Page 141

"Ja sam u vojsci", rekao sam. "To znači da su polovica mojih prijatelja crnci. Sto je još važnije, polovica mojih šefova su crnci. Stalno razgovaram s crncima i oni razgovaraju sa mnom. Zato mi nemoj prodavati te fore iz geta." Dječak je bio tih na trenutak. Zatim je upitao: "Koji ste rod vojske?" "U vojnoj policiji." "Je li to teško?" "Nema težeg", rekao sam. "Razmisli o tomu. Tebe može prebiti svaki vojnik, a ja mogu prebiti svakog vojnika." "Stvarno?" "Više nego stvarno", rekao sam. "Stvarno je za druge ljude. Ne za nas." "O čemu ste željeli razgovarati?" pitao je. "Imam osjećaj." "Kakav?" "Mislim da nitko nije razgovarao s tobom o smrti tvoje sestre" rekao sam. Spustio je pogled. "Kad se dogodi umorstvo, obično razgovaraju sa svima koji su poznavali žrtvu", rekao sam. "Pitaju ih za njihova mišljenja i zaključke. Zanima ih što je radila, kamo je išla, s kim se družila. Je li itko razgovarao s tobom o nečemu takvome?" "Nije", rekao je. "Nitko nikad ne razgovara sa mnom." "Trebali bi", rekao sam. "Ja bih to učinio. Jer braća znaju svašta o sestrama. Naročito u dobi u kojoj ste vi. Sigurno si znao nešto o Shawni što nitko drugi nije. Sigurno ti je govorila ono što ni majci Sigurno si nešto i sam shvatio." Dječak se počeo prebacivati s noge na nogu. Bilo ga je sram, ali je bio i malo ponosan. Kao da želi reći: Da, možda i jesam shvatio nešto. No naglas je rekao: "Sa mnom nitko nikad ne razgovara ni o čemu." "Zašto ne?" "Jer sam deformiran. Misle da sam i glup." "Tko kaže da si deformiran?" "Svi."

Profile for mementobookstore

Afera Child Lee  

Afera Child Lee  

Advertisement