Page 386

88. POGLAVLJE

Izašao sam iz auta točno u 23:30. Vlak je bio pedeset kilometara južno od nas. Možda je upravo prolazio ispod ceste 78 istočno od Tupela. Zatvorio sam vrata, ali sam ostavio prozore otvorene. Bacio sam ključeve u krilo Reeda Rileyja. Okrenuo sam se. I osjetio nekoga s lijeve strane. Pa još nekog s desne. Netko se dobro postavio. Imao sam Berettu. Mogao sam pogoditi jednog od njih, ali ne oboje. Morao bih se okrenuti na suprotnu stranu između pucnjeva. Čekao sam. Onda je osoba s desne strane progovorila. "Reacheru?" rekla je. "Deveraux?" odvratio sam. Osoba s moje lijeve strane rekla je "I Munro." "Što vas dvoje radite ovdje?" rekao sam. Počeli su mi se približavati, a ja sam ih pokušavao udaljiti od automobila. "Zašto ste ovdje?" pitao sam. "Zar si zaista mislio da ću mu dopustiti da me zadrži u zalogaj nici?" rekla je Deveraux. "Volio bih da jest", rekao sam. "Nisam želio da čujete išta od ovoga." "Rekao si Rileyju da otvori prozore. Želio si da čujemo." "Ne, samo sam želio svježeg zraka. Nisam znao da ste tu." "Zašto ne bismo čuli?" "Nisam htio da čuješ što govore o tebi. I želio sam da Munro ode u Njemačku čiste savjesti." "Moja je savjest uvijek čista", rekao je Munro. "No lakše se praviti glup kad zbilja ne znaš odgovor." "Bez problema se pravim glup. Neki ljudi misle da jesam." "Drago mi je što sam čula što su govorili o meni", rekla je De veraux. Bilo je 23:31. Vlak je bio četrdeset i osam kilometara južno od nas. Otišli smo odande,

Profile for mementobookstore

Afera Child Lee  

Afera Child Lee  

Advertisement