Page 195

43. POGLAVLJE

Pellegrino i Butler dobro su obavili svoj posao. Zaslužili su svoje prekovremene sate. McKinneyjevih više nije bilo. Glavna je ulica bila tiha i potpuno prazna. Mjesec je izašao i zrak je bio blag. Deveraux je bila viša u potpeticama. Hodali smo jedno pokraj drugog, dovoljno blizu da čujem kako joj svila šušti na koži i da osjetim miris njezinog parfema. Došli smo do hotela, popeli se istrošenim stubama i prešli preko verande. Pridržao sam joj vrata. Stari je vlasnik bio za pultom recepcije. Kimnuli smo mu i poželjeli laku noć te se uputili prema stubama. Na vrhu stuba Deveraux je zastala i rekla: "Laku noć, gosp. Reacher i hvala vam što ste mi pravili društvo za večerom." Glasno i jasno. Ja sam ostao stajati na mjestu. Ona je prešla na drugu stranu hodnika. Izvadila je ključ. Gurnula ga je u bravu sobe broj 17. Otvorila je vrata. Zatim ih je glasno zatvorila i na prstima se vratila do mene, pro tegnula se i stavila ruku na moje rame. Približila je usne mom uhu i šapnula: "To je bilo za starog u prizemlju. Moram misliti na svoj ugled. Nc smijem šokirati glasače." Ispustio sam zrak iz pluća. Uzeo sam je za ruku i krenuli smo prema mojoj sobi. Oboje smo imali trideset i šest godina. Oboje smo bili odrasli. Nismo bili adolescenti. Nismo se žurili. Nismo petljali. Uživali smo u svakom trenutku i bilo je fantastično. Možda najbolje ikad. Poljubili smo se čim su se vrata zatvorila. Usne su joj bile hladne i vlažne. Zubi su joj bili sitni. Jezik joj je bio okretan. Bio je to sjajan poljubac. Jednu sam ruku zavukao u

Profile for mementobookstore

Afera Child Lee  

Afera Child Lee  

Advertisement