Page 295

na šahovskoj ploči. Disao je neobično glasno. Bilo je to zbog agresivnosti, a ne neke bolesti grla. Sv. Audrey nije se morala brinuti. Bila je to agresivnost i uzbuđenje. Bio je ratnik u duši, a ratnici ništa ne vole više od same borbe. Ona ih obuzme. Žive za nju. Zato se i smiješio, na krvožedan način, a oči mu nisu vidjele ništa osim glave čekića i mojeg trupa iza nje. U zraku se osjetio oštar miris znoja, nešto primitivno, poput brloga glodavca noću. Napravio sam pola koraka naprijed, a on je na to odgovorio uz maknuvši malo, pa smo se opet našli na sredini prostorije, što je bilo važno. Meni. Želio me stjerati leđima uza zid, a ja se nisam želio pronaći tamo. Barem ne još. Zamahnuo je čekićem treći put, svom snagom, praveći se da to ovaj put zaista misli, no nije. Ne još. Mogao sam pročitati obrazac koji je slijedio. Vidio sam ga u njegovim očima. Opet sam se nagnuo prema naprijed, a glava čekića prozujala je ni tri centimetra od moje bluze. Osamsto grama željeza na dugom držku. Snaga zamaha odnijela je čekić skroz na drugu stranu. Frazerova su se ramena okrenula za 90° i svinuo se u struku. Zakretni je moment iskoristio da me odmah opet napadne. Ovaj put još malo pruživši ruku. Stjerao me natrag. Našao sam se blizu zida. Gledao sam ga u oči. Ne još. On je bio ratnik. Ja nisam. Ja sam bio ulični borac. On je živio za taktičku pobjedu. Ja sam živio za to da se protivniku popišam po grobu. To nije isto. To uopće nije isto. Drukčiji fokus. Zamahnuo je i četvrti put, pod istim kutom i na istoj visini. Bio je poput bacača u bejzbolu. Želio je da se naviknem na jedno prije nego što učini nešto sasvim drugo. Unutra, unutra, unutra, a onda naglo van. No Frazer neće ići nisko, Ići će visoko. Nisko bi bilo bolje, no bio je samo među trideset posto najpametnijih. Možda među dvadeset posto. Ali ne medu deset posto. Zamahnuo je i peti put, na istoj visini i pod istim kutom. Zamahnuo je tako snažno da se začulo brojanje dok je čekić rezao zrak, a prestalo je kad se zaustavio čekić. Zamahnuo je i šesti put, na istoj visini i uz isti zvuk, ali s još malo ispruženom rukom. Bio sam vrlo blizu zida. Nisam imao kamo. Zatim je stigao sedmi zamah, na istoj visini, pod istim

Profile for mementobookstore

Afera Child Lee  

Afera Child Lee  

Advertisement