Page 175

Naposljetku sam pronašao bijelu košulju na kopčanje od grubog platna. Ovratnik je bio dug oko četrdest šest, a rukavi devedeset četiri centimetra, što je otprilike odgovaralo mojoj veličini. Donio sam to što sam izabrao na pult i upitao: "Bi li to bilo dobro za uredski posao?" Starac je rekao: "Da, gospodine, bilo bi." "Bi li ostavilo dobar dojam na osobu s kojom ću večerati?" " Čini mi se da bi vam za to bilo potrebno nešto mrvicu elegan tnije, gospodine." "Dakle, ne biste ovu košulju nazvali svečanom?" "Ne, gospodine. Nipošto." "U redu, uzet ću je." Košulju sam platio manje nego ružičastu majicu kratkih rukava u vojnom dućanu. Starac ju je zamotao u smeđi papir i svezao vrpcom u mali zavežljaj. Nosio sam ga u ruci, vraćajući se ulicom prema hotelu. Namjeravao sam ga ostaviti u svojoj sobi. Stigao sam u hotelsko predvorje upravo na vrijeme da vidim kako je vlasnik hotela krenuo uza stube u velikoj žurbi. Okrenuo se kad je začuo vrata i zaustavio se vidjevši da sam to ja. Nije mogao doći do daha. Rekao je: "Vaš je ujak ponovno zvao."

Profile for mementobookstore

Afera Child Lee  

Afera Child Lee  

Advertisement