboritost. Bilo je poprilično drugačije od prvog puta, kad sam ga čula kako se derao na nju preko telefona. Uhvatila sam ga kako je gledao nazad u mene, njegovo lice je jasno govorilo 'Pomozi mi!'. Ostala sam skamenjena gdje sam i bila, ipak. Shvatila sam da će doći do mene kada bude bio spreman za to. Nije na meni bilo da to prekidam. Sad je konačno dolazio prema meni. Je li stvarno tu bila sama? «Uh, Iris, uh, trebam da povezem Alexis kući. Nadam se da ti ne smeta da ide sa nama u kolima.» Nisam se bunila. Jednostavno sam klimnula glavom. Izgledao je zahvalno. «Hvala ti puno na razumijevanju.» Gledajući preko u Alexis, rekao je, «Izgleda da je Alexis stigla ovdje taksijem.» Da, naravno da je došla taksijem. Znala je da ćeš ti morati da je odvezeš kući. Pogledala sam u Alexis. Pitala sam se kako je znala gdje smo bili. Takođe sam osjetila da je drsko da Ryan vjeruje da je moj pristanak jednak razumijevanju. Jednostavno se nisam bunila. Stvarno nisam razumjela. Nas troje smo krenuli prema escaladi, psi su me vukli uzicama. Ryan nije pokušao da me uzme za ruku, naravno. Jedva da je hodao sa mnom. Alexis je išla veoma blizu njega, pokušavajući da mu se zakači za ruku, ali mogla sam da kažem da nije želio to. Mogla sam samo da zamislim da šta mu je prolazilo kroz glavu u tom trenutku. Srce mi je otišlo ka njemu. Na moje iznenađenje, sažalila sam se i na nju, takođe. Otišli smo ka mom stanu, na moje zaprepašćenje, u tišini. Mene će prvu odbaciti? Nije dobar znak. Uopšte nije dobar znak. Alexis je bila na prednjem sjedištu, a ja sam bila pozadi zajedno sa psima. Nisam baš bila sigurna kako je to dogovoreno, ili kako se desilo. Naravni, nisam govorila u svoje ime. Stvarno nisam osjećala da sam u poziciji da to uradim. Samo sam ga znala nedelju dana. Alexis je bila sa njim dvije godine, a oni su imali, i izgubili, dijete zajedno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ryan me je odbacio do stana. Otvorio je vrata i ja sam izašla. Alexis je bila na prednjem sjedištu, buljeći u nas oboje. Poljubio me je u čelo. «Tako mi je žao zbog ovog,» prošaputao je. «Vidjećemo se kasnije.» U tome, vratio se na vozačevo mjesto i odvezao.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DEVETO POGLAVLJE Nespretan rastanak je počeo da postaje obrazac. Kako je ispalo, poslednji nespretni rastanak je bio moja greška. Ovog puta, znala sam da nisam uradila ništa pogrešno. Uzdahnula sam. Iznenađujuće, nisam bila toliko uznemirena. Posle svega, kad sam ga poslednjeg puta ostavila, mislila sam da ga nikad više neću vidjeti. Nisam htjela da ovog puta skačem na zaključak. Shvatila sam da sam na vrtešci, ali preferirala sam da za sad ostanem na njemu i vidim šta će da bude. Nadam se da osjeća isto. Očekivala sam da se pojavi u mom stanu nakon što ostavi Alexis. Ipak, to se nije dogodilo. Međutim, pojavio se kod mene sljedećeeg dana. «Nadao sam se da ćeš biti kući,» rekao je, kad sam mu otvorila vrata da uđe. «Tako mi je žao zbog drame. Takođe mi je žao što nastavljam da te ostavljam samu.» Uredu je. Stan je bar sređen ovog puta. Ustvari upravo sam bila završila sa mojim vešom – nisam mogla da spavam prethodno veče zbog onog što se desilo u parku, tako da sam odlučila da budem konstruktivna i završim s mojim vešom. Svih pet mašina. Završila sam perući svu odjeću koja je bila bačena na dnu ormara, i sad je bila raširena ili u mašini za sušenje, zavisno od tipa odjeće. Takođe sam sortirala odjeću za hemijsko, koja se sad nalazila u kesi za smeće pored vrata, nadajući se da na taj način neću zaboraviti da je ponesem u čistaonu kad sljedeći put budem izlazila vani. «Ustvari, to nije problem,» rekla sam, misleći na to što me je opet ostavio. Izgledao je iznenađeno i kao da mu je laknulo. «Ne mogu da vjerujem da nisi bijesna nakon onog što se desilo prošlo veče.» «Mogla sam da vidim da je Alexis bila baš emocionalna. Takođe sam vidjela da si vezan.» Pogledao je u mene, a onda me strasno poljubio. «Ti si nevjerovatna žena.» Nasmijala sam se. «Hvala, a ti si nevjerovatan momak.» Izašli smo na moju terasu, sjela sam i podigla noge na drvenu ogradu. Bila sam pripremila ledeni čaj. U zadnje vrijeme sam pila previše i morala sam da to prekinem. Pogledala sam u njega, u iščekivanju. Nije govorio ništa, sam je gledao pravo pred sobom.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Uh, kako da ti ovo kažem...» Otvorio je usta kako bi rekao nešto, razmislio bolje o tome, a onda nastavio da gleda pravo pred sobom. Počela sam da se zabrinjavam. Prirodno sam shvatila da šta god pokušava da mi kaže, neće biti dobre vijesti za mene. Odmah sam se osjetila sebičnom što sam pomislila ovu misao. Prolazio je kroz nešto užasno, vjerovatno čak i gore nego što izgleda, a ja sam mislila samo na sebe. Ali to nije bilo baš istina. Moje srce je bilo sa njim, takođe. Još nisam bila zaljubljena u njega, iako sam znala da će se to desiti ako spustim štit. Kako god, u ovom trenutku, sa svom dramom i tajnama, bilo je nemoguće da mu vjerujem u potpunosti. Buljeći u njegovu čašu sa ledenim čajem – ovog puta je to bila prava čaša, ponosna sam da to kažem – Ryan je počeo sa «Poznajem Alexis dugo vremena. Od srednje škole. Izlazili smo na fakultetu i raskidali. Ona je bila na Jelu kad sam ja bio na Harvardu.» To me je iznenadilo. Nije izgledala kao akademski tip. «Nastavi.» «Ona i ja...» Duboko je uzdahnuo. «Pa, samo da kažem da nisam uvijek bio ... čist kao što sam sad.» Namrštila sam obrve. Poruka je bila nekako više smislena, i mogla je da znači više stvari. Tresao se. Led u njegovoj čaši je lupkao. Takođe se igrao sa njegovom gustom kosom, njegova dominantna lijeva ruka je prolazila kroz njegovu grivu, opet i opet. Uopšte nije uspostavljao kontak s očima. Duboko je udahnuo i nastavio. «Pa, znaš da je u pripremnoj školi dosta novca, i masa djece koja se dosađjuju. Većina od nas smo bili pod manjim nadzorom nego što smo trebali da budemo. Ja nisam bio izuzetak.» Još jedan dubok uzdah. Nastavio je, ne pogledavši u mene. Zatim me je pogledao. «Um, Iris, osjećam da bih mogao da imam nešto stvarno posebno sa tobom. Zato sam ovdje. Znam da moram da ti kažem neke stvari iz moje prošlosti. Da ne vidim budućnost sa tobom, ne bih sad bio ovdje. Bilo bi mnogo lakše da se pretvaram da se prošla noć nije dogodila, i bilo bi toliko lakše za mene da odem od tebe, nasuprot ovom što moram da ti kažem ove stvari.» Stvari? Postoji više od jednog problema? «Um... Alexis i ja... Mi smo bili baš u... oh, Isuse, samo moram da pređem preko toga i kažem to. To je dio moje prošlosti. To nije ono što sam ja sad, to nije velika stvar.» Ogroman udah. Njegova ruka koja se vidljivo tresla je još jednom pogladila njegovu gustu tamnu kosu. Dubok udah. «Bili smo korisnici heriona. Eto, rekao sam.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a Klimnula sam. «Kad?»

«Od sedamnaeste do dvadeset pete godine. Ja sam to izbacio sa metadonom. Ona se još uvijek bori s tim.» Znači, on je bio heroinski zavisnik do samo prije osam godina. I bio je zavisnik osam godina. Gledao je u mene pokušavajući da vidi moju reakciju. Iznenađujuće, nisam baš nešto reagovala. Pretpostavljam da je to zato jer sam vidjela sve tokom mog života, a ovo nije bila neka baš velika stvar. «Nisi radio to od svoje dvadeset pete godine?» Izgledao je kao u bolovima. «Ja, ja, ja, ja...» Sad se opet tresao. «Imao sam povratak, uh, prošle nedelje.» Pogledala sam ga ne govoreći ni riječ. Nastavio je. Još jedan dubok udah. «Otišao sam prošle nedelje da je vidim. Nazvala me je prošle nedelje, kao što se sjećaš, prije nego si se probudila. Pa, nazvala je opet sljedećeg dana, i rekla mi da je uzela tablete i da čeka da umre. Tako da sam otišao pravo do nje.» Odmahnuo je njegovom glavom i nastavio. «Ne znam zašto joj dozvoljavam da i dalje manipuliše sa mnom tako. U svakom sljčaju, bila je dobro.» Podigla sam obrvu. Ovo je postajalo interesantno. «Poludio sam. Ali je imala neke jake stvari, koje su bile na njenom stočiću za kafu. Ona, ona mi je prijetila. Rekla mi je da će uzeti sve tablete koje ima u kući ako je tog dana ostavim samu. I prijetila je da će uraditi to ako se ne uradim sa njom.» «Pa si ti –» «Nisam ponosan na to.» Uzdahnuo je. «Dobra stvar je da je to izgleda prošla navika. Nisam imao želju da nastavim nakon toga.» Odabrala sam da mu vjerujem u vezi ovog. Nastavio je. «Vjeruj mi, nakon svega što smo Alexis i ja prošli, bilo je teško da ostanemo čisti. Ona je to uradila, jedva. Ona se i dalje nije potpuno oslobodila toga, tako da se vraća tome svo vrijeme. Ja sam to potpuno izbacio, i sad znam, više nego ikad, da nema želju da se vratim na put na kojem sam bio.» «I dalje voliš tu ženu?» Izgledao je zaprepašteno. «Ne, zašto?» «Pretpostavljam da ne znam zašto bi žrtvovao svoju treznoću zbog njenih igrica.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Ni ja ne znam, stvarno. Pretpostavljam da sam joj uvijek vjerovao kad bi rekla da je na ivici. Ne bih želio da imam to na mojoj savjesti – da sam mogao da joj pomognem a nisam.» «Da, Ryan, ali postoji pomaganje njoj, i postoji namjerno samouništavanje zato što ona manipulira tobom.» Izgledao je posramljeno. Nisam rekla ništa više. Momak je bez sumnje sam sebe kritikovao zbog toga. Samo se nadam da je droga stvarno u prošlosti. A postojalo je još, znala sam da postoji. Ali njegovo priznavanje o zavisnosti izgleda da je izvuklo snagu iz njega, i vidjela sam da neće više biti priznavanja za taj dan. Sjedeli smi u tišini neko vrijeme, pijući naš ledeni čaj. Nisam mu rekla da sam na Googleu tražila njegovog oca to jutro. Nisam mogla da se sjetim imena njegovog oca, ali kad je Alexis sinoć rekla 'Benjamin', palo mi je na pamet. Tako da sam na Googleu potražila njegovog oca, dodajući termin 'ID', dodajući ime kompanije, plus godine za koje mi je Ryan rekao da je njegov otac bio aktivan, i pronašla sam ime Benjamin Whitney. Bila sam malo zaprepaštena da do tada, nisam znala Ryanovo prezime. Pretpostavila sam da je takođe Whitney, iako nisam mogla da budem sigurna. Najobičnije što sam mogla, rekla sam, «Pa dobro, prošlost je prošlost. Ipak, želim da budeš iskren sa mnom oko ovog. Ako ikad osjetiš da imaš potrbu da se vratiš tome, molim te reci mi. Pomoći ću ti, obećavam. Neću te osuđivati.» Izgledao je zahvalno. «Vjerovatno misliš da sam slučaj za smeće. Psihijatar, droga, luda bivša žena.» A tu je još toga, znala sam. Za jednu stvar, postoji neko ko se zove Nick. Ali šta još? «Hej, svi smo mi prešli preko nečeg.» Znala sam da ja jesam, još jednom, rizikovala uzimajući sve to tako lagano, ali sam željela da se pomjerim ozbiljnijim brigama. Kao što je to što je krio od mene. Stvar sa drogom je bila poprilično loša, ali, ako vjerujem u ono što mi govori, to je poprilično u prošlost. Tako da to nije bila velika stvar. Ali osjećala sam da postoji nešto drugo, veće, kao bomba na horizontu. Samo nisam znala kako još da izvučem to iz njega. Nasmijao se, ometenim osmjehom koji sam vidjela u nedelju nakon meča dranja sa Alexis. Sad sam znala da Alexis nije bila samo 'kopač zlata' već i ludača. Ipak, nekako, pokušavaću da držim Ryana toga, najbolje što mogu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Kako da iznesem stvar sa ocem? Osjećala sam da njegov otac ima veze sa nečim što Ryan krije od mene. Obično, rekla sam «Nadam se da ti ne smeta, ali bila sam fascinirana stvarima koji si mi prije neko veče rekao za svog oca.» Lice mu se u trenutku promijenilo. Panika, strah, ljutnja, sve je izlazilo iz njegovih očiju. Pitala sam se zašto mu prije neku noć nije bilo teško da govori o njemu. Kad se prisjetim toga, nije baš mnogo rekao o njemu, osim da je penzionisani izvršni direktor Flash Utilitya, koji je bio aktivan od 1975 do 2003, i stao na tome. «Šta je tu fascinantno?» Glas mu je bio oštar. Zvučao je zahtjevajuće, sarkastično. «Pa, nisi mi rekao mnogo. Samo pokušavam da saznam više o tebi.» «Ne moraš da znaš o mom ocu da bi saznala više o meni.» Odjednom sam osjetila da sam pogriješila što sam potražila na Googleu tog čovjeka. Ali jutro kad je pričao u sni, preklinjući svog oca da prestane da radi nešto, učinilo je da želim da saznam više o Benjaminu Whitneyu. «Pa, potražila sam ga na Googleu...» To je je bila greška. Odjednom sam vidjela bijes u Ryanovim očima. Zatim je skrenuo pogled. Nastavila sam. «Znaš, palo mi je na pamet, nakon što sam potražila tvog oca, da nisam znala tvoje prezime.» «I dalje ne znaš moje prezime.» Glas mu je bio oštar. Sad sam stizala negdje. Ali po kojoj cijeni? «Nije Whitney?» «Ne. Gallager je.» Vrijeme je da prekinem sa ovim. Ali bilo je prekasno. Ryan je stajao, povlačeći se iz stana. «Uh, hvala na ledenom čaju,» rekao je, otvarajući vrata. «Uh, zvaću te,» promrmljao je. I otišao.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DESETO POGLAVLJE Nakon što je Ryan otišao, bila sam na kauču. Nisam se osjećala jadno kao što sam se osjećala prošlog puta. Bila sam više zbunjena. Ok, on i Alexis su bili zavisnici zajedno. Veliko opa. Bogata djeca koja se drogiraju u privatnoj školi? To je skoro kliše. To definitivno nije stvar zbog koje je zabrinut. Čak iako Alexis 'ode novinarima' zbog toga, koga briga? Ryan je nepoznat, osim što je sin prominentnog biznismena. Da, prilično je loše što je uzeo drogu sa njom prije neki dan, ali ako kaže da više ne želi to da radi, biram da mu vjerujem. Nisam mogla da se skoncentrišem. Otišla sam do kompjutera, besmisleno gledajući po pričama na Yahoo, i šta je Lady Gaga radila te nedelje. Neki savjeti za vezu su takođe bili na naslovnoj strani Yahooa, tako da sam otišla na to. Takođe sam otišla i na moj račun na Matchu. Hmmm. Dva tipa mi se nabacuju. Lomila sam prste. Uzdahnuvši, ušla sam na Googleovu kućnu stranicu, kucajući riječi «Benjamin Whitney». Izašlo je uobičajeno – njegova biografija, poslovi, novosti oko njegovog penzionisanja, vijesti kako je Flash izgubio novac 1999., ali je Benjamin i dalje imao platu od 30 miliona dolara godišnje. Tu su bile i priče o tome kako je vjerovatno bio primoran da se penzioniše jer više nije imao njuha za biznis. Da, pa šta? Izvršni direktori su primorani na penzionisanje stalno. Udahnuvši duboko, i radeći nešto što do sada nisam radila – vjerovatno zato što sam tek sad saznala njegovo prezime – pretražila sam 'Ryan Gallagher' na Googleu. Primijetila sam sa je Ryan Gallagher i na Facebooku. Ali nije isti tip. Bila je još jedna priča o Ryanu Gallagheru, koju je pratila slika. Definitivno nije isti tip. Bio je još jedan Ryan Gallagher umjetnik, ali sam ga preskočila pretpostavljajući da to nije on. Ništa loše zasad. Onda sam na Googleu potražila 'Ryana Whitneya', odlučivši da odem naprijed i potražim samo na stranicama Google vijesti. Ovdje je bilo vijesti. Očito da je njegovo drogiranje tada bila vijest, jer je proveo vrijeme u meksičkom zatvoru pokušavajući da prokrijumčari drogu u državu. Imao je 22 godine. Krijumčar droge, takođe? Pročitala sam priču pažljivo. Ispalo je da je to mali dio, samo neki džoint, i bio je svega tri dana u zatvoru. Pošto je sin Benjamina Whitneya, ovo je izašlo u novinama. Pronašla sam još jedan članak o njemu kad je otišao na rehabilitaciju. Opet, i


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

to je bilo samo zbog njegovog oca. Njegova slika je pratila oba članka. Izgledao je drugačije nego sada – bio je mršaviji, kosa mu je bila duža, ramena pogrbljena, i nije izgledao srećno. Da li bi ti izgledala srećno kad bi te slikali dok te vode u zatvor ili dok ideš na rehabilitaciju? Obično, ove stvari bi me uznemirile, ali već mi je rekao za zloupotrebu droge, tako da nisam bila iznenađena što je to bilo u vijestima. I nije kao da je to bila nacionalna vijest. Ovi članci su bili iz Kanzas City Stara, tako da je priča bila poprilično sadržana. Jedna stvar koja me je zainteresovala, i koja je mi je malo upalila alarmna zvona, je da je Ryanovo prezime ustvari Whitney. Zašto bi mi rekao da je njegovo prezime Gallagher? To mi je dalo ideju. Ušavši na Wikipediu, ukucala sam ime Benjamin Whitney. Pod 'supruga', postalo je jasno da je ime supruge Benjamina Whitneya bilo Margaret Gallagher. Dobro, ta je misterija riješena. Ryan koristi majčino djevojačko prezime. Margaret 'Maggie' Gallagher je bila operska pjevačica koja je rođena u Irskoj. Zašto je Ryan koristio majčino djevojačko prezime? Kliznula sam preko članka, kako sam bila zainteresovana za Benjaminov privatni život tako da sam preskočila pravo na taj dio. Onda mi je nešto u odlomku potpuno zaustavilo dah. Pisalo je «1986, Whitney je optužen za nedoličan odnos sa mlađim djetetom. Prijave nikad nisu podnijete, ali obrazovanje djeteta je bilo plaćeno, što navodi neke da vjeruju da su ga roditelji kupili djetetu. Šta? Gdje je ta priča na Googleu? Onda sam se sjetila da je bilo ko mogao da doda sadržaj na Wikipediju. Ipak, mogla sam da zamislim da su Ryan, a pogotovo Benjamin, bili svjesni ovog unosa. Zašto Benjamin nije tužio za klevetu? Jer je istina apsolutna odbrana na klevetu. Vratila sam se nazad na Google vijesti, ujucavši 'Benjamin Whitney' i 'nedoličan kontakt', 'seksualno zlostavljanje' i 'dijete'. Ništa. Zašto bi to bilo na Wikipediju, a ne u vijestima? Zato šro je priča bila zakopana. Potpuno zakopana. Sve je postajalo jasno. Ne, ne, prestani da misliš najgore. Možda Benjamin ne zna za unos u Wikipediju, i neko ga ima unutra za njega. To je moguće. Sve je moguće. Neko je bio na vratima. Bio je to Ryan. Ugasila sam kompjuter i izbrisala istoruju pretraživanja. Ne možeš biti preoprezan. Otvorila sam vrata. Opet je izgledao pijano. «Hej,» rekao je. «Hej. Hajde uđi.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Izvini zbog onog ranije.»

«Nema problema. Uđi, sjedni.» Američki sljedeći top model je bio na televiziji. Ako ga neraspremljen stan, uništeno auto i generalno bez novca u mojoj situaciji ne uplaši, vjerovatno neće ni užasni program na televiziji. Ipak, ugasila sam ga. Investirala sam u bolje vinske čaše od prošlog puta kad je bio ovdje. Takođe sam se upisala na časove isprobavanja vina, kako bih mogla da obezbijedim bolje vino od Two Buck Chuck. Ipak, ovog puta, bilo je ili Two Buck Chuck ili ništa. Sipala sam vino u dvije čaše i onda mu se pridružila na kauču. Pogledao je u mene. «Moram da ti kažem nešto.» Dah mi je zastao. Hoće li mi reći nešto o njegovom ocu? Čekala sam, u iščekivanju. Ono što je izašlo iz njegivih usta nisam očekivala. «Zaljubljen sam u tebe,» rekao je. Nastavio je da gleda u mene. «Znam da to zvuči ludo jer smo se tek upoznali.» Da, ludo, ali rekao mi je da misli da je moguće da se zaljubljuje u mene nakon samo prvog sastanka ili tako. Nastavio je. «Bože, jednostavno ne mogu da prestanem da mislim na tebe. Od trenutka kako sam te sreo, nisam mogao da prestanem da mislim na tebe. Čak i sanjam o tebi.» Bila sam polaskana i preplavljena osjećanjima. Dobro, sigurno je bar nešto lagao. Željela sam da spustim moje zidove i stvarno mu povjerujem u ono što mi govori, ali to je bilo nemoguće. Jedva da me je znao, i mogao je, bukvalno, i baš mislim bukvalno, da ima ženu koju god poželi. Bilo koju ženu. A nisam zaboravila ni da postoji neko po imenu Nick u slici. Dok ne bude spreman da mi kaže ko je ona, odbijam da mu vjerujem. Da ne pominjem njegovu komplikovanu vezu sa Alexis. Bilo je previše problema oko ovog momka. Nastavio je. «Sve o čemu sam mogao da mislim upravo sada, od kako sam napustio tvoj stan, bilo je da sam se i dalje nadao da ćeš željeti i dalje da se viđaš sa mnom. Nadam se da mi vjeruješ da nemam potrebu da se vraćam drogi. Mislim, ja sam zavisnik, uvijek ću biti, pretpostavljam, ili su makar to rekli na rehabilitaciji. Ali ove nedelje sam shvatio da ne želim to sad, niti ću vjerovatno željeti ikad više. Gospode, nadam se da mi vjeruješ to.» «Naravno da ti vjerujem to.» I vjerovala sam mu. Stvarno nije bilo razloga da mu ne vjerujem. Dobro, osim zbog njegovog povraćaja tome... Ali sam odmah izbacila to iz glave. «Jednostavno ne mogu da vjerujem da luda Alexis, moja prošlost sa drogom i činjenica da viđam psihijatra te nije preplašila da pobjegneš.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Ma hajde, svi mi imamo probleme.» Neki više problema od drugih, ali ipak... «Ozbiljan sam. Zaljubljen sam u tebe,» ponovio je. «Mogu da vidim sebe kako provodim ostatak mog života sa tobom.» Namrštila sam obrve. Šta je govorio? Zašto ja? Šta je sa Nick? «Znam, znam,» nastavio je. «Jedva te poznajem. Ti jedva poznaješ mene. Znam da zvučim ludo, ali ja te vidim. Vidim tvoje dobro i velikodušno srce. Vidim tvoj osjećaj za humor. Ne znam zašto to osjećam tako jako. Samo znam da osjćam. Takođe mislim da me ne osuđuješ. Mislim, način na koji si podnijela situaciju sa Alexis... Jednostavno sam znao da sam zaljubljen u tebe upravo tada.» Situacija sa Alexis. Na šta on to misli? Nastavio je. «Mislim, nisi prišla i zahtjevala da ti poklonim pažnju dok sam razgovarao sa njom u park. Nekako si razumjela da Alexis ima potrebu da sjedne naprijed prošlu noć, i da sam morao da tebe prvu odbacim kući. Ne znam, ali nekako si razumjela čitavu situaciju. Nisam mogao da vjerujem kako si dobro u svemu. Većina žena bi potpuno poludjela zbog situacije. Ti ne. Ti si razumjela.» Dobro, drago mi je da sam te prevarila, jer stvarno nisam razumjela. Jednostavno nisam znala kako drugačije da reagujem. «Onda kad sam ti rekao za moje probleme sa drogom, nisi ni trepnula zbog toga.» Oklijevao je. «Ustvari, nakon što sam sinoć smirio situaciju sa Alexis, imao sam vremena da razmislim, i tada sam shvatio da želim da te oženim. Jednostavno ne mogu da zamislim neku drugu ženu koja bi bila tako smirena zbog svega što se događa.» Opa, opa, opa. Oženi me? Osjetila sam kako mi dah postaje teži, kako mi sece lupa. «Dobro, nije samo zbog situacije sa Alexis,» nastavio je. «To je bilo prelomno. To je... Ne znam, jednostavno se osjećam prijatno s tobom. Kao da te čitavog života poznajem.» Duboko sam udahnula. «Uh, koliko si popio?» Nepristojno pitanje, znam, nakon svega što mi je rekao, ali sam shvatila sa većinu ovog govori alkohol iz njega. Onda opet in vino veritas – 'u vinu leži istina'. «Popio sam nekoliko piva u 810 Zone.»810 Zone je bar niz ulicu. «I nekoliko Dewarsa i vodu.» Klimnula sam. Prije koliko je otišao iz stana – tri sata? Vjerovatno je popio mnogo u tih nekoliko sati i sad je napunjen i zapliće jezikom. Ipak, nije izgledao toliko pijan. Oči mu nijesu


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

bile zamućene, govor mu je bio dobar i nije se klatio. Ipak, sjećam se mog ujaka Jacka. Čovjek je , bukvalno, mogao da pije čitavu noć i da nikad ne zpalete jezikom. Tako da bi Ryan mogao da bude pijan, a da se to ne vidi. Pogledao je u mene. «Znam da misliš da ne znam šta pričam, ali znam. Mislim da sam te zavolio od prvog trenutka kad sam te vidio.» Zatim je počeo da pjeva poznati Randy Newman pjesmu, Marie. «Volio sam te od prvog trena kad sam te vidio, i voljeću te uvijek, Marie.» Glas mu je bio vrlo melodičan i lijep, za razliku od mog. Postoji li išta što ovaj momak ne umije da uradi? Nasmijao se. «Majka mi ju je pjevala kad sam bio mali. Ali je koristila ime Ryan umjesto Marie, naravno.» Izgledao je veoma sjetno. «To je veoma slatko.» «Da.» Pogledao je u mene, i iz nekog razlega, pomislila sam na njega kao malog dječaka. «Ona, uh, nije više mnogo u mom životu. Moj otac, uh, i ona su se razveli kad sam imao deste godina. Bio sam izgubio kontakt sa njom do skoro.» Klimnula sam. Pitala sam se da li će mi reći za njenu opersku karijeru. Dao je nagovještaj. «Bila je veoma dobra pjevačica. Uvijek sam volio tu pjesmu.» «Pa, jesi li imao majčinsku figuru dok si rastao?» «Ne stvarno. Benjamin se nikad nije ponovo oženio. Pretpostavljam da je bio previše fokusiran na njegovu karijeru. Mada je majka mog najboljeg prijatelja, uh, bila na neki način majčinska figura za mene. Bila je veoma ljubazna osoba, kao i moja majka.» Nije dalje pričao o tome. Srce mi je lupalo i u glavi mi je bio haos. Toliko toga je trebalo primiti odjednom. On me voli, ili je zaljubljen u mene, imao je ludu, ali prelijepu bivšu ženu, bio je narkoman. Svi ovi problemi u tako prelijepom paketu. «Kako se zvala tvoja majka?» Pravila sam se glupom. «Maggie.» «Ona je irkinja?» Pretvarala sam se da pogađam na osnovu njenog imena. «Da.» Čekala sam ga da kaže nešto više o njoj ali nije. «Pa...» Počeo je. «Šta misliš o onom što sam ti upravo rekao?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Znala sam da to pitanje dolazi. «Pa, polaskana sam.» Jadan izbor riječi. «Daj da počnem opet. Ja sam, um, um, um...» Duboko sam udahnula. «Dobro, prerano je.» Rekla sam konačno. Izgledao je povrijeđeno. «Da, upravu si.» Bravo. Ali šta sam trebala da kažem? Pili smo naše vino u tišini nekoliko minuta. Osjećala sam se stvarno nelagodno. Moje emocije nisu mogle da podnesu sve što se dešavalo između mene i Ryana, još uvijek sam bila začuđena time što mu se sviđam, uopšte, na prvo mjesto, a sada on priča o braku. Pretpostavljam da mi je bilo teško da povjerujem da je bilo šta od tog stvarno. Gledala sam u njega, misleći da će da ustane i ode svakog trenutka. Zašto da se zadržava, kad je upravo otvorio srce, a djevojka ne odgovara? Stvar je bila u tome, postojao je dio mene, duboko zakopan, koji je želio da mu prizna da i ja volim njega. Ali nisam mogla da priznam to sebi, tako da nisam mogla to da priznam njemu. Ustao je. Dobro, to je to, još jednom si ga otjerala. Pružio mi je ruku i ja sam je uhvatila. Ustavši, čvrsto me je zagrlio, stavljajući njegovu ruku u moju kosu. Mogla sam da osjetim njegov losion posle brijanja, a njegov dah je mirisao na skoč i pivo. Još jednom, dah mi je zastao, a onda počeo da se vraća sporije nego ranije. Zatim smo se ljubili, polako, nježno na početku. Bilo je teško da se ljubimo stojeći, jer je bio dosta visočiji od mene, tako da smo završili ljubeći se na kauču. Ljubio mi je vrat, ramena, njegove senzualne usne su lagano prelazile sa mog jednog ramena na drugo, zatim na moje obraze, a onda opet na usne. Prešla sam rukama preko njegovih leđa, osjećajući kako kamen čvrste mišiće. Ležao je na meni, tako da sam mogla da opet osjetim njegovu erekciju kroz pantalone, ali ovog puta, on nije pokušavao da se pomjeri kako njegova erekcija više ne bi bila u dodiru sa mojim tijelom. Disala sam beže i brže. Mogla sam da čujem moje srce, ili je to možda bilo njegovo. Možda su ipak bila oba naša srca koja lupaju zajedno, sve brže i brže. Nekako, skinula sam mu majicu. Malo sam uzdahla kad sam ga vidjela takvog. Svaki mišić na njegovim grudima i stomaku bio je oblikovan, a ruke su mu bile duge i široke. Podsjećao je na plivača – dug, mršav, mišićav i bez dlake. Ovo se ne dešava. Ovaj savršeni muškarac se ne nalazi u mojoj dnevnoj sobi. Ali to se dešavalo. Bila sam svjesna da sam disala sve teže. Sad je moja majica bila skinuta. Ljubio mi je stomak i grudi, a zatim se vraćao opet naviše uz vrat. Nježno mi je dirao grudi dok mi je gladno ljubio usne. Njegova erekcija je postajala sve čvršća svakom sekundom, ali je bio strpljiv. Ja, kako god, nisam. Otvorila sam mu kaiš i otkopčala


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

pantalone. Bila sam zapanjena veličinom njegove erekcije, koja je sada pravila veliki pritisak na traku njegovih bokserica. Uzdahnula sam. Ovo bi moglo da boli, naročito zbog toga jer nisam imala seks od... dobro, hajde samo da kažem da je prošlo dugo vremena. Izuzev prvog puta sa Ryanom, ali toga se ne sjećam, pa se to ne računa. Bio je samo u čarapama i boksericama, a njegova ogromna erekcija se i dalje ocrtavala. Sama sam skinula moje farmerice, pošto je izgledalo da on oklijeva da to uradi. Oh, Bože, šta je sa zaštitom? Bili smo nemarni, mada sam ja bila na pilulama. Nikad ranije o tome nismo pričali, ali mi je on šapnuo na uvo «Koristiš li šta?» Klimnula sam. Oboje smo bili potpuno goli, ali Ryan nije ušao u mene dugo vremena. Bio je veoma zauzet istražujući svaki centimetar mog tijela jezikom. Zadahtala sam kad je jezikom dotakao moj centar. Bio je tako nježan, koristeći dugo maženje jezikom, brzim pokretima ulazeći unutra i van mojih genitalija. Onda, kad sam htjela da svršim, zamijenio je to sporim lizanjem unutar mojih bedara. Kako je znao da to volim? Pomislila sam kad me je uhvatio moćni klimaks. Ljubio me je jedan sat – ljubio mi je usta, grudi, noge, moje ženske djelove, a onda opet usta. Mogla sam da osjetim njegovu golu erekciju odmah izvan mog otvora, dok je ležao na meni, ljubeći me svuda. Bila sam dovedena do ludila. Željela sam da uđe u mene. Bio je tako blizu. Bukvalno sam mogla da ga osjetim, kao što sam ga osjećala i zadnjih pola sata. Onda je, konačno, ušao u mene polako. Uzdahnula sam. Bio je ogroman, tako da je morao da uđe polako. Ipak, izgleda da ovo nije bio problem za njega. Polako, sasvim polako, je gurao unutra i van, ljubeći me u usta dok je prodirao. Malo me je boljelo, jer toliko dugo nisam bila ni sa kim, a kamo li sa nekim tako velikim kao što je on. Ipak, bilo je dosta predigre tako da sam bila spremna da ga primim. Disanje mi je bilo teško, i mislila sam da ću se onesvijestiti, ali umjesto toga, svršila sam moćno, moćnije nego bilo šta što sam osjetila ikad ranije. Šaputao mi je na uvo. «Tako si lijepa, tako seksi. Volim te.» Zatim je nježno grickao moje uvo dok je polako prodirao unutra i van, dok su mu ruke iznova istraživale moje grudi. Otprilike nakon sta vremena sporog ritmičnog prodiranja, počeo je da ubrzava sve brže i brže dok konačno nije svršio u mene. Mogla sam da osjetim njegove noge kako se tresu poviše mene. Moje noge su se takođe tresle. Imala sam osjećaj kao da lebdim. Legao je na mene, stavivši ruke oko mog vrata, brzo dišući. Mogla sam i dalje da osjetim otkucaje njegovog srca. Ili je to možda


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

bilo moje? Ruke su mi se jako tresle. Morala sam da popijem malo vode, ali je i dalje bio na meni. Zatim mi je opet ljubio usne, strasno. Okrenula sam se na stranu, i ležali smo, jedno pored drugog, na kauču. Bio je pored mene, gladeći me po kosi, ljubeći mi vrat i leđa. Okrenula sam glavu, nježno je stavio svoj dlan na moj obraz kako bih okrenula glavu i poljubio me strasno, tijelom i dalje iz mene. U sekundi je opet bio čvrst. Ušao je u mene otpozadi, polako prodirući. Prošaputao je «Želim da ovo traje dugo,» a zatim polako ušao još dublje. Polako je klizio njegovim nevjerovatno čvrstim kurcem unutra i van. Zbog ranijeg vođenja ljubavi, primila sam ga mnogo lakše nego prvi put, tako da ovog puta uopšte nije bilo bola kad je ušao u mene. Obgrlio me je rukom oko vrata dok je prodirao otpozadi. Kao što sam rekla ranije, boljelo je na početku prvog puta kad smo vodili ljubav, upravo zbog njegove veličine. Sad, njegova veličina je bila savršena, jer sam bila potpuno otvorena za njega, i vlažnija nego ikad ranije. Prošaputao je «Želim da vodim ljubav sa tobom čitavu noć.» Te riječi su me napalile još više, i svršila sam, kako je izgledalo, po stoti put te noći. Ovog puta je prodirao polako, više od sat vremena, strasno me ljubeći u usta većinu vremena dok je prodirao. Kad je svršio po drugi put, tresla sam se gore nego ranije, i stvarno mi je bila potrebna voda da pijem. Mazio me je po kosi i gledao u mene. Pitala sam ga «Hej, jesi li žedan?» «Umirem od žeđi, ustvari.» Sad smo bili u neudobnom položaju, oboje smo ležali na stranu na mom malom kauču. Ryan je pao sa kača na pod. «Oh, sranje, žao mi je?» rekla sam, ali on se smijao. Primjetila sam, po prvi put, da je i dalje imao čarape na sebi. «Pretpostavljam da su me one zanijele,» rekao je, pokazujući na čarape, što nas je oboje nasmijalo. Ustala sam kako bih nam napravila limunadu. Kad sam ušla, Ryan je ležao na ćebetu na podu ispred mog kamina. Lagano je potapšao mjesto, tako da sam legla pored njega. Dok smo oboje pili limunadu, Ryan je progovorio. «To je bilo lijepo,» rekao je. Duboko sam udahnula. «Veoma lijepo. Osjećala sam kako mi je jezik svezan, kao što je i on, očito. Nastavio je da mi mazi tijelo. Opet je bio čvrst i legao je na leđa. Popela sam se na njega, ljubeći lagano njegove grudi dok nisam došla do njegove erekcije. Nježno sam liznula vrh


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

njegovog penisa jezikom. Njegova veličina će biti izazov za ovo, ali sam uspjela da stavim usta oko njega, sisajući ga dok sam jezikom prelazila preko njegovog koplja. Zaječao je i počeo da teže uzdiše. Počeo je da prodire polako u moja usta, ali sam stavila ruke na njegova bedra kako bih ga zaustavila. Željela sam da imam kompletnu kontrolu nad tim. Sporo sam sisala i lizala, mazeći mu rukama jaja. Moj jezik je nježno istraživao njegova jaja, a onda nježno istraživala njegov čmar. Zastenjao je. «Nijedna djevojka mi nije to radila,» uspio je da kaže. «Molim te, ne prestaj.» Nisam stala, nastavila sam da guram moj jezik u njegov čmar, a zatim kliznula jednim prstom unutra. Vratila sam se da sisam njegovu ogromnu erekciju, dok su moji prsti istraživali unutrašnjost njegovog čmara. To je za njega bilo previše jer je svršio u moja usta. Nije baš puno svršio, jer je već bio svršio u mene dva puta u zadnjih nekoliko sati, što je značilo da takođe ukus nije bio loš. Mogla sam da osjetim njegovo ubrzano disanje. Legla sam dolje uz njega. Ležao je tiho, dišući zadihano oko pet minuta. Onda je rekao «Nikad mi nijedna djevojka to nije uradila. Bilo je nevjerovatno!» Priznala sam sebi da to nije bio prvi put da sam to uradila. Imala sam neke momke prilično bizarnih sklonosti u seksu u mojoj prošlosti, i ovo je bila jedna od stvari koju su voleli da im radim. «Pa, imam ja poneki trik u rukavu.» Nasmijala sam se. Osjećala sam vrtoglavicu, kao od povišenog šećera. Moji udovi su se i dalje tresli, gore nego ikad prije. On se nasmijao, takođe, a zatim me strasno poljubio. Ovaj tip je pun energije, pomislila sam, kad sam osjetila da je počeo opet da mu raste. Ponovo je bio u mene, ovaj put prodirući jače. Sad sam mogla to da podnesem. Ne bih mogla da podnesem agresivno prodiranje ranije, ali bila sam tako otečena iznutra da sam mogla da primim bilo šta. Ovog puta, bio je to više životinjski seks, manje nježnog ljubljenja i maženja i gledanja u oči. Okrenuo je svoje tijelo tako da sam bila na njemu i jako ga jahala dugo vremena. Znala sam da će mu trebati dugo vremena da ovaj put svrši, jer će mu to biti četvrti put ove noći. I, stvarno mu je trebalo. Čak i sa životinjskom prirodom ovog susreta, ostao je čvrst u meni preko sat vremena. Ostala sam vlažna tokom čitavog vremena – sve me je palilo. On, njegova osjećanja prema meni, njegova ranjivost, njegova vrelina – sve mi je postalo kao mentalna hrana, i nikad u životu nisam bila tako napaljena.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ovo se ustvari nastavilo tokom čitave noći. Vodili smo ljubav 7 puta te noći, i kad je svanulo jutro, bilo smo potpuno iscrpljeni i potrošeni. Oko sedam sati sljedećeg jutra smo konačno zaspali, njegove ruke su bile oko mene otpozadi, oboje smo i dalje ležali na ćebetu na podu. Bila je nedelja, i kad smo se probudili u dva popodne, shvatila sam da će uskoro morati da ode. Koliko god da sam željela da zauvijek ležim tamo, vodeći ljubav, on je imao posao na koji je sljedećeg dana trebao da ide. Ali, još uvijek nije bio završio sa mnom. Odmah nakon buđenja je imao erekciju, i ušao je u mene bez predigre. Nekako je to bilo uredu, iako sam trebala da budem preosjetljiva da bi vođenje ljubavi ponovo bilo nemoguće. Ovog puta je izdržao oko četrdesetpet minuta, jedno od naših kraćih vođenja ljubavi. Nakon što smo vodili ljubav to popodne, umirali smo od gladi. Nije mi se kuvalo, a tu nije bilo nešto što bih tada baš mogla da kuvam, pošto neko vrijeme nisam bila u prodavnici. Tako da smo ušli u njegov porše i potražili restoran. Završili smo u Sullivans Steakhouse, koji je bio moderan, a ipak udoban. Smjestila sam se sa ekstra prljavim martinijem. On je uzeo tanqueray i tonik. Nisam čak ni primjetila zagledavanje ovog puta. Primjetila sam, ali mi nije smetalo ovog puta. Ryan je i dalje bio fokusiran potpuno na mene. Nasmijao se stidljivo. «Bila si nevjerovatna prošlu noć.» «I ovog jutra, i ovog popodneva,» nasmijala sam se. Nasmiješio se diskretno. «Zaista nisam bio pripremljen za to kad sam svratio.» «Da, i mene je to iznenadilo, takođe.» Odjednom je izgledao zabrinuto. «Uh, rekao sam neke stvari juče kad sam svratio...» Evo počinjemo. Sad će da povuče to i da kaže da se ne slaže sa tim. Ustvari sam se nadala da će ih povući i da se neće složiti sa njima. Ali, ne – nastavio je. «Nisi mi baš odgovorila na ono što sam rekao.» «Pa, ja, uh. Pretpostavljam da sam samo oprezna. Bila sam povrijeđena. Mnogo. Treba mi puno vremena da povjerujem u stvari.» A takođe postoji misteriozna osoba sa imenom Nick u tvom životu. Molim te reci mi o tome. Nastavila sam. «Muškarci su mi to već ranije govorili, a takođe sam čula prazna obećanja vezana za brak. Teško je kad si u svijetu zabavljanja da znaš da li je neko iskren, ili se samo igra sa tobom. A ti si jednostavno tako neverovatan, zgodan i inteligentan. Možeš da imaš koga god hoćeš. Koga god želiš.» «Razumijem to,» rekao je. Stvarno razumijem. Samo želim da znaš da sam drugačiji od muškaraca koje si ranije poznavala. Stvarno sam lud za tobom.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Samo sam odmahnula glavom. «Koje su riječi pjesme koja govori o riječi da nije dovoljno, a ipak je previše?» «Te tri riječi kažu previše, a ipak nedovoljno,» pjevao je pjesmu iz Chasing Cars. «Tačno. Usput, imaš sjajan glas.» «Hvala,» rekao je bez entuzijazma. «U svakom slučaju, teško mi je da povjerujem u te stvari. Krivi svoje muško bratstvo što koriste riječ ljubav kako bi odvukli ženu u krevet.» Pokušala sam da se našalim, ali je to bila loša šala. «Rekao sam ti nešto drugo.» Oh, sada želi da razgovara o tome šta ja osjećam o onom što mi je rekao da želi da me oženi. «Da, pa, da vidimo. Pretpostavljam da bih rekla da ako bi izlazili otprilike godinu dana, da ti mene stvarno upoznaš i ja tebe, onda bi mogli da ozbiljno govorimo o... o toj stvari.» Eto, to bi trebalo to da pokrije. Opet, drugi ljudi su uništili taj razgovor za mene, takođe. Čula sam prazna bračna obećanja, ranije u vezama, previše puta. Bila sam pametna u toj igri, takođe. Pogledao me je pravo u oči. «To nije igra, Iris. Znam da je rano, ali znam da sam želio da te oženim od trenutka kad sam te vidio. Osjetio sam to, takođe. Primjetio sam te još preko bara, i htio sam da dođem da razgovaram sa tobom, kad si ti došla do mene. I znao sam. Uskoro ćeš shvatiti da sam ozbiljan u vezi ovog.» Hajde samo da prekinemo sa ovim, hoćemo li? «Gdje je naša narudžbina? Konobaru treba čitava vječnost.» Nije baš da joj je trebalo, ali bila sam očajna da promijenim temu. Uzdahnuo je, iznerviran što neće saznati više od mene o ovoj temi. Mijenjajući brzinski temu, rekla sam «Pa, Maximus i Brutus. Kako si ih izabrao?» Bila sam impresionirana da je imao ne jednog, već dva spašena psa, uključujući mješanca pit bula. «Ustvari, zvučaće ludo, ali dobio sam ih kad se sve rušilo. Bio sam u žalosti za Miom, a Alexis je upravo počinjala sa njenim ludim ultimatumskim sranjima. Tada nisam znao za nju i Paula, ali je bila veoma distancirana i odgurivala me je od sebe. Tako sam otišao u sklonište za pse da pokušam da utješim sebe i pronašao ta dva psa. Bili su zajedno u ćeliji i zaljubio sam se u oba.» «Koja su im bila imena kad si ih uzeo?» «Nisam im mijenjao imena. Na ta imena su se odazivali nekoliko nedelja, tako da sam mislio da ne bi bilo fer prema njima da ih mijenjam.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Znači, bili su prave lutalice ili im ih je neko odnio?» «Prave lutalice, koliko sam ja razumio. Brutus, mješanac pit bula, bio bi odmah uspavan u mnogim gradovima ovdje.» To je istina. Neka predgrađa su imale aktivne zabrane protiv pit bulova zbog nekoliko napada. Nastavio je. «To nije fer da se indicira čitava rasa zbog toga što neke odvratne gazde rade sranja psima kako bi ih napravili zle.» Klimnula sam. «Naravno, potpuno su gazde krive. Ja volim pit bulove, i u isto vrijeme, žao mi ih je kad ih vidim okolo po gradu. Iz nekog razloga, uvijek zamišljam najgore, kako su dio koji se bori u ringu u borbi pasa, čak i ako su samo vani i sa svojim vlasnicima. Zbog toga moram da postanem aktivna u grupi za spašavanje pit bulova. Oni su najslađi psi, ali imaju tako lošu reputaciju što je tragično i nezasluženo.» «Isto i ja osjećam. I tvoje saosjećanje za te životinje je još jedan od mnogih razloga zbog čega sam zaljubljen u tebe.» Još malo smo pričali tokom jela. Izbjegavala sam ozbiljne teme o nama i našoj budućnosti, ali sam stvarno željela da saznam još nešto o njemu. Međutim, ranije sam primjetila da je njegov otac osjetljiva tema, tako da mi je bilo teško da shvatim na koji način da je pomenem. Na kraju sam odlučila da je uopšte ne pominjem. Nakon što se večera završila, vratili smo se u naš stan. Mislila sam da će otići te noći, jer, poslije svega, morao je da radi ujutru. Ja sam, takođe, imala posla ujutru, mada mi je raspored bio prazan za taj dan, imala sam da nadoknadim papirologiju. Dosta papirologije. On me je, međutim, iznenadio kad me je ispratio do mog stana. «Smeta li ti da opet provedem noć sa tobom?» pitao me je prije nego se popeo. «Ne, ne, naravno da ne.» «Mislim, naravno, sjutra moram da radim tako da ćemo večeras morati da spavamo. Samo ne želim još da te napustim.» «Da, naravno.» Ali te noći je bilo isto kao i prethodne, pošto smo vodili ljubav satima, u mom krevetu tog puta. Konačno, u tri ujutru rekla sam da moramo da malo odspavamo, jer inače ujutru neće biti produktivan na poslu pošto u osam mora da ode. Složio se, pokušavao da zaspe, da bi na kraju ponovo vodio ljubav sa mnom. «Bićeš izmoren ujutru.» «Izmoren i srećan.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Bila sam zadivljena njegovim libidom. Prošlo mi je kroz glavu da je on možda jedan od onih zavisnih ličnosti, i da sam ja samo još jedna od njegovih zavisnosti. Odbaci tu misao. Uspio je da ustane i napusti moj stan u šest ujutru, kako bi uspio da ode do kuće, presvuče se za posao i stigne tamo do osam. Bila sam tužna što ga vidim da odlazi, naravno, ali sam znala sa ću ga uskoro opet vidjeti.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

JEDANAESTO POGLAVLJE Nedelje su prolazile, i ja i Ryan smo uspjeli da provodemo svako veče zajedno. To je bilo teško na neki način jer smo oboje imali životinje. Odlučeno je da, pošto je on imao dva psa, a ja mačku, ćemo većinu vremena provoditi kod njega umjesto kod mene. Uzela sam Medison sa mnom kad sam otišla u posjetu. Ovo je bio mnogo bolji dogovor nego da oboje budemo u mom stanu, ne samo zbog situacije sa životinjama, već i zato što je njegovo mjesto bilo palata, a moje, malecni nered. Međutim, jednog dana kad sam stigla kući, nakon što sam bila odsutna nekoliko dana, dočekalo me najneprijatnije iznenađenje. Na mojim vratima se nalazila poruka koja me pitala da odem do kancelarije. Ljudi iz upravljanja imovinom su željeli da me vide. Osjećala sam se kao loše dijete koje ide u kancelariju kod direktora dok sam prilazila kancelariji. «Željeli ste da me vidite?» pitala sam, nakon što sam ušla u kancelariju menadžera za upravljanje imovinom. «Da, gospođice Snowe. Sjedite.» Sjela sam preko puta blještave žene. Nikad nisam mogla da je podnesem, i, sada kad je u dobrom devetom mjesecu trudnoće, bila je kučkastija nego ikad, vjerovatno zbog hormona. «Postali smo svjesni da u stanu imate mačku..» Pocrvenjela sam. Nikad nisam rekla sa imam Medison, preferirajući da se ne mučim sa plaćanjem depozita za kućne ljubimce i dodatnih zakupa za ljubimca. Nisam mogla da poreknem njeno postojanje, iako nisam stvarno znala kako su saznali za nju. «Da, da, imam.» «Jako mi je žao, gospođice Snowe, ali ste izvršili kršenje vašeg zakupa. Moraćete da napustite prostorije u roku od trideset dana.» Trideset dana? Ne jebeno vjerovatno. Priznajem, to je bila moja greška što pokušavaju da se izvuku na brzinu, ali ipak... «Čekajte, čekajte, čekajte. Žao mi je zbog mačke. Platiću depozit i dodatni zakup za nju.» Proračunala sam u glavi. Biće teško da izdvojim još novac za to, ali uspjeću. «Strašno mi je žao, ali već smo našli nove stanare za taj stan.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Bila sam zapanjena. Izbacuju me? Nisam bila svjesna da taj stambeni kmpleks ima tako visoke zahtjeve. Ali opet, zbog recesije, ljudi su gubili kuće na sve strane, ili uopšte nisu imali uslove za dom. Iznajmljivanje je vjerovatno bilo traženo. Odmahnula sam glavom. «Postoji li nešto što mogu da uradim?» «Žao mi je gospođice Snowe.» Uzdahnula sam. Um mi je bio prazan. Pa, ovo je dobro kako se radi. Sada imaš prisilno iseljenje i mačku. Plus, kredit ti je potpuno uništen zahvaljujući Yellow Pageu reklamama – uzela sam čitavu stranu u Yellow Pageu koju nisam mogla da platim. Ko će sada da ti iznajmi? Zamislila sam sebe kao beskućnika. Mogla bih uvijek da se uselim kod moje majke. Moj nećak se skoro iselio tako da je imala praznu sobu. Vratila sam se nazad u stan. To je bilo veče bez Ryana, jer je morao da prisustvuje prikupljanju sredstava za fondaciju, kao što to često i radi. Tokom prethodnih nedelja sam saznala da je u odboru nekoliko dobrotvornih organizacija, tako da je prikupljanje sredstava bilo u opisu njegovog posla. Bila sam srećna kad sam saznala da je jedna od organizacija Human Society, koji su mi veoma dragi. Ali večerašnja organizacija je bila Rose Brooks House, sklonište za izmučene žene. Održavala se u centru u jednom od velikih hotela. Telefon mi je zazvonio. Bio je to Ryan. «Zdravo, ljepotice,» rekao je. To je bio uobičajen pozdrav za mene. «Hej, mislila sam da si na dobrotvornoj zabavi.» «I jesam. Spremaju se da počnu sa aukcijom, tako da sam imao minut i samo sam htio da te nazovem i pozdravim.» «To je baš slatko.» Nisam bila u raspoloženju da budem pričljiva. «Pa, šta radiš?» Razmišljam o življenju na ulici sa mojom mačkom. «Ništa, samo gledam televiziju.» Moje gledajuće navike su se malo više klasifikovale, kako sam se spremala da gledam Mad Men na Netflixu. «Volio bih da si ovdje.» Pričali smo o tome da mu budem pratnja. On je to želio, ja ne. Još nisam bila spremna za to.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Da, i ja.» To, ustvari, nije bila laž. Te stvari mogu da budu dosadne, ali ponekad mogu da budu i zanimljive. A hrana je u suštini prosječna, ako nije dobra. U svakom slučaju, bila bi bolja od onog što sam imala u frižideru. Provodila sam kod Ryana više vremena nego ikad, tako da mi je frižider bio prazniji nego ikad. Kao što sam rekla Ryanu, planirala sam da naručim hamburger od ćurećeg mesa za večeru. Voljela sam te stvari. «Dobro, dušo, aukcija samo što nije počela pa se čujemo kasnije.» «Čujemo se.» Završila sam uzevši hamburger to veče, i kupivši novine na benzinskoj pumpi. Bolje da pogledam sobe za iznajmljivanje ili bilo šta što nađem. Nadam se da neko neće tražiti provjeru stanja na računu. Otišla sam u krevet oko 10 uveče, a u 11 neko je kucao na vrata. «Hej,» pozdravila sam Ryana. «Uh, bio sam u bilizini?» Izgledao je luckasto. Da, tačno. Tvoja dobrotvorna zabava je bila u centru, dobrih trideset minuta vožnje. Ako si bio u komšiluku to je zato jer si se dovezao dovde. Pronašla sam to smiješnim. «Ovdje si zbog svog poziva,» rekla sam, vraćajući se nazad prema sobi. «Pa, da, ali si mi nedostajala večeras.» Uhvatio me, zavrtio i strasno poljubio dok je njegov jezik gladno istraživao moja usta. Odvojili smo se kad sam krenula prema spavaćoj sobi. Očekivala sam da me prati. Okrenula sam se i vidjela da gleda u novine koje su bile spuštene na noćnom stočiću. Bila sam zaokružila nekoliko soba za izadavanje. «Šta je ovo?» Oh, bože, ovo je zasramljujuće. I dalje sam bila postiđena kad bih bila uhvaćena kako radim neke blesave stvari. «Uh, pa, ustvari, Medison je ovdje ilegalno.» 'Ilegalno' nije bila prava riječ, ali to je bilo sve čega sam tada mogla da se sjetim. «Mislim nezakonito,» ispravila sam sebe kad sam se sjetila prave riječi. «I?» «I moram da se iselim. Za trideset dana.» Izgledao je srećan zbog toga. «Zbog čega se tačno smiješ?» «Sjedni.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Sjela sam, a on je sjeo pored mene na kauč. «Um, pa, znaš, mogla bi da se preseliš kod mene.» Oh, ne. Pakleno ne. «Lijepo od tebe što to nudiš, ali mogu da se izborim sa ovim sama,» lagala sam. Izgledao je povrijeđeno. «Nećeš čak ni da razmisliš o tome?» Odmahnula sam glavom. «Nemoguće. Prerano je.» Onda sam shvatila da to govorim momku koji mi je rekao da je zaljubljen u mene na drugom sastanku (ili je to možda bio prvi) da je nešto prerano. Moje riječi su pale na gluve uši. «Vidiš, ja ne mislim tako. Slažemo se, stvari idu stvarno dobro.» Bila sam zapanjena. «Ti vidiš kako ja živim. Želiš li stvarno to u svojoj kući?» «Ustvari, da, sve dok dolaziš sa tvojim stilom života.» To ima dosta smisla. Naravno da dolazim sa mojim stilom života. Zašto bi moj stil života išao bez mene? Mislila sam na tu frazu od cjeline do bukvalnosti. «Ne, odgovor je ne. Sad dođi u krevet ako želiš.» Ali naravno, preseljavanje kod njega je upravo ono što sam uradila. Poslala sam prijave za zakup po cijelom gradu, ali, baš kao što sam i mislila, zbog mog prisilnog iseljenja kao i kreditnog stanja sve je odbačeno. Znala sam da je Ryan tajno navijao protiv svih tih stambenih kompleksa. Ne bi me iznendilo da je platio, svakom od njih, jednom po jednom, da me odbiju. Naravno, nije bilo potrebno ništa opako da bi me odbili. Moja prošlost je uradila sve to sasvim sama. Konačno, pristala sam. Ali je prvo morao da upozna moju porodicu. Kod njega, kad sam mu konačno priznala da ću da prihvatim njegovu ponudu, postavila sam mu uslov da upozna moju porodicu. Nije bilo šanse da bih se odlučila na tako ozbiljan korak da se preselim kod njega, a da ga oni prvo ne upoznaju. Ryan se rado složio. Shvatila sam da je ovo dobro vrijeme da vidim da li postoji neki reciprocitet u ovome. «Pa, konačno ćeš da upoznaš moju porodicu.» «Da, i baš sam uzbuđen zbog toga.» «Šta je sa tobom?» «Kako to misliš?» «Tvoja porodica je uredu s tim da neka nepoznata žena živi sa tobom?» Raspoloženje mu se pokvarilo. «Ne znam.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

To je bila reakcija koju sam očekivala, a opet nisam. Znala sam da se nešto dešavalo sa njegovim ocem, i sumnjala sam šta. Ipak, moja sumnja je bila tako užasna, da nije mogla biti ni zamišljena. Ipak, dokaz je bio tu – najmanje tokom jedne noći u nedelji Ryan je pričao u snu, preklinjući oca da prestane da radi nešto. Željela sam da se Ryan otvori u vezi toga, ali očito nije još bio spreman za to. Nisam ga gurala. Ono što nisam očekivala je da ovako reaguje na njegovu majku. Volio je majku, i očito je opet bio blizak sa njom, nakon što su bili otuđeni godinama. Nakon što se njegov otac razveo, nije mu bilo dozvoljeno da je viđa, i otac mu je rekao da je to bio Maggiein izbor. Tako je bilo sve dok nije odrastao, potražio je i saznao istinu. Bilo je potrebno truda i porodične terapije, ali su prevazišli njihove razlike i radili na utvrđivanju povezanosti. Sada su bili bliski. Isuse, uzeo je njeno djevojačko prezime za svoje, iako mi nikad nije priznao da je to uradio. «Znači, ne želiš da upoznam –» «Iris, samo prestani s tim, molim te.» Glas mu je bio oštar, kao i uvijek kad bi tema razgovora postao njegov otac. I koristio je moje ime, što nikad nije bio dobar znak sa njim. Bila sam zbunjena. Šta je sa mojim upoznavanjem s Maggie? Ali razgovor o njegovim roditeljima se ovde završio.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVANAESTO POGLAVLJE Došla je noć kad je trebao konačno da upozna moju porodicu. Bio je upozoren šta da očekuje, tako da nije bilo ničega što bi ga uplašilo da pobjegne u brda. A noć je protekla upravo onako kako sam mislila da će. Ryan je kupio mojoj majci buket divljeg cvijeća i limitiranu ediciju Barbie lutke za njenu kolekciju. Mojoj sestri je poklonio kutiju čokolada Christopher Elbow, koji je bio čokoladni butik u Kazas Sitiju. Za mog oca je izabrao potpisanu kopiju Pobunjeni Atlas jednu od omiljenih knjiga mog oca. Znala sam da ga je knjiga unazadila, i lutka takođe, ali novac nikad nije bio predmet, kao i obično. Našli smo se u japanskom Steakhouse. Nisam bila još spremna da Ryan vidi kuću mojih roditelja. Moj stan je bio Tadž Mahal u poređenju sa njihovom kućom. Imali su neizdresiranog psa, tako da im je tepih uvijek smrdio na mokraću, i roditelji su mi bili neuredniji nego što je to moguće. Mislila sam da će Ryanu biti bolje sa manjom dozom svega toga prve večeri. Doza koju je dobio je bila dovoljno loša. Voljela sam moju porodicu, ali bili su malo sumljičavi. Moj nećak se takođe pojavio, i bio je glasan. Govor mu je bio glasan, imai je prijeku narav i tendenciju da izazove scenu u restoranu, ispuštajući J-bombu što više puta što je moguće u rečenici. Otac mi se pojavio u običajenom japanskom odijelu – japanskoj traci na glavi, japanskoj haljini i bijeloj majici ispod. Ryanu je to bilo zabavno i mislio je da to slatko. Moja majka je nosila šarenu košulju koju sam joj kupila za rođendan prošle godine. Moj nećak je nosio uobičajene farmerke i kariranu košulju, a na glavi ogroman šešir od slame. Moje sestra je kao po običaju, bila obučena po posljednjoj modi, u visokim potpeticama i čipkanoj bluzi. Noć se nastvila, kako je moja porodica sjedela za dugačkim stolom i gledala kako kuvar priprema našu hranu. Palo mi je na pamet da ovo nije baš najbolje podešeno da Ryan upozna moju porodicu, jer smo svi sjedeli u dugom nizu. Bilo mu je teško da priča sa bilo kim osim sa osobama koje su sjedele pored njega, a jedna od njih sam bila ja. Ipak, mogla sam da vidim kako razgovara sa mojim ocem živahno. Kako je Ryan mom ocu poklonio knjigu Ayn Rand, moj otac je shvatio to kao znak da je Ryan zainteresovan za Ayn Randa i počeo da govori o Randovoj filozofiji. Na moje iznenađenje, Ryan


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

je znao mnogo o Ayn Randu i bio je spreman za diskutovanje o sa mojim ocem o njenim idejama. Čula sam ga kako govori mom ocu «Siguran sam da je bila inteligentna žena, ali se ne slažem sa socijalnim darvinizmom ili objektivizmom.» «Da, ali ne možemo dozvoliti da mreže socijalne sigurnosti se previše izvuku iz ruke.» Prevrnula sam očima na oca, republikanca samo po imenu. Republikanci ne bi htjeli da imaju bilo šta sa njim - čovjek je vjerovao da bi abortus trebao da bude legalan, da bude legalno da svako posjeduje pištolj ili vatreno oružije, da gej osobe imaju sva prava, da se legalizuje marihuana. Takođe je bio i strastvenik zelene tehnologije, pa ipak je sebe nazivao republikancem. E sad razumi to. Čula sam kako je Ryan izlagao još malo o njenoj filozofiji, što je pokazalo da je imao dublje razumijevanje njenog rada nego što sam mu dala zasluge za to. U međuvremenu, pričala sam sa mojom majkom. «Pa, šta misliš?» «Pa, sigurno je da dobro izgleda. Takođe izgleda i kao pravi džentlmen.» «To i jeste,» rekla sam iskreno. «Voliš li ga?» Opet ta riječ. «Da.» I shvatila sam, možda po prvi put, da ga stvarno volim. Ryan je sjeo pored moje majke. Bilo je malo teško da nađe temu za razgovor sa njom, jer su se njena interesovanja išla od televizijskih bezveznih emisija do tabloida. Ipak, Ryan je našao zajedničku temu razgovarajući sa njom o šou Reachel Ray i drugim kuvarskim šouima, i različitim epizodama Flip that house. Opet sam bila zapanjena kako je u sve upućen. Sa mojom sestrom je vodio debatu o legalizovanju marihuane. Pa nije baš vodio debatu pošto su oboje bili mišljenja da bi se trebala legalizovati. Takođe su pričali i o politici, i opet su im pogledi na te stvari bili identični, tako da tu nije bilo neslaganja. Moj nećak se pridružio tom razgovoru takođe. Sve u svemu, Ryan se sa svima dobro složio. Jednostavno je umio da olakša ljudima, potrudivši se da pronađe zajedničku temu sa svakim od njih. Bila sam iznenađena kako je sa svakim lako stupio u kontakt.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ako išta, moja sestra je rekla «Previše dobro da bi bilo istinito.» Što je on i bio, pretpostavljam. Druga cipela će uskoro pasti, rekla sam joj. Stvarno sam vjerovala u to kad sam joj to rekla. Ali nisam bila potpuno spremna na način na koji će spasti. I koliko brzo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRINAESTO POGLAVLJE Bilo je otprilike oko mjesec dana nakon što sam se zvanično preselila kod Ryana kad se to desilo. Izuzetno dobro smo se slagali zajedno. Obuzdala sam moju naviku da ostavljam nered i upisala se na časove kuvanja i vina kako bih mogla da odradim svoj dio u kuhinji. Ryan je bio odličan kuvar, i uspjela sam da izvučem iz njega da je proveo dva ljeta uzimajući kurseve kuvanja u Italiji dok je bio na Oksfordu. Kako je rekao «Kad sam već živio u Evropi, zašto to da ne iskoristim.» Zaista. Bio je ekspert za italijansku hranu, ali je takođe kuvao i hranu drugih kuhinja – grčku, francusku, špansku, čak i marokansku i tursku hranu. «Postao sam fasciniran mediteranskim načinom spremanja hrane dok sam bio u Italiji,» objasnio je. Tako da je uzeo časove ovdje u Americi kako bi mu pomogli da priprema mediteransku hranu u cjelini. Ja nisam loša kuvarica. Mislim da mogu da pratim recept u najvećem djelu, ali još nisam spremna za to da sve skuvam bez knjige ispred mene. Dakle, kao i u svemu, Ryan je bio daleko ispred mene u oblasti kuvanja. Htjela sam da odradim svoj dio, da pomognem koliko god mogu sa kuvanjem, tako da sam se upisala na kurs kuvanja. Ustvari, rekla sam Ryanu koliko sam napredovala od mog užasnog kuvanja u prethodnih nekoliko godina. Sad sam prosječna kuvarica, ali samo prije nekoliko godina, uzela bih smrznuto pile, stavila ga u posudu i u peć na visoku temperaturu, a onda bih se šokirala što je pile iznutra sirovo. Znala sam da je hrana gotova jer bi se alarm za dim upalio. To mu se učinilo zabavnim. «Ljepotice, ti si odlična kuvarica. Obožavam tvoj Osso Bucco.» To je bio specijalitet koji sam spremila za njega jedne noći koristeći recept. Na moje zadovoljstvo, ispalo je lijepo. U svakom slučaju, bila je moja noć da kuvam. Kao što sam rekla, do te noći je sve bilo kako treba. Naučio me je kako da vozim planinski biciklizam bez straha, i postajala sam sve bolja u tome. Takođe je pokušavao da me nauči da skijam, što je bilo teže, ali sam pokušavala. Išli smo na nezavisne filmove barem jednom nedeljno. Provodili smo vrijeme sa prijateljima, njegovim i mojim, imajući nekog barem svake druge nedelje na večeru. Išli smo u kazino zajedno makar svake druge nedelje. I vodili smo ljubav svake noći prije nego odemo u krevet, i svako jutro prije


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

nego što bi oboje otišli na posao. Takođe smo nastavili sa našim posebnim intersovanjima, ja sa spašavanjem pit bulova, a on sa tenisom i fotografisanjem. Ukratko, upadali smo u finu rutinu sadržaja. Nije da je sve bilo savršeno i ružičasto. Imali smo rasprave, uglavnom oko beznačajnih stvari. «Prokletstvo, Ryane, hoćeš li prestati da prebacuješ programe? Mislim, ne smeta mi ako hoćeš da pogledaš nešto dok su na našem programu reklame, ali stvarno mrzim kad samo prebacuješ i ne vratiš na program koji smo gledali.» To se desilo tri puta dosad. Gledali bi neki šou, i taman bi se potpuno uključila, krenu reklame i – bum! Ryan je počeo da prebacuje i traži nešto drugo. To me je izluđivalo. Umjesto da se raspravlja to veče, Ryan je isključio program i otišao u krevet bez riječi. Bio je lošeg raspoloženja, koje sam viđala na njemu češće nego što mi se sviđalo. On se, u drugu ruku, ljutio mene na svaku sitnicu takođe. «Zašto uvijek zaboravljaš sve što ti kažem? Što ne napraviš listu?» «Pravim listu.» «Ma nemoj, pa gdje je onda?» Moram da priznam da nisam mogla da je nađem. «Kupio sam ti taj iphone kako bi mogla da pratiš stvari. Što ga ne koristiš?» Zato što nisam mogla da ga nađem, takođe. Kad sam mu priznala – «Ne znam gdje je. Mislim da bi mogao da bude u kancelariji,» Ryan je frustrirano podigao njegove ruke. «Izluđuješ me. Način na koji zaboravljaš stvari čitavo vrijeme, imam osjećaj kao da je ovo Pedeset prvih sastanaka.» Pedeset prvih sastanaka je film koji smo iznajmili jedne noći jer je Ryan rekao da ga glavni lik podsjeća na mene. Odmah sam dobila referencu – glavni lik je bila žena koja je imala problem sa kratkoročnim pamćenjem, i bukvalno nije mogla da se sjeti od jednog do drugog dana. Zakikotala sam se u to vrijeme da je to bio način na koji me Ryan vidio, ali je očito bio iritiran mojom zaboravnošću, i nije se šalio koristeći tu referencu. Plus, Alexis je i dalje bila na slici. Ryna je bio iznenađujuće strpljiv sa njom kad je zvala, ne kao ono jutro kad sam ga čula kako se dere preko telefona. Čak se pojavila prilično redovno, i on ju je pozvao da gleda televiziju sa nama. Bila je uobičajeno pijana kad se pojavila, i htjela je da priča tokom cijelog šoua. «Pa kako se zove ovaj šou?» «The Voice.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «I o čemu se tu radi?» «To je takmičenje u pjevanju.»

«Bože, pogledaj to što je Christina obukla.» «Ona uvijek tako izgleda.» «Mislim da je Adam zgodan.» «Svi to misle.» «Za šta su te stolice?» «Okreću ih okolo kada žele nekog u svom timu.» «Oh, moj Bože, taj tip je ružan. Što bi ga htjeli u njihovom timu?» «Čitava stvar sa ovim šoom je u tome da se pronađe neko ko dobro pjeva, bez obzira kako izgleda.» I tako se nastavilo tokom čitavog šoua. Ponekad bi se Alexis pojavila subotom uveče, kad smo Ryan i ja htjeli da idemo da gledamo neki šou ili na večeru. Tako jedne subote uveče kad smo išli prema centru, do pozorišta Tivoli koji je prikazivao nezavisne filmove i obnove, kako bi smo gledali obnovu Građanina Kejna. «Pa, šta ćete da radite večeras?» «Idemo do Tivolija da gledamo Građanin Kejn.» «Zar to nije stari film?» Pogledala sam u nju, zapanjena. Ona je pravnik sa Jela, a ne zna za Građanina Kejna? Pojasnila je. «Naravni da je stari film. Samo nisam znala da je ponovo sniman.» «Ustvari, idemo da gledamo original. Nije bilo ponovnog snimanja.» «Oh.» Stajala je tu, gledajući okolo. «Znaš, volim stare filmove, naročito one na velikom ekranu.» Pa sam rekla «Da li bi htjela da ideš sa nama?» Molim te reci ne. «Voljela bih.» Ovo se dešavalo češće nego što bih voljela, i bila sam zbunjena zbog čega je Ryan bio tako fin prema njoj. Ali nije bilo na meni da joj kažem da se izgubi. Ako Ryan želi da ona ode, nek joj to kaže. Što on nikad nije uradio. On se izvinuo zbog njenog upada, s objašnjenjem «Znaš kako se kaže. Prijatelje drži blizu, neprijatelje još bliže.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Uzdahnula sam. Znala sam da ga Alexis ucjenjuje. Sa čim, nisam baš bila sigurna. Ali on nije znao da ja to znam, tako da sam nastavila da ćutim i prihvatila njenu ulogu u našim životima. Osim toga, ona je stvarno bila poprilično bezopasna, ali dosadna. I naravno, kad smo god bili zajedno, uvijek je bila pretpostavka da su dvoje lijepih ljudi bili zajedno, a da sam ja usvojena sestra jednog od njih. I to sam prihvatila. Imala sam strpljenja i strpljenja. Međutim, te noći, Alexis je došla i bila je definitivno drugačija. Došla je nenajavljena kao i obično, ali nije bila kao ona. Bila je ratoborna. «Sranje,» Ryan je rekao gledajući kroz vrata. Zaključao ih je. «Sakrij se.» Napravila sam grimasu. Sakriti se? Zašto bih se krila od Alexis? Uprkos sebi, počela sam da je uzimam u obzir kao prijatelja. Otrčala sam uz stepenice u sobu za goste sa nepoznatim umjetničkim djelom, u kojoj sam provela prvu noć u ovoj kući. Alexis je lupala na vratima. «Znam da si tu, ti malo govno!» Ryan je izgledao uspaničeno. Ja sam bila iznad, gledajući dolje u njega. Izgledao je potrešeno. «Da si me odmah pustio unutra! Odmah!» Potrčao je uz stepenice dok sam se ja povlačila u sobu. «Ostani ovdje!» «Šta se dešava?» «Nadrogirana je. Znao sam to istog trenutka kad sam pogledao u nju kroz vrata. Zenice su joj proširene izvan vjerovanja i sva je u neredu.» «Nadrogirana?» Nisam znala mnogo o heroinu, njenom izboru droge, ali sam znala da ne čini da se ljudi ponašaju na način na koji se Alexis ponašala. «Rekao bih kokainom.» Kokain? Jesmo li u osamdesete? «Takođe je vjerovatno i manična. Nastoji da uzima više kokaina kad je manična, što naravno, sve čini puno gorim.» Oh, ima bipolarni poremećaj? To objašnjava dosta toga. «Zašto mi nisi rekao da ima bipolarni poremećaj?» «Ne znam, vjerovatno nismo naišli na tu temu.» Alexis je lupala jače i jače. «Otvori, ili ću razbiti tvoju dragocjenu staklenu pticu, kunem se da hoću!» Tada je počela da lupa u drveni dio vrata, odmah ispod ptice. Vrata su bila ogromna i čvrsta, ali ptica nije bila. Nije bilo sumnje da će je razbiti. «Ostani ovdje! Ne pomjeraj se,» Ryan je rekao i strčao niz strpenice.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a Otrčao je do vrata i otkljčao.

«Gdje je ona?» Alexis je zahtjevala da zna. «Gdje je ko?» «Šta ti misliš? Šta u svakom slučaju vidiš u toj žabi krastači?» Hej! Mislim, znam da ne izgledam kao super model kao ti, Alexis, ali pokušavam. Ne mislim da sam baš žaba krastača. «Nije ovdje.» Ryan se nije bavio komentarom 'žabe krastače' ali pretpostavljam da je to dobro. «Pa, onda, sačekaću. Šta imaš za jelo?» «Zašto želiš da razgovaraš sa njom?» «Ne tiče te se.» «Tiče me se, Alexis? Zašto želiš da razgovaraš sa njom?» «Vidjela sam Nicka danas. Naletjela sam na njega u prodavnici pića.» Njega? Nick je on? Šta dođavola? «Oh, sranje, Alexis, ti ne bi...» «Oh, ja ne bih? Slušaj, nemam ništa protiv tvoje slučajne djevojke. Prilično je fina, ustvari. Ja samo pazim na nju.» Oh, sad sam slučajna? Ona misli da sam ja slučajna osoba u Ryanovom životu? «Alexis, molim te.» Onda je snizio glas, ali sam i dalje mogla da ga čujem. «Nisam joj još rekao za to.» Rekao za šta? Oh, Bože, šta sad? Šta je sljedeće? «Zašto spuštaš glas?» Alexis nije bila glupača, čak ni kad je bila nadrogirana. Odmah je shvatila da sam ja negdje u kući čim je Ryan snizio glas. «Ona je ovdje negdje, zar ne?» «Rekao sam ti, nije ovdje.» «Sereš.» Sad se pela stepenicama. Skrila sam se u ormar. Odmah je bila u sobi i otvorila je vrata ormara. «Ah, u ormaru, a?» Ryan je bio odmah iza nje. Pogledala je u njega. «Kako prikladno. Sad ste oboje u ormaru.» Alexis se bolesno smijala njenoj šali. Šta to znači? I ko je dođavola Nick? Protrljala je bradu, gledajući u mene. «Ne, ne mogu to da uradim.» Zatim se okrenula k Ryanu. «Znaš šta želim. Želim Sezana. Znam gdje su tijela zakopana. Svako tijelo. Spaliću te sve do zemlje. Sve do jebene zemlje.» Nadam se da 'zakopana tijela' koristi figurativno. Nisam progovarala.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Idem sad,» Alexis je rekla, spuštajući se niz stepenice. Ryan je bio na telefonu sa Danielom. Znao je da ne može da vozi, iako se izgleda dovezla dovde. Daniel je stigao za manje od pet minuta. «Oh, pakleno ne. Sama ću da vozim,» rekla je kad je vidjela Daniela. Međutim, Ryan je već ispreturao po njenoj tašni i uzeo joj ključeve. «Gdje su mi ključevi? Daj mi te jebene stvari.» «Evo, Alexis, popij ovu čašu vode prije nego odeš.» «Ne želim vodu.» Ali ju je popila u svakom slučaju. Ryan je klimnuo Danielu koji je stajao na ulaznim vratima. Nakon deset minuta, Alexis se onesvijestila na kauču. Ryan i Daniel su je podigli uzeli i stavili u eskaladu. «Hvala, čovječe,» Ryan je rekao Danielu. «Naravno. Moramo da prestanemo da se susrećemo ovako.» «Ne zaboravi da joj vratiš auto kad se rastrijezni.» Klimnuo je. «Dosad sam naučio šta treba da radim.» «Spasilac si druže.» Daniel je klimnuo i odvezao se, sa onesvješćenom Alexis na mjestu suvozača. Pitala sam se koju vrstu droge joj je dao Ryan da se tako brzo onesvijesti, kad je bila onako čudna ranije. Mora da joj je dao nešto baš moćno. Pogledala sam nazad u Ryana koji je izgledao potreseno i šokirano. Takođe se bukvalno tresao. Sad ste oboje u ormaru. Šta dođavola? Bilo me je strah da pitam. «O čemu se ono radilo?» «Izvini me.» Uzeo je telefon i otišao u drugu sobu. «Da, Dr Halder? Hvala što ste se javili na telefon ovako kasno. Ne, ne, dobro sam. Imate li slobodno popodne tokom ove nedelje? Što je prije moguće? Trebam tri sata vašeg vremena, ako je moguće. Stajao je, miran, otprilike oko pet minuta. «Srijeda? Ništa ranije?» A zatim «Da, da, razumijem. Hvala vam što ste raščistili vaš raspored za mene za srijedu.» Došao je. «Uh, šta radiš u srijedu u jedan?» «Samo da pogledam,» rekla sam gledajući u moj iPhone. Ryan mi ga je kupio na poklon prve nedelje kad sam se uselila. «Moraš da budeš bolje organizovana,» rekao je kad mi ga je donio. Nisam mogla da se raspravljam sa tim. «Uh, imam nekoliko novih unosa. Mada mogu da ih pomjerim.» Bila sam malo uznemirena zbog ponovnog zakazivanja posla. Pokušavala sam da


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

budem odgovornija. Nisam mogla sad da izgubim posao, jer bih onda bila potpuni gubitnik. Ryan ne bi htio da nezaposleni gubitnik živi sa njim. «Normalno te ne bih pitao da uradiš to, ali ovo je bitno.» «Želiš da idem sa tobom kod terapeuta?» To je bila izjava, ne pitanje, jer sam znala odgovor. «Da. Molim te.» «Ok.» Zatim sam bila na telefonu sa Melindom. «Opet pravite novi raspored? Bio je dobar.» «Da, znam, ali ovo je bitno.» «Ok,» progunđala je. «Hvala.» Okrenula sam se Ryanu. «Sređeno.» Duboko je udahnuo. «Ok, sad moraš da mi obećaš nešto.» «Šta?» «Da mi nećeš postaviti nijedno pitanje o onom što je Alexis rekla, ili si čula da je rekla dok ne sjednemo u kancelariju Dr Hadler zajedno.» Sranje, to je bilo tek za tri dana! Radoznalost i panika, priznajem, su me ubijale. «Dogovoreno,» rekla sam, glumeći osmijeh. Ispustio je dubok izdah. «Bože, volim te.» Onda je bio opet na telefonu. «Da, dr Hadler. Ryan je opet.» Pauza. «Da, nadam se da je uredu da povedem vjerenicu u srijedu sa mnom.» Pauza. «Hvala vam što ćete nas primiti.» Pogledala sam u njega. Vjerenica? Odjednom sam iz nekog čudnog razloga bila prestravljena.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ČETRNAESTO POGLAVLJE Tri dana koja sam morala da čekam da vidim Ryanovog psihijatra su bila pakao. Opet i opet sam čula Alexine riječi «Sad ste oboje u ormaru, i nisam mogla da prestanem da se pitam ko je bio Nick. Sad kad sam znala da je Nick muško, i da... Ne, ne, prestani sa tim. To nije to. Bilo mi je žao što sam se složila sa Ryanovim uslovom da ne pitam ništa o onom što je Alexis rekla do srijede. Nije bilo baš ni zabavno biti u Ryanovoj blizini, takođe. Na sredini sobe je bio slon kojeg ni on ni ja nismo mogli još da imenujemo. Misli su mi išle sto kilometara u sekundi, uzimajući u obzir sve mogućnosti. Dok je Alexis izabrala da mi ne otkrije Ryanovu tajnu to veče, učinila je mnogo štete što nije odmah rekla o čemu se radilo. Možda je to bio njen cilj. Savršeno je odigrala njenu ruku. Shvatila sam da je njen glavni cilj bio da vrati Ryana na bilo koji način koji može. Da, uvijek je željela materijalnu imovinu, ali mi je uvijek bilo jasno da je za nju Ryan konačna nagrada. Zajebala si, damo, sad je tvoje smeće moje blago. Ne da bi Ryan mogao da bude, ili bi trebao da bude, uzet u obzir kao nečije 'smeće'. Dobro, ko zna? Možda je samo rekla nešto što uopšte nije uopšte istina u pokušaju da u moj um ubaci sumnju za Ryana. Bez mene na slici, možda bi mogla da se uvuče u njegovu milost. Ovo su sve bile misli koje su mi prolazile kroz glavu dok sam pokušavala da se skoncentrišem na posao. Takva koncentracija je bila nemoguća. Nažalost, imala sam raspravu za pritvor u utorak, dan pre kobnog puta kod terapeta. Glava mi nije bila u igri, a moj klijent, majka, nije bila najrazumnija žena na svijetu. Raznijela sam raspravu. Jedva da sam pogledala u fajl, i nisam pregledala izjave, tako da je moje unakrsno ispitivanje ljigavog oca ostavilo daleko od željnog. Saslušanje je otišlo naniže u poraz, kao što sam znala da će, a majka je izjurila iz sudnice. «Žao mi je, ali znate, ovakve slučajve je teško dobiti.» Što je bilo i istina. Majka je tražila privremeno starateljstvo i zabranu posjete, i u ovakvim slučajevima je stvarno teško dobiti jer sudije uvijek daju jednake posjete i jednom i drugom roditelju. «To je uredu. Razumijem.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Naravno, ispalo je da nije razumjela. Nakon što sam stigla u kancelariju, Melinda me je obavijestila. «Rachel me je zvala i želi nazad svoj novac.» Prevrnula sam očima. «Neće ga dobiti.» «Stvarno je iznervirana i želi da ide u bar. Kaže da si bila veoma loša u sudnici.» Tu je upravu. «Evo joj proračun mojih sati. Ustvari mi duguje novac.» «Govorim ti, ona će biti nevolja. Kaže da nisi bila uopšte pripremljena.» «Kako god.» «Potreban joj je novac kako bi mogla da plati drugog advokata.» «Neće dobiti ništa, i to je to.» «Slušaj, provela si čitav dan na kompjuteru u kancelariji, surfujući po internetu umjesto da čitaš njen dosije. Duguješ joj objašnjenje, a mislim da joj duguješ i novac.» Provela sam čitav dan na intenetu, gledajući lude mačke i reklame na televiziji, to je istina. Takođe nisam opet pregledala dosije. Kriva po optužnici. Ali ja sam ta koja bi trebala da daje naređenja Melindi, a ne obrnuto. Nažalost, nisam mogla da joj prebacim činjenicu da provodi previše vremena na internetu, jer to uopšte nije bila istina. Bila je pravi, posvećeni radnik, i nikad je nisam uhvatila da surfuje umjesto da radi. Nisam imala odbranu od optužbe. «Razmisliću o tome.» Shvatila sam, iznova, koliko sam bila istrošena u pravničkoj praksi. Jednostavno nisam bila više dobra u tome. Nikad nisam imala puno strasti za to. Pravo nikad nije čučalo u meni. Ono je jednostavno značilo kraj školovanju. Pa šta bi najgore moglo da mi se desi? Da dobijem šamar je nisam mraljivo predstavljala klijenta? Dešava se svaki dan. Ali moj nastup u sudnici me je progonio. Bila sam užasna unutra. Ali nisam mogla da joj vratim njen avans. I dalje sam živela samo sa osnovnim potrebama, iako su se stvari popravile otkako sam se preselila kod Ryana. Ništa mi nije naplaćivao što živim tamo sa njim. On je bio vlasnik kuće, tako da nije bilo hipoteke, a on svakako ne bi uzimao novac od mene. Više nisam morala da brinem za kiriju ili komunalije. Ponovo sam brinula o mojim budućim izgledima. Ryan je i dalje bio lud za mnom, ali sam trenutno imala neku respektabilnu poziciju. Ne bi bio previše zasramljen da me predstavi njegovim članovima upravnog odbora ili prijateljima iz visokog društva. Ipak, ako bih odlučila da se povučem iz pravničke prakse i kako bih radila u Whole Foodsu, onda bi to bila druga priča. Plus, Alexis, pored sve njene lidoće, bila je visoko poštovani advokat. Bila je partner u velikoj firmi, plus se školovala na Jelu. Sa takvom osobom bi on trebao da bude – sa prelijepom


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

pravnicom koja je partner u firmi. Ali, izabrao je da bude sa mnom, tako da sam morala da donesem nešto na sto. Jednostavno ću morati da to pretrpim. To je bilo veoma obeshrabrajuće. Suočavala sam se sa stvarnošću mog izgaranja, u isto vrijeme kad sam predviđala veliku bombu kod psihijatra. Nisam imala dobar dan. Stigla sam kući, a Ryan me je čekao. Veliki buket cvijeća je bio na stolu. Takođe su bile upaljene svijeće, a mogla sam i da osjetim miris večere koja me je čekala. Bio je otvorio bocu vina. «Ljubavi, znam da si pod stresom. Jako mi je žao zbog svega ovog. Žao mi je što sam te natjerao da čekaš kako bi saznala šta se dešava. Volio bih kad bi postojalo nešto što mogu da uradim. Znam da večera i ruže neće odnijeti tvoju zabrinutost, ali sam sam htio da učinim nešto za tebe.» Morala sam da priznam, bio je sladak. Nadala sam se da njegovo otkriće neće uzrokovati prekid, mada sam bila previše nervozna oko toga. Večera je bila ukusna, kao i obično. Napravio je jedno od mojih omiljenih jela – krompir njoke sa žalfijinim maslacem, kozijim sirom i orasima. Bilo je preukusno i proizvelo je orgazam u mojim ustima. Poslužio ju je sam jednostavnom Cezar salatom sa domaćim krutonima i prelivom. Desert je bio Zabaglione sa svježim malinama. Popili smo nekoliko boca najboljih vina iz njegove vinarije. Osjećala sam se bolje nakon obroka. Poveo me je do glavnog kupatila. To je bilo nevjerovatno kupatilo sa potopljenom kadom. Skinuli smo našu odjeću i popeli se u kadu. Napravio je vodu na pravu temperaturu i postarao se da ima dosta mjehurića od sapunice. Pustila sam neke od mojih omiljenih pjesama na iTunesu, koji su se čuli u pozdini iz zvučnika u kupatilu. Pili smo vino i opuštali se u ogromnoj kadi. Nježno mi je masirao ramena sa uljem za masažu, dok je sjedio iza mene u kadi. Našamponirao mi je kosu, nježno mi masirajući glavu. Malo sam se nagnula naprijed, i on je počeo da mi trlja leđa uljem. Njegove ruke su mi masirale leđa, pa zatim ramena, pa vrat. «Uh, tako si napeta,» rekao je dok je pokušavao da mi opusti čvorove napetosti. Da, bila sam napeta, ali napetost je postajala sve bolja sa svakim stiskom njegove jake ruke. Opuštali smo se u kadi nekoliko sati, dok sam podizala noge iz kade s vremena na vrijeme, kako se ne bi previše


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

razbrazdale. Voda se nikako nije hladila, pošto je kada imala ugrađene grejne jedinice, isto kao đakuzi. Nakon kupke, legla sam u naš krevet, dok mi je Ryan masirao leđa i stražnji dio nogu uljem. Masirao je moje listove i stopala, provodeći dosta vremena na svakom dijelu tijela. Imala sam osjećaj kao da imam profesionalnu masažu. Toliko je dobro bilo. Onda sam legla na leđa, a on mi je masirao bedra i ruke. Bila sam počela da se potpuno opuštam, kad je počeo da me strastveno ljubi. Vodio je ljubav sa mnom, nježno, sporo, kao da vodimo ljubav prvu noć. Nisam željela da se to završi. Na kraju smo završili vodeći ljubav satima, nježno, strasno, polako. Bili nam je ugodno zajedno, ugodnije nego prve noći i počeli smo da otkrivamo u čemu ono drugo uživa. Nagovijestio je, više nego jednom, da voli igranje sa guzom koje sam mu pružila prvo veče, tako da sam mu to opet pružila, prstom polako ulazeći u njega dok se on polako pomjerao u meni. Zastenjao je. «Prestani, blizu sam. Želim da ovo traje duže.» Prestala sam. «Izvini, samo želim da budem duže u tebi. To me toliko pali da ne mogu da se kontrolišem.» To je bilo uredu. Nakon što smo satima vodili ljubav na krevetu, a zatim ispred kamina u spavaćoj sobi, položivši deku ispred kamina, zaspala sam u njegovom naručju. Nadala sam se da to neće biti poslednja noć za nas. Vodili smo ljubav te noći kao da bi to mogla da bude naša posljednja zajednička noć, i ta misao me potpuno prestrašila. Prošaputala sam mu «Volim te.» Nažalost, već je bio zaspao. Nije uspio da čuje riječi koje je toliko očajnički čekao da čuje od našeg prvog sastanka.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

PETNAESTO POGLAVLJE Dan D je konačno stigao. Našla sam se sa Ryanom u kancelariji dr Halder, stignuvši tamo ranije i čekajući u čekaonici Ryana da stigne. Stigao je kratko nakon mene. Sjedeli smo u čekaonici u tišini. Ja sam prevrtala časopis People. On je samo zurio u prostor. Mogla sam da čujem njegovo disanje. Čak sam mogla i da čujem otkucaje njegovog srca. «Jesi li nervozan?» pitala sam ga. «Na smrt,» odgovorio je. «I ja.» «Iris, moram ovo da izbacim iz sebe. Nadam se da ćeš moći da podneseš ono što će biti rečeno unutra. Molim se da možeš. Ako me ostaviš, ne znam šta ću raditi.» Lagano sam ga potapšala po šaci. «Ne brini, ne idem nigdje.» «Nadam se da si u pravu u vezi toga.» «O, poprilično sam sigurna.» Dr Hadler nas je pozvala. «Ryan, Iris?» Ryan ga je pozdravio. «Zdravo, dr Hadler. Ovo je moja, uh...» «Vjerenica?» Dr Hadler je pitao, gledajući u mene. Ryan je pogledao u mene. Moj izraz lica je bio sumnjičav. Zašto će lagati u vezi toga? «Ustvari, nije još moja vjerenica.» Pogledao je u mene. «Još,» ponovio je. Kako god. «Uđite unutra. Sjednite.» Kancelarija je bila ogromna sa malim dvosjedom i lijepim pogledom na grad. Prozori su bili veliki, sa viokim plafonom, otprilike četiri metra visine. Moram da priznam da je to bila veoma opuštajuća kancelarija sa malim vodopadom na sredini prostorije. Ryan i ja smo zauzeli mjesto na dvosjedu. «Sad, Ryan, prvo uvod. Razgovarali smo preko telefona šta želite da uradite. Morate da potpišete vaše odricanje povjerljivosti.» Ryan je klimnuo, uzevši papire u ruke, pažljivo ih čitajući. U međuvremenu, ja sam sjedela tamo, bukvalno se treseći. Pogledala sam dr Hadlera u oči. «Lijep dan danas,» rekao je.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Da. Ovo mi je omiljeno godišnje doba.» I bilo je. Uvijek sam voljela jesena na Srednjem Zapadu. Voljela sam Noć vještica i kako je vazduh oštar tokom oktobra. Voljela sam što je period Bozića odmah iza ugla, što je bilo moje drugo omiljeno godišnje doba. Voljela sam što tako rano pada mrak. Ryan i ja smo već napravili plan da za sljedeći vikend odemo na selo i vidimo kako se lišće mijenja. Nadam se da ćemo potrajati do tada. Dr Hadler je nastavio da vodi mali razgovor sa mnom, dok je Ryan pažljivo čitao papire. «Da li se raduješ sezoni Chiefsa?» «Nisam baš fan ragbija. Osim kad je igrao Joe Montana.» Ovo je bilo prije dobrih dvadeset godina. Zvučala sam kao idiot. «Pa, ne propuštaš mnogo.» «Tačno.» Otac me je uvijek zadirkivao o tome što ne volim Chiefse. Nisam mogla da pomognem. Nije me bilo briga za ragbi, mada sam bila ludo zaljubljena u Joe Montanu, tako da ne samo da sam gledala svaku utakmicu te godine kad je igrao, već sam ih i snimala na VCR-u (to je bilo prije DVR doba) i gledala ih ponovo. Opet i opet. «Jesi li gledala neki dobar film?» «Gledala sam Uspon mračnog viteza.» «Da, taj je bio dobar. Jesi li gledala i Mračnog viteza?» «Jesam. Nije mi se svidio kad sam ga prvi put gledala, ali gledala sam ga opet, i Heath Ledger je zaista maestralno odigrao.» «Da. Bilo je zaista loše što mu se ono dogodilo.» Duboko sam udahnula. Mislila sam da će još jedan film Heath Ledgera, Planina Broukbek uskoro biti dozvana. Nadala sam se da neće. Ryan je konačno završio sa papirima o povjerljivosti. Jako je udahnuo i izdahnuo. Klimnuo je dr Hadleru. Dr Hadler je počeo, obraćajući mi se. «Gospođice Snow, um, mogu li vas zvati Iris?» Klimnula sam. Počeo je. «Iris, znate li zašto ste ovdje danas?» Pogledala sam u Ryana. Nije gledao u mene. Izgledalo je kao da gleda u papire na stolu dr Hadlera, memorišući dizajn. «Uh, ne baš. Mislim, imam sumnje zbog čega sam ovdje.» «Koje su tvoje sumnje?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Pa, uh, Ryanova bivša žena je rekla nešto prije neko veče, i pretpostavljam da treba da saznam šta je time mislila.» «Šta je rekla?» «Rekla je da je Ryan bio u ormaru.» Dr Hadler je klimnuo, gledajući Ryana značajno. Ryan je klimnuo glavom. «Iris, moram da vas pitam ovo. Da li vjerujete u biseksualnost?» Progutala sam. Ovo je krenulo putem kojim sam i mislila da će ići, i koji mi se nije sviđao ni mrvicu. «Naravno. Mislim, Anđelina Džoli je biseksualka, Ferdži iz Black Eyed Peas je priznala to, Megan Foks, Ana Pakvin, Lindzi Lohan, Zoi Saldana...» Sve su bile žene. Dr Hadler je klimnuo. «To su sve žene,» rekao je, potvrđujući očito. «Sad, znam da će ovo zvučati čudno, ali da li vjeruješ u mušku biseksualnost?» Pogledala sam u Ryana, osjećajući se nelagadno. «Ustvari, uvijek sam slušala da ne postoje muškarci koji su biseksualci. Ili su heteroseksualci, ili su potpuno gej.» Dr Hadler je opet klimnuo. «To je uobičajeno pogrešno mišljenje.» Duboko sam udahnula i čekala da dr Hadler nastavi. «Vidite, ženska biseksualnost je prihvaćena u današnjem društvu. Britni Spirs je poljubila Madonu na državnoj televiziji, i bilo je nekih polemika, ali ipak to nije bila velika stvar. Kao što si primjetila, nema nedostatka ženskih zvijezda koje su priznale da su imale afere sa ženama.» Klimnula sam. «Da, to je istina.» «Šta misliš da će se desiti ako bi, recimo, Bred Pit priznao da je imao ljubavnu aferu sa muškarcem, kao što je Anđelina Džoli priznala da je imala aferu sa ženom?» «Ne znam. Pretpostavljam da bi njegova karijera bila gotova.» «Upravo tako. Postoje dvostruki standardi u vezi ovog. Ženska biseksualnost je vrela. Muškarci fantaziraju u dvjema ženama koje su zajedno. Žene se hvale kako su imale istopolne seks afere na fakultetu. Kul je biti biseksualka. Muška biseksualnost nije tako prihvaćena.» Tačno. Dr Hadler je nastavio. «Znaš li šta je Kinsijeva studija?» Znala sam nešto o tome. «Kinsijeva studija tvrdi da je seksualnost fluid, i da niko nije u potpunosti homoseksualac ili heteroseksualac.» «Tačno. Seksualnost je kontinuum.» Klimnula sam. «Priznajem da ne znam šta to tačno znači.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

U tome, dr Halder je nacrtao malu liniju dijagrama na pokretnom slajdu. «Ovo je ilustracija jedne seksualnosti. Na lijevoj strani je potpuna homoseksualnost. Privlači te tvoj isti pol, i samo on. Na desnoj strani je potpuna heteroseksualnost. Privlači te suprotan pol, i samo suprotan pol. A upravo ovdje, na sredini ovo linije, je prava biseksualnost. Tu osobu privlače muškarci i žene jednako.» Klimnula sam. «Sad, gdje bi ti smjestila sebe?» Pomjerila sam dijagram skroz desno. «Vidim da si pomjerila dijagram skroz desno, najviše što može.» Klimnula sam. «To znači da te ne privlači isti pol.» Razmislila sam sekund o tome. Prisjetila sam se najmanje dvije prilike kad sam upoznala žene koje su me užasno privlačile. Čak sam imala fantazije o jednoj od njih. Takođe sam imala djevojčku zaljubljenost u moju cimerku. Često sam fantazirala o ženama dok bih masturbirala, naročito o pohotljivim ženama koje bih srela na ulicu. «Um, čekajte da promijenim odgovor.» U tome, malo sam pomjerila dijagram u lijevo. Nakon toga sam ga još malo pomjerila. «Vidim da si pomjerila dijagram dalje u lijevo.» Pohledala sam u Ryana. I dalje je gledao u papire. «Da, mene, um, privlače određene žene.» «Jesi li ikad bila sa ženom?» «Ne.» Zašto je ovo odjednom o meni? «Zbog čega?» «Ne znam. Pretpostavljam, um, pretpostavljam da se plašim da budem.» «Plašiš?» «Da. Znate, to je tabu i sve to.» «Ok.» Pogledao je u Ryana. «Ryane, želite li vi da dodate nešto ovome?» Lupkao je prstima polako na ivicu dvosjeda gdje smo sjedeli. Uzeo je dijagram i pomjerio ga još u lijevo, mnogo više nego što sam ga ja bila pomjerila. Pogledao me je. «Ovdje se ja nalazim na kontinuumu.» Dijagram je bio tačno na centru.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Oh,» je bilo sve što sam uspjela da kažem. Dr Halder je pokazao Ryanu da nastavi. Ryan je duboko udahnuo. Pogledao je u dr Haldera. «Ne mogu da joj pričam u vezi ovog. Možete li da mi pomognete?» Dr Halder je uhvatio mamac. «Ryan me je nazvao potpuno uznemiren ove nedelje, zabrinut da si saznala za čovjeka po imenu Nick. «Nick, da.» «Je li ti Ryan rekao šta o Nicku?» «Ne. Pretpostavljam da sam zato danas ovdje, u ovoj kancelariji, da saznam o tome.» «Da. Ryan mi je naznačio da želi sigurno mjesto da razgovara sa tobom o njegovoj vezi sa Nickom, tako da možeš da dobiješ odgovore na svoja pitanja od stručnog lica.» «Ko je Nick?» Dr Halder je pogledao u Ryana. On je klimnuo glavom. «Nick je bio u Ryanovom životu otkad je Ryan bio veoma mlad,» dr Halder je počeo. Opet je pogledao u Ryana. Ryan je pogledao u mene i duboko udahnuo. «Uh, mislim da ja mogu odavde da preuzmem.» Još jednom je duboko udahnuo, a zatim počeo. «Nick i ja smo odrasli zajedno. Išli smo zajedno u osnovnu školu, srednju školu, visoku, a zatim smo bili cimeni na Harvardu.» Nastavio je, jako izdahnuvši. Igrao se sa svojom kosom, zaglađujući je nazad. Vrpoljio je sa njegovim okovratnikom. Onda je opet ruke vratio u kosu. Nastavio je. «Bili smo prijatelji. Samo prijatelji. Ali on, on, on je spasio moj život.» Pogledala sam u njega, zbunjena. O čemu je on to govorio? Nastavio je. «Dobro, znaš da sam dok sam bio na Harvardu da sam se drogirao. Bio sam stalno nadrogiran. Jedini razlog zbog kojeg sam prolazio kroz školu je bio taj što sam plaćao nekom da uzima bilješke na času, i na brzinu bi ih prešao za ispite. Nick nije imao nikakve veze sa drogom. Konstantno je pokušavao da me izvuče iz nje.» «Nastavi.» «Pa, droga nije bila jedini problem. Takođe sam bio u velikoj depresiji na koledžu. Uh, postojale su, uh, stvari u mom djetinjstvu koje su me vukle dolje, koje sam pokušavao da zaboravim. Pa sam uzeo drogu kako bih pokušao da se oslobodim bola.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Klimnula sam, u tišini ga ohrabrujući. «Imao sam posebno težak semestar. Bio sam na pauzi sa Alexis, i zabavljao sam se sa drugom djevojkom. Stvari sa njom nisu išle dobro i konstantno sam imao noćne more. Konstantno. Svaku noć. Mislim, uvijek sam bio dobar u školi, ali pritisak je uvijek bio tu. I moj otac...» Tu je prekinuo. Disanje mu je postalo teže. Tvoj otac, šta? Ali nije nastavio da priča o tome. «U svakom slučaju, pritisak me je stizao, tako da sam kupio pištolj. Napunio sam ga i stavio ispod brade. Taman sam htio da povučem okidač kad je Nick počeo da lupa na zaključana vrata.» Oči su mu se vlažile dok je gledao u daljinu. «Razdrao sam se na njega da me pusti na miru i da ode. Bio je uporan. Naravno, imao je ključ, ali sam ja bio zabarakadirao vrata sa kovčegom za knjige.» Još lupkanja prstima, onda su njegove ruke bile na pantalonama na nogama, zatim je uzeo ključeve u ruke, da bi ih zatim okretao. Neprestano. Dr Halder je bacio Ryanu malu lopticu za stezanje, i on ju je stezao, neprestano. Uopšte nije gledao u mene. Nastavio je. «Nick je ušao kroz klizuća vrata. Bili smo na šestom spratu i imali smo terasu. Imali su je i komšije do nas, pa je Nick otišao do njih, izašao na njihov balkon i skočio na našu tersu kako bi ušao kroz vrata. Jednom kad je pršao kroz vrata, oborio me je prije nego sam uspio da pucam.» Opet sam bila preplavljena. Ipak, rukom sam mu pokazala da nastavi priču. «Upravo tada sam ga mrzio. Želio sam da umrem, a on me nije pustio. Ali, kasnije te noći, pili smo pivo u našoj sobi, i tada sam mu bio veoma zahvalan za ono što je učinio za mene. I mi, uh...» Pogledao je u dr Halder očajnički. Onda je opet počeo da steže lopticu, zglavci su mu pobijeljeli. Rukama je protrljao obraze i oči, a zatim je opet prolazio rukama kroz kosu. «Mi, uh, mi smo se ljubili te noći. I mi, uh, postali smo intimni.» Oči su mi se raširile. «Koliko intimni?» «Samo oralno.» Samo oralno? Zbog ovoga ću sebi vrat zavrnuti. «Ok. Onda, to se desilo te noći. Mogu sa tim da se nosim.» «Ustvari, nije se tu završilo. I dalje smo bili drugovi, mislim, uvijek smo bili drugovi. Ali smo počeli da imamo oralni seks redovno.» Oh, to je bila afera koja se nastavlja. I dalje podnošljivo. «Gdje je Nick sad?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Uh, on živi u Mission Hills.» To je bilo još jedno bogataško predgrađe u Kanzas Sitiju, bogato kao i Hallbrook. «Ima ženu i dvoje djece i veoma je srećan sa njima.» Ok, znači Nick živi u gradu. «Da li ga i dalje viđaš?» «Da.» «Da li i dalje...» Napravila sam značajan izraz lica. «Da, bar jesam, dok nisam sreo tebe.» «Oh.» Nisam imala šta da kažem. Počela sam opet nakon što sam pronašla riječi. «Šta osjećaš prema njemu?» Pogledao je u dr Haldera. «Ja, ja, ja, sam zaljubljen u njega.» Pogledala sam dr Haldera, sa panikom u očima. «Je li ovo moguće? Mislim, znam da ste rekli da ljudi mogu da budu privučeni osobama istog pola i budu heteroseksualci. Da li neko može da bude zaljubljen u nekog istog pola i da bude heteroseksualac?» Dr Halder je počeo. «Da, to je prilično često.» «Oh.» Opustila sam se malo. Ryan je nastavio. «Nick je bio uz mene u najgorem periodu mog života. Kroz drogu, kroz skoro samoubistvo, kroz razvod, kroz gubljenje Mie. Uvijek je bio tu, čvrst oslonac za mene. Mnogo ga volim kao prijatelja, ali volim ga i više nego prijatelja takođe. On je bio jedina stalna osoba u mom životu. Uvijek.» «Pa, gdje mi idemo odavde?» pitala sam. Ryan je pogledao u dr Haldera. «Samo naprijed i recite joj šta sam vam rekao kad sam zadnji put bio ovdje.» Dr Halder me je uputio. «Ryan je veoma zaljubljen u tebe. On vidi budućnost sa tobom. Takođe voli Nicka, ali se izjasnio da ako imaš problem sa njegovom vezom sa Nickom, voljan je da prekine intimne odnose sa njim. Međutim, Ryan bi volio bar da zadrži Nicka kao prijatelja.» Pogledala sam Ryana. «Koje je tvoje opredjeljenje?» «Volio bih da stvari ostanu ovakve kakve jesu sa Nickom.» «Što znači?» «Što znači, volio bih da imam opciju da nastavim da budem intiman sa njim. Ali, ako ti nisi uredu sa tim, ja ću to prekinuti. I kao što sam rekao, nismo radili ništa otkad smo se ti i ja upoznali. I mislim da nećemo. Ali, tokom godina, on je ispunjavao potrebe u meni koje je teško objasniti. Nadam se da to možeš da razumiješ.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Vi niste...» Napravila sam krug sa palcem i srednjim prstom, a srednjim prstom druge ruke zabijala u krug i vadila ga iz njega. «Ne. Nikad nismo to radili.» «Dobro.» Makar koliko znam, teško je zakačiti bolest imajući oralni seks. Moram da priznam da je ovaj susret bio edukativan za mene. Imala sam predrasude, kao i većina ljudi, o muškarcu koji je intiman sa drugim muškarcem. Mislila sam da nema muških biseksualaca. Pretpostavljam da nisam mislila da su muškarci isti kao i žene u tom pogledu. Kao što žene mogu da vole osobe oba pola, mogu i muškarci. «Pa, šta misliš?» pitao je zabrinuto. «Voljela bih da upoznam Nicka.» «Šta još misliš?» «Želim da budeš srećan i da imaš svoju slobodu. Pretpostavljam da, sve dok naša veza nije ugrožena, možeš da nastaviš da radiš sa Nickom šta želiš.» Iznenadila sam sebe da sam mogla da dođemo do zaključka tako brzo. Izgledao je zapanjeno i oduševljeno. «Tako sam sad zaljubljen u tebe.» «Pa, ne želim da ograničavam tvoju slobodu. Samo bi me mrzio. I ovo nije situacija iz Planine Broukbek, tačno? Mislim, oni tipovi nisu voljeli svoje žene, samo jedno drugo.» «Ne, ovo nije Planina Broukbek. Ja sam tako puno zaljujen u tebe, zaljubljeniji nego ikad u ikog drugog u čitavom mom životu. U to nemam nikakve sumnje. Ali Nick ispunjava drugi dio mene. Toliko sam zahvalan što to razumiješ.» Bila sam zbunjena, zbunjenija nego ikad ranije. Kako može da voli mene i muškaraca takođe? I zašto želi da zadrži njegov erotični život sa Nickom i da ima jedan sa mnom? Kasnije, nakon što smo stigli kući, shvatila sam da mi je potrebno vremena sa svim tim. Bilo je to previše za odjednom svariti. Mislim, slutila sam da to dolazi. Pakao, imala sam veoma velike nagovještaje da ovo dolazi, nakon Alexisinog okrutnog komentara da smo oboje uhvaćeni u ormaru. Ali, čuvši te riječi, bilo je drugačije. Biseksualac. Čovjek kojeg volim je biseksualac.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ŠESNAESTO POGLAVLJE Ryan se našao sa mnom kući, stignuvši nekoliko minuta poslije mene. Nije znao šta da mi kaže, a ni ja nisam znala šta da kažem njemu. Veliki dio mene mu je zamjerao, imajući osjećaj da me je uvukao u njegov život bez davanja relevantnih detalja, kao što je njegova ljubavna afera sa muškarcem. Mislim, da je to bio izolovan incident, ili da je to bila veza koja se nastavila, ali se desila prije mnogo godina, to bi bila jedna stvar. Ali to je bilo nedavno. I očigledno mu je bilo važno da mu to ostane kao opcija. To je bilo malo previše za podnijeti. Moram da pobjegnem da razmislim o tome. Vidiš šta se desilo? Preselila si se kod njega, sad ovo. Nemaš gdje da odeš. «Mmm, kako da sročim ovo?» počela sam. Ryan je gledao u mene iščekujući. Nastavila sam. Mislim da mi treba malo vremena da procesuiram sve ovo. Ako ti ne smeta, voljela bih da ostanem kod moje majke nekoliko dana.» Ryan je klimnuo, ali je izgledao veoma povrijeđeno. «Shvatio sam da nisi baš uredu sa ovim.» «Pa, još ne znam. Možda ću biti. Možda neću. Treba mi vremena da smanjim pritisak i možda uradim neko istraživanje na ovu temu.» «Slušaj, Iris, mislio sam ono što sam rekao. Ti si mi najvažnija. Ako nisi uredu sa ovim, onda obećavam da neću ništa seksualno uraditi sa Nickom.» Odmahnula sam glavom. «Ne, ne želim to. Završićeš samo mrzeći me. Mislim, ako ste ti i Nick ljubavnici deset godina, onda je to očito nešto što je važno za tebe. Ne želim da te mijenjam. Želim da budeš srećan i imaš to što želiš.» «Ono što želim si ti.» «Razumijem to. Stvarno razumijem. Ali ja sam novopridošlica ovdje. Mi se znamo svega nekoliko mjeseci. Veoma brzo me možeš preboljeti, i vjerovatno ćeš naći ženu koja će biti potpuno uredu sa tvojim načinom života. Možda ću ja biti ta žena. Još ne znam. Ali ono što znam je da ćeš biti uredu u svakom slučaju.» Hoću li i ja biti uredu takođe? To je druga priča. Ali nisam htjela da mu to kažem. Okrenula sam lice od njega, ne želeći da vidim pogođenost na njegovom licu zbog mojih riječi. Uzdahnula sam. Shvatila sam da sam dovela sebe u popriličnu dilemu. Oslonila sam se na Ryana da me spasi, jer nisam imala gdje da odem kad sam izbačena zbog Madison. Sad, ako se


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

iselim, stvarno neću imati gdje da odem. Zašto bih to uradila? Šta nije uredu sa mnom? Ostavila sam sebe bez mogućnosti. Trebalo je bolje da znam. Otišla sam na sprat, spakovala laganu torbu i stavila Madison u njen nosač. Urlikala je i plakala, jer i ona kao i sve mačke mrzi nosač. «Pst, Maddy, ne plači,» rekla sam joj glupo. Madison neće razumjeti moje riječi. Ona je mačka. Ipak, pokušala sam da je smirim najbolje sto sam mogla. Okrenula sam se i Ryan je stajao kod vrati, izgledajući veoma uznemireno. «Možeš da je ostaviš ovdje, znaš.» Odmahnula sam glavom. «Ona je moja odgovornost, ali hvala ti. Mislim da sam se previše oslanjala na tebe.» «Želim da se osloniš na mene, zar ne razumiješ?» Sad je izgledao ljutito. «Mislim, znam zašto sad odlaziš. Bogu se molim da se opet vratiš. Znam da ti treba vremena. Svakoj ženi bi trebalo. Ono što ne znam je zašto me stalno držiš na daljini dužine ruku.» Uzdahnula sam. «Slušaj, Ryane, rekao si mi da misliš da se zaljubljuješ u mene još na prvom sastanku. Na prvom sastanku! Ovo nije Romeo i Julija. Ljudi se ne zaljubljuju tek tako.» Odjednom, ja sam bila ljuta. «Dakle, da, mislim da si pun sranja. Stvarno ne znam kako bih mogla da mislim bilo šta drugačije. I dalje me stvarno ne poznaješ. I sigurno da ja ne poznajem tebe. Današnji dan to dokazuje.» Onda se Ryan otkačio bez bijesa. Uhvatio je krisalno jaje koje je stajalo na komodi i bacio ga. Slomilo se na hiljadu malecnih djelova. «Prokletstvo, zašto sumnjaš u mene? Pokušavam da ti obajsnim kako bi razumjela šta osjećam za tebe, a ti samo sereš po meni! Dobro, idi, jebeno se ne vraćaj više, nije me briga! Odlazi! Samo idi! Ne želim te ovdje!» Uplašila sam se tada, ali iz nekog čudnog razliga, nisam bila uplašena koliko bih trebala da budem. Bila ovdje, završila. Posle svega ispada isti kao i svi drugi. Jednostavno sam podigla obrvu, pokupila mačku i moju torbu i izašla na vrata. Dok sam ulazila u moje prastaro auto, pogledala sam gore i još nešto je padalo kroz prozor. Bila je to vaza. Možda sam bila u šoku, ali sam otkrila da je pomalo duhovito to što uništava svoje stvari, jednostavno zato što u kući nije bilo ništa moje što bi mogao uništiti. Mislim, imala


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

sam odjeću tamo... Ooops, sad je odjeća stizala kroz prozor. Uzdahnula sam, kupeći ih sa pločnika i bacajući ih pozadi na sjedište. Čekala sam, računajući da će baciti svu moju odjeću, što je i uradio. Provela sam dobar dio sata kupeći odjeću sa pločnika i stavljajući je u auto. Zatim, s mačkom koja je urlikala do usijanja, i sa svom mojom svjetovnom imovinom, odvezla sam se.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

SEDAMNAESTO POGLAVLJE Ryan Ne znam kako se to desilo, ali žena koju volim je otišla. Naravno da je. Ko ne bi? Ko bi stvarno razumio muškarca koji je zaljubljen u svog najboljeg prijatelja? Ali ona nikad neće razumjeti da je ono što osjećam prema njoj jače nego što sam ikad osjećao za bilo kog drugog. Ne znam stvarno zašto. Jednostavno je izgledalo ispravno. I sad je otišla. Otišao sam do kupatila. Glava mi je bila u šolji dok sam povraćao. Imao sam osjećaj kao da je nešto pocijepano iz mene. Sad bukvalno ništa nije ostalo, dok sjedim pored umivaonika, moja dva psa leže pored mene. Onda sam nazvao Nicka. «Hej,» rekao sam mu. «Iris je...» «Iris je šta?» pitao je. «Ona je...» Nisam mogao da natjeram sebe da izgovorim te riječi. Postojao je dio mene koji je odbijao da je bilo šta od toga istina. Alexis nikad nije bila ovdje i napravila onaj njen okrutan komentar. Iris je još uvijek tu, u mraku, ali ovdje sa mnom. I dalje je zaljubljena u mene. Naravno, u stavrnosti, ja ne znam je li zaljubljena u mene, i je li ikad i bila. Nikad mi ne govori šta osjeća prema meni. Ona je nedokučiva, nedohvatljiva i nikad ne znam gdje stojim kod nje. Pa, barem je to istina. Sada znam gdje, nažalost, stojim sa njom. Nigdje. «Napolje sa tim.» Nick nema strpljenja za ovo. «Ništa.» Ako ne kažem riječi, onda one nisu istina. Uzdahnuo je. «Moram li da pitam Alexis za ovo?» Čuvši riječ Alexis me je trgnulo iz moje zabave sažaljenja. «Da nisi razgovarao ponovo sa tom kurvom,» rekao sam. «Opa. Mislio sam da ste se slagali.» «Se slagali su operativne riječi ovdje.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Znači, opet se ne slažete. Kunem se Bogom, tokom zadnjih 20 godina, vas dvoje ste mrzjeli jedno drugo isti broj dana koliko ste se i voljeli.» Ništa nisam rekao. «Pa, koji je sad problem?» pitao je. «To upravo pokušavam sa saznam. Došla je ovdje prije neko veče, luđa nego što sam je viđao u poslednje vrijeme. Uzimala je linije koke i bila je bijesna. Rekla je da je naletjela na tebe.» «Da, jeste. U radnji sa alkoholom.» «Šta se desilo da je poludjela?» Nick nije odgovarao. «Pa?» pitao sam? «Spavali smo zajedno,» rekao je. Oh za ljubav Božiju. Nastavio je. «Mada je ona i dalje zaljubljena u tebe. Naravno. Misli da će te se u svakom trenutku pomiriti.» Ništa nisam rekao. Nisam bio uznemiren zbog toga što su spavali zajedno. Ta stvar se nastavlja i prekida tokom godina. Bio je period kad smo svo troje bili zajedno, prije nego je postalo previše i ljubomora izvukla bolje iz nas. Ali i dalje gledam na ta tri mjeseca fakulteta kada smo Alexis, Nick i ja dijelili kuću u Hamptonsu jedno ljeto, kao jedno od najboljih trenutaka u mom životu. Prije nego se sve raspalo kad je Nick jedno jutro doveo Rielle kući. Troje je bilo društvo, ali četvoro je bila gužva, i Alexis nije željela da više bude dio toga. Zbog toga sam se zapitao da nije u to vrijeme bila više zaljubljena u Nicka nego u mene. U svakom slučaju, nakon što se ljeto završilo, Alexis se vratila na Jel, a Nicki i ja smo ostali na Harvardu, i više nismo imali trojke. Međutim, uvijek sam sumnjao da se Alexis i Nick kurvaju iza mojih leđa. I Rielleinih, jer je postala stalni dio u Nickovom životu od trenutka kad ju je upoznao na plaži. Sad su se on i Alexis opet kurvali zajedno. Ali zašto bi zbog toga poludjela na mene? Zato sam pitao. «Pa, spavali ste zajedno. Zašto bi zbog toga poludjela?» «Pitala me je za tebe i Iris. Očito je mislila da je Iris jedna od tvojih letećih djevojaka za preko noći. Znaš, kao one koje si imao prije nego si upoznao nju,» rekao je. «I ja sam je uputio kakva je situacija sa vama.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Ne podsjećaj me na moj prije-Iris ljubavni život.» Prije Iris, bio sam muška kurva sa jednom za drugom tipa Victoria Secret ženama. Nijedna od njih me nije činila srećnim. Nije da sa njima nešto nije bilo uredu, ali uvijek sam tražio više od lijepog lica i zgodnog tijela. Želio sam najboljeg prijatelja. To sam našao sa Iris. Sa njom se osjećam prijatno, sigurno, od trenutka kad sam je upoznao. Ona jednostavno ima tu prirodu koja me smiruje i zbog koje želim da joj sve odmah kažem. Ali bila je tako nesigurna u sebe, zbog čega mi se još više sviđa. Zbog toga želim da je zaštitim. Ona nema pojma koliko je zgodna. Uvijek sam bio lud za crvenokosima, to je Irac u meni, ali to je više od toga. To je način na koji joj oči zasvijetle kad pogleda u golubove u kućicama za ptice u dvorištu. Mogla bi da ih gleda satima sa toplim Earl Grey čajem u ruci, da to polako pijucka dok gleda ptice, zadivljena. Kupila je knjigu nakon što smo nabavili te kućice za ptice u kojima se hrane kako bi mogla da razlikuje ptice koje će viđati svaki dan, i uvijek bi bila uzbuđena kad bi vidjela neku novu. To je način na koji ne želi da ubije bilo koju bubu u kući. Nježno stavi bubu na parče tolet papira i iznese je vani. To je njen histerični smijeh na najgluplju stvar, a uobičajeno njen smijeh je odgovor na nešto što sam ja rekao. To su glupave pjesme koje pjeva, falš, svaki dan psima, stvarajući njen sopstveni tekst na poznate melodije. To su pjegice koje se nalaze na mostu njenog nosa i rasipaju se na njena dva savršena okrugla obraza. To je način na koji me gleda i kako me čita. Ne moram čak ni da joj kažem. Jednostavno zna. Kao da posjeduje telepatiju. Najviše od svega, volim je jer ne želi ništa od mene. Samo želi mene. To je ono što najviše volim kod nje. Svi su uvijek nešto željeli od mene. Ali ne ona. Ona samo želi mene. Ili me je željela. Prošlo vrijeme. «Još si tu?» Nick je pitao.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Aha.» I dalje nisam mogao da se natjeram da kažem Nicku da je Iris otišla. Jedina žena u životu koja me je shvatala, koja me stvarno shvatala, je otišla. I to je bila Nickova greška. I Alexisina. Ne. To je moja greška. «Šta si rekao Alexis za Iris?» pitao sam ga. «Rekao sam da si zaljubljen u nju.» «Pa, to sve objašnjava. Ali ne mogu da zamislim zašto bi mislila drugačije – ipak, Iris živi sa mnom. Naravno da je moja djevojka.» «Hoćeš li mi reći šta se dešava?» Nick je pitao. «Ona zna,» rekao sam. «Iris.» «Oh.» «I ona, ona, ona je otišla.» Rekavši te riječi, postale su stvarne. I imao sam osjećaj kao da je neko uzeo oštar nož i drao me, centimetar po centimetar. «Oh. Žao mi je, druže.» Bio sam tih. Nisam mogao da pričam. «Hej, da uzmemo po neko pivo, a?» «Ne, ne bih mogao sad pivo.» Opet mi je bilo muka. Mogao sam da ga čujem kako glasno diše u telefon. «Pa, čuvaj se, druže. Zovi me ako ti budem trebao. U bilo koje vrijeme.» Zastao je. «Volim te, druže.» Dugo vremena ništa nisam rekao. «I ja tebe,» konačno sam rekao. Onda smo spustili slušalice.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

OSAMNAESTO POGLAVLJE Iris Stigla sam u kuću moje majke, vukući Madison. U to vrijeme stvarno nisam imala planove šta ću da radim. Prodala sam sve što sam imala prije nego sam se preselila kod Ryana – pod 'sve' mislim stari televizor (nije bio ravnog ekrana), kauč i dvosjed, krevet, ormar, noćni stočić i stočić za kafu. To se nije uklapalo u Ryanov elegantni dekor, tako da sam stavila oglas na Craigs listu i bila srećna da dobijem koju paru. Zato sam imala odjeću samo tamo. Pustila sam mačku iz njenog nosača, a ona je potrčala i sakrila se ispod kreveta. Jadna Madison. Znala sam koliko mačke mrze putovanja i nosače. One nisu kao psi, koji vole nosače, jer su prije toga dugo živjeli u kavezima. Mačke nemaju taj evolucioni gen, tako da ih mrze. Madison nije bila izuzetak. Moja majka je sjedela za stolom u trpezariji, gledajući u neke ponude za nagrade, nadajući se da će da osvoji odijelo ili nešto drugo. Oduvijek pokušava da osvoji neki veliki džekpot od neke sumnjive organizacije. Bilo mi ju je žao što je tako naivna. Ona je smatrala da uvijek neko mora da pobijedi, a ja sam joj uvijek objašnjavala da za nagrade na koje ona puca nema pobjednika. One su bile prevara. Ali ona je nastavila da pokušava. «Šta radiš ovdje?» Ustvari je bila vrlo srećna što me vidi. Moj momak, divan, savršen momak? Da, on je biseksualac. «Željela sam da dođem i posjetim vas neko vrijeme.» «Uh, oh. Jeste li se ti i nenormalko posvađali?» 'Nenormalko' je bio njen nadimak za sve moje momke. «Ne, nismo se posvađali,» lagala sam. «Samo ste mi nedostajali, to je sve.» Otišla sam na sprat sa torbom u rukama i lagla na klimavi krevet. Soba je imala možda pet metara kvadratnih i sve je bilo natrpano. Imalo je mjesta za žičane police, sto sa kompjuterom i ležaj. Prije nego smo ofarbali ovu sobu, na zidu su bili čudni crteži koje su moj nećak i njegovi drugovi crtali. Neki od crteža su izgledali kao mračni snovi psihotičnog ukućanina. Neki su bukvalno izgledali kao snovi za vrijeme temperature, jer su prikazivali čovjeka sa nožem, kako odrubljuje glavu nekom. Drugi su samo figurativno izgledali kao psihotični snovi. Ostajala bi tu,


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

s vremena na vrijeme, i ti bi me snovi izluđivali od straha. Tako smo jedan vikend uzeli boju i ofarbali je. Sad je soba izgledala fino. Malecna, ali ipak fina. Mada bi i tepih obavio posao. Sišla sam dolje. «Šta ima za večeru?» «Pa znaš, Michael i ja uglavnom ne jedemo toliko puno.» «Tako znači... ali bar imate smrznutu picu, zar ne?» «Pa, ne. Mogu nazvati Michaela da uzme piletinu u KFC.» Tada, nazvala je mog tatu, koji je bio u posjeti prijatelju, da svrati uzgred kad se bude vraćao kući i uzme piletinu sa svim prilozima koji idu uz nju. Te noći, nakon što smo moja majka i ja gledale neki rijaliti program na Tv-u – te večeri je bio X Factor i jadna Britni je izgledala užasno – legla sam na krevet na spratu, pokušavajući da shvatim šta da radim. Dobro, izbačena si. Nisi kvalifikovana za stan zbog svog izvještaja. Pa, šta sad? Bila sam iznenađena da mi je um otišao tamo prvo, umjesto da razmišljam o situaciji sa Ryanom. Upravo sam shvatila da je to bila sporna tačka, i da će Ryan ubrzo biti sa nekom drugom ženom koja ništa ne sumnja. Stvarno nisam shvatala da bi smo mogli ponovo da budemo zajedno. Zašto nisam bila uznemirenija zbog toga? Onda sam shvatila, jednom kad ti se srce slomi, mislim stvarno slomi, neće se slomiti opet. A ja sam preživjela ogromno lomljenje srca prije osam godina. Ovo će biti lako. Osim što nije. Oko tri dana nakon što sam došla, nisam mogla da ustanem iz kreveta. Nikad se tako depresivno u životu nisam osjećala. Do tada sam morala da priznam mojoj majci da smo Ryan i ja raskinuli. I tada me je to pogodilo kao poplava. Sva sjećanja kako vodimo ljubav, izlazimo, kuvamo zajedno, smijemo se, skijamo i vozimo bajk, kuvamo za prijatelje – sve to je sad bilo nestalo. Više od svega, ideja njega je nestala. Ideja da budem srećna, da budem sa nekim kog volim, sa nekim ko mene voli, sa nekim ko me nikad neće ostaviti – sve je to bilo nestalo. I nisam mogla da natjeram sebe da upoznam nekog drugog na računu Matcha, iako su mi svi uvijek govorili da je najbolji način da prežališ nekog taj da upoznaš nekog drugog. Da, pokušala sam to jednom tokom mog posljednjeg puta kad mi je srce bilo slomljeno. Tada, novi tip sa kojim sam se našla na ručku u Cheesecake factory me je jednostavno pitao o putovanjima na kojima sam skorije bila. Poslednje putovanje na koje sam tada bila je bilo za


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Vašington, kako bih upoznala roditelje mog tadašnjeg momka. Rekla sam mu da sam skoro bila u Vašington a onda počela da plačem ondje za stolom. Momak nije mogao da završi sastanak dovoljno brzo. U ovom trenutku, život mi je bio u preokretu. Moja nastavljajuća borba sa činjenicom da sam mrzjela svoj posao nikad se nije riješila, a nije izgledalo ni da će se riješiti. Ja nisam bila osoba koja voli da traži posao, tako da kad sam ga našla u mojoj praksi, mislila sam da je to gdje treba i da budem. Nisam očekivala kako će me sve to učiniti jadnom – papirologija, jurenje novca, konstantni telefonski pozivi i mejlovi i kukanje. 20% mojih klijenata su činili 80% mog rada, i to je bilo dovoljno. Plus, nisam bila dobra sa knjigovodstvom, tako da mi je Poreska uprava bila kao vuk na vratima, stalno. Takođe sam imala malo nade na ljubavnom polju. Ryan je bio lud za mnom – zašto, nikad neću znati, ali je bio lud. Sve u vezi sa njim je bilo savršeno – njegova ljepota, njegova dobrota, njegova seksualna snaga, njegova ozbiljnost, njegov smisao za humor, njegova inteligencija, njegovi maniri... Mogla bih da nabrajam još i još. To što je bio bogat bio je bonus, ali to je bilo daleko od jedine stvari, i da budem iskrena, to nije bilo ni u prvih 10 stvari. Pa, sad bih trebala da budem sa nekim običnim neotesankom? Oh, Ryane, uništio si me za obične. Naravno, znala sam da ću vrlo brzo biti spremna da izlazim sa običnim neostankom. Jednostavno ću morati da mu pružim šansu i shvatim da se niko nikad neće moći uporediti sa Ryanom. Dobra stvar je da smo moja sestra i ja počele da se ponovo povezujemo. Provodile bi vrijeme u njenoj sobi, razgovarajući o politici ili gledajući blesave filmove. «Paul Ryan je đavo. On je nacista.» Moja sestra je bila opsjednuta nacistima. «Molim te, ne počinji sa nacistima. Neće svi da budu nacisti.» Jedna stvar o mojoj sestri – kad počne da priča o nacistima i serijskim ubicama, nikad je ne možeš natjerati da prestane. «Pa on jeste.» Gledale smo Up In Smoke po hiljaditi put. Moja sestra je imala džoint – uvijek je imala džoint, čak i kad su radili testove na drogu u njenoj firmi. Dijelila ga je sa mnom. Džoint je bio nešto što bih pušila ako bi ga neko drugi kupio i ponudio mi ga. Ali ga nikad nisam kupila.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nakon otprilike pola sata pušenja, obije smo bile ekstremno naduvane. Džoint je bio od visoko kvalitetne stvari, 'hit – čudo'. Gledajući film rekla sam, «Volim ovaj dio!» Cheech je sjedio u Chongovom krilu na mjesto vozača, jer su morali veoma brzo da zamijene mjesta kako Chong nije imao vozačku dozvolu. Počela sam da se smijem tako jako da su mi krenule suze niz obraze. Moja sestra se takođe smijala, zajedno sa mnom. Onda smo počele malo da razgovaramo o onome što se dešava. «Pa, šta se desilo sa Ryanom?» «On ima probleme.» «Gore probleme nego koje su imali tvoji prethodni momci?» «Ne, samo drugačije.» «Kako to misliš?» «Ne želim da ulazim u to.» I nisam. Nisam mogla da natjeram sebe da kažem njoj, ili bilo kom drugom, da je Ryan imao oralni seks sa drugim muškarcem. Kako to reći ljudima? Znam da će većina ljudi shvatiti da muškarac kojem se sviđa muškarac mora da bude gej i žive u poricanju. Kako ne mogu da vjeruju da na svijetu postoje ljudi koji vole osobe oba pola? Ustvari, radila sam neko istraživanje o tome. Wikipedia je potvrdila da, u Kinsijevoj studiji, 37% muškaraca je imalo seksualni susret sa drugim muškarcem. Nikad nisam vidjela taj broj i bio je baš šokirajući. Takođe sam pročitala članak o biseksualnom muškarcu koji je srećno oženjen. Muškarac se igrao sa drugim muškarcem dok je bio u braku, i to je bilo vrlo zadovoljavajuće sa ženom. Možda sam prebrzo skočila u provaliju. Možda bih bila srećna, možda bih to prihvatila, da sam pružila Ryanu šansu. Da sam samo ostala. Ali, pobjegla sam. Pobjegla sam prije nego sam mu pružila priliku. Naravno, kako je ispalo, ustvari je on mene otjerao prije nego sam ja pobjegla. Stoga sam odlučila da probam neku terapiju na sebi.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DEVETNAESTO POGLAVLJE To je bio moj prvi sastanak sa dr McCormick. Ona je bila moj novi plan osiguranja koji sam pokupila za Melindu i mene. To je bio Melindin zahtjev, a kako je bila sjajan asistent, željela sam da i dalje bude srećna pa sam ispoštovala njen zahtjev. Kancelarija dr McCormick nije bila nevjerovatna kao kancelarija dr Haldera. Mogla sam samo da zamislim kolika mu je satnica bila. Dr McCormick je bila skupa, ali će osiguranje pokriti 6 sesija. Dr McCormick me je uvela u njenu kancelariju. «Sjednite. Želite li vodu?» Klimnula sam i ona mi je dala flašicu sa vodom. «Pa, recite mi nešto o sebi.» To je užasno pitanje. «Odakle da počnem?» «Odakle god želite.» «Pa, ja uh, ja sam advokat.» «Sviđali vam se to?» «Mrzim to.» «Šta mrzite u vezi toga?» «Sve.» «Pa, zašto ste izabrali da idete na pravo?» «Shvatila sam da ću uvijek trebati način da se izdržavam, jer me nijedan muškarac nikad ne bi izdržavao.» «Je li tako ispalo?» «Ne. Moji troškovi su previsoki i imam poteškoća dok natjeram klijente da mi plate.» «Rekli ste da ste otišli na pravo jer vas nijedan muškarac nikad ne bi izdržavao. Što ste to rekli?» «Pa, izgleda da sam magnet za problematične muškarce.» «Na koji način problematične?» «Pa, uglavnom imaju na neki način nestabilne emocionalne probleme. Kao da mogu da idu od stanja u kojem me vole koje se za manje od minta mijenja do stanja u kojem bi me ubili da mogu.» Dobro, blago pretjerivanje, ali mislim da je shvatila poentu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Dr McCormick me je pogledala vrlo psihijatrijski. «Zato mislite da ste privučeni ovom tipu muškaraca?» «Nisam ja privučena njima, oni su privučeni meni.» Dr McCormick me je pogledala. «Iris, šta je zajednički imenitelj između ovih muškaraca?» Bila sam zbunjena. «Nisam sigurna da vas pratim.» «Koje sličnosti ovi muškarci imaju jedan sa drugim?» «Nikakve.» Dr McCormick me je gledala u tišini. «Mislim, svi su izlazili sa mnom...» Izraz lica dr McCormick se promijenio. Nastavila sam. «Svi su izlazili sa mnom.» Pomislila sam na prijatelja sa fakulteta, ogromnog tipa koji je vjerovatno bio na steroidima. Svaki put kad bi izašao, i mislim baš svaki put, upao bi u tuču s pesnicama. Njegov najbolji prijatelj nije mogao da shvati šta je sa Chuckom zbog čega svaki muškarac želi da ga bije. Rekla sam mu da nisu u pitanju drugi muškarci, već da je u pitanju Chuck. Moje prosvjetljenje. Nisam ja privlačila njih. Oni su mene privlačili. Ali kako sam znala da će ovi muškarci ispasti ludi kad sam ih prvi put upoznala? Dr McCormick je nastavila. «Sada, šta misliš, zašto te ovi muškarci privlače?» Nisam znala. Pokušala je drugačiju taktiku. «Pričaj mi o svojoj porodici.» «Svi se slažemo. Moji roditelji su uvijek bili sjajni prema meni.» «Pričaj mi o svom djetinjstvu.» «Pa, nisam imala baš puno prijatelja dok sam odrastala.» Bila je zainteresovana. «A zašto?» «Pa, bila sam stidljivo dijete i uvijek sam bila nova u školi.» Pogledala je u mene, u tišini. «Moji roditelji su se puno selili kad sam bila mala. Uvijek oko grada, u druge djelove grada, u različite škole, takođe. Tako da sam uvijek bila nova. Uvijek sam se sramila što sam jedina koja je nova u školi. Došla bih u školu tačno na sredinu školske godine, a onda bih sljedeće tromesječje bila u drugoj školi.» «I kako si se zbog toga osjećala?» «Pa, shvatila sam da se drugoj djeci nisam baš sviđala.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Zašto?»

«Bilo je jako teško da se uklopim. Djeca nisu baš druželjubiva, i nisi željela da rade bilo šta sa mnom. Ipak, ja sam pokušavala.» Pogledala sam u ruke a zatim gricnula nokat. «Bio je naročito jedan incident koji me je uvijek pratio. Uh, ta djevojka iz ulice je bila jedna od najpopularnijih đaka u školi. Bile smo na istoj autobuskoj stanici, tako da smo svako jutro razgovarale . U školi se pravila kao da ne postojim i nikad nije pričala sa mnom. U svakom slučaju, nikad nisam bila pozvana da provedem noć sa nekim, ili da idem na vožnju rolerima ili na pidžama partije. Tako da kada me je pozvala na njenu pidžama parti, mislila sam da sam uspjela.» Uzdahnula sam, suze su navrle na oči. «Bila sam prva tamo, naravno, jer je živjela preko ulice. Onda, kako je svako dijete dolazilo na zabavu i vidjelo me ondje, ona mu se izvinjavala zbog mog prisustva. Preda mnom, rekla je svakom od njih da joj žao što me je pozvala, ali da je morala jer ju je otac natjerao pošto je svako jutro bila sa mnom na autobuskoj stanici. To sjećanje je utisnuto u mojoj glavi i dan danas.» Shvatila sam do tad stvarno plakala, i dr McCormick mi je dala Kleenex. Izduvala sam nos, iznenađena da to davno sjećanje i dalje može toliko da me povrijedi. «Zašto ova priča utiče na tebe?» «Pa, samo sam željela prijatelja. Stvarno sam željela da budem popularna, ali to je bilo van mogućnosti, tako da sam samo htjela prijatelja. Mislila sam da joj se stvarno sviđam i da me je zbog toga pozvala na zabavu. Bilo je veoma bolno saznati da to nije slučaj. To je bilo ponižavajuće.» Odmahnula sam glavom. Imala sam deset godina kad se to desilo, ali kao da je bilo juče. Dr McCormick je pogledala u njen sat. «Užasno mi je žao, ali naše vrijeme je isteklo. Želite li da zakažete za sljedeću nedelju?» «Ne znam. Moraću da vas nazovem.» Izašla sam odatle, a sjećanje na moje poniženje mi je i dalje bilo u glavi, mada i dalje nisam bila sigurna zašto biram te muškarce koje biram. Ali sam imala proboj da sam ja ta koja bira njih, a ne obrnuto. Ali kakve veze je to imalo sa Ryanom? Izgledao je kao potpuno normalan momak kad sam ga upoznala. Ovog puta nisam imala pojma o njegovom skrivenom problemu. Možda sam osjetila to. Možda uvijek mogu da osjetim kad je muškarac na ivici, ili kad ima neki problem iz prošlosti.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Čak i kad ih tek upoznam. Postojao je dio mene koji je prepoznavao ovo kod njih, čak i prije nego bih shvatila ko su ili o čemu se radi. Sljedećih nekoliko nedelja nisam išla na terapiju. Umjesto terapije, bacila sam sebe u potpunosti na grupu za spašavanje pit bulova. Bili su srećni što opet radim više kod njih, jer sam bila olabavila sa tim nakon što sam upoznala Ryana. Te nedelje sam uradila pet spašavanja. Jedan je bio napušten, dva su bila u borbama pasa, a druga dva su bili lutalice koje su ostajale u privremenim domovima. Svi psi su bili prijateljski nastrojeni, čak i oni koji su učestvovali u borbama. Radeći ovaj posao osjećala sam se bitnom, i ono mi je davalo smisao životu, tako da je to bila dobra terapija za mene. Takođe je bilo sjajno jer sam na taj način sklanjala Ryana iz moje glave. Takođe sam pokušala da idem na sastanke. Plašila sam se, ali nisam mogla da uvijek budem vezana za Ryana. Morala sam da se vratim u sedlo, da tako kažem. Samo sam se nadala da neću početi da plačem u sred toga. Prvi sastanak. Računovođa. Čudan ali sladak. Išlo je dobro dok... «Pa, šta voliš da radiš?» pitala sam ga. «Volim da idem na trke NASCAR-a.» «Šta još?» «Ustvari, to je sve.» Drugi sastanak. Još jedan advokat. Bilo je uredu dok... «Možeš li mi dati par tvojeg veša?» «Uh, uh...» «Moraš da nosiš veš mjesec dana bez prekida i da mi ga onda daš.» Da, naravno, druže. Odmah ću da se bacim na to. Ne. Treći sastanak. Profesor. Slagali smo se sve dok... «Znaš, prije 100 godina smatrana bi za veoma lijepu ženu.» «Zašto samo 100 godina?» «Tada su voljeli deblje žene.» «Nisam bila svjesna da se deset kilograma viška smatra debelim, ali ok.» Onda, jednog dana, kasnog oktobra, dobila sam telefonski poziv. Ne od Ryana, već od Alexis.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESTO POGLAVLJE «Halo? Ovdje Alexis.» «Hej,» rekla sam bez entuzijazma. Nakon svega, ona je prozurokovala ono. Ili bih možda trebala da joj budem zahvalna, jer da nije bilo nje, ne bih posumnjala šta se dešava «Želim da ti se izvnim za ono veče.» «Nije problem.» Dugo mi je trebalo da to izgovorim. Bila je tiha neko vrijeme. «Je li to sve? Imam obaveza.» «Da. Um, pitala sam se da li bi mogla da se nađemo na ručak.» Ručak? Sa Alexis? Pakleno ne. «Bez uvrede, Alexis, ali ja...» «Slušaj, ne pitam u moje ime. Pitam u Ryanovo.» Srce mi je stalo na trenutak. Onda sam opet osjetila kako hiperventiliram. «Kako to misliš?» «Zamolio me je da te nazovem.» Zašto bi nju zamolio da me nazove? Čak mu se ni ne sviđa. «Ne razumijem.» «Nađimo se u Sullivansu sjutra u podne. Biću tamo. Nadam se da ćeš i ti.» A zatim je spustila. Pa, to je bilo čudno. Naravno, neću se naći sa njom. Poslenji put kad sam je vidjela, bila je potpuno luda. Ipak, Ryan mi je rekao da pati od bipolarnog poremećaja. Ta bolest je bila nešto što sam razumjela. Živjela sam sa tim. Ne ja, naravno, ali moja sestra i ljudi oko mene. Suosejećala sam se sa njom. To je bilo teško, živjeti sa bolešću kao što je ta. Nisam stvarno mrzjela Alexis. Razumjela sam je. Uprkos sebi, ušla sam u Sullivensu sjutra u podne. Bila je subota, tako da je bila velika gužva ljudi za ručkom koji inače nemaju vremena za duge, opuštene ručkove. Vidjela sam je, sjedela je pozadi. Ustala je i mahnula mi dok sam prolazila kroz vrata, kao da je čekala da stignem.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Otišla sam do nje. Alexis bar jednom nije bila puno našminkana, ali je bila ljepša nego ikad. Bila je obično obučena, u jednostavan džemper, farmerice i čizme, i nosila je Luj Viton tašnu. Plavu kosu je bila svezala u konjski rep. Pa ipak bi i dalje okrenula svaku glavu za sobom. Ovo je Ryanova bivša žena. Ona je ta sa kojom bi trebao da bude. Jednostavno bi trebali da opet budu zajedno. Ispravno izgledaju zajedno. Sa mnom ne izgleda tako. Kao i obično, osjetila sam se inferiorno u odnosu na nju. I ja sam nosila džemper, koji sam uzela u jeftinoj prodavnici. Vrijeme je postajalo oštro, kako je bio kasni oktobar, i hladno vrijeme će uskoro biti kod nas. Temperatura je vani bila 4 stepena. Pantalone su mi bile malo uske pošto sam jela kako bih prošla kroz stres zbog nedostataka pravaca u mom životu. U isto vrijeme, bila sam malo ponosna što sam joj se pridružila. Bilo je kao da me je najpopularnija navijačica u školi pozvala na ručak. Nisam pripadala tamo, da razgovaram sa njom ili da razgovaram sa Ryanom, kad smo kod toga, ali nekako,bila sam. Iz nekih razloga sam bila nervozna. Smješkala mi se. Već mi je bila naručila piće. Prljavi martini. «Ryan mi je rekao koliko mnogo voliš ova pića, tako da sam imala slobode da ti naručim jedno. Nadam se da ti ne smeta.» «Ne, uopšte.» Sjela sam, a zatim iskapila piće. Znala sam da će mi trebati. Njene plave oči su se raširile. «Vidi se! Samo naprijed, djevojko!» Pokazala je konobaru da dođe, i on se odmah tu stvorio. «Treba joj još jedno piće.» Kao i na prvom sastanku sa Ryanom, počela sam da se opuštam. Mjesto je bilo ispunjeno ljudima koji su razgovarali, smijali. Bio je veliki dio osoba koje su bile žestoke, slaveći ovaj ili onaj događaj. Bilo je kao na prazničnoj atmosferi. Plus, nije bilo nikakvog pritiska, stvarno. To je bila žena sa kojom sam se nalazila, ne mogući partner, tako da sam bila opuštenija. Primjetila sam da mi se raspoloženje popravlja. Popila sam još jedno piće. Sad sam bila još opuštenija. «Pa, djevojko, šta ima?» pitala sam nerazgovjetno. I dalje se smješila. «Htjela sam da se izvinim zbog onog od one noći kad smo se vidjele.» «Da, rekla si to preko telefona. Šta je stvarno?» «Pa, kao što sam rekla, Ryan me je zamolio da te nazovem i popričam sa tobom licem u lice.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Ne razumijem. Vi se ne slažete.» Nisam joj rekla da znam za njenu ucjenu. Ipak, nisam bila toliko pijana da bih je optužila za to. Takođe sam znala da ako to iznesem, razgovor neće ići kako treba. «Iris, Ryan i ja se poznajemo od kako smo bili djeca. Upoznala sam ga kad smo oboje imali trinaest godina.» Nisam to znala. Mislim, rekao mi je da su prekidali i mirili se i da su se zajedno drogirali. Nisam znala da su od tada izlazili. Odjednom sam se sjetila da mi je Ryan rekao da je upoznao Alexis osnovnoj školi. Nastavila je. «Možda se ne slažemo uvijek, ali uvijek razumijemo jedno drugo.» «Znači, pričali ste?» Izgledala je postiđeno. «Pa, da. Moji ljekovi... Ryan ti je rekao za moju bolest, tačno?» Klimnula sam. «Ipak, moji ljekovi nisu potpuno uredu, pa sam provela nekoliko mjeseci manično. Bila sam van uma, nažalost. I, uzimala sam previše linija droge. Što je, naravno, još više pogoršavalo stanje.» Gledala sam u nju u tišini. Nastavila je. «Sve je došlo do vrhunca. Bila sam van pameti. Ponizila sam Ryana i vjerovatno tebe preplašila na smrt. Žao mi je.» Izgledala je potpuno iskreno. «Izvinjenje prihvaćeno,» rekla sam, stavivši moju ruku hrabro na njenu, dataknuvši joj podlakticu. Alexis je nastavila. «Takođe sam rekla neke stvari za tebe. Ti nisi ono kako sam te nazvala.» «Oh, nisi rekla puno stvari za mene.» «Nazvala sam te žabom krastačom. Ti nisi žaba krastača.» Bila sam malo posramljena. «Hvala ti što si to rekala.» Obje smo dobile po još jedno piće. Nastavila je. «Nisam došla ovdje samo da bih ti se izvinila.» Klimnula sam. Naravno, postoji još nešto. Nastavi. «Kao što sam rekla, Ryan me je zamolio da te nazovem i da se nađemo. Toliko mu dugujem.» «Ne razumijem.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Uzdahnula je. «Ponašala sam se prema njemu stvarno užasno. On to ne zaslužuje. Uvijek je bio dobar prema meni.» Odmahnula je glavom. «Ne zaslužuje da se prema njemu tako ponašam. Zato kad me je zamolio da te nazovem, složila sam se.» «Ali šta on želi da mi kažeš?» «Želio je da ti objasnim stvari. I dalje ne zna kako da ti kaže sve.» Sve? Ima još? Naravno da ima još. Nešto što ima veze sa njegovim ocem. Hoće li mi Alexis konačno ispričati o tome? «Šta ima još da se kaže? On ima muškog ljubavnika. Ne može biti puno gore od toga.» «Hoću da razumiješ zašto mu je Nick toliko važan.» «Znam za to. Nick ga je spasio.» «Ali ne znaš čitavu priču.» «Što mi je onda ne ispričaš?» «Znala sam njegovog oca,» počela je, nakon što je oklijevala, kako je izgledalo, čitavu vječnost. «Upoznala sam Ryana nakon što se njegov otac razveo od njegove majke. Njegov otac je bio...» Utihnula je, vidljivo drhteći. Pozvala je konobara, koji se za nekoliko sekundi stvorio tu. Naručila nam je još po jedno piće. Bio šta? Opet je počela. «Njegov otac je bio veoma bolestan. Veoma bolestan. Ryan...pa njegova majka ga je štitila dok je bio mlađi. Onda, kad su se razveli, nije bilo nikog da ga štiti. Ryan je bio sam jer je njegova sestra otišla sa majkom kad su se Banjamin i Maggie razveli.» On ima sestru? Nastavila je. «Otac mu je radio užasne stvari. Dok mu je otac bio sa majkom, fizički ga je zlostavljao. Imao je običaj da ga za najmanju sitnicu pretuče kaišem. Ako Ryan ne bi ustao u sedam ujutru, nastao bi pakao za koji bi morao da plati. Isto bi se desilo ako ne bi došao na večeru tačno u šest. Benjamin bi ponekad vikao na njega, ali ponekad bi radio mnogo gore stvari.» Odmahnula je glavom, bijesno. «Benjamin je bio bolesni, uvrnuti, kučkin sin.» Poduprla sam sebe. Bilo je još toga. «Naravno, njegova majka se nije slagala sa tim što Benjamin radi. Bila je veoma dobra žena. Međutim, bilo joj je svega preko glave. Nije baš znala kako da zaštiti Ryana i Sarahu. Sarah je


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

bila četiri godine starija, i bila je prestravljena Benjaminom. Maggie je takođe bila prestravljena njime. Svi su ga se plašili.» Bilo mi je muka. Nastavila je. «Maggi i Benjamin su se razveli kad je Ryanu bilo deset godina. Sigurna sam da ti je rekao za to.» «Da, jeste.» «Pa, Ryan je ovo saznao kasnije, kad je odrastao, ali Benjamin je prijetio Maggie kad je napustila porodicu. Rekao joj je da će kidnapovati Sarahu i ubiti je ako Maggie bude imala bilo kakav kontakt sa Ryanom. Rekao joj je da će to izgledati kao kidnapovanje i ubistvo zbog njegovog bogatstva. Maggie mu je povjerovala tako da je prekinula svaki kontakt sa Ryanom.» Sad sam bila šokirana. Očekivala sam da Benjamin bude kopile, ali nisam bila pripljemljena da će ispasti toliko kopile. Mislim, ko to radi? «U međuvremenu, Benjamin je rekao Ryanu da ga Maggie nije voljela i da je zbog njega otišla. Ryan je imao samo deset godina. Nije znao bolje. Povjerovao je u to što mu Benjamin rekao za njegovu majku.» Konobar se vratio sa našim pićima. «Sljedeći dio je nešto što je Ryan godinama potiskivao. Upravo to sad dolazi u terapiji.» Počela sam da se pitam da li je iskrena. Zašto bi joj Ryan rekao sve ovo? Šta ako je sve ovo izmislila? Nastavila je. «Benjamin... Pa, Benjamin je posle razvoda bio usamljen.» Odmahnula je glavom. «Ah, jebi ga. Benjamin je bio bolesni perverznjak. Govorio bi Ryanu da pozove mlade djevojke iz škole kući, i Ryan bi to uradio. Pozvao bi neke djevojke iz škole koje je poznavao. Tada bi ih Benjamin zlostavljao, silovao. Iz toga se izvlačio jer je bio bogat. Djeca bi rekla, majke bi dobile nova auta, ili nešto drugo, i to bi bilo to.» Sad sam se i ja vidljivo tresla. Osjetila sam vrele suze u očima. Alexis je odmahnula glavom. Suze su joj bile u očima. «Benjamin je nastavio da fizički zlostavlja Ryana. Oparivao ga vrelom vodom, gorio ga sa upaljenim cigaretama, bio ga, verbalno ga zlostavljao. Uvijek mu je govorio kako je bezvrijedan i koliko ga mrzi. To što je Benjamin uradio Ryanu bilo je dovoljno loše. Ipak, uradio je nešto još gore.» Gore? Kako može biti gore?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nastavila je da govori. «Benjamin bi imao seks zabave u njegovoj kući. Znam da nikad nisi vidjela njegovu kuću.» Odmahnula sam glavom. «Ne, nisam.» «Naspram Benjaminove kuće, Ryanova kuća izgleda kao kućica za goste. Benjaminova kuća je jedna od onih sa trideset spavaćih soba koja se nalazi na 10 ari placa. Veoma privatno mjesto za život. Tako da kad bi imao goste na njegove seks zabave, nikad nije bilo nikakvih žalbi od komšija. Takođe, nikad nije bio nijedan komšija koji je čuo Ryana da vrišti.» Nehotično sam stavila ruku na usta, a zatim polovično prekrila oči u boli. Na samu pomisao na mog prelijepog Ryana koji prolazi kroz sve to poželjela sam da pronađem čovjeka koji ga je natjerao da pati i učinim da pati gore nego bilo šta kroz šta je Ryan prolazio. Paljenje tog čovjeka na lomaču bi bilo previše milosrdno. Nastavila je. «Pa, Ryan je počeo da izrasta u čovjeka kakav je sad sa njegovih 13 godina. Tad sam ga upoznala. Bio je u pubertetu, postajao čovjek. Uvijek je bio sladak klinac na slikama koje sam gledala, ali je stvarno počeo da postaje zgodan kad je napunio 13 godina.» Zadržala sam dah. Nekako sam znala da će ono što će sljedeće otkriti biti puno užasnije nego sve ono što mi je dotad rekla. «Ryan je bio primoran da prisustvuje tim zabavama. Njegov mu je otac obećao da će ga ostaviti na miru ako bude zabavljao njegove goste. Vidio je da Ryan postaje zgodan, i on je, uh, želio da Ryan zabavlja njegove ženske klijente, da tako kažem.» Sad sam ozbiljno htjela da bacim nešto. Razmišljala sam da se izvinim i odem do toaleta kako bih se malo smirila, ali sam htjela da čujem ostatak priče. A opet, nisam željela više da slušam jer sam svake sekunde postajala sve više i više depresivnija. Nastavila je da priča. «Pazi, ovo su bili viši slojevi društva. Doktori, bankari, advokati, biznismeni, izvršni direktori. Ti tipovi ljudi bi prisustvovali tim zabavama. To nisu bili ljudi koji su bili na ulici. To su bili najpoštovaniji ljudi u gradu. Plus, ti ljudi su dolazili sa svih strana države kako bi prisustvovali ovim zabavama. Dolazili bi iz Njujorka, Čikaga, Dalasa, Los Anđelosa, Vašingtona, Sijetla, Pitsburga, odsvuda. Doljeteli bi kako bi prisustvovali ovim zabavama. A Ryan bi bio počasni gost.» Prevrnula je očima. «Ima smisla, ako razmisliš. Ljudi na ovim zabavama su bili srednjih godina, debeljuškasti, proćelavi. Žene su bile iste. Svi su bili napaljeni. Priznajem, cilj ovih sastanaka je bio da se svako smuva sa nekim, i sve spavaće sobe u Benjaminovoj kući bi bile


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ispunjene tokom ovih zabava. Radili bi trojke jedni sa drugima dok bi ih neki drugi gledali. Neke sobe su bile rezervisane za ropstva i vježbe discipline, a Benjamin bi ove sobe opremio sa bičevima, lancima, vrećama, štipaljkama za bradavice, kožnim odijelima, lisicama, seks ljuljaškama, samo imenuj. To su bile hard core sobe. Druge sobe su bile romantičnije, sa kaminom, vinima, potopljenim kadama, gdje su parovi mogli jednostavno da se mijenjaju preko noći. Bilo je četiri načina, gdje su strejt muškarci pušili drugim strejt muškarcima dok bi njihove žene gledale. Ponekad bi žene imale seks sa četiri ili više muškaraca, dok bi njihovi muževi gledali.» Samo sam buljila, šokirana. Je li ovako viša klasa živi? Nastavila je – «A tu je Benjamin imao prelijepog maldog čovjeka koji je živio sa njim. To je bila kao nagrada za sve. Natjerao bi Ryana da prisustvuje ovim zabavama, i primoravao ga da radi stvari sa ljudima na ovim zabavama protiv Ryanove volje. I nije bilo bitno ko to zahtjeva – muškaraci, žene, oženjeni, samci, gej ili strejt. Ko god bi pitao da ima red sa Ryanom, njegov otac bi to odobrio. A Ryan je bio previše preplašen kako bi odbio.» Imala sam osjećaj kao da živim u snu. Ovo nije moglo da se dešava. Moj Ryan nije mogao da ovako pati. Nastavila je. «Naročito jedna žena je prisustvovala ovim zabavama. Pretvarala se da nije zainteresovana za Ryana. Pazi, ona je bila jedina. Ryan se svima sviđao – svaki muškarac i žena su željeli da budu sa njim. Ali ona se držala pozadi. Otišla je do Ryana jedne noći i pitala ga da li bi htio da ode sa njom kući. Naravno, Ryan je rekao da . Uradio bi bilo šta da se izgubi odatle.» Odmahnula je glavom. «U to vrijeme je imao samo 14 godina. Prisustvovao je ovim zabavama više od godinu dana, i ona je tek tad otišla do njega i pitala ga da ode sa njom.» Gledala sam u moje ruke i dalje stežući posljednji martini. Nekontrolisano su se tresle. Stavila sam palac u usta i jako se ugrizla za prst. Gledala je u mene. «Pa, možeš da zamisliš šta se dogodilo. Benjamin je voljno pustio da Ryan ode sa njom i ostane kod nje koliko god bude htio.» Izgledala je razoreno. «Ryan je mislio da je izašao iz pakla. Da je konačno pronašao nekog ko će brinuti za njega i neće dozvoliti da mu se loše stvari dešavaju.» Odmahnula je glavom. «Žena je imala 34 godine, 20 više od Ryana. I naravno, seksualno ga je zlostavljala svake noći. Vjerovatno je mislila da je umrla i otišla u raj jer je prelijep momak živio sa njom i svaku noć ima seks sa njim.» Bila sam zbunjena. «Zašto bi Ryan imao seks sa njom?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Pa, kako mi je rekao, to je bilo bolje nego da se vrati u kuću njegovog oca i prisustvuje seks zabavama. Tako da joj je udovoljavao. Jednostavno nije htio da se vrati u Benjaminovu kuću.» «Ne razumijem. Zašto je Benjamin pustio da Ryan ode u kuću te žene?» «Ta žena je imala glavni račun u Benjaminovoj firmi. Glavni račun. Ako bi ga povukla, to je značilo gubitak miliona za Benjaminovu firmu. Tako da ju je jednostavno pustio da ima Ryana kako bi i dalje bila srećna.» Sad sam imala osjećaj kao da ću da povratim. «Tu upadam ja. Ja sam bila prijatelj sa Ryanom prije nego se preselio kod Rochelle, žene koja ga je uzela. Takođe sam bila prijateljica sa Nickom. Ryan mi nije govorio šta se dešavalo, ali sam jako sumnjala. Tako da sam preklinjala Nicka da pusti Ryanu da dođe i ostane kod njega i njegove porodice. Moja porodica je tad bila u haosu – otac i majka su se razvodili, a moja sestra je imala 15 godina i bila je trudna. Da moja porodica nije bila zbrkana u to vrijeme, ja bih ga primila kod mene. Tako da je Nick jednog vikenda prokrijumčario Ryana iz Rochelleine kuće kad nije bila tu – mislim da je igrala golf negdje – i Ryan je otišao da živi sa Nickom i njegovom porodicom.» Nasmijala se. «Voljela bih da sam mogla da vidim izraz na Rochelleinom licu kad se vratila i nigdje u kući nije mogla da nađe Ryana. To bi bilo neprocjenjivo.» Nastavila je. «Rochelle je završila povlačeći njen račun, bila je tako ljuta što je Ryan otišao. I Benjamin je takođe bio ljut na Ryana, ali nije znao gdje je otišao da živi. Unajmio je privatnog istražitelja da prati Ryana od škole do kuće i uskoro je saznao gdje se nalazi. Medutim, Nick je rekao njegovim roditeljima šta se dešava u Ryanovoj kući, i oni su pomogli Ryanu da dobije zabranu prilaza protiv njegovog oca.» Nasmijala se. «Nickov otac je bio advokat, i pri tome dobar advokat. Htio je da Ryan ide do valsti, ali Ryan se plašio da to uradi. U svakom slučaju, Benjamin se plašio da će ga Ryan otkriti, sad kad je imao podršku drugih. Vidiš, Benjamin je kontrolisao Ryana tako što ga je izolovao od drugih. Nije dozvoljavao Ryanu da ima podršku van kuće. Napravio je grešku dozvolivši Ryanu da ode sa Rochelle jer je time izgubio kontrolu nad njim.» Benjamin nije bio tako pametan, ipak. Alexis je nastavila. «U svakom slučaju, Ryan se suprostavio Benjaminu i zaprijetio mu da će ga prijaviti. Benjamin je plakao, tvrdeći da mu je žao za sve što je uradio. Ryan je završio ne


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

razgovarajući sa vlastima o njegovom ocu. Njegov otac je kupio njegovu ćutnju dajući mu de Kuninga i Sezana.» «Nikad nisam vidjela Sezana.» «Ryan ga je pozajmio muzeju u Parizu.» Misterija riješena. «Pa, imao je na neki način dobar kraj. Nickov otac je pomogao Ryanu da se upiše na Harvard, i Ryan je ostao kod njih dok je išao u školu. Ryan je postao kao drugi sin Nickovom ocu i Nick mu je bukvalno postao kao brat.» Uzdahnula je. «Naravni, bili su najbolji prijatelji na Harvardu i živjeli su tamo zajedno četiri godine. Ryan se drogirao tokom čitavog vremena koje je proveo na Harvardu, a Nick je bio potpuno čist. Nije želio da učestvuje u Ryanovoj navici vezanoj za drogu.» Izgledala je posramljeno. «Ja sam naravno bila dio te navike sa drogom. Sad me toga tako stid, ali u to vrijeme smo bili na neki način kao Sid i Nancy.» Nasmijala se nakon što mi je vidjela izraz lica. «Pa, kao školski Sid i Nancy, ali shvataš šta hoću da kažem.» Klimnula sam, razumeći njeno poređenje. Očito su Sid i Nancy bili svuda. «Tako da, vidiš, Nick znači mnogo Ryanu,» rekla je. «Užasno mnogo.» «Ali ne razumijem zašto ne mogu da budu samo prijatelji.» «Pa, druga stvar samo utvrđuje njihovu povezanost. Približava ih. Znam, ni ja nisam to baš razumjela. Mada sam se našla nekoliko puta između njih, ako znaš šta hoću da kažem.» «Ryan i Nick su u tome?» «Naravno. Mislim, ja sam bila Ryanova djevojka, a Nicku se definitivno sviđaju žene, takođe, tako da mu nije smetalo da se ja pridružim zabavi.» Nasmijala se, očito sjećanju. «Dobra vremena.» «Kako Nick izgleda?» «Pa on je svijetao. Ima pijesak plavu kosu, zelene oči. I on je Irac, takođe. Preziva se O'Hara.» «Je li zgodan kao Ryan?» «Niko nije zgodan kao Ryan. Ryan bi mogao da zaustavi gužvu na prometnom autoputu. Ali Nick je zgodan na neki njegov način.» «Izgleda kao dobar tip.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«On je veoma fin. Ali ne trpi ničija sranja. Ne trpi budale. Mislim da je Ryan uspio da se oslobodi Benjamina zahvaljujući Nicku. Ryan se bojao da se obrati vlastima, ali Nick nije. Da je Ryan rekao i jednu riječ, Benjamin bi sad bio u zatvoru, umjesto što živi od milijardi.» «Znači, Ryan je zaustavio Nicka da ne ode vlastima?» «Oh, da. Nick je želio da Benjamin plati za ono što je uradio. Ali Benjamin je i dalje bio Ryanov otac, jedini biološki otac kojeg je Ryan ikad poznavao. Naravno, Nickov otac je postao Ryanov surogat otac, tako da je Ryan imao na neki način blagonaklonu očinsku figuru.» Bila sam šokirana, previše šokirana da bih rekla bilo šta osim «Vau.» «Da. U svakom slučaju, govorila sam da je Ryan najbolji momak kojeg sam ikad upoznala. Stvarno je pažljiv kao što i izgleda. Nakon svega što je kroz život prošao, trebao bi da bude čvrst i zao. Ali nije.» Odmahnula je glavom, suze su joj sijale u očima. «Uprskala sam sa njim. Naravo, znam da ti je rekao za Paula, ali Paul nije bio prvi. Varala sam ga od početka. Ne znam zašto sam to radila, osim da sam patila od biporanog poremećaja, i nisam znala za tu bolest – tad mi nije bila dijagnostikovana. Nisam znala da je jedan od znakova bipolarnosti taj što možeš da postaneš veoma seksualno slobodan.» Pogledala je u mene. Pokušala sam da ne izgledam osuđivački. «Naravno, to vjerovatno zvuči kao izgovor, ali nisam si mogla pomoći. Mislim, kao što vjerovatno znaš, Ryanov libido je veoma zdrav. On mi je pružao sav seks koji sam željela ili mi je trebao. Ali jednostavno mi je trebalo još. To je bilo visoko za mene.» Teško je uzdahnula. «U svakom slučaju, zajebala sam. Pokušala sam da tražim pomirenje. Vjeruj mi, pokušala sam. Ali Ryan nije više mogao da mi vjeruje, tako da je bilo gotovo. Imali smo težak period nakon što smo prekinuli i razveli smo se. Mrzjela sam ga, ponašala se prema njemu užasno. Imali smo zlobne riječi jedno za deugo. Ja sam bila iracionalna, i krivila sam ga za raskid. Opravdavala sam moje afere. Govorila sam sebi kako me je Ryan nekako doveo do toga. Ali naravno da nije. Ništa od toga nije bila njegova greška.» Pogledala sam u nju, sjećajući se prijetećeg razgovora koji je vodila sa Ryanom preko telefona prije manje od šest mjeseci, ono jutro kad sam ostala kod njega. Šta se promijenilo? Kako su opet postali prijatelji? Alexis kao da je pročitala moje misli, rekla je. «Ryan i ja smo uspjeli da prevaziđemo animozitet. Pomogao mi je da se stabilizujem na pravim ljekovima. Išao je sa mnom na moje


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

sastanke kod doktora i ostao sa mnom prve nedelje kad sam dobila novi lijek kako bi bio siguran da sam ga uzela kad i kako treba. I moram da priznam, to je pomoglo. Ryan je bio uz mene, svo vrijeme. Samo sam trebala da prestanem da se svađam i pitam ga za pomoć. Što sam na kraju i uradila.» Nasmijala sam ss. To je bilo fino. Ona je bila fina. Na neki način sam vidjela to u njoj od samog početka, ali sad sam znala da je stvarno dobra osoba. Samo je bila bolesna. Pogledala je u mene. «Ovdje ti dolaziš.» Uredu... «Slušaj, uprskala sam potpuno stvar sa Ryanom. Ne želi da ima ikakve veze sa mnom, osim da budemo prijatelji. To sad znam i prihvatila sam to. Ali ti...» Pogledala me je malo uzdrmano, brzo odmahujući glavom. «Lud je za tobom.» I dalje? Nakon što me je izbacio? «Ne razumijem. Šta mu se toliko sviđa kod mene?» «Ti mu se ne sviđaš. On je zaljubljen u tebe. Rekao mi je da je imao osjećaj kao da ga je udario grom od trenutka kad te je upoznao.» Pocrvenjela sam. «Zašto?» Odmahnula je glavom. «Bez uvrede, ali i sama pokušavam da shvatim to. Ali sve što znam je da je Ryan potpuno zaljubljen u tebe. Rekao mi je da se zaljubio u tebe na prvi pogled. Tako da, pretpostavljam da se to poslije svega i desilo.» Pomislila sam na njega kako mi nježno pjeva «Volio sam te od prvog trena kad sam te vidio, i uvijek ću te voljeti, Marie.» «Nisam baš bila dobra prema njemu.» «Ne, stvarno nisi,» Alexis je iskreno rekla. «Mislim, ja razumjem zašto. Ovdje je taj momak, taj predivni momak za kojim se glave okreću, koji je lud za tobom od prvog momenta kad te upoznao. Mogu da razumjem zašto ne vjeruješ u to.» Nastavila je dalje. «Ali molim te, čuj. Dala bih sve da mogu da budem na tvom mjestu. Da me on opet voli. Ali to se neće desiti. Stvarno želim da bude srećan. Zajebala sam stvar, u više navrata, i to ne mogu da povučem. Ali ono što mogu da uradim je da vas pomirim. To će biti moje iskupljenje za sve što sam uradila.» Suosjećala sam se sa njom. Stvarno je izgladala iskreno. Uzdahnula sam. «Znači, ja bih trebala da odem kod njega kući da popričam sa njim?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Pod broj jedan, to je i tvoja kuća.» Pogledala sam u nju, zbunjena. «Znam, znam, izgledalo je kao da te je izbacio, ali on se nadao da je to privremeno.» «Nije se čak ni potrudio da me nazove. Bila sam u maminoj kući skoro mjesec dana.» «U vezi toga...» Nastavila je. «Pa, budi sigurna da te Ryan nije zvao jer nije želio da te pritiska. Ali takođe...» Ali takođe? Šta sad? «Ryan je trenutno u Los Anđelosu. Nalazi se u ustanovi na Beverli Hilsu.» «U kakvoj vrsti ustanove?» «Ustanove za mentalno zdravlje.» Šta? Šta jebote... je li ga moj odlazak toliko razorio? Ponovo, Alexis mi je pročitala misli. «Nije sve to bilo zato što si otišla. Mislim, to je doprinijelo stvarima. Ali, većinom, to je bilo zato što je Ryan bio potisnuo dosta stvari koje su mu se dešavale, i one su počele da mu se vraćaju. I ja sam upravo saznala neke detalje kad sam otišla da ga posjetim prije nego je otputovao za Los Anđelos.» Uzdahnula sam sa olakšanjem. Bila bih slomljena da sam ja bila uzrok tolikog njegovog bola. Alexis je nastavila. «Znala sam za njegovog oca, ali nisam znala detalje sa seks zabava ili sve detalje vezane za Rochelle. Ryan se ničeg nije sjećao do prije par nedelja. Jednom kad je počeo da se sjeća ta su se vrata otvorila i morao je da se prijavi u zdrstvenu ustanovu. Ipak, to nije bolnica. To je lijepo, sređeno mjesto koje najviše podsjeća na odmaralište. Ryan mi je mejlom poslao slike tog mjesta.» «Kako je počeo da se sjeća stvari vezanih za Rochelle?» «Pa, prvenstveno – vidio ju je. Na zabavi za prikupljanje sredstava. Rukovala se sa njim i nosila je određeni parfem. Uvijek je koristila istu vrstu parfema. Kad ga je pomirisao, sve je počelo da mu navire. Te noći je počeo sve da piše u njegovom dnevniku. Rekao je da je pisao dnevnik čitave noći, a zatim je ujutru nazvao na posao da javi da je bolestan, a zatim pisao tokom čitavog dana. On inače nikad ne odsustvuje sa posla, tako da ga je to vjerovatno izbacilo iz kolosjeka.» «Misliš li da bih trebala da odem u LA da ga vidim?» Pogledala me je. «Naravno! Slušaj, Ryan misli da ne želiš da imaš bilo šta sa njim. Misli da ne možeš da podneseš njegovu vezu sa Nickom.» Samo sam buljila u nju.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nastavila je. «Možeš da podneseš njegovu vezu sa Nickom, zar ne?» «Da,» odgovorila sam iskreno. Hej, biseksualnost se događa. Ne bih bila jedina žena na svijetu koja se nosi sa tim. Čak je i Džon Irving napisao knjigu na tu temu. «Da,» ponovila sam. «Mogu da se nosim sa njegovom vezom sa Nickom.» «Pa šta onda čekaš?» «Uh, šta želiš da uradim? On je u bolnici trenutno, zar ne?» «Evo.» Dala mi je potvrđujući broj avionske karte u jednom smjeru za Los Anđelos. «Možeš da iskoristiš ovu kartu da odeš kad god hoćeš. Ostavila sam je otvorenu za tebe jer sam znala da nemaš baš fleksibilnosti u sebi tako da možeš da odeš kad god hoćeš.» Bila sam duboko pogođena. «Jesi li ti ovu kartu kupila za mene?» «Da, ali ne brini. Kao što sam već rekla, dugujem Ryanu puno i mnogo je prošao zbog mene. To je najmanje što mogu za njega da uradim. I to je u jednom pravcu, jer pretpostavljam da će te Ryan vratiti njegovim privatnim avionom. Tako je i otišao tamo.» Trepnula sam. Privatni avion. Sveta majko božija. Pitala sam se koliko li je baš dobio novca od oca kako bi mu kupio njegovu ćutnju. «Vratiću ti novac za nju.» «Po poslednji put, za ime boga, ne misli na to.» Sad je izgledala nekako iznervirano. «Zašto si toliko nesigurna u stvari koje ljudi pokušavaju da urade za tebe?» Ne znam. Možda jer niko nikad nije radio ovako fine stvari za mene? «Dobro onda, neću ti dati.» «Hvala ti.» Pogledala je u mene značajno. «Sad, slušaj me. Ako ništa nisi drugi čula, ako nisi shvatila čitav razgovor, znaj ovo. Ryan je zaljubljen u tebe. On se ne zaljubljuje lako. Ja mislim da sam jedina druga žena koju je ikad volio. Sad, ne ispituj to više. Samo idi sa tim. On te nikad neće povrijediti, nikad te neće ostaviti, nikad ikad te neće prevariti. U svakom slučaju, ne sa ženom. Imaš dobrog momka tamo. Prestani da uprskavaš stvar sa tvojom nesigurnošću.» Poruka primljena. Razgovarale smo još nekoliko sati, kao samo dva druga koja su izašla u grad. Saznala je još stvari o meni, mojoj porodici, mojoj prošlosti, a saznala sam i ja o njoj. Saznala sam da je neurotična, ali slatka, i da joj je srce na pravom mjestu. Još jednom sam naučila važnu lekciju. Uvijek treba da pogledaš bliže u živote drugih ljudi. Ne možeš samo sa pretpostavljaš da ako su bigati i lijepi, da ih nikad nije dotakla nikakva tragedija, da nikad nisu imali slomljeno srce, da


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

nikad nisu bili prevareni, i sve ostalo što muči nas obične smrtnike. Stavljaju prvo jednu nogu u nogavicu pantalona, a zatim drugu nogu u drugu nogavicu, isto kao i mi. Stara izreka je istinita, i ovdje je bio dokaz. Ryan je takođe bio dokaz ovog. Oboje su bili prelijepe iluzije.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET PRVO POGLAVLJE Avion je dotakao tlo u ponedeljak popodne, više od nedelju dana nakon mog ručka sa Alexis. Nažalost, nedelja nakon što sam imala ručak sa Alexis mi je bila paklena. Imala sam dva suđenja, jedno koje se završilo i jedno koje se odložilo. I dobila sam ono koje se završilo. Na neki način. Ako uopšte može da se dobije na suđenju za starateljstvo. Jednostavno moraš samo da napraviš da ne izgubiš previše. Suđenje koje se završilo je bilo zakazano za petak, tako, da naravno, nisam mogla da odem. Ali sljedeća nedelja mi je bila otvorena, nakon što sam pažljivo ispremještala nove klijente. Pa sam spakovala torbu, zamolila majku da pripazi na Maddy, i u ponedeljak ujutru odletjela za Los Anđelos. Još nisam bila razgovarala sa Ryanom, jer mu očito nije bilo dozvoljeno da koristi telefon u bolnici, a i svakako sam htjela da ga iznenadim. Alexis mi je bila dala njegov pacijentski broj kako bih mogla da uđem kad stignem tamo. Stigla sam u LA, zadivljena onim što sam vidjela. Bio je rani novembar, lišće je opadalo, a temperatura je iznosila 2-3 stepena. Ipak, ovdje u LA, drveće je i dalje imalo lišće, a temperatura je bila oko 15 stepeni. Nije baš vrijeme za plažu, ali nije ni vrijeme kao u Kanzas Sitiju. Bila sam spakovala nekoliko džempera, a i trebali su mi jer su i dalje neke zgrade koristile klima uređaje, ali mi vani definitivno nisu trebali, osim uveče, kad je vazduh bio svežiji. Takođe sam bila oduševljenja što sam vidjela palme i , jer nijedno od njih ne raste kod nas, jer im je potrebno toplo vrijeme i uginuli bi na hladnoći i temperaturama smrzavanja. Biljka ljubičasti led, sa briljantnim ljubičastim cvjetovima je takođe cvjetala. Izgledalo je da svuda raste novi život, dok je kući počeo da se gasi i neće se upaliti sve do proljeća. To je bilo malo dekoncentrišuće. Željela sam da vidim gola drveća, na to sam bila navikla i to je bilo ono što me je tješilo. Ovo mjesto je izgledalo kao Zemlja Slatkiša. Stigla sam u hotel, koji je takođe Alexis platila i nije htijela ni riječ da čuje da joj se vrati nazad. To je bio hotel sa pet zvjezdica u centru grada, i moj apartman me je podsjećao na penthaus. Bio je najmanje 500 metara kvadratnih površine, sa dva televizora ravnih ekrana, uvučenu kadu između soba i dva mermerna kupatila. Svako kupatilo je imalo ogroman đakuzi. Takođe je bio ogroman sto za ručavanje sa kristalnim lusterom iznad njega. Na zidovima su bile slike urađene u stilu Tamare Lempika, koja mi je, ustvari, jedan od najdražih umjetnika


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

dvadesetog vijeka. Doletjela sam do tamo prvom klasom, i Alexis mi je bila iznajmila auto, tako da je put koštao Alexis poprilično. Vjerovatno oko 15 000$, uzimajući u obzir da je soba koštala 1000$ za noć, a vjerovatno i više, i da je bila iznajmljena za mene nedelju dana. Moram da priznam da sam bila nervozna što ću vidjeti Ryana. Bilo je prošlo više od mjesec dana od sudbonosog dana. Kakav će biti sa mnom? Kakva ću ja biti sa njim? Kakav će on uopšteno biti? Znala sam da je bio u depresije, bar mi je tako rekla Alexis. Da li ću biti dobrodošla? Alexis mi je rekla da je Ryan želio da me vidi tamo, i da je zbog toga uradila sve što je uradila – zbog njega. Ali bi stvarnost mogla da bude drugačija. Morala sam da smirim misli prije nego odem u Enterprise Rental Car i uzmem volvo koji mi je Alexis iznajmila. Stigla sam tamo u pet popodne, upravo kad je počinjala posjeta. Mjesto je bilo ogromno i izgledalo je kao odmaralište sa pet zvjezdica, sa uređenim dvorištem, bazenom, spa centrom i štalama za konje. Nisam pogriješila u mišljenju da je to mjesto gdje slavni idu kad su «iscrpljeni» ili «dehidrirani.» Uvijek sam se divila Ketrin Ziti Džons njenoj odlučnosti da ne govori bezvezne izgovore. Ona nije bila iscrpljena ili dehidrirana, već se borila sa bipolarnim poremećajem, i to je iznijela javno. Dvorište je bilo perfektno i prelijepo uređeno, i bilo je malo mjesto na zemlji sa klupama i stolovima za piknik oko vode. Pogledala sam okolo, nadajući se da bi smo mogli da dođemo dovde i malo porazgovaramo, tako da sam uzela ćebe na koje bi mogli da legnemo, za svaki slučaj. Nadala sam se najboljem, očekujući najgore. Nadam se da tu postoji povraćaj tvoje investicije, Alexis. Otišla sam do prijamnice. «Uh, ovdje sam da vidim klijenta broj 23897,» rekla sam. Pogledala je u listu. «Gospođica Snow?» «Da.» To je bio dobar znak – već je bio dao moje ime na listu za posjetu. «Mogu li da vidim neku vašu identifikacionu kartu?» Predala sam joj moju vozačku dozvolu. «Da li imate neku drugu identifikacionu karticu?» Klimnula sam, predavši joj moju ličnu kartu. «Hvala vam.» Pogledala je u mene. «Soba 324.» Nadala sam se da ne prekidam. Bila sam nervozna dok sam išla prema sobi 324.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

To je bila privatna soba sa kožnim dvosjedom, ravnim ekranom i king sajz krevetom. U svemu, to je bila udobna soba i vrata su bila otvorena. Ali Ryana nije bilo unutra. Uzdahnula sam i sjela na dvosjed kako bih ga sačekala. Stigao je otprilike nakon pola sata. Ustala sam kad je ušao u sobu. Izgledao je malo umorno, obučen u farmerice i plavu košulju sa otkopčanim dugmićima koja je isticala plavetnilo u njegovim inače zelenim očima. Izdahnula sam dugo, čekajući da primjeti da sam tamo. Bez riječi, zatvorio je vrata za njim, došao je do mene i grlio me dugo, kako mi se činilo vječnost.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET DRUGO POGLAVLJE Ryan je bio srćan što me vidi. Ekstremno srećan. To je bilo takvo oklakšanje. «Došla si. Došla si. Došla si.» Samo je ponavljao ovu rečenicu neprestano. Suze su mu bile u očima. Međutim, ja sam plakala. «Naravno, morala sam poslije razgovora sa Alexis.» «Tako sam se bojao da nećeš doći. Mislim, Alexis mi je rekla da ti je dala kartu i sve sredila ali nije bila sigurna da ćeš uspjeti. Mislila je da ćeš biti prezauzeta poslom.» «Pa, to je bio slučaj sa prošlom nedeljom. Ove nedelje sam raščistila raspored.» «Uh, hoćeš li da prošetamo vani?» «Mislila sam da nikad nećeš pitati.» Bila sam u žurbi da se oslobodim ove deprimirajuće atmosfere. «Vidim da si uzela ćebe?» «Jesam.» «I korpu za piknik. Daj da je ponesem.» «Hvala, postaje pomalo teška.» Spakovala sam sir i sok od pomorandže (shvatila sam da alkohol nije dozvoljen), bademe, krekere i voće. To će biti lagan obrok, jer nisam bila gladna. Nadam se da nije ni on, ali sam spakovala sir i sendviče sa govedinom, za svaki slučaj ako bude želio nešto jače. «Na sve si mislila.» «Pokušala sam.» Hodali smo po mraku mada je dvorište bilo blago osvijetljeno, dok nismo stigli na samoj obali žuborećeg potoka. Mjesto je bilo okruženo drvećem i cvijećem, i bilo je vrlo mirno. Tu je bio i mali mostić koji je išao preko vode. Pomislila sam kako bi to bilo odlično mjesto za meditaciju. Prostrli smo ćebe i legli na njega dok smo vadili naše đakonije. «Uvijek znaš da spakuješ savršene stvari za piknike.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ryan se smiješio, boja mu se vraćala u obraze. Izgledao je kao malo manje umorno nego kad je tek ušao u sobu. Hranila sam ga grožđem i sipala mu sok u malom šampanjskim čašama za vino koje su došle uz korpu. Dok smo jeli našu malu večeru, Ryan je pričao. «Nedostajala si mi. O, bože, kako si mi nedostajala,» Ryan je rekao. «I ti si meni nedostajao.» «Tako mi je žao što sam bacio svu tvoju odjeću na tebe.» «Nema veze, uredu je. Nije mi to bio prvi put.» Nisam se šalila u vezi toga. «Pa, biće zadnji.» Klimnula sam. Sjedeli smo u tišini neko vrijeme. Sjećam se da sam poželjela da je sok svjetlucavo vino. Gledao je u mene. Te oči, prelijepe oči, tad je izgledalo kao da me proganjaju. To mi je slomilo srce. «Uh, Alexis mi je rekla da ste vas dvije pričale.» «Da.» «Zamolio sam je da te nazove. Bilo je toliko toga da ti kažem, ali nisam pronalazio riječi za to.» «Razumijem. Hvala ti što si je poslao.» «Nadam se da te nije uvrijedilo to što nisam bio ja taj koji ti je sve to ispričao.» «Ne, uopšte.» Sad, ko poziva slona u sobi? «Pa, šta misliš?» Ryan je pitao. «Istinu? Mislim da si veoma hrabar. Tako hrabar što si proživio sve to. I sad razumijem zašto ti Nick znači toliko. Stvarno razumijem.» Klimnuo je. «Uh, ovdje dobijam intezivno savjetovanje. Morao sam da dođem ovdje jer je to bilo sigurno mjesto za mene, nakon što su sjećanja počela da mi se vraćaju.» Pogledao je u daljinu. «Zaboravio sam bio sve u vezi Rochelle dok je nisam vidio. Čak ni tada je nisam baš prepoznao. Ali ona je prepoznala mene.» Nasmijao se, jadno. «'Zdravo, Ryane.' Tek tako. 'Zdravo Ryane.'» Odmahnuo je glavom. «Nisam je prepoznao, tako da sam morao da prekopam po mom sjećanju. Izgledala je uvrijeđena time, da ti pravo kažem.» Nastavio je. «Pitala me je da li se sjećam da sam odsjeo kod nje veći dio godine kad sam imao 14.» Pogledao je u mene. «Nisam se sjećao uopšte. Izgledala je kao da želi da me ošamari.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nakašljao se malo, zatim uzeo gutljaj soka i ugrizao sendvič. Nastavio je. «Počeo sam da pišem u dnevniku bez udruživanja. Opisivao sam kako je izgledala, kako je zvučala, šta mi je rekla. Pisao sam, i pisao, i pisao. Iznenada, odjednom mi je sinulo ko je. To je bio njen parfem. Bio mi je toliko poznat tako da sam odjednom povezao parfem sa njom. Odmah sam povratio u kantu za smeće.» Ostala sam tiha, trljajući ga po leđima. Bio je njegov red da mu ispriča priču, koliko god te priče je htio da mi kaže. Uzdahnuo je. «Jednom kad sam se sjetio ko je ona, počeo sam da se prisjećam zabava.» Odmahnuo je ljutito glavom. «Sjetio sam se zašto sam uopšte i počeo da se drogiram. Zašto sam htio onda na fakultetu da se ubijem. Zašto sam uvijek mislio da želim da umrem. Nisam mogao da živim sa tim što mi se desilo. Blokirao sam to toliko dugo, ali se izrazilo na druge načine. Samo-destruktivne načine. Droga, pokušaji samoubivstva...» Samoubivstva? Množina? Nastavio je. «Pa, ustvari, bio je samo jedan pravi pokušaj. Kad sam imao 21, prije incidenta sa Nickom.» Duboko je udahnuo. «Pokušao sam da se objesim za granu drveta, ali se polomila, hvala bogu.» Obuzdala sam zgražavanje, zatim sam ga uzela za ruku i moju drugu ruku stavila preko njegove. Zagrlila sam ga, a zatim mu povukla glavu na grudi, milujući ga po kosi. Nastavio je. «Polomio sam zglob i bio sam dva mjeseca na štakama. Drugi, uh, pokušaj, nije bio baš pokušaj. To je bilo više kao da sam spreman da to uradim, i da to uradim onako kako treba, ali je Nick upao u pravom trenutku. Bio sam toliko ljut na njega što me je prekinuo, da ne možeš da povjeruješ u to.» Skrenuo je pogled. «Razmišljao sam o tome ovog puta, znaš. O tome da se ubijem. Ali Alexis je nazvala i počela sa njenim ludim sranjima. Vidjela je da nešto nije sa mnom uredu po načinu kako sam zvučao preko telefona. Zna me predobro. Mislim, znamo se dvadeset godina. Došla je i ubijedila me da ne uradim to. Natjerala me je da potražim pomoć. Rekao sam joj da ću potražiti pomoć ako i ona potraži pomoć za njene probleme. Tako da je to uradila. Sad ide kod drugog psihijatra, dobila je nove ljekove i stabilna je. Pomogao sam joj, siguran sam da ti je to rekla.» Klimnula sam. «Složila se da mi pomogne. Kad sam došao ovdje, nazvala je i pitala me može li šta da uradi za mene. Rekao sam joj da želim da te kontaktira, da ti sve ispriča i vidi da li bi došla ovdje da me posjetiš.» Nasmijao se. «I, eto te!»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

I ja sam se nasmijala. To bi trebao biti tako nevjerovatan odmor, s obzirom da sam odsjela na mjesto koje ne bih nikad mogla da priuštim, i vozeći iznajmljeno auto koje takođe nisam mogla da priuštim. Pa ipak, tretiranje ovog puta kao odmor mi nije bilo ni na kraj pameti. «Šta mogu da uradim?» «Samo budi ovdje za mene. Imam problem sa uklapanjem ovdje, i stvarno si mi potrebna.» Kako bih mogla da odbijem ovaku molbu? «Naravno da ću biti tu za tebe. To nije ni pod znakom pitanja.» Ili ne bi trebalo da bude. Onda sam shvatila da sam imala obrazac, već ustaljen, da odem kad me je trebao. To sam uradila prvog puta kad mi je rekao za psihijatra, a drugog puta kad mi je rekao za Nicka. Ovog momka sam poznavala kratak vremenski period i već sam ga dva puta iznevjerila. Morala sam da budem jaka. Ali pitala sam se koliko dugo ću morati da ostanem u LA. Imala sam posao na koji sam trebala da idem, iako sam sad imala manje posla. «Uh, koliko ćeš još da budeš ovdje?» pitala sam ga. «Još tri nedelje.» Pokušala sam da se našalim. «Viđaš li poznate ličnosti ovdje?» «Pa, da, ali ne mogu da ti kažem ko su oni. Ovo je mjesto gdje oni dolaze kad su-» «Iscrpljeni i izmoreni,» rekli smo u isto vrijeme. Oboje smo se nasmijali na to. Ryan je nastavio. «Poznati su takođe ljudi. Imaju probleme, vjerovatno više nego prosječni čovjek. A ovo je dobro mjesto da se radi na njima. Vrlo je umirujuće i mirno, i imaju doktore svjetske klase. Zbog toga sam ja ovdje.» «Jesi li ikad bio ovdje?» «Ne. Ovo mi je prvi put.» Pogledao me je. «Ovo za mene neće biti lako. Sjećanja koja su mi se vratila su bila odvratna, gora nego što mi je otac radio. Znam da zvuči čudno, ali sam mogao da dobijem više zaključaka za ono što mi je otac radio jer sam mogao da mu se suprostavim. A većina ljudi na tim zabavama je bila nepoznata. Njima ne mogu da se suprostavim, tako da sa tim imam problem.» «To ima smisla.» «Pa, kad ideš nazad kući?» Ryan je pitao. «Pa, ovdje sam ovu nedelju, najmanje. Sljedeće nedelje, uh, čekaj da provjerim moj iPhone.» Izvukla sam telefon. «Izgleda da mogu da budem ovdje i sljedeće nedelje.» Moraću opet da sredim raspored. Ali on me treba. A to je najvažnije.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Dugujem ti,» rekao je Ryan. «Znam da imaš život i da ne možeš da ga zaustaviš zbog mene. Ali mi sve na svijetu znači da možeš da odvojiš vremena da budeš ovdje.» Kruto sam se nasmijala. Nisam planirala da ovdje budem dvije nedelje i bilo je zapetljano da uzmem čak i jednu nedelju. Kući se nastati haos, bez sumnje. Potapšala sam ga po ruci. Još me nije dobro poznavao da bi znao kad prekrivam zabrinutost. Imam čitavu vrstu pokazatelja za te stvari, a jedna od njih je tapšanje druge osobe po ruci. Bližilo se osam sati uveče, i vrijeme za posjetu je proletjelo. Spakovala sam ostatke hrane. «Um, mislim da ću odavde otići pravo do auta, ako ti ne smeta.» «Mislim da to ne možeš da uradiš. Treba da ideš na glavna vrata.» Bio je uprvu, naravno. Kad bih mogla sa idem direktno odatle do auta, svako bi mogao. To ne bi bila velika stvar za osobe poput Ryana, koje su tu dobrovoljno. Ali to ne bi bilo baš sjajno za druge pacijente koji su bili tamo. Tako da smo se vratili nazad do glavne zgrade, držeći se za ruke. «Volio bih kad bi mogla da ostaneš,» rekao je. «I ja bih to voljela.» Na kraju je završio prateći me do auta. Poljubio me je u čelo. «Opet ti hvala što si došla. Uh, vidimo se sjutra?» Izgledao je tako pun nade. «Naravno.» Vratila sam se naredno veče. Tog puta me je čekao kod glavnih vrata, gdje je sjedela recepcionerka. Mogla sam da vidim kako ga guta očima. Ruke su mu nehajno bile u džepovima. Kao i obično, njegova ljepota mi je oduzela dah. Palo mi je na pamet da je njegov izgled glavni razlog što sam se osjećala tako nesigurno oko njega, čak i više nego njegovo bogatstvo. Jednostavno nikad nisam vidjela sebe pred nekog kao što je on. Da, moji prošli momci su bili slatki ili čak zgodni, ali nisu bili stratosferu izvan moje lige. I, nekako, njegov bol ga je činio ljepšim. Uvijek je imao ranjivost koju nisam znala gdje tačno da smjestim. I nisam znala koji joj je izvor bio. Sad sam znala, i znala sam da ona ide dublje, mnogo dublje nego što sam mogla da pojmim. I upravo tog momenta sam znala da sam i ja zaljubljena u njega, takođe. Široko se nasmiješio dok sam prilazila. «Hej, ljepotice!» Uvijek bih se nasmijala kad bi zovnuo 'ljepotice'. Ondje je on bio, nevjerovatno prelijep, a on misli da sam ja to. Naravno, nisam više baš u neredu kao što sam bila kad sam ga upoznala.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Počela sam da smanjujem unos ugljenih hidrata i težina je počela da se smanjuje. Takođe sam počela da brinem o svojoj koži, vodeći računa da pijem dovoljno tečnosti, tako da je počela čak i da se malo vlaži. Takođe sam probala trajni lak, što je bilo nevjerovatno, jer je trajao dvije nedelje, baš kao što su i rekli. Tako da sam bila manje žaba krsastača nego što sam inače bila, tako da pretpostavljam da je to bilo nešto. Ali ljepotica? E to je baš razvučeno. Nasmijala sam se nazad. «Hej!» «Želiš li da izađemo u grad večeras?» «Kako to misliš?» «Pa, ovdje sam dobrovoljno, tako da sam pitao da li mogu da izađem odavde večeras. Rekli su da mogu, ali da moram da se vratim do deset uveče.» «Sjajno!» Otišli smo do mjesta gdje sam bila parkirana. «Želiš li ti da voziš?» pitala sam ga. «Naravno.» Našli smo prelijep italijanski restoran na Beverli Hilsu. Konobar nam je donio hljeb i vodu, a ja sam naručila čašu Pinot Grigio, dok je Ryan naručio Scotch Rocks, što je bilo njegov uobičajeni standard. «Pa,» počela sam, «kakav ti je bio dan?» «Prilično dobar. Radio sam intezivno pisanje dnevnika, i razgovarao sa jednim naročitim psihijatrom o mojim sjećanjima. Takođe sam odradio grupnu terapiju koja je fokusirana na osobe poput mene. Osobe koje su imale seksualne traume.» Plašila sam se da pitam, ali znala sam da on to želi. Znala sam da mu je potrebno da znam što je moguće više, jer sam ja trebala da budem njegova 'osoba'. Konačno sam počela da to shvatam. «Jesi li se sjetio još nečeg?» «Samo još nekoliko detalja. Počeo sam da se prisjećam nekih lica, ali imena mi još nisu jasna.» Voljela bih kad bi mogao da se prisjeti imena. Voljela bih da mogu da ispalim metak u svakog od njih, i da svaki umire bolnom, sporom smrću. Ili da prođu kroz ono korz šta su natjerali Ryana da prođe. «Uh, Rochelle. I dalje živi u gradu?» «Izgleda da je tako. Moja terapija je fokusirana uglavnom na nju. Ali takođe sam pokušao da smjestim imena i lica osoba koja su takođe prisustvovale zabavama, a koji su mi radili stvari.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Čega se sjećaš u vezi Rochelle?» Lice mu je i dalje bilo opušteno, tako da sam bila ohrabrena da ga još pitam. Shvatila sam da ću biti u stanju da uvidim kad bude previše gurnut. «Pa, Alexis ti je rekla suštinu toga. Povela me je i imali smo puno seksa. Bio sam zbunjen. Mislio sam da je to način da udovoljim ljudima, a znao sam da ne želim da se vratim kod Benjamina. Tako da sam poprilično radio ono što je željela, kad je željela.» Zastao je. «A ponekad me je malo ugrožavala.» «Kako to misliš?» «Ponekad bi me svezala lisicama za krevet, i ugrožavala tako što mi ne bi donijela hranu ili vodu ako ne bih imao seks sa njom. Jednom sam je izazvao zbog ovog, i stvarno mi nije donijela vodu i hranu naredna dva dana. Niti me je odvezala kako bih otišao do kupatila.» Izgledao je postiđeno. «To je bio najgori dio, gori nego odbijanje da mi donese vodu ili hranu.» Shvatila sam da sam zadržavala dah. Ispustila sam ga. Željela sam da ubijem tu ženu, polako. Željela sam da je zavežem za krevet i ne donesem joj ni vodu ni hranu dva dana, i da je natjeram da se bukvalno upuša i usere u njene pantalone. Natjerati je da misli da će da umre od dehidratacije. Ryan je izgledao neuznemireno što je govorio o tome, ipak. Nije izgledalo da je bijesan kao što sam ja bila u tom trenutku. Pretpostavila sam da je ispoljio svoje emocije, tako da je bio u stanju da ih nekako prihvati. Pogledala sam u moju ruku, koja je tako jako stiskala vinsku čašu da sam bila iznenađena da je nije slomila, dok mi se druga ruka nekontrolisano tresla. Ryan je to primjetio. «Ovo te čini da se osjećaš neprijatno.» «Ne, razjareno.» Stavio je njegovu ruku na moju. «Smeta li ti da nastavim da govorim o ovom ili želiš da promijenimo temu?» «Nastavi. Potrebno ti je da govoriš, a ja sam obećala da ću biti uz tebe na svakom koraku tog puta.» Duboko je udahnuo. «Ono što pokušavam da razumijem na ovim intezivnim terapijama i žurnalizovanju je, uh, zašto mi se svidjelo zloupotrebljavanje.» Pokušala sam da mi izraz lica bude što ravnodušniji. Nisam htjela da vidi radoznalost i užas na mom licu kad je rekao zadnji dio.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nastavio je. «Moj psihijatar mi je rekao da sam doživljavao klasičan slučaj štokhomskog sindroma.» Klimnula sam. Bila sam upoznata u prolazu sa štokholmskim sindromom. «Shvatio sam da sam zavisio od nje, i da me je, na početku, štitila. Ili sam tako mislio. Odvela me je od kuće, a to je bilo sve što sam na početku želio. Ustvaro, to je bilo sve što sam želio od nje. Onda, kad sam shvatio da ona uopšte nije moj zaštitnik, i da sam suštinski bio njen zarobljenik – jednostavno zato što je alternativa bila nezamisliva, da se vratim nazad Benjaminu – počeo sam da se suosjećam sa njom i da ne vidim da je ono što je radila pogrešno. To je bio moj odbrambeni mehanizam. Nisam imao izbora osim da ostanem sa njom i i učinim sve kako bih joj udovoljio. Tako da sam to radio. Ili bar, to je ono što sam dosad izvukao iz terapije, koliko i zašto mi se svidio seks i, uh, zlostavljanje.» Čekala sam da nastavim. Pokušavala sam da apsorbujem to, sve što sam mogla, pokušavajući da ga razumijem da bih mu pomogla najbolje što mogu. «Tako da pokušavam da prođem kroz ovo najbolje što umijem.» Kakva bolesna kučka. Konobar je došao po našu narudžbu. Već sam bila rekla Ryanu šta želim da naručim, tako da je on naručio za mene, kao što to i uvijek radi. «Dama će uzeti vašu piletinu sa parmezanom, a ja ću vaše karbonara špagete. Dama će takođe cezar, a ja ću vašu kućnu salatu.» «Vrlo dobro.» Nakon što je konobar otišao, Ryan me je pogledao. «Pa, kako ti se sviđa tvoj smještaj?» «Oh moj bože! Obožavam ga! Ni za milion godina nikad ne bih mogla da priuštim makar jednu noć, tako da ne mogu da povjerujem da ostajem tamo četrnaest dana i noći. Takođe je zabavno voziti volvo. Sigurno da pobjeđuje moju krntiju. Alexis se sigurno dosta potrošila za ovo!» Onda mi je odjednom palo na pamet da Alexis nije platila sve to, niti bilo šta od toga. Suzila sam oči. «Čekaj malo. Ona nije ništa platila. Ti si!» Izgledao je postiđeno. «Uh, nisam želio da se osjećaš obavezu prema meni. Ali sam htio da budem siguran da ti se isplati da budeš ovdje. Alexis je sve ugovorila, ali ja sam platio. Izvini zbog smicalice.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Bila sam malo bez teksta. Osjećala sam obavezu prema njemu sad, ali s obzirom da sam morala sve svoje planove da ispremještam kako bih došla ovdje, pretpostavljala sam da smo izjednačeni. Stavila sam moju ruku na njegovu. «Hvala ti puno za sobu i auto.» «Hvala tebi što si došla ovdje kako bi bila sa mnom.» Duboko je udahnuo. Nekoliko puta ustvari. Izgledao je kao da se malo trese. «Uh, postoji još nešto što moram da ti priznam.» Klimnula sam, prekrivajući opet njegovu ruku mojom. «Uh, završio sam na Beverli Hilsu jer sam imao, uh, veliko vraćanje drogi.» Izgledao je tako postiđeno. «Kad su sjećanja počela da se vraćaju tako brzo i snažno, otišao sam do mog prijašnjeg dilera. Prije nego sam znao, ponovo sam bio u to.» Uzdahnuo je. «Nekako sam bio u stanju da uhvatim sebe prije nego odem predaleko u to, jer sam znao da nakon nedelje otkako sam opet počeo da se drogiram da moram da odem na rehabilitaciju.» Pogledao je u mene molećivim očima. «Nadam se da možeš da izdržiš sve ovo.» Pogledala sam iskreno u njegove oči, prekrivajući njegovu ruku mojom. «Ryane, ti si veoma hrabar. Nisi mogao da pomogneš sebi kad si bio dječak i adolescent. Ti možeš da pomogneš sebi zbog onog što se dešava sad, i mislim da si stvarno nevjerovatan zbog toga. Puno ljudi bi samo nastavilo da ide dalje nakon što bi se vratilo drogi. To to ne radiš, i zbog toga mislim da si moj heroj.» Nasmijao se, a zatim gledao u mene neko vrijeme, sa saosjećanjem i ljubavlju u njegovom izrazu lica. Pocrvenjela sam i skrenula pogleda, što i uvijek radim kad me pažljivo gleda. Njegove oči su previše intenzivne za mene da bih u njih gledala neko vrijeme. Trepnuo je nekoliko puta. Konobar se vratio, sipajući još vode. Ja sam naručila još jednu čašu vina, dok je Ryan opet naručio skoč. «Volio bih kad bih mogao da se vratim sa tobom u sobu,» rekao je. Nasmijala sam se. «I da radiš sa mnom sve što želiš?» «Prošlo je dugo vremena. Predugo. Predugo. Vremena.» Nasmijala sam se. «Da, jeste. Nesumnjivo jeste.» Ali sam se malo uozbiljila. «Ali sad si povrijeđen. Ne želim da ti zbrkam stvari. Možda fizički kontakt nije ono što ti sad treba.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Možda ne. Upravu si u vezi toga. Zbunjen sam u vezi seksa, jer je toliko dugo korišten kao oružije protiv mene. To je jedna od stvari koju pokušavam da prebrodim dok sam ovdje. Ali volio bih da spavam sa tobom. Samo da spavam i da te držim kao ranije.» «To bi bilo lijepo.» «Uh, znam da imaš prelijepu sobu i sve, ali ako bi mogla da provedeš noć sa mnom, to bi mi puno značilo.» Klimnula sam. «Je li to uredu?» «Već sam provjerio kako bih bio siguran. Možeš da ostaneš kod mene večeras. Mogu da imam gosta tokom jedne noći u nedelji.» Nasmijala sam se. Hrana je stigla. «Ova piletina sa parmezanom je božanstvena. Evo, probaj malo.» Stavila sam malo piletine sa parmezanom na njegov tanjir, a malo njegovih špageta karbonara na moj. «Preukusno. Moraćemo da zapamtimo ovaj restoran za kasnije.» Klimnuo je. «Da, ovo je odlično mjesto. Slatko takođe. Sviđa mi se dekor.» I meni se svidio. Kucnuli smo čašama. Te noći, provela sam noć sa njim u njegovoj sobi. Držao me je čvrsto uz sebe, čvršće nego ikad ranije. Bilo mi je malo neudobno, jer sam imala osjećaj kao da sam svezana. Jedna njegova ruka mi je bila oko vrata, a druga oko struka. Lice mu je bilo zakopano u moju kosu. Ali te noći nije pričao u snu, i spavao je bučno. Voljela bih kad bih mogla to da kažem i za sebe. Probudila sam se sljedeće jutro imajući osjećaj kao da sam hodala stazom srama. Morala sam da prođem pored soba drugih pacijenata kako bih izašla iz zgrade. Ipak, Ryan je želio da prvo doručkuje sa mnom. Rekao je. «Uh, moj savjetnik bi želio da te upozna. Objasnio sam mu da si ti osoba koja će provesti sa mnom najviše vremena dok sam na oporavku. Tako da ona želi da ti kaže nekoliko stvari.» «Naravno. U koliko sati?» «Odmah poslije doručka bi bilo sjajno.» «Važi.» Otišli smo do kafeterije. Hrana je tamo bila sjajna. Uopšte nije ličila na hranu koja bi podsjećala ma zdrastveno-rehabilitacionu ustanovu. Naručila sam benedikt jaja, odjednom


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

imajući osjećaj kao da sam pregladnjela. Ryan je dobio palčinke sa borovnicama i ćureću slaninu. I oboje smo naručili sok od pomorandže. Nakon doručka, otišli smo do kancelarije njegovog savjetnika. Savjetnik je bila žena pedesetih godina, neukrotive kovradžave crne kose i sa naočarama. Bila je atraktivna na neki stereotipni bibliotekarski način. Bila je obučena u crne pantalone, svilenu majicu boje lavande i u Christian Leboutin cipelama. «Dr Silver, ovo je moja djevojka, Iris.» Vraćamo se opet na to samo djevojka, a? Pružila mi je savršeno manikiranu ruku i rukovala se sa mnom. «Drago mi je što sam te upoznala. Molim vas sjednite.» Sjela sam na veliku kožnu fotelji. Ryan je sjeo u drugu. Poželjela sam da ima dvosjed kako bi smo oboje sjeli na njega. Obratila mi se. «Kako sam razumjela, živiš sa Ryanom?» «Da.» Nastavila sam ne govoreći da ću se preseliti nazad kod njega kad se vratim u Kanzas Siti. «Volimo da imamo ove sastanke sa podržavajućem sistemu, kako biste razumjeli šta da očekujete.» Klimnula sam. «Prva stvar koju treba da znate je da Ryan neće uzimati nikakve medicinske ljekove. To je bio njegov izbor, i odlučeno je da mu nisu potrebni nikakvi prepisani ljekovi. Tako da nećete morati da brinete da je u medicinskom skladu.» To je olakšanje. Nastavila je. «Ryan je iskusio traumu i sigurna sam da ti je to rekao. On prolazi kroz post – traumatski stres. Želio je da bude siguran da ćete moći da se izborite sa tim problemom.» U tišini sam čekala da nastavi. «Tu mogu biti noćne more, izbjegavanja, emocionalne ispade. Mogao bi da bude hiper-oprezan za neke stvari. Mogao bi da iskusi bes ili depresiju. Mi ćemo ovo pratiti, a ja sam kontaktirala njegovog terapeuta kod kuće. Ona će mu preporučiti paihijatra koj bi mogao da mu prepiše neke ljekove ako bude doživljavao periode duboke depresije. Sad, Ryan ne želi da uzima ljekove – smatra da je jak da podnese sve ovo, ali je otvoren za njih u budućnosti ako to bude potrebno. Takođe, Ryan može iskusiti permanentne flešbekove. Dodatna sjećanja mogu da ga preplave u


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

bilo kom trenutku. Svaki dalji kontakt sa Rochelle bi trebao sa bude strogo zabranjen dok ne bude snažniji i sposobniji da se nosi sa onim što mu se desilo.» Ryan me je pogledao. «Nadam se da možeš da izdržiš sve ovo.» «Naravno. Neću te opet iznevjeriti.» Izgledao je kao da mu je laknulo. Naravno, imala sam iskustva sa ljudima koji su imali probleme. Moja sestra je većinu svog života patila od bipolarnog poremećaja, tako da su ljutiti ispadi i samoubilačka depresija nešto što sam iskusila otkako znam za sebe. Plus, sprijateljila sam se sa osobama koje imaju mentalne smetnje, jer sam sa sestrom prošla kroz grupu za podršku i preko te grupe se sprijateljila. Jedna od žena sa kojom sam se posebno sprijateljila, je znala da se promijeni dok trepneš. U jednom trenurku bi bila sva fina, a već u sljedećem bi vrištala iz sveg glasa, na prilazu pred komšijama. To je bukvalno bilo kao da se uključi na prekidač. Takođe sam imala momka koji je imao problem sa ljutnjom. Jedan tip me napao, verbalno me maltretirao na hokejškoj utakmici na kojoj je igrao. Odvezla sam se do njega jer je zaboravio bocu s vodom tako da sam se odvezla do njega u 10 uveče kako bih mu je dala. Već sam bila u pidžami kad je nazvao. Obukla sam se, odvezla tamo i čekala na tribinama prekid kako bih mu mogla dati njegovu vodu. On je očigledno želio, međutim, da se nađemo oblasnoj klupi (ili kako god već da se to mjesto zove gdje hokejaši čekaju). Ne znajući to, strpljivo sam čekala. U jednom trenutku, zbacio je kacigu i punih pluća počeo da viče na mene, nazivajući me glupačom i psujući me, samo zato jer nisam znala da treba da odem do oblasne klupe kako bih mu dala vodu. Ljudi ispred mene na tribinama su me gledali u stilu 'da li ćeš da trpiš to sranje?' U najmanju ruku, bila sam prestravljena. Bez riječi sam otišla, nakon što sam bacila flašu sa vodom na njega. Nazvao je kasnije, ne kako bi se izvinio nego kako bi bio siguran da je njegov pas dobro jer je bio kod mene. Nikad se nije izvinio, već je branio njegov postupak, kao da je to moja greška. I nažalost, on je bio jedan od mnogih sa problemom kontrolisanja bijesa. Bila sam magnet za taj tip momaka. Dakle, da, imala sam iskustva sa emocionalinim kretenima. Nije da sam uživala da ponovo budem u toj ulozi, ali Ryan je bio toliko poseban za mene do tad, da sam znala da moram da prođem kroz to zbog njega. Nije mogao da promijeni ono što mu se desilo, i trebao me je odmah.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Opet sam se pitala zašto je izabrao mene, ali stvar je bila u tome da me je izabrao, tako da sam se ponašala kao neko ko će da bude njegova stalna osoba. Vratila sam se nazad iz mog sanjarenja. Ryan je gledao u mene. «Je li to uredu?» Oh bože, bila sam van svemira. O čemu su oni govorili? Klimnula sam. «Da.» Čemu sam rekla da, nisam znala. «Dobro. Onda ti ne smeta da se odmah opet preseliš.» Pfff. To je nešto na šta bih rekla 'da' u svakom slučaju. «Naravno da ne.» Nasmijao se i stisnuo mi ruku. Pogledala sam u savjetnicu. «Sad, uh, o situciji vezanoj za drogu.» Savjetnica je pogledala u mene, pa u Ryana, pa opet u mene. «Ryan i ja imamo problem sa tim. Ryan, zašto ne kažeš Iris koji problem imamo.» Ryan je klimnuo. «Savjetnici se ne sviđa što sam prijatelj sa Alexis, jer se ona uvijek vraća njenom problemu sa drogom.» Pogledala je u mene. «Iris, šta ti misliš o tome?» «Pa, sviđa mi se Alexis, puno. Ona je veoma fina djevojka kad je trijezna i kad nije manična.» Na ovo dr Silver je rekla. «Nije u tome stvar. Stvar je u tome da ona loše utiče. Ryan mora da bude siguran da je promijenio njegovo igralište i saigrače, a Alexis je uvijek bila Ryanov glavni saigrač kad se radi o drogi. I Alexis je bila ta koja ga je prvo vratila tome.» Rekla sam «Ne razumijem. Ryan mi je rekao da se vratio tome jer su sjećanja počela da mu naviru nakon što je vidio Rochelle, i da je Alexis ustvari intervenisala kako bi bila sigurna da će dobiti pomoć ovdje.» Ryan je pogledao u mene. «Da, dušo, ali sjeti se da sam se vratio tome onog puta kad je prijetila da će izvršiti samoubistvo osim ako se ne drogiram sa njom? Nisam to radio više poslije toga dok nisam vidio Rochelle, ali dr Silver misli da je taj incident bio pokretač za mene da se tome vratim. Okusio sam drogu to veče ponovo, i dr Silver misli da je to glavni razlog zašto sam se vratio drogiranju.» Razmislila sam o tome. Stvarno sam bila zagrijana za Alexis. Postala je prijatelj i sve je ugovorila kako bih došla tamo, čak iako je Ryna bio taj koji je sve platio. Bila bih tužna kad bi Ryan morao da je izbaci iz života, a izgledalo je da je i Ryan dobar za nju, takođe. Ryan je osigurao da i ona dobije pomoć za nju. Ali opet, ovo nije o meni. Ovo je u vezi njega, i ako dr


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Silver kaže da Alexis treba da se otsječe iz njegovog života, onda ona mora da se odsječe iz njega. «Pa, uh, ako dr Silver kaže da je Alexis persona non grata onda pretpostavljam da je tako.» Ryan je izgledao poraženo. Alexis je bila u njegovom žovotu otkad su imali po trinaest godina. Poznavao ju je dvadeset godina. Plus, Alexis može da počne sa ludačkim sranjem ponovo, da mu prijeti i dolazi i ponovo lupa na vrata. Počela sam da mislim kako bi bilo mudro zadržati je u mojoj blizini pod našim uslovima. Ako je on izbaci iz života, ona će dolaziti pod njenim uslovima, ne našim, a to neće biti dobar znak. Tako da sam pogledala u dr Silver. «Uh, da li postoji način da Alexis ostane Ryanov prijatelj? Mislim, bila je oko Ryana dvadeset godina, i ona će dolaziti kod njega svakako, čak iako on to ne bude želio.» «Razumijem da je dolazila nenajavljena. Predlažem da Ryan podnese zabranu prilaska protiv nje.» Smisleno je pogledala Ryana. «Naravno, to je vaša slobodna volja i izbor. Ali znate moje stajalište u vezi toga.» «Znam,» Ryan je rekao. «I sam ću odlučiti. Želio sam da uključim Iris, ali izgleda da ni ona nije sigurna šta da radi, takođe. Kriva po optužnici. Odlučnost nikad nije bila moja snažnija strana. Dr Silver je pogledala u nas ne opravdajući to. Njen pogled mi je govorio «Već vidim da ti nećeš biti ono što mu je potrebno, ako ne možeš da me podržiš u vezi ovog.» Odjednom sam se osjetila kao da sam deset centimetara visoka. Dr Silver je ustala i pogledala na njen sat. «Mislim da smo gotovi ovdje. Da li imate ikakvih pitanja gđice Snowe?» «Ja, uh, nemam. Ne trenutno.» «To je uredu. Vjerovatno ćemo imati još jedan sastanak prije nego Ryan izađe odavde.» «Uh, ja ću biti u gradu još samo tokom iduće nedelje. Mislim da je Ryan ovdje još nedelju nakon toga.» Ryan je na ovo rekao «Ustvari, i ja idem sa tobom. Mislim da sam dobio ono što mi je trebalo ovdje, tako da bih volio da odem nedelju dana ranije. Osim toga, nemaš prevoz do kuće a ja bih volio da se vratiš mojim avionom.» Oh, da, privatni avion. To bi trebalo da bude zabavno. «Jesi li siguran? Ne želim da ti bilo šta skraćujem.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Dr Silver je bušila rupe u nas. Kad bi pogled mogao da ubije... Dr Silver se okrenula prema Ryanu. «Da li bih mogla da popričam sa gđicom Snowe nasamo, molim vas?» Ryan je klimnuo i napustio prostoriju. Odjednom sam imala osjećaj kao da sam loše dijete koje će biti izgrđeno, ili loši zaposleni koji će da dobije otkaz. Zadrhtala sam, prisjetivši se otkaza koji sam dobila kad sam imala dvadeset dvije godine i tek sam bila izašla sa fakulteta.+ Sad sam imala isti osjećaj kao i tad. Nije bilo zaobilaženja. «Gđice Snowe, nadam se da čitavu ovu situaciju uzimate ozbiljno. Nije vrijeme za igru i da mu dajete ono što želi. Morate da budete odrasli ovdje i da budete sigurni da on radi stvari koje su u najboljem interesu za njega. Ne u vašem nego u njegovom interesu. Morate da prestanete da mislite na sebe i mislite na njega.» Bila sam zapanjena. Nisam bila svjesna da mislim samo na sebe. «Ja, ja, ja...» Nisam mogla da pronađem riječi. Bila sam posramljena. «Ja, ja, ja žžžao mi je. Nnnisam mmmislila da mmmislim ssamo na ssebe,» rekla sam. Bože, ova žena je zastrašujuća. Jedva sam čekala da izađem odatle. Podigla je obrvu. «Reći ćete Ryanu da ćete ili ostati još jednu nedelju ili odlazite bez njega, ali on mora da ostane punih trideset dana. Posljednja nedelja je veoma važna za njegov oporavak.» Klimnula sam. . «Morate da ga obezhrabrite da ne viđa Alexis. Ona će predstavljati problem za njegov oporavak, i može ga vući unazad. Iz onoga što mi je Ryan rekao, Alexis je nestabilna u najboljim danima, i da se često vraća nazad drogiranju.» Opet sam klimnula. To je istina. Ali ona ne razumije da Alexis dolazi kad god joj se prohtje. Takođe vjerovatno ne razumije da ucjenjuje Ryana kad stvari nisu onakve kako želi da budu. Gledale smo jedna u drugu nekoliko minuta. Onda je ona progovorila. «Nadam se da sam bila jasna.» Klimnula sam. «Kristalno jasna.» Onda je ona klimnula, uzela neke papire i počela da piše. Nisam bila sigurna da li piše za mene ili je bila gruba samo kako bi mi dala na znanje da odem. Uskoro sam saznala da je to posljednje što sam mislila. Podigla je pogled sa papira. «Možeš da odeš kad god budeš htjela.» «Oh, oh, dobro. Uh, zdravo.» Otišla sam a ona uopšte nije podigla pogled sa njenih papira.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a Kakva kučka.

Izašla sam, pomalo ošamućena. Ryan mje čekao u holu. «Je li uvijek ovakva?» «Prilično.» «Ova žena bi trebala da se nauči malo o etici.» Nasmijao se. «Pa, šta ti je rekla?» Bila sam iskrena. «Rekla je da trebam da gledam šta je u tvom najboljem interesu pri donošenju odluke. Da ćeš možda trebati pomoć sa tim. I naglasila je da Alexis ne bi trebala da bude dio tvog života.» Uzdahnula sam. Izgledalo je kao da ću morati da raščistim još jednu nedelju u mom rasporedu, kako bih mogla da budem sa Ryanom. Posegnula sam za moju tašnu i uzela iPhone. Nedelja posle ove je bila ispunjena saslušanjima – saslušanja prije suđenja, sastanci i saslušanja kazne. Melinda ima da popizdi, a ja ću bankrotirati ako budem morala da platim ljudima da me zamijene. Trepnula sam i uzdahnula. «Uh, Iris, uredu je ako odeš kad si planirala. Dr Silver je upravu, trebam da ostanem ovdje 30 dana, ali ti i dalje možeš da se vratiš kući mojim avionom.» «Ne, ne, uredu je. Ostaću sa tobom još jednu nedelju.» Bljesnula sam lažnim osmjehom, znajući da će logistika toga biti skoro nemoguća. Nekako, Ryan je razumio moju dilemu. «Volio bih da ostaneš ovdje, ako je to moguće. Tako da sam, uh, upravo poslao tvojoj asistentkinji 20000$ kako bi platila ljude da te zamijene. Nadam se da to nije drsko od mene.» Bila sam zapanjena. Kako je poslao novac tako brzo? On mi je pročitao misli. «Imam ovu aplikaciju, na mom telefonu na kojoj mogu da prebacim novac momentalno bilo kome. Uh, čak i ako ne želiš da ostaneš i hoćeš da se vratiš svojim odgovornostima, možeš da zadržiš novac. To je moj poklon za tebe što si ovdje.» «Zna li moja asistentkinja za šta je taj novac?» «Na tvom računu je, naravno, ali poslao sam joj mejl i objasnio za šta je. Ima li ona pristup tvom računu?» «Da, da, naravno.» Dobra stvar da joj vjerujem. «Čekaj da je nazovem i vidim da li može da okupi ljude koji bi mogli da pokriju moja zaduženja. 20000$ je puno novca. Onda mi je palo na


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

pamet da je čitav ovaj put koštao oko 50000$ ili više, naročito sad sa još jednom nedeljom u hotelu i iznajmljenim autom. Pretpstavljam da baš ima novca za bacanje. Ujela sam se za jezik, želeći da protestvujem za sav novac koji je potrošio, ali onda mi je pala na pamet Alexisina kad sam pokušala da protestvujem za novac koji je potrošila na mene. Ovakvi su bogati, valjda. Novac bukvalno nije predmet za brigu. Ipak sam iznijela to. «Uh, Ryan, neprijatno mi je-» On me je prekinuo. «Ššš, ljubavi. Ti činiš više za mene nego što bilo kakav novac može da plati. To je najmanje što mogu da uradim za tebe.» Ništa više nisam rekla za to. Nazvala sam Melindu odatle. Javila se odmah. «Šta se dešava? Dobila sam mejl od tvog momka koji kaže da je poslao dvadeset hiljdarki na tvoj račun kako bi mogla da zaposliš ljude da pokriju tvoja saslušanja za nedelju nakon sljedeće,» rekla je. «Puno ću ti dugovati za ovo, ali molim te nazovi Lancea, Johna, Terryja, Amy i Rexa i vidi da li imaju slobodno u njihovim rasporedima da pokriju sve. To su jednostavna saslušanja, nisu komplikovane stvari, samo pretpretresne stvari, rasprave o kazni i dva stečajna sastanka. Vidi koliko naplaćuju za ovo, pa mi javi.» Ništa od toga ne bi trebalo da bude problem, osim možda rasprave o kazni. To je bio i manji slučaj, federalno posjedovanje droge, ali klijent ima tendenciju da bude ljut i bez sumnje će biti nesrećan kad drugi advokat bude tamo dok mu se bude izricala presuda. Evidentirala sam moguće žalbe u glavi. Moraš da ih složiš. Nakon što se vratiš u Kanzas Siti, moraš zagrijati stolicu. Ali nešto mi je govorilo da je to lakše reći nego uraditi. Melinda je nazvala nazad za pola sata. «John je slobodan čitave nedelje i može sve da pokrije za 5000$.» Klimnula sam Ryanu, podignuvši palce kako bih mu dala znak. Nasmijao se. «Dobro. Daj mu dokumenta i osiguraj da se nađe sa klijentima prije, ili da barem popriča sa njima telefonom, kako ne bi poludjeli posle.» «Važi.» «Hvala, uh, biće lijep Božićni bonus za tebe. Spasila si me.» «Ne pominji to.» Melinda je bila navikla na moj nedostatak odgovornosti prema klijentima. Ja sam se, međutim, uvijek zbog toga osjećala krivom. Okrenula sam se k Ryanu i rekla «Dobra vijest. Melinda je pronašla nekog ko će pokriti sve za 5000$, tako da-»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Tako da možeš da ostatak novca zadržiš za sebe.» Nasmijao se. «Osim toga, čuo sam da si rekla da ćeš Melindi dati lijep Božićni bonus, tako da će ti novac dobro doći za to.» Ipak sam počela da se bunim. «Meni je zadovoljstvo što sam došla ovdje i što sam sa tobom. Taj novac je previše. Ja-» «Molim te, dozvoli da to uradim za tebe.» Pogledao je u mene. «U svoj ozbiljnosti, znam da je ovo velika žrtva za tebe. Znam da je to što si došla uništava tvoju advokatsku praksu. Tako da sam srećan što sam u stanju da učinim nešto za tebe kako bih ti to olakšao.» Mogla sam samo da gledam u njega. I dalje je bio veliki dio mene koji se nikad neće navići na njegovu velikodušnost, jednostavno zato što je to nešto što nikad ranije nisam doživjela. Nikad nisam bila razmaženo dijete – moji roditelji nisu imali novca da bi me razmazili. A moji prethodni momci, čak i kad su imali novca, bili su veoma stegnuti sa njim. Sad, tu je bio momak koji je bio spreman da potroši hiljade dolara na mene bez razmišljanja. To je bilo uznemirujuće i djelovalo je pogrešno. U isto vrijeme, znala sam da je to nešto za šta on misli da treba da uradi, tako da sam pokušala da se ne bunim previše. Nastavio je. «Osim toga, htio sam da ti pokažem zahvalnost što si zaglavila sa mnom tokom ovog vremena. Možda ti neće uvijek biti lako, ali se nadam da možeš da izdržiš to.» Nasmijao se. «Ali mislim da hoćeš.» Pomislila sam na dr Silver i na ono što je rekla. Morala sam da izađem iz moje glave i bar jednom da ne mislim na moje potrebe. To je takođe bilo teško, jer sam to već bila iskusila, da ako sama nisam vodila računa o mojim potrebama niko drugi nije, i na kraju uvijek završim na zadnjem mjestu. To je bilo ozbiljno prilagođavanje za mene. U to vrijeme sam znala da treba da odem kako bi Ryan nastavio sa njegovom intezivnom terapijom ili šta god je već imao za taj dan. «Pretpostavljam da sad treba da idem. Hvala na doručku i svemu ostalom.» Ryan je izgledao tužno. «Volio bih kad bi mogla da ostaneš.» «I ja, ali znaš da imaš obaveza ovdje.» Klimnuo je. «Ali vratićeš se kasnije, jel da?» «Naravno.» Kakva bih osoba bila kad ne bih provodila vrijeme sa njim kad on toliko toga žrtvuje kako bih bila ovdje sa njim, bar materijalno?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Vratila sam se nazad u sobu i odlučila da gledam televiziju i uživam u đakuziju kad sam već tamo. Malo relaksacije nije škodilo, i uvidjela sam koliko sam umorna kad sam zaspala ispred televizora. To je imalo smisla – malo sam spavala prethodne noći jer je Ryan bio tako čvrsto privijen uz mene. Shvatila sam da bi to moglo da potraje neko vrijeme pošto mu je trebala sigurnost i zaštita, a ja sam mu to nekako omogućavala. On je jednostavno bio kao uplašeni mali dečak, i ja sam se suosjećala sa njim. Probudila sam se na početku. Budilnik je bio izgašen. Na početku sam imala onaj nepoznati, strašni osjećaj da ne znam gdje sam i bila sam dezorjentisana, a onda sam se sjetila da sam navila alarm jer sam bila zabrinuta da se neću probuditi na vrijeme da vidim Ryana u bolnici. «Sranje.» Bilo je 4:50 popodne. Posjeta je počinjala u 5. Dobro. Jednostavno ću morati malo da zakasnim. Ustvari, stigla sam tamo u 5:45, što nije bilo toliko loše uzimajući u obzir da je tad špica gužve na ulicama LA. Ryan me je opet čekao. «Tako mi je žao što kasnim. Iz nekog razloga, izgasila sam alarm ranije i uspavala se.» «Uredu je ljepotice. Uh, moram večeras da budem ovdje pa sam mislio da večeramo u kafeteriji i gledamo televiziju u mojoj sobi?» To smo i uradili. Ja sam uzela prženu piletinu, pire i salatu – očigledno sam žudjela za običnom hranom – a Ryan je uzeo Šefovu salatu. «Lagana hrana, a? To je dobro, jer si počeo da se malo debljaš,» zadirkivala sam ga. Klimnuo je. «Da ti pravo kažem, nemam baš neki apetit.» Tek sam tad primijetila kako je blijedo i umorno izgledao. Njegove prelijepe oči suni dalje bile orlovski zelene kao i obično, sa malim tačkicama plave i zlatne koje su bile razbacane okolo, ali je i ipak izgledao umorno. «Težak dan?» Klimnuo je. «Svakog dana moram da natjeram sebe da se sjetim mojih dana sa Rochelleom i sa mojim ocem. Počinjem da se prisjećam imena i lica osoba koji su prisustvovali zabavama. A neke od osoba koje su bile na zabavama su ljudi koje bi i ti znala. Mislim, to su pomalo poznata domaća imena. Ljudi sa Volstrita, pa čak i nekoliko glumaca i modela.» Bogati i slavni se ponašaju loše. Ko bi to rekao? Nastavio je. «Znam da to što se desilo nije moja greška, da je to greška mog oca, a kasnije i Rochelleina. Ali ne mogu da se ne sramim toga.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Bilo mi ga je žao. Upravo tada, u tom trenutku, je izgledao ranjivo i povrijeđeno. Nastavio je. «Mislim, ne znam zašto sam dozvolio da se sve to desi. Moj otac me je primorao na to, naravno, ali zašto nisam mogao mojoj majci da kažem šta se dešavalo? Ona bi me zaštitila.» «Samo ne zaboravi da je tvoj otac zastrašio tvoju majku tako da ste ti i ona izgubili kontakt.» «Da, to je istina. Samo bih volio da sam mogao da uradim nešto, da sam se više potrudio da odem sa majkom kad sam imao priliku. Mislim, znam zašto me je otac zadržao pored njega i riješio se majke i sestre. Bio sam mu korisniji, uh, zbog mog izgleda, pretpostavljam.» Izgledao je posramljeno šro je iznio ono što je bilo očigledno – da je bio fizički prelijep i da je zato postao divno sredstvo za njegovog nastranog oca i perverzne prijatelje njegovog preverznog oca. «Tvoja sestra, je li i ona atraktivna?» «Da, veoma mnogo. Zato i ne razumijem zašto i Sarah nije ostala. To je misterija za mene. Volio bih da je i ona ostala, tako bih imao makar jednog saveznika.» Pogledao je dolje u njegovu hranu. «Užasno je što to želim. Trebao bih da budem srećan što se izvukla dok je mogla, umjesto što želim da je ostala i patila kao ja.» Klimnula sam. «To je normalno, pretpostavljam. Čak i ako bi Sarah patila da je morala da ostane, ona bi mogla da te zaštiti, tako da je normalno što bi volio da je ostala tamo sa tobom. I vjerovatno ju je zbog toga tvoj otac poslao – nije želio da te bilo ko zaštiti.» Pogledao me je pajivo. Primjetila sam da mu se boja polako počela vraćati u obraze i da su mu oči bile sjajnije što sam duže bila sa njim. Izgledalo je kao da imam efekat ozdravljenja na njega, i bilo mi je milo da to vidim. «Stvarno si mi bogom poslana dok sam ovdje. Mrzim da to kažem, ali osjećao sam se stvarno usamljeno prije nego si došla ovdje. Sprijateljio sam se sa nekima ovdje, naravno, ali stvarno mi je bilo potrebno da ovdje bude neko ko mi želi najbolje i ko će me saslušati i razumjeti kroz šta prolazim.» Znala sam kroz šta prolazi više nego što je to mislio. Izgledalo je kao da on to osjeća, ali nije imao pojma koliko ga iskreno razumijem, iz mog sopstvenog iskustva. Onda je iznio još jedno otkriće. «Uvijek si se pitala što sam se tako brzo zaljubio u tebe. I ja sam sebi postavljao to pitanje. I mislim da je to zato što si i ti takođe ranjiva. Ti stavljaš hrabrost na svom licu, ali ja znam da si se suočila sa teškim vremenima.» Da, jesam. Sigurno je da jesam. Kopao je po njegovoj salati, a zatim nastavio. «Od samog početka sam osjetio da si ti osoba koja bi mogla da se suosjeća sa mnom, umjesto da se samo simpatiše. Odmah sam to osjetio.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Široko se osmjehnuo. «Takođe, pronalazim i da si veoma lijepa. Znam da ti to ne vidiš na sebi. Vidiš samo svoje mane. Ali ti si prelijepa bez pokušavanja da to budeš. Ne treba ti tona šminke, odjeća po poslednjoj modi, ili bilo šta od toga. Ti si jednostavno prelijepa i kad se tek probudiš.» Pocrvenjela sam. Tamo je bio Ralf Lorenov model sa Oksforda koji mi je govorio da sam ja prelijepa? Izgleda da je stvarno istina da je ljepota u oku posmatrača. Oči su mu zasijale. «Plus, sviđa mi se način na koji si vinsku bocu pretvorila u vazu za moje cvijeće.» Bila sam iznenađena. Mislila sam da nije primjetio taj detalj. «Oh, bože, kako ponižavajuće. Planirala sam da nabavim vazu te nedelje, stvarno jesam.» «Ne, stvarno. Mislim da je to odlučilo kod mene. Znao sam da nisi pretenciozan tip djevojke i to mi je tako privlačno. Ti treba da shvatiš da sam ja navikao na takve. Živio sam sa najlažnijim ljudima koje možeš da zamisliš. Djeca u školi, većina njih bi ti zabola nož u leđa upravo tu na mjestu gdje stojiš. Ti nisi ništa od toga, i to mi je osvježavajuće. Ja sam na neki način gubitnik zbog svega što mi se izdešavalo, više se identifikujem sa tobom, nego sa bilo kim drugim.» On je implicirao da sam ja gubitnik. Što sam i bila, naravno. Na kraju, počela sam da se osjećam ugodno zbog onog što je osjećao prema meni. To mi je uvijek bila misterija, a misterija se riješila. Ispalo je da je ono što sam smatrala mojim slabostima – nedostatak manira, društveni status i novac – ono što ga je privuklo prema meni. Gdje sam ja u meni vidjela nedostatak fokusa i aljkavost, on je vidio to kao nedostatak za umijećem i pretvaranjem. Sad kad sam znala zašto me voli, možda, samo možda sam mogla da spustim zidove kako bih i ja njega mogla iskreno da volim. Gledao me je energično. Kao i obično, srce bi mi zastalo kad bi me tako gledao. Bilo je tako puno želje u njegovim lijepim očima. Ali znala sam da je sad bio sirov. Vođenje ljubavi ne bi bilo u njegovom najboljem interesu, i htjela sam da postupam po savjetu dr Silver i postupam onako kako je najbolje za njega, bar dok sam u LA sa njim. «Uh, koliko je sati? Možda treba da idem?» Ponovo je izgledao tužno. «Da, skoro je vrijeme. Posjeta će uskoro biti gotova. Hajde da te ispratim do auta.» Ispratio me je do iznajmljenog Volva. Dugo me zagrlivši i poljubivši u čelo, rekao je «Jedva čekam da se stvari između nas vrate u normalu. Nedostaje mi da vodim ljubav sa tobom više


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

nego što uopšte možeš da zamisliš.» To kad je rekao, dah mi je zastao. Sama zamisao da ponovo vodimo ljubav mi je poslala slabost u koljena. Zatim je rekao «Nabaviću propusnicu da izađem ovaj vikend. Samo za vikend. Možda mogu da ostanem kod tebe?» Odjednom sam bila uzbuđena. Onda malo potučena. Ta prelijepa, romantična hotelska soba sa đakuzijem, a od nas će se očekivati da se ponašamo kako treba? To će da bude izazov i pitala sam se da li vođenje ljubavi sad ne bi bilo baš toliko loše. Ali ne, on je bio na intezivnoj terapiji koja je bila koncentrisana oko veoma užasnog seksualnog iskorištavanja. Seksualni kontak ne bi bio u njegovom najboljem interesu trenutno. Ipak, uhvatila sam sebe kako govorim «Naravno da možeš da ostaneš, ludice.» Izgledao je kao da mu je laknulo. «Nadao sam se da ćeš to da kažeš.» Pa, naravno da hoću, ludice. Ipak, ti plaćaš za tu predivnu sobu. Vikend nije mogao da stigne dovoljno brzo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET TREĆE POGLAVLJE Vikend je konačno stigao, a Ryan i ja smo htjeli da ga provedemo zajedno daleko od ustanove na Beverli Hilsu, na kojoj se nalazio poslednjih nekoliko nedelja. Bio je beskonačan broj stvari koje sam željela da radim sa Ryanom tad pošto smo imali dosta vremena da provedemo jedno sa drugim, a jedna od tih stvari je bila da odemo na plažu. Spakovala sam kremu za zaštitu od sunca i šešire i pokupila Ryana u deset sati u nedelju ujutru za naš sastanak. Bila sam malo nervozna, jer mi se nije sviđalo kako sam izgledala u kupaćem kostimu, a Ryan će, naravno, izgledati prelijepo u njegovom. Ponovo, osjećala sam osudu drugih koji nisu vjerovali da sam bila sa Ryanom. Postajalo je lakše ignorisati poglede i buljenje kad smo zajedno, ali se nikad nisam u potpunosti navikla na to. Kad sam stigla tamo, Ryan je rekao «Znaš, ljubavi, da nećeš moći da uđeš u vodu? Mislim, Pacifik je leden i kad je ljetnji period.» Bila sam malo obeshrabljena nakon što sam to čula. Ali onda sam se sjetila puta u San Francisko u sred avgusta. Bilo je tako hladno te nedelje, čak i u avgustu, da sam morala da kupim kaput pošto se nisam sjetila da spakujem jedan. Međutim, odlazak na plažu je bio potpuno druga stvar. Obalsko vrijeme je bilo deset stepeni hladnije nego u unutrašnjosti, tako da uopšte nisam mogla da uđem u vodu. Tako da sam znala da je Ryan bio upravu u vezi sa vremenom. Ustvari, bilo je toliko hladno da nisam mogla ni da se skinem u kupaći. Ipak, željela sam da odem na plažu više od bilo čega. Godina nisam bila na plaži, a imala sam masu sjećanja od posjeta na plažu kad sam bila mala. Ipak, te plaže su bile na istočnoj obali – Florida i Južna Karolina – i voda je tamo bila osjetno toplija. Ali sam htjela da bar pokušam da uđem u vodu. Čak sam ponijela i bugi bord. Stigli smo na plažu i nekoliko osoba je bilo u vodi. Izgledali su hrabro. Ryan je pogledao u mene. «Znaš, možda bi trebala da imaš odijelo za surfere. To će moći da te makar malo ugrije u vodi.» Tako da smo otišli u surfersku prodavnicu i pronašli odijelo. Ryan je insistirao da mi ga kupi. Koštao je više od 200$. «Ma daj, Ryane, razmazićeš me.» «Zaslužuješ da se malo razmaziš.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Da, ali ti ćeš baš da me razmaziš.» «Volim da te razmazim,» rekao je, dajući kasiru njegovu crnu Master karticu. Uzdahnula sam. Ryanu je imao poteškoća da me ne razmazi dok sam živjela sa njim. Svakog dana, izgledalo je, dobijala sam poklon od njega – nakit, odjeća, cipele, tašne, samo imenuj. Bila sam počela da mislim da želi da budem softiciranija, jer je to bio pravac u kojem je odjeća koju mi je poklanjao išla. Mada, većina odjeće koju mi je kupovao je bila poslovna, znao je da mi je potrebno da imam više odijela, jer je bio mišljenja da odjeća na sudu čiini čovjeka. «Iris, treba da izgledaš uglađeno na sudu kad se obraćaš sudiji. Treba da se potrudiš da izgledaš bolje nego tvoji protivnici.» Lično, mislila sam da moja draž leži u mom «obična djevojka» načinu, što je uključivalo činjenicu da je većina mojih odjela bila kupljena na rasprodaji, i da su cipele bile isključivo JCPenneys. Porota se uglavnom sastojala od radničke klase koja nije imala novca za Guči ili Armani odijela, ili Džimi Ču cipele, i mislila sam da će oblačenje iznad njih ustvari da bude štetno. Ryan se nije slagao, tako da je odjednom moj ormar bio pun Gičijevih, Armanijevih i Šanelinih odijela, Džimi Ču i Kristijan Lebouten cipela, i Hermesovih i Kejt Spejd tašni. Tad je insistirao da mi kupi surfersko odijelo. Pa, pretpostavljam da je ono sitnica u odnosu na sve ostalo što mi je kupio. Međutim, osjećala sam se kao u zamci, što mi se nije svidjelo, jer sam uvijek bila nezavisna. Bila sam švorc ali nezavisna. Obukla sam odijelo, i kad sam izašla, Ryan se smiješio. «Izgledaš slatko. Izgledaš kao mala surferka.» Nasmiješila sam mu se. «Hvala za surfersko odijelo.» Raširili smo peškir na plaži. Ryan nije želio uopšte da ulazi u vodu tako da mu surfersko odijelo nije bilo potrebno. Postavili smo suncobran kako bi bili van dohvata sunca. Bila sam u vodi pola sata, i bilo mi je drago da Ryan čuva, čak i nakon što mi je kupio surfersko odijelo. Voda je bila apsolutno ledena, a to sam mogla da osjetim na mom licu i stopalima. Nakon sat vremena u vodi, shvatila sam da me je podvodna struja povukla daleko niz plažu. Nakon što sam izašla iz vode, imala sam poteškoća da pronađem Ryana. Nakon dvadeset minuta traženja, konačno sam ga pronašla. Žena je bila kod njega, razgovarajući sa njim. Žena je bila onaj tipični predivni tip žena koje su mu uvijek prilazile – duge kose, visoka, koja je izgledala prelijepo u bikiniju. Uzdahnula sam.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

To je bila druga stvar na koju sam trebala da se naviknem – žene su se lijepile za njega kao da je imao neko magnetno svojstvo da ih privuče. Poprilično ih nije bilo briga što sam ja tu. Dale bi mu njihove brojeve telefona čak i ispred mene. Pretpostavljam da su mislile da mogu da mi ga uzmu. Ryan im nikad nije to dao, i manje samouvjerena žena bi bila ljubomorna na stalnu žensku pažnju koju je dobijao. Ja sam, ipak, bila razumna što se toga tiče. Znala sam da je Ryan lud za mnom i vjerovala sam mu bezuslovno. Možda sam bila naivna što se toga tiče, ali izabrala sam da mu vjerujem. Vidio me je kako se približavam i lagano mi mahnuo. Pogledala sam u ženu, a ona je buljila nazad. «Charlotte, ovo je moja djevojka, Iris.» Lažno se nasmiješila. «Zdravo, drago mi je.» Klimnula sam. Pogledala je nazad u Ryana. «Nazovi me.» Zatim je otišla. Narugala sam joj se iza leđa dok je odlazila. Ryan se nasmijao. «Pa, kakva je voda?» «Ledena, baš kao što si i rekao.» «Jesi li gladna?» «Crkavam.» Nisam doručkovala to jutro, jer sam bila uzbuđena zbog dana tako da nisam bila gladna. Sad je bilo rano popodne, i umirala sam od gladi. Pregledavala sam meni. Podigla sam pogled i Ryan me je pažljivo gledao. «Znaš, Iris, tako sam srećan što si ovdje. Ovih posljednjih nekoliko nedelja su bile paklene za mene, ali ti si sve učinila mnogo svjetlijim.» «Srećna sam što sam ovdje.» Oboje smo naručili ručak. Gledala sam u njega. Je li raspoložan da razgovara još o onome što se dešava? Ono što je rekao na neki način me je iznenadilo. «Kad se vratimo nazad u Kanzas Siti, htio bih da upoznaš Nicka.» Uzdahnula sam. To je moralo da se desi, prije ili kasnije. U jednu ruku sam htjela da odložim to što sam više mogla, ali izgleda da se to neće desiti. «Naravno, radujem se tome.» Ryan je rekao «Pa, ti si najvažnija osoba u mom životu, i stvarno se nadam da ćeš biti stalna. On je, takođe, stalna osoba u mom životu. Znači, važno mi je da ga upoznaš, i nadam se da ćete se složiti.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nasmiješila sam se čvrsto. I dalje nisam bila uredu sa bilo čim od toga, ali, u isto vrijeme, a stvarno nisam mogla da upravljam njegovim životom. Uvijek sam bila za to da mu dam slobodu za njegove interese, a jedan od njegovih interesa je ispalo da je Nick. Pitala sam se da nisam možda previše povučena u vezi toga, ipak. Ryan je primjetio da nisam baš srećna. «Srce, vidim da nisi baš srećna u vezi sa tim da ga upoznaš.» «Pa, naravno. Uh, čudno je upoznati momka svog momka.» «To je jedan od načina da to tako postaviš.» Izraz lica mu je i dalje bio prijatan i nježan, tako da sam znala da nije baš previše uzbuđen zbog moje ne-baš-lude reakcije na njegov dogovor. «Ali mi puno znači da se upoznate. Kao što sam rekao, ako nisi uredu sa mojom vezom, mogu da je učini čisto platonskom.» «Pa, imala sam vremena da razmislim o tome dok sam bila kod mame. Uradila sam neko istraživanje u vezi toga, i shvatila sam da nije potpuno nenormalno da budeš seksualno privučen istim seksualnim polom. Tako da pretpostavljam da je to uredu.» «Nije baš zvonjava za odobrenjem.» «Naviknuću se. Ali se ne protivim da ga upoznam.» «To je sve što tražim.» Ostatak dana smo proveli u zoo vrtu i u kupivini na Rodeo Driveu. Vratili smo se nazad u moju hotelsku sobu u deset uveče. Kad smo ušli u sobu, osjetili smo nelagodu, i ja i on. Stvarno nismo znali kako da budemo sami zajedno i da apstiniramo. Ipak, apstiniranje je bilo ono što su rekli da treba da se pridržavamo. Dala sam prijedlog. «Zašto ne bi obukli kupaće kostime i ušli u đakuzi?» Mislila sam na đakuzi koji je mjehurao na sredini sobe, a ne na dva đakuzija koji su bili u kupatilima. Uzdahnuo je. «To je dobra ideja, ali...» Znala sam na šta je mislio. I ja sam to željela. Upozorenje dr Silver mi je zvonilo u ušima – «Moraš da misliš na njega i njegov oporavak, a ne na sebe. Moraš da budeš odrasla ovdje.» Duboko sam udahnula. «Uh, Ryane, možda nije dobra ideja da budemo ovdje sami.» Klimnuo je, kad je došao do mene, stavio je ruke na moja ramena i poljubio me u vrat. Duboko sam udahnula, pokušavajući da ne osjećam peckanje u mojim preponama. Prošlo je toliko puno, više od mjesec dana. Željeli smo jedno drugo, to je bilo sigurno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ali morala sam da budem odrasla. Poljubio me je strastveno, gladno, hitno. Pribijao se uz mene, njegova erekcija jasno ucrtana preko njegovih pantalona. Pitala sam se kakvu ťtetu bi nanijelo vođenje ljubavi. Uskoro sam saznala.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE Vodili smo ljubav sa uobičajenom strašću. Ponašali smo se kao da nikad ranije nismo bili zajedno. Bilo je životinjski i strastveno, sa njegovim usnama po čitavom mom tijelu i mojim po njegovom. Toliko od toga da moram da budem odrasla ovdje. Osjećala sam krivicu, tako da sam kaznu koja je stigla te noći smatrala zasluženom. Ono što se desilo je da, dok smo vodili ljubav po treći put te noći, Ryan počeo da se trese i drhti. Bila sam na njemu, kad me je odjednom nasilno zbacio sa njega. «Prestani! Prestani! Prestani! Jebeno me ostavi na miru!» Lice mu je bilo izuvijano od bijesa. Bila sam zapanjena. Nisam znala šta da radim, dok se Ryan nasilnički tresao. Takođe je hiperventilirao. Očito da me nije vidio. Gledao je u mene, ali je izgledalo kao da gleda pravo kroz mene. Znala sam sa je dr Silver na ovo mislila kad je rekla da će imati flešbekove, ali sam se pitala, šta je tačno bio okidač. Znojio se i tresao, i dalje dišući veoma teško. Sjedela sam tamo, u tišini, nadajući se da će se ubrzo vratiti u stvarnost. Međutim, trebao mu je bolji dio sata da se to desi. Mogla sam da po načinu na koji me je gledao, a nije vidio, kažem da je bio u drugom svijetu, da je bio nazad u Rochelleinu kuću, natjeran da ima seks. Najzad, Ryan je prestao da se znoji i trese. Pogledao je u mene kao da me prepoznaje. To je bio dobar znak. «Bože, tako mi je žao, ljepotice. Ja, ja, ja... Ne znam šta se desilo.» «Ja znam. Dr Silver neće biti srećna zbog onog što sam večeras uradila.» «Šta si uradila? Koliko se sjećam, nas dvoje smo vodili ljubav.» «Da, ali ja bih trebala da pazim na tebe. Trebala bih da budem zainteresovana za samo ono što je najbolje za tebe. Jadno sam te iznevjerila.» Već sam se bila obukla. Ryan je bio i dalje go. Prišao mi je, stavljajući ruke oko mene. «Nisi me iznevjerila. Samo moramo da budemo pažljiviji. I nadam se da ću stići do tačke kad ću moći da vodim ljubav sa tobom kao ranije a da se, uh, ovo ne dešava.» Klimnula sam. Ovo će biti škakljivo neko vrijeme. Plakalo mi se.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Primjetio je izraz na mom licu. «Hej, ma daj. Ne osjećaj se loše. Sad znamo da vođenje ljubavi nije baš dobra ideja. I daje možemo da se mazimo.» «Šta je tačno okidač tih flešbekova? Nakon svega, vodili smo večeras dvaput ljubav prije nego se to desilo. Možda ako to saznamo, možemo da izbjegnemo da se opet desi.» «Nisam siguran. Odjednom, ti nisi bila ti. Bila si ona. Međutim, ne znam šta bi mogao sa bude pokretač toga.» Bila sam obeshrabljena. Ako je bio određeni pokret koji je to pokrenuo, onda bih mogla da ga izbjegavam u buduće, i to se ne bi više desilo. To nije bilo lako. Ništa što vrijedi u životu nikad nije lako. Obukao se u bokserice i trik majicu. Uvijek mi je oduzimao dah njegovom ljepotom, a ni sad nije bilo drugačije. Učinio je da bokserice i trik majica izgledaju nevjerovatno. U isto vrijeme, bilo je čudno da spavamo u pidžamama. Obično smo spavali goli, jer bi stalno vodili ljubav prije nego što zaspimo zajedno. Podešavanja, prilagođavanja. Biće pakao ako dr Silver čuje za ovo. Legli smo u krevet. Legla sam na njegovu ruku, dok me je on mazio po kosi. To je bilo tako poznato, ali i nepoznato u isto vrijeme. Pitala sam se da li je to nova normalnost za nas – ja koja se plašim da budem fizički sa njim, i on koji i dalje želi da me zavodi. Nadala sam se da možemo da prevaziđemo to i nađemo način da pregovaramo o novim okolnostima. Progovorio je. «Žao mi je što sam te tako uplašio. Užasno se osjećam.» «Ne, molim te. Ne možeš ništa ako imaš te flešbekove.» Spavali smo u krevet te noći, i on je opet bio usko privezan uz mene. Ioako je krevet bio king sajz, naša tijela su zauzimala samo maleni dio njega. Sljedećeg jutra sam se tuširala dok je Ryan spavao. Uskoro je bio budan i pridružio mi se pod tuš. Nasapunjao me je, a zatim mi pažljivo isprao kosu. Uzeo je četku i nježno mi istljao leđa njom. Osjećala sam se nevjerovatno. Uzvratila sam mu uslugu, sapunjajući ga, opravši mu kosu i istjavši mu leđa. Takođe sam mu obrijala lice, što je bio ritual u kojem smo oboje uživali. Nježno sam mu namazala lice kremom za brijanje, a zatim obrijala bradu, nausnice i lice brijačem. Gurnuo je glavu unazad dok sam mu to radila. Očigledno mu je to pružalo veliko zadovoljstvo. Obično, nakon našeg rutualnog tuširanja, završila bih igrajući se sa njim i pušeći mu pod tušem, i ako bi bilo vremena, vodili bi ljubav. Ipak, ovog puta, ništa od toga nije moglo da bude.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Imala sam oštar osjećaj frustracije. Nakon što smo se istuširali, bilo je neobično na neki način. Osjetila sam se sebičnom što sam ga željela, što sam htjela naše živote nazad, što sam htjela naš normalan seksualni život. Vođenje ljubavi je postao dio naše svakodnevne rutine, i nadala sam se, da ćemo ili moći da prevaziđemo ovo i krenemo u novu normalnost, gdje će naš seksualni život zauzeti manju bitnost, ili, ono što sam više preferirala, da uđemo u fazu gdje ćemo moći da se vratimo nazad našem seksualnom životu. Nakon tuširanja, imali smo još jedan ispunjen dan u LA. Šetali smo Lorel kanjonom i istraživali grad. To veče smo otišli u grčki restoran koji se nalazio na uglu iza hotela. Tokom falafela i girosa, razgovarali smo. «Pa, šta ti je sjutra po planu?» «Više manje isto. I dalje pokušavam da se prisjetim što više sjećanja kako bih mogao da se nosim sa njima kako treba.» Klimnula sam. Dio mene se pitao je li to najbolji pravac za njega da sazna sve stvari. Naravno, bilo je bolje nego da su zakopane. Na ovaj način je makar mogao da osjeti emocije i izbori se najbolje što je može. «Jesi li razmišljao o tome kako da izađeš na kraj sa Alexis?» Pogledao je u mene, duboko udahnuvši. «Uh, postoji nešto što ti nisam rekao za Alexis. To je, uh, razlog zašto se tako blago ponašam prema njoj.» Čekala sam, znajući da će mi konačno reći o ucjenjivanju. «Kao što znaš, Alexis je znala sve prljave stvari o meni i za Benjaminu. Zna to jer sam joj ja rekao i jer me je spasila od Rochelle.» Onda mi je palo na pamet da je Alexis znala za Rochelle čitavo vrijeme. Zašto mu nije rekla za to? Bio je potisnuo sjećanje o Rochelle do nedavno. Pitala sam ga to. Ryan mi je objasnio. «Alexis mi nije govorila za Rochelle, jer je znala da sam namjerno to zaboravio, da sam to potisnuo, i nije željela da me podsjeća na to. Shvatila je da ako sam to potisnuo, to je bilo sa dobrim razlogom. Ali sam imao sjećanja o mom ocu, o onom što mi je radio, i o tome smo Alexis i ja pričali dok smo bili zajedno. Alexis nije tačno znala šta mi je Rochelle uradila, sve do skoro.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nastavio je. «U svakom slučaju, Alexis i ja smo bili uredu, zajedno, radeći na tome da budemo prijatelji. Zato što je bila tamo, čitavo vrijeme, i iz prve ruke, znala je kroz šta sam prošao, postala mi je dobar saveznik. Ali nestabilna je. Uvijek je bila. To je priroda njene bolesti.» Klimnula sam. Rekao je «Pomirio sam se sa tim šta se desilo između mene i nje, i stvarno je razumijem zašto je bila promiskuitetna dok je bila sa mnom. Stvarno mislim da nije mogla da pomogne sebi.» Uzeo je zalogaj njegovog girosa. «Bilo kako, ni tamo ni ovamo je.» Sad je izgledao zabrinuto. «Alexis može da učini određenu štetu. Prijetila mi je u prošlosti. Rekla je da će otići i ispričati novinarima za Benjamina i sve što zna o onom što je uradio meni, mojoj sestri i, uh, njoj.» Njoj? Sad je izgledao posramljeno. «Benjamin ju je silovao nekoliko puta. Nisam ponosan na to što sam je doveo tamo znajući šta će da joj uradi. Bio sam prilično pogubljen tada, uvijek radeći ono što bi moglo da smanji ono što će se meni dogoditi. Pretpostavljam da je to instikt preživljavanja.» Skrenuo je pogled, zasramljen. «Međutim, ako bi otišla novinarima to bi potpuno razorilo Benjamina. Ali, ovdje, takođe mislim i na sebe. Stvarno ne želim da se ovo pročuje. Čak iako sam imao dovoljno savjetovanja za čitav život kako bih znao da ono što se desilo nije moja greška, ja, uh, se i dalje veoma sramim svega toga.» To je imalo smisla. Stisnula sam mu ruku. Stvarno sam se suosjećala sa njim tada, jer sam mogla da vidim ranjivost, stid, ranjivost. Duboko udahnuvši, Ryan je rekao «Tako da, izbacivanje Alexis iz mog života neće biti lako. To bi moglo da je duboko pogodi, a onda bi se ponovo vratila ucjenjivanju. Kao što sam ranije rekao, drži prijatelje blizu a neprijatelje još bliže. Alexis je, međutim, specijalan slučaj jer se ne može smatrati ni prijateljem ni neprijateljem. To bukvalno zavisi od dana.» Nisam je baš tako dobro poznavala, ali mogla sam da shvatim šta želi da kaže. Ona je bila poprilično, kako da kažemo, nestabilna? «Slažem se,» rekla sam. «U vezi sa Alexis, mislim. Poslednja stvar koja ti je potrebna dok pokušavaš da se oporaviš je, uh, da imaš poslansa njom i njenom nestabilnošću.» Odmahnuo je glavom. «Ne znaš ni pola toga.» To je bilo tačno. Nisam znala kako se ponašala bilo kojeg dana. On jeste. Znao ju je više od polovine njegovog života. Sa prekidima i nastavljanjem, pretpostavljam.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«U svakom slučaju...» Nasmiješio se. I ja sam se nasmiješila. Pila sam ledeni čaj za večerom i osjetila sam poznato strujanje kofeina. Kofein se nije uvijek slagao sa mnom. Ponekad bi me činio depresivnom što je bila nepoznata reakcija. Ponekad bih imala osjećaj kao da sam nadrogirana, što je bila još jedna neobična reakcija. Obično sam pokušavala da ga se klonim, a mislila sam da ledeni čaj nema puno kofeina, ali očito, izgleda da sam pogriješila. Osjećala sam mučninu, depresiju i malo paranoje. Pomislila sam da bi to mogla da bude kombinacija kofeina i svega što se skoro desilo. Poznavala sam ovog momka manje od šest mjeseci i već sam bila umiješana u toliko drame, više nego što sam doživjela tokom čitavog mog života. Čitava ta stvar je učinila da mi glava bude malo zbunjena. Ponovo, izgledao je kao da mi je pročitao misli. Zastrašujuće. «Uh, Iris, htio sam da ti se izvinim na neki način.» Pogledala sam ga zbunjeno. «Izviniš za šta?» «Što sam te uvukao u sve ovo. Ti si tako normalna, i palo mi je na pamet da bi trebala da budeš sa nekim ko je manje, uh, sjeban.» Nisam se nesložila sa njim. Samo sam ga gledala. Na kraju, progovorila sam. «Pa, sigurno je da imaš drame u životu. Ko je nema?» Pokušala sam da zvučim bezbrižno. «Tačno, ali mislim da može da bude više drame nego što bi ti mogla da podneseš.» Odmahnula sam glavom. «Hej, kao što si rekao moj život je, uh, prilično normalan. To znači da je tvoja drama jedina drama u mom životu. Što znači da mogu da posvetim moju energiju tebi. I, znaš, moj život bi bio poprilično dosadan bez drame.» Opet, pokušavala sam da malo sve olakšam. Izgledao je glupavo. «Koliko će moj život koji je poput operske sapunice uticati na tebe i tvoj život?» Pomislila sam na moj posao kući. O tome koliko se bez sumnje usijava i nagomilava. Ako samostalno radite, onda ne postoji niko ko bi mogao da vas zamijeni ako ne radite 100%. Ne postoji niko ko bi rekao 'Hej, nemoj da brineš. Uzmi malo slobodnog vremena. Ja ću to srediti.' Ne, tu sam bila samo ja, i znala sam da će, kad se vratimo, Ryan htjeti da se malo povuče dok ću se ja mučiti da raspetljam nered.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nasmiješila sam se. «Hajde da ne razgovaramo o tome. To nije bitno. Ono što je bitno je da ti budeš bolje.» «Da, ali znam da bih trebao da ti pomognem da se vratiš svom uobičajenom životu. Znam da te je ovaj put izbacio iz kolosjeka.» «Molim te, ne opterećuj se time. Mogu da brinem o sebi. Radim to čitavog života.» Ponovo, izgledao je povrijeđeno. «Kad ćeš da me pustiš unutra?» Iskrno, nisam znala kako da odgovorim na to pitanje. Kasnije te večeri, nisam mogla da spavam jer je Ryan bio obavijen uz mene kao i obično. Dok sam ležala tamo, razmislila sam o svemu. Naročito, razmišljala sam o 'pustiš unutra' komentaru. I dalje sam ga držala na odstojanju dužine ruke, a to nije bilo zbog razloga zbog kojeg sam mislila da to radim. Da, bio je prelijep. Da, bio je bogat. Da, bio je darežljiv. Da, bio je stratosferu van moje lige. Ali, nekako, njegovi problemi su ga učinili nekako ljudskijim za mene, tako da je sve ono 'van moje lige' izgledalo manje. Sad je bio samo Ryan, momak koji je prošao kroz vatru veći dio njegovog života, i koji se i dalje borio sa tim. Momak koji se, iz nekog razloga, bio zaljubio u mene na prvi pogled. Nisam imala sumnju u njegova osjećanja prema meni, i počela sam da ne preispitujem zašto ih je osjećao. Pa ipak, i dalje sam ga držala na distancu. To nije bilo fer. On ne bi trebao da plaća za loše veze i loše muškarce koji su bili prije njega. On ne bi trebao da plaća za grijehe drugih. Onih koji su lagali i varali. Onih koji su verbalno zlostavljali. Onih koje jednostavno nije bilo briga, i koje obuhvata sve muškarce na koledžu. Bila sam sama tako dugo da sam počela da budem iznurena, da vjerujem da svi muškarci imaju fatalnu grešku neke vrste, defekt koji ih sprečava da ikad budu primaoci mog srca. Najstrašniji dio, u većini slučajeva, je da te fatalne greške se nisu manifestovale u svoj njihovoj veličini dok ih ne bi upoznala i bila sa njima neko vrijeme. Obično se ne bi manifestovali dok ne bi bila sa njima pola godine u vezi. Uzdahnula sam kad sam shvatila da dolazimo do šestog mjeseca veze. Upoznali smo se u junu, a sad je već novembar. U svakom trenutku će početi da ili vara ili laže, ili će početi da pokazuje nestabilnost emocija koja će biti diskvalifikujuća. Nije da bih mogla da ga krivim. Gospode, ako je iko trebao da ima defekat karaktera, to je bilo ovaj momak, nakon svega što je prošao. Zatim sam bila tužna jer sam shvatila da moji zidovi mogu da vode do samoispunjavajućeg proročanstva. Nisam htjela da budem povrijeđena, tako da sam štitila sebe. Upravo zato što sam


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

se štitila, bila sam udaljenija nego što je trebalo da budem. Zbog moje udaljenosti, on će se okrenuti nekoj drugoj. I krug će se nastaviti sa sljedećim momkom. Uzdahnula sam. Sat je pokazivao tri ujutru. Ryan je bio obavijen oko mene, spavajući glasno, ne pričajući uopšte. Voljela bih kad bih mogla isto da kažem. Da sam samo mogla da uzmem Benadryl. To bi obično uspavalo. Ali, bilo mi je nemoguće da se izvučem, a nisam htjela da budim Ryana. Tako da sam ležala tamo opsjednuta. Konačno, bilo je šest ujutru, vrijeme da se Ryan probudi. Nježno sam ga gurnula i odmah se probudio. Gledao je u mene ne videći me, neke dvije sekunde, a zatim sam mu vidjela poznati izraz na licu. Nasmiješio se. «O, hvala bogu, sanjao sam da ne možeš da podneseš sve ovo i da si otišla.» «Trabao bi da budeš srećan onda,» nasmijala sam se. Nije uzvratio osmjeh. «Ne, srećan sam iz suprotnog razloga. Ne znam zašto si ostala, ali ovdje si.» Ustali smo i istuširali se u različitim kupatilima. Zatim smo se oboje obukli u tišini. On je bio izgubljen u mislima, vjerovatno razmišljajući o predstojećem danu. Stvarno nisam znala šta da kažem, tako da nisam ništa rekla. Na putu ka instituciji, Ryan je ostao tih. Bila sam malo paranoidna, misleći da je bio potresen time što sam ga držala na distanci. Ipak, uopšte se nije o tome radilo. «Imao sam tako lijep vikend,» rekao je. «Stvarno ne želim da to uništim sa još priče o stvarima o kojima ne želim da razgovaram.» Klimnula sam. «Uredu, samo zapamti da sam tu za tebe.» Pogledao me je. «Uh, nadam se da ću ti nekad sve reći.» Sve? Postoji još? Srce mi je potonulo. U tome, izašao je iz auta. «Uh, vidimo se u pet?» Klimnula sam. I tako se nastavilo sljedeće dvije nedelje. Mojim dolaženjem da ga vidim nekoliko sati uveče, uglavnom večeravajući zajedno. Sve više i više, Ryan je samo prevrtao po hrani. Izgubio je dvatri kila, ali je i dalje imao tijelo Adonisa. Zatim bih otišla oko devet uveče, i vratila se sljedećag dana u pet popodne. I tako sve u krug.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Provela bih sa njim jednu noć u nedelji. Ali on se nije vratio sa mnom sljedećeg vikenda. Znala sam zašto – plašio se da bude sam sa mnom. Bila sam užasno tužna zbog toga. Konačno, došlo je vrijeme da njegovih 30 dana istekne. Vrijeme za izlazeći intervju sa ozloglašenom dr Silver. Ja sam, naravno, morala da prisustvujem. Dr Silver je izgledala isto kao i kad sam je vidjela prvi put, osim što je sad imala podignutu kosu. Bila je u svilenoj bluzi, uskoj crnoj suknji i Kristijan Leboutin cipelama, samo drugačijim ovog puta. Smiješno kako sam znala da prepoznajem dizajnere, sad kad je Ryan bio u mom životu. Značajno me je pogledala. «Dobro, Ryan je sad spreman da izađe i da se vrati u Kanzas Siti. I ti ćeš odsjesti kod njega, tačno?» Klimnula sam. «Ustvari, živeću sa njim.» «Dobro. Pa, imate li kakvih pitanja?» Izgledala sam posramljeno. «Uh, ne znam da li bih trebala da ovo pitam...» Pogledala me je. «Ti i Ryan možete da budete intimni čim on bude spreman za to.» «Kad ću znati da je spreman?» Ryan je pogledao u njegove ruke, a zatim u mene. «Biću spreman, nadam se, odmah.» Slegnula sam ramenima, prisjetivši se posljednjeg puta. «Jedi li siguran?» pitala sam ga. «Ne, ali moram da probam,» rekao je. Dr Silver nam, iznenađujuće, nije uputila prijekoran pogled na ovo priznanje. Ustvari, smješila se. «To je uredu. Nećeš znati da si spreman ako ne probaš.» Pogledala sam u nju ne vjerujući, a zatim uzdahnula. To je u suštini značilo da ono što se desilo ranije može da se desi opet, i ja neću moći da se pripremim za to. Ali intervju je prošao bolje nego što sam mislila da hoće. Možda je bila u PMS-u prvog puta kad sam bila kod nje. Ryan je otišao sa mnom da vratim auto. Dotakla sam ga čežnjivo. «Ćao, auto,» rekla sam. Nazad u krš. Šta ja to govorim? Nazad u život, nazad u stvarnost. Htjela sam da povratim. Vidjela sam da me gleda kako čežnjivo dodirujem auto. Okrenula sam se. «Hajde, idemo.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Uzeli smo transfer do dijela aerodroma koji je imao privatne avione. Mislila sam da će to biti kao vožnja u malom avionu. Griješila sam. Avion je bio veličine tipičnog malog aviona, ali mu je unutrašnjost bila luksuzna. Unutra je bio mini bar, veliki televizor ravnog ekrana i kožna sofa. Čak je i kupatilo bilo lijepo sa zlatnim sklopovima i stvarnim toletom. Bila sam iznenađena da nije postojao đakuzi. «Veži se,» Ryan je rekao, sipajući mi čašu vina, a zatim je sjeo pored mene na kauču. Svezala sam se. Avion je uzletio, i to je bio osjećaj kakav do tada nikad nisam imala. Stomak mi je bio u grlu dok je avion jurio kroz vazduh. Bila sam malo ošamućena. Vino je sigurno pomoglo da smirim zivce. Jednom kad smo bili u vazduhu, Ryan mi je dotakao nogu. «Volim te,» rekao je, možda po stoti put. Nikad mu nisam rekla isto, osim onog jednog puta kad je spavao. Nasmiješila sam se i ništa nisam rekla, uzimajući gutljaj vina. Malo sam mu stisnula ruku. «Plašiš se?» pitao je. «Ne. Pa, možda malo. Nikad nisam bila u privatnom avionu.» «Pa, šta misliš?» pitao je, upravo kad se znak za vezivanje isključio. «Pa, sigurno je bolje nego sardine u konzervi sa bebama koje mi plaču iza glave.» Klimnuo je, ali sam znala da nikad nije u svom životu tako letio. «Hoćeš li da gledamo televiziju?» pitao je. «Naravno.» Upalio je televizor. Bio je veliki izbor filmova pred nama. Oboje smo odlučili da gledamo Oteta sa Liam Nisonom. Gledala sam taj film ranije i mišljenja sam da je prilično opak. On je mislio isto. Uhvatio me je za ruku nježno je milujući. Uhvatila sam se kako želim da se let nikad ne završi. Bilo je poprilično udobno tamo, samo on i ja na kažnom kauču. Naslonila sam se na njega, a on me je mazio po kosi. «Jedva čekam da se ponovo useliš,» prošaputao mi je u uvo. Mada, 'ponovo useliš' nije fraza za to. Jedina stvar koja se iselila je bila moja odjeća. «I ja.» «Pa, šta imaš da radiš kad se vratimo?» Nisam htjela da mislim o tome. «Uh, ne znam.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Pogledao je u daljinu. «Pitao sam se da li bih mogao da navratim sjutra. Do tvoje kancelarije. Da ti pomognem da se smjestiš.» Pogledala sam u njega. Šta je sa njegovim poslom? «Naravno. Ali šta je sa bankom?» «Uzeo sam odsustvo. Ne očekuju me odmah nazad.» Klimnula sam. To mora da je fino. Ostatak filma smo gledali u tišini dok me je on mazio po kosi. Nisam mogla da se baš koncentrišem, jer nisam mogla da prestanem da mislim na užas koji me je bez sumnje čekao nakon tri nedelje odsustva. Samo sam mogla da zamislim veličinu mejlova, pisama, molbi i drugih stvari koja me je čekala. To je bila nedeljna duga napisana velikim slovima.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET PETO POGLAVLJE Nakon što smo se vratili u Kanzas Siti, bilo je upravo onako kao što sam i mislila da će biti. Otišla sam kod mojih roditelja i objavila da se vraćam nazad kod Ryana. Moji roditelji su bili srećni zbog toga, a moja sestra pomalo tužna jer nam je bilo zabavno dok sam bila tamo. Moram da kažem da je meni bilo laknulo jer sam znala da sa prisilnim izbacivanjem i lošim novčanim stanjem, vjerovatno ne bih našla drugo mjesto za iznjamljivanje. I, naravno, bila sam srećna da se preselim nazad kod Ryana. Njegova kuća je bila predivna, ali to nije bilo sve. Bila sam oduševljena što ću opet da budem sa njim, uprkos problemima i svemu ostalom. Kancelarija je bila druga priča. Čim sam ušla, Melinda je navalila. «Ovdje su ti telefonske poruke. One na vrhu su hitne.» Prevrnula sam očima. Bilo je više od deset poruka označenih 'hitno.' Onda je pokazala na gomilu visoku skoro 30cm. «Ovo su ti mejlovi.» «Hvala.» Zatim sam se ulogovala na moj kompjuter. Dan je bio počeo prilično užasno, tako da je mogao i da tako nastavi. Kao što sam i očekivala, bilo je 100 pisama koji su čekali da ih pročitam, svi profesionalno rangirani. Osjetila sam mučninu. Većina pošte su bilo budalaštine, hvala bogu. Reklamna pošta, stvari kojim stvarno nisam trebala da prisustvujem i neka pisma koja nisu uopšte bila adresirana na mene. Ipak, bilo je dovoljno bitne pošte i znala sam da će mi trebati dobar dio dana da odgovorim na nju. Srce mi je stalo kad sam pročitala povratnu adresu jednog od pisama. Bilo je iz Vrhovnog suda Misurija. To nije moglo da bude dobro. To je bila žalba od Rachel, žene iz slučaja za starateljstvo djeteta. Pročitala sam žalbu i shvatila sam da nemam baš dobru odbranu za njenu optužbu. Ipak, pokušala sam da odgovorim na njenu optužbu najbolje što sam mogla. Pokušala sam da utješim sebe sa pomišlju da je većina tih optužbi došla iz ničega, ali, ponovo, znala sam za neke kolege sa fakulteta kojima su bili oduzeli dozvolu jer su zajebali svoje klijente. Nakon što sam napisala moju slabu odbranu na ono što je ona tvrdila, pogledala sam u drugo pismo po važnoći. I ono je bilo iz Državnog suda Misurija, ali ne iz Vrhovnog suda. Otvorila


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

sam ga i pročitala. Njime su me obavijestili da sam bila postavljeni branilac po predmetu gdje je država pokušavala da strogo kazni roditeljska prava nemarne majke. Zastenjala sam iznutra, računajući u sebi sate koje ću potrošiti čekajući u prepunoj sudnici za maloljetnike. Poslednji put kad sam imala takav slučaj, bukvalno sam čekala četiri sata u čekaonici. Onda su mi rekli da se vratim iduće nedelje, jer sudija nije mogao da stigne do mog slučaja. Jedan od slučajeva će protraćiti sate i sate mog vremena i neću biti plaćena. Plus, saslušanja za ove stvari su beskrajna i traju godinama. Maloljetnički sud je bio devti krug pakla. Bio je još jedan dio pošte od kojeg mi je bilo muka. Poreska služba – stavila je na moj račun dug za zakašnjeli porez koji sam im dugovala. Dug je iznosio 60 000$, što je značilo da je sav novac sa računa, koji je uglavnom činio novac koji mi je Ryan poslao, bio otišao. «Sranje!» Onda sam stavila glavu na moje ruke. Toliko od novca koji mi je Ryan prebacio. Bila sam počela da se tresem. Šta sad? Melinda je tada ušla u moju kancelariju. «Tvoj predivni momak je ovdje,» rekla je praveći se kao da je hvata nesvestica od toga sa izrazom lica koji je govorio 'O, moj, bože'. «Hej,» rekla sam bez entuzijazma nakon što je ušao u moju kancelariju. Nasmiješio se. «Došao sam da ti pomognem.» «Šta bi volio da radiš?» «Šta je potrebno da uradim?» Dala sam mu hrpu pošte. «Samo ovo otvori umjesto mene i poređaj po prioritetu, ako možeš.» Pažljivo je otvorio komad pošte sa otvaračem za pisma. Za pola sata, sva pošta je bila otvorena i sortirana u kategorije. Pisma od brnailaca suprotne strane su bila na jednoj gomili. Pisma od sudija je bila na druga kategorija. Prijedlozi od suprotnih branioca domaćih slučajeva treća kategorija. Prijedlozi suprotnih branilaca stečajnih postupaka bila je četvrta kategorija. Presude su bile peta kategorija. To su bile jedine kategorije. Bila sam impresionirana. Znao je šta da radi sa svakim komadom pošte. «Hoćeš li da zovnem nekog od ovih ljudi?» pitao me je. Klimnula sam. Nasmijala sam se dok je razgovarao sa drugim advokatima koji su mi poslali poštu, pitajući ih o mojem dijelu. Na moje iznenađenje, znao je tačno koja pitanja da postavi.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Do kraja dana sve sam površno završila. Uz Ryanovu pomoć, pisma su bila pročita, bilo je odgovoreno na mejlove na koje sam trebala da odgovorim, i bar ostavljena poruka svakom ko me je bio nazvao. Bio mi je od ogromne pomoći. Oko 6, bila sam spremna da završim. Dan je bio ispunjen nadoknađivanjem, i bila sam u stanju da pokrijem tronedeljno odsustvo sa posla za samo jedan dan uz Ryanovu pomoć. «Hvala ti na svoj pomoći,» rekla sam. «Molim te. Pomogla si mi više nego što možeš da zamisliš tim što si došla u Kaliforniju da me vidiš.» «Pa, u svakom slučaju, hvala.» Uzeo me je za ruku i izašli smo iz zgrade. Ja sam ušla u moje auto, a on u njegovo. Išla sam kod mojih roditelja kako bih pokupila svoju odjeću i te večeri se preselila kod Ryana. Ryan me je pratio do tamo kako bi mi pomogao. Te večeri, nakon što sam se uselila opet kod njega, Ryan mi je pripremio kupku. Samo za mene. Upalio je mirišljave svijeće pored đakuzija, čak mi je i izabrao knjigu da čitam. «Opusti se i uživaj,» rekao je smješeći se dok sam se skidala da bih ušla u đakuzi. Potopila sam se čitava, i završila opuštajući se i uživajući. Toliko da sam bila zaspala. Ryan je oko dva sata kasnije ušao u kupatilo da me provjeri. Nježnim gurkanjem me je probudio. «Hajde, uspavana glavice, idemo u krevet.» Izašla sam iz đakuzija i legla u krevet, a on je legao pored mene. «Dobro došla kući, ljepotice,» prošaputao je prije nego sam opet zaspala.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET ŠESTO POGLAVLJE Ryan se nije vratio čitave te nedelje na posao. Umjesto toga, dolazio je kod mene na posao da mi pomogne. Bio je divan te nedelje, obavljao je telefonske pozive kad bih mu to rekla, popunjavao je papire i pomagao Melindi. Čak mi je pomagao sa novim klijentima, donosio im je kafu i vodu, razgovarao je sa njima kad bih kasnila – što je bilo često, jer sam morala da primim što više ljudi što mogu kako bih nadoknadila izgubljeno vrijeme u Kaliforniji. Melinda nije mogla da vjeruje svojim očima. «Oh, sveti Isuse, taj momak je predivan.» Klimnula sam. Već sam se bila navikla da to čujem. Nastavila je. «I tako je učinkovit i ljubazan! Gdje si ga našla?» «Izumjela sam ga. Kao u Weird Science.» Skoro da sam imala osjećaj da je to istina. Ne bih mogla da završim sa boljim momkom pa čak i da sam ga sama izmislila. «Ozbiljno, odakle se on stvorio?» «Upoznala sam ga u baru.» Nisam pominjala činjenicu da sam bila sa njim s namjerom za samo jednu noć. «Moram da počenem da više izlazim.» Nasmijala sam se. Melinda je imala momka, mada su imali probleme. Suosjećala sam se sa njom, prisjećajući se moje prošlosti prije Ryana. Do kraja nedelje, uz Ryanovu pomoć, ne samo da sam bila nadoknadila zaostalo, već sam bila i malo ispred. «Čovječe, moraš da dolaziš ovdje češće.» «Volio bih kad bih mogao. Ali, moram da se vratim na moj posao u ponedeljak.» Nasmiješio se. «Ali sigurno je da sam uživao u tome da ti pomažem, za promjenu.» Uzdahnula sam. Voljela bih kad bi mogao da ostane sa mnom i pomaže mi. Ali, kao što je rekao, morao je da se vrati na posao. Na posao na kojem nije bio šest nedelja.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET SEDMO POGLAVLJE Nakon mjesec dana od kako sam se uselila, oko Božića, sve se opet promijenilo. Vratila sam se ranije kući jednog dana da bih vidjela da su sva svijetla pogašena. Osigurač mora da je pukao. Otišla sam do podruma kako bih pokušala da pronađem kutiju sa osiguračima, ne želeći da smetam Ryanu pitajući ga gdje se snalazi. Bio je već mrak, čak iako je bilo tek 4:30 popodne, tako da sam morala da koristim baterijsku lampu kako bih se snašla po ogromnoj kući. Vidjevši da nema ništa u podrumu, otišla sam na tavan sa baterijskom lampom. Momentalno sam bila ometena sa Ryanovim školskim godišnjakom. Uvijek sam voljela da gledam godišnjake i jedva sam čekala da vidim njegov. Pogledala sam njegovo ime u indeksu. Bilo je na početku, što je značilo da je bio aktivno uključen u školovanje. Bio je izabran za 'Najpopularnijeg', za 'Najzgodnijeg', za 'Najboljeg atletu' i za 'Najljepši par' – zadnji superlativ se odnosio na njega i Alexis. Pregledavajući ostale stranice, vidjela sam njegovu sliku u fudbalskom timu, gdje je bio kapiten, kao i sliku njega sa njegovim timom. Nisam znala da je bio i veslač. Takođe je bio i kralj mature. Pogledala sam gore u Alexis i vidjela da je ona bila glavna navijačica, kao i kraljica mature. Prevrnula sam očima. Kad sam ja bila u srednjoj školi, tipovi poput Ryana nikad me ne bi dva puta pogledali. Nisam imala nijedan sastanak u srednjoj školi. Čak ni na mojoj maturi. Nije da sam uopšte mogla da priuštim da idem na maturu, čak i da me je neko pitao. Takođe nisam bila pozvana ni na jednu zabavu. Ni na jednu. Nekako, saznanje da je bio najpopularniji momak u njegovoj srednjoj školi me je zaplašilo više nego išta drugo u vezi njega. I kako je bio izglasan za 'najpopularnijeg', to je značilo da je bio fin prema svima. Znala sam da su stvarno popularni klinci u mojoj srednjoj školi bili fini prema većini ljudi. Čitava škola bi glasala za tebe, i ako nisi bio fin prema 'malim ljudima', nisi stizao daleko. Naravno da je bio fin prema svima. On je jednostavno takav tip. Uzdahnula sam, krećući se po tavanu. Ta kutija sa osiguračima bi trebala da bude tu negdje. Međutim, opet sam se skamenila, na gomilu slika rađenih vodenim bojama koje su bile veoma detaljne. Neke od slika su prikazivale ogromnu palatu na velikom zemljištu sa jezerom ispred. Palata je imala dve kružne kule povezane pravougaonom zgradom sa ravnom fasadom. To


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

mjesto me je podsjetilo na engleska unutrašnja sela koja sam vidjela na slikama. Pogledala sam na poleđinu slike. 'Kork, 1994,' pisalo je. Druge slike su bile prelijepe, tamnokose žene sa tužnim zelenim očima. Na nekim slikama držala je prelijepu djevojčicu. Na drugim slikama, držala je djevojčicu i malog dječaka. Dječak je izgledao kao Ryan. Kad sam razmislila, žena je ličila na Ryana, isto. Slike su bile veoma detaljne i bile su prelijepo urađene, kao da ih je radio profesionalac. Međutim, ostale slike su bile apstraktnije. Bilo je onih koje su bile nadrealističke, dok su neke bile urađene u kubizmu. U nadrealističkim slikama bio je vidljiv uticaj Salvadora Dalija, Maks Ernesta i Frensisa Bekona. Kubistički rad je bio pod uticajem Pikasa, Žorža Braka i Huana Grisa. Tamo su takođr bili radovi koji su bili transcendni žanrovi i drugi koji su bili hibridi. Dok sam bila preturala po slikama, srce mi je bilo zastalo. Tamo je bilo nekoliko portreta mene! Protrljala sam oči, ne razumijući baš šta vidim. Tamo je bio portret mene urađen na osnovu fotografije. Na portretu, nosila sam kapu za pecanje i bila nasmijana. Na drugom portretu sam bila ja na skijama. Treći portret na kojem sam bila, nalazila sam se u vrtu, buljeći u neko cvijeće. To je bio otvoren portret i ja se ne sjećam kad sam bila tako uslikana. Na četvrtom portretu sam spavala na kuču. Kroz maglu sam se sjetila da takva slika postoji negdje. Bila sam zapanjena, potpuno zaboravivši zašto sam otišla u potkrovlje. Onda sam odjednom čula zvuk auta. Izletjela sam iz potkrovlja, gurnula merdevine nazad i zatvorila tavanski otvor od njega. Potrčala sam u dnevnu sobu i sjela na krevet sa baterijskom lampom u rukama. «Hej!» Ryan me je pozvao. «Hoćeš da me iznenadiš večerom uz svijeće?» Odazvala sam se. «Ovdje sam. U dnevnoj sobi, sa baterijskom lampom u rukama.» «Šta se dešava?» «Ne znam. Nema struje. Mora da je osigurač izbacio.» «A, uredu. Jesi li išla do kutije sa osiguračima?» «Ne, nisam znala gdje je.» «Pokazao sam ti kad si se uselila, ludice. Daj mi tu baterijsku lampu.» U tome, izvukao je baterijsku lampu iz moje ruke. Otišao je niz hodnik, do malih vrata, a unutar vrata se nalazila kutija sa osiguračima. Upalio je nekoliko osigurača i struja se vratila. Frižider je zazujao poznatim zvukom. «Pretpostavljam da ću je naći sljedeći put.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Trebala si da je nađeš i ovog puta. Izgleda da nemaš dobro pamćenje, zar ne?» «Izgleda da nemam.» Prevrnuo je očima, stisnuo šaku u pesnicu i kucnuo njome nekoliko puta o moju glavu. «Ima li koga unutra?» Slegnula sam ramenima. «Sjetiću se sljedećeg puta.» «Pretpostavljam da je to sve što mogu da tražim.» Otišao je do frižidera i otvorio ga. «Sve treba da se ohladi,» rekao je. «Nadam se da se ništa nije pokvarilo.» Okrenuo se prema meni. «Izgleda da ćemo večeras da izađemo vani na večeru.» Srce mi je poraslo. Voljela sam da izlazim na večeru, naročito kad to nisam očekivala. Završili smo jedući meksičku hranu. Uz margarite, našla sam suptilan način da ga pitam za njegovu majku. «Znaš, ne govoriš puno o tvojoj majci. Kakva je bila?» Imao je dalek pogled. «Moja majka je bila predivna žena. I dalje je predivna žena. Ima prelijep pjevački glas i uvijek me je nasmijavala. Bila je veoma brižna, topla, vrlo zabavna i veoma pametna.» Pogledao je u mene. «Zašto pitaš?» «Samo sam radoznala. Mislim, znam za, uh, tvog oca. Nisi pričao puno o tvojoj majci.» Izgledao je malo uznemireno. Pitala sam se zašto. Onda sam pitala. «Kako je izgledala?» «Prelijepo. Crna kosa, zelene oči. Izgledala je kao filmska zvijezda.» Pomislila sam na ženu sa slika. Crna kosa, zelene oči. Bila je lijepa kao filmska zvijezda. Naravno, na onim portretima mora da je bila ona. On je prešao na dugu temu. «Pa, reci mi ponovo, zašto nisi mogla da nađeš kutiju sa osiguračima?» Gledao je u mene s iščekivanjem, podignuvši desnu obrvu. «Ne znam, jednostavno sam zaboravila gdje je.» «Zar je nisi potražila?» «Naravno da jesam. Tražila sam po podrumu.» «Gdje si još tražila?» «Nigdje,» slagala sam. Pitala sam se kako da započnem temu sa slikama. Očigledno da nije htio da dobrovoljno podijeli informacije. Nikad ne bih saznala za njihovo postojanje da nisam onako naletjela na njih.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Hmmm... Ti nisi jedna od upornih, je li?» Bio je skeptičan. Međutim, baš tog trenutka prišla je konobarica sa hranom. Te večeri, Ryan me je svukao, ljubeći me u zadnji dio vrata. «Mislim da sam spreman,» je bilo sve što je rekao. Srce mi je preskočilo otkucaj. Nismo vodili ljubav još od one noći u hotelskoj sobi, kad je imao napad. Bila sam nervozna što ćemo opet da probamo. Okrenula sam se, a on me je poljubio strasno, a ipak sporo. Već je bio skinuo majicu, a ja sam bila u trik majici i vešu, bez pantalona. Bila sam spremna za krevet. Tijelo mu je bilo prelijepo. Bio je izgubio kilo, dva dok je bio u Kaliforniji pošto mu je terapija bila oduzela apetit. Međutim, vratio ih je nazad i izgledao je nabijeniji više nego ikad. Prošla sam rukama uz i niz njegove ruke, a on je ljubio moj vrat i grudi. Podigao me je, spustio na komodu sa lavaboom i svukao mi gaćice. Svukao je pantalone i otkrio njegovu ogromnu erekciju. Dahnula sam. Nisam ga videla u njegovoj punoj veličini neko vrijeme, a uvjek kad bih ga pogledala bih malo ostajala bez daha, kao i kad sam ga prvi put osjetila kroz pantalone. Ljubio me je gladno, prstima je ulazio u mene, čineći me vlažnijom i vlažnijom. Lavabo je bio tačne visine za njega i erekcija mu je bila na nivou sa njim. Raširila sam noge otvarajući se i on je gurnu čitavu njegovu dužinu u mene, prodirući duboko, ljubeći me čitavo vrijeme. Ruke su mu bile u moju kosu, mrseći je i povlačeći je u isto vrijeme. Nokti su mi bili zakopani u njegova prelijepa, oblikovana leđa. Zatim su mi ruke bile na njegovoj guzi, dok sam ga prstom lagano jebala u guzu. Zastenjao je i gladno me ujeo za sisu. Onda je zadrhtao, spustivši glavu na moje rame. Disao je ubrzano. «Izvini. Odavno nismo vodili ljubav. To je bilo, uh, malo prebrzo.» Nije me bilo briga. Doživjela sam orgazam, kao i obično. Zatim se iskezio. «Daj da ti nadoknadim.» Tada je me odnio u spavaću sobu i spustio nas na ćebe pored kamina. I dalje smo bili goli, a on me je gledao čežnjivo, gladeći me po kosi. «Tako lijepa kosa,» rekao je prije nego me je poljubio, taj put sporije nego ranije. Mazio mi je grudi i polako prstom ulazio u mene. Ponovo je bio čvrst, ali tog puta nije odmah ušao u mene. «Ovaj put će trajati duže, obećavam.» Mogla sam da osjetim njegov dah u uvu. Srce mu je lupalo glasnije nego što sam ikad čula. «Prokletstvo, nedostajala si mi.» «Uvijek sam bila tu,» rekla sam. «Znaš na šta mislim,» rekao je dok me je ponovo ljubio strasno. Ljubio me je po stomaku, unutrašnjim stranama mojih bedara, a zatim lagano počeo da me liže. Zastenjala sam. Bio je


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

stvarno dobar u ovom dijelu, oralnom dijelu, za razliku od ostalih muškaraca koje sam znala. Jezik mu je bio nježan, a opet čvrst. Lizao me je i ulazio jezikom u mene sve dok nisam počela da osjećam da ću da svršim. A onda je polako, sasvim polako išao sa njegovom muškošću u mene, ispunjavajući me. Nježno je klizio unutra i van, dok me je ljubio. Zatim me je prevrnuo tako da sam ležala na stomaku. On je legao na mene. «Uh, hoće li ti smetati da probamo analni seks?» Malo sam se uplašila. Probala sam to sa mojim bivšim momkom, ali njegova muškost nije bila ni približno velika kao kod Ryana. Plašila sam se da će boljeti. Zadržala sam dah, ispustila ga, a zatim klimnula. «Jesi li sigurna?» Klimnula sam. Čula sam ga kako je ustao i uzeo librkant. Istisnuo je malo i namazao na moj analni otvor. Takođe je namazao njime njegov penis, a onda je opet legao na mene. «Sad, ako ne želiš ovo da radiš, moraš da mi kažeš, važi?» Klimnula sam. Polako je ušao u mene. Na početku, bol je bila neizdrživa. Blago sam zaječala u bolu, mada sam se nadala da će pomisliti da ječim od zadovoljstva. Htjela sam da probam to sa njim, a znala sam da ako bude pomislio da me povređuje sa tim da će prestati. «Jesi li uredu, ljepotice?» Klimnula sam, teško dišući. Čvrsto sam stisnula oči i pokušala da zamislim nešto drugo. Bože, kako je boljelo! «Jesi li sigurna?» «Da, sjajno je!» slagala sam. Zamisli nešto drugo. Na plaži si, topao, sunčan dan je, piješ Mai Tais. Osjećaš povjetarac na koži i čuješ zvuk talasa. Bože, boljelo je! U tome, ušao je malo dublje. Imala sam osjećaj kao da mi se unutrašnjost cijepa. Ulazio je polako i nježno koliko god je mogao, ali bol je postajala nepodnošljiva. Onda, odjednom, bol je nestala. Uzdahnula sam. Bilo je nevjerovatno lijepo. Sad je bio u stanju da klizi unutra i van u ritmu. Imala sam moćan orgazam kakav nikad ranije nisam doživjela. Taj orgazam je došao duboko iz mene. Vrisnula sam u ekstazi, ustavši na sve četiri. I dalje je ulazio sporo i naredila sam mu da prodire jače i brže. Bilo je tako dobro! Nikad nisam mislila da može da bude tako. Nisam željela da se završi.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nažalost, završilo se. Nakon pola sata njegovog prodiranja, zaječao je jako i legao na mene, hiperventilišuću. Oboje smo bili prekriveni znojem. Ja sam, takođe, teško disala. Drhtala sam kao i kad smo prvi put vodili ljubav. Čitavo tijelo mi se treslo. Mogla sam da osjetim kako se i njegovo treslo. Prevrnuo se na ćebe, a ja sam se okrenula na stomak. Povukao me do njega, mazeći me po kosi. «Ovo je bilo jebeno nevjerovatno,» rekao je. Složila sam se. «Oh, da. Bilo je.» Pogledao je u mene. «Hvala ti što si ovo uradila.» «Vjeruj mi, uživala sam. Vjeruj.» «Hoćeš li malo vode?» Klimnula sam, željno. Bila sam nevjerovatno žedna. Tada je Ryan sišao niz stepenice i vratio sa sa dvije čaše vode u rukama. Predao mi je jednu. «Za moju damu,» rekao je, legnuvši nazad pored mene. Dok smo pili vodu, Ryan je pogledao u mene, sklanjajući mi nešto kose sa lica. Mazio me je po licu s ljubavlju. «Hvala što si bila strpljiva sa mnom. Izgleda da se stvari popravljaju.» To je bilo umanjivanje. Znala sam da je Ryan nastavio sa terpijom, sa dr Halder, i povjerio mi se da je većina stvari o kojima govori na terapijama vezana za Rochelle. To je bilo zbog toga jer su mu ta sjećanja bila nova. Polako je prelazio preko onoga što mu je uradila. Znala sam da je bio uvjeren da mu vođenje ljubavi neće opet biti okidač, ali sam sumnjala da se to neće ponovo dogoditi. «Srce, nemam problema da budem strpljiva sa tobom,» rekla sam, zatim sam duboko udahnula i pogledala ga u oči. «Volim te.» Oči su mu se raširile, a zatom sam vidjela da su počele malo da mu suze. To je bio prvi put da sam mu to rekla a da je bio budan. Široko se nasmijao. «I ja tebe volim.» Tada smo ustali sa ćebeta i otišli u krevet. Obavio se oko mene i oboje smo zaspali. Ništa više nije imalo da se kaže.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET OSMO POGLAVLJE Do Božića je bilo ostalo samo još nekoliko nedelja i Ryan i ja smo pričali da kupimo jelku. Ustvari, dvije jelke. Objasnila sam mu. «Odrasla sam sa bijelom jelkom. Da, kliše, ali neke od mojih najljepših sjećanja vezana su za nju. Ispod jelke se nalazio mali disk zbog kojeg je jelka sjajila različitim bojama.» «Znači, želiš bijelu jelku?» «Da.» «Dobro, ali ja sam uvijek imao pravu jelku. To želim i ove godine.» Vjerovatno da sam izgledala razočarano, jer je ubrzo rekao «Ali, naravno, imaćemo i bijelu jelku za tebe. Sa diskom.» Nasmiješila sam se široko. «Oh, hvala ti, hvala ti, hvala ti.» Nasmijao se. «Sve za moju prelijepu djevojku.» Tako smo imali dvije jelke. Ryanova jelka je bila nevjerovatna. Izabrali smo drvo visoko pet metara, jer je Ryanov plafon bio dobrih šest metara visok. Pomislila sam na moj jadni stan i kako bi ta jelka bila prevelika da stane u njega. Moja jelka je bila kupljena u K – Martu i bila je visoka oko dva metra. Voljela sam moju jelku i način na koji je disk činio da mijenja boje tokom noći. Onda mi je sinula ideja. Znala sam da su ukrasi za Božić na potkrovlje. Vidjela sam ih kad sam zadnji put bila gore. On, ipak, nije bio svjestan da sam išla na potkorvlje. Bila sam odlučila da ga testiram malo. «Uh, Ryan, idem na potkrovlje. Pretpostavljam da su gore ukrasi za Božić?» «Da, ja ću otići. Mogla bi da padneš.» «Neću da padnem.» Uputio mi je pogled. «Daj, molim te.» A zatim se nasmiješio. Namrštila sam se. Imao je pravo. Bila sam prilično trapava. Tada, spustio je stube i popeo se na potkrovlje. Odlučila sam da pokušam da se i ja popenjem gore sa njim. «Daj, Iris, rekao sam ti da se ne penješ ovdje.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nazvao me je imenom. To je značilo da je bio poprilično ozbiljan. Povukla sam se malo. Ipak, njegova reakcija mi je govorila da me ne želi na potkrovlju, vjerovatno zato jer nije želio da objašnjava one slike. Radoznalost u vezi njih me ubijala. Donio je dolje ogromnu kutiju, punu nakita. Onda se vratio gore i dobio još jednu veliku kutiju punu figura. «Ovo je moj mali grad, objasnio je.» Proveli smo veče kiteći jelke i uređujući malo grad ispod Ryanove jelke. Grad je bio poprilično sadržajan – imao je više zgrada i više malih ljudi – žene su bile obučene u kapute i staromodne čizme, a muškarci su imali šešire i štapove. Postojala je pruga koja je vodila sa spoljne strane grada. Tu si bila djeca, kao i mali psi. Takođe, sanke koje su vukli konji i ljudi u njima. Bilo je i nekoliko crkvi sa malenim tornjevima. Bio je i mali dječak koji raznosi novine i njega smo stavili tačno u centru grada. «Ovaj grad je stvarno sladak,» rekla sam. «Aha. Imam ga otkad sam bio stvarno mali. Prije nego je moja mama otišla. Uvijek je bila tradicija da sastavimo.» Onda je izgledao tužno. «Nakon što je mama otišla, grad više nikad nije postavljen u Benjaminovoj kući. Ali uzeo sam ga kad sam se otišao od kuće i ponovo počeo da ga sastavljam kad sam bio kod Nickove porodice. Od tada ga sastavljam svake godine.» Pomazila sam ga po kosi. Neka bi izgledao kao mali dječak, a tada je bio jedan od tih trenutaka. «Važno je za nastaviti tradiciju.» «Da, sad ti i ja treba da napravimo novu tradiciju koja će ići uz staru. Ja imam moj mali grad, a ti imaš tvoju jelku. Treba da napravimo nešto novo, nešto što će biti samo naše.» Srce mi se bilo ispunilo. Znala sam da je ozbiljan u vezi mene, ali sam uvijek voljela kad bih čula riječi kojima bi mi govorio da me zamišlja kao stalni dio njegovog života. Ako je želio da kreira novu tradiciju, to je značilo da je htio da ostanem tamo. Odlučili smo da naša tradici bude to da svake gdine 23. Decembra idemo na skijanje na ledu u Crown Center. Čak i ako bi padao sredinom nedelje što te godine nije bio slučaj jer je bila subota. A na Božićni dan smo odlučili da idemo u kazino. Da, bilo je neobično, ali oboje smo se složili da je Božićni dan često slobodan a odlazak u kazino je bilo nešto što smo oboje voljeli da radimo. Odlučili smo da Božićno veče provodimo sa mojom porodicom svake godine. Ta posljednja odluka je, ipak, izazvala raspravu. «Ryane, znam da ne želiš da provodiš Božić sa tvojom porodicom. Ali šta je sa tvojom majkom?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Slušaj, ti voliš tvoju porodicu. Ja volim tvoju porodicu. Vidjeću majku neki drugi put. Želim da provedem božić sa tobom i tvojom porodicom. Nadam se da će oni uskoro i zvanično da budu moja porodica.» Trebala sam još da upoznam Maggie Gallagher, iako je Ryan bio rekao da je živjela u gradu. Pitala sam se da li i iza toga stoji neka priča. Odmahnula sam glavom. Koliko užasnoh priča jedan čovjek može da ima? Ne, mora da postoji logično objašnjenje zašto njegova majka, koju on toliko voli me nije nikad upoznala. Ali šta? Dvadeset trećeg smo, baš kao što smo se i bili dogovorili, krenuli prema Crown Centeru i pridružili se masi ljudi koja je klizala na ledu. Glavna Božićna jelka, visoka oko trideset pet metara sa ukrasa, sjajila je u pozadini. Ja sam upravo tada učila da klizam. Ryan je, naravno, bio profesionalac. Nije postojalo ništa što nije umio da uradi kako treba. Ipak, bio je veoma strpljiv sa mnom, pokazujući mi kako treba da kližam. Na početku, kačila sam se za njega, ako se ne bih držala za zid. Ipak, nakon nekoliko sati, uhvatila sam štos i klizali smo zajedno držeći se za ruke ostatak večeri, dok se klizalište nije skoro zatvorilo. Morala sam da priznam, to je bilo jedno od najzabavnijih večeri koje sam ikad imala. Noćni vazduh je bio oštar i hladan. Bilo je vjerovatno stotine ljudi na klizalištu u svakom trenutku. Međutim, imala sam osjećaj da smo samo on i ja na klizalištu. Poluiščkivala sam da će duh iz Božićne prošlosti da iskoči i kaže «bu» Ryanu. Ali srećom, to se nije desilo. Ipak je, međutim, vidio neke svoje prijatelje i kolege. Poveo me je da upoznam jednog od njih. «Ovo je Nate. On je moj stari prijatelj sa Harvarda.» Nate je bio visok kao Ryan, samo crne kovrdžave kose i plavih očiju. Bio je zgodan. Duboko sam udahnula i ispružila ruku da se pozdravim. On me zagrlio. «Ryan mi je toliko pričao o tebi. Tako mi je drago što te konačno upoznajem.» Ryan se kezio. Pogledao me je i rekao 'Puno se dopisujemo preko mejla.' «Vidim.» Bila sam izgubila riječi. Trebalo mi je vremena kako bih se osjećala ugodno sa Ryanom, jer sam se osjećala tako inferiorno u odnosu na njega. Sad sam bila lice u lice sa još jednim predivnim muškarcem sa Harvarda. Imala sam osjećaj da me odmjerava i procjenjuje. «Ryan mi je rekao da si advokat.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Kriva sam.»

Nasmijao se. «Sviđa li ti se to?» «Ima trenutaka.» I to je bila istina. Nažalost, ti trenutci su bili rijetki. «Čime se ti baviš?» «Ja sam internacionalni čiovjek misterije.» Ryan je pokazao njegovim palcem na njega, oblikujući usnama riječi 'bogataški sin'. Pogledala sam u njega. Trebala bi da pričaš. «Ne, ozbiljno, ja sam investicioni bankar u Goldman Sachu. U gradu sam za praznike. Zamisli moje iznenađenje da naletim na ovog klovna.» Na to je Ryan rekao «ha, ha.» Tada, žena je doklizala do Natea. Imala je tamnu kosu, oči boje lješnika, savršenog lica i tijela. Velikih grudi, dugih, tankih nogu. Nije bila šminkana, a nije joj ni trebala. «Iris, ovo je moja žena, Natalie. Natalie, ovo je Iris.» Pogledala je u mene, raširenih očiju. «Ona Iris? Ryan nam je toliko toga rekao o tebi!» Izgledala je kao fina. Jednostavno sam glupavo rekla «Nate i Natalie. To je slatko.» To je bilo sve što sam uspjela da kažem. Htjela sam da pobjegnem odatle. Još jednom sam bila podsjećena da se nikad, ikad neću uklopiti u njegov svijet. Ryan mi je objasnio. «Natalie je išla sa nama na Harvard, takođe. Nate i Natalie su se vjenčali odmah poslije koledža, a i dalje su kao mladenci.» Natalie me je uhvatila za ruku. «Dođi ovamo sa mnom i pusti momke da popričaju. Nisu se vidjeli godinama.» Držeći je za ruku, otklizale smo do štanda. «Mogu li da ti kupim nešto da popiješ?» Natalie je pitala. «Oh, ne moraš da radiš to. Imam svoj novac.» «Molim te, insistiram. Šta bi htjela?» Šta je sa ovim ljudima što me ne puštaju da bilo šta platim? Shvatila sam da mi je riječ 'švorc' utisnuta na čelu. «Uhh, ja, uh.» Okrenula se prema momku za štand. «Dvije tople čokolade, molim.» To je, ustvari, bio dobar izbor. Volim toplu čokoladu. «Uh, hvala za toplu čokoladu.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Nema na čemu.»

Sjele smo za jedan od nekoliko stolova i pijuckale toplu čokoladu. «Pa, šta si to čula o meni?» pitala sam. «Samo dobre stvari. Stvarno si smotala tog momka kao da ga nikad nisam znala.» «Jesam?» «Aha, jesi.» Uzdahnula je. «Uvijek sam bila ludački zaljubljena u njega, ali on je uvijek bio sa Alexis. Pa, ne uvijek. Mislim, uvijek su prekidali i mirili se. Ali uvijek je bio lud za njom, čak i kad nisu bili zajedno.» «Alexis je uvijek tuda negdje.» «Da, ali ona vara. To je stvar koju Ryan nikad ne oprašta.» Pogledala je u mene. «Znaš to? Iz onog što sam ja čula, Ryan je omotan oko tvog malog prsta. Ipak, nemoj da mu kažeš da sam ti to rekla. Ali ako ga prevariš, makar jednom...» Prstom je pokazala preko grla s jedne na drugu stranu. «Bilo kako, voljela sam Ryana tokom čitavog koledža. Ali sam završila udavši se za jednog od njegovih najboljih prijatelja.» «Nate je veoma zgodan.» «Da, jeste. I fin, takođe. Ali uvijek je postojalo nešto u vezi Ryana. Mislim, on je lijep da ti pamet stane, naravno. Ali, postoji neka...ranjivost. To je kao da on nema pojma koliko je divan i koliko privlači ljude. I veoma je skroman, znaš.» Shvatila sam da nije znala odakle proističe Ryanova ranjivost. Nisam namjeravala ni da joj kažem. «Nate nije osjetljiv?» «Ne, on je bankar u Goldman Sachsu. Moraš da imaš poprilična muda da bi radio taj posao kako treba.» «A čime se ti baviš?» Nasmijala se. «Ja sam takođe bankar u Goldman Sachsu.» Nasmijala sam se zajedno sa njom. Znači, govoriš mi da si i ti mudonja? Pitala sam je «Kako ti se sviđa Kanzas Siti?» «Volim ga. Dolazimo svake godine ovdje jer Nate ima porodicu koja ovdje živi. Osvježavajuće je biti u manjem gradu kao što je ovaj. Ljudi su ovdje više prijateljski nastrojeni, i grad je prešao dug put sa novim izdanjima u centru i svim tim.» Nasmijla se, savršenih zuba.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Shvatila sam da sam se opuštala pored nje. Možda sam se navikavala na bogate, lijepe osobe. Ne, to je samo zato što bogate, lijepe osobe koje sam upoznavala su bile humane i prizemljene. Natalie je izgledala kao stvarno draga. «Imate li djecu?» pitala sam. «Gospode, ne. Nemamo vremena da pravimo djecu, ako znaš na šta mislim, tako da ne bismo stvarno imali vremena da brinemo o njima.» Morala sam da se nasmijem na to. Tek sam upoznala ženu i ona mi je već priznala da njihov seksualni život ne postoji. «Kako ti se sviđa Njujork?» «Uvijek budan, užurban. Bilo šta možeš da dobiješ u bilo koje vrijeme. Mi smo imali sreću jer možemo da priuštimo stan na Upper West Sideu. Kad smo se prvi put preselili tamo, živjeli smo kao sardine u konzervi. «Oh, onda pretpostavljam da se Ryan šalio sa bogataškim sinčićem?» «Ne, Nate to jeste. Ali je htio da vidi da li može da uspije sam. Ryan je isto bogataški sin, znaš to.» Toliko sam bila shvatila. Imao je veoma dobar posao, ali nisam mislila da bi samo njegov posao omogući da kupi vinariju i privatni avion. Sjetila sam se i onog što mi je Alexis rekla, da je njegov otac kupio njegovu ćutnju. Pitala sam se koja je bila cijena toga. Kao da mi je pročitala misli, Natalie je odgovorila na to pitanje. «Uvijek sam se pitala zašto Ryan nije nastavio da se bavi umjetnošću. Ne bio nikad izgladnjeli umjetnik. Mislim, ima povjerenički fond od sto miliona dolara. Mogao je čitavog njegovog života da bude umjetnik i da se nikad ne brine za plaćanje računa. Umjesto što je direktor banke. Sad shvati to.» Šta? Sto miliona dolara? Šta??? Prešla sam na nešto drugo. «Uh, Ryan je umjetnik?» «Nevjerovatan umjetnik. Mislim, apsolutno nevjerovatan.» Namrštila je oči. «Nikad ti nije pokazao njegove radove?» Pomislila sam na slike u potkrovlju. Pa, nikad mi nije pokazao njegove radove, ali ja jesam ih vidjela. «Ne.» «Hmmmmmm. Pitam se zašto.» Slegnula je ramenima. «Pa, možda se stidi. I znaš, ah, na koledžu je možda bio bolji umjetnik nego što je sad. Droga može da te učini prilično


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

kreativnim.» Onda je izgledala užasnuto. «Oh, sranje, ja...» Počela je, otvorivši široko usta, u stavljajući ruku preko njih. Oči su joj bile raširene. Vidjela sam da se i malo primjetno tresla. «Ne brini, znam za drogu.» «Oh, hvala Bogu. Ups.» Vidljivo je izdahnula, spustivši glavu. Klimnula sam glavom. «Uh, molim te nemoj da kažeš Nateu ili Ryanu za ovo, ali mislim da sam naletjela na njegove slike u potkrovlju.» Natalie je vratila svoje prvobitno držanje. «Tipično za njega. Ryan je veoma skroman. Pretpostavljam da krije taj dio njega od tebe. Ne brini, reći će ti.» «Šta je Cork?» «Cork je Ryanov dječački dom. Dobio je ime po Corku u Irskoj. To je mjesto odakle su Gallagheri. Izgleda da je Benjamin bio lud za njegovom ženom u jednom trenutku, a?» Oči su mi se raširile. Sjetila sam se da sam vidjela nevjerovatnu palatu na slici sa jezerom u pozadini. Nisam znala da Kanzas Siti ima to. Pogledala je u mene. «Zašto pitaš?» «Pa, vidjela sam neke slike tog mjesta, i na njima je pisalo 'Kork, 1994'.» «To je bila godina kad je Ryan napustio paklenu rupu.» Oh, ona zna nešto. Dobila sam ideju. «A šta je sa Maggie? Ryan mi je pričao o njoj, ali je nikad nisam upoznao.» Napravila je izraz lica. «Oh, uh, ne znam za to.» Pogledala je okolo, nervozna. Onda se malo nagla prema meni, kao da će da mi povjeri nešto. U tom trenutku, momci su se pojavili. «Hej, vas dvije.» Rekao je Ryan. «Šta radite?» «Samo mali ženski razgovori, znaš.» Natalie je pogledala u Ryana i nasmiješila mi se. Ustala je i glasno prošaputala «Šarmantna djevojka. Vidim zašto si lud za njom.» Bila sam iznenađena. Prvo Alexis, sad Natalie. Kako sam ja šarmirala te prelijepe djevojke? Nasmiješio se Nataliei. «Da, jeste. Sigurno da jeste.» Uzeo me je za ruku. «Dođi, ljubavi. Nate i ja bi voljeli da priuštimo tebi i Nataliei nešto fino.» Pošli smo prema Ryanovoj eskaladu i svo četvoro smo ušli unutra. Momci su bili naprijed, a Natalie i ja pozadi. Natalie me je uzela za ruku i držala čitavo vrijeme. Izgleda da je osoba koja voli dodire. Nije da mi je to smetalo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ryan je rekao. «Hajde da odemo i vidimo šta ima u Power and Light, a onda ću vas nakon večere vratiti do vašeg auta.» Završili smo u prepunom restoranu u Power and Light distriktu. To je bio distrikt na koji je Natalie mislila kad je govorila o unapređenju grada tokom prethodnih godina. Centar je bio izolovano, usamljeno mjesto. To jest, dok Power and Light distrikt nije došao u grad zajedno sa gradskom arenom i predivnim umjetničkim centrom. Čekanje za jelo u tom restoranu je bilo sat i po, tako da smo odlučili da popijemo piće dok budemo čekali da nas smjeste. Nate je donio dva skoča, za njega i Ryana, prljavi martini za mene i pina koladu za Natalie. Došao je do mene i stavio mi ruku preko ramena. «Pa, konačno imam šansu da popričam sa tobom. Kako si?» «Sjajno.» «Da, i Ryan je sjajno. Napravila si od njega jednog veoma srećnog tipa.» «On, uh, nije bio ranije srećan?» «Oh, pakao ne. Bio je porilično loše nakon Alexis i Paula. I Mie, naravno.» Izgledao je tužno, gledajući napeto u skoč. Onda je podigao pogled. «Ali izgleda da si ga ti vratila u život.» Klimnula sam. «Izgleda da si ti od dobre vrste. Mislim da je Ryan napravio prilično dobar izbor, na osnovu onoga što čujem.» «Nadam se.» «Ne zvučiš tako sigurno.» Bila sam postiđena. Hoću li ikad prestati da se osjećam tako nesigurno? Nate je pročistio grlo. «Slušaj, ja, uh, mislim da ti misliš da ne zaslužuješ tipa poput Ryana.» On je to mogao da kaže samo nakon što je pet minuta pričao sa mnom? Mora da sam potpuno očigledna. Ništa nisam rekla. Nastavio je. «Pa, šta god da misliš, prestani sa tim. Lično, nemoj mu reći da sam ti to rekao, ali ne bih bio iznenađen ako bi ti Deda Mraz donio nešto ekstra specijalno. Kao, znaš, vjerenički prsten.» Oči su mi se raširile. «Zašto to kažeš?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Oh, ne znam. Pretpostavljam da je to zato što ga nikad u životu nisam vidio ovakvog. Nikad. Čak ni sa Alexis.» «Pa, ti si ga vidio samo ovo veče. Nisi bio baš tu oko njega u zadnje vrijeme.» «Da, ali znaš, mi se dopisujemo mejlom čitavo vrijeme. Ryan mi sve govori. Ja sam bio njegov drugi najbolji prijatelj na fakultetu, pored Nicka.» Pogledao je okolo. «Opet, nemoj mu reći da sam ti to rekao. To je, u svakom slučaju, predosjećaj.» Klimnuo je smisleno njegovom glavom. «Oh, neću ništa reći, ali Ryan bi postavio to pitanje prije nego me upozna sa njegovom majkom?» Napravio je izraz lica i namrštio se. «Da, tačno. Njegova majka. Pa siguran sam da ćeš je upoznati uskoro.» Bila sam počela da mislim da je njegova majka kao luda dama sa tavana u Džejn Ejr. Ali, vidjela sam da je Ryan gledao u nas dok je razgovarao sa Natalie, tako da nisam navaljivala. «Pa, kako si upoznao Ryana na koledžu?» «Živjeli smo u istoj zgradi tako da smo počeli da izlazimo, i Nick je bio tu okolo, takođe. Ryan je sjajan momak, veoma solidan. Stvarno si srećnica.» Prigušeno sam se nasmijala, pitajući se da li su Nate i Ryan ono što su Nick i Ryan. Prestani da razmišljaš o tome. «Nisam upoznala Nicka.» «Pa, siguran sam da ćeš, prije ili kasnije. Nick će bez sumnje opet biti Ryanov kum.» Zatim je pogledao u mene. «Pretpostavljam da si uredu sa njihovom vezom, a?» Osjetila sam se postiđeno. «Da, da, naravno.» Ne znam zašto, ali sam mislila da Nate nije znao za to. A onda ponovo, možda je to bila javna tajna. «To je dobro. Nikog od njegov prijatelja nije briga za to. Da, oni su dva druga koja se zaljubljena jedan u drugog. Veliko opa.» Onda se nasmiješio. «Ali da ti kažem, sve djevojke žele da se umiješaju u to kad saznaju. Takva dva zgodna momka – pretpostavljam da je to potpuno ispunjenje fantazija svake djevojke.» «Jesu li ispunili puno fantazija?» «Ne, samo sa Alexis.» Promijenila sam temu. «Zašto misliš da želi da se oženi sa mnom? Ne poznajemo se tako dugo, Ryan i ja. Nisam mislila da je još spreman da se oženi.» Nate je uzeo gutljaj njegovog skoča. «Živiš sa njim?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Da.»

«I koliko dugo mu je trebalo da te pita da živiš sa njim?» «Pa, nekoliko mjeseci, ali-» «Ali ništa. Taj momak je želio da se useliš prvog vikenda kad ste se upoznali. Vidio je priliku kad su te izbacili iz stana i navalio na to.» I dalje mi je bili teško da pohvatam sve konce toga. «Ali zašto?» «Ljubav na prvi pogled. Dešava se, znaš.» «Kao Tony i Maria?» «Kao Oliver i Jenny. U svakom slučaju, vidim svadbena zvona ubrzo u tvojoj budućnosti.» Bila sam uzbuđena i nervozna. Imala sam trideset tri godine i nikad nisam bila blizu udaje za bilo kog. Sad, nekako, bila sam blizu udaje za ovog divnog Adonisa. Treba to nekako razumjeti. «Da, i Ryan mi kaže da na 'vašu kuću' i dalje misliš kao na 'njegovu'?» «Pa, da, to je njegova kuća.» Nate je odmahnuo glavom. «Ne, to je kuća vas oboje.» «Ne, ustvari, to je njegova kuća. Ja samo živim tamo.» Pogledao me je upitno. «Pitam se zašto ti nije rekao...» «Rekao šta?» Ovi su ljudi cinkarili Ryana sa svih strana. «Da je stavio tvoje ime na ugovor o vlasništvu. Ne brini, on je posjeduje potpuno i bez dugova, tako da nećeš biti zatvorena zbog bilo kakvih dugova ili tako nečega.» Sranje. Sad sam bila suvlasnik kuće koja je vrijedila više miliona dolara? Pomislila sam na moj studentski kredit koji je bio astronomski. I na poresku službu, koja je već zaplijenila moj bankarski račun, a sad će vjerovatno i Ryanovu kuću. Što me nije prvo pitao? Jednostavno sam bila zapanjena. Nate je nastavio. «Pa, možda je to trebalo da bude dio tvojeg Božićnog poklona. Tako da nemoj da mu kažeš da znaš.» Krenula sam da otvorim usta da kažem Nateu za studentske zajmove, ali je Ryan došao u stavio ruku oko Nateovih ramena. «O čemu vas dvoje ovdje razgovarate?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Ništa, brate. Samo bezveze pričamo. O čemu ste ti i Nat pričali? O uobičajenom, kako je i dalje zaljubljena u tebe?» Nate se samo polovično zezao. Bez sumnje je znao da je bio drugi izbor. Pitala sam se da li mu je to smetalo. «Ne, Nat mi je kao sestra, znaš to.» «Da, sestra. Osim ako nemaš naviku da tucaš sestre, mislim da ta analogija nije baš prikladna.» Napravila sam grimasu. Ryan je izgledao smeteno. «To je bilo jednom kad smo Alexis i ja bili prekinuli,» rekao mi je. Okrenuo se prema Nateu. «Zašto nastavljaš da se vraćaš na to?» «Samo te zezam. Jednostavno te zezam.» Nate se nasmijao. «Davna prošlost.» Nekako sam imala osjećaj da to nije bila davna prošlost, bar ne za Natea, ali nisam ništa rekla. Odjednom sam imala osjećaj da sam uvučena u vrtlog disfunkcije, ponovo. Natalie je došla i stavila ruku oko mene. Igrala se malo sa mojom kosom. «Takva si slatkica,» rekla je. Mislim da je bila malo pijana, čak iako je popila samo jednu pina koladu. Nasmiješila sam se. Bila je najzgodnija žena na mjestu. Prestani da se osjećaš inferiorno i prihvati prokleti kompliment. «Hvala.» Konačno, naše čekanje je isteklo. Svi smo sjeli i otvorili menije. Nate je pogledao u Ryana. «Pa, kad ćeš da se prseliš u Njujork druže? Mogu bez problema da te ubacim u Goldman.» Ryan je pogledao u mene. «Uh, ostajem ovdje u gradu. Irisina porodica je ovdje, tako da...» «Oh, tačno. Dobro, onda. Pa, uvijek možeš da dođeš u posjetu, što nikad nisi uradio.» «Znam, znam. Voljeli bih da nekad dođemo, zar ne, Iris?» «Naravno. Nikad nisam bila u Njujork «Nikad? Ikad? Kako je to moguće?» Nate je pitao. «Pa, na fakultetu sam imala šansu. Moja sestra je dobila put u Njujork sa svim plaćenim troškovima. Ja nisam mogla da idem pa je povela gej prijatelja Richarda.» Uzdahnula sam. «Ustvari, trebala sam da idem, nego moj tadašnji momak nije želio da idem. Jednostavno sam mislila da ću uvijek imati šansu. Nisam znala, naravno, da nikad u životu neću vidjeti kule blizance. Pretpostavljam da treba da iskoristiš mogućnost kad ti se ukaže, jer je možda nikad više nećeš dobiti.» «Da, to je bila tragedija. Nat i ja smo radili u donjem Menhetnu kad se to desilo. Haos nije riječ za to. Tad sam tek bio izašao da koledža.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Natalie je klimnula. «Izgubila sam neke prijatelje u tim zgradama.» «Stvarno mi je žao,» prošaputala sam, primjećujući da je nešto njene prethodne euforije nestalo. «Hvala.» Nate je rekao. «Ah, dobro, ovo postaje depresivno. Hajde da razgovaramo o nečem drugom.» Okrenuo se prema meni. «Za koga si glsala?» «Za Obamu, naravno.» «Tako sam i mislio. Ryan nikad ne bi izlazio sa republikancem, niti ranije ni sad.» Ryan se nasmiješio i klimnuo glavom. «Prokleto tačno.» Pogledala sam u Natea. «Šta je sa tobom?» «Pa, nisam baš u tih 1%, ali sam ponovo glasao za crnog druga. Uradio je više nego što mu ljudi daju priznanje.» Pitala sam se u vezi toga. Vjerovatno je bio u onih 1%. Ryan je sigurno bio. Natalie je klimnula u znak slaganja. «Oboje smo tipični liberali istočne obale.» Bilo mi je drago zbog toga. Nate me je pogledao. «Pretpostavljam da ti Ryan nije rekao za njegove dobrotvorne donacije, zar ne?» Pogledala sam u Ryana koji je izgledao postiđeno i gađao je Natea pogledom u isto vrijeme. «Pa, ne. Mislim, znam da je u odboru Humane Society i Rose Brooks House.» «Ah, pa, Ryan je dao deset miliona dolara u Humane Society poslednjih deset godina.» Nate je izgledao trijumfalno što je otkrio još jednu tajnu. Srce mi je poraslo. To je bio izazov koji mi je bio blizu srca, i Američko društvo za prevenciju okrutnosti protiv životinja (ASPCA). I moj Ryan im je dao deset miliona? Stisnula sam mu ruku, a on je pogledao u mene, crven u lice. Podigao je obrvu na Natea. «Ovo je možda prva i posljednja večera koju jedemo zajedno, druže.» Nije se šalio. «Hej, razvedri se. Imaš više dobročinstva u sebi nego što ću ja ikad imati. I te životinje trebaju zaštitu.» Ryan se nasmiješio, a zatim je tenzija prošla. Pogledao je u mene s iščekivanjem, i ja sam mu odvratila pogled. Nisam mogla da budem ponosnija što sam sa njim. Osmijehnuo mi se, stavljajući ruke oko mene i zaigrano mi razbarušivši kosu. Pogledala sam u Natalie, koja je tužno


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

buljila u nas. Nasmiješila sam joj se, jer sam znala šta misli – Voljela bih da sam na njenom mjestu. «Volim to kod tebe, Ryane, što si dao sav taj novac za životinje.» A zatim sam pogledala u Natea. «Problemi sa životinjama su i meni veoma bitni. Volontiram kad sam slobodna u grupu za spašavanje pit bulova, mada me je stid da priznam da u zadnje vrijeme nisam bila aktivna onoliko koliko bih trebala. Stvarno treba da se vratim tome. To je veoma nagrađivan poduhvat. Ništa nije kao kad spasiš život životinji i oni ti pokažu samo svoju zahvalnost.» Pronašla sam se kako mi je bilo zabavno sa tim ljudima, čak iako je bilo prikrivene tenzije između Natea i Ryana. Razumljivo, jer je Ryan imao odnos sa Nateovom sadašnjom ženom, a njegova sadašnja žena je i dalje imala varnice prema Ryanu. Varnice koje su svi mogli da vide. Ali izgleda da se Nate sa tim nosio prilično dobro, i bilo je očito da poštuje Ryana. Nakon nekog vremena, njih troje su počeli da pričaju o njihovim danima na Harvardu, naravno, ja nisam mogla baš da doprinesem razgovoru. Nate bi rekao «Sjećaš li se kad smo onog puta otišli u Hamptons i -» Tada bi Ryan rekao «Bongo bubnjevi.» Onda bi se kikotali kao školarci. Ili «Sjećaš li se kad smo onog puta kidnapovali maskotu konja drugog tima?» Ili «Sjećaš se kad smo preuredili slova u onom hodniku kako bi ispale prljave riječi?» «Šta je sa časom starog Winthropa? Bože, taj čovjek je bio kao onaj tip iz The Paper Chase.» «Ne vrijeđaj tipa iz The Paper Chase.» Čitavo vrijeme su se smijali kao školarci. Nat je rekla, smejući se tako jako da su joj suze išle na oči, «Oh, dobra vremena, dobra vremena.» Sjedela sam ništa ne govoreći, dok su se ostalo troje postajali prilično pijani i glupavi. Konačno, veče je došlo do kraja. Ryan je platio račun, sa Nateom koji se otimao oko njega. Nate je govorio prilično glasno. «Slušaj, druže, hoću da budem na venčanju. Zašto se ne biste venčali u Njujork? To bi mogla da bude destinacija za venčanje.» Na to je Ryan rekao. «Njujork neće biti destinacija za venčanje. Ženeva bi bila destinacija za venčanje. Njujork? Ne baš.» «Cepidlačenje,» Nate je izbrbljao. Zatim «Kad ćeš da je pitaš?» «Ne znam još. Šššš, ona je upravo ovdje.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Samo se jednom živi, druže. Samo jednom. I nadam se da će tvoja Iris uvijek voljeti samo tebe, a ne tebe i još nekog tipa.» «Šššš, čovječe, pijan si.» Pogledala sam u Nat, koja ja čula njihov razgovor. Pogledala me je i slegnula ramenima. «Šta da kažem? Moja osjećanja prema Ryanu su uvijek bila kost razdora između Natea i mene.» U tome, otišla je do Natea i uzela ga za ruku. «Hej, Ryane, možeš li da voziš?» Otišla sam do njih. «Ja nisam pila. Ja mogu da vozim.» Ryan me je zahvalno pogledao. «Hvala, dušice. Tako mi je žao, ja sam vozio. Trebao sam da budem odgovorniji sa pićem.» «Nema veze.» Ja sam trebala sa vozim eskaladu. Nikad ranije je nisam vozila, ali ne bi trebalo da bude problem. Stvar je u tome da sam samo vozila krševe, uz izuzetak lijepog volva koji sam vozila po Los Anđelosu. Šteta što nismo uzeli porše. To bi bilo nevjerovatno. Odbacili smo ih do njihovog hotela, umjesto do njihovog auta. Nate se bunio zbog ove promjene, ali ga je Ryan uvjerio da će moći da uzme auto sjutra. Daniel će pokupiti Natea sjutra u osam ujutru, kako bi uzeo njegovo auto. «Hvala, Ryane, najbolji si. Hoćete li da uđete na piće? Jedno posle zabave?» «Ne, hvala,» Ryan je rekao. «Prilično smo umorni. Ali hajde da se nađemo prije nego odete iz grada, važi?» «Naravno, naravno.» Poljubio me je u obraz, a Natalie je došla do mene i zagrlila me. «Čuvaj ga,» rekla je. «Imaš sjajnog tipa. Nemoj da ga povrijediš. Ako to uradiš, proganjaću te.» Nije se šalila. Nasmiješila sam se. «Ne brini, u dobrim je rukama.» Na putu do kuće, Ryan mi je razbarušio kosu. I dalje je bio prilično pijan i mogla sam da osjetim skoč u njegovom dahu. «Hvala što si bila tako prijatna sa mojim prijateljima. Zavoljeli su te.» «Veoma su fini.» «Nate me je nekad mrzio, znaš. Zbog Nat. Mislim, kad se između Nat i mene desila ona stvar, ona nije izlazila sa njim, ali je ispalo da ju je on volio duže vremena. Nisam to znao, inače, ne bih to uradio.» Uzdahnuo je. «Kakva zbrka je to bila neko vrijeme. Sve se smirilo kad smo se Alexis i ja pomirili, ali je i dalje bilo napeto među svima nama neko vrijeme.» Nasmijao se. «Kao pijesak kroz pješčani sat...»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nasmijala sam se na taj citat. Moja majka je nekad gledala Days of our lives. Kad razmislim o tome, čitav Nate-Nat-Ryan-Alexis četvorougao bi mogao da bude priča iz sapunica. Ili iz Jerry Springer. «Jesi li izlazio sa dosta djevojaka dok ste ti i Alaxis bili raskinuli?» «Oh, da, naravno. Iz nekog čudnog razloga, pronalaženje ženske je bilo kao pucanje .

Da. Iz nekog nepoznatog razloga. Pitam se koji je to razlog? «Ali nijedna nije bila zgodna kao ti. Iskreno.» Podigla sam obije moje obrve na to. Do sad sam vidjela dvije njegove cure i obije su mogle da se nađu na bilbordu na Tajms Skveru. Međutim, ništa nisam rekla. «Zašto pitaš? Mislim, znam da si se i ti, uh, provodila okolo,» Ryan je pitao. «Može se tako reći.» Ustvari sam bila prestala da brojim sa koliko muškaraca sam spavala, tako da sam se nadala da neće da pita. Međutim, jedina stvar koju mogu da kažem je da nikad, ikad nisam prevarila momka. «Nadam se da ćemo ti i ja imati predivan Božić zajedno.» «I ja se nadam.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET DEVETO POGLAVLJE Proveli smo Božićno Veče sa mojom porodicom, baš kao što smo planirali. Međutim, veći dio jutra sam provela pokušavajući da ga uvjerim da na Božićni dan treba da odemo da posjetimo Maggie umjesto da idemo u kazino. «Ali mi volimo kazino. To je srećno mjesto da se ode,» Ryan je rekao. «Da, ali tvoja majka bi voljela da te vidi. Bolje je da to bude tradicija koja se nastavlja, ne misliš li tako?» Oči su mu malo potamnjele. Duboko je udahnuo i izdahnuo. «Uh, dobro, malo je komplikovanije nego što misliš.» Pogledao me je i pokazao na stolicu da sjednem. «Sjedni.» Kao po naredbi, sjela sam. Ryan je duboko udahnuo nastavio. «Oh, čovječe. Dobro, ako ćemo da se uzmemo onda mogu da otkrijem i poslednji skelet. Izgleda da si se dobro držala sa ostalim.» Ponovo, pomenuo je brak. Naravno, čula sam to i ranije tako da se nisam uzbuđivala. Kad donese prsten i kad budemo išli ka oltaru, mogla bih da povjerujem to. Onako, to je sve bila samo njegova priča. I Nateova. «Moja majka je divna žena. Ali nije dobro. Kad sam imao osam godin dijagnozirana joj je šizofrenija. To je bio jedan od razloga što su se ona i Benjamin razveli. To i činjenica da je on jedan kopilan.» Čekao je moju reakciju. Slušala sam ga pažljivo, držeći ga za šaku i mazeći ga po ruci. Nastavio je. «Bilokako, ona uzima ljekove i prilično je dobro ovih dana. Međutim, prije deset godina nije uzimala ljekove. Glas u glavi joj je rekao da je šanker u baru u koji je često išla antihrišćanin, tako da ga je čekla na ulicu satima i ubola ga.» Pokušala sam da prikrijem moj užas. Majka u zatvoru i otac perverznjak? Šta je taj jadni momak mogao još da preživi? «Šanker nije umro. To je ustvari bila površinska rana. Ispalo je da majka nije baš dobra u ciljanju.» Ironično se nasmiješio. «Gurnula je nož iznad njegovog srca, tako da je pocijepala njegov grudni mišić. On je završio u bolnici. Proglašena je da nije kriva na osnovu ludila, i od tada je bila zatvorena u državnu bolnicu do izricanja presude.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Polako sam klimnula. Nastavio je. «Dobra vijest je da može da izađe bilo kada ako je dobro. Sudija je tvrdio da je njen najkraći boravak u bolnici ono što bi dobila kad bi bila poslana u zatvor. U njenom slučaju, bila je optužena za prvostepeni napad i sudija je izračunao da bi za to dobila kaznu od deset godina da odsluži u zatvoru. Nisam siguran kako je do toga došao, ali to je kazna na koju je osuđena. Moja majka je tamo već deste godina i osjeća se dobro. Na ljekovima je. Advokat radi na njenom slučaju i rekao mi je da bi trebala sa izađe odande na početku sljedeće godine.» Izgledao je zabrinuto. «Ali, za sad, ona je u bolnici. Sad kad to znaš, volio bih da te povedem da je vidiš. Samo sam mislio da ne želiš da provedeš Božić na to mjesto.» Bila sam potpuno tužna zbog njega. I pored svega kroz šta je prošao u životu, nije bio čemeran. Upravo suprotno. Uzela sam ga za ruku i pomazila sa ljubavlju. «Eto, sad znaš sve. Sve loše, užasno i ružno,» rekao je. «Ššššš. Tu postoji i dosta dobrog, takođe.» Duboko je udahnuo. «Znači, ostaješ sa mnom?» «Naravno. Zašto bi uopšte dovodio to u pitanje?» Nasmiješio se, a zatim rekao. «Uh, u koliko treba da budemo kod tvojih na Božićno veče?» «Ne prije četiri popodne.» «A sad je jedanaest prije podne. Šta bi voljela da radiš do tada?» «Pitam se.» Završili smo vodeći ljubav naredna četiri sata.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESETO POGLAVLJE Kad smo stigli kod mojih roditelja, kuća je bila sređena, odnosno sređena po njihovom. To je značilo da je bila uredna ali da je i dalje smrdjela kao pseća mokraća. Moja majka je bila u njenoj maloj kuhinji, spremajući božićnu šunku, a moj otac je bio u dnevnoj sobi gledajući neki DVD. Ryan je odmah otišao u kuhinju da pomogne. Sjela sam pored tata kako bih vidjela šta gleda. Bio je to film o Džejm Bondu. Željela sam tradicionalno Božićno veče sa Božićnim pjesma i Božićnom muzikom, a moj otac je gledao Džejms Bonda. Međutim, bila sam srećna kad mi je tata rekao da će na televiziji emitovati Krcka Oraščića sa Mikhail Baryshnikovim na PBS-u, i da će on takođe uključiti Boston Pops. To mi je bilo tradicionalnije. Prisjetila sam se vraćanja kući od tetke ranijih Božića i gledanja iste verzije Krcka Oraščića sa tatom. Baryshnikov je bio najneverovatniji plesač kojeg sam ikad gledala. «Gdje je Sue?» pitala sam za moju sestru. «Oh, gore u njenoj sobi, znaš gdje je.» «Pa, reci joj da siđe. Hoću da provedem Božićno veče sa njim.» Tada, moja mama ju je nazvala na telefon. Prevrnula sam očima. Moja porodica sigurno zna kako da 'zabavu' pretvori u 'disfunkciju'. Ryan se nasmijao na sve to. Večera je bila sjajna. Ryan je ponovo imao specijalne poklone za sve. Za moju sestru kupio je digitalnu kameru sa objektivom dugog dometa. Sjetio se kako je govorila o tome koliko voli fotografisanje. Za moju majku je kupio prelijepu ogrlicu sa kamenom njenog rođena, akvamarinom. Za mog oca je kupio sezonsku propusnicu za vrhunske umjetničke serije, i rolex sat. Znala sam da mom ocu ne smeta da sam ide na ove šoue, tako da nije bio problem što je on jedini dobio tu propusnicu. Takođe sam znala da se oduševi kad ih dobije. Mogla sam da vidim da ga je sat učinio manje oduševljenim. Pitala sam se zašto je kupio mom ocu rolex. Moj tata nije bio tip za rolex. Ipak, odglumio je entuzijazam za sat i učtivo se zahvalio Ryanu za njega. Moja porodica je bila ekstremno zahvalna, zahvaljujući mu stalno i govoreći mu koliko im se sviđaju njegovi pokloni. Međutim, odmah sam se osjetila loše za njih. Oni nisu mogli da priušte mnogo Ryanu, ali su mu poklonili pantalone, koje sam im ja pomogla da izaberu i košulju.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Povela sam moju majku u Kohl da kupi te stvari. Moja sestra mu je dala karticu u iznosu od 50$ za kupovinu u Nieman Marcusu. Nadala sam se da nisu bili previše posramljeni. Uzdahnula sam. Trebala sam da zaustavim Ryana i da mu kažem da ne troši toliko novca na sve. A onda me je od te pomisli uhvatila panika. Ja sam Ryanu jedva kupila aparat za mljevenje i spremanje kafe. Bila sam primjetila da je to jedina stvar koju nije imao. Bio je stvarno fin, po ceni od 200$, a to je stvarno bilo izvan mog budžeta. Ali to je bilo sve što sam mogla da priuštim. Već sam znala za jedan poklon koji će Ryan da mi pokloni – polovinu njegove jebene kuće. Mogla sam samo da zamislim šta još. Oh, dobro. On je težak 100 miliona. Ti, Iris, nisi. Pređi preko toga. Nakon večere, Ryan se pridružio mom ocu u gledanju ostatka filma o Džejms Bondu, a ja sam razgovarala sa mojom majkom. «Nije trebao da kupuje sve ove poklone,» rekla je. «Tako sam postiđena.» «Znam. On je bogat. Ne razmišlja. On misli da ako ima novac, onda treba i da ga koristi.» «Moja ogrlica je stvarno prelijepa. Vidim da ju je kupio u Tiffany.» Moj poklon za nju je bila nova Barbie lutka, koja nije bila limitirano izdanje. Ocu sam poklonila knjigu na koju je bio bacio oko i neke nove kafe za njegov Keurig. Sestri sam kupila lažnu bisernu ogrlicu. Dobila sam je po 70% sniženoj cijeni u JC Penneys. Oni su meni poklonili 100$ za novi iPad. To je bilo ono što sam tražila i svo troje su učestvovali u tome. Boston Pops je počinjao i svi smo sjeli kako bi ga gledali i razgovarali medusobno. Ryan je stvarno bio u tome. Nisam bila svjesna da je toliko znao o klasičnoj muzici, ali sam čula kako razgovara sa mojim ocem o različitim kompozitorima i komadima koje je slušao, tako da pretpostavljam da sam griješila. Ostali smo do ponoći pijući liker od jaja i jedući kokice iz činije. Željela sam da ostane preko noći jer sam bila stvarno umorna, ali nije imalo mjesta za spavanje izuzev malecne sobe sa duplim krevetom, tako da smo otišli kući. Kasnije sam saznala da je Ryan ostavio kovertu sa 1600$ unutra na kojoj je bilo ime moje majke. Čuo je kako sam jedan dan razgovarala sa njom i rekla joj da treba da popravi zube i da će je to koštati 1600$ koje ona nije imala. Majka je bila zahvalna ali i preplavljena emocijama.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

I ja sam imala pomiješane emocije u vezi sa tim, ali mi je bilo drago što može da popravi zube i da ne brine kako će ih platiti. Na putu do kuće malo sam bila zabrinuta. Kakva li će Maggie biti? Hoću li joj se svidjeti? Kakva je ustanova u kojoj se nalazi – je li leglo zmija? Ryan mi je rekao da nije zmijsko leglo, ali sam imala svoje sumnje. U svakom slučaju, bila sam nervozna, razmišljajući o upoznavanju s Maggie narednog dana. I bila sam veoma nervozna zbog poklona koji sam trebala da dobijem od Ryana, jer sve što sam ja mogla da priuštim da mu poklonim je bio glupi aparat za kafu.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET PRVO POGLAVLJE Bio je Božićni dan, a ja sam bila nervozna. Upakovala sam Ryanov aparat za kafu veoma pažljivo, pažljivije nego obično. Obično bih nešto umotala ili bih kupila kesu za poklon ako bih bila baš lijenja, ali sam shvatila da pakovanje tog poklona sa pažnjom je bilo najmanje što sam mogla da uradim. «Dobro jutro, ljepotice. Srećan Božić!» Ryan mi se obratio dok sam silazila niz stepenice na Božićno jutro. Već je imao dvije čaše šampanjca spremne. Kucnuli smo se čašama i sjeli pored jelke. Ryan je počeo. «Imam nekoliko stvari za tebe. Neki mali, neki ne baš mali i neki veliki. Koji želiš prvo?» «Uh, mali.» Tada, donio je malu, savršeno upakovanu kutiju. Otvorila sam je. Pomislila sam da nije vjerenički prsten i bila sam upravu. To je bila ogrlica od platinuma i dijamanata iz Tiffanya, sa odgovarajućim minđušama. Bili su najljepša stvar koju sam ikad vidjela. Krenule su mi suze. Nikad nisam vidjela ništa tako lijepo, a kamo li pomislila da ću posjedovati nešto tako. Drhteći, pitala sam ga da mi stavi ogrlicu dok sam ja stavljala minđuše. «Eto. Izgledaš prelijepo.» «Hvala ti. Ja ne znam kako...» «Nisam još završio. Koji želiš sljedeći?» «Svejedno.» Tada, iznio je veliku upakovanu kutiju. Otvorila sam je i unutra su bile slike na kojima sam bila ja. Bila sam zapanjena i stvarno iznenađena. Mislila sam da ih je krio jer nije želio da prizna da je izvrstan umjetnik. Tad sam znala da ih je čuvao kao poklon za mene. «Otkud ti ovo?» «Ja sam ih uradio.» Oči su mi se raširile. «Oh, moj Bože! Prelijepe su!» I bile su, tad i još više jer su bile poklon za mene. «Nisam znala da umiješ ovako da slikaš!» «Pa, škrabam nešto.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Škrabaš! Prelijepe su!» «Drago mi je da ti se sviđaju.»

«Sviđaju? Obožavam ih!» Uhvatila sam njegov vrat i zabila glavu u njegovo rame. Jecala sam, iskreno jecala. «Hej, šta nije uredu?» «Ništa. Samo ove slike mene su tako divne i lične i intimne. Tako umjetničke. Tako naslikane sa ljubavlju.» «Pa, naravno da jesu. Volim te. Naslikao sam ih kad sam bio udaljen od tebe, nakon naše svađe, ali prije nego sam otišao za Beverli Hils. Nisam mogao da prestanem da mislim na tebe, tako da sam te slikao da bih se bolje osjećao. Nisam to stvarno radio da bi to pomoglo da se bolje osjećam, ali to me je vratilo nazad mojoj umjetnosti. Prije ovih sluka, nisam slikao dugo, dugo vremena. Tako da bih ustvari trebao ja da se zahvaljujem tebi. Ti si moja muza.» Zabacila sam glavu i nasmjela se. Stvarno sam se nadala da neće više biti poklona, ali sam znala da hoće. «Zašto češće ne slikaš?» «Pa, moram da budem inspirisan. Ali iznijela si dobru poentu. Nekad sam volio da slikam i crtam ugljem. Bio sam prilično plodan na fakultetu, tokom mojih narkomanskih dana. Međutim, ti radovi su bili prilično mračni. Čak sam imao izložbu u galeriji i sve je bilo prodato.» Izgledao je sjetno. «Nikad nisam bio ponosan na sebe. Osim, naravno, kad sam dao novac u Human Society.» «Što ne radiš ovo puno radno vrijeme?» «Ne mogu samo tek tako da se uključim i isključim. Volio bih da mogu. Uključen sam u slikanje dok sam još bio na koledžu jer sam morao da nađem način da ispoljim moje demone. Pa sam se puno drogirao i slikao. Dva načina za bijeg. Ali, od tada, nisam bio stvarno inspirisan za slikanje. Do tebe.» Bila sam pomislila na nešto. Potrčala sam do gostinjske sobe gdje sam provela prvu noć u toj kući. Pokazala sam mu da me prati, što je i uradio. Pokazala sam mu na nevjerovatnu sliku iznad kreveta. «Ovo si ti naslikao, zar ne?» Pocrvenio je. «Da, jesam. To je jedna od boljih iz mojih ranih dana slikanja.» Proučavala sam je pažljivije nego ranije. Bila je divna – to je bio portret prelijepe žene čije se lice vidjelo samo na pola. Lice je bilo naslikano plavom, sa jakim crvenim karminom. Na drugoj


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

strani lica, gdje ga nije bilo, bile su riječi. Nasumične riječi. Pozadina je bila pozadina koja krvari svijetlo ljubičasta i narandžasta. Bila sam veoma privučena slici, tada još više, jer sam znala ko ju je slikao. Pogledala sam ga. Stajao je kod vrata sa rukama u džepovima. Gledao je u pod. Uzela sam njegovu bradu u ruke i podigla je prema meni. «Ti si nevjerovatan umjetnik.» I strasno sam ga poljubila. Lice mu je bilo skroz crveno. «Ja sam amater. Nisam dobar kao-» «Ššššš. Ti si najbolji umjetnik kojeg znam. Ironija – postoji nešto u šta je nesiguran. Imali smo više zajedničkog nego što sam mislila. Spustili smo se dolje, a ja sam zadržala dah. Bilo je tu još nešto, znala sam. «Ok, sad sljedeći poklon,» Ryan je rekao. «Stavi povez preko očiju.» Zavezao mi je povez oko glave. Zatim me je uzeo za ruku, otvorio vrata i poveo do garaže. Srce mi je lupalo, a ja sam drhtala. Molim te nemoj da bude ono što mislim da jeste. Skinuo mi je povez, a tamo je bio potpuno novi volvo, isti kao onaj koji sam vozila dok sam bila u Los Anđelosu. Samo što je ovaj, nekako, imao šest brzina. Dok sam ja zjapila u auto u šoku, Ryan je obješnjavao. «Sjetio sam se kako si uvijek govorila kako ti se sviđa menjač, pa sam naručio ovaj auto specijalno sa šest brzina sa menjačem. Nadam se da ti se sviđa. Znam da ti se ovakav auto sviđao u Los Anđelosu.» Nisam mogla da govorim. Pitala sam se šta je zadesilo moj krš od Priscillae, sa njenim i dalje blokiranim vratima. Dah mi je zastao. Bila sam skamenjena, nisam bila u stanju da nogu podignem ni jedan centimetar. Imala sam osjećaj kao da me je neki trans obavio. Unutar sebe sam vrištala «Ovo je previše! Ti si njemu uzela jebeni aparat za kafu!» Onda sam shvatila da sam opet plakala, nekontrolisano jecajući, sa Ryanovom rukom oko mene. «Šššš, ljepotice. Ovo nije reakcija kojoj sam se nadao.» Do tad, već sam bila na podu garaže plačući i hiperventilirajući. Nije bilo šanse da sam mogla da budem spremna za to. Ryan je sjedio na podu pored mene, gladeći me po kosi, držeći moju glavu čvrsto uz njegove grudi. Tresla sam se. To je bilo kao da su sve emocije skupljane tih sedam mjeseci koliko sam ga znala, izlazile iz mene. Kao da sam se držala svega prethodnog jer sam bila u šoku da bi momak poput Ryana mogao da voli mene, zadirkivanu, nepopularnu djevojku, i nikad nisam mislila da bi to moglo da bude istina. Kao da je on bio fantazija koju sam utuvila u mojoj glavi. On nije bio stvaran, nikako nije mogao da bude stvaran. Sad, bio je stvaran, auto je bilo stvarno, sve je bilo stvarno, i jednostavno nisam mogla da se nosim sa tim.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Sjedjeli smo na podu garaže dobrih pola sata. Do tad sam se smirila. «Šta se desilo?» «Ne znam. Jednostavno sam bila preplavljena emocijama.» Pogledao me je zabrinuto. «Pa, onda, možda bih za ostatak poklona trebao kasnije da ti kažem.» «Ne, ne, uredu sam. Sviđa mi se auto. Stvarno, stvarno mi se sviđa.» «Dobro onda. Evo.» Dao mi je koverat. Otvorila sam ga, naslućujući šta je u njemu. I bilo je ono što sam mislila. Bio je to vlasnički list za kuću, sa mojim imenom na njemu. Pogledala sam ga. «Oh, Ryane, ovo je stvarno divno. Mislim, znam da želiš da ovo bude naša kuća. Ali ja imam studentski zajam, i poreska služba zplijenjuje svu moju imovinu. Doći će da uzmu kuću.» Nervozno se nasmijao. «Znam za studentski zajam, ljubavi. I za poresku. I, ja sam se pobrinuo za to.» Suzila sa oči. Kako je znao za zajam, i za poresku, i na šta je mislio kad je rekao 'pobrinuo sam se za to'? Nastavio je. «Dao sam da ti se provjeri prošlost prije nego sam stavio tvoje ime na ovu kuću. Platio sam tvoj zajam i porez, kao poklon za tebe.» «Oh, ne! Pakleno ne! Pakleno jebeno ne! Nisi se ti zadužio tako da te dugove nećeš ti ni da plaćaš.» Morala sam negdje da povučem liniju. «Smiri se. Slušaj. Imam dosta novca. Uh, imam povjerenički fond nakon što sam napustio Benjamina i investirao sam u tehničke dionice i prodao ih prije nego su propale. Fond je zbog toga narastao četiri puta. Želim da uradim ovo za tebe, za nas. Ne treba nam to da nam visi nad glavama sad kad smo počeli da živimo zajedno.» Pričao je brzo. Mogla sam da vidim da je nervozan. Bila sam poražena. To je imalo smisla. Kad se vjenčamo, moje ime će biti na vlasničkom listu kuće, a studentski zajam sa kamatom od 8% nikom ne ide u korist. Niti bi poreska služba mirovala. Bilo je bolje da se jebeni kreteni isplate, prije nego dobiju astronomske kamate zbog kuće. Ipak, to je bio udar na moj ponos. Voljela bih da sam mogla da se sama pobrinem za moje odgovornosti, umjesto što sam imala viteza na bijelom konju da to uradi umjesto mene. Konačno, nasmiješila sam se. «Hvala ti,» prošaputala sam. Šta sam još mogla da kažem?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

I on se nasmiješio. «Nema na čemu. Stvarno. Bilo mi je zadovoljstvo da uradim to za tebe.» «Sad uspori. Reci mi za povjerenički fond.» «Dobro. Pa, kao što zanš, napustio sam kuću kad mi je bilo četrnaest godina.» «Da, da. Nastavi.» «Benjamin, pretpostavljam da se osjećao krivim za ono što je uradio. Pobrinuo se da budem zbrinut kad sam otišao da živim kod Nicka. Tako da sam dobio fond sa trideset miliona dolara.» Duboko je udahnuo. «Međutim, to su bile devedesete. Tehničke akcije su trebale da propadnu, ali nisu bile još propale. Nickov otac je znao da će te akcije biti visoke i predložio mi da investiram u njih što više mogu. I jesam. Investirao sam oko dvadeset miliona dolara u visoko rizične tehnološke akcije. I posrećilo mi se.» «Posrećilo, a?» Bila sam stvarno zainteresovana za to. «Pa, izašao sam iz toga upravo kad je balon trebao da pukne. Po veoma visokoj cijeni na tržištu, prodao sam sve dionice. Do tada se njihova vrijednost bila učetvorostručila. Ne znam, pretpostavljam da sam imao sreće.» «Tako da donja linija iznosi...» «Pa, moj fond sad vrijedi oko sto miliona dolara.» Klimnula sam glavom. Kao što sam rekla Nat i Nateu, znala sam da Ryan ima stvarno dobar posao, ali ne i posao koji bi mu omogućio da kupi vinariju i privatni avion. Sezan je bio poklon od Benjamina, a vjerovatno i Koning, tako da je to objašnjeno. «Tako da, vidiš, imam novca sa kojim ne znam šta ću. Plus, imam osjećaj kao da je to krvav novac. Ili bar nešto od njega. Nešto smatram da nije, jer ne porastao mojom inicijativom.» Pogledao me je i uzeo za ruku. «Želim da uradim stvari za tebe, Iris. Stvari koje još možda ne možeš da uradiš za sebe. Znam da se finansijski boriš. Ne želim da ikad pomisliš da te sažalijevam ili te gledam pokroviteljski ili bilo šta drugo. To ne bi moglo da bude dalje od istine. Ali ne želim ni da se mučiš, takođe. To je zeznuta stvar, pomoći ti da izađeš iz rupe a ponovo znajući da ti treba tvoja nezavisnost. Pokušavam da nađem sredinu tu.» Opet sam osjetila suze. Govorio je sve prave stvari. Nisam zasluživala to. Ja sam napravila moj nered, ja sam trebala sama da ga raščistim. A ponovo, ono što je govorio je imalo smisla.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Slabo sam se nasmiješila, potpuno posramljeno mu predajući moj oskudan poklon. «Uh, evo. Srećan Božić.» Lažno sam se nasmiješila. Ali nisam mogla da ga pogledam u oči, bila sam toliko posramljena onim što sam mu dala. Pažljivo je odmotao poklon. «Uzgred, sjajno si uvila poklon,» rekao je smješeći se. Pogledao je u aparat. Stvarno je izgledao oduševljen njime. «Ovo je tako dobar poklon! Obično moram da sameljem zrna kafe u radnji, pa ukus ne bude tako dobar. Sad mogu da ih meljem dok je spremam.» Poljubio me je dugo, sporo, duboko. Pogledao me je u očini rekao «Hvala ti za ovo. Imaću puno koristi od njega.» Nisam mogla da kažem je li baš bio oduševljen ili je pokušavao da se osjećam bolje zbog onog što sam mu poklonila u odnosu na ono što je on meni. Nadala sam se da je ono prvo u pitanju. «Uh, kupila sam ga u Williams Sonoma. To je bio jedan od viših modela.» Imala sam osjećaj da mora da zna da ga nisam kupila u Wal-Martu. «Gledao sam ovaj model u Williams Sonoma mjesecima. To je stvarno savršen poklon.» Imala sam još jednu sitnicu. «Evo,» rekla sam, pružila sam mu kafu sa njegovim omiljenim ukusom tamne čokolade. «Volim ovu kafu. Stvarno si obraćala pažnju.» Opet me je poljubio. «Volim te, Iris. I volim tvoje poklone.» Osjetila sam malo olakšanje, ali sam i dalje imala osjećaj kao da proživljavam van tjelesno iskustvo. Postala sam vlasnik potpuno novog volva, polovine više milionske kuće, predivnog nakita od platine i dijamanata, i najvažnije, sopstvenih potreta. Ustvari, kad sam razmislila, shvatila sam da sam bila 100% vlasnik kuće, kao i Ryan, jer smo bili zajednički stanari sa pravom preživljavanja. To znači da kuća nije bila odvojena i da svako od nas posjeduje 100% kuće. To je bila popularna pravna fikcija, ali je upalila. Odjednom, imala sam dosta posjeda, i bila sam bez duga. Odjednom sam bila bogata. Potcjenjivanje je reći da sam se osjećala čudno. A dan je tek bio počeo.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET DRUGO POGLAVLJE U tišini smo se vozili do državne mentalne institucije da bismo vidjeli Maggie. Bila sam nervozna, nisam stvarno znala šta da očekujem. Ryan me je čvrsto držao za ruku. «Uh, Iris, samo želim da budeš pripremljena. Ovo mjesto neće biti kao ono u Beverli Hilsu.» «Naravno, to je državna bolnica. Mislim da država ne može da priušti da vodi mjesto kao ono.» «Tačno. U svakom slučaju, nije zmijsko leglo, ali nije ni odmaralište. Negdje je između.» Na neki način sam znala kako je. Jednom sam imala klijenta koji je imao nervni slom. Fin momak, ali njegova bivša žena ga je toliko izluđivala da je prijetio da će da je ubije. Završio je zatvoren na 48 sati na mjesto koje nije bilo baš sjajno. Nije bilo kao mentalna istitucija u prošlosti, gdje ljudi zavijaju i vrište i gdje su podvrgnuti šok tretmanima. Ali ljudi su govorili sa nevidljivim osobama, a povremeno su bili zaplašivani. Opet, bila sam javni branjenik neko vrijeme, i jednom sam imala klijenta koji mi je priznao da je ubio njegovog partnera u poslu sa drogom telefonom, objašnjavajući da je to morao da uradi jer je htjela da ga prijavi FBI-ju. Bila sam spremna za sve. Stigli smo do državne institucije. Vidjeli smo recepcionerku koja je odmah prepoznala Ryana. Pogledala me je. Nadala sam se da sam izgledala adekvatno u Šanelovoj jakni i crnoj haljini ispod. Sako je bio zelen i ljubičast sa resama i velikim dugmadima. To je bio raniji poklon od Ryana, 'samo zato' – samo zato jer mi je garderoba bila užasna. Bila je kao 'prije' Šta ne treba obući epizode. Sad sam definitivno bila 'poslije'. Ryan je bio obučen u tamno plavu košulju i tipičnom italijanskom preskupom odjelu sa Ferragamo cipelama. Kao i obično, izgledao je kao da je sišao sa stranica GQ. Recepcionerka se nasmiješila. Bez sumnje smo bili najbolje obučeni ljudi koji su ušli u ovu bolnicu. «Zdravo, Ryane. Ti mora da si Iris.» Bila sam nekako zatečena. Da li svi u Ryanovom životu znaju za mene? «Da, ja sam Iris.» Ryan je rekao. «Kako je ona danas?» «Sjajno, ustvari. I dalje je lucidna.» «Divno. Nadam se da nije bilo povratka u staro.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Nije bilo povraćaja neko vrijeme. Izgleda da ljekovi koje pije stvarno čine čuda.» Ryan je klimnuo, a zatim se okrenuo k meni. «Provjeri da ti u džepovima ne bude metala ili nečeg sličnog. Skini sat.» Skinula sam minđuše i sat i stavila ključeve u kutiju. Onda smo prošli kroz detektor metala. Detektor se upalio kad sam prošla kroz njega, tako da sam morala da skinem cipele jer neke cipele imaju metal u sebi. Tad, detektor se nije upalio. Uzevši moje stvari, obula sam cipele i pridružila se Ryanu u lift. Popeli smo se liftom do osmog sprata, i uzevši me za ruku do sobe. Prastari televezor je visio iznad dva kreveta. Žena je ležala u krevetu sa zglobovima koji su joj bili vezani kožnim trakama. Molila sam se da to nije Maggie, mada sam bila poprilično sigurna da nije jer nije ličila ženi na Ryanovim slikama. «Zdravo, Rosey. Gdje je mama?» Ryan je pitao ženu. Pogledala je kroz nas, ne videći nas, a ipak gledajući u nas. Nije progovarala. Ryan se namrštio. «Po svoj prilici Rosey nema baš dobar dan. Hajdemo do TV sobe i vidimo šta se dešava tamo.» Pošao je ka TV sobi. Tamo je bio mršav, crvenkosi momak sa neukrotivom kosom koji se drao ni na kog posebno. «Ostavi me na miru!» vikao je divlje mahajući glavom. «Kučkini sinovi!» vrisnuo je, udarajući vazduh iza njega. Neka žena je došla do mene. «Roxanne, jesi li to ti?» pitala je, rukom mi dodirujući lice. Uzela me je za ruku. «Tako sam srećna što te vidim. Znala sam da nećeš zaboraviti moj rođendan.» Povela me je do stolice, a pored stolice, čovjek pedesetih godina je sjedio na stolici, samo buljio. «Oh, ne obraćaj pažnju na Roberta,» rekla je žena. «On ne priča. Nije progovorio zadnjih dvadeset godina.» U tome, Robert je bez glasa pogledao u nas. Onda su mu se oči raširile i rekao je «Bu!», a zatim se presavio od smijeha. Duboko sam udahnula. Mogla sam da osjetim kako malo drhtim. Onda sam primjetila da Ryana više nije bilo pored mene. Pogledala sam okolo, i vidjela ga preko prostorije sa malom crnokosom ženom koja je izgledala kao filmska zvijezda. Vidjela sam od koga je naslijedio zelene oči. Pogledala je u mene i nasmiješila se savršenim osmijehom. Pokazala mi je da odem do njih. Ali žena koja je tražila Roxanne, za koju sam kasnije saznala da se zove Peggy, čvrsto me je držala za ruku. «Ne možeš još da odeš, Roxanne. Tek si došla. Prošlo je toliko vremena.» Pogledala sam u crnokosu ženu, koja je očito bila Maggie, bespomoćno. Došla je do nas. «Peggy, to nije Roxanne. Ona više nije sa nama. Sjećaš se?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Tada je Peggy pogledala u mene. «Oh, da, da. Izvini.» Onda se okrenula prema prozoru, dok se Robert i dalje smijao, a crvenokosi čovjek nastavio da viče «Prokletstvo, rekao sam da me ostavite na miru!» U tome, Maggie me je uzela za ruku i odvela do mjesta gdje su ona i Ryan sjedeli. Pogledala sam u nju izbliza. Imala je oko pedeset pet godina, nije mogla biti puno starija od toga. Ili bar nije izgledala. Kosa joj je i dalje bila crna sa malim brojem sijedih dlaka. Lice joj je bilo nevjerovatno glatko, čak i ako nije težila pedeset pet kilograma. Uvijek sam slušala da kad ostaraš treba da biraš između guze i lica – ili si mršav i naboran, ili si debio i imaš mladoliko lice. Maggie je imala malo dupe i glatko lice. Geni su bili veoma naklonjeni toj porodici. Zubi su joj bili savršeno, kao i Ryanovi, a oči su im bile iste nijanse zelene. Stvarno je bila lijepa žena. «Žao mi je zbog Peggy,» rekla je. «Izgubila je ćerku prije dvadeset godina i od tada je ovdje. Jadna žena misli da je svaka crvenokosa cura koja uđe Roxanne.» Ryan je klimnuo. «Peggy je dobra žena, ali nije uvijek psihički svjesna.» «Tako mi je drago što te konačno upoznajem,» Maggie je rekla. «Ryan je dolazio ovdje svake nedelje i uvijek je pričao o tebi.» Šta sam mogla da kažem? Ryan je o njoj govorio samo uopštene stvari. Nisam mislila da se baš sramio nje, ali nisam ni znala puno o njoj. «On je, uh, pričao i o vama.» Nasmiješila se. «Sumnjam u to. Ryan nikad ne zna šta da ljudima kaže za mene.» «Čula sam da ste sjajna pjevačica.» «Pa, da, nadam se. Nekad sam punila kuće u Irskoj kad sam bila mlađa. Ryan je bio veoma mali tad.» U tome je počela da pjeva. Pjevušic ustvari Bahovu Air on a G String. Voljela sam to dijelo, a njen je glas bio hipnotišuću. Ryan se nasmiješio, mogla sam da vidim da mu se lice opustilo. Nakon što se pjesma završila, pogledala me je i pitala da li imam neko pitanje. Prije nego što sam odgovorila, ona je, međutim, počela da svira Za Elizu na klaviru. Predivno Betovenovo dijelo, oduzimalo je dah. Savršeno je svirala s obzirom na klavir koji je bio star najmanje deset godina i kupljen polovan. A nakon toga je svirala druge melodije. Ryan je imao ogroman osmjeh na licu tokom čitavog vremena.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Došao je do mene. «Maggie je u njenom elementu.» Nasmiješila sam se primjetivši da drugi ne obraćaju baš pažnju na nas. Žena je praktično svirala koncert, a nikog nij bilo briga za to. Pretpostavljala sam da su svi, bukvalno, u nekim njihovim svjetovima. «Oh, tako mi je žao. Nepristojna sam. Izgleda da sam samo htjela da se pokažem Ryanovoj specijalnoj dami.» Smisleno se nasmijala. Ryan je pocevenio. «Sad, šta bi voljela da čuješ?» «Pa, Božić je. Moja omiljena Božićna pjesma je O Holy Night.» Maggie je počela da svira tu poznatu melodiju. Ryan i ja smo joj se pridružili u pjevanju. Nakon toga, otpjevali smo Božićne pjesme jednu za drugom – uključujući i od Džona Lenona War is Over. Taj specijalni preformans je trajao nekoliko sati i ja sam bila kao u raju. Voljela sam svaku melodiju koju je odsvirala. Ipak, u nekom trenutku, morala je da prestane. Pogledala je u mene i rekla «Oh, nebesa, sviram i pjevam satima. Stvarno treba da prestanem kako bih te upoznala, Iris.» Ali prije toga, otpjevala je još jednu pjesmu – Michael Martin Murphy Wildfire. Jednu od mojih omiljenih pjesama. Do trenutka kad je završila pjesmu, ja sam plakala. Završila je pjesmu, a zatim mi se nasmiješila. Ryan je ćutke pratio interakciju između nas dvije, sa rukom prebačenom oko njenih ramena. Primjetila sam da se igrao sa njenom kosom, što je uvijek bila njegova omiljena razonoda. Maggie je ustala od klavira i sjela na drugu stranu prostorije. Pokazala je Ryanu i meni da joj se pridružimo. «Pa, Iris. Kakav ti je bio Božić?» «Oh, nevjerovatan. Najbolji.» To sam i mislila, i to nije imalo nikakve veze sa poklonima koje sam dobila. Nasmiješila se. «I moj. Imam predivnog sina.» Pitala sam se šta je sa Sarah, gdje li je. Maggie je nastavila. «I predivnu ćerku, takođe. Međutim, ove godine je van države za Božić, sa njenim mužem. Voljela bih kad bi mogla da je upoznaš, ali pretpostavljam, da ćeš je upoznati neki drugi put.» Nastavila je. «Pretpostavljam da je tvoja porodica u gradu?» Klimnula sam. «Vidjela si ih sinoć?» «Da, išli smo tamo sinoć da ih posjetimo.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Veoma si srećna. Iz onog što mi je Ryan rekao shvatila sam da imaš sjajnu porodicu.» Shvatila sam da je upravu. Moja porodica jeste bila finanski loša, ali bili smo vezani, i voljeli smo jedni druge. Ryan je možda imao ljubav njegove majke, ali njegovog oca... ne baš. «I imaš karijeru?» «Takvu kakvu.» «Ne odustaj. Žene uvijek trebaju da imaju vještine i izdržavaju sebe. Jednostavno ne znaš kad tvoje izdržavanje može da bude odsječeno.» Znala sam da misli na njenu situaciju, ali nisam mislila da joj je finansijska podrška ukinuta. Mada možda je bila. Međutim, nije izgledala ozlojađeno. I dalje se anđeoski smiješila. I shvatila sam da, iako se borila sa njenom bolešću, njeno ponašanje je bilo slično Ryanu. Nisam mogla da zamislim ovu ženu nasilnu, čak iako sam znala šta sam uradila. Okrenula se ka Ryanu. «I kakve su tvoje novosti za mene?» «Pa, Sheldon kaže da vjerovatno možeš da izađeš na početku sljedeće godine. Uređujem grupnu kuću za tebe kad izađeš odavde.» Uzdahnula je i izgledala malo tužno. «Nadala sam se da bih mogla da živim sama.» «I ja se nadam da ćeš to moći nekad. Ali imaš taj prelazni period.» «Da, da, naravno, naravno. Samo su te grupne kuće toliko depresivne.» «Dobro, hajde da vidimo kako će da ti bude, kakvo će ti biti stanje. Možda bi nakon jedne godine ili tako nešto mogla da živiš sama.» Klimnula je. «Da, možda bih tamo mogla da upoznam nekog tipa poput Johna Nasha, i da živimo srećno zauvijek. Sve dok budemo uzimali ljekove.» Nasmijala se veselo. «Možeš li da zamisliš? Ja i matematički genije?» «Pa, naravno. Sigurna sam da bi mogla da uspiješ sa bilo kim,» Ryan je rekao. «Uvijek si se dobro slagala sa mojim prijateljima sa Harvarda.» «Oh, da. Kako je Nick ovih dana?» Bilo mi je malo smiješno. Pitam se da li zna. Odmahnula sam glavom. Naravno da ne. Zašto bi znala? «On je sjajno, sjajno. Provodi Božić sa svojom porodicom u Švajcarsku.» «Oh, vratili su se u Švajcarsku? Pitam se zašto žele da žive tamo?» «Mislim da idu tamo svake godine na skijanje. Nick, njegova majka i otac, Nickova žena i djeca.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Oh, dobro, oni ne žive tamo. Pa, znam da je zašto bi voljeli da odu tamo. To je predivno mjesto.» «Da. Ništa nije kao skijanje na Alpima.» U tome, zastenjala sam u sebi. Moje skijanje nije napredovalo i bila sam očajna kad sam se spustala niz padine Snow Creek. A kamo li skijanje niz Alpe. Ryan će morati da ode na skijanje bez mene, ako želi u budućnosti da ide na skijanje. «Tačno,» Maggie je rekla. «Ah, sjećaš li se skijanja kad si bio mali? Odsjeli smo bili u onaj mali italijanski ski zamak?» «Naravno.» «Bio si na najzahtjevnijem kursu kad si imao deset godina. Bio si pravi talenat.» Ryan je pocrvenio. «Možda bismo mogli da odemo zajedno na skojanje kad izađem i budem dobro. Voljela bih da probam dupli spust sa tobom ponovo.» «To bi bilo sjajno mama. Jedva čekam.» Pokazao je na mene. «Iris uči da skija. Možda bi ona mogla da nam se pridruži?» «Naravno! Bez pogovora.» Ostala sam šutke, ne govoreći joj da stavrno nisam išla na skijanje osim na spust za malu djecu u Snow Creeku, koji je bio skijališki centar sevjerno od Kanzas Sitija. Čak i ti mali spusti su me isprepadali na mrtvo. Ih, pa dobro, oni nogu da idu da skijaju na njihove spustove, ja ću ostati iza njih u kućerku i napiti se. Dan je prošao za tren jer sam ga provela razgovarajući sa Ryanom i Maggie. Bila je nevjerovatno divna žena, talentovana, lijepa i pametna. Baš kao što ju je i bio opisao. Takođe smo tamo sa njom imali i večeru. Hrana nije bila dobra kao na mjestu gdje je Ryan bio. Međutim, pošto je bio Božić, pokušali su da pruže nešto posebno. Tu je bio krompir pire koji je imao ukus kao da je došao iz kutije, brusnice iz konzerve i sos od ćurke. Jamovi su takođe bili iz konzerve, mada su imali male maršmelove na njima koji nisu bili potpuno istopljeni. Njihove rolne su, međutim, bile božanske. Apsolutno božanske. Podsjetile su me na rolne koje sam jela u osnovnoj i srednjoj školi. Moje škole su služile najgoru hranu – užasno meso, uveki zeleniš, tešku šunku, misterioznu hranu. Međutim, kad se radilo o rolnama i hljebu, niko ih nije pravio bolje. Niko. Te rolne su me podsjećale na one od ranije. Pronašla sam se kako priželjkujem da mi se obrok sastoji samo od hljeba.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Pomislila sam na mog oca koji je bio u bolnici zbog operacije srca prije mnogo Dana zahvalnosti. Za Dan zahvalnosti, poslužili su mu čili mek koji je izgledao kao da je stajao nedelju dana. Tako da sam shvatila da je, uzimajući u obzir drugu hranu, ono što smo dobili tamo bilo dobro. Ryan je izgledao više nego zadovoljan što je u Maggieinom društvu. I mom, takođe. Uhvatila sam ga kako gleda u mene više puta tokom jela, i mogla sam da vidim da je bio srećan. Mora da sam se dobro snalazila. I Ryan je bio navalio na njegovu hranu kao da nije jeo tokom čitave nedelje. Ryan je, u suštini, bio tip koji je volio zdravu hranu – uglavnom je jeo organsko voće i povrće, veoma malo obrađenih proizvoda. On, kao i ja, bio je dobro upoznat o tome kako je ushrana hrana danas i kako se puno hrmije dodaje svemu, koliko pesticida je u našem voću i povrću, i koliko puno antibiotika i hormona se dodaje mesnim proizvodima danas. Bilo mi je drago da znam to o njemu, jer sam uvijek željela da se hranim organski ali nisam mogla da to priuštim. On je mogao da to priušti i to je radio. Pa ipak, bio je tamo i jeo kao da je to bila najbolja hrana. Pretpostavljam da za njega i jeste jer je provodio Božić sa njegovom majkom. I sa mnom. Bio je kao – pa kao dijete na Božićno jutro. Oko deset sati smo morali da odemo. Imala sam osjećaj da sam stvarno imala prelijepo vrijeme. Maggie je bila fascinantna žena – osim činjenice da je mogla da svira klavir kao Rahmanjinov i da pjeva kao Marija Kalas, stvarno je imala sjajnu ličnost. Ryan joj je za Božić kupio mnoštvo knjiga koje su bile na njenom spisku. Među svim tim knjigama bio je serijal knjiga Djevojka sa tetovažom zmaja, nova knjiga Reachel Maddow, autobiografiju Kita Ričardsa, biografiju Kurta Kobejna, najnoviju knjigu Džona Irvinga i mnoge druge knjige za koje nikad nisam čula. Nakon što joj je predao knjige Maggie je izjavila «Oh, Ryane, upravo ono što sam tražila! Ove knjige će me držati zauzetom.» Maggie nije imala poklon za Ryana, jer joj nije bilo dozvoljeno da izlazi kako bi mu kupila poklon, ali je on to naravno razumio. Bilo mi je čudno da je Ryan majci poklonio tako skroman poklon, a meni i mojoj porodici onakve poklone. Shvatila sam da je nas samo htio da impresionira, a pošto je Maggie njegova majka, nju nije htio da impresionira.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Dok smo se spremali za polazak, Maggie mi je dala dug zagrljaj. «Tako mi je drago što sam te upoznala. Ryan je pričao samo o tebi u ovih posljednjih nekoliko mjeseci. Divna si baš kao što je i govorio.» «I meni je drago što sam te upoznala, Maggie,» rekla sam, zagrlivši i ja nju. Bilo mi ju je tako žao zbog svega kroz šta je prošla – sa Benjaminom, sa njenom mentalnom bolešću i sa svim ostalim što joj se dešavalo. Pa ipak je bila tamo vedra, hrabra i prelijepa. Znala sam koji su geni išli Ryanu na ruku. On je bio baš kao ona. Držao me je za ruku dok smo izlazili. Čim smo izašli na svjež vazduh, praktično da je počeo da igra. «Svidjela si joj se! A znao sam i da hoćeš!» Smijala sam se. «Pa, naravno! Tako sam dopadljiva!» «Ti ne znaš! Ona nije mogla da podnese Alexis! Mislim da je znala da Alexis donosi nevolje. Tako da je bilo lijepo povesti nekog kod nje ko će joj se svidjeti.» «Šta je sa tvojim ostalim djevojkama?» «Pa, što se tiče ozbiljnih djevojaka, Alexis je bila jedina. Tako da si ti jedina druga djevojka koju je upoznala.» Bila sam zbunjena ovim. Znam da su se on i Alexis tokom godina svađali i mirili, tako da sam mislila da je između toga postojala neka djevojka koja mu je bila bitna. Izgleda da sam griješila u vezi toga. Te noći smo divlje vodili ljubav. Pošto nijedno od nas nije imalo obavezu da sljedećeg dana bude negdje drugo – oboje smo uzeli slobodan dan na poslu – naše vođenje ljubavi je imalo sve kvalitete koje je imalo na početku, i periodično od tada. Imala sam osjećaj da ne mogu da ga se zasitim, a očito je bilo da i on ima isti osjećaj. Dok smo ležali tamo, oboje izmoreni pošto smo satima vodili ljubav, Ryan mi je uzeo ruku i pogledao u prstenjak. «Ovaj prst izgleda tako golo. Moramo ubrzo da uradimo nešto po tom pitanju.» Zatim me je poljubio i opet smo vodili ljubav.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET TREĆE POGLAVLJE Već je bio januar, bili smo kući, zajedno, neuznemiravani nikakvim ozbiljnim događajem više od mjesec dana. A još nije bilo ni govora o mom upoznavanju sa Nickom. Ni ja tu temu nisam počinjala. Bila sam previše nervozna. Ipak, jednog petka uveče, uz jednostavnu večeru sa tjesteninom, Ryan je neobavezno iznio tu temu. «Uh, šta misliš za sljedeću subotu uveče?» «Za šta?» «Da ti, ja i Nick odemo zajedno na večeru.» Duboko sam udahnula. Nadala sam se da ću izbeći to, ali eto. «Naravno.» Nasmiješio se. «Dobro. Upoznala si moju majku i Natea. Sad je na redu da upoznaš treću najvažniju osobu u mom životu.» Pogledala sam u njega upitno. Pretpostavljam da je mislio da sam ja četvrta najvažnija osoba, nakon njegove majke, Nicka i Natea, koji čak nije ni živio u gradu. Odmah sam se osjetila odbačenom. Mislila sam da sam na visočijem mjestu. Poljubio me je. «Ti si, naravno, vezana za broj jedan. Sa mojom majkom. A Nick je treći.» Laknulo mi je, a bila sam i tužna jer sam skočila na zaključak na kojem mjestu se nalazim u njegovom životu. «A, kad budeš gospođa Gallagher, bićeš samo ti broj jedan u mom životu.» Nasmiješila sam se. Obećanja, obećanja. «Dobro onda. Hajde da to uradimo.» Imala sam zategnut osmijeh na licu, a Ryan je, nažalost, bio naučio sve moje znakove. «Oh, Iris, znam da nisi potpuno srećna. Samo budi otvorenog uma.» U tome, otišao je u drugu sobu i čula sam ga kako govori. «Da, druže.» Pauza. «Da, petak veče, Plaza III.» Pauza. «Osam sati.» Pauza. «Vidimo se tada.» «Znači u petak u osam sati!» «Pa, Plaza III je dovoljan posticaj.» Voljela sam to mjesto. Prije nego što sam upoznala Ryana nisam mogla da priuštim to mjesto, ali sad na to mjesto idemo bar jednom mjesečno. Ali nisam ni sumnjala da neću otići na taj sastanak. Niti će Ryan.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET ČETVRTO POGLAVLJE Bio je petak, dan kad smo trebali da se vidimo sa Nickom. Bila sam na poslu i bila sam škakljivija svake sekunde razmišljajući šta mi je ta noć pripremila. Nisam znala šta da očekujem – hoće li krasti poglede jedan drugom i pričati o meni kad odem u kupatilo? Hoće li razgovarati o mogućnosti da nas troje pravimo trojku? Znala sam da je Nick u suštini strejt, ali je definitivno više bio biseksualac od Ryana. Makar je to bilo ono što mi je Ryan rekao – Nick je volio žene, i žene su voljele njega, ali je imao drugove sa strane. Ali tom Nicku su se sviđali ti 'drugovi sa strane', dok Ryanu nisu. Tako da je Ryan bio tip jednog momka, dok je Nick bio tip više momaka. Pokušala sam da sve to razumijem, ali moram da priznam da je bilo teško. «Pokušavam da kažem da se Nick zabavlja sa više momaka,» Ryan je rekao. «Uđe na Craig's List i bira ih nasumično. To ne umanjuje činjenicu da on voli njegovu ženu i da imaju sjajan seksulani život.» Uzdahnula sam. Čitala sam sve više i više knjiga o tome i razumjela sam da ima mnogo muškaraca poput Nicka – srećno oženjenih a koji se šunjaju sa muškarcima. Majka mi nikad nije pričala o tome dok sam odrastala. Pakao, dok sam odrastala, Nick bi bio označen kao homoseksualac. Tačka. Odjednom je, međutim, postalo više znano da muškarci vole muškarce a to nije značilo da je gej. Ili na putu da postane gej. Pomislila sam na Keija Granta i Džejms Dina za koje se suškalo da su biseksualci i malo se utješila. U svakom slučaju, morala sam da se skoncentrišem na posao. Ošamućeno sam sjedela preko puta novih klijenata, jednom objašnjavajući pravila stečaja, drugom kako mogu da pomognem sa starateljstvom nad djetetom. Sljedećem tipu sam objašnjavala kako mogu da skinem sa optužbe za vožnju pod uticajem. Zatim, u popodnevnim časovima, sjedela sam u beskonačnim redovima gužve u tužilaštvu u nastojanju da smanjim kaznu. Sve je to ulazilo u svakodnevni radni dan, osim znanja da će veče biti sve samo ne rutina. Ali nisam mogla, ni u mojim najgorim snovima, da zamislim kakva će to 'ne rutina' biti. Na kraju dana, otišla sam do auta. Odjednom, niotkuda, silueta je skočila na mene, stavivši mi krpu preko lica. Malo sam se borila, a onda je sve postalo crno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET PETO POGLAVLJE Osvijestila sam se kasnije. Nisam imala pojma koliko dugo sam bila u nesvijesti ili gdje sam se nalazila. Imala sam povez preko očiju, ruke su mi bile svezane za rukohvat na stolici, a noge za nogare stolice. Potpuno mi se gadilo. Zatim sam shvatila da mora da se na podu pored mene nalazila kofa sa bljuvotinama. Mogla sam sa osjetim njen oštar miris. Pokušala sam da se orjentišem. Jesam li sanjala? Često budem dezorjentisana čim se probudim, ne znajući gdje se nalazim. Čekala sam da mi bane poznati osjećaj, osjećaj kad shvatim gdje se tačno nalazim i da mogu da se vratim nazad na spavanje. Imala sam neodređen osjećaj da mi je nadlaktica bila vezana nečim. Povezom možda. I da je bila igla na savijtku mog ugla. Šta se ovdje dođavola događa? Nisam baš paničila. Bila sam previše pogubljena da bih paničila, mada sam imala neki stepen lucidnosti jer sam znala da nešto nije uredu. Ali i dalje nisam mogla da odlučim da li spavam ili sam budna. Molila sam se da spavam. Zatim sam čula glas. «Zdravo, Iris.» «Zdravo?» rekla sam nesigurno. «Vidim da si budna.» «Da, budna sam,» rekla sam potvrđujući očigledno. «Znaš li gdje si?» «Ne.» «Ryan ti je rekao za mene, pretpostavljam?» Oh, ovo je nekako vezano za Ryana. Bar nije serijski ubica koji bira nasumice. Ako ne sanjam i ovo je stvarno, bar imam neke šanse da se izvučem iz ovog. Bila sam iznenađena koliko logično sam razmišljala. Pretpostavljam da je moj advokatski mozak bio u pitanju. Ili je možda bio u pitanju djevicin mozak. Klimnula sam. Nisam stvarno znala da li mi je Ryan rekao za tu ženu ili ne. Nisam znala ko je ona bila. Bukvalno. «Jebeno kopile!»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Onda mi je sinulo. Je li to bila Rochelle? Znala sam da nije bila Alexis. Znala sam njen glas. Osim toga, Alexis je dolazila, ne baš često kao ranije, i uvijek je bila fina. Pokušavala je da sastavi svoj život. Čak je na neki način imala novog momka i svi smo jedno veče izašli vani. Nisam mislila da bi mogla da ima tako loš povraćaj u prvobitno stanje da bi me kidnapovala. Opet, moj mozak je razmišljao nevjerovatno logično. Uvijek sam se pitala kako bi moj um reagovao ako bi mi se desilo nešto stravično. Bila sam ponosna na moju ravnodušnost. «Prokleto kopile. Pratila sam ga, znaš.» Klimnula sam. «Jebeni gad je otišao juče u Tiffany. Jebeni Tiffany! Kupio je najveći jebeni kamen koji sam ikad vidjela. Platina, pet karata, savršen kamen.» Teško je disala, skoro da je hiperventilirala. «To sam trebala da budem ja! Mene voli, a ne tebe, ti mala pičko!» Zatim me je jako udarila u rebra. Presavila sam se. Zatim je donijela kaiš i udarala me njime po bedrima, koja su bila gola. Bijelo-topli bol je prolazio kroz mene. Mogla sam da osjetim kako mi suze naviru na oči. Onda je imala nož koji mi je prislonila na grlo. «Mogla bih da te ubijem. On ne treba da bude sa tobom. Uvijek je trebao da bude sa mnom!» Nož je bio hladan i oštar, milimetar da se zakopa u moju kožu, opasno blizu moje vratne vene. Barem sam zamišljala da je moja vratna vena ispod te tačke. Uzdahnula sam. Odmah sam pomislila na moju majku. Ona bi bila tako uništena ako se ne bih pojavila nikad više nigdje. Nikad ne bi znala šta mi se desilo. Bila bih kao jedna od onih žena koje su nestale i za koje se nikad više nije čulo, one koje su porodice tražile i nikad ih nisu našle. Nekako, ta misao je dominirala mnome. Moja majka. Naravno, i svi ostali bi bili uništeni ali niko kao moja majka. To će je uništiti. Jer nisam ni sumnjala da će Rochelle znati kako da se riješi mog tijela. «Šta želiš od mene?» Odlučila sam da je vrijeme da reagujem, da vidim da li će bilo šta što kažem ili uradim spasiti me. «Mala kurvo. Ne želim ništa od tebe.» Onda me je dvaput udarila po bedrima. Zavrištala sam od bola. Žena je uzela nož i rasekla me po nadlaktici. Ponovo sam zavrištala od vrelog bola. Mogla sam da osjetim kako prstima prolazi po mojoj krvi, a onda sam čula kako ih je polizala.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Niko ne zna da si ovdje. Niko ne može da te čuje.» U tome, opet me je udarila kaišem. Počela sam da plačem, vrele suze su mi potekle niz obraze. Instikt preživljavanja je bio u meni, samo sam trebala da ga pronađem i pokušam da se izvučem odande. «Taj mamojebac hoće da te oženi. Jebeni prsten iz Tiffanya! Čekaj, da samo sazna da se nikad više nećeš vratiti kući.» Nasmijala se. «Mamojebac će biti očajan. Osjetiće samo dio bola koji ja osjećam, koji sam ja osjetila kad me je on ostavio.» Naravno, ovo je Rochelle. Znala sam da je to ona, jer je rekla da ju je napustio. Zatim je bila smirenija. «Bio je prelijep dečko, znaš. Apsolutno najsavršeniji primjerak dječaka koji sam ikad vidjela. Svi su ga željeli. A ja sam ga imala. Ja.» Nasmijala se. «Bože, kako smo razbijali ove dušeke. Nismo mogli da se zasitimo jedno drugog.» Zatim je rekla. «Jebanje svake noći. Bože, nikad nisam mogla da ga se zasitim.» Moj um je tražio. Ok, sad znaš da je to Rochelle, šta možeš da uradiš? Očajnički sam mislila na ono što mi je Ryan rekao za nju, u pokušaju kako bih pronašla nešto da kažem i uradim kako bih se spasila odatle. Misli, Iris, misli. Je li ti rekao nešto što bi moglo da je zbuni, ili omekša ili vrati u stvarnost? Nisam imala pojma kako fizički da se izvučem odande, tako da sam morala da mislim kako ću se mentalno izvući iz toga. Ona je nastavila. «Kad je počeo da izlazi sa tobom, nisam mislila da će to potrajati. Mislim, pogledaj se. Uopšte nisi na njegovom nivou.» Zatim se nasmijala. «Nisam ni pomišljala da će biti ozbiljniji sa tobom nego sa bilo kojom drugom. Zamisli to. Viđala sam ga sa pravim modelima tipa Victoria Secret stalno. Pa opet, nisu mu se mnogo sviđale. Ali ti...» Onda me je opet, jače, udarila kaišem. «Ti! Od svih jebenih ljudi izabrao je tebe! Mislim, jedva bih možda i mogla da podnesem da je izabrao nekog ko izgleda poput njega. Ali ti! To je uvreda.». «Uh, slažem se. Ni ja ne znam što je sa mnom.» To je bila istina, ali sam mislila da je slaganje sa njom u tom trenutku najbolji smjer djelovanja. Tada sam je čula da je upalila cigaretu. Dugo je povukla dim, a zatim je uzela upaljeni dio cigarete i držala ga na moju ruku dobrih trideset sekundi. Vrištala sam od bola i vrpoljila se. Onda, iznenada, čula sam nešto drugo. To je bio Ryan! On je bio tamo. Nisam imala pojma kako je shvatio gdje sam se nalazila, ali on je bio tamo da me spasi! «Rochelle! Oh, sranje!» viknuo je. «Ryan. Kako si znao da dođeš ovdje?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Iris se nije pojavila večeras. Zvao sam njenu asistentkinju i ona se sjetila da je vidjela nekog da se danas motao oko kancelarije ko je odgovarao tvom opisu. Nije bilo teško shvatiti!» «Oh, pa dobro, naravno. Znaš, ja sam te primamila da dođeš ovdje. Znala sam da ćeš shvatiti. Sad ćeš uraditi sve što ti kažem.» Uhvatila me je za ruku. «Vidiš li ovu iglu? Crni katran. Ubrizgam li ovo u nju, neće preživjeti.» Zatim se nasmijala. «Ali, kakav način da se umre, a? Otići će u la la la zemlju kako nikad nije doživjela prije nego što umre.» «Šta želiš? Šta mogu da uradim?» Ryan je pitao. Glas mu je zvučao očajno, molećivo. «Reci mi za prsten, Ryane.» «Oh, šta želiš da znaš u vezi njega?» «Opiši ga.» Brzo je odgovorio. «Pet karata, savršeni dijamant, savršeno rezan, čiste boje. Princezin rez. Sjedište od platine. «Kako dosadno. Stvarno nemaš mašte, zar ne?» «Ja-ja ne znam na šta misliš?» «Ne znam. Mislila sam da ćeš otići u Smithsonian i kupiti dijamant Nade.» Nije odgovorio na to. «Šta želiš od mene? Uradiću sve što želiš samo je pusti.» «Sve?» «Sve.» «Mogu da se sjetim dosta stvari koje želim od tebe.» «Dobro. Ako je pustiš, daću ti to što želiš.» Imala sam pomiješana osjećanja u vezi sa tim. Bila sam srećna što se Ryan pojavio i očito je bio spreman da se žrtvuje za mene. Ali sam znala šta ona želi i nisam bila srećna zbog žrtvovanja. Ali me je Rochelle iznenadila. «Ne želim ništa od tebe. Ne na taj način. Moraš da me želiš.» Zatim je rekla. «Sve što želim od tebe je da patiš. A ne mogu da smislim bolji način da patiš nego da te gledam bespomoćnog dok gledaš kako tvoja dragocjena pička umire.» Čula sam ga kako je vrišnu «NE!» dok sam ja osjećala kako mi je nešto ubrizgano u ruku.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Zatim sam osjetila nevjerovatan osjećaj euforije kakav nikad nisam osjetila. Pitala sam se jesam li u raju. Bilo je kao trenutak na operaciji prije nego postaneš nesvjestan. Kao da sam lebdjela i ništa nije moglo da me dodirne. Onda je sve opet postalo crno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET ŠESTO POGLAVLJE Sve je bilo mračno. Jedva sam bila svjesna da sam u svom tijelu, ali nisam mogla da govorim niti da otvorim oči. Ipak, sve sam mogla da čujem. «Išao sam do tvoje kancelarije danas,» Ryan je govorio. «Ne brini, tamo je sve pod kontrolom. Melinda je sve tvoje slučajeve dala nekom Davidu. Čak sam se pobrinuo da svaki sudija bude nazvan, kako bi znali da ne dolaziš.» Zastao je kako je izgledalo čitavu vječnost. «Želim da imaš uspješnu kancelariju kad se vratiš. A ti ćeš se vratiti. Čuješ li me? Vratićeš se.» Onda me je uzeo za ruku. Mogla sam da osjetim njegovu glavu na mom stomaku. Kroz maglu sam čula zvuk mašine zbog kojeg sam shvatila da sam u bolnici. Zatim je obije svoje ruke stavio na moj stomak, kao i glavu. Zašto ne mogu da otvorim oči? Ponovo sam imala osjećaj da sanjam, ali to je bilo kao jedan od onih snova gdje si pola svjestan a pola nesvjestan. Znaš da si u snu, ali jednostavno ne možeš da se probudiš iz njega. Zatim ženski glas. «Još si ovdje? Nisi otišao kući, vidim.» Alexis. «Ne. Ona je u tom krevetu zbog mene. Da me nikad nije upoznala živjela bi svoj život negdje bezbrižno. Nisam trebao nikad da je uvučem u moj ludi život.» «I još kriviš sebe. Ovo postaje dosadno.» «Pa, onda, ako ti je dosadno, možeš da odeš.» «Hej, hej, sad. Ne budi takav. I ja brinem za nju. Zbog toga sam ovdje.» «Znam, izvini.» Duboko je uzdahnuo, a zatim ponovo stavio glavu na moj stomak. «Dobro, evo. Donijela sam ti odjeću da se presvučeš.» «Hvala.» «Ne znam kako tvoj posao ostaje sa tvojim stalnim odsustvom.» «Vjerovatno neće još dugo. Uredu je, nek ide po svom kursu.» «Pa šta ćeš da radiš? Da postaneš puno vrijeme dečko povjereničkog fonda?» «Ne znam još. To mi nije ni na kraj pameti. Kao da sam Tatooine i zabrinuta sam za Alderan Sistem.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Star Wars? Stvarno? Sad se sjećam zašto smo raskinuli,» rekla je, mada sam mogla da vidim da ga zadirkuje. Zatim, «Hej, razvedri se. Šalim se.» Zatim je zastala. «Ryan?» Mogla sam da ga čujem kako hrče. «Pa, sad imamo dvije nesvjesne osobe na tom krevetu.» Zatim sam mogla da osjetim kako je Ryanova glava povučena sa mog stomaka. «Hajde, organizovaću krevet za tebe kako bi mogao da se naspavaš. Jadni momče, sigurno nisi puno spavao poslednja tri dana.» Onda se obratila meni. «Bolje da se probudiš, Iris. Ovaj momak te treba.» Potom sam je čula da je izašla iz sobe, ali se obratila medicinskoj sestri u hodniku. «Možemo li da dobijemo krevet tamo?» «Naravno. Donijećemo ga za pet minuta.» Zatim sam čula moju mamu, oca i sestru u sobu. Mama je rekla «I dalje ne razumijem šta joj se desilo. Kako se predozirala? Nikad se nije drogirala.» Moja sestra je sljedeća progovorila. «Pa, možda je imala tajni život. Ja sam bila navučena na kristalni met godinama, a ti nikad ništa nisi posumnjala.» Moja majka. «Ali ti nisi kao ona. Ona je uvijek bila dobra djevojka.» «Nekad ljudi jednostavno vode dvostruki život. To se dešava,» moja sestra je rekla. Mogla sam da čujem kako vuču stolice po podu oko kreveta. Zatim muški glas. «Njeni vitalni znaci su stabilni. Ne postoji pravi razlog zašto ne može da se probudi iz ovog.» Mogla sam da osjetim aparat za mjerenje pritiska stegnutog oko moje ruke, a zatim opušten. «110 sa preko 70. Puls 65. Sve je normalno.» Moja majka je plakala. Moj otac je govorio «Draga, biće ona uredu. Probudiće se iz ovog i tražiće parče pice ili čokoladu. «Ne znaš to.» Počela je da jeca. Čuvši je kako jeca poželjela sam da se probudim iz toga, da ustanem, ali nikako nisam mogla. To je bilo tako frustrirajuće što sam mogla da čujem sve oko mene a ne moći reagovati. Tada sam čula Ryanov glas. «Uh, gospođo Snowe, Iris nije zavisnik. Ona nije na drogama. Koliko znam, nikad nije uzela bilo kakvu drogu u njenom životu.» «Šta joj se onda desilo?» pitala je moja majka.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

U tome je Ryan rekao «Bio sam sa jednom ženom godinama ranije. Opsjednuta je sa mnom. Ona je, uh, kidnapovala Iris i ubrizgala joj heroin crni katran. Pošto Iris nikako nije bila navikla na droge, ubrizgavanje velike doze odjednom ju je predoziralo.» Zastao je. «Žao mi je. Pokušao sam sa je spasim, ali stigao sam malo prekasno. Rochelle je već imala njen palac na potiskivaču šprica kad sam stigao tamo. Ništa nisam mogao da uradim. Ipak, čim je Rochelle ubrizgala drogu u Irisinu ruku, oborio sam je na pod i pozvao 122.» «Gdje je Rochelle sad?» moj otac je pitao. «Ona je u pritvoru. Uhapšena je i optužena za kidnapovanje i napad.» Majka je jecala, a otac je govorio «Dušo, biće ona dobro, biće uredu. Ššššš.» Zatim doktorov glas. «Posjeta je gotova.» Osjetila sam malu paniku. Htjela sam da neko ostane tamo. Bila sam uplašena jer nisam mogla da komuniciram niti da otvorim oči, a nisam htjela da budem ostavljena sama. Ryan je pitao «Mogu li ja da ostanem ovdje? Imam krevet za spavanje.» «Ko ste vi?» «Njen muž.» «Oh, uredu. Da, naravno, možete da ostanete koliko god budete željeli.» «Hvala.» Moja majka. «Slagao si za to, ali nema veze. Ne želim da ostaje ovdje sama.» Na to, Ryan je rekao «Ni ja. Treba da vidi poznato lice kad se probudi.» Zastao je. «Osim toga, mogao bih da postanem njen muž prije nego što mislite.» Moja sestra. «Nadam se. Treba nekog finog ko će da se brine za nju.» Ryan je rekao «Ja brinem o njoj, ali i ona brine o meni.» Moja majka. «Ona je fina djevojka. Čuvaj je. I ne krivi sebe za ono što se desilo. Ne možeš ništa da promijeniš.» Nisam čula Ryanov odgovor, ali sam shvatila da je klimao. Zatim su ostali otišli, a ja sam čula Ryanov glas. Čitao mi je moju omiljenu knjigu Ptice umiru pjevajući, od prve strane. Srce mi je poraslo. Voljela sam tu knjgu i voljela sam njega što mi ju je čitao. «Ljepotice, čitaću ti ovu knjigu, a i ostale. Ipak, nadam se da ćeš se probuditi prije nego završim ovu. Ima više od petsto stranica.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Sljedećih nekoliko sati slušala sam priču o porodici Cleary. Pomislila sam na prvi put kad sam saznala za tu priču i bila joj izložena – vidjela sam je na kanalu kablovske kad sam bila mala djevojčica i nisam mogla da skinem oči sa nje. Mora da sam pročitala tu knjigu sto puta. Ryan je napravio pauzu upravo kad se radnja zahuktavala. Meggie je odrasla i upravo je trebala da se upusti u romansu njenog života sa Ralphom, svještenikom. «Nastavićemo sjutra. Postaje prilično dobro.» Potom sam ga čula kako je moćno uzdahnuo. «Molim te, vrati mi se. Potrebna si mi. Stvari nisu iste bez tebe.» Pokušala sam da otvorim oči. Pokušala sam jako, ali jednostavno nisam mogla. Ryan je ponovo nastavio priču poslije nekog vremena. Mora da je bilo jutro, ali bilo ne nemoguće reći. Vrijeme nije više imalo smisla za mene. Pronašla sam sebe kako se nevoljno udaljavam od priče, od knjige, od bolnice, od Ryana. Odjednom sam bila u gradu, u centru. Podigla sam pogled i vidjela tornjeve Blizance netaknute. Zatim sam shvatila da sam u dječijim kolicima i da me guraju niz ulicu. Bilo je glasnih zvukova oko mene. Moja pelena je bila vlažna i počela sam da vrištim. Postojao je glas koji mi je govorio da je to bilo stvarno i da je to ustvari moje sjećanje. Onda sam se mojim odraslim umom sjetila da smo kad sam bila mala živjeli na Rhode Island i da je moja majka imala rođaku u Njujork Sitiju koju smo često posjećivali. To je bila jedna od tih posjeta i shvatila sam da sam ustvari vidjela Blizance, samo nisam mogla da se toga sjetim jer sam bila stara nekoliko mjeseci. Potom sam bila nazad u bolničkom krevetu. Ryan je i dalje bio tamo, kao i moji prijatelji Richard and Debbie. Čula sam kako Debbie govori. «Ima li kakvih pomaka?» «Nikakvih,» Ryan je rekao. «Prošle su tri nedelje. Jesi li uopšte odlazio odavde?» «Skoro čitavo vrijeme sam bio ovdje za slučaj da se probudi.» Zatim je Richard progovorio. «Probudiće se uskoro, tako da je dobra stvar što si ovdje svo vrijeme.» Tri nedelje? Zadnje što sam znala, bila sam ovdje nekoliko dana. Gdje sam bila otišla? I dalje sam imala čulo mirisa i mogla sam da osjetim Ryanov miris. Mirisao je na sapun, losion poslije brijanja i vodicu za usta. Njih troje su govrili o nekim ljudima koji su bili u komi i kako su se probudili iz nje. «Znam tipa koji je zbog meningitisa bio u komi godinu dana,» Richard je govorio. «Rekao je da je to


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

bila najbolja godina njegovog života jer je u svojoj glavi bukvalno putova svijetom, bio na koncertu Stonsa i u Londonu ili bilo gdje gdje je zamislio.» Na to je Debbie rekla «Pitam se gdje Iris putuje sada?» Ryan je rekao «Ne znam, ali sam siguran da ću čuti sve o tome. Možda je u Amsterdamu.» Haha, kako da ne. Ali sam osjetila kako opet odlazim. Ovog puta sam bila na plaži, a voda je bila topla. Igrala sam se u vodi dok su talasi udarali u mene. Skočila sam u talas i zaronila. Pogledala sam ka obali i vidjela moju rođaku Terry kako kupi školjke. Izgledala je kao petnaestogodišnjakinja. Ja sam bila izuzetno mršava i shvatila sam da je to još jedno sjećanje kad sam otišla na plažu sa Terry i mojim ujakom Justinom. Počela sam da se brinem. Jesam li umirala? Izgledalo je kao da mi se život vraća pred očima. Bilo je kao da mi Bog pokazuje moja omiljena sjećanja, ili bar sjećanja koja su ranije za mene bila izgubljena, kao što su tornjevi Blizanci. Šta ako nisam mogla da se probudim iz kome? Ponovo sam bila nazad u bolničkom krevetu. Ryan i Alexis su se raspravljali. «Ryane, prošlo je dva mjeseca. Moraš da se vratiš i pridružiš življenju. Svi su zabrinuti za tebe.» «Šta to treba da znači? Živim ovdje. U slučaju da nisi primjetila, ona nije mrtva.» «Da, ali svaki dan što je duže ovakva, manja je vjerovatnoća da će se probuditi. Moraš to da prihvatiš.» «Ništa poput toga neću da uradim. Neću odustati od nje.» «Možda nećeš imati izbora.» «Šta to znači?» «Možda ćeš morati da se oprostiš sa njom.» «Oh, zar ti to ne bi odgovaralo. Onda bi dobila još jednu šansu, jesi na to mislila?» «Naravno da ne! Pod jedan, i meni se ona sviđa ako si to zaboravio. Pod broj dva, stvari idu prilično dobro sa Toddom.» Todd je bio tip s kojim je Alexis bila počela da se viđa prije nego sam postala takva. «Pa, drago mi je da stvari sa Toddom napreduju. Zašto ne odeš da vidiš njega i mene ostaviš na miru?» «Zato što brinem za tebe i znam da ti treba prijatelj.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Upravo tada, čula sam još jedan glas u sobi, muški glas. Alexis se obratila novom tipu. «Ti popričaj sa njim. Možda tebe sasluša bolje nego mene.» «Hej, Ryan, druže,» novi glas je rekao. «Nick, ako si ovdje da kažeš bilo šta negativno, kunem se Bogom, udariću te u lice.» «Ništa negativno, ali moraš da se odmoriš od ovog ovdje. Nisi bio na poslu posljednja dva mjeseca i svi su zabrinuti.» «Uzeo sam odsustvo na neodređeni period. Ako žele da me otpuste, nek me otpuste. Nije me stvarno sad briga za to.» «Dobro. Hajdemo onda do kafeterije da nešto pojedemo, važi?» Znači, to je taj čuveni Nick? Glas mu je bio fin, dubok i muževan. Iz nekog razloga, zvučao je kao sportista. Nakon svega, on je bio u ragbi timu u srednjoj školi. Znala sam to jer sam vidjela Nicka u Ryanovom godišnjaku. Nick je bio veoma zgodan tip na slici i njegov glas je prilično dobro odgovarao njegovoj slici. Čula sam ih da napuštaju sobu. Bila sam se koncentrisala na pokušaj da otvorim oči ili da pomjerim neki od mojih mišića. Nakon kako je izgledalo čitave vječnosti, Ryan i Nick su se vratili. «Osjećam se malo bolje,» Ryan je rekao. «Hvala ti što si svratio i poveo me u EBT.» EBT je bio restoran pored bolnice St. Joseph, tako da sam tad saznala u koju se bolnicu nalazim. Osjetila sam se orjentisanije u vremenu i prostoru kad sam saznala gdje sam. «Nema na čemu, druže, ali bih volio da provedeš veče sa mnom i Rielle. Znam da ne želiš da ideš u tvoju praznu kuću, zato ti i nudim ovo. Pakao, mogao bi čak i da se preseliš kod nas dok se ona ne probudi.» «Uvijek misliš na mene, ali ne. Moram da budem ovdje kad se ona probudi.» «Dobro. Znaš gdje možeš da me nađeš.» A zatim je otišao. Ryan je uzdahnuo. «Iris, moraš da se probudiš iz toga. Pucam bez tebe. Ne mogu da odem kući jer te vidim gdje god pogledam. Tako da sam ostajao ovdje po čitav dan i noć. Ova bolnica je moj novi dom. Molim te, vrati mi se. Trebam te. Trebam te. Trebam te.» Počeo je tiho da plače. Srce mi je potonulo zbog njega, pa sam još jednom pokušala da pomjerim nešto kako on ne bi odustao od mene. Prst, pomjeri prst. To je bio herkulovski poduhvat, ali sam migla da osjetim da mi se prst pomjerio! I Ryan je to osjetio!


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Oh, moj Bože! Colette! Colette!» vikao je u hodniku. «Gdje je Colette?» Zatom glas u hodniku. «Colette nije na dužnosti. Mogu li da vam pomognem?» «Dovedite dr Maris. Požurite. Iris je pomjerila prst!» Zatim se vratio. Mora da sam bila nastavila da se osvješćujem jer sam otvorila oči i konačno vidjela Ryana. Smiješio se šire nego što sam ikad vidjela da se smiješi. Lice mu je bilo blizu mog. Držao me je za ruku toliko čvrsto da sam mislila da će mi prekinuti cirkulaciju krvi. Bio je mutan na početku, ali je polako postao jasan. «Pribudila si se!» Suze su mu bile u očima. Zatim je bio na iPhonu. Očito je zavao moju mamu jer se obratio osobi na drugoj strani telefonske linije. «Halo, Charlene? Probudila se!» Pauza. «Prije nekoliko minuta. Dolazite ovamo!» «Tvoji roditelji dolaze. Nadam se da će pozvati i tvoje prijatelje.» Klimnula sam jer bukvalno nisam mogla da govorim. Uskoro je doktor ušao u sobu. «Kako se osjećate?» doktor me je pitao. Odmahnula sam glavom i pokazala mu na moj vrat i usta. «Ne brini, tvoj govor će se vratiti. Nije bilo nikakvog oštećenja mozga, tako da će ti se vremenom sve vratiti.» Usne su mi bile stisnute u liniju i drhtala sam. Tako užasno sam željela da pričam, pa sam i pokušala. «Dan je ovo vrijeme?» bila sam neodređeno svjesna da ta rečenica nije imala nikakvog smisla. Međutim, Ryan me je savršeno razumio. «Danas je trinaesti mart. Nisi bila sa nama dva mjeseca.» Klimnula sam glavom. Zatim sam rukom dotakla moj stomak i noge. Bili su drugačiji. Stomak mi je bio konkavan a noge su mi bile dosta mršavije. Osjetila sam malo muskulature u oba predjela. Pogledala sam zbunjeno u Ryana. «Izgubila si oko sedamnaest kilograma, procijenio bih.» Uprkos svemu, nasmiješila sam se. Uvijek sam htjela da izgubim težinu, a sad i jesam. Ipak, kakav način da se to uradi. «Hoće li joj biti teško da hoda?» Ryan je pitao dr Marisa. «Hoće neko vrijeme jer je izgubila dosta mišića. Moraće na rehabilitaciju kako bi uh ponovo izgradila. «To nije nikakav problem. Ja ću je voditi na rehabilitaciju svaki dan.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Pogledala sam ga. Znala sam sa je bio pored mene uglavno 24/7 otkad sam postala takva, a brinula sam za njegov posao. Što sam najbolje mogla rekla sam «Posao treba da ideš.» Klimnula sam mu glavom. Pogledao je u mene. «Ljubavi, nije nikakav problem da ti ga donesem. Odmahnula sam glavom. «Idi posao ti, mama svaki dan me donese,» rekla sam, pokazujući na njega. Još jednom sam klimnula glavom da sam se široko smiješila. «Pričaćemo o tome kasnije.» Odjednom nije izgledao srećno. Namrštio je njegove oči na mene i okrenuo se ka doktoru. «U koliko treba da bude na rehabilitaciji?» «Prvo moram da uredim to pa ću vam reći.» Tada su moji roditelji ušli u sobu zajedno sa mojom sestrom. Mama me je vidjela kako sjedim ispravljena na krevetu i počela da plače. «Plače?» pitala sam ju. «Samo mi je drago da si se probudila,» rekla je. Moja sestra je rekla «Tako smo se plašili da...» U tome je Ryan rekao «Ja se nisam plašio. Znao sam da ćeš uspjeti.» Nasmiješila sam se više pokušavajući da poboljšam raspoloženje. «Dobru mršavost ja dobila.» Klimnula sam glavom prema svima. Međutim, niko nije izgledao zadovoljno zbog toga. Shvatila sam da će bar moja sestra to cijeniti. Doktor im je sve objasnio. Moj govor će se verovatno vratiti sam po sebi, ali moji mišići su atrofirali do tačke gdje mi je potrbna fizička rehabilitacija. Ryan je rekao «Mogu da napravim teretanu u kuću, to nije problem. Daćete mi neke vježbe koje treba da radi, zar ne?» Ustvari, uvijek sam se pitala zašto Ryan već nije imao u kući teretanu, već je uvijek išao da vježba u lokalnu. Pretpostavljala sam da je to njegovo lično vrijeme koje posvjećuje sam sebi bez mene, i to je bilo uredu. Sad će očito ugraditi teretanu u kuću i onoliko koliko ga poznajem, nabaviće sve najbolje. «Naravno, na prvoj rehabilitaciji će sve proći sa vama.» Pogledao me je zabrinuto. «Možemo li da popričamo vani, nasamo?» pitao je doktora. Grubo sam odmahnula glavom. «Ne. Doktor ovdje vi pričati.» Pogledao me je, ali je pričao sa doktorom ispred mene. «Jeste li sigurni da će joj se govor vratiti?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Da, to je veoma često sa pacijentima u komi da imaju određeni stepen afazije neko vrijeme nakon što se probude. Obično se samo vrati vremenom.» Izgledao je kao da mu je laknulo, ali sam i dalje mogla da vidim zabrinutost na njegovom licu. U sebi sam se pitala da li će me i dalje voljeti ako ne budem mogla da pričam kako treba. Uprkos svemu, počela sam da plačem. Ryan je bio brižan. «Šta nije uredu, moja ljubavi?» «Volim te.» «Volim i ja tebe.» I dalje je izgledao zabrinuto. «Ali šta nije uredu?» «Govoriti ne voljeti me?» «Naravno, naravno, ljepotice. Govorićeš dobro, ali i ako ne budeš govorila, ja ću te uvijek voljeti.» Pokušala sam da osjetim olakšanje, ali nisam mogla. Moja majka je i dalje plakala, moji otac i sestra izgledali zabrinuto, a Ryan je samo gledao u mene. Bila sam svesna same sebe. «Spavanje trebam ja.» Nisam bila baš toliko umorna ali nisam mogla da podnesem da svi oko mene izgledaju zabrinuto i prestrašeno. Bila sam poprilično uplašena sobom i željela sam da me svi ohrabruju. Takođe sam pomislila da će se moj govor kasnije vratiti i da će se sve ponovo vratiti u normalu, tako da neću više biti samosvjesna sebe. Moja mama je rekla «Dobro, dušo. Doći ćemo sjutra.» Klimnula sam glavom. «Kući ja idem mogu?» Doktor je rekao «Ne još, moramo da te zadržimo još nekoliko dana zbog praćenja stanja.» Ryan me pogledao. «Hoće li ti smetati da ostanem ovdje?» «Ostani.» Nasmiješio se. Svi su otišli, a Ryan se popeo na krevet pored mene. «Hvala bogu da si se probudila. Hvala bogu,» rekao je mazeći me po kosi dok mi je glava ležala na njegovim grudima. Bila sam svjesna da mi kosa nije bila oprana dva mjeseca, kao i da nisam bila kupana. Pitala sam se kako je mogao da podnese da bude pored mene. Još jednom, Ryan mi je pročitao misli. «Ljepotice, želiš li da te okupam?» Željno sam klimnula. Podigao me je i ponio u kupatilo. Bila sam zahvalna zbog Ryanovog novca, jer je to bila privatna soba sa đakuzijem, a ne samo sa tušom. Nježno me je spustio unutra


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

i pustio vodu. Odmah potom je bio na telefonu. «Charlene, ovdje Ryan.» Zastao je? «Možeš li mi učiniti uslugu?» Stanka. «Možeš li otići u prodavnicu i donijeti šampon i kupku?» Pauza. «Odmah ako bi mogla?» Pauza. «Hvala.» «Izvini što nisam mislio na to. Znam koliko voliš mjehuriće za kupanje.» U tome me je uzeo i odnio mazad u krevet da sačeka moju majku. Bio je prenježan sa mnom, čuvao me je kao Fabregeovo jaje. Klimnula sam željno. Moja majka je stigla otprilike petnaest minuta poslije. Ryan je ustao kad je ušla. «Hvala, Charlene. Evo nešto novca.» Moja majka je odbijala, ali je Ryan insistirao. Zatim se pozdravila i rekla da će se sjutra vratiti. Ryan je pustio vodu, stavljajući kupku u vodu. Kratko nakon toga, kada je bila prepuna mjehurića. Nakon toga me je nježno podigao, ponio u kupatilo i stavio u kadu punu tople vode. Nikad nisam osjetila nešto tako nevjerovatno. Polako me je nasapunjao i istrljao, trljajući svaki centimetar mog tijela. Zatim mi je nježno nasapunjao kosu. «Ovo je kao nekad, zar ne?» Klimnula sam. Nagla sam se naprijed i dalje nenaviknuta na moje novo tijelo. Noge su mi bile mršave, stomak ravan, a i grudi su mi se bile smanjile. Nisu bile tolicke. «Ne brini, brzo ćeš se vratiti u normalu. Pobrinuću se da radiš sve vježbe sa terapije za rehabilitaciju, a i tvoj govor će ubrzo postati normalan. Samo sačekaj.» Klimnula sam. Završili smo kupanje, a Ryan je zatim uzeo pastu za zube i stavio na četku, potom mi nježno otvorio usta i oprao zube. Nakon toga dao mi je vodicu za usta koju sam malo promućkala po ustima i ispljunula. Onda me je odnio na krevet i uzeo torbu u kojoj je bila moja pidžama i neka odjeća. «Donio sam ovo za kad se pribudiš. Znao sam da će ti trebati čista odjeća.» Pogledala sam ga zahvalno. «Ti hvala.» Obukao me je u toplu pidžamu. Zatim se namrštio i stisnuo dugme za poziv. Sestrica je došla. «Izvinite, ali možete li da zamijenite posteljinu?» Klimnula je glavom i vratila se sa novim čaršavom, jastučnicama i prekrivačem. «Hvala ti,» rekao je Ryan. Bila sam svježe okupana, a mom krevetu zamijenjena posteljina. Pitala sam se kako je Ryan mogao da bude čitavo vrijeme pored mene i mog kreveta.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ryan i ja smo se uvukli u krevet. Češkao me je po kosi kao u stara vremena. «Jedva sam čekao ovaj dan,» rekao je. Samo sam ležala tamo tiho, slušajući otkucaj njegovog srca. Iznenađujuće, s obzirom da sam se probudila nakon dva mjeseca, bila sam iscrpljena i ubrzo sam zaspala.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET SEDMO POGLAVLJE Sljedećeg dana je došao doktor i objavio da tog dana počinjem na rehabilitaciju. Ryan me je stavio u kolica i odgurao do zgrade za rehabilitaciju. Prošla sam kroz neke vježbe čija je namjena bila da mi ojačaju mišiće ruku i nogu. Momak na rehabilitaciji mi je rekao da je atrofija mišića moj jedini problem i da ću moći da hodam čim ih ponovo izgradim. Vježbanje je bilo bolno i frustrirajuće. Nekad sam bila jaka. Sad sam jedva mogla da hodam. Bolje rečeno, jedva sam mogla da hodam uz pomoć paralelnih šipki. Takođe sam odradila različite vježbe koje očvršćavaju sve mišiće nogu koristeći najmanju moguću težinu. Čak i najmanju težinu je izgledalo nemoguće podići. Međutim, Ryan je bio upravo tamo ohrabrujući me. Pretpostavlja sam da iko bude mogao da mi pomogne da se vratim u formu, da će to biti on. Ostala sam čitave te nedelje u bolnici, jer sam svaki dan morala da idem na rehabilitaciju i doktori su mi radili neka snimanja i testove kako bi bili sigurni da nije došlo do velikog oštećenja mozga. Moj govor je bio počeo da se vraće, što je bilo ohrabrujuće. Ryan me nikad nije ostavio, kupao me je, oblačio, provodio vrijeme sa mnom. Takođe je spavao i jeo sa mnom, gurao me do kafeterije prvih nekoliko dana. Tjerao me je da hodam uz i niz hodnik, hodajući polako pored mene. Kao i obično, pokazao je veliku količinu strpljenja za moj spori napredak. Tokom te nedelje, moji roditelji i sestra su dolazili svaki dan, a Debbie i Richard su navratili nekoliko puta. Takođe je bilo i dosta drugih ljudi koji su dolazili – stričevi, ujaci, ujne, strine, rođaci i ostali prijatelji, kao Petty i Robert. Čak je i Alexis svratila sa njenim novim momkom Toddom. Svi su bili brižni i ostajali su kratko jer sam se brzo zamarala. Sve je bilo naporno – pričanje, šetanje, jedenje, oblačenje, kupanje. Željela sam da samo ležim u krevet jer je sve ostalo bilo previše naporno, ali Ryan se starao da budem aktivna koliko god sam mogla. Nije me puštao da samo ležim u krevet. Tjerao me je da šetam, da se oblačim za jela i da idem na terapije rehabilitacije. Najzad je došlo vrijeme da odem kući. Polako sam odšetala kroz vrata, nakon što sam uzela otpusnu listu. Moram da priznam da sam bila zastrašena zbog odlaska kući. Prošlo je dosta vremena od kako nisam tamo bila, iako za mene nije to izgledalo tako puno.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Daniel nas je pozdravio. Uvijek je bio na odstojanju sa mnom, ali tih dana izgledao je više prijateljski nastrojen nego obično. «Lijepo je vidjeti te, Iris. Dobro izgledaš.» «Hvala, Daniele,» odgovorila sam. «Ako ti bude bilo šta potrebno, ne oklijevaj da tražiš.» Klimnula sam dok je Ryan bio otišao u kuću po pse. Daniel je ostao vani, stojeći čudno. Ryan se vratio nazad sa paima koji su bili uobučajeno hiperaktivni. «Hvala, buraz,» rekao je Ryan dok su ga psi povlačili prema autu. Zaustavili su da me pozdrave, skoro me prevrnuvši. «Opa,» rekao je Ryan povlačeći pse dalje od mene. Počela sam da pjevam jednu od mojih pjesama psima, srećna što mi se glas vratio. Sastavljala sam pjesme za pse, obično ubacujući moje riječi na poznatu melodiju. Ryan se nasmiješio, očito srećan da sam se vratila nazad u normalu. Zatim smo ušli u kuću. Ryan je već bio napravio teretanu. Kao što sam i mislila, uzeo je sve uređaje iz najbolje linije – trake za trčanje, bicikle, eliptične trenere i sve ostalo što se moglo naći u teretani. Svakog dana sam radila vježbe koje sam trebala i postajala sam jača i jača. Sve se vraćalo nazad u normalu, ali je dalje postojao problem. Imala sam košmare svake noći i bila sam nemirna i depresivna. Ryan je bio veoma osjetljiv što se tiče mojih raspoloženja, jer ih je sve tako dobro poznavao. Plus, odbijala sam da jedem mnoge obroke kako se ne bih udebljala, tako da sam nastavila da gubim na težini. To je zabrinulo Ryana. Bili smo za večerom za stolom i Ryan je bio pripremio jedno od njegovih divnih jela, ali sam ja samo odgurnula tanjir. «Ne sviđa ti se više kako kuvam, ljubavi?» «Sviđa, samo nisam baš gladna.» «Moraš da jedeš. Nestaješ.» Odmahnula sam glavom. Konačno sam imala osjećaj da izgledam dobro i nisam željela da opet dobijem na težini. «Iris, stvarno moraš da jedeš. Moraš da vraćaš svoju snagu dok postaješ jača i oporavljaš se.» Kad god je koristio moje ime bio je ozbiljan, i tog puta je bilo tako. Ništa nisam rekla, samo sam nastavila da prebiram po hrani, ne susrećući njegov pogled mojim. Kad sam skupila hrabrosti da ga pogledam, buljio je u mene namrštenim pogledom.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Izgledao je iznervirano i zbunjeno i zabrinuto, sve u jednom. Brzo sam skrenula pogled, odgurnuvši tanjir i ustavši od stola. Te noći, što je počelo da se dešava sve češće, imala sam živopisne noćne more da sam mučena. Bila sam gorena sa cigaretama, rezana nožem, tučena kaišem. Uvijek je bio nepoznat napadač i uvijek sam mislila da ću umrijeti. Probudila bih se oblivena ledenim znojem i Ryan je ustajao kako bi me uvjerio da sam sigurna. Ipak, nisam se osjećala sigurnom. Što se tiče odlaska u kancelariju, nisam mogla. Ryan je već bio uredio da moje slučajeve preuzmu različiti advokati, koji su radili sa Melindom kako bi osigurali da je sve odrađeno dok sam ja bila u bolnici. Tako da nisam više imala aktivnu advokatsku praksu, što je meni bilo sasvim uredu. Nisam mogla da idem u kancelariju nakon onog što mi se desilo, a Ruan me nije ni primoravao na to. On se i dalje nije bio vratio na posao. Briga o meni mu je bila poso sa punim radnim vremenom. Međutim, nakon nedelju dana pošto sam imala košmare svake noći, dana kad nisam mogla da ustanem iz kreveta i nisam jela, Ryan je odlučio da je vrijeme da me povede kod dr Halder. Odmahnula sam glavom. «Molim te, ne tjeraj me da idem. Biću dobra. Mogu da se izborim sa ovim.» «Potrebna ti je pomoć. Žena koju volim mi nestaje pred očima. Ne mogu da podnesem da te gledam kako se tako mučiš.» Nisam željela da odem kod psihijatra. Nisam htjela da budem primorana da otkrijem šta se desilo. Ali, naravno, otišla sam. Ryan je otišao sa mnom kao moja podrška, ali mi je rekao da bih trebala da porazgovaram sama sa njim. Čekao me je u čekaonici, gledajući časopise, dok sam ja išla u kancelariju. «Zdravo ponovo, Iris,» dr Halder me je pozdravio. «Zdravo.» Čekao je nekoliko sekundi, a onda me pitao kako sam. «Ne baš dobro.» Klimnuo je glavom. «Pričaj mi šta te je dovelo ovdje.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Vjerovatno da on zna priču. «Pa, ja sam, uh,uh...» Pogledala sam u doktora bespomoćno. «Možete li, molim vas, da pozovete Ryana da uđe?» Ryan je ušao i pridružio nam se. Okrenula sam se k njemu. «Možeš li, molim te, da objasniš dr Halderu šta mi se desilo?» «Dušo, on zna šta ti se desilo. Samo mu je potrebno da mu ti to ispričaš.» «Oh.» Ali nisam ništa više rekla. Nas troje smo nekoliko minuta sjedeli u tišini. Drhtala sam i dobila sam glavobolju. «Ne osjećam se dobro,» rekla sam. «Mogu li da idem?» «Naravno, možeš da odeš kad god hoćeš.» «Hvala.» Zakazala sam sastanak za sljedeći dan. Htjela sam da zakažem sastanak za sljedeću nedelju, ali Ryan je insistirao da pokušam sljedeći dan. Tokom večere tog dana, dok sam preturala hranu po tanjiru i jela malene zalogaje, pitala sam Ryana šta se desilo sa Rochelle. «Ona je u zatvoru, dušo. Ne može te više povrijediti.» Odmahnula sam glavom. Nisam vjerovala u to. Moj um mi nije dozvoljavao da u to vjerujem. Imala sam osjećaj da je Rochelle i dalje na slobodu i da čeka da odem kući kako bi me ponovo ščepala. Tog puta me, međutim, ne bi pustila živu. Znala sam to. «Zatvor? Misliš u pritvoru?» pitala sam. Ljudi su uvijek miješali te pojmove. Pošto sam bila javni branitelj bila sam vezana za pravilnu terminologiju. «Da, u prtvoru, izvini. Čeka suđenje.» «Kako to da nije izašla uz kauciju?» «Postoji rizik da će pobjeći. Posjeduje privatni avion i kuću u Monaku. Sudija je odlučio da ne postoji ništa što bi je zaustavilo da uzme svoj privatni avion i odleti za Monako i da je niko više nikad niti čuje niti vidi. Tako da je odlučio da odbije kauciju.» Slegnula sam ramenima. «Umorna sam. Stvarno mi je potrebno da odem u krevet.» Bilo je sedam i trideset. Ryan je klimnuo. «Naravno i ja ću sa tobom.» Popeo se na krevet pored mene. Legla sam i pokušala da zaspem. Ryan, ipak, nije bio umoran, tako da je upalio TV da gleda, stavivši slušalice u uši kako mi ne bi smetali zvuci sa televizije. Zaspala sam u roku od pet minuta i nisam se budila do podneva sljedećeg dana. Ryan je već odvano bio otišao na posao. To je bio prvi njegov dan povratka na posao i pitao me je jesam li


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

uredu sa tim. Uvjerila sam ga da jesam. Otišavši u kupatilo, našla sam poruku od njega zakačenu na ogledalu. «Volim te, dušo. Na poslu sam, ali neprestano mislim na tebe.» To je bilo sve što je pisalo na poruci. Novi sastanak kod dr Halder je bio te večeri, ali tek nakon što se Ryan vrati sa posla. Međutim, znala sam da neću uspjeti sa tim, tako da sam nazvala dr Haldera i otkazala. Sekretarica me je pitala da li želim da pomjerim sastanak, ali rekla sam joj da ne znam kada ću moći ponovo da odem kod njih i da ću im javiti. Nakon što sam prekinula razgovor, uhvatila me je panika. Ovo je bio jedini put da sam bila sama od incidenta. Pozvala sam Daniela. «Halo,» Daniel je rekao. «Zdravo, ovdje Iris,» rekla sam. «Šta ima?» «Možeš li da me odvezeš negdje?» «Naravno, gdje?» «U Ryanovu banku.» Nisam imala pojma šta ću da radim kad stignem tamo. Samo sam znala da se osjećam napušteno i usamljeno i bila sam preplašena na smrt. «Iris, ovo je njegov prvi dan na poslu nakon što je bio odsutan mjesecima.» Razumjela sam. «Dobro. Možeš li onda da me odvezeš do moje majke?» «Naravno.» Daniel se parkirao sa novim jaguarom nakon pet minuta. Nisam vidjela taj auto do tad. «Je li ovo novi auto?» pitala sam. «Da, Ryan ga je kupio prije nekoliko nedelja.» Klimnula sam. Nisam bila uzbuđena zbog novog auta, iako su mi se uvijek sviđali jaguari. Gledala sam kroz prozor dok me je Daniel vodio do kuće mojih roditelja. U glavi mi je vladao haos. Nakon nekoliko minuta vožnje, počela sam da nekontrolisano jecam. Nije znao šta da radi, tako da je samo gledao pravo napred, gledajući put, ne gledajući u mene. «Žao mi je,» rekla sam između jecaja. «Nije problem.» Bilo je očito da mu je bilo neprijatno. Plakala sam čitavim putem do mamine kuće. Danijel se zaustavio ispred kući, očito srećan što me se riješio. Nije mi ništa rekao. Pretpostavljam da nije znao šta da mi kaže.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a Bilo mi ga je žao.

Odvukla sam se do mamine kuće. Bila je iznenađena što me vidi. «Šta te dovodi ovamo?» pitala je. «Imam glavobolju. Moram da legnem.» Otišla sam do rezervne sobe, legla na krevet i odmah zaspala. Probudila sam se u mraku. Bila sam svjesna da se neka figura nalazi pored kreveta. Pogledala sam u sat. Bilo je osam sati uveče. Spavala sam skoro dvanaest sati tu kod mojih roditelja. Moje oči su se privikle na tamu i shvatila sam da je osoba koja se nalazila u sobi Ryan. Sjedio je na stolici pored kreveta. «Zdravo, ljepotice,» rekao je. «Zdravo.» «Mogu li da upalim svijetlo?» «Naravno.» Upalio je svijetlo, a zatim me uzeo za ruku. «Tako mi je žao što sam se danas vratio na posao. Imam osjećaj da ti je bilo teško što sam bio odsutan. Daniel mi je rekao šta se desilo.» Klimnula sam. «Uh, možda bih trebala da ostanem ovdje neko vrijeme? Bar dok se ne budem bolje osjećala.» Odmahnuo je glavom. «Imam bolju ideju. Produžiću odsustvo dok se ne budeš osjećala bolje. Previše si krhka da bi bila sama.» Nasmiješio se, nježno me pogladivši po kosi dok me je gledao sanjivim izrazom očiju. «Treba da te zaštitim,» rekao je blago. «Volio bih da sam mogao da te ranije zaštitim. Ali sad ću te zaštititi.» Sve što sam mogla da uradim je bilo da klimnem. Jedva. «To je fino,» rekla sam bez entuzijazma. U tome sam ponovo legla na krevet i zaspala. Probudila sam se sljedećeg dana u deset sati. Ryan je ležao pored mene. Čitao je knjigu U jednom čovjeku Džona Irvinga. Nasmiješio se. «Budna si.» Klimnula sam. «Ne osjećam se dobro.» «Mogu li da te odvedem kući?» Odmahnula sam glavom. «Bukvalno sam iscrpljena da bih mogla da ustanem iz kreveta.» «Pa, ne odlazim dok ti ne pođeš sa mnom.» «Dobro. Možeš li da me nosiš?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Tada me je podigao i ponio niz stepenice. Okačila sam se oko njegovog vrata, glave zabijene u njegovo rame. Pozvao je moju majku «Vodim je kući, Charlene.» U tome je moja majka došla do nas i poljubila me u obraz. Obratila se Ryanu «Čuvaj je.» Ništa nije rekao, samo je klimnuo. «Ljepotice, moraš da počneš da jedeš. Previše si lagana.» Ryan bi me dizao kad smo išli na jahanje prije nego se sve to desilo. Pretpostavljam da sam težila mnogo manje nego tad. «Sigurno si izgubila dvadeset kilograma.» Nježno me je spustio u auto, pričvrstivši mi kaiš. U autu sam odmah zaspala. Probudila sam se u krevetu. Ryan me je sigurno unio dok sam spavala. Nisam znala koliko je sati, ali Ryan je ležao pored mene, tako da nije moglo biti kasno jutro. Ali sunce je bilo izašlo, tako da je bilo najmanje sedam sati. Ryan je imao laptop i kucao. Kad sam se probudila, zatvorio ga je. Pogledao je u mene. «Dobro jutro, ljepotice.» Uspjela sam da se malčice nasmiješim. «Hoćeš li da se vratiš vježbama rehabilitacije?» Odmahnula sam glavom. Sve što sam željela je bilo da ležim u krevet. Klimnuo je. Moram da priznam da mi je sad izgledao kao stranac. Pretpostavljam da sam i ja njemu tako izgledala. Kasnije, bila sam na laptopu prikačena na internet. Ryan je bio negdje dolje. Odjednom sam shvatila da sam povezana na čatu sa Ryanom i Nickom. Mora da nije znao da me je povezao. Pročitala sam njihovo dopisivanje. Ry1979: Ne znam šta da radim. Gubim je. St.Nick80: Brate, daj joj vremena. Prošla je kroz svašta. Kidnapovanje, mučenje i skoro umiranje može to da učini čovjeku, znaš. Ry1979: Znam, ali kako da joj pomognem? St.Nick80: Jesi li probao savjetovanje? Ry1979: Naravno. Neće da ide. Bila je jednom, ali je dobila glavobolju i vratila se kući prije nego je psihijatar mogao bilo gdje da stigne. Ne jede i spava čitavo vrijeme. St.Nick80: Samo nastavi da pokušavaš i budi strpljiv. Ry1979: Osjećam se tako bespomoćno. Imam osjećaj da mene krivi. Da me nije upoznala ovo joj se ne bi desilo. St.Nick80: Ako te krivi, onda nije realna.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Ry1979: Odložio sam prosidbu dok se ne bude osjećala bolje. Nadam se da ću dobiti priliku za to. St.Nick80: Hoćeš. Ry1979: Toliko je volim. Srce mi se lomi zbog nje. St.Nick80: Druže, treba ti odmor od svega. Zašto ne pođeš sa Rielle i djevojčicama i sa mnom na odmor? Idemo u kuću na jezero Komo sljedeće nedelje. Ry1979: Hvala, ali nema šanse da je ostavim. Moram da je zaštitim. St.Nick80: Možda i ona može da pođe sa nama. Ry1979: Možda. Ipak, mislim da se plaši da te upozna. St.Nick80: Ne grizem. Osim onog jednog puta. LOL. Ry1979: Haha. St.Nick80: Ozbiljno, čovječe, nedostaješ mi. Ako znaš na šta mislim. Ry1979: Da ti iskreno kažem, i ti meni. St.Nick80: Imao sam živopisne fantazije o tebi u zadnje vrijeme. Hoćeš da čuješ? Ry1979: Nisam raspoložen za sajber seks. Možda neki drugi put. St.Nick80: Izvini. Samo sam pokušao da ti skrenem misli sa nje. Ry1979: Nemoguće. Ona je sve na šta mislim u zadnje vrijeme. St.Nick80: Pokušaj da je nagovoriš da ide na svajetovanje. Ry1979: Kako da to uradim? Neće da ide. St. Nick80: Budi uporan. To je sve što možeš da uradiš. Prestala sam da čitam poslije toga. Gubila sam ga, a što je još gore, gubila sam sebe. Bila sam ljuštura same sebe. Bez duha, plašeći se da napustim kući, ništa ne jedući i spavajući čitavo vrijeme. Shvatila sam koliko sam bila depresivna. I šta treba da uradim.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

DVADESET OSMO POGLAVLJE Sljedećeg dana smo bili na doručku kad sam pitala Ryana za Rochelleino prezime. Zorom sam jela jaja i ćureću slaninu, iako mi je bilo muka. Ryan je izgledao zadovoljno što jedem tako da sam imala osjećaj da treba da sve pojedem iz tanjira. Kasnije sam, međutim, diskretno otišla do kupatila i povratila. Njegiva jela su, kao i obično, bila ukusna, ali ništa nisam mogla da zadržim u želudcu. Bar ne sa znanjem šta ću raditi tog dana. Međutim, nazad na Rochelle. «Anderson,» rekao je. «Zašto pitaš?» «Onako,» pogledala sam ga pokušavajući da sakrijem paniku u očima. Najobičnije što sam mogla, objavila sam da ću ići u trgovinu sa mojom najboljom drugaricom Debbie. Ryan je izgledao oduševljeno. «To je divno, dušo. Treba li ti novca?» Očito je bio srećan što ću izaći iz kuće. Palo mi je na pamet da nisam napustila kuću svojevoljno otkad sam se vratila u kući. «Ne, ja, uh, samo ću da razgledam. Da malo izađem iz kuće na vazduh.» «Dobro, onda. Kada idete u kupovinu?» «Za oko sat vremena.» Nakon što sam se okupala, poljubila sam Ryana za pozdrav, ušla u moj novi volvo i odvezla se. Drhtala sam i bilo mi je muka, tako da mi je palo na pamet da sam trebala da pitam Daniela da me odveze. Ali nisam htjela da podižem bilo kakvu sumnju na ono što radim. Da sam pitala Daniela da me odveze to bi značilo da se ne osjećam dobro i da nisam u stanju sama da vozim, pri čemu bi Ryan insistirao da krene sa mnom. Ali ovo je bilo nešto što sam znala da moram sama da uradim. Stigla sam u centar i našla mjesto za parkiranje. Krenula sam prema pritvoru.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

TRIDESET DEVETO POGLAVLJE Pritvor je bio crvena zgrada u gradu, koja izvana nije izgledala kao pritvor jer je bila moderna. Unutra, međutim, ćelije su bile upravo onakve kakve bi bilo ko zamislio. Bar, čekaonice, u kojima advokati čekaju i sastaju se sa svojim klijentima su bile takve kako svako zamišlja čekaonice. Ja to znam, jer sam provela dvije godine kao javni branioc. Nikad nisam ni pomišljala da ću se vratiti u ovaj zatvor kao žrtva, a ne kao advokat. Ali tu sam bila. Ušla sam u pritvor i pitala stražara za broj ćelije Rochelle Anderson. Pogledao je u njegov spisak. «Jeste li ovdje službeno ili u posjeti?» «Službeno.» Znala sam da ako kažem posjetioc, neću moći da je vidim jer ili neće biti vrijeme za posjete ili ću morati da razgovaram sa njom preko telefona kroz staklo. Nisam to željela. «Imate li identifikacionu kartu?» Predala sam mu moju karticu. «Molim vas, prođite kroz detektor metala.» Prošla sam. Uzela sam lift do petog sprata gdje je ona bila smještena. Otišla sam do prolaza gdje se advokati sastaju sa njihovim klijentima i vrata su se odmah otvorila. Vidjela sam stražraku i prošla kroz predsoblje iza još jednih automatskih vrata. Pogledala sam u stražarku s iščekivanjem i ona je stisla dugme pri čemu su se još jedna vrata otvorila i ja sam prošla kroz njih. Sjela sam za mali sto sa dokumentima u ruci i čekala. Ponijela sam praznu fasciklu kako bi izgledalo da sam tu kao advokat. Čekala sam oko petnaest minuta prije nego sam se obratila stražarki. «Uh, ovdje sam da vidim Rochelle Anderson.» Stražarka je izgledala zbunjeno. «Jesu li odozdo zvali zbog ovog?» «Mislim da jesu.» «Očekuje li te ona?» «Da,» slagala sam.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Dobro onda.» Vidjela sam da je uzela telefon i pozvala. Nadala sam se da neće postojati nikakav problem. Kad bi mi rekli da se vratim drugi put, stvarno mislim da ne bih mogla. Bilo je ili tad ili nikad. Mogla sam da čujem srce kako mi lupa u grudima dok sam čekala. Bilo je gore nego tortura kroz koju sam prošla sa Rochelle. Tresla sam sa kao list na vjetru. Što traje tako dugo?» Stražarka mi je pokazala da pogledam kroz prozor. Nisam disala, ali sam ispustila izdah olakšanja kad mi je rekla da je Rochelle bila izvedena vani. Zatim sam ponovo počela da se tresem i drhtim iznova. Dio mene je žalio što nisam povela Ryana sa mnom, ali znala sam da je to bilo nešto što sam sama morala da odradim. Nakon otprilike petnaest minuta, gdje je svaki minut izgledao kao sat, kroz staklena vrata je ušla žena koja je nosila narandžasto zatvorsko odijelo. Bila je mršava, visoka žena, crne kose i ne baš obavezno lijepa, više... zgodna. Četvrtaste vilice, izgledala je kao da je u pedesetim. Zamislila sam da je bila baš ljepotica prije nekih dvadeset godina ali sad je bila propala. Izgledala je kao da je na teškim drogama. Ustala sam, a ona je pogledala u mene. «Ti,» bilo je sve što je rekla dok su se vrata zatvorila iza nje. Duboko sam udahnula, tjerajući sebe da ne posustanem i da ne pozovem stražarku da je povede. Morala sam da uradim to za moje dobro. «Aha, ja,» rekla sam. Pogledala sam u stražarku koja je bila iza staklenih vrata. Čitala je časopis. Rochelle je bukvalno mogla da me zadavi jer bi oni sporo reagovali. Poželjela sam da je imala lisice na rukama i nogama, ali sam znala da to nije bio protokol za poslovnu posjetu. Sjela je. «Mogu li da ti pomogne?» Veoma hladno. Da sam očekivala da se slomi i počne da plače s kajanjem nakon što me je vidjela, bila bih grdno razočarana. «Željela sam da te upoznam lice u lice.» U to sam unijela onoliko snage koliko sam mogla. U tom trenutku sam voljela da sam išla na časove glume kako bih odglumjela da me nije briga što se suočavam sa njom. «Zašto?» «Jer sam željela da ti u lice kažem kako sam se zbog tebe osjećala. Znam da tebe nije briga ali moram da ti kažem kako bih mogla da nastavim dalje.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Na moje iznenađenje, izraz lica joj se promijenio. Nije izgledala onako neprijateljski kao kad je tek sjela. Duboko sam udahnula i počela. «Ne znam šta sam ti uradila da bi me povrijedila. Čak te i ne poznajem. Zašto si mi to uradila?» «Slušaj, Djevojko, nisam htjela da povrijedim tebe. Htjela sam da povrijedim njega.» «Što njega?» «Zar ti nije jasno? On je mene povrijedio. Uništio me je, ustvari. Nisam u stanju da pogledam drugog muškarca otkad je on otišao. To je bilo prije dvadeset jebenih godina.» Znala sam da je ono što sam htjela od tog susreta da vidim ljudskost u toj ženi. Tako bi bila manje strašna. To bi moglo da mi pomogne da joj oprostim. Dosad sam bila na dobrom putu. «Nastavi.» «Šta ima da se kaže? Bili smo zaljubljeni.» Odmahnula je glavom. «Ne, to sad zvuči glupo. Tada je imao samo četrnaest godina. Ali rekao mi je da me voli. Pretpostavljam da sam povjerovala u to.» «Što bi uradila to četrnaestogodišnjaku?» «Bila sam pogubljena. Muž me je tukao prije nego sam ga ostavila. Moje jebeno dijete je otišlo da živi voljno sa njim. Voljno!!!» Izgledala je zgroženo. «Jebeno nezahvalno kopile i dalje neće da razgovara sa mnom. Uh! Nekome podariš život, a za uzvrat dobiješ pakao.» Zatim se nasmijala. Nekoliko zuba joj je nedostajalo. «Polomila sam zubni most u tuči u ovoj paklenoj rupi,» objasnila je. Mislila sam da je izgubila zube zbog meta. Pogledala je u mene. «Ryan je imao sve kvalitete koje kopilan od mog muža i sina nisu imali. Bio je fin i ljubazan. Ni trunke zla u njemu. Zbog toga sam se tako jako zaljubila u njega.» Zastala je. Izgledala je kao da bi joj dobro došla cigara. «Pa, kao što sam ti već bila rekla, pratila sam ga godinama. Krišom, naravno. Uglavnom sam plaćala ljude da ga prate. Znala sam da on i Alexis neće dugo ostati zajedno. Moji ljudi su i nju pratili. Ta ih je žena primila više nego Denis Rodman.» Nasmijala se. «Bilo kako, Ryan je raskinuo sa njom nakon što je uhvatio nju i Paula zajedno.» Pogledala me je. «Paul je bio jedan od mnogi, uzgred. Varala je Ryana na sve strane, a on nije imao pojma o tome.» Odmahnula je glavom. «Zbog toga sam zaljubljena u njega. I dalje je tako čist i nevin, čak i nakon svih ovih godina. Zbog toga nije imao pojma kurvanje njegove žene. Jednostavno nije


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

mogao da zamisli da bi mogla to da mu uradi.» Zatim se lukavo nasmijala. «Naravno, uvijek je imao svog dečka sa strane. Ali Alexis je za to znala čitavo vrijeme. Gdje je tu zabava?» Nastavila je. «U svakom slučaju, Ryan i Alexis su raskinuli i on je počeo da izlazi sa svim tim ženama. Prelijepim ženama. Svako veče je izlazio sa drugom, kunem se, tako da sam se osjećala sigurnom.» «Sigurnom?» «Da, sigurnom da se neće skrasiti i da ću još uvijek imati šansu sa njim. Čekala sam pravi trenutak da napravim korak.» Zabluđena žena. Sljedeća stanica, Ludograd. Ali pustila sam je da nastavi. To je imalo veoma terapeutsko dejstvo. «Onda si ti došla.» Frknula je. «Nekako sam znala da je našao pravu kad te je upoznao. Upravo je ličilo na Ryana da se skrasi sa nekim, kako bi rekli... Mislim, bez uvrede, ali nisi baš manekenka.» «Nisam se uvrijedila. Nastavi.» «Pa, moj predosjećaj je bio upravu. Moji ljudi ga nisu više viđali da mijenja djevojke jednu za drugom, prestao je da švrlja sa Nickom i poprilično se skrasio sa tobom.» Ponovo je frknula. «Ne 'poprilično', već se baš skrasio sa tobom. Sve Žizele i Hajdije su nestale nakon što si se ti pojavila.» «Je li bilo Hajdija i Žizela u trenutku kad me je upoznao?» Sad sam bila radoznala. «Oh, bože, da. Imao je regularnu rotaciju da izlazi sa oko pet njih. A onda si došla ti i sve ostale su bile nestale. Kao da su otišle u sistem zaštite svjedoka ili tako nešto.» Nasmijala se na njenu sopstvenu šalu. «Međutim, znala sam da je ozbiljan u vezi sa tobom,» nastavila je. «Ali i dalje sam se nadala da bi mogla da odeš kao i sve ostale i da bih ja mogla ponovo da dobijem šansu kod njega. Odmahnula je glavom. «Ali ne, kupio ti je nevjerovatan kamen i ja sam poludjela kad sam saznala.» Pogledala me je pravo i oči. «Zato sam te kidnapovala i mučila. Shvatila sam da je to najbolji način da ga ubijem polako.» Podigla sam obrve. Nije baš izgledala ispunjena pokajanjem. Ipak, vidjela sam čovječnost u njoj, tako da sam osjetila kako se opuštam. Nakon pauze, pitala je «Pa, jesi li dobila odgovore na sva potanja koja si htjela?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Klimnula sam glavom. «Ali sam htjela da kažem moj dio, tako da ću reći ono što sam htjela. A ti ćeš slušati, jer gdje bi mogla da odeš?» Pogledala sam gore u kameru, znajući da će sve što kažem biti snimano stražarima u njihovoj stanici. Da je željela da ode mogla je, ali nije, ostala je da sjedi na mjestu. Duboko sam udahnula. «Uništila si mi život. Ali neću dozvoliti da nastaviš da ga uništavaš. Neću ti više davati satisfakciju time što ću ti reći koliko puno si me povrijedila. Ali znaj ovo. Ryan i ja se sjajno slažemo. I, nakon danas, slagaćemo se još bolje. Jer sad imam zaključak na ono što si mi uradila. Bilo mi je potrebno da se suočim sa tobom, a to sam upravo i uradila. Suočila se sa tobom. Sad mogu da to ostavim iza sebe.» Sad je bio red na mene da je pogledam u oči. «Možda si mislila da si postigla sve ono što si htjela kad si mi to uradila. Ali nisi. Ryan i ja smo povezaniji nego ikad ranije upravo zbog toga. Tvoj postupak nas je učinio jačim.» Zastala sam. «Pretpostavljam da je Nice upravu. Ono što nas ne ubije, učini nas jačim.» Nešto od toga nije bila istina. Ryan i ja nismo bili jači – raspadali smo se. Ipak, osjetila sam da će se to primjeniti posle ovog dana. Pogledala me je poraženog izraza lica. «Ma, dođavola, neka vam je srećno.» Pogledala sam je sumnjičavo. «Naravno, naravno, želim vam sreću. Nije kao da ga mogu vratiti sad. Pakao, biću srećna ako ikad uspijem da izađem odavde.» Lice mi je bilo ravnodušno. Otišla sam do stražarske stanice. «Uh, ja treba sad da idem.» Tada je došao drugi stražar i uzeo Rochelle kako bi je vratio u njenu ćeliju. Stražar iza prozora je stisnuo dugme kako bi me pustio da izađem. Imala sam osjećaj kao da je hiljadu kila podignuto sa mojih leđa. Dok sam izlazila, vidjela sam Ryana oslonjenog na stub za rasvjetu. Bila sam iznenađena što ga vidim, a opet i nisam. U svakom slučaju bilo mi je nevjerovatno drago što sam ga vidjela. «Hej,» rekla sam. «Hej.» Izgledao je zbunjeno. «Nadam se da ne misliš da sam sad postao uhoda.» «Naravno da ne,» rekla sam sa osmijehom. «Ali me interesuje kako si znao da sam ovdje.» «Stavio sam pratilac u tvoj telefon.» «Pratilac? Zašto? Ne misliš valjda da te varam okolo.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Jako je odmahnuo glavom. «Ne, ne, naravno da ne. Ništa poput toga.» Zastao je. «Nakon onog što se desilo sa Rochelle zakleo sam se da nikad više neću dozvoliti da se ponovo dogodi. Sve na šta sam mislio je da sam trebao da stignem tamo ranije. Skoro da sam te izgubio. Prošla si kroz torturu. Sve zbog toga što nisam znao da si nestala već nekoliko sati, a onda sam na staromodan način shvatio gdje si bila.» Zatim je vidljivo slegnuo ramenima. «Tako da sam stavio uređaj za praćenje u tvoj telefon.» «Znači, ja sam mikročipovana, kao pas?» Smiješila sam se kako bi znao da nisam ljuta na njega zbog toga. «Nadam se da nisi ljuta?» «Ne, naravno da nisam. Ali sam radoznala zašto mi to nisi rekao ranije?» Duboko je udahnuo. «Nisam znao kako da ti kažem da sam odjednom postao previše paranoidan i zaštitnički rastrojen.» Lagano sam ga lupnula po ruci. «Nekako mi se sviđa iznenadna paranoičnost i zaštitnička nastrojenost ovih dana.» «U svakom slučaju, pronašao sam da si ovdje i ispametio sam, na neki način.» «Zbog toga ti nisam rekla. Pretpostavila sam da ćeš pokušati da me odvratiš ili insistiraš da pođeš sa mnom.» Vidjela sam mu povrijeđenost na licu. «Bez uvrede ali ovo je bilo nešto što sam morala sama da uradim.» «Razumijem.» Stavio je ruku oko mojih ramena. «Jesi li ti uredu?» Klimnula sam. «Bolje nego uredu. Osjećam se slobodno.» Bilo je tako lijepo biti u njegovim rukama. Zabila sam glavu u njegove grudi. Srce mu je lupalo tako jako kao nikad ranije. «Izvini što sam te uplašila,» rekla sam. «Nema veze, samo nemoj ponovo da to uradiš.» Nisam ništa rekla, samo sam klimnula glavom uz njegove grudi. Prešli smo ulicu kako bi otišli u mali bar i gril na ručak. «Pa, reci mi o posjeti,» rekao je dok je jeo sendvič sa grilovanom piletinom i salatom. «Željela sam da je vidim, da joj kažem sve što sam imala. Htjela sam da vidim da je ljudsko biće, a ne užasni monstrum.» «I?» «Misija obavljena. Iznenađujuće, nije strašna. Mislim, nedostaje joj nekoliko zuba. Jesi li znao za to?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nasmijao se. «Nisam imao pojma.» «Istina je. Izgleda da je imala neki zubni most ali ga je polomila tokom tuče u pritvoru.» Oboje smo se tome smijali neko vrijeme. Nastavila sam. «U svakom slučaju, pronašla sam kod nje neke stvari koje je čine čovjekom. Kad sam bila javni branilac uvijek sam vidjela nešto čovječnosti u klijentu. Jedino tako bih mogla da ih branim, bez obzira šta su učinili. Pomislila sam da ako pronađem nešto čovječnosti u njoj da će mi to pomoći da joj oprostim.» Imao je izraz na licu, onaj izraz od kojeg se uvijek istopim. Izraz prave, čiste ljubavi. Uvukla sam dah i nastavila. «Ispričala mi je za njenog muža koji ju je zlostavljao i sina koji ne želi da priča sa njom. Nije da krivim sina. Ona je prlično fanatik.» Pogledala sam kroz prozor. «Ne kaje za ono što je uradila. Mislim da je to opravdala u njenoj glavi.» Pogledala sam ga. «Ali ne mrzim je. Zna da me nije slomila. Postarala sam se da zna da sam jača zbog onog što se desilo. Da smo mi jači zbog onog što se desilo.» Uzeo me je za ruku i pogledao u oči. «Volim te. Volim te više nego što sam mislio da ikog mogu da volim. I nikad te nisam volio više nego što te volim sad.» Nasmiješila sam se. «I ja tebe volim.» Sad mi je bilo lakše da kažem te riječi, svakim danom je postajalo lakše. Nakon što smo završili ručak rekla sam Ryanu da postoji još jednastva koju imam da obavim dok smo u gradu. Da odem do kancelarije tužioca. «Mogu li ja da idem sa tobom?» «Naravno, možeš da sačekaš van kancelarije dok ja popričam sa Cindy. To je još jedna stvar koju moram sama da uradim. Cindy je bila Cindy Johnson, glavni tužitelj u Rochelleinom slučaju. Trebala sam da popričam nekoliko riječi sa njom. Otišli smo do kancelarije tužitelja. Kad smo stigli, recepcionerka me je pozdravila. «Iris, zdravo!» Prošla je oko pulta i jako me zagrlila. «Nedostajala si nam. Kakvo prijatno iznenađenje.» «Ćao, Katherine. Je li Cindy tu?» «Naravno.» Oči su joj zasijale kad se okrenula prema Ryanu. «Ti mora da si Ryan. Želiš li da ti donesem nešto dok čekaš?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Voda bi bila sjajna!» Ryan je rekao. Okrenula sam se i vidjela da je već bio sjeo i prelistavao časopis. Pogledao me je, digao mi palčeve i namignuo. Pokucala sam na Cindyna vrata. Bila je zauzeta za kompjuterom i dosijeom na stolu. Počela sam da osjećam strepnju, ne zbog onoga što sam trebala da kažem već zbog toga što vidjevši dokumenta po stolu su me podsjetila na moje, ne tako davne, branilačke dane. Pogledala je u mene, iskolačivši njene plave oči. «Iris!» I ona me je, takođe, jako zagrlila. «Uđi, uđi. Sjedni.» «Nadam se da te ne prekidam u nečemu?» «Uopšte ne. Odnosno, imam UP za nekoliko sati.» Pokazala je na dokumenta na stolu. «Tako da možemo da malo popričamo. UP su bili izvodi uslovnih prekršaja. Svaki od tih izvoda je imao oko pedeset slučajeva, ali su oni išli prilično brzo. «Pa, šta mogu da uradim za tebe?» pitala je, nakon što sam sjela. «Uh, razumijem da imaš slučaj Rochelle Anderson?» Uzdahnula je. «Uh, naravno. Glupa ja. Naravno da si zato ovdje. Uh, znam šta se desilo. Kako se, ovaj, držiš?» «Dobro, dobro. Nisam bila dobro, ali sam sad bolje.» Klimnula je. «Pa, o čemu si htjela da popričamo?» «Pa, znam da je optužena za razne tačke, jedna je za napad, a druga za kidnapovanje.» Cindy je klimnula. «To je ona.» «Hoću da ti kažem kako se osjećam. Znam da je tvoj posao da sklapaš dogovore, ali takođe znam da za napad i za kidnapovanje jedne osobe je 85%.» To znači da bilo ko osuđen na napad ili kidnapovanje jedne osobe je dužan da odsluži 85% kazne. «Ne želim da se dogovoriš za kaznu koja ne iznosi 85%. Ne želim da bude osuđensa na dvadeset godina a da izađe za tri.» To je bilo važno, jer manje osuđeni uglavnom odsluže 15% kazne. Cindy je progovorila. «Ni ja to ne želim. I ne postoji razlog da se postigne takav dogovor.» Klimnula sam. «Ko je na drugoj strani?» «John O'Donnell.» Zaječala sam . Znala sam O'Donnellovu reputaciju. Bio je jedan od najplaćenijih advokata u oblasti, i definitivno jedan od najboljih. Njegove sudske improvizacije i prljavi trikovi su bili legendarni.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«John O'Donnell? Šta, Gerry Spence nije bio slobodan?» Cindy se nasmiješila. «Znam, mrzim kad se nađem protiv njega.» «Samo nemoj da podlegneš pritisku. Potrebno mi je da ta žena bude dugo, dugo iz rešetaka.» Klimnula je. «Dobro je da si ovdje. Htjela sam da te zovnem kad vrijeme bude pogodno. Biće potrebno da te pripremim ako ova stvar ode na suđenje, mada se nadam da neće.» «Baš je ružno ispričati ovu priču sudiji. Ali što se mora, mora se.» Cindy je oklijevala. «Pa, stvarno kako si?» «Uredu. Svakim danom postajem jača.» «Čujem da si zatvorila tvoju advokatsku praksu.» «Da, pa, to se desilo. Nisam bila baš spremna da se nosim sa mojim klijentima nekoliko mjeseci.» Klimnula je. «I, osim toga, ne mogu da se vratim tamo. Tamo sam, uh, napadnuta.» «Hoćeš li se vratiti? Mislim, znam da ne želiš da se vratiš u onu kancelariju, ali hoćeš li se vratiti advokaturi?» «Nisam sigurna. Sad pauziram pokušavajući da odredim moj sljedeći korak.» «Aha, a čujem da imaš i divnom momka koji ti pomaže da se izvučeš iz svega toga.» Klimnula sam. «Šta znaš o tome?» «Priča se da izlaziš sa predivnim sinom Banjamina Whitneya.» «To je tačno. Kako znaš da je divan?» «Pa bilo ga je dosta na društvenim stranama. Pretpostavljam da nisi puno obraćala pažnju na to.» «Ne, nisam.» «On je bio kao naš JFK Jr. prije pada avionom, naravno.» «Na šta misliš?» «Prije nego se oženio, smatran je za najpoželjnijeg mladoženju u oblasti.» «Gdje sam ja živjela? Nikad nisam bila čula za njega dok ga nisam upoznala.» «Živela ispod kamena, pretpostavljam.» Zastala je. «U svakom slučaju, pretpostavljam da si se i tamo prilično dobro smjestila.» Pitala sam se je li to bilo suptilno raspitivanje. «Da, ali neću da budem žena koja je izdržavana. Moram da se oporavim i fizički i psihički kako bih odlučila koji je moj sljedeći potez.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Naravno. To je savršeno razumljivo.» Nasmiješila se. «Dobro, moram da se spremim za moj sljedeći slučaj. Jesi li htjela još nešto?» «Ne, samo sam htjela da me imaš u vidu u ovom slučaju. Molim te, nemoj se dogovoriti, a da me ne obavijestiš.» «Neću, obećavam.» «Hvala.» Prošla sam kroz čekaonicu. Ryan i Katherine su razgovarali. «Mislim, bila je udata za tog tipa sedamdeset dana ili tako nešto prije nego su imali ono veliko vjenčanje na televiziji.» Nasmiješila sam se na Ryanov razgovor sa Katherine o Kim Kardašijan. Ryan me primjetio i ustao je. «Kako je bilo?» «Dobro, pretpostavljam. Rochelle je našla advokata koji bi mogao da parira i samom Jonnie Cochranu.» «Tako sam i mislio.» «Izvinjavam se, Ryane. Ali treba da obavim još jednu posjetu dok sam u ovoj ulozi.» «Koga hoćeš da posjetiš?» «John O'Donnella.» «Hoćeš li da te ja odvezem?» «Možeš li?» Moram da priznam da sam bila glupava što ga nisam pozvala od početka da ide sa mnom. Njegovo prisustvo me je smirivalo. Jednom kad sam spustila zidove i priznala da ga volim, otkrila sam da mi njegovo prisustvo donosi mir. A mir je bio upravo ono što mi je trenutno trebalo. Otišli smo do njegovog poršea koji je bio parkiran u garažu. Ryan je pitao. «Pa, kako se zvaše taj tip?» «John O'Donnell.» Pogledao je u njegov iPhone tražeći adresu Johna O'Donnella. Siri je izbacila adresu sa nekoliko sekundi i Ryan ju je ubacio u njegov GPS.» «Izgleda da je u Parkville.» Parkville je bila oblast koja se razvijala i imala je nove, nevjerovatne, bogate kuće. Pretpostavila sam da će osoba plaćena poput Johna O'Donnella imati ogromnu kancelariju u centru, ali i Parkville je imao smisla.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Sačekaj sekund,» Ryan je rekao. «Izgleda da ima kancelariju i u centru.» Nazvao je tu kancelariju. «Halo?» recepcionistkinja se javila. «Gospodina O'Donnella, molim vas.» «Samo momenat, molim vas.» Nakon nekoliko minuta javio se drugi glas na telefonu. «Gospodin O'Donnell je zauzet. Mogu li vam pomoći?» Ryan me je pogledao. Rekla sam u telefon. «Ovdje Iris Snowe. Mogu li da zakažem sastanak sa gospodinom O'Donnellom?» Nakon nekoliko minuta žena se vratila. «Kad možete da budete ovdje?» «Za pola sata?» «Vidimo se tada.» Bila sam više nego iznenađena. Znala sam koliko je taj tip bio zauzet, a ubaciće me u njegov raspored za pola sata?» Krenuli smo prema njegovoj kancelariji, koja je bila, kao što sam i očekivala za visoki posao. Kancelarija se nalazila na pedeset petom spratu. Držeći Ryanovu ruku tako čvrsto da sam mislila da ću mu prekinuti cirkulaciju, pošli smo prema O'Donnellovoj kancelariji. Prsata plavuša sa dubokim dekolteom i 'izjebi me' cipelama, sa više šminke nego Tammy Faye Baker, pozdravila nas je. «Zdravo. Ti si sigurno Iris.» Pogledala je Ryana, ne skrivajući da ga već skida u mislima. Zaječala sam u sebi. «A ti si?» pitala je Ryana. «Ryan, Irisin momak.» Podigla je obrvu. Srećnica, njene oči su mi rekle. Vratila se nazad za recepcijom i pozvala O'Donnella. «Spreman je da te primi. Dozvolite mi da vas povedem.» «Hvala,» pogledala sam u Ryana. «Neću dugo.» Izgledao je malo povrijeđeno. Pretpostavljam da je želio da bude na ovom sastanku. «Srećno, ljepotice,» rekao mi je s osmijehom. Odvedena sam do nevjerovatne kancelarije sa ogromnim prozorima koja su imala predivan pogled na grad. Zgodan čovjek pedesetih godina, sa sijedima na sljepočnicama, ali i dalje svom kosom, ustao je od stola i pošao k meni. Priznajem da nikad ranije nisam bila upoznala tog


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

čovjeka, već sam ga samo znala po njegovoj reputaciji. Njegovi slučajevi su uvijek bili van moje lige, tako da nam se putevi nikad nisu ukrštali. «Iris, uđite, uđite.» Sjela sam. «Šta mogu da uradim za vas?» pitao je. Ovo je bio moj najsmeliji zahtjev i znala sam da ću biti odbijena, ali sam morala da pokušam. «Vi imate slučaj Rochelle Anderson.» «Da, što se toga tiče.» Pogledao me je okrutno. «Razlog što sam vas primio je taj da sam svakako htio da vas pozovem. Zatim ste me vi nazvali i pitali da me vidite i to mi je uštedjelo trud.» Imala sam osjećaj da znam šta dolazi. «Razumijem da ste išli kod nje?» «Da, ja -» «I da ste se prestavili kao njen advokat.» «Pa, ne, ja –» «Ne? Pa kako ste dobili poslovnu posjetu sa njom?» «Pa, predstavila sam se kao advokat, ali ne kao njen advokat.» Odmahnuo je glavom. «Nemojte više to da radite. Ne želim da ispunjavam masu tužbi protiv vas nakon svega što ste prošli, ali kunem se bogom da ću to uraditi ako priđete na kilometar blizine mom klijentu.» Klimnula sam. Priznajem da nisam razmislila o tome kad sam otišla da je vidim. Ali bio je upravu. To etički nije bilo ispravno, iako nisam sigurna koliko sam pravila prekršila. Vjerovatno nekoliko. «Izvinjavam se.» Lice mu je omekšalo. «Uredu. Stvarno vas ne krivim za to što ste uradili.» Zastao je. «Ali to ne znači da vam neću spaliti guzicu ako to ponovite. Sad kad smo to raščistila, šta mogu da uradim za vas?» «Želim da podnesem molbu.» «Molbu.» «Da. Voljela bih da se povučete sa ovog slučaja.» Pogledao me je tipa aha. Dobro. Povući se sa slučaja zbog?


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Neće se desiti. Još nešto?»

Nisam htjela da se povučem. «Slušajte, znam vašu reputaciju.» Izgledao je uvrijeđeno. «Hej, to je bio kompliment. Znam kakve ste slučajeve dobili. Znam za vaš visok procenat učinka.» Uvukla sam dah. «Jednostavno ne možete osloboditi tu ženu.» «Oh, ako ne griješim, vi ste jednom bili javni branilac?» «Da.» «I svim ste vašim klijentima pružili najbolje odbrane isko su bili krivi kao sam đavo.» «Pa, to je drugačije.» «Kako drugačije?» «Ja nisam bila plaćena po najvećoj cijeni.» «Aha, shvatam. Znači to što niste naplaćivali petsto dolara na sat svoju uslugu, nekako ste pošteniji od mene?» «Pa, da.» «I dalje pružate snažnu odbranu, tražite svaku rupu, šansu za oslobađajuću presudu znajući da će vaš napor vratiti gada nazad na ulicu.» Otvorila sam usta, ali nijedna riječ nije izašla. Nisam znala šta da kažem. «Mislite li da na žrtve u vašim slučajevima?» Priznala sam da nisam. «Naravno da niste. To je sve igra, zar ne?» Na moje iznenađenje, spustila sam glavu i počela da plačem. Podigla sam pogled, njegovo lice je bilo ravnodušno, ruke prekrštene. Imao je kutiju Kleenexa na stolu ali mi nije ponudio maramicu. «Tačno?» Unutar sebe sam znala da je upravu. Ali to je bilo drugačije – znala sam da nisam bila tako dobra. Ne u njegovoj ligi, u svakom slučaju. Ja sam bila malo plaćeni javni zapošljeni. Ipak, nije bila u tome stvar. Bio je upravu. Odbrambeni advokati ne mogu da razmišljaju o sadašnjoj ili budućoj žrtvi. To je stvarno bila igra. Samo posao. Ali sad je postalo stvarno. «Molim vas, gospodine O'Donnell. Moj život će biti uništen ako ona bude oslobođena iz tehničkih razloga.» «Stvarno ste najveći hipokrit, zar ne? Uredu je kad oslobađate kriminalce iz tehničkih razloga, ali sve se to mijenja sad kadste vi žrtva.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Nisam mogla nigdje da stignem sa ovim tipom. «Izvinite što sam vam smetala.» Klimnuo je, a zatim pritisnuo dugme. «Alice, možete li da isprati gospođicu Snowe?» U tome, plavuša se pojavila niotkud. Otvorila je vrata i pokazala mi da izađem. Ustala sam i izašla. Pratila sam je nazad do čekaonice. Ryan je ustao, vidio izraz mog lica i odmah se zabrinuo. Zaštitnički je stavio ruku oko mene. Odmahnula sam glavom. «Pričaću ti kasnije.» Klimnuo je. Izašli smo na ulicu i briznula sam u plač. «Ljubavi, šta nije uredu?» Odmahnula sam glavom i nastavila da odmahujem. «Ona će biti oslobođena. Znam to.» Odmahnula sam jako glavom. «Krenuće za mnom ponovo. I završiće posao.» Ryan je pogledao u zgradu iz koje smo izašli. «Taj tip je toliko dobar, a?» «Ne razumiješ. Ne znaš slučajeve koje je dobio. Nemoguće slučajeve. Ako si mislio sa je OJ Dream team bio nevjerovatan, ne znaš ovog tipa.» «Sačekaj. Ostani ovdje.» Vratio se nazad u zgradu. Ostala sam onde, zapanjena. Plakala sam, drhtala a on me je ostavio samu? Zbog toga sam još više zaplakala. Sjela sam na trotoar i spustila glavu na ruke. Povrh svega osjetila sam se napušteno. Auto je prošao blizu, previše blizu i isprskao vodom moje pantalone. Prljavom vodom. Zbog toga sam još više zaplakala. Imala sam osjećaj da mi čitavo tijelo hvata spazam i bilo mi je muka. Nisam imala ništa u stomaku, kako nisam mogla da jedem tog dana i izgledalo je da su prošli dani otkad sam imala zadnji obrok. Ipak, malo kiseline iz želudca mi je došlo do grla i zbog toga sam još više zaplakala. Gdje je Ryan? Kako je mogao da me ostavi ovako? Nakon pola sata, Ryan se pojavio. Osjetila sam se odmah smirenijom kad sam ga vidjela. Imao je papire u ruci koje mi je predao. To su bili papiri i povlačenju. Pogledala sam ga, zapanjena. «Kako si uradio?» «Saznao sam njegovu cijenu.» Klimnula sam, razumijevajući. «Koliko?» Slegnuo je ramenima. «Tri četvrtine miliona dolara.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Srce mi je zastalo. «Ryane, ne možeš -» «Ššš. Tvoje mentalno zdravlje mi je neprocjenjivo. Ovo je mala cijena za to.» Uzdahnula sam. Nikad se neću navići na to. Na razbacivanje ogromnih količina novca okolo. Ryan me je uzeo za ruku. «Hajde, idemo. Treba da odnesemo ova dokumenta.» Otišli smo do suda i ispunili obavještenje o povlačenju. Onda me je Ryan odvezao do mog auta. «Vidimo se kući?» «Naravno.» Nasmiješio se. «Dobijam moju Iris nazad.» Ušao je u njegovo auto, a ja sam ga pratila mojim. Išla sam kući.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ČETRDESETO POGLAVLJE Te noći smo po prvi put vodili ljubav otkad me je Rochelle napala iz zasjede. Ryan je bio pažljiv, nježan, kao da se plašio da može da me slomi. Moram da priznam da sam se osjećala prilično krhko i fizički i mentalno. Poslije toga, legli smo u krevet zajedno. Mazio me je po tijelu. Poljubio me je i mogla sam opet da osjetim njegovu čvrstoću. Odmah je prestao da me ljubi. «Uh, bolje da spavamo.» Klimnula sam, ali sam se pitala zašto. Izgledao je smeteno. «Ne želim da previše požurujem stvari. Strah me da ti ne bude naporno.» Nasmijala sam se, gurnula ga na dušek i opkoračila ga. Ponovo je bio u meni. Počeo je da protestuje ali sam ga ućutkala. «Dobro sam. Više nego dobro. Nećeš me polomiti. Sad začepi i jebi me.» Nasmiješio se i poslušao. Nismo vodili ponovo ljubav nakon toga te noći. Ali stvari su na neki način počele da budu normalne. Gladio me je po kosi otpozadi, njegovo golo tijelo stisnuto uz moje. Upitno sam ga pogledala. «Ne brini, navići ću se. Ali nekako si mi se sviđala ranije. Stvarno moraš da počneš da jedeš.» «Sviđala sam ti se?» «Naravno. Mislim, i sad mi se sviđaš. Samo je sad nekako čudno.» Frknula sam. «Šta?» pitao je. «Rochelle mi je rekla za sve djevojke koje si mijenjao prije mene. I kako sam čula, sve su bile prilično mršave.» «Pa, da, izlazio sam puno. Šta nije uredu sa tim?» «Ništa. Samo sam mislila da ti se sviđaju mršavije žene.» «Ti mi se sviđaš. Nije bitno da li si debela ili mršava. Samo sam zabrinut, to je sve.» Vidio je moj pogled i nastavio. «Samo sam zabrinut da ne jedeš jer se plašiš da ne dobiješ na težini. Zaljubio sam se u tebe kad si bila teža, ako si to zaboravila.» Samo sam ležala i ništa nisam govorila.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Stvarno moraš da jedeš,» nastavio je. «Poslednja stvar koja ti treba je da odeš na rehabilitaciju zbog anoreksije.» Protrljao je dlanovima moje sad koščate ruke. «Potrebno ti je tvoje zdravlje. Mi imamo ispunjen zajednički život i potrebna ti je tvoja snaga.» Klimnula sam, ali nisam ništa rekla. Uživala sam u mom novom tijelu i plašila sam se ponovnog dobijanja težine. Taj gubitak težine je bio jedina pozitivna stvar u svemu što mi se desilo. Ako bih vratila moju težinu, to bi značilo da ništa pozitivno iz svega toga nije izašlo. To bi bio totalni gubitak. Zasramila sam se zbog mog načina razmišljanja. Možda odlazak psihijatru nije bila loša ideja.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ČETRDESET PRVO POGLAVLJE Bio je petak, dva dana nakon moje posjete Rochelle i ostalima. Bila sam u kancelariji dr Haldera. Ovog puta sam htjela da ostanem do kraja sastanka. Ali sam htjela i da Ryan bude sa mnom unutra. On se složio sa tim. «Pa, Iris, vratila si se.» «Da.» «Kako si?» «Bolje. Nemam više zalepljujuću glavobolju i moje spavanje se vratilo u normalu.» «Dobro. Šta te dovodi ovdje danas?» «Ryan misli da treba da pričam o onome što se desilo.» Pogledala sam u Ryana koji je sjedio na dvosjedu do mene, držeći me za ruku. «Dobro, onda. Počni.» «Pa, postajem snažnija. Suočila sam se sa mojim napadačem. Razgovarala sam sa tužiocem. I razgovarala sam sa njenim advokatom da odustane od njenog slučaja.» To nije bila potpuna istina, ali nisam htjela da zna da je podmećivanje bilo uključeno. I dalje sam se brinula da će mi se to vratiti nazad. Naravno, nije postojala mogućnost da bi dr Halder mogao da me prijavi zbog doktor – pacijent privatnost, povjerenje i svega toga. Ali sam bila malo paranoična zbog toga što je i Ryan bio unutra sa mnom. Sa povjerljivošću advokat – klijent, prisustvo treće osobe u prostoriji takođe podrazumijeva povjerljivost. Nisam znala da li se to odnosi na odnos psihijatar – pacijent. Nastavio je da me bez riječi gleda. «Pretpostavljam da to ima i neke zaostale efekte. Ja sam, uh, prestala da jedem, i ne mogu da se natjeram da ponovo počnem.» «Zašto?» «Pa, ja sam, uh, ranije imala višak kilograma.» Pogledala sam u Ryana koji je bio spustio pogled i odmahivao glavom. Dr Halder je primjetio Ryanovo odmahivanje. «Ryane, odmahuješ glavom.» «Da, Iris je prelijepa sad, ali bila je prelijepa i tada. Ne znam zašto ne može to da uvidi.» Dr Halder je pogledao u mene. «Čula si šta je Ryan rekao. Ali izgleda da ti ne vjeruješ u to.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Ne. Znam žene sa kojima je ranije izlazio. I znam ženu sa kojom je bio oženjen. Moram da izgledam najljepše što mogu za njega. On to zaslužuje.» Ryan je sad izgledao ljutito. «Ja zaslužujem zdravu ženu. To je sve što želim. A ako ne počneš da jedeš, nećeš biti zdrava.» Nekako sam se vratila mojoj nesigurnosti. Izgleda da se neke stvari nikad ne mijenjaju. Odmahnula sam glavom. «Nisam dovoljno dobra za njega.» Sad je bio ljut. «Isuse, Iris, kako i dalje možeš govoriti ove gluposti? Potpuno sam opčinjen tobom. Ne znam kako to još nisi primjetila.» Podigao je ruku sa moje i prekrstio ih. Pogledala sam dr Haldera. «Kao što vidite, poprilično sam u haosu.» Ostatak vremena koliko je bio na sastanku, Ryan se durio. Pola sata prije kraja sastanka ustao je i otišao bez riječi. Kad sam izašla iz kancelarije nakon dr Haldera nakon što se sastanak završio, vidjela sam Daniela koji me je čekao. Zarežala sam u sebi. Izgledao je smeteno. «Uh, Ryan je otišao i rekao mi da dođem po tebe.» Klimnula sam. Shvatila sam da sam to zaslužila. Riješila sam da uključim Daniela u razgovor po prvi put. «Pa, Daniele, reci mi nešto o sebi.» «Šta želiš da znaš?» «Koliko dugo poznaješ Ryana?» «Oko deset godina.» «Koliko dugo si njegov vozač?» «Pa, zaposlio me je poslije Paula. Znaš.» Pogledao me je smisleno. «Da. A kad je to bilo?» «Prije oko tri godine.» «Vozio si njegove druge žene okolo?» «Koje žene?» «Znaš.» Prevrnuo je očima. «Pa prije tebe ih je bilo.» Smisleno sam klimnula glavom. «Nastavi.» «Od mene ništa nećeš saznati.» Gledao je pravo na put. Uzdahnula sam.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

Stigla sam kući. Svijetla su bila izgašena. Ryanov auto nije bio na prilazu. Nisam željela da budem sama. Uzela sam moj telefon i pozvala ga. «Halo?» «Ćao,» odgovorio je. «Gdje si?» «U Velvet Dogu.» To je bio hip bar u gradu. «Mogu li ja -» «Ne, uredu sam.» Počela sam da osjećam blagu paniku. Šta ako stvarno želi da me ostavi? Šta ako je ovo stvarno samoispunjujuće proročanstvo – toliko sam paranoična da će da me ostavi da se ponašam na način koji ga baš na to tjera? «Dobro. Ja, uh, vidimo se kad dođeš kući?» «Da. Vidimo se tad.» Odvukla sam se u sobu. Ponovo sam se osjećala iscrpljeno. I depresivno. Zaspala sam čim mi je glava dotakla jastuk. Probudila sam se u praznom krevetu. Provirila sam u jednu od gostinjskih soba. Nije bio tamo. Pretražila sam ostale četiri spavaće sobe i kancelariju. Nije ga bilo. Otišla sam do potkrovlja i našla ga kako spava na kuču sa upaljenim televizorom. Ugasila sam ga, našla ćebe i pokrila ga. Sklupčala sam se na drugom kauču, uzela jastuk i ćebe, i vratila se spavanju. Ponovo sam se probudila, a Ryana nije bilo. Uputila sam se niz stepenice i pronašla ga u boksericama i majici kako pravi doručak. Nasmiješio mi se. «Dobro jutro, sunašce.» Opustila sam se. Izgledao je prijateljski. «Uh, želiš li da pričamo?» pitala sam ga. «Naravno. Evo. Napravio sam to doručak.» Sjela sam dok je Ryan završio doručak i ponio ga u trpezariju. «Pa,» počela sam. «Pretpostavljam da si ljut na mene?» «Ne, nisam ljut. Zbunjen sam.» Klimnula sam. Nastavio je. «Samo sam zbunjen time kako da ti pokažem da nisi samo moj svijet, već i da si dovoljno dobra za mene.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«Imam probleme,» priznala sam. «I te kako.» Odmahnuo je glavom. «Samo ne znam kako i dalje imaš te probleme.» «Oni ne nestaju jednostavno preko noći.» «Tačno. Ali daj, zajedno smo skoro već godinu dana.» Spustila sam pogled na moje ruke i ništa nisam rekla. «U svakom slučaju,» rekao je i kleknuo ispred mene. Osjetila sam da mi se srce ubrzalo i da mi je dah zastao. Kao i prvog puta kad smo se sreli. Uzeo me je za ruku. «Možda mogu da te ubijedim kolike te volim. Iris, učinila si me boljim čovjekom. Prije nego sam te upoznao, bio sam izgubljen i slomljen. Popravila si me. Pomogla si mi da pronađem moj put. I, potpuno iskreno, ne bih mogao sad da zamislim moj život bez tebe. A ni ne želim. Tako da moram da te pitam jedno pitanje koje želim da ti postavim od trenutka kad sam te vidio u onom baru.» Izvukao je malu kutiju za nakit i otvorio je. Unutra je bio najdivniji prsten koji sam ikad vidjela. Ali to nije bio prsten koji je opisala Rochelle. Ovaj prsten je imao princezin rez crvenog dijamanta i platinu. Crveni dijamant je imao nekoliko karata i bio je okružen malim bijelim dijamantima. Nikad nisam vidjela ništa poput toga, a znala sam koliko su crveni dijamanti rijetki. Nisam htjela da znam koliko je platio ovaj prsten. «Hoćeš li me učiniti najsrećnijim čovjekom ikad i učiniti mi čast da postaneš moja žena?» Nekontrolisano sam se tresla. Klimnula sam glavom, nemoćna da bilo šta kažem. Ponovo sam bila izgubila glas. Stavio je prsten na moj prst. Buljila sam u njega. Bio je prelijep, najljepša stvar koju sam ikad u životu vidjela. Odjednom sam shvatila da sam plakala nekontrolisano. Stavila sam ruke oko njegovog vrata i zajecala u njegovo rame. Ryan se nasmijao. «Počinjem da se navikavam na tvoje čudne reakcije za srećne događaje.» Nisam mogla ništa da kažem, ali sam jako klimnula glavom. Držao me je kako je izgledalo sat vremena, dok sam ga ja grlila, ne želeći da ga pustim. Konačno sam prestala da plačem i pogledala u moj kamen. Ruka mi se i dalje jako tresla. Najzad sam progovorila. «Koji je ovo kamen?» Nekako sam znala da je dijamant i da mi nije rekao. Nije izgledao kao rubin. «To je dijamant.» «Nikad nisam vidjela crveni dijamant.»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

«To je zato što su jako rijetki, ljubavi.» Zastao je i pogledao me u oči. «Kao i ti.» «Mislila sam -» «Da ću ti dati dijamantski prsten od pet karata iz Tiffanyja?» Klimnula sam. «I jesam. Ali što sam ga više gledao, izgledao mi je sve običniji. Uopšte ti nije odgovarao. Ti si jedinstvena, i prsten bi trebao da to reflektuje.» Pogledala sam ga u oči. «Volim te,» rekla sam mu. Poljubio me je dugo i polako. «I ja tebe volim.» Tada me je podigao i odnio u našu sobu. Vodili smo ljubav čitav dan.


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a

ČETRDESET DRUGO POGLAVLJE Dva dana kasnije, Ryan i ja smo otišli do državne bolnice kako bismo posjetili Maggie. Već sam bila rekla mojim roditeljima, ali naravno, oni su to već znali. Ryan je, kao staromodni gospodin, pitao mog oca za moju ruku. Moj otac, zbunjen zbog toga što je Ryan uradio, je rekao da, naravno. Nasmiješila sam se. Naravno, moj otac ne zna za tu staru tradiciju. Sumnjam da je uradio isto kad je pitao moju mamu da se uda za njega. Ustvari, znam da nije – moj djed po majci je bio gad od pijanice koji je ostavio porodicu kad je mi je majka imala samo petnaest godina. Sad je bilo vrijeme da kažemo dragoj Maggie. Ustvari imali smo duplo dobre vijesti – konačno će biti slobodna. Sheldon je to osigurao, a Ryan joj je našao sobu u grupnoj kući za prelazni period. To je bio dobar dan. Prošli smo kroz uobičajenu rutinu – skinuli smo satove i cipele. Meni se upalio detektor metala zbog prstena. Preklinjala sam stražara da me ne tjera da ga skinem. Vidio je moju molećivu facu i pustio me. Odahnula sam. Nisam htjela nikad da skinem prsten, ma koliko nerealistično to izgledalo u budućnosti. Ako se vratim pravu tamo će biti još puno detektora metala. Ali za sad, bila sam osigurala da ga ne skidam. Pogodak! Otišli smo do Maggieine sobe. Igrala je karte sa Rosey, ženom koja je bila svezana prošlog puta. Sad je Rosey izgledala normalno. Maggie se oraspoložila kad nas je vidjela. Došla je do nas i oboje nas jako zagrlila. Rosey je uradila isto sa Ryanom, a zatim se okrenula prema meni s osmjehom. «Zdravo, ti mora da si Iris.» Zatim je i mene zagrlila. Sjeli smo u sobu. «Hoćete li da igrate karte?» Rosey je pitala. Pogledala sam u Ryana. On je rekao «Možda kasnije, Rosey. Sad prvo moram da popričam sa mamom.» Rosey je klimnula. «Odoh da posjetim Michelle dolje niz hodnik.» «Ne idi daleko,» Ryan joj je doviknuo. Klimnula je i uputila se niz hodnik. Ryan je duboko udahnuo. Maggie nas je gledala, prvo jedno pa drugo. «Šta se dešava?» «Želiš li dobru ili bolju vijest prvo?»


obrada i prevod : Klub Brbljivica

O b m a n a «Dobru.»

«Sheldon ti je osigurao puštanje. Izaći ćeš odavde sljedećeg ponedeljka.» «Oh, kako divno. Gdje ću živjeti?» «Našao sam ti stvarno finu grupnu kuću za prelazni period. Ako sve bude kako treba, za godinu dana ćeš moći da živiš sama.» Maggie je izgledala malo tužno. «Nedostajaće mi ljudi odavde. Naročito Rosey.» A zatim se nasmiješila. «Ali moći ću više da te viđam. I Sarahu.» Sarah. Moraću i nju da upoznam, sad kad ću biti član porodice. Maggie je opet pogledala u nas. «A koja je bolja vijest?» Ryan je podigao moju lijevu ruku. Maggie je ispustila mali vrisak radosti, a zatim nas oboje zagrlila. «Dobro došla u porodicu!» rekla mi je u uvo. Zatim je izbliza pogledala prsten. «Savršeni crveni dijamant. Nikad nisam vidjela ništa poput njega!» Poljubila me je u obraz. «Mislim da ćeš biti divna snajka.» Klimnula sam, smiješeći se. Ostali smo tamo ostatak dana. Rosey se vratila za oko pola sata, čestitala nam, a zatim smo svi igrali karte. Nisam znala puno kartaških igara, ali svi su bili strpljivi da me nauče. Jedino sam znala da igram poker, pa smo i to igrali. Na kraju smo otišli. Na putu do kuće, Ryan je rekao. «Pa, sad, Iris. Uh, Nick je... Nick će biti moj kum. Tako da-» Nasmiješila sam se. «Hajde da se sastanemo sa njim.» Trebala sam, nakon toliko vremena, da upoznam čuvenog Nicka.

Obmana  
Obmana  
Advertisement