Page 1

Sidney Sheldon

Dok zvijezde blistaju


PRVO POGLAVLJE Ĉetvrtak, 10. rujna 1992., 8:00 Boeing 727 izgubio se u moru kumulusa koji su ga bacali naokolo poput divovskog srebrnog pera. Zabrinut pilotov glas zaĉuo se preko zvuĉnika. - Jeste li vezali pojas, gospođice Cameron? Nije bilo odgovora. - Gospođice Cameron... gospođice Cameron...? Prenula se iz dubokog razmišljanja. - Da. Misli su joj bile odlutale prema sretnijim vremenima, sretnijim mjestima. - Jeste li dobro? Uskoro bismo trebali izići iz ove oluje, ~ Dobro sam, Rogere. Moţda ćemo imati sreće i srušiti se, pomislila je Lara Cameron. Bio bi to prikladan svršetak. Negdje, nekako, sve je pošlo naopako. To su Suđenice, pomislila je Lara. Ne moţeš se boriti protiv Sudenica. U posljednjih godinu dana njezin ţivot naglo je izmaknuo kontroli. Prijetila joj je opasnost da izgubi sve. Barem više ništa ne moţe poći naopako, pomislila je ciniĉno. lrše niĉega nema. Vrata pilotske kabine su se otvorila a pilot je ušao u putniĉki dio. Na trenutak je zastao diveći se svojoj putnici. Bila je lijepa, sjajne crne kose podignute u pundţu, besprijekorna tena, inteligentnih sivih oĉiju. Bila se preodjenula nakon što su poletjeli iz Rena i nosila je bijelu Scaasijevu dekoltiranu veĉernju haljinu, koja je naglašavala njezinu vitku, zavodljivu figuru. Oko vrata joj je vis~ela ogrlica od dijamanata i rubina. Kako samo uspijeva izgledati tako smireno dok se svijet oko nje ruši? pitao se. Novine su je bespoštedno napadale tijekom proteklog mjeseca. - Je li telefon proradio, Rogere? -Na ţalost nije, gospođice Cameron. Imamo smetnje zbog oluje. Stići ćemo na La Guardiju s jedan sat zakašnjenja. Ţao mi je. Zakasnit ću na vlastitu rodendansku proslavu, pomislila je Lara. Svi će biti ondje. Dvije stotine gostiju, ukljuĉujući potpredsjednika Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, guvernera New Yorka, gradonaĉelnika,


hollywoodske celebritete, poznate sportaše i financijere iz nekoliko zemalja. Osobno je odobrila popis uzvanika. U mislima je vidjela Veliku plesnu dvoranu u Cameron Plazi, gdje se odrţavala zabava. Sa stropa vise kristalni lusteri Baccarat i prizme svjetlosti blistaju dijamantnim sjajem. Za dvadeset stolova ima mjesta za dvije stotine gostiju. Najfiniji ubrusi, porculan, srebrnina i kristalne ĉaše ukrašavaju svako mjesto, a u središtu svakog stola nalazi se cvjetni aranţman od bijelih orhideja i frezija. Barsko osoblje smješteno je vani, na oba kraja velike sale za primanje. U sredini dvorane dugaĉki je buffet sa skulpturom labuda naĉinjenom od leda, oko nje kavijar Beluga, gravlax, jastog i raĉići, a boce pjenušca hlade se u posudama s ledom. Rođendanska torta ten-tier ĉeka u kuhinji. Konobari, nadstojnici i sigurnosni ĉuvari već su na svojim mjestima. U velikoj dvorani orkestar ĉeka na podiju, spreman potaknuti goste da proplešu cijelu noć slaveći njezin ĉetrdeseti rođendan. Sve je spremno. Veĉera će biti posebna. Osobno je birala jelovnik. Za poĉetak foie gras, a zatim krem juha od gljiva pod njeţnom koricom, fileti ,Iohn Dory, a za glavno jelo janjetina s ruţmarinom, pommes sou.fj`les s mahunama i salata mesclun s lješnjakovim uljem. Uslijedit će sir i groţđe, a zatim rođendanska torta i kava. Bit će to spektakularna zabava. Uzdignut će glavu i gledati u oĉi. gostima kao da je sve u najboljem redu. Ona je Lara Cameron. Privatni avion konaĉno je sletio na La Guardiju sa sat i po zakašnjenja. Lara se okrenula pilotu. - Još se noćas vraćamo u Reno, Rogere. - Bit ću ovdje, gospođice Cameron. Njezina limuzina s vozaĉem ĉekata ju je. - Poĉeo sam se brinuti za vas, gospođice Cameron. - Uletjeli smo u nevrijeme, Max. Moram stići do Plaze najbrţe moguće. - Da, gospođice. Lara je posegnula za telefonom u automobilu i okrenula broj Jerryja Townsenda. On je organizirao proslavu. Lara se ţeljela uvjeriti da su se pobrinuli za njezine goste. Nije bilo odgovora. Vjerojatno je u plesnoj dvorani, pomislila je Lara. - Poţuri, Max. - Da, gospođice Cameron.


Pogled na golemi hotel Cameron Plaza uvijek bi u Lari pobudio osjećaj zadovoljstva onim što je stvorila, no ove je veĉeri bila u prevelikoj ţurbi da o tome razmišlja. Gosti je ĉekaju u Velikoj plesnoj dvorani. Prošla je kroz okretna vrata i zastala da duboko udahne. Spremna sam suoĉiti se s njima, pomislila je Lara. Otvorila je vrata, sa smiješkom na licu i zastala zapanjena. Prostorija je bila u potpunom mraku. Spremaju li kakvo iznenađenje? Posegnula je za prekidaĉem pokraj vrata i upalila svjetlo. Dvoranu je preplavila blještava svjetlost. Nije bilo nikoga. Ni ţive duše. Lara je stajala, zaprepaštena. Što se moglo dogoditi s dvije stotine gostiju? Na pozivnicama je pisalo osam sati. Sada je gotovo deset. Toliko mnoštvo nije moglo nestati bez traga. Jezivo! Pogledom je prešla golemu plesnu dvoranu i zadrhtala. Prošle godine, na njezinoj rodendanskoj proslavi ta ista soba bila je puna njezinih prijatelja, ispunjena glazbom i smijehom. Taj joj je dan ostao u ţivom sjećanju... DRUGO POGLAVLJE Godinu dana ranije dnevni raspored Lare Cameron izgledao je ovako. 10. rujna 1991. 5:00 Vjeţbanje s trenerom 7:00 Nastup u emisiji Dobro jutro, Amerika 7:45 Sastanak s japanskim bankarima 9:30 Jerry Townsend 10:30 Izvršni odbor za planiranje 11:00 Faksovi, interkontinentalni pozivi, pošta 11:30 Sastanak građevinskog odbora 12:30 Sastanak S&L 13:00 Objed - Intervju za ĉasopis Fortune Hugh Thompson 14:30 Bankari udruge Metropolitan 16:00 Komisija za gradsko planiranje 17:00 Sastanak s gradonaĉelnicom - Gracie Manison 18:15 Sastanak s arhitektima 18:30 Odbor za stanovanje 19:30 Domjenak s ulagaĉima iz Dallasa 20:00 Rođendanska zabava u Velikoj dvorani - Cameron Plaza


Kada je stigao Ken, njezin trener, bila je u sportskoj odjeći nestrpljivo ĉekajući. - Kasniš. - Oprostite, gospođice Cameron. Sat mi nije zvonio i ... - Danas imam mnogo posla. Poĉnimo. Pola sata radili su vjeţbe istezanja a zatim su prešli na energiĉni aerobik. Ima tijelo dvadesetogodišnjakinje, pomislio je Ken. Baš bih je volio odvesti u krevet. Svakog jutra uţivao je dolazeći ovamo, gdje ju je mogao gledati i biti u njezinoj blizini. Ljudi su ga stalno pitali kakva je Lara Cameron. Odgovorio bi: - Za deset! Lara je bez teškoća prošla kroz iscrpljujuću rutinu, no razmišljala je o drugim stvarima. Kada je trening konaĉno završio, Ken je rekao: Gledat ću vas u Dobro jutro, Amerika. - Molim? - Na trenutak je Lara bila to smetnula s uma. Razmišljala je o sastanku s japanskim bankarima. - Vidimo se sutra, gospođice Cameron. - I nemoj opet zakasniti Ken Lara se istuširala i preodjenula a zatim doruĉkovala sama na krovnoj terasi. Doruĉak se sastojao od grejpa, ţitnih pahuljica i zelenog.lća~a, Nakon doruĉka, otišla je u radnu sobu~ Nazvala ~e ta~nicu. - Obavit ću interkontinentalne pozive iz ureda - rekla je Lara. - U sedam moram biti u ABC-ovu studiju. Neka Max doveze auto. Prilog na Dobro jutro, Amerika prošao je dobro. 3oan Lunden je vodila intervju i bila je uljudna, kao i obiĉno. - Kad ste prošli put gostovali u našoj emisiji - rekla je Joan Lunden - bili ste priredili zemljište za najviši neboder na svijetu. To je bilo prije gotovo ĉetiri godine. Lara je kimnula. - Tako je. Cameron Towers bit će dovršen sljedeće godine. - Kakav je osjećaj biti na vašem poloţaju? Postigli ste toliko nevjerojatnih stvari a još uvijek ste tako mladi i lijepi. Uzor ste mnogim ţenama. - Stvarno mi laskate - nasmijala se Lara. - Nemam vremena razmišljati o sebi kao o uzoru, Suviše sam zaposlena.


- Vi ste među najuspješnijim ljudima u građevinskom poduzetništvu - poslu koji se obiĉno smatra muškim podruĉjem. Kako radite? Kako, primjerice, odluĉujete gdje ćete podići neku zgradu? - Ja ne izabirem mjesto - rekla je Lara. - Mjesto izabere mene. Katkad, dok vozim, prođem pokraj neiskorištena mjesta - no to nije ono što vidim. Vidim lijepu poslovnu ili stambenu zgradu s ljudima koji dobro ţive, u ugodnom okruţju. Sanjam. - I ostvarujete svoje snove. Vraćamo se nakon propagandne poruke. Japanski barikari bili su najavljeni za 7.45. Doletjeli su iz Tokija veĉer prije, a Lara je ugovorila sastanak u ranojutarnjim satima raĉunajući s time da će još biti umorni od dvanaestosatnog leta. Kada su se usprotivili, Lara im je odgovorila: - Ţao mi je, gospodo, no bojim se da je to jedino vrijeme koje imam na raspolaganju. Putujem u Juţnu Ameriku neposredno nakon našeg sastanka. Nevoljko su se sloţili. Bila su ĉetvorica, sićušni i uglađeni, umova oštrih poput samurajskih maĉeva. Tijekom prošlih desetljeća financijska zajednica opasno je podcjenjivala Japance. Više nije ĉinila tu pogrešku. Sastanak je odrţan u Cameron Centru u Aveniji Amerika. Japanci su došli uloţiti stotinu milijuna dolara u Larin novi hotelski kompleks. Uveli su ih u veliku konferencijsku dvoranu. Svaki je od njih donio dar. Lara im se zahvalila i za uzvrat uruĉila svakome svoj dar. Ranije je bila napomenula tajnici da darovi moraju biti umotani u jednostavni smeđi ili sivi papir. Bijela boja Japancima simbolizira smrt, a šareni papir smatraju neukusnim. Larina pomoćnica Tricia donijela je ĉaj za Japance i kavu za Laru. Japanci bi radije popili kavu, no bili su suviše uljudni da to spomenu. Kad su popili ĉaj, Lara se pobrinula da im se šalice ponovo napune. Howard Keller, Larin pomoćnik, ušao je u sobu. Imao je pedesetak godina, bio je blijed i mršav, svijetlosmeđe kose, odjeven u izguţvano odijelo. Izgledao je kao da je upravo ustao iz kreveta. Lara ga je predstavila. Keller je razdijelio primjerke ulagaĉkog prijedloga. - Kao što vidite, gospodo - rekla je Lara - već imamo prvi ugovor o hipoteci. Kompleks će sadrţavati sedamsto dvadeset soba, pribliţno trideset tisuća ĉetvornih stopa prostora za sastanke i garaţu za tisuću automobila...


Larin je glas bio pun energije. Japanski bankari prouĉavali su ulagaĉki prijedlog, trudeći se da ostanu budni. Sastanak je bio gotov za manje o~ dva sata i bio je potpuno uspješan. Lara ]e davno nauĉila da je lakše zakljuĉiti posao vrijedan stotinu milijuna dolara nego pokušati posuditi pedeset tisuća dolara. Ĉim je japanska delegacija otišla Lara je odrţala sastanak s Jerryjem Townsendom. Taj visoki ĉovjek nekada je radio u Hollywoodu, zaduţen za odnose s javnošću, a sada je radio isti posao za Cameron Enterprises. - Intervju na Dobro jutro, Amerika bio je sjajan. Dobio sam gomilu poziva. - Što je s Forbesom? - Sve je sređeno. People će objaviti tvoju sliku na naslovnici sljedećeg tjedna. Jesi li vidjela ĉlanak o tebi u The New Yorkeru? Nije li sjajan? Lara je prišla stolu - Nije loše. - Intervju za Fortune zakazan je za danas poslijepodne. Promijenila sam dogovor. Doimao se -iznenađenim. - Zašto? - Pozvat ću njihovog novinara ovamo na objed. - Da ga malo smekšaš? Lara je pritisnula dugme interfona. - Uđite, Kathy. Zaĉuo se bestjelesan glas: - Da, gospođice Cameron. Lara Cameron je podigla pogled. - To je sve, Jerry. Ţelim da se ti i tvoje osoblje usredotoĉite na Cameron Towers. - Već ĉinimo... - Treba uĉiniti više. Ţelim da o tome pišu sve novine. Zaboga, to će biti najviša zgrada na svijetu. Na svijetu! Ţelim da ljudi govore o tome. Kada otvorimo, ţelim da me mole da usele u te stanove i trgovine. Jerry Townsend je ustao. - U redu. Kathy, Larina izvršna tajnica, ušla je u ured. Bila je to privlaĉna, uredno odjevena crnkinja, u ranim tridesetima. - jeste li saznali što voli jesti? - Gurman je. Voli francusku kuhinju. Nazvala sam Le Cirque i zamolila Sirija da pripremi ruĉak za dvoje, ovdje u dva.


- Dobro. Jest ćemo u mojoj privatnoj blagovaonici. - Znate li koliko će dugo trajati intervju? U dva i trideset morate u grad na sastanak s metropolitanskim bankarima. - Pomaknite sastanak na tri sata i recite im da dođu ovamo. Kathy je to zabiljeţila. - Ţelite li da vam proĉitam poruke koje ste dobili? - Samo naprijed. - Djeĉja zaklada ţeli da budete njihov poĉasni gost dvadeset osmoga. -Ne. Recite im da sam poĉašćena i pošaljite im ĉek. - Vaš sastanak je zakazan u Tulsi za ĉetvrtak u... - Otkaţite. - Pozvani ste na ruĉak sljedećeg petka u Udrugu ţena. - Ne. Ako traţe novac, pošaljite im ĉek. - Udruga za pismenost ţeli razgovarati s vama na objedu ĉetvrtoga. - Provjerite imam li vremena. - Pozvani ste kao poĉasna gošća na prikupljanje sredstava za mišićnu distrofiju, no toga dana bit ćete u San Franciscu. - Pošaljite im ĉek. - Srbovi organiziraju veĉeru i zabavu sljedeće subote. - Pokušat ću doći - rekla je Lara. Kristian i Deborah Srb bili su zabavni, dobri prijatelji i uţivala je u njihovu društvu. - Kathy, imam li ja dvojnike? - Molim? - Što mislite? Kathy ju je pogledala. - Ne, gospođice Cameron. - Tako je. Ja sam samo jedna. Kako moţeš oĉekivati od mene da se nađem s bankarima iz Metropolitana u dva i trideset, s Komisijom za gradsko planiranje u ĉetiri, s gradonaĉelnikom u pet, s arhitektima u šest i petnaest, s Odborom za stanovanje u šest i trideset, da budem na domjenku u sedam i trideset, na svojoj rođendanskoj veĉeri u osam? Kad mi sljedeći put budeš sastavljala raspored, pokušaj upotrijebiti mozak. - Oprostite. Htjeli ste da... - Htjela sam da misliš. Ne ţelim biti okruţena glupim Ijudima. Pomakni sastanak s arhitektima i Odbor za stanovanje. - U redu - rekla je Kathy ukoĉeno. - Kako je dijete? Pitanje je iznenadilo njezinu tajnicu. - David? On je... dobro je. - Zacijelo je narastao. - Uskoro će napuniti dvije godine.


- Jeste li razmišljali u koju ćete ga školu upisati? - Još nismo. Prerano je da… - Varate se. Ako ţelite upisati dijete u pristojnu školu u New Yorku morate poĉeti prije nego što se rodi. Lara je zapisala nešto u svoj blok. - Poznajem ravnatelja u Daltonu. Pobrinut ću se da upiše Davida. - Ja... hvala vam. Lara nije podigla pogled. - To je sve. - Da, gospođo - Kathy je izašla iz ureda ne znajući treba li voljeti ili mrziti svoju šeficu. Kad je Kathy poĉela raditi za Cameron Enterprises, upozorili su je na Laru Cameron. - Ĉeliĉna leptirica je opasna kuĉka - rekli su joj. Njezine tajnice ne mjere trajanje svoga namještenja kalendarom - koriste se štopericom. Ţivu će te pojesti. Kathy se sjetila svoga prvog razgovora s Larom Cameron. Vidjela je njezine slike u nekoliko ĉasopisa, no uţivo je izgledala mnogo bolje. Bila je prelijepa. Lara Cameron ĉitala je Kathyn ţivotopis. Podigla je pogled i rekla: - Sjednite, Kathy. - Glas joj je bio dubok i zvuĉan. Zraĉila je silnom energijom. - Ovo je sjajan ţivotopis. - Hvala. - Koliko toga je istinito? - Molim? - Većina dobrih ţivotopisa koje dobijem izmišljeni su. Jeste li dobri u svom poslu? - Vrlo sam dobra u svom poslu, gospođice Cameron. - Dvije moje tajnice dale su otkaz. Ovaj je posao priliĉno naporan. Moţete li izdrţati pritisak? - Mislim da mogu. - Nije vaţno što mislite. Moţete li izdrţati pritisak ili ne moţete? U tom trenutku Kathy nije bila sigurna ţeli li taj posao. - Da, mogu. - Dobro. Tjedan dana imat ćete probni rok. Morate potpisati ugovor da ni u kojoj situaciji nećete raspravljati o meni ili o svom poslu u Cameron Enterprisesu. Nikakvi intervjui, nikakve knjige ni išta sliĉno. Sve što se ovdje događa strogo je povjerljivo. - Razumijem. - Izvrsno.


Tako je to poĉelo prije pet godina. Tijekom toga razdoblja Kathy je svoju šeficu voljela, mrzila, divila joj se i prezirala je. Na poĉetku Kathyn suprug ju je upitao: Kakva je legenda? Bilo je to teško pitanje. - Vrlo je sloţena osoba rekla je Kathy. Vrlo je lijepa. Radi više nego itko koga poznajem. Samo Bog zna kada spava. Perfekcionist je i nabija komplekse svima oko sebe. Na svoj naĉin, ona je genij. Zna biti sitniĉava i osvetoljubiva i nevjerojatno velikodušna. Kathyn se suprug nasmiješio. - Drugim rijeĉima, ţena je. Kathy ga je pogledala i rekla ozbiljno: - Ne znam što je. Katkada me plaši. - Hajde, draga, zacijelo pretjeruješ. - Ne. Sigurna sam da bi mogla ubiti onog tko joj stane na put. Kada je Lara obavila telefonske pozive, interfonom je pozvala Charlija Huntera, ambiciozna mladog ĉovjeka zaduţenog za raĉunovodstvo. - Uđite, Charlie. - Da, gospođice Cameron. Minutu kasnije ušao je u njezin ured. - Izvolite, gospođice Cameron? - Proĉitala sam jutros intervju koji ste dali za The New York Times - rekla je Lara. Razvedrio se. - Još ga nisam proĉitao. Kakav je? - Govorili ste o Cameron Enterprises i o nekim problemima koje imamo. Namrštio se. - Pa, znate, novinar je zacijelo pogrešno naveo neke moje... - Otpušteni ste, - Kako? Zašto? Ja... . - Kad sam vas zaposlila potpisali ste da nećete davati nikakve intervjue. Ţelim da još danas odete odavde. - Ja... ne moţete to uĉiniti. Tko će me zamijeniti? - To sam već sredila - rekla mu je Lara. Objed se primakao kraju. Novinar Fortunea, Hugh Thompson bio je napet ĉovjek intelektualna izgleda i prodornih smeđih oĉiju iza naoĉala s crnim roţnatim okvirima. - Ruĉak je bio sjajan - rekao je. - Sva moja omiljena jela. Hvala vam. - Drago mi je da vam se svidjelo. - Niste se trebali toliko truditi zbog mene.


- Nije bilo teško - nasmiješila se Lara. - Otac mi je uvijek govorio da najkraći put do muškarĉeva srca vodi kroz ţeludac. - Ţeljeli ste doći do mog srca prije nego što zapoĉnemo intervju? Lara se nasmiješila. - Upravo tako. - Kakve to probleme ima vaša tvrtka? Smiješak joj je nestao s lica. - Molim? - Znate o ĉemu govorim. Ne moţete skrivati takve stvari. Priĉa se da su neki vaši posjedi na rubu propasti zbog obveze naplata dionica visokog rizika. Zbog vašeg dosadašnjeg utjecaja i smirivanja trţišta, Cameron Enterprises sigurno je priliĉno precijenjen. Lara se nasmijala. - O tome se priĉa? Vjerujte mi, gospodine Thompson, nije pametno slušati glupe glasine. Ovako ćemo uĉiniti: poslat ću vam kopiju svojih financijskih izvještaja tako da to riješimo. Je li to u redu? - U redu je. Usput, nisam vidio vašeg supruga na otvaranju novog hotela. Lara je uzdahnula. - Philip je stvarno ţelio biti ondje, no na ţalost morao je otići na turneju. - Bio sam na jednom od njegovih nastupa prije otprilike tri godine. Sjajan je. U braku ste godinu dana, zar ne? - Najsretnija godina mojega ţivota. Ja sam vrlo sretna ţena. Puno putujem, Philip isto tako, no kada sam daleko od njega uvijek mogu slušati njegovu glazbu, ma gdje bila. Thompson se nasmiješio. - A on moţe gledati vaše zgrade ma gdje bio. Lara se nasmijala. - Laskate mi. - No u tome ima istine, zar ne? Izgradili ste mnoštvo zgrada širom zemlje. Posjedujete stambene zgrade, poslovne zgrade, lanac hotela... Kako vam samo uspijeva? Nasmiješila se. - Pomoću magije. - Zagonetni ste. - Jesam li? Zašto? - U ovom trenutku vi ste, zacijelo, najuspješniji građevinski poduzetnik u New Yorku. Vaše je ime ispisano na pola nekretnina u ovome gradu. Gradite najviši neboder na svijetu. Konkurenti vas zovu Ĉeliĉnom Leptiricom. Postigli ste uspjeh u poslu kojim tradicionalno dominiraju muškarci. - Smeta li vam to, gospodine Thompson?


- Ne. Ono što mi smeta, gospođice Cameron, jest to što ne mogu shvatiti tko ste. Kad pitam dvoje ljudi o vama, dobijem tri razliĉita mišljenja. Svi se slaţu u tome da ste sjajna poslovna ţena. Mislim", došli ste niotkuda i postigli uspjeh. Znam mnogo o izvođaĉima radova priliĉno Nema ţena poput mene. Ozbiljno, jednostavno unajmim najbolje ljude za posao i dobro ih plaćam. Pojednostavnjuje stvari, pomislio je Thompson. Previše pojednostavnjuje. Njezina je prava priĉa ono o ĉemu mi ne govori. Odluĉio je promijeniti tijek intervjua. - Svi ĉasopisi pišu o tome kako ste uspješni. Ţelio bih ĉuti malo osobniju priĉu. Malo toga napisano je o vašoj prošlosti. - Vrlo sam ponosna na svoju prošlost. - Sjajno. Priĉajte mi o tome. Kako ste se poĉeli baviti nekretninama? Lara se nasmiješila i vidjelo se da je smiješak iskren. Odjednom je izgledala poput djevojĉice. - To je u genima. - Vašim genima? - Oĉevim. - Pokazala je portret koji je visio na zidu iza nje. Prikazivao je zgodna muškarca sijede kose poput lavlje grive. - Ovo je moj- otac - James Hugh Cameron - glas joj je bio njeţan. - On je zasluţan za moj uspjeh. Bila sam jedinica. Majka mi je umrla kad sam bila vrlo mala, pa me odgojio otac. Moja obitelj napustila je Škotsku prije mnogo godina i emigrirala u Novu Scotiju, u Glace Bay. - Glace Bay? - To je ribarsko mjestašce na obali Atlantika, u sjeveroistoĉnom dijelu Cape Bretona. Ime su mu dali rani francuski istraţivaĉi. To znaĉi "ledeni zaljev". Ţelite li još kave? - Ne, hvala. - Moj je djed posjedovao mnogo zemlje u Škotskoj, a moj je otac stekao još više. Bio je vrlo bogat. Još uvijek ondje imamo dvorac u blizini Loch Morlicha. Kad sam imala osam godina imala sam vlastitog konja, haljine su mi kupovali u Londonu, a ţivjeli smo u golemoj kući s mnogo posluge. Kao djevojĉici, sve to mi je izgledalo poput bajke. Glas joj je oţivio odjecima davnih sjećanja. - Zimi bismo išli klizati i gledati hokejaške utakmice, a ljeti bismo se kupali u jezeru. Išli smo i na plesove u Forum i u j"enetian Gardens.


Reporter je marljivo zapisivao. - Moj je otac postavio zgrade u Edmontonu, Calgaryju i Ontariju. Posao s nekretninama bio mu je poput igre i oboţavao ga je. Dok sam bila mala nauĉio me je tu igru i ja sam je također zavoljela. Glas joj je bio ispunjen strašću. - Morate shvatiti jednu stvar, gospodine Thompson: ono što ja radim nema nikakve veze s novcem, opekama i ĉelikom od kojih nastaje zgrada. Vaţni su ljudi. Ja im mogu pruţiti ugodno mjesto za ţivot i rad, mjesto na kojem će podizati obitelj i voditi pristojan ţivot. To je bilo bitno mom ocu, a i meni. Hugh Thompson podigao je pogled. - Sjećate li se svoje prve zgrade? Lara se nagnula naprijed. - Naravno. Na moj osamnaesti rodendan otac me je pitao što bih ţeljela na dar. U to vrijeme stizalo je mnogo pridošlica u Glace Bay i postajalo je prenapuĉeno. Osjećala sam da gradu treba više ţivotnog prostora. Rekla sam ocu da ţelim sagraditi malu stambenu zgradu. Poklonio mi je novac, no dvije godine nakon toga mogla sam mu ga vratiti. Nakon toga posudila sam novac iz banke kako bih sagradila drugu zgradu. Kad sam napunila dvadeset jednu godinu, posjedovala sam tri zgrade i sve su donosile zaradu. - Otac je zacijelo bio ponosan na vas. Toplo se nasmiješila. - Bio je. On mi je dao ime Lara. To je staro škotsko ime latinskog podrijetla. Znaĉi "poznata" ili "ĉuvena". Dok sam bila mala djevojĉica, otac mi je stalno govorio da ću jednoga dana postati slavna. Osmijeh joj je nestao s lica. - Umro je od srĉanog udara, još kao mlad ĉovjek. - Zastala je. - Svake godine odlazim u Škotsku da posjetim njegov grob. Ja... bilo mi je teško ţivjeti bez njega u našoj kući. Odluĉila sam preseliti u Chicago. Došla sam na ideju da gradim male hotele i nagovorila sam bankara da me financira. Hoteli su postigli uspjeh. - Slegnula je ramenima. - A ostalo je, moglo bi se reći, povijest. Vjerojatno bi neki psihijatar rekao da nisam stvorila ovo carstvo samo za sebe. Na neki naĉin, uĉinila sam to u ĉast svoga oca. James Cameron bio je najdivniji ĉovjek kojega sam ikad poznavala. - Zacijelo ste ga jako voljeli. - Jesam. I on je jako volio mene - smiješak joj se pojavio na usnama. - Ĉula sam da je na dan moga rođenja ĉastio pićem cijeli Glace Bay.


- Dakle - rekao je Thompson - zapravo je sve poĉelo u Glace Bayu. - Upravo tako - rekla je Lara - sve je poĉelo u Glace Bayu. Bilo je to prije gotovo ĉetrdeset godina... TREĆE POGLAVLJE Glace Bay, Nova Scotia 10. rujna 1952. U noći kada su mu se rodili kći i sin, James Cameron bio je u bordelu, mrtav pijan. Leţao je u krevetu između dvije skandinavske blizanke, kad mu je madam Kirstie poĉela lupati na vrata. - James! - uzviknula je. Otvorila je vrata i ušla. - Kuš, stara kokoš! - proderao se James ozlojeđeno. - Šta ne mogu ni tu imat mira? - Oprosti što ti prekidam zadovoljstvo, James- Radi se o tvojoj ţeni. - Ko ju jebe! - zareţao je Cameron. - Ti jesi - odvratila je Kirstie - i rodit će tvoje dijete. - Pa? Nek joj bude. Tome i sluţe ţene. - Doktor je upravo nazvao. Jedva te je našao. Tvojoj je ţeni loše. Trebao bi se poţuriti. James Cameron sjeo je na rub kreveta. Pogled mu je bio zamućen i pokušavao je razbistriti glavu. - Proklete ţene. Nikad mi ne da mira! Pogledao je madam. - Dobro, idem. - Pogledom je preletio preko golih Šveđanki. - A1 ne plaćam za ove dve. - Nije sada vaţno. Bolje se vrati u penzion - Okrenula se djevojkama. - Vas dvije pođite sa mnom. James Cameron bio je nekada zgodan ĉovjek na ĉijem su se licu odraţavali poĉinjeni grijesi. Izgledao je kao da mu je pedeset. Imao je trideset godina i vodio je jedan od penziona u vlasništvu Seana MacAllistera, gradskog bankara. U proteklih pet godina James Cameron i njegova ţena Peggy dijelili su poslove: Peggy je ĉistila i kuhala za dvije stotine stanara, a James je pio. Svakoga petka morao je skupljati najamninu u ĉetiri druga MacAllisterova penziona u Glace Bayu. To mu je bio još jedan povod da izađe i napije se. James Cameron bio je ogorĉen ĉovjek i uţivao je u svojoj ogorĉenosti. Bio je gubitnik i za to su mu bili krivi svi osim njega samoga. Kad je imao godinu dana, njegova


je obitelj doselila u Glace Bay iz Škotske, trbuhom za kruhom, noseći samo najnuţnije stvari. Jamesov otac zaposlio ga je u rudniku ugljena kada mu je bilo ĉetrnaest godina. James je pretrpio manju ozljedu leda u nezgodi u rudniku kad mu je bilo šesnaest godina i odmah je napustio posao. Godinu dana kasnije roditelji su mu poginuli u sudaru vlaka. Tada se James uvjerio da nije odgovoran za svoju nesreću - Suđenice su bile protiv njega. No imao je dvije velike prednosti: bio je nevjerojatno zgodan i, kada je ţelio, mogao je biti šarmantan. Jednog je vikenda u Sidneyu, gradu blizu Glace Baya, sreo mladu naivnu Amerikanku Peggy Maxwell, koja je ondje provodila praznike sa svojim roditeljima. Nije bila privlaĉna, no Maxwellovi su bili vrlo bogati, a James Cameron bio je vrlo siromašan. Potpuno je zaludio Peggy Maxwell i ona se udala za njega unatoĉ oĉevu protivljenju. - Peggy će dobiti miraz od pet tisuća dolara - rekao je njezin otac Jamesu. - Novac će ti omogućiti da uĉiniš nešto od sebe. Moţeš uloţiti u nekretnine i nakon pet gođina ulog će ti se udvostruĉiti. Pomoći ću ti. No James nije ţelio ĉekati pet godina. Ne savjetujući se ni s kim, upustio se, zajedno s prijateljem, u nepouzdani posao s naftom i za šezdeset dana sve je izgubio. Peggyn je otac pobjesnio i nije mu htio dalje pomagati. - Ti si budala, James, a ja ne ţelim bacati bisere pred svinje. Brak koji je trebao biti Jamesov spas pretvorio se u katastrofu, jer je i dalje bio bez posla a morao je uzdrţavati ţenu. U pomoć mu je pritekao Sean MacAllister. Gradski bankar imao je pedesetak godina, bio je napuhan, nezgrapan i debeo, uvijek u prslucima ukrašenim teškim zlatnim lancem. Došao je u Glace Bay dvadeset godina ranije i odmah je uoĉio njegove mogućnosti. Rudari i drvosjeĉe hrlili su u grad i nisu mogli naći odgovarajući smještaj. MacAllister im je mogao sagraditi stanove, no imao je bolji plan. Zakljuĉio je da bi bilo jeftinije nagurati ljude u perizione. U dvije godine sagradio je hotel i pet penziona, koji su uvijek bili puni. Bilo je teško naći ljude koji će penzione voditi, jer je taj posao bio vrlo naporan. Upravitelj se trebao brinuti da sve sobe budu iznajmljene, nadgledavati kuhanje, dijeliti obroke i odrţavati prostorije relativno


ĉistima. Što se plaće tiĉe, Sean MacAllister se nikada nije razbacivao novcem. Upravitelj jednoga od penziona upravo je dao otkaz i MacAllister je zakljuĉio da je James Cameron mogući kandidat. Cameron je posuđivao manje svote novca iz banke s vremena na vrijeme i otplaćivao ga sa zakašnjenjem. MacAllister je poslao po mladića. - Imam posao za tebe - rekao je MacAllister. - Ma, da? - Imaš sreće. Upravo je upraţnjeno sjajno mjesto. - Posao u banci, ne? - upitao je James Cameron. Sviđala mu se ideja rada u banci. Gdje ima puno novaca, tamo uvijek postoji mogućnost da ti se nešto zalijepi za prste. - Ne u banci - rekao je MacAllister. - Ti si vrlo osebujan mladić, James i mislim da bi bio jako dobar u radu s ljudima. Ţelio bih da vodiš moj penzion na Cablehead Avenue. - Penzion, velite - mladićev je glas bio pun prezira. - Trebaš krov nad glavom - rekao je MacAllister. Ti i tvoja supruga imat ćete besplatan stan i hranu, a primat ćete i malu plaću. - Kolko malu? - Bit ću velikodušan, James. Dvadeset i pet dolara tjedno. - Dvadeset i pe...? - Uzmi ili ostavi. Ima još ljudi koji bi htjeli taj posao. James Cameron nije imao izbora. - Uzeću. - Dobro. Inaĉe, od tebe oĉekujem i da svakog petka prikupiš najamninu iz ostalih penziona i doneseš mi novac u subotu. Kad je James Cameron to ispriĉao Peggy, bila je obeshrabrena. Ne znamo ništa o vođenju penziona, James. - Nauĉit ćemo. Podijelit ćemo posao. Povjerovala mu je. - U redu. Snaći ćemo se - rekla je. I snašli su se na svoj naĉin. Sljedećih godina, Jamesu Cameronu ukazalo se nekoliko prilika da dobije bolji posao, koji bi mu donio više novca i više dostojanstva, no suviše je uţivao u svome neuspjehu da bi se pomaknuo. - Zašto da se gnjavim? - promrmljao bi. - Kad je sudbina protiv tebe, ništa ne moţe bit dobro. A sada, u ovoj rujanskoj noći, pomislio je: Ne daju mi ni da u miru uţivam u svojim kurvama. Idite k vragu! Kad je izišao iz kuće madam Kirstie, puhao je hladan rujanski vjetar.


Bolje da se pripremim na nevolje koje me ĉekaju, odluĉio je James Cameron. Zastao je "Kod starog mornara". Sat kasnije lutao je prema penzionu u New Aberdeenu, najsiromašnijem dijelu Glace Baya. Kad je konaĉno stigao, nekolicina stanara već ga je nestrpljivo ĉekala. - Doktor je unutra s Peggy - rekao je jedan od njih. - Poţuri, ĉovjeĉe, James je uteturao u malu, neveselu spavaću sobu koju je dijelio sa ţenom. Iz druge sobe ĉuo se plaĉ novorođenog djeteta, Peggy je leţala na krevetu nepokretna. Dr. Patrick Duncan stajao je nagnut nad njom. Okrenuo se kad je ĉuo Jamesa da ulazi. - Što se ovdje događa? - pitao je James. Doktor se uspravio i pogledao ga s gađenjem. - Trebali ste dovesti svoju suprugu k meni - rekao je. - I baciti novac? Samo je trebala roditi. U ĉemu je problem? - Peggy je mrtva. Uĉinio sam sve što sam mogao. Rodila je blizance. Nisam mogao spasiti djeĉaka. - O, Boţe - zacvilio je James Cameron. - To su opet Suđenice. - Što? - Suđenice. Oduvijek su bile protiv mene. Sad su mi oduzele moje dijete. Ne znam... Pojavila se medicinska sestra noseći djetešce zamotano u pokrivaĉ. - Ovo je vaša kći, gospodine Cameron. - Kći? Koga vraga da radim s kćerkom? - Govor mu je postajao sve nerazgovjetniji. - Odvratni ste - rekao je Dr. Duncan. Sestra se okrenula k Jamesu. - Ostat ću do sutra i pokazati vam kako da se brinete za nju. James je pogledao sićušno stvorenje u pokrivaĉu i pomislio s nadom: Moţda i ona umre. Prvih nekoliko tjedana nitko nije mogao sa sigurnošću reći hoće li dijete preţivjeti ili ne. Za nju se brinula medicinska sestra. I, konaĉno, došao je dan kad je doktor mogao reći: - Vaša će kći ţivjeti. Pogledao je Jamesa Camerona i rekao ispod glasa: - Neka Bog pomogne jadnom djetetu. Sestra je rekla: - Gospodine Cameron, morate djetetu dati ime. - Baš me briga kako će se zvati... Ti joj daj ime.


- Mogli biste je nazvati Lara. To je tako lijepo ime. - Kako god oćeš. I tako su je krstili Lara. U Larinu ţivotu nije postojao nitko tko bi se za nju brinuo. Penzion je bio pun ljudi koji su imali previše vlastitih problema da bi obraćali pozornost na dijete. Jedina ţena u blizini bila je Bertha, golema Švedanka, unajmljena da kuha i obavlja druge poslove. James Cameron ĉvrsto je odluĉio da neće imati posla sa svojom kćeri. Proklete Suđenice ponovno su ga izdale kada su je pustile da ţivi. Noću bi sjedio u velikoj zajedniĉkoj prostoriji, sa svojom bocom viskija i ţalio se: - To je dijete ubilo moju ţenu i sina. - Nemoj to govoriti, James. - Evo, reko sam. Moj bi sin odrasto i bio velik ĉovjek. Bio bi pametan i bogat i dobro bi se brinuo za starog oca. A stanari bi ga puštali da blebeće. James Cameron je nekoliko puta pokušao stupiti u vezu s Maxwellom, ocem svoje ţene, nadajući se da će ga on osloboditi djeteta, no starac je netragom nestao. Kakve sam ja sreće, stari konj je sigurno mrtav, pomislio je. Glace Bay je bio pun Ijudi u prolazu koji su se useljavali i iseljavali iz penziona. Dolazili su iz Francuske, Kine i Ukrajlne. BIIo je Tali~ana, Iraca i Grka, stolara, krojaĉa, limara i postolara. Nahrupili su u Main Street, gell Street, North Street i Water Street, u blizini obale. Dolazili su raditi u rudnicima, sjeći drva i loviti ribu. Glace Bay je bio graniĉni grad, surov i primitivan, vrijeme je bilo strašno. Zime su bile oštre s mnogo snijega koji nije kopnio do travnja, zbog debelog sloja leda u luci travanj i svibanj bili su hladni i vjetroviti, a od srpnja do rujna je kišilo. U gradu je bilo osamnaest penziona, od kojih su neki mogli primiti i do sedamdeset dva stanara. U penzionu koji je vodio James Cameron bila su dvadeset i ĉetiri stanara, većinom Škota. Lara je bila ţeljna njeţnosti, no toga nije bila potpuno svjesna. Nije imala igraĉke ni lutke, a nije bilo ni djece s kojom bi se mogla igrati. Nije imala nikoga osim svoga oca. Katkada bi mu poklanjala sitne, djetinjaste darove, oĉajniĉki se trudeći da mu ugodi, no on se pravio da ih ne primjećuje ili ih je ismijavao.


Kad je Lari bilo pet godina ĉula je kako njezin otac govori jednome od stanara: - Umrlo je pogrešno dijete. Moj je sin trebao preţivjeti. Te je noći Lara plakala sve dok nije zaspala. Tako je voljela svoga oca. I tako ga mrzila. Kada je Lari bilo šest godina imala je goleme oĉi i blijedo, mršavo lice. Te godine uselio je novi stanar. Zvao se Mungo McSween i bio je velik poput medvjeda. Odmah je osjetio njeţnost prema djevojĉici. - Kako se zoveš, malena? - Lara. - Lijepo ime za lijepu djevojĉicu. Ideš li u školu? - Školu? Ne. - A zašto? - Ne znam. - Pa, moramo saznati zašto. Otišao je potraţiti Jamesa Camerona. - Ĉujem da tvoje dijete ne ide u školu. , - A zašto bi? Ona je samo ţensko, Ne treba joj škola, -Nemaš pravo, ĉovjeĉe. Potrebno joj je obrazovanje. Treba joj pruţiti priliku u ţivotu. - Zaboravi - rekao je James. - Nije to za nju. No McSween je bio uporan i ĉvrsto je odluĉio nagovoriti ga. James Cameron se na kraju sloţio. Barem mu derište neće biti pred oĉima tih nekoliko sati. Laru je plašio polazak u školu. Cijeli svoj kratki ţivot provela je u svijetu odraslih i gotovo nikada nije sretala drugu djecu. Sljedećeg ju je ponedjeljka Velika Bertha ostavila u Školi St Anne. Laru su uveli u ravnateljiĉin ured. Ravnateljica, gospođa Cummings, bila je sjedokosa udovica srednjih godina i imala je troje djece. Promatrala je bijedno odjevenu djevojĉicu koja je stajala pred njom. - Lara. To je lijepo ime - rekla je uz smiješak. - Koliko ti je godina, dušo? - Šest - rekla je Lara zadrţavajući suze. Dijete je prestravljeno, pomislila je gospoda Cummings. - Vrlo nam je drago što si nam došla, Lara. Ovdje će ti biti lijepo i mnogo ćeš toga nauĉiti. - Ne mogu ostati - zabrzala je Lara. - Da? A zašto? - Nedostajat ću tati. - Ĉvrsto je odluĉila da neće zaplakati. . - Pa, bit ćeš ovdje samo nekoliko sati dnevno. Lara je pustila da je uvedu u uĉionicu punu djece i posjednu u zadnju klupu. Uĉiteljica, gospođica Terkel, ispisivala je slova na ploĉu.


- A kao automobil - rekla je. - B kao bombon. Zna li netko rijeĉ koja poĉinje na C? Podigla se sićušna ruka. - Cvijet. - Jako dobro! A na D? - Djeĉak. - A na I? - Igraĉka. - Izvrsno. Moţe li se netko sjetiti rijeĉi na J? Javila se Lara. Jebemti. Lara je bila najmlađa u razredu, no gospođici Terkel se ĉinilo da je na neki naĉin najstarija. Ostavljala je uznemirujući dojam zrelosti. - Ona je mala odrasla osoba koja ĉeka da naraste rekla je uĉiteljica gospođi Cummings. Prvoga dana, za vrijeme odmora, ostala djeca izvadila su svoje raznobojne kutije za uţinu i iz njih izvukla jabuke, kolaĉiće i sendviĉe umotane u papir. Nitko se nije sjetio pripremiti uţinu Lari. - Gdje je tvoja uţina, Lara? - pitala ju je gospođica Terkel. - Nisam gladna - tvrdoglavo je rekla Lara. - Najela sam se za doruĉak. Većina djevojĉica bila je odjevena u lijepe suknje i bluze. Lara je prerasla svoje izblijedjele haljine i otrcane bluze. Obratila se ocu. - Trebam odjeću za školu - rekla je Lara. - A trebaš? Pa ja ne štancam novce. Uzmi si nešto iz Crvenog kriţa. To je zabadava. - To je milostinja, tata. Otac ju je snaţno pljusnuo. Djeca iz škole znala su igre za koje Lara nikada nije ĉula. Djevojĉice su imale lutke i igraĉke, a neke od njih su ih dijelile s Larom, no ona je bila bolno svjesna da joj ništa od toga ne pripada. Muĉilo ju je još nešto. Tijekom sljedećih nekoliko godina Lara je saznala da postoji jedan drukĉiji svijet, svijet u kojemu djeca imaju majke i oĉeve koji im daju poklone, pripremaju rođendanske zabave, vole ih, ljube i maze. I po prvi put Lara je poĉela shvaćati koliko joj toga nedostaje u ţivotu. Poĉela se osjećati još usamljenijom. Penzion je bio drukĉija škola. Bio je to svijet u malom. Lara je nauĉila otkrivati odakle ljudi dolaze prema njihovim imenima. Mac je bio iz Škotske, Hooder i Pyke s Newfoundlanda, Chiasson i Aucoin iz Francuske, Dudash i Kosich iz Poljske. U penzionu su boravili ribari,


drvosjeĉe, rudari i trgovci. Ujutro bi se okupili u velikoj blagovaonici na doruĉku, a uveĉer na veĉeri. Njihovi su razgovori opĉinjavali Laru. Svaka skupina kao da je imala svoj tajanstveni jezik. U Novoj Scotiji bilo je nekoliko pilana, raspršeno diljem poluotoka. Radnici iz pilane mirisali su na piljevinu i spaljenu koru, a razgovarali su o tajanstvenim stvarima kao što su hoblanje i tokarenje. - Ove ćemo godine proizvesti gotovo dva milijuna ĉetvornih stopa dasaka - jedan od njih objavio je za veĉerom. - Je li to puno? - pitala je Lara, Radnik joj je poĉeo objašnjavati. - Dijete, kad odrasteš i udaš se, ako budeš htjela sagraditi peterosobnu drvenu kuću~ trebat će ti dvanaest tisuća ĉetvornih stopa da saka, - Nikada se neću udati - zaklela se Lara, Ribari su bili druga vrsta, Vraćali bi se u penzion vonjajući na ribu, razgovarali bi o novom pokušaju uzgoja oštriga u jezeru Bras d"Or i hvalisali se svojim ulovom bakalara, sleđa i skuše. No Laru su najviše oĉaravali rudari. Na Capu Bretonu ţivjelo je oko trideset i pet rudara, koji su radili u ugljenokopima u Linganu, Princeu i Phalenu. Lari su se sviđala imena rudnika. Bili su tu Jubilee, Last Chance, Black Diamond i Lucky Lady. Oĉaravale su je njihove rasprave o svakodnevnom poslu. - Što to ĉujem o Mikeu? - Istina je. Jadnik je silazio niz iskop, a vagonet je iskoĉio iz traĉnica i zdrobio mu nogu. Onaj gad od predradnika mu je rekao da je sam kriv što se nije maknuo s puta i ugasio mu lampu. Lara je bila zbunjena. - Što to znaĉi? Jedan od rudara joj je objasnio. - To znaĉi da je Mike silazio niz iskop - to je hodnik kojim se spuštaš na radno mjesto. Vagonet - to je vagon za prijevoz ugljena - je iskoĉio iz traĉnica i udario ga. - I ugasio mu lampu? Rudar se nasmijao. - Kad ti ugase lampu, to znaĉi da si otpisan. Kad je Lara napunila petnaest godina upisala se u srednju školu St. Michael. Izgledala je štrkljavo i nespretno, s dugim nogama, bujnom crnom kosom i inteligentnim sivim oĉima koje su još uvijek bile prevelike za njezino blijedo, mršavo lice. Postajala je ţena i njezin se izgled mijenjao, Mogla je postati ruţna ili prelijepa.


James Cameron smatrao je da mu je kći ruţna. - Bolje ti je da se udaš za prvoga koji te pita. Nisi lijepa da moţeš birati. Lara je stajala bez rijeĉi. - I reci jadniku da ne oĉekuje nikakav miraz. Mungo McSween ušao je u sobu. Ĉuo je razgovor i razbjesnio se. - To je sve, djevojko - rekao je James Cameron. Vrati se u kuhinju. Lara je pobjegla. - Zašto si takav prema svojoj kćeri? - ljutio se McSween. James Cameron ga je pogledao mutnim pogledom. - To se tebe ne tiĉe. - Pijan si. - Jesam. Što mi drugo preostaje? Kad nema ţena dobar je i viski. McSween je ušao u kuhinju, gdje je Lara prala suđe. " Oĉi su joj bile pune suza. McSween ju je zagrlio. - Ne tuguj, mala - rekao je. Nije tako mislio. - On me mrzi. - Ma, nije tako. - Nikad mi nije rekao ništa lijepo. Nikada! Baš nikada! MGSween joj nije mogao proturjeĉiti. Ljeti bi u Glace Jay pristizali turisti, dolazili su u skupim automobilima i prekrasnoj odjeći, kupovali su u ulici Castle, veĉerali u Cedrovoj kući i Kod Jaspera, te posjećivali plaţu Ingonis, rt Smocy i otoĉje Lara im je zavidjela i ĉeznula za time da pobjegne s njima kad se budu vraćali - Stari gad me je pokušao sprijeĉiti da oţenim njegovu dragu kćerkicu - ţalio bi se James Cameron svakome tko ga je htio slušati. Bio je odvratno bogat, no mislite da mi je išta dao? Naravno da nije. No svejedno sam se dobro brinuo za njegovu Peggy... I Lara bi maštala o tome kako će jednog dana djed doći po nju i odvesti je u blistave gradove o kojima je ĉitala: London, Rim i Pariz. Imat ću divnu odjeću. Stotine haljina i novih cipela. No kako su prolazile godine i mjeseci, a djed se nije javljao, Lara je konaĉno shvatila da ga nikada neće vidjeti. Bila je osuđena da provede ţivot u Glace Bayu. ĈETVRTO POGLAVLJE


U Glace Bayu mladi su se ljudi mogli zabavljati na razne naĉine: bile su tu nogometne i hokejaške utakmice, kuglana i klizalište, a ljeti plivanje i pecanje. Poslije škole obiĉno bi se okupljali kod Carlove trgovine. Postojala su dva kina i plesnjaci u Yenetian Gardensic. Lara nije imala priliku uţivati u tim stvarima. Svakog je jutra ustajala u pet sati kako bi prije odlaska u školu pomogla Berthi pripremiti doruĉak za stanare i sloţiti krevete. Popodne bi ţurila kući kako bi pripremila veĉeru. Pomogla bi Berthi da je posluţi, a poslije veĉere Lara bi pospremila stol, oprala i obrisala posuđe. U penzionu su se posluţivala i neka škotska nacionalna jela: howtowdie, hairst bree, cabbieclari i skirlle, Omiljeno jelo bilo je black bun, pikantno pecivo od ĉetvrt kilograma brašna. Razgovori Škota za veĉerom oţivili su u Lari sliku škotskih gorja. Njezini su preci dolazili s Highlandsa i priĉe o tom kraju budile su u njoj osjećaj pripadnosti koji ranije nije imala. Stanari su priĉali o Great Glenu, Loch Nessu, Lochi, Linnheu i krševitim otocima uz obalu. U dnevnoj sobi stajao je pohabani klavir a katkada bi se noću, poslije veĉere oko njega skupilo nekoliko stanara i pjevalo pjesme iz starog kraja: Annie Laurie, Comin " Through the Rye, The Hills of Home i The Bonnie Banks O"Loch Lomond. Jednom godišnje u gradu bi se odrţavala parada i svi Škoti iz Glace Baya ponosno bi obukli kiltove ili tartane i stupali ulicama uz buĉnu pratnju gajdi. - Zašto muškarci nose suknje? - pitala je Lara Munga McSweena. Namrštio se. - To nije suknja, curo. To je kilt. Naši preci izumili su ga prije mnogo godina. Na sjeveru Škotske ljudi su se umatali u velik komad vunene tkanine koja im je štitila tijelo, a noge ostavljala slobodnima za trĉanje, kako bi mogli pobjeći od neprijatelja. A noću, kad bi trebali prespavati na otvorenom, dugaĉka tkanina sluţila im je istodobno kao leţaj i kao šator. Imena škotskih mjesta Lari su zvuĉala poput poezije. Bili su tu Breadalbane Glenfinnan i Kilbride, Kilniniver i Kilmichael. Lara je nauĉila da se kil odnosi na redovniĉku ćeliju iz srednjovjekovnih vremena. Ako je ime poĉinjalo na inver ili aber, to bi znaĉilo da se mjesto nalazi na ušću rjeĉice. Ako je poĉinjalo na strath, nalazilo se u dolini. Bad je znaĉilo da se nalazi u Šumi,


Svake veĉeri, u vrijeme veĉere, za stolom bi izbijale ţestoke prepirke. Škoti su se svađali oko svega. Njihovi preci bili su pripadnici ponosnih klanova i još su uvijek ratoborno štitili svoju povijest. - Kuća Brace bila je kuća kukavica. Puzali su pred Englezima kao bijedni psi. - Nemaš pojma o ĉemu govoriš, kao i obiĉno, Ian. Veliki Bruce bio je onaj koji se suprotstavio Englezima. Kuća Stuart je puzala. - Ti si budala, a tvoj klan dolazi iz duge loze budala. Svađa bi postajala sve ţešća. - Znaš li što je Škotskoj trebalo? Više vođa poput Roberta Drugoga. To je bio velik ĉovjek! Napravio je dvadeset i jedno dijete. - Da, a polovica njih bila su kopilad. I tako bi poĉela još jedna svađa. Lara nije mogla vjerovati da se svađaju oko stvari koje su se dogodile prije više od šest stotina godina. Mungo McSween joj je objasnio: - Ne brini se zbog toga, curo. Pravi Škot moţe zapoĉeti svađu i u praznoj kući. Pjesma Waltera Scotta zapalila je Larinu maštu: Oh, mladi Lochinvar sa zapada jaše, U Borderu konja najboljeg imaše. Bez oklopa i oruţja, ovaj vitez vrli, Samo s britkim maĉem sada smjelo hrli, Veliĉanstvena je pjesma dalje govorila o tome kako je Lochinvar ugrozio vlastiti ţivot da bi spasio svoju voljenu, koju su htjeli udati Za drugoga, U Ijubavi vjeran, a u boju lav, Još viteza ne bje kao Lochinvar. Jednoga dana, pomislila je Lara, lijepi Lochinvar će doći ovamo. Vidjela je plavokosa, naoĉita ĉovjeka, odjevena u otmjeni frak i bijelu kravatu. Imao je plave oĉi i topao osmijeh, a izgledao je prinĉevski. Ovako izgleda moj Lochinvar, pomislila je Lara. Tu je negdje u blizini i traţi me. Doći će i spasiti me. Ja ću biti za sudoperom i prati sude, a on će mi prići iza leda, zagrliti me i prošaputati: - Mogu li ti pomoći? - A ja ću se okrenuti i pogledati ga u oĉi. Reći ću: - Znaš li brisati sude? Berthin glas je rekao: - Znam li što? Lara se okrenula. Bertha je stajala iza nje. Lara nije bila svjesna da je govorila na glas.


- Ništa - zacrvenjela se Lara. Lari su bili najzanimljiviji razgovori koji su se vrtjeli oko priĉa o zloglasnim škotskim progonima. Ĉula ih je toliko puta, no nikada joj nije bilo dosta. - Ispriĉaj mi još jednom - zamolila bi. A Munga McSweena nije trebalo dugo nagovarati... - Paa, sve je poĉelo godine 1792. i trajalo je više od šezdeset godina. U poĉetku su to zvali Bliadhna nan Coarach - godina ovaca. Zemljoposjednici su zakljuĉili da im je unosnije na svojoj zemlji drţati ovce nego seljake koji su je zakupili, pa su doveli stada ovaca na Highlands i otkrili da one podnose hladne zime. Tada su poĉeli progoni. - Posvuda se ĉulo; Mo thrua~ghe ort a thir, tha"n caoriach mhor a" teachd! - Jao tebi, zemljo, dolaze velike ovce. Isprva je bilo oko stotinu ovaca, zatim tisuću, pa deset tisuća. Bila je to prava invazija. Zemljoposjednici su shvatili da mogu zgrnuti novce o kojima nisu ni sanjali, no prvo se moraju riješiti seljaka, koji su radili na svojim komadićima zemlje. Sam Bog zna da nisu imali gotovo ništa. Ţivjeli su u kamenim kućicama bez prozora i bez dimnjaka. No zemljoposjednici su ih istjerali. Djevojĉicine oĉi bile su širom otvorene. - Kako? - Vladine postrojbe dobile su naređenje da napadnu sela i otjeraju seljake. Vojnici bi došli u seoce i dali seljacima šest sati da pokupe svoju stoku i imovinu i odu. Svoje usjeve su morali ostaviti. Tada bi vojnici spalili njihove kuće. Više od ĉetvrt milijuna muškaraca, ţena i djece bili su istjerani sa svoje zemlje i otjerani na obale mora. - Ali kako su ih mogli istjerati s vlastite zemlje? - Vidiš, oni nikada nisu posjedovali tu zemlju. Mogli su obrađivati pokoje jutro zemljoposjednikove zemlje, no ona nikada nije bila njihova. Plaćali su urodom ili radom da mogu obrađivati zemlju, uzgajati krumpir i hraniti nešto stoke. - Što bi se dogodilo ako se nisu htjeli iseliti? - pitala je Lara, bez daha. - Stari ljudi koji nisu na vrijeme izišli bili su spaljeni u svojim kolibama. Vlast nije imala milosti. Da, bilo je to uţasno vrijeme. Ljudi nisu imali što jesti. Udarila je kolera, a bolesti su se širile poput poţara. - Uţasno - rekla je Lara.


- Da, mala Ljudi su ţivjeli od krilmpira, luka i kaše, kada su to mogli nabaviti. No jednu stvar gorštacima nikada nisu mogli oduzeti: njihov ponos. Borili su se najbolje što su mogli, Danima poslije spaljivanja, ljudi bez domova ostali su u gudurama, pokušavajući spasiti što mogu iz ruševina. Kada je kišilo stavili bi plamo iznad glave. Moj prapradjed i moja praprabaka sve su to proţivjeli. To je dio naše povijesti i urezano je u naše duše. Lara je mogla zamisliti tisuće oĉajnika kojima su oduzeli sve što su imali i ne mogu vjerovati što ih je snašlo. Mogla je ĉuti plaĉ nesretnika i krikove prestravljene djece. - Što je na kraju bilo s ljudima? - pitala je Lara. - Zaputili su se u druge zemlje, na opasnim brodovima. Mnogo putnika umrlo je od groznice ili dizenterije. Koji put bi brod upao u oluju, što je oduzelo nekoliko tjedana, pa im je ponestalo hrane. Samo najjaĉi bili su još ţivi kada su brodovi uplovili u Kanadu. No kad su onamo stigli mogli su imati nešto što nikad prije nisu imali. - Svoju vlastitu zemlju - rekla je Lara. - Tako je, mala. Jednoga dana, pomislila je Lara prkosno, imat ću svoju zemlju i nitko, baš nitko, neće mi je moći oduzeti. Jedne veĉeri, poĉetkom srpnja, James Cameron bio je s jednom od kurvi iz Kirstiena bordela, kada je pretrpio srĉani udar. Bio je priliĉno pijan, pa kad je iznenada pao na nju, djevojka je pomislila da je jednostavno zaspao. - O, ne, nećeš! Ĉekaju me druge mušterije. Probudi se, James! Probudi se! Pokušavao je doći do daha i drţao se za prsa. - Zaboga - prostenjao je - daj doktora. Bolniĉka kola odvezla su ga u malu bolnicu u ulici Juarry, Dr, Duncan je poslao po Laru, Ušla je u bolnicu, a srce joj je ţestoko lupalo, Duncan ju je ĉekao, - Što se dogodilo? - pitala je Lara - Je li mrtav? - No, Lara, no imao je srĉani udar. Stajala je ondje, skamenjena. - Hoće li... hoće li umrijeti? Krenula je kući, ukoĉena od straha. Molim te, Boţe, ne daj da umre. On je sve što imam. Kad je stigla do penziona, Bertha ju je ĉekala. - Što se dogodilo? Lara joj je rekla. - O, Boţe! - rekla je Bertha. - A danas je petak. - Što?


- Petak. Dan kad treba prikupiti stanarine. Koliko poznajem Seana MacAllistera, to će mu biti izgovor da nas sve izbaci na ulicu. Nekoliko puta prije toga, kad je James Cameron bio suviše pijan da to sam sredi, poslao je Laru da skupi najamnine iz drugih penziona koje je posjedovao Sean MacAllister. Lara bi dala novac ocu, a on bi ga sljedećeg dana odnio bankaru. - Što ćemo sad? - zastenjala je Bertha. Odjednom, Lara je znala što treba uĉiniti. - Ne brini se - rekla je. - Ja ću sve srediti. Te veĉeri, usred veĉere, Lara je rekla: - Gospodo, hoćete li me saslušati? - Svi su razgovori prestali. - Mom ocu... je pozlilo. U bolnici je. Ţele ga neko vrijeme zadrţati na promatranju. Pa, dok se ne vrati, ja ću skupljati stanarine. Ĉekam vas u salonu poslije veĉere. - Hoće li se oporaviti? - pitao je jedan od stanara. - Naravno rekla je Lara s usiljenim osmijehom. Nije ništa ozbiljno. Poslije veĉere ljudi su se skupili u salonu i predali Lari tjednu najamninu. - Nadam se da će ti se otac brzo oporaviti, dijete... - Ako mogu išta uĉiniti, reci mi... - Ti si sjajna djevojka. Što bi tvoj otac bez tebe... - Što je s drugim penzionima? - pitala ju je Bertha. - Treba prikupiti stanarinu iz ostala ĉetiri. - Znam - rekla je Lara. - Ti se pobrini za suđe, a ja ću otići po novac. Bertha ju je sumnjiĉavo pogledala. - Ţelim ti sreću. Bilo je lakše nego što je Lara oĉekivala. Većina stanara suosjećala je s njom i bilo im je drago da mogu pomoći mladoj djevojci. Sljedećeg jutra Lara je uzela novac i krenula k Seanu MacAllisteru. Bankar je bio u svom uredu. - Tajnica mi je rekla da me ţeliš vidjeti. - Da, gospodine. MacAllister je prouĉavao mršavu, zapuštenu djevojku koja je stajala pred njim. - Ti si kći Jamesa Camerona, zar ne? - Da, gospodine. - Sara? - Lara. - Ţao mi je zbog tvog oca - rekao je MacAllister. U glasu mu nije bilo suosjećanja. Naravno, sada kad je tvoj otac bolestan da obavlja svoje poslove, moram napraviti nove planove. Ja...


- O, ne, gospodine! - brzo je rekla Lara. - Zamolio me je da sve obavim umjesto njega. - Tebe? - Da, gospodine, - Ţao mi je, ali to, Lara je stavila omotnice na njegov stol. - Ovo su ovotjedne stanarine. Mac Allister ju je gledao. iznenađen. - Sve? Kimnula je. - Ti si ih skupila? - Da, gospodine. I ĉinit ću to svakog tjedna dok se tata ne oporavi. - Dakle, tako. - Otvorio je omotnice i paţljivo prebrojio novac. Lara ga je promatrala dok je upisivao iznos u veliku zelenu knjigu. MacAllister je već neko vrijeme planirao zamijeniti Jamesa Camerona zbog njegova pijanstva i nepouzdanosti u poslu, a sada je vidio priliku da se riješi njegove obitelji. Bio je siguran da djevojka neće moći izvršavati oĉeve duţnosti, no u isto vrijeme znao je kako bi grad reagirao da izbaci Jamesa Camerona i njegovu kćer na ulicu. Donio je odluku. - Bit ćeš na probi mjesec dana - rekao je. - Na kraju tog razdoblja vidjet ću što ću uĉiniti. - Hvala vam, gospodine MacAllister. Mnogo vam hvala. - Priĉekaj. - Predao je Lari dvadeset i pet dolara. - Ovo je tvoje. Lara je drţala novac u ruci i to joj je pruţalo osjećaj slobode, Prvi je put bila plaćena za svoj posao, Nakon banke, Lara je otišla u bolnicu. Dr. Duncan je upravo izlazio iz sobe njezina oca. Lara se iznenada uspaniĉila. - Nije valjda...? - Ne... ne... bit će mu dobro, Lara. - Time mislim reći da neće umrijeti... barem ne još... no morat će ostati u krevetu nekoliko tjedana. Trebat će nekoga tko će se brinuti za njega. - Ja ću se brinuti za njega - rekla je Lara. Pogledao ju je i njeţno rekao: - Tvoj otac toga nije svjestan, no vrlo je sretan ĉovjek. - Mogu li ući i vidjeti ga? - Da. Lara je ušla u oĉevu sobu i stajala ondje promatrajući ga. James Cameron leţao je u krevetu. Izgledao je blijedo i bespomoćno i odjednom se doimao vrlo starim. Laru je preplavio val njeţnosti.


Konaĉno će moći uĉiniti nešto za svoga oca, a on će je zbog toga poĉeti cijeniti i voljeti. Prišla je postelji. - Tata... Podigao je pogled i progunđao: - Koga vraga tu radiš? Imaš posla u penzionu. Lara se sledila. - Ja... znam, tata. Samo sam ti htjela reći da sam bila kod gospodina MacAllistera. Dogovorili smo se da ću skupljati stanarine dok se ti ne oporaviš... - Ti ćeš skupljat stanarine? Nemoj me nasmijavat. - Uhvatio ga je iznenadan grĉ. Kada je opet progovorio, glas mu je bio slab. - To su Suđenice - prostenjao je. Završiću na cesti. Nije se uopće brinuo što će se dogoditi s njom. Lara je dugo stajala i gledala ga. Zatim se okrenula i izišla. Tri dana kasnije Jamesa Camerona su doveli kući i stavili ga u krevet. - Moraš ostati u krevetu sljedećih nekoliko tjedana - rekao mu je Dr. Duncan. - Doći ću te pregledati za dan-dva. - Ne mogu ostati u krevetu - pobunio se James Cameron. - Ja sam zaposlen ĉovjek. Imam puno posla. Doktor ga je pogledao i rekao tihim glasom: - Ti odluĉi. Ili ćeš ostati u krevetu i ţivjeti ili ustati i umrijeti. MacAllisterovi stanari bili su isprva oduševljeni time što im mlada djevojka dolazi skupljati stanarine. No kad im je to prestalo biti zanimljivo, nalazili su bezbroj izgovora: - Bio sam bolestan ovaj tjedan i morao sam platiti lijekove. . . - Sin mi šalje novac svaki tjedan, no pošta kasni... - Morao sam kupiti neku opremu... - Sljedeći ću tjedan sigurno imati novac... No djevojka se borila za ţivot. Uljudno bi ih saslušala i rekla: Ţao mi je, no gospodin MacAllister kaţe da danas trebate platiti, a ako nemate novaca, morat ćete se odmah iseliti. Lara je bila nepopustljiva. - Bilo je lakše s tvojim ocem - gunđao je jedan od stanara. - On je uvijek bio spreman priĉekati nekoliko dana. No na kraju su se morali diviti Larinoj hrabrosti. Ako je Lara pomislila da će joj s bolešću otac postati bliskiji, grdno se prevarila. Lara mu je pokušavala pruţiti sve što mu je bilo potrebno, no što je bila briţnija, on je bio gOri,


Svaki dan mu je donosila svjeţe cvijeće i nekee sitnice. - Zaboga! - proderao se. - Prestani se motati oko mene. Zar nemaš posla? - Samo sam mislila da bi htio... - Van! - okrenuo je lice k zidu. Mrzim ga, pomislila je Lara. Mrzim ga. Na kraju tjedna, Lara je ušla u ured Seana MacAllistera noseći omotnice s novcem. Kad je MacAllister prebrojao novac, rekao je: Moram priznati, mlada damo, da si me jako iznenadila. Bolja si od oca. Te su je rijeĉi obradovale. - Hvala vam. - Zapravo, ovo je prvi put da su svi platili pun iznos. - Znaĉi da otac i ja moţemo ostati u penzionu? pitala je Lara. MacAllister ju je promotrio. - Mislim da moţete. Zacijelo jako voliš svoga oca. - Vidimo se sljedeće subote, gospodine MacAllister. PETO POGLAVLJE Sa sedamnaest godina visoka, mršava djevojĉica izrasla je u ţenu. Lice joj je nosilo biljeg škotskih predaka: sjajna koţa, fine obrve savijene u luk, olujnosive oĉi, neukrotiva crna kosa. Uz to imala je i crtu melankolije koja kao da je lebdjela oko nje i odraţavala tragiĉnu povijest njezina naroda. Većina stanara bila je bez ţena, ako se izuzmu plaćene druţice iz kuće madam Kirstie, pa nije bilo ĉudo što su se zanimali za lijepu mladu djevojku. Svako malo, netko bi joj prišao u kuhinji ili dok je ĉistila spavaću sobu i rekao: Hoćeš li biti dobra prema meni, Lara? Mogao bih uĉiniti mnogo toga za tebe. Ili: - Nemaš deĉka, zar ne? Daj da ti pokaţem što je to muškarac. . Ili: - Bi li ţeljela otići u Kansas City? Odlazim sljedećeg tjedna i bilo bi mi drago da pođeš sa mnom. Nakon takvih ponuda, Lara bi otišla u sobicu u kojoj je njezin otac bespomoćno leţao i rekla: - Bio si u krivu, oĉe. Svi me muškarci ţele. - I izišla bi, ostavljajući ga da bulji za njom. James Cameron umro je jednog proljetnog jutra i Lara ga je pokopala na groblju Greenwood u predjelu Passiondale. Na ukopu su bile jedino ona i Bertha. Nije bilo suza.


Jednog je dana uselio novi stanar, Amerikanac Bill Rogers. Imao je oko sedamdeset godina, bio je ćelav, debeo i uljudan, a volio je razgovarati. Poslije veĉere sjeo bi i ćaskao s Larom. - Suviše si lijepa da truneš u ovakvoj provinciji rekao joj je. Trebala bi otići u Chicago ili New York. Tamo je ţivot. - Hoću, jednog dana - rekla je Lara. - Imaš cijeli ţivot pred sobom. Znaš li kako bi ga htjela iskoristiti? - Ţelim posjedovati stvari. - Ah, lijepu odjeću i... - Ne. Zemlju. Ţelim posjedovati zemlju. Moj otac nikada nije imao ništa. Cijeloga ţivota morao je ţivjeti od tuđe milostinje. Lice Billa Rogersa je zablistalo. - Ja sam se bavio nekretninama. - Zaista? - Posjedovao sam zgrade diljem srednjeg zapada. Jednom sam ĉak imao lanac hotela. - Glas mu je bio ĉeznutljiv. - Što se dogodilo? Slegnuo je ramenima. - Postao sam pohlepan. Sve sam izgubio. No bilo je zabavno dok je trajalo. Nakon toga, gotovo svake veĉeri razgovarali bi o nekretninama. - Prvo pravilo u tom poslu - rekao joj je Rogers jest TN. Nemoj to nikada zaboraviti. - Što znaĉi TN? - Tuđi novac. Ono što nekretnine ĉini tako unosnim poslom jest to što ti vlada odbija od poreza dok tvoja imovina raste. Tri najvaţnije stvari u tom poslu su: lokacija, lokacija i lokacija. Prekrasna zgrada na vrhu brda je gubitak vremena. Ruţna zgrada u centru grada uĉinit će te bogatom. Rogers je upoznavao Laru s hipotekama, refinanciranjem i korištenjem bankovnih kredita. Lara je slušala, uĉila i pamtila. Bila je poput spuţve, ţudno upijajući svaki podatak. Najznaĉajnija stvar koju joj je Rogers rekao bila je: - Znaš, u Glace Bayu nedostaje stambenog prostora. To je sjajna prilika za onoga tko bi je znao iskoristiti. Da sam dvadeset godina mlađi... Od toga trenutka Lara je gledala Glace Bay drugim oĉima, zamišljajući poslovne i stambene zgrade na praznim zemljištima. Bilo je uzbudljivo ali i frustrirajuće. Imala je snove, ali ne i novaca da ih ostvari. Onoga dana kad je odlazio iz grada rekao joj je: Zapamti - tudi novac. Sretno, mala.


Tjedan dana kasnije u penzion je uselio Charles Cohn. Bio je to onizak ĉovjek, šezdesetak godina star, uredan, njegovan i dobro odjeven, Za veĉerom je sjedio s drugim stanarima, no govorio je vrlo malo. Izgledao je kao da ţivi u vlastitom svijetu. Gledao bi Laru dok je radila po penzionu, smješkao se i nikada se nije ţalio. - Koliko dugo namjeravate ostati kod nas? - pitala ga je Lara. - Nisam siguran. Moţda tjedan, moţda mjesec-dva... Lari je Charles Cohn bio zagonetka. Nikako se nije uklapao uz druge stanare. Pokušavala je pogoditi ĉime se bavi. Sigurno nije bio rudar ili ribar, a nije izgledao ni kao trgovac. Izgledao je obrazovanije od ostalih stanara. Ispriĉao je Lari da je pokušao dobiti sobu u jedinom hotelu u gradu, no sve su bile popunjene. Lara je zamijetila da za vrijeme obroka ne jede gotovo ništa. - Ako imate malo voća - rekao je, ispriĉavajući se - ili nešto povrća... - Jeste li na kakvoj dijeti? - pitala ga je Lara. - Na neki naĉin. Jedem samo košer hranu, no na ţalost, to se u Glace Bayu ne moţe dobiti. Sljedeće veĉeri, kad je Charles Cohn sjeo da bi veĉerao, ispred njega je postavljen tanjur s janjećim odrescima. Iznenađeno je pogledao Laru. - Ţao mi je. Ne mogu to jesti. Mislio sam da sam vam objasnio... Lara se nasmiješila. - Jeste. To je košer. - Molim? - Pronašla sam košer mesnicu u Sydneyu. Ondje mi je shohet prodao ovo, Dobar tek, Vaša stanarina ukljuĉuje dva obroka na dan, Sutra ću vam pripremiti odrezak. Od tada, kad god bi Lara imala koji trenutak slobodan Cohn bi pokušavao s njom zapodjenuti razgovor. Bio je zadivljen njezinom inteligencijom i neovisnim duhom. Jednoga dana Charles Cohn povjerio je Lari što radi u Glace Bayu. - Radim za Continental Supplies. - Bio je to poznati lanac trgovina. - Ovdje sam kako bih pronašao lokaciju za našu novu trgovinu. - Vrlo zanimljivo - rekla je Lara. Znala je da je u Glace Bayu zbog nekog vaţnog razloga. - Sagradit ćete zgradu? - Ne. Naći ćemo nekoga da to uĉini. Mi unajmljujemo zgrade.


U tri sata ujutro Lara se probudila iz dubokog sna, a srce joj je ţestoko udaralo. Je li to bio san? Ne. Bjesomuĉno je razmišljala. Bila je previše uzbuđena da bi ponovno mogla zaspati. Kad je Charles Cohn ujutro izišao iz sobe na doruĉak, Lara ga je ĉekala. - Gospodine Cohn... znam sjajno mjesto - rekla je uzbuđeno. Zbunjeno ju je promatrao. - Što? - Lokacija koju traţite. - Da? Gdje? Lara je izbjegla pitanje. - Dajte da vas nešto pitam. Kad bih ja posjedovala zemljište na lokaciji koja vam se sviđa i ako bih ja ondje sagradila zgradu, biste li pristali da je unajmljujete od mene pet godina? Zatresao je glavom: - To je priliĉno apstraktno pitanje, zar ne? - Biste li? - ustrajala je Lara. - Lara, što ti znaš o gradnji? - Ja je ne bih izgradila - rekla je. - Unajmila bih arhitekta i dobru građevinsku tvrtku da to uĉine. Charles Cohn ju je pomno promatrao. Aha. A gdje je to veliĉanstveno mjesto? - Pokazat ću vam ga - rekla je Lara. - Vjerujte, bit ćete oduševljeni. Savršeno je. Poslije doruĉka Lara je odvela Charlesa Cohna u grad. U središtu grada, na uglu ulica Main i Commertial nalazio se blok neiskorištena prostora. Bilo je to mjesto koje je Cohn prouĉavao dva dana ranije. - Ovo je lokacija na koju sam mislila - rekla je Lara. Cohn je stajao ondje, pretvarajući se da je prouĉava. Imaš ahf - nos. Ovo je jako dobra lokacija. Još ranije bio se diskretno raspitao i saznao da posjed pripada bankaru, Seanu MacAllisteru. Cohnov zadatak bio je odabrati mjesto, pobrinuti se da netko sagradi zgradu i unajmiti je od njega. Njegovoj tvrtki nije bilo vaţno tko gradi zgradu, sve dok zadovoljava specifikacije. Cohn je prouĉavao Laru. Premlada je, pomislio je. To je nerazborita zamisao. Pa ipak... - Pronašla sam košer mesnicu u Sydneyu... sutra ću vam pripremiti odrezak. Imala je rachmones suosjećajnost. Lara je uzbuđeno govorila: - Ako bih mogla dobiti ovu zemlju i sagraditi zgradu koja odgovara vašim specifikacijama, biste li je unajmili na pet godina?


Šutio je, a tada je polako rekao: - Ne, Lara. Unajmili bismo je na deset godina. Toga popodneva Lara je otišla do Seana MacAllistera. Kada je ušla u njegov ured, iznenađeno ju je pogledao. - Uranila si nekoliko dana, Lara. Danas je tek srijeda. - Znam. Ţelim vas zamoliti za uslugu, gospodine MacAllister. Sean MacAllister sjedio je ondje, promatrajući je. Zaista se pretvorila u lijepu djevojku. Ne djevojku, ţenu. Mogao je vidjeti njezine nabrekle grudi ispod pamuĉne bluze. - Sjedi, dušo. Što mogu uĉiniti za tebe? - Ţelim dignuti kredit. To ga je iznenadilo. - Što? - Htjela bih posuditi nešto novca. Nasmiješio se s uţitkom. - Zašto ne bi mogla? Ako trebaš novu ~haljinu ili nešto sliĉno, rado ću.... - Ţelim posuditi dvjesto tisuća dolara. Smiješak mu je nestao s lica. - Je li to nekakva šala? - Ne, gospodine. - Lara se nagnula naprijed i rekla otvoreno: - Postoji komad zemlje koji ţelim kupiti da sagradim zgradu. Imam vaţnog korisnika koji bi je uzeo u desetogodišnji najam. To će jamĉiti cijenu zemlje i gradnje. MacAllister ju je prouĉavao, mršteći se. - Jesi li razgovarala s vlasnikom te zemlje? - Upravo razgovaram s njime - rekla je Lara. Bio mu je potreban trenutak da shvati. - Ĉekaj malo. Ţeliš li reći da je ta zemlja u mom vlasništvu? - Da. Nalazi se na uglu ulica Main i Commercial. - Došla si posuditi novac od mene da kupiš moju zemlju? - Ta zemlja ne vrijedi više od dvadeset tisuća dolara. Provjerila sam, Nudim vam trideset, Zaradit ćete deset tisuća dolara plus kamate na dvjesto tisuća dolara koje ćete mi posuditi da postavim zgradu. MacAllister je odmahnuo glavom. - Traţiš da ti posudim dvjesto tisuća dolara bez ikakve sigurnosti. Ne dolazi u obzir. Lara se nagnula naprijed. - Nije bez sigurnosti. Drţat ćete hipoteku na zgradu i zemljište. Ne moţete ništa izgubiti. MacAllister ju je promatrao, u mislima premećući njezin prijedlog. Nasmiješio se. - Znaš - rekao je – vrlo si odvaţna. No nikako ne bih mogao objasniti takav zajam direktorskom vijeću.


- Vi nemate direktorsko vijeće - odvratila je Lara. Smiješak se pretvorio u grimasu. - Istina. Lara se nagnula naprijed i vidio je kako njezine grudi dotiĉu rub stola. - Ako pristanete, gospodine MacAllister, nikada nećete poţaliti. Ĉasna rijeĉ. Nije mogao skinuti pogled s njezinih grudi. - Ti nisi poput svoga oca, zar ne? - Ne, gospodine. - Ni najmanje, pomislila je Lara. Pretpostavimo, tek onako - oprezno je rekao MacAllister - da sam zainteresiran. Tko bi unajmio zgradu? - Zove se Charles Cohn. Zastupnik je tvrtke Continental Supplies. - Lanac trgovina? - Da. MacAllister je odjednom postao vrlo zainteresiran. Lara je nastavila: - Ţele sagraditi ovdje veliku trgovinu koja bi prodavala opremu za rudare i radnike iz pilane. MacAllister je osjetio miris dobre zarade. - Gdje si upoznala tog ĉovjeka? - upitao ju je leţerno. - Boravi u penzionu. - A, tako. Pusti me da o tome razmislim, Lara. Sutra ćemo se dogovoriti. Lara je gotovo drhtala od uzbuđenja. - Hvala vam, gospodine MacAllister. Nećete poţaliti. Nasmiješio se. - Mislim da neću. Toga popodneva Sean MacAllister otišao je do penziona kako bi vidio Charlesa Cohna. - Samo sam svratio da vam zaţelim dobrodošlicu u Glace Bay rekao je MacAllister. - Ja sam Sean MacAllister. Vlasnik sam ovdašnje banke. Ĉuo sam da ste u gradu. No ne biste trebali boraviti u mom penzionu, nego u mom hotelu. Mnogo je ugodniji. - Bio je popunjen - objasnio je gospodin Cohn. - Samo zato što nismo znali tko ste. Gospodin Cohn je rekao ugodnim glasom: - Tko sam ja? Sean MacAllister se nasmiješio. - Ne moramo se pretvarati, gospodine Cohn. Sve se sazna. Ĉujem da ţelite unajmiti zgradu koja bi trebala biti postavljena na mom zemlj ištu? - Na koje zemljište mislite?


- Prostor na uglu Maine i Commerciala. To je sjajna lokacija, zar ne? Mislim da bismo lako mogli sklopiti posao. - Već sam s nekim sklopio posao. Sean MacAllister se nasmijao, - Lara? zgodna mala, Mogli biste poći sa mnom do banke da sastavimo ugovor? - Mislim da niste shvatili, gospodine MacAllister. Rekao sam da sam već sklopio posao. - Mislim da vi niste shvatili, gospodine Cohn. To nije Larino zemljište. Moje je. - Pokušava ga kupiti od vas, zar ne? - Da. Ja joj ga ne moram prodati. - A ja ne moram graditi na tom zemljištu. Vidio sam tri druge lokacije koje će jednako dobro posluţiti. Hvala što ste svratili. Sean MacAllister ga je pomno promotrio. - Mislite... ne šalite se? - Ni najmanje. Nikada ne ulazim u poslove koji nisu košer i nikada ne kršim svoju rijeĉ. - Ali Lara ne zna ništa o gradnji. Ona... - Namjerava naći ljude koji znaju. Naravno, mi ih moramo odobriti. Bankar se zamislio. - Jesam li ĉuo da Continental Supplies ţeli potpisati desetogodišnji ugovor? - Tako je. - Shvaćam. Pa, pod ovim okolnostima... dajte mi da razmislim. Kada je Lara stigla u penzion, Charles Cohn joj je prepriĉao razgovor s bankarom. Lara je bila uznemirena. - Ţelite reći da je gospodin MacAllister iza mojih leđa... - Ne brini se - uvjeravao ju je Cohn - sklopit će posao s tobom. - Zaista tako mislite? - On je bankar. Zarada mu je najvaţnija. - A što je s vama? Kako to da mi pomaţete? - upitala ga je Lara. I sam se to pitao. Zato što si tako bolno mlada, po; mislio je. Zato što ne spadaš u ovaj grad. Zato što bih i ţelio imati kćer poput tebe. No nije rekao ništa od toga. - Ne mogu ništa izgubiti, Lara. Pronašao sam nekoliko drugih lokacija koje mi također mogu posluţiti. Ako moţeš dobiti tu zemlju,


volio bih ti pomoći. Mojoj tvrtki nije vaţno s kime poslujem. Ako dobiješ kredit, a ja odobrim graditelja, u poslu smo. Osjećaj ushićenja preplavio je Laru. - Ja... ne znam kako da vam zahvalim. Otići ću do gospodina MacAllistera i... - Na tvome mjestu ne bih to uĉinio - savjetovao joj je Cohn. Pusti da on dođe k tebi. Izgledala je zabrinuto. - No što ako neće...? Cohn se nasmiješio. Hoće. Predao joj je otisnuti ugovor. - Ovdje je desetogodišnji najam o kojemu smo raspravljali. Sve ovisi o tome hoćeš li ispuniti naše zahtjeve u vezi sa zgradom. - Predao joj je nacrte. - Ovo su naše specifikacije. Lara je provela noć prouĉavajući crteţe i upute. Sljedećeg jutra Sean MacAllister nazvao je Laru. - Moţeš li doći do mene, Lara? Srce joj je lupalo. - Bit ću ondje za petnaest minuta. Ĉekao ju je. - Razmišljao sam o našem razgovoru - rekao je MacAllister. Trebao bih vidjeti pisani sporazum s gospodinom Cohnom o desetogodišnjem najmu. - Već ga imam - rekla je Lara. Otvorila je torbu i izvukla ugovor. Sean MacAllister ga je pomno prouĉio. - Ĉini se da je u redu. - Znaĉi, moţemo sklopiti posao? - pitala je Lara. Zadriavala je dah. MacAllister je odmahnuo glavom. - Ne. - Ali, mislila sam... Prsti su mu nemirno lupkali po stolu. - Da budem iskren, uopće mi se ne ţuri s prodajom zemljišta, Lara. Što ga dulje drţim, postat će vrednije. Blijedo ga je pogledala. - Ali... - Tvoj je zahtjev vrlo neuobiĉajen. Nemaš nikakvog iskustva. Trebao bi mi zaista dobar razlog da ti odobrim taj kredit. - Ne razumijem... kakav razlog? - Recimo... mali dodatak. Reci mi, Lara, jesi li ikad imala Ijubavnika? Pitanje ju je uhvatilo potpuno nespremnu. - Ja... ne - osjećala je kako joj posao izmiĉe iz ruku. - Kakve to ima veze...? MacAllister se nagnuo naprijed. - Bit ću iskren s tobom, Lara. Mislim da si vrlo privlaĉna. Ţelio bih otići u krevet s tobom. Quid pro quo. To znaĉi...


- Znam što to znaĉi - skamenila se. - Gledaj to ovako: to ti je prilika da uĉiniš nešto od sebe, nije li? Da nešto posjeduješ, da budeš netko. Da dokaţeš sebi kako nisi poput oca. Lari se zavrtjelo u glavi. - Vjerojatno nikada više nećeš dobiti takvu priliku, Lara. Moţda ti treba vremena da razmisliš i... - Ne - vlastiti glas zvuĉao joj je nestvarno. - Mogu vam odmah dati odgovor. Ruke je ĉvrsto priljubila uz tijelo da zaustavi drhtanje. Sva njezina budućnost, sav njezin ţivot ovisio je o onome što će reći. - Poći ću u krevet s vama. Cereći se, MacAllister je ustao i prišao joj, pruţajući svoje debele ruke. - Ne sada - rekla je Lara. - Tek kad vidim ugovor. - To je vrlo jednostavan ugovor, dušo. Ovo je desetogodišnji zajam od dvjesto tisuća dolara uz osam posto kamata - pruţio joj je olovku - potpiši na zadnjoj stranici. - Najprije bih ga proĉitala, ako nemate ništa protiv. - Pogledala je na sat. - No sada nemam vremena. Mogu li ga ponijeti sa sobom? Donijet ću ga sutra. Sean MacAllister slegnuo je ramenima. - Dobro spustio je glas. Što se tiĉe našeg malog susreta, sljedeće subote moram u Halifax. Mislim da bi mi mogla praviti društvo. Lara je gledala njegov pohotni smiješak i osjetila muĉninu u ţelucu. - U redu - rekla je tiho. - Dobro. Potpiši ugovor i sklopili smo posao. Zamislio se na trenutak. - Trebat će ti dobar graditelj. Jesi li ĉula za gradevinsku tvrtku Nova Scotia? Larino se lice razvedrilo. - Da. Poznajem njihova predradnika, Buzza Steelea. On je sagradio neke od najvećih zgrada u Glace Bayu. - Izvrsno. Oni su dobri. Preporuĉio bih ih. - Sutra ću razgovarati s Buzzom. Te je veĉeri Lara pokazala ugovor Charlesu Cohnu. Nije se usudila govoriti o privatnom sporazumu s MacAllisterom. Bilo ju je sram. Cohn je paţljivo proĉitao ugovor, a kada je završio, vratio ga je Lari. - Ja to ne bih potpisao. Bila je obeshrabrena. - Zašto~


- Postoji klauzula koja govori da zgrada mora biti završena do trideset i prvog prosinca ili se zemljište vraća banci. Drugim rijeĉima, zgrada će pripasti MacAllisteru, a moja tvrtka će postati njegov stanar. Gubiš posao a još uvijek moraš otplatiti dug s kamatama. Traţi od njega da to promijeni. MacAllisterove rijeĉi zazvonile su u Larinim ušima. Uopće mi se ne ţuri s prodajom zemljišta. Što ga dulje drţim, postat će vrednije,., Lara je zatresla glavom. - Neće htjeti. - Tada preuzimaš velik rizik, Lara. Mogla bi ostati bez svega, ali s dugom od dvjesto tisuća i kamatama. - Ali ako na vrijeme završim zgradu... - To je veliki "ako". Kada organiziraš gradnju, na milosti si drugih ljudi. Iznenadila bi se koliko stvari moţe poći naopako. U Larinu glasu osjećao se oĉajniĉki zanos koji ga je natjerao da zaboravi svoje sumnje. - U redu - konaĉno je rekao. - Razgovaraj s njim. Lara je pronašla Buzza Steelea na skelama peterokatnice koju je gradio u Sydneyu. Steele je bio sijed, izboran ĉovjek ĉetrdesetih godina. Toplo je pozdravio Laru. - Ovo je lijepo iznenađenje - rekao je. - Kako su pustili tako lijepu djevojku da iziđe iz Glace Baya? - Išuljala sam se - rekla mu je Lara. - Imam posao za vas, gospodine Steele. Nasmiješio se. - Da? Što gradiš - kućicu za lutke? - Ne. - Izvukla je nacrte koje joj je dao Charles Cohn. - Ovo je ta zgrada. Buzz Steele ih je prouĉavao neko vrijeme. Zapanjeno je pogledao Laru. - Ovo je priliĉno velik posao. Kakve veze ima s tobom? - Ja ću sve organizirati - ponosno je rekla Lara. Bit ću vlasnica zgrade. Steele je tiho Zazviţdao. - Pa, blago tebi. - Postoje dvije kvake. - Da? - Zgrada mora biti završena do trideset i prvog prosinca ili se vraća banci, a ne smije me stajati više od sto sedamdeset tisuća dolara. Je li to izvedivo? Steele je ponovno pogledao nacrte. Lara ga je promatrala dok je raĉunao u sebi. Konaĉno je progovorio. - Izvedivo je.


Lara se jedva suzdrţala da ne zavrišti od veselja. - Tada smo sklopili posao. Rukovali su se. - Ti si najljepši šef kojega sam ikad imao - rekao je Buzz Steele. - Hvala. Kada moţemo poĉeti? - Ovako. Sutra ću doći u Glace Bay pogledati zemljište. Sagradit ću ti zgradu kojom ćeš se ponositi. Dok je odlazila, Lari se ĉinilo da ima krila. Lara se vratila u Glace Bay i priopćila novosti Charlesu Cohnu. - Jesi li sigurna da je ta tvrtka pouzdana, Lara? - Znam da jest - uvjeravala ga je Lara. - Sagradili su zgrade ovdje, u Sydneyu, Halifaxu... Njezin entuzijazam bio je zarazan. Cohn se nasmiješio. - Pa dakle, izgleda da smo u poslu. - Zar ne? - smiješila se Lara. A tada se sjetila do govora s MacAllisterom i osmijeh joj je nestao s licaSljedeće subote idem u Halifax. Mislim da bi mi mogla praviti društvo. - Subota će stići za samo dva dana. Sljedećeg je jutra Lara potpisala ugovore. Dok ju je Sean MacAllister gledao kako izlazi iz ureda, bio je vrlo zadovoljan sobom. Nije namjeravao prepustiti joj novu zgradu. Malo mu je nedostajalo da se na glas nasmije njezinoj naivnosti. Posudit će joj novac, no zapravo će ga posuditi sam sebi. Pomislio je na vođenje ljubavi s tim divnim mladim tijelom i dobio erekciju. Lara je samo dva puta bila u Halifaxu. U usporedbi s Glace Bayom bio je to prometan grad: pun pješaka, automobila i trgovina prepunih robe. Sean MacAllister odvezao je Laru u motel na kraju grada. Stao je na parkiralištu i potapšao je po koljenu. - Priĉekaj dok uzmem sobu, dušo. Lara je sjedila u autu i ĉekala. Uhvatila ju je panika. Prodajem se, pomislila je. Kao kurva. No to je sve što mogu prodati, a on barem misli da vrijedim dvjesto tisuća dolara. Moj otac nikad u ţivotu nije vidio dvije tisuće dolara. Uvijek je bio... Vrata automobila su se otvorila i ondje je stajao MacAllister, cereći se. - Sve je sređeno. Idemo. Lari je odjednom postalo teško disati. Srce joj je tako lupalo da je mislila kako će joj izletjeti iz grudi. Dobit ću srĉani udar, pomislila je.


- Lara... - Zaĉuđeno ju je pogledao. - Jesi li dobro? Ne. Umirem. Odvest će me u bolnicu i ondje ću umrijeti. Kao djevica. - Dobro sam rekla je. Polako je izišla iz automobila i pošla za MacAllisterom u sumornu prostoriju s krevetom, dva stolca, otrcanim stolićem i sićušnom kupaonicom. Bilo je kao u ruţnu snu. - To ti je prvi put, ne? - rekao je MacAllister. Pomislila je na deĉke iz škole koji su je dirali, milovali joj grudi i pokušavali joj staviti ruku među noge. - Da - rekla je. - Pa, ne smiješ biti nervozna. Seks je najprirodnija stvar na svijetu. Lara je gledala kako MacAllister svlaĉi odjeću. Tijelo mu je bilo zdepasto. - Skini se - naredio je MacAllister, Lara je polako skinula bluzu, suknju i cipele. Ostala je u grudnjaku i gaćicama. MacAllister ju je pogledao i prišao joj. - Prekrasna si, znaš, dušo? Osjećala je njegovu mušku tvrdoću na svome tijelu. MacAllister ju je poljubio u usta i osjetila je gađenje. - Skini ostatak odjeće - rekao je nestrpljivo. Prišao je krevetu i skinuo gaće. Penis mu je bio velik i crven. To neće stati u mene, pomislila je Lara. Ubit će me. - Poţuri. Lara je polako skinula grudnjak i gaćice. - Moj Boţe - rekao je - divna si. Dođi ovamo. Lara je prišla krevetu i sjela. MacAllister joj je snaţno stisnuo dojke. Kriknula je od bola. - Dobar osjećaj, zar ne? Vrijeme je da vidiš kako je s muškarcem. - MacAllister ju je gurnuo na leđa i raširio joj noge. Lara se iznenada uspaniĉila. - Nemam ništa - rekla je. - Mislim... mogla bih ostati trudna. - Ne brini se - obećao joj je MacAllister. - Neću svršiti u tebe. Trenutak kasnije Lara je osjetila kako ulazi u nju. - Ĉekaj- kriknula je, - Ja... MacAllister nije mogao ĉekati. Zabio se u nju, a bol je bila nepodnošljiva. Ulazio je u njezino tijelo, sve jaĉe i jaĉe, a Lara je stavila ruku na usta da ne zavrišti, - Miĉi dupe - viknuo je MacAllister. - Nemoj samo leţati. Miĉi se!


Pokušala se micati, no nije mogla. Suviše ju je boljelo. Odjednom, MacAllister je zastenjao i Lara je osjetila kako mu se tijelo trza. Ispustio je zadovoljan uzdah i mlitavo se ispruţio kraj nje. Bila je uţasnuta. - Rekao si da nećeš... Podigao se na laktove i rekao otvoreno: - Dušo, nisam to mogao sprijeĉiti, suviše si lijepa. Ali ne brini se. Ako zatrudniš, znam doktora koji će se pobrinuti za tebe. Lara je okrenula lice na drugu stranu kako ne bi mogao vidjeti njezino gnušanje. Odšepala je u kupaonicu, krvareći i u bolovima. Stajala je pod tušem, puštajući da joj topla voda opere cijelo tijelo i mislila: Gotovo je. Uĉinila sam to. Posjedujem zemlju. Bit ću bogata. Sada se samo trebala vratiti u Glace Bay i zapoĉeti rad na zgradi. Izašla je iz kupaonice, a Sean MacAllister je rekao: - Bilo je tako dobro da moramo ponoviti. ŠESTO POGLAVLJE Charles Cohn pregledao je pet zgrada koje je izgradila građevinska tvrtka Nova Scotia. - Prvorazredne su - rekao je Lari. - Ne bi smjela imati problema s njima. Lara, Charles Cohn i Buzz Steele prouĉavali su novu lokaciju. - Savršena je - rekao je Buzz Steele. - Površina iznosi ĉetrdeset tri tisuće petsto ĉetvornih stopa. Moći ćeš izgraditi svoju zgradu od dvadeset tisuća ĉetvornih stopa. Charles Cohn je upitao - Moţe li zgrada biti završena do tridesetog. -I ranije - rekao je Steele. - Mogu vam obećati da ću je završiti do Boţića. Lara je blistala, - Kad moţete poĉeti? - Moji će ljudi doći sredinom sljedećeg tjedna. Promatranje nastanka nove zgrade bilo je nešto najuzbudljivije što je Lara ikada doţivjela. Bila je ondje svakoga dana. - Ţelim uĉiti rekla je Charlesu Cohnu. - Za mene je ovo samo poĉetak. Prije nego što prestanem s tim poslom izgradit ću stotinu zgrada. Cohn se pitao je li Lara svjesna u što se upušta. Prvi koji su se pojavili na mjestu gradnje bili su ĉlanovi mjernog tima. Ustanovili su zakonske granice posjeda i u svakom kutu postavili oznake u zemlju.


Svaka je bila obojena fluorescentnim bojama radi lakše identifikacije. Geodetski posao bio je završen za dva dana i rano sljedećeg jutra na mjesto je stigla teška oprema za kopanje zemlje. Lara je stajala ondje, ĉekajući. - Što se sada radi? - pitala je Buzza Steelea. - Rašĉišćavamo i iskrĉujemo. Lara ga je pogledala. - Što to znaĉi? - Gusjeniĉar će iskopati korijenje drveća i poravnati teren. Sljedeći dio opreme koji su dovezli bio je bager kojim će iskopati zemlju za temelje i instalacije. Do tada su već svi stanari u penzionu ĉuli što se događa i to je postala glavna tema razgovora za doruĉkom i veĉerom. Svi su navijali za Laru. - Što je sljedeće? - pitali bi. Lara je postajala struĉnjak. - Jutros su postavili podzemne cijevi. Sutra će poĉeti graditi okvir od drva i ĉelika, da mogu od ĉeliĉnih poluga sastaviti skele. - Nacerila se. - Razumijete li o ĉemu govorim? Za neupućenog prolaznika, zgrada je bila labirint drva i ĉelika, no Lari je predstavljala nešto drugo. Bio je to san koji se ostvaruje. Svakog jutra i svake veĉeri odlazila je u grad i promatrala što se radi. Ovo je moje pomislila je. Nakon događaja s MacAllisterom, Lara se bojala da će ostati trudna. Kad bi na to pomislila, osjetila bi muĉninu u ţelucu. Kad je dobila mjeseĉnicu, osjetila je neopisivo olakšanje. Sada se moram brinuti samo o svojoj zgradi. Nastavila je skupljati stanarine za Seana MacAllistera jer je morala negdje stanovati, no jedva se prisiljavala da ude u njegov ured i suoĉi se s njime. - Dobro smo se proveli u Halifaxu, zar ne, dušo? Mogli bismo to ponoviti. - Zauzeta sam svojom zgradom - odluĉno je rekla. Radovi su postali uţurbaniji jer su limari, krovopokrivaĉi i tesari radili istodobno, a broj ljudi, materijala i vozila utrostruĉio se. Charles Cohn otišao je iz Glace Baya, no nazivao je Laru svaki tjedan. - Kako napreduje zgrada? - pitao je. - Sjajno! - rekla je Lara oduševljeno. - Ide li sve po planu?


- Ide brţe nego što smo planirali. - Divno. Sada ti mogu reći da nisam bio sasvim siguran u to da ćeš uspjeti. - No svejedno ste mi pruţili priliku. Hvala vam, Charles. - Usluga za uslugu, Zapamti, da nije bilo tebe, moţda bih umro od gladi. S vremena na vrijeme Sean MacAllister pridruţio bi se Lari na gradilištu. - Sve ide kako treba, zar ne? - Da - rekla je Lara. MacAllister je izgledao kao da mu je zaista drago. Lara je pomislila: Gospodin Cohn pogriješio je u vezi s njim. Ne pokušava me prevariti. Do kraja studenog, zgrada je napredovala vrlo brzo. Prozori i vrata bili su na mjestima, a postavljeni su bili i vanjski zidovi. Kostur je mogao prihvatiti mreţu ţivaca i arterija. Prvog ponedjeljka u prosincu, rad na zgradi poĉeo se usporavati. Lara je jednog jutra otišla na gradilište i tamo zatekla samo dva ĉovjeka, koji jedva da su nešto radili. - Gdje su ostali? - pitala je Lara. - Na drugom su poslu - objasnio je jedan od ljudi. - Doći će sutra. Sljedećeg dana nije bilo nikoga. Lara je autobusom otišla u Halifax da razgovara s Buzzom Steeleom. - Što se događa? - pitala je Lara. - Posao stoji. - Ne trebaš se brinuti - uvjeravao ju je Steele. - Imamo probleme na drugom poslu i privremeno sam morao povući svoje ljude. - Kada će se vratiti na posao? - Sljedeći tjedan. Sve će ići po planu. - Buzz, znaš koliko mi to znaĉi. - Naravno, Lara. - Ako zgrada ne bude završena na vrijeme, gubim je. Gubim sve. - Ne brini se, mala. Neću dopustiti da se to dogodi. Kad je odlazila, osjetila je nelagodu. Sljedećeg tjedna radnici se još nisu pojavili. Ponovno je otišla u Halifax k Steeleu. - Ţao mi je - rekla je tajnica. - Gospodin Steele nije ovdje. - Moram s njim razgovarati. Kada će se vratiti? - U gradu je na drugom poslu. Ne znam kada se vraća.


U Lari se poĉela javljati panika. - Ovo je vrlo vaţno - bila je uporna Lara. - Gradi mi zgradu koja mora biti završena za tri tjedna. - Ne brinite se, gospođice Cameron. Ako je gospodin Steele rekao da će je završiti, tako će i biti. - No ništa se ne događa - rekla je Lara. - Nitko ne radi na njoj. - Ţelite li razgovarati s gospodinom Ericksenom, njegovim zamjenikom? - Da, molim vas. Ericksen je bio pravi div, širokih ramena i vrlo prijazan. Zraĉio je sigurnošću. - Znam zašto ste ovdje - rekao je. - No Buzz kaţe da se nemate zbog ĉega brinuti. Malo smo zaustavili vaš projekt zbog nekih problema na nekoliko velikih građevinskih poslova koje obavljamo, no vaša će zgrada biti gotova za tri tjedna. - Još uvijek ima toliko toga... - Ne brinite se. Naši će ljudi stići u ponedjeljak ujutro. - Hvala vam - rekla je Lara s olakšanjem. - Ţao mi je što sam vas gnjavila, no malo sam nervozna. Ovo mi mnogo znaĉi. - U redu je - nasmiješio se Ericksen. - Pođite kući i opustite se. U dobrim ste rukama. U ponedjeljak ujutro na gradilištu nije bilo ni jednog radnika. Lara je bila u panici. Nazvala je Charlesa Cohna. - Radnici su prestali raditi - rekla mu je - a ne znam zašto. Stalno mi daju obećanja i krše ih. - Kako se zove tvrtka - Nova Scotia? - Tako je. - Nazvat ću te - rekao je Cohn. Dva sata kasnije Charles Cohn je nazvao. - Tko ti je preporuĉio tu tvrtku? Prisjetila se. - Sean MacAllister. - Nisam iznenađen. Lara, to je njegova tvrtka. Lara je osjetila iznenadnu slabost. - I sada ne dopušta radnicima da je dovrše na vrijeme...? - Na ţalost, tako je. - O, Boţe. - On je nahash tzefa - zmija otrovnica. Bio je suviše obazriv da joj kaţe kako ju je upozorio. Mogao je samo reći: - Moţda... moţda će nešto iskrsnuti. Divio se djevojĉinu duhu i ambiciji, a prezirao je


Seana MacAllistera. No bio je bespomoćan. Ništa nije mogao uĉiniti. Lara je leţala budna cijele noći, razmišljajući o svojoj ludosti. Zgrada koju je podigla pripast će Seanu MacAllisteru, a njoj će ostati golemi dug, koji će vraćati cijeli ţivot. Zadrhtala je od pomisli na to kakvu bi isplatu mogao oĉekivati MacAllister. Ujutro je otišla do Seana MacAllistera. - Dobro jutro, dušo, Lijepo izgledaš danas. Lara je odmah prešla na stvar. - Trebam produljenje roka. Zgrada neće biti gotova do trideset i prvoga. MacAllister se zavalio u stolac i namrštio. - Zaista? . To nije dobro, Lara. - Trebam još mjesec dana. MacAllister je uzdahnuo. - Na ţalost, to nije moguće. O, ne, dušo. Potpisala si ugovor. Posao je posao. - Ali... - Ţao mi je, Lara. Trideset prvoga posjed se vraća banci. Kad su stanari penziona ĉuli što se događa, bili su bijesni. - Gad pokvareni! - viknuo je jedan od njih. - Ne moţe ti to uĉiniti. - Uĉinio je - rekla je Lara oĉajno. - Gotovo je. - I pustit ćemo ga da se izvuĉe? - E, nećemo. Koliko ti je još ostalo - tri tjedna? Lara je zatresla glavom. - Manje. Dva i po tjedna. Jedan od ljudi okrenuo se k ostalima. - Pođimo vidjeti tu zgradu. - Kakve koristi...? - Vidjet ćemo. Uskoro su šestorica stanara stajala na gradilištu, prouĉavajući zgradu. - Voda nije postavljena - rekao je jedan od ljudi. - Nije ni struja. Stajali su tako, drhteći na ledenom prosinaĉkom vjetru, raspravljajući što se još moţe uĉiniti,. Jedan od njih okrenuo se k Lari, - Taj je tvoj bankar vrlo lukav. Pustio je da se zgrada gotovo dovrši, tako da nema puno posla kad ti istekne ugovor. - Okrenuo se k ostalima. - Rekao bih da se to moţe srediti za dva i po tjedna. Uglas su se sloţili. Lara je bila izvan sebe. - Ne razumijete. Radnici neće doći. - Gledaj, curo, u svom penzionu imaš vodoinstalatere, tesare i elektriĉare, a imamo i mnogo prijatelja u gradu koji će se pobrinuti za ostalo.


- Nemam novaca da vam platim - rekla je Lara. MacAllister mi neće dati... - Bit će to naš boţićni poklon. Ono što se dogodilo nakon toga bilo je nevjerojatno. Po Glace Bayu se brzo proĉulo što se događa. Građevinski radnici na drugim zgradama došli su pogledati Larin posjed. Polovica njih bila je ondje jer su voljeli Laru, a druga polovica jer su imali neke nedovršene poslove s MacAlliisterom i mrzili ga. - Sredit ćemo gada - rekli su. Dolazili su pomagati nakon radnog vremena i radili do ponoći. Radili su i subotom i nedjeljom. Ponovno se ĉula ugodna buka građevinskih radova. Dovršetak prije roka postao je izazov i zgrada je uskoro vrvjela tesarima, elektriĉarima i vodoinstalaterima koji su rado pomagali. Kad je Sean MacAllister ĉuo što se događa, sjurio se na gradilište. Stajao je ondje, u nevjerici. - Što se događa? - pitao je. - Ovo nisu moji radnici. - Moji su - rekla je Lara prkosno. - U ugovoru ne piše da ne mogu zaposliti svoje ljude. - E, ja... - promucao je MacAllister. - Bolje ti je da zgrada odgovara specifikacijama. - Odgovarat će - uvjerila ga je Lara, Dan prije Stare godine zgrada je bila završena. Ĉvrsta i stabilna, ponosno se uzdizala prema nebu i bila je nešto najljepše što je Lara ikad vidjela. Promatrala ju je omamljena. - Tvoja je - ponosno je rekao jedan od radnika. Hoćemo li to proslaviti ili nećemo? Te noći ĉinilo se da cijeli Glace Bay slavi uspjeh prve zgrade Lare Cameron. Bio je to poĉetak. Nakon toga Laru je bilo nemoguće zaustaviti. Glava joj je bila prepuna zamisli. - Vaši radnici trebat će negdje stanovati - rekla je Charlesu Cohnu. - Ţeljela bih im izgraditi stanove. Jeste li zainteresirani? Kimnuo je glavom. - Vrlo sam zainteresiran. Lara je posjetila bankara u Sydneyu i posudila dovoljno novca da financira svoj novi projekt.


Kad su kuće bile završene, Lara je rekla Charlesu Cohnu: - Znate li što još treba ovome gradu, Charles? Kućice za turiste koji ljeti dolaze loviti ribu. Znam divno mjesto pokraj zaljeva gdje bih mogla sagraditi... Charles Cohn postao je Larin nesluţbeni financijski savjetnik, a tijekom sljedeće tri godine Lara je sagradila poslovnu zgradu, nekoliko kućica uz obalu i trgovaĉki centar. Banke u Sydneyu i Halifaxu rado su joj posuđivale novac. Dvije godine kasnije, kad je Lara prodala svoje nekretnine, u ruke je dobila potvrđen ĉek na tri milijuna dolara. Imala je dvadeset i jednu godinu. Sljedećeg se dana oprostila od Glace Baya i otišla u Chicago. SEDMO POGLAVLJE Chicago je bio otkriće. Halifax je bio najveći grad koji je Lara ikad vidjela, no u usporedbi s divom srednjeg zapada, doimao se poput zaselka. Chicago je bio glasan i buĉan grad, ţiv i pun energije, a svi kao da su ţurili za nekim vaţnim poslom. Lara je odsjela u hotelu Stevens. Promotrila je jednu od elegantno odjevenih ţena koja je hodala predvorjem i postala svjesna svoje odjeće U Glace Bayu, da - pomislila je Lara. - U Chicagu, ne! Sljedećeg je jutra krenula u akciju. Otišla je u Kane š i Ultimo po odjeću poznatih kreatora, u Joseph"s po cipele, u Saks Fifth Avenue i Marshall Field š po rublje, u Ware po krzno. I svaki put kad bi nešto kupila, zaĉula je oĉev glas koji je govorio: - Ja ne štancam novce. Uzmi si nešto iz Crvenog kriţa. - Kada ju je prošla kupovna groznica, Larin je sljedeći potez bio da na poslovnim stranicama telefonskog imenika pogleda pod "Posrednici za nekretnine". Izabrala je onoga s najvećim oglasom, Parker & Associates. Lara je nazvala i traţila gospodina Parkera. - Mogu li znati tko zove? - Lara Cameron. Trenutak potom zaĉuo se glas: - Bruce Parker na telefonu. Mogu li vam pomoći? - Traţim mjesto na kojem ću izgraditi prekrasan novi hotel - rekla je Lara. Glas s druge strane postao je zainteresiraniji.


- Pa, mi smo struĉnjaci u tome, gospođo Cameron. - Gospođica Cameron. - Dobro. Imate li na umu neko posebno podruĉje? - Ne. Da budem iskrena, baš i ne poznajem Chicago. - Nema problema. Siguran sam da vam mogu pokazati neke vrlo zanimljive lokacije. Samo mi recite što da traţimo - s koliko novca raspolaţete? Lara je ponosno rekla: - Tri milijuna dolara. Nastupila je duga tišina. - Tri milijuna dolara? - Da. - I ţelite sagraditi prekrasan novi hotel? - Da. Ponovno tišina. - Ţelite li izgraditi ili kupiti nešto u predgrađu, gospođice Cameron? - Naravno da ne - rekla je Lara, - Ţelim sagraditi ekskluzivni boutique Hotel u lijepom dijelu grada... - Sa svotom od tri milijuna dolara? - Parker se nasmijao. - Ţao mi je, ne moţemo vam pomoći. - Hvala - rekla je Lara. Spustila je slušalicu. Oĉito je nazvala pogrešnog ĉovjeka. Vratila se poslovnim stranicama i obavila još desetak razgovora. Do veĉeri, Lara se morala suoĉiti sa stvarnošću. Nitko od posrednika nije joj htio traţiti dobru lokaciju za hotel s tri milijuna dolara. Dali su joj nekoliko prijedloga, no svi su se svodili na isto: jeftin hotel izvan grada. Nikada, pomislila je Lara. Prije ću se vratiti u Glace Bay. Mjesecima je sanjala o hotelu koji je ţeljela izgraditi i u njezinoj glavi već je bio stvaran - prekrasan, ţivopisan i trodimenzionalan. Njezin plan bio je stvoriti hotel u kojem će se ljudi osjećati kao kod kuće. Sastojao bi se uglavnom od apartmana, a svaki bi apartman imao dnevnu sobu s knjiţnicom, kaminom i velikim glasovirom, a bio bi namješten udobnim naslonjaĉima i lakim stolcima. Imao bi dvije velike spavaće sobe i balkon po cijeloj duţini apartmana. Bio bi tu jakuzzi i bar. Lara je toĉno znala što ţeli. Pitanje je bilo kako će to dobiti. Lara je ušla u tiskaru u Lake Streetu. - Ţeljela bih dati tiskati stotinu posjetnica. - Naravno. Što ţelite da na njima piše? - Gospođica Lara Cameron, a na dnu: građevinska poduzetnica. - Dobro, gospođice Cameron. Bit će gotove za dva dana. - Ne. Ţeljela bih ih dobiti ovog popodneva, molim vas.


Sljedeći je korak bilo upoznavanje s gradom. Lara je hodala duţ Michigan Avenue i State Street i La Salle, šetala duţ Lake Shore Drivea. i lutala kroz Lincoln Park sa zoološkim vrtom, golf igralištem i lagunom. Posjetila je Merchandise Mart i u Kroch-Brentano š kupila knjige o Chicagu. Ĉitala je o slavnim ljudima koji su ţivjeli u Chicagu: Carl Sandburg, Frank LLoyd Wright, Louis Sullivan, Saul Bellow. Ĉitala je o prvim obiteljima u Chicagu - John Bairdovi, Gaylord Donelleyi, Marshal Fieldovi, Potter Palmerovi i Walgreeni. Prošla je pokraj njihovih domova na Lake Shore Driveu i njihovih golemih posjeda u predgrađu Lake Forest. Posjetila je South Side i tamo se osjetila kao kod kuće zbog raznolikosti etniĉkih skupina: Šveđani, Poljaci, Irci, Litvanci. Podsjetilo ju je to na Glace Bay. Ponovno je krenula na ulice, gledajući zgrade s natpisima Na prodaju i raspitivala se. - Koliko stoji ova zgrada? - Osamdeset milijuna dolara... - Šezdeset milijuna dolara... - Sto milijuna dolara... Njezina tri milijuna dolara ĉinila su se sve beznaĉajnijima. Lara je sjedila u hotelskoj sobi i razmišljala o svojim mogućnostima. Mogla je otići u neki siromašan dio grada i ondje izgraditi hotel, ili se vratiti kući. Ni jedna mogućnost nije joj se sviđala. Predaleko sam došla da sada odustanem, pomislila je Lara. Sljedećeg je jutra Lara otišla u banku u ulici La Salle. Prišla je ĉinovniku za šalterom. - Ţeljela bih razgovarati s vašim potpredsjednikom, Predala mu je svoju posjetnicu. Pet minuta kasnije bila je u uredu Toma Pettersona, mlitava sredovjeĉnog ĉovjeka s nervoznim tikom. Prouĉavao je njezinu posjetnicu. - Kako vam mogu pomoći, gospođice Cameron? - Ţelim sagraditi hotel u Chicagu. Posudila bih nešto novca. Ljubazno se nasmiješio. - Zato smo ovdje. Kakav hotel ţelite izgraditi? - Prekrasan boutique hotel na lijepu mjestu. - Zvuĉi zanimljivo. - Moram vam reći - rekla je Lara - da imam samo tri milijuna dolara za polog...


Nasmiješio se: - Nema problema. Osjetila je poznato uzbuđenje. Zaista? - S tri milijuna dolara moţete daleko dogurati ako znate kako. Pogledao je na sat. - Sada imam drugi sastanak. Moţemo li se naći za veĉerom i razgovarati o tome. - Naravno - rekla je Lara. - To bi bilo lijepo. - Gdje ste odsjeli? - U Palmer Houseu. - Došao bih po vas u osam. Lara je ustala. - Mnogo vam hvala. Ne mogu vam opisati koliko ste me razveselili. Iskreno reĉeno, već sam se poĉinjala osjećati obeshrabreno. . - Nema potrebe - rekao je. - Dobro ću se pobrinuti za vas. U osam je sati Tom Petterson došao po Laru i odveo je do Henricija na veĉeru. Kad su se smjestili, rekao je: - Znate, drago mi je da ste došli k meni. Moţemo mnogo toga uĉiniti jedno za drugo. Zaista? - Da, U ovom gradu ima puno dobrih guza no ni jedna nije lijepa kao tvoja, dušo. Moţeš otvoriti luksuzni kupleraj i brinuti se za ekskluzivne, Lara se sledila. - Molim? - Ako moţeš skupiti pet-šest djevojaka, mogli... Lara je nestala. Sljedećeg dana Lara je otišla u još tri banke. Kad je objasnila svoje planove direktoru prve banke, rekao joj je: - Dat ću vam najbolji savjet koji ćete ikad dobiti. Zaboravite. Nekretnine su muški posao. Tu nema mjesta za ţenu. - A zašto je tako? - pitala je Lara. - Zato što biste imali posla s hrpom macho grubijana. Ţivu bi vas pojeli. - Nisu me ţivu pojeli u Glace Bayu - rekla je Lara. Nagnuo se prema njoj. - Odat ću vam malu tajnu: Chicago nije Glace Bay. U sljedećoj banci direktor joj je rekao: - Bit će nam drago da vam pomognemo, gospođice Cameron. Naravno, ono što imate na umu ne dolazi u obzir. Ono što bih vam ja predloţio jest da nas pustite da investiramo vaš novac i... Lara je izišla iz ureda prije nego što je dovršio reĉenicu. U trećoj banci Laru su uveli u ured Boba Vancea, sjedokosa ĉovjeka ugodna izgleda koji je izgledao baš onako kao što bi


predsjednik banke trebao izgledati. S njim u uredu bio je blijed, mršav ĉovjek svijetle kose tridesetih godina, koji je nosio izguţvano odijelo i izgledao kao da mu ondje nije mjesto. , - Ovo je Howard Keller, gospođice Cameron, jedan od naših potpredsjednika. - Drago mi je. - Što mogu uĉiniti za vas? - rekao je Bob Vance. - Ţelim izgraditi hotel u Chicagu - rekla je Lara i traţim nekoga tko će me financirati. Bob Vance se nasmiješio. - Došli ste na pravo mjesto. Imate li neku lokaciju na umu? - Znam u kojem podruĉju ţelim graditi. Blizu Loopa, ne predaleko od Michigan Avenue... - Izvrsno. Lara mu je iznijela svoju zamisao o boutique hotelu. - Zvuĉi zanimljivo - rekao je Vance. - S koliko gotovine raspolaţete? - Tri milijuna dolara. Ţelim posuditi ostalo. Zamišljena stanka. Ţao mi je, no ne mogu vam pomoći. Vaš je problem u tome što imate velike zamisli i malen novĉanik. Ali ako biste ţeljeli da investiramo taj novac za vas... - Ne, hvala - rekla je Lara. - Hvala što ste mi posvetili svoje vrijeme. Do viđenja, gospodo. - Okrenula se i bijesno izišla iz ureda. U Glace Bayu tri milijuna dolara bila su pravo bogatstvo. Ovdje su ljudi smatrali da to nije ništa. Kad je izišla na ulicu, zaĉula je glas: - Gospođice Cameron! Lara se okrenula. Bio je to ĉovjek kojeg je upoznala u uredu Howard Keller. - Da? - Ţelio bih razgovarati s vama - rekao je. - Moţda bismo mogli otići na kavu. Lara se ukoĉila. Zar su svi u Chicagu seksualni manlijaci? - Odmah iza ugla je dobar kafić. Lara je slegnula ramenima. - U redu. Kad su naruĉili, Howard Keller je rekao: - Oprostite što se miješam, no nešto bih vam savjetovao. Lara ga je nepovjerljivo promatrala. - Nastavite. - Kao prvo, pogriješili ste u startu. - Mislite da moja zamisao nije dobra? - pitala je ukoĉeno. - Naprotiv. Mislim da je boutique hotel izvrsna zamisao. Bila je iznenađena. - Zašto onda...?


- Chicago treba takav hotel, no ne mislim da biste ga trebali izgraditi. - Što ţelite reći? - Predloţio bih vam da umjesto toga pronađete stari hotel na dobroj lokaciji i preuredite ga. Ima mnogo zapuštenih hotela koje moţete kupiti za nisku cijenu. Vaša tri milijuna dolara bila bi dovoljna za prvo gotovinsko plaćanje. Tada biste mogli posuditi dovoljno novca od bank"e da ga preuredite i pretvorite u svoj boutique hotel. Lara je sjedila, razmišljajući. Bio je u pravu. To je bio bolji pristup. - Još nešto: ni jedna vas banka neće financirati ako nemate dobrog arhitekta i izvođaĉa radova. Ţeljet će vidjeti sve u paketu. Lara se sjetila Buzza Steelea. - Razumijem. Poznajete li dobrog arhitekta i graditelja? Howard Keller se nasmiješio. - Nekoliko njih. - Hvala vam na savjetu - rekla je Lara. - Ako pronađem pravu lokaciju, mogu li se vratiti da porazgovaramo o tome? - Kad god ţelite. Sretno. Lara je oĉekivala da će reći nešto poput: - Idemo razgovarati o tome u mom stanu? - No Howard Keller rekao je samo: - Jeste li za još jednu kavu, gospođice Cameron? Lara je ponovno lutala ulicama Chicaga, no ovoga je puta traţila nešto drugo. Nekoliko blokova od Michigan Avenue, na Delawareu, Lara je pronašla zapušten predratni hotel. Ispred njega je pisalo CONG ESSI NAL HOTEL. Lara je već krenula dalje, no naglo se zaustavila. Proĉelje je bilo tako prljavo da je bilo teško pogoditi kakve je boje nekada bio. Imao je osam katova. Lara se okrenula i ušla u hotelsko predvorje. Unutrašnjost je bila još gora od vanjštine. Sluţbenik u trapericama i otrcanom dţemperu kroz vrata je gurao zaboravljene stvari. Recepcija je više nalikovala na šalter za prodaju karata. Na jednom kraju predvorja bilo je stubište koje je vodilo u nekadašnje prostorije za sastanke, sada pretvorene u iznajmljene urede. U mezaninu je Lara vidjela putniĉku agenciju, prodaju kazališnih karata i agenciju za zapošljavanje. Sluţbenik se vratio na recepciju. - Ţelite sobu? - Ne. Ţeljela bih znati... - Prekinula ju je krupna mlada ţena u tijesnoj suknji. - Daj mi kljuĉ, Mike. - Pokraj nje je stajao postariji ĉovjek.


Recepcioner joj je dao kljuĉ. Lara ih je promatrala dok su išli prema dizalu. - Kako vam mogu pomoći? - upitao je recepcioner. - Zanima me ovaj hotel - rekla je Lara. - Je li na prodaju? - Izgleda da je sve na prodaju. Vaš otac radi s nekretninama? - Ne - rekla je Lara. - Ja radim. Iznenađeno ju je pogledao. - A, tako. Pa, vjerojatno ţelite razgovarati s jednim od braće Diamond. Oni posjeduju lanac ovih jazbina. - Gdje ih mogu pronaći? - upitala je Lara. Sluţbenik joj je dao adresu na State Streetu. - Mogu li malo razgledati hotel? Slegnuo je ramenima. - Samo naprijed - nacerio se. - Tko zna, moţda postanete moja šefica. Ne, ako mene pitaš, pomislila je Lara. Prošetala je predvorjem, pomno ga prouĉavajući. Pokraj ulaza su se dizali stari mramorni stupovi. Instinktivno, Lara je podigla rub prljavog, otrcanog saga. Ispod njega je bio mramorni pod. Otišla je do mezanina. Ţućkaste tapete su se gulile. Odlijepila je jedan rub, a pod njim je bio isti mramor. Lara je postajala sve uzbuđenija. Rukohvati na stubištu bili su obojani crno. Lara se okrenula da provjeri ne gleda li je recepcioner, izvukla svoj kljuĉ iz hotela Stevens i izgrebla malo boje. Našla je ono ĉemu se nadala, rukohvat od mjedi. Prišla je dizalima iste crne boje, zagrebla i pronašla još mjedi. Lara se vratila recepcioneru, skrivajući oduševljenje. - Mogu li pogledati koju sobu? Slegnuo je ramenima. - Meni ni u dţep ni iz dţepa. - Dao joj je kljuĉ. - Ĉetiristo deset. - Hvala. Lara je ušla u dizalo. Bilo je sporo i zastarjelo. Preuredit ću ga, pomislila je Lara, a unutra ću staviti mural. U mislima je već poĉinjala uređivati hotel. Soba 410 izgledala je uţasno, no mogućnosti su bile oĉigledne, Bila je to iznenađujuće velika soba sa zastarjelim uređajima i neukusnim namještajem. Larino je srce poĉelo brţe kucati. Savršeno, pomislila je. Spustila se niz stubište: bilo je staro i vonjalo na plijesan. Sagovi su bili otrcani, no i ispod njih je pronašla mramor.


Lara je vratila kljuĉ recepcioneru. - Jeste li vidjeli što ste ţeljeli? - Da - rekla je Lara. - Hvala vam. Nacerio se. - Kupit ćete ovu rupu? - Da - rekla je Lara. - Kupit ću ovu rupu. - Cool - rekao je. Vrata dizala otvorila su se i izišla je mlada prostitutka sa svojom postarijom mušterijom. Predala je kljuĉ i nešto novca recepcioneru. Hvala, Mike. - Ugodan dan - viknuo je Mike. Okrenuo se k Lari. - Hoćete li se vratiti? - O, da - uvjeravala ga je Lara. - Vratit ću se. Larina sljedeća postaja bila je gradski arhiv. Traţila je spise o posjedu za koji je bila zainteresirana. Uz naknadu od deset dolara dobila je dosje o hotelu Congressional. Prije pet godina braća Diamond kupila su ga za šest milijuna dolara. Ured braće Diamond bio je u staroj zgradi na uglu State Streeta. Sluţbenica, istoĉnjakinja u uskoj suknji, pozdravila je Laru kad je ulazila. - Mogu li vam pomoći? - Ţeljela bih vidjeti gospodina Diamonda. - Kojega? - Jednog od njih. - Dat ću vam Johna. " Podigla je slušalicu i progovorila., - Jedna vas gospođa ţeli vidjeti, Johne, -- Slušala je trenutak, a tada po· gledala Laru. - 0 ĉemu se radi? - Ţelim kupiti jedan od njegovih hotela. Ponovno je progovorila u slušalicu. - Kaţe da ţeli kupiti jedan od vaših hotela. - Spustila je slušalicu. Uđite. John Diamond bio je vrlo krupan i dlakav, srednjih godina, a imao je spljošteno lice kao netko tko je nekada trenirao boks. Nosio je košulju kratkih rukava i pušio veliku cigaru. Kada je Lara ušla u ured, podigao je pogled. - Tajnica mi je rekla da ţelite kupiti jednu od mojih zgrada. Promatrao ju je. - Izgledate premladi da glasujete. - O, dovoljno sam stara za glasovanje - uvjeravala ga je Lara. - I dovoljno sam stara da kupim jednu od vaših zgrada. - Ma, da? Koju? - Cong essi nal Hotel. - Što? - To piše na tabli. Pretpostavljam da znaĉi "Congressional".


- Ah. Da. - Je li na prodaju? Zatresao je glavom - Paa, ne znam. Donosi nam veliku zaradu. Nisam siguran da ga se moţemo odreći. ~ - Morate ga se odreći - rekla je Lara. - Ha? - U uţasnom je stanju. Raspada se. - Ma nemojte! Zašto ga onda hoćete? - Ţeljela bih ga malo urediti. Naravno, trebali biste mi ga predati ispraţnjenog. - Nema problema. Naši stanari su na tjednoj brizi. - Koliko soba ima u hotelu? - Stotinu dvadeset pet. Zgrada zauzima stotinu tisuća ĉetvornih stopa. Previše soba, pomislila je Lara, No ako ih spojim u apartmane imat ću šezdeset do sedamdeset kljuĉeva. Moglo bi upaliti. Sada je trebalo dogovoriti cijenu. Ako odluĉim kupiti zgradu, koliko biste traţili za nju? Diamond je rekao: - Ako je odluĉim prodati, traţio bih deset milijuna dolara, a šest milijuna dolara odmah, i u gotovini... Lara je zatresla glavom: - Nudim vam... - ... toĉka. Nema pogađanja. Lara je u mislima zbrajala troškove renoviranja. Iznosit će pribliţno osamdeset dolara po ĉetvornoj stopi ili osam milijuna dolara, plus namještaj i oprema. Lara je bjesomuĉno raĉunala. Bila je sigurna da će joj banka dati kredit. Problem je bio što je trebala šest milijuna dolara gotovine, a imala je samo tri milijuna. Diamond je traţio previše za hotel, no ona ga je ţeljela. Ţeljela ga je više nego išta u ţivotu. - Evo ovako - rekla je Lara. Slušao je. - Da? - Pristajem na cijenu koju traţite... Nasmiješio se. - Za sada je dobro. - No dat ću vam tri milijuna dolara gotovine. Zatresao je glavom. - Neće ići. Ţelim šest milijuna dolara odmah. - Dobit ćete ih. "- Da? Odakle dalaze ostala tri? - Od vas. - Molim? - Dat ćete mi drugu hipoteku za tri milijuna.


- Ţelite posuditi novac od mene da kupite moju zgradu? Isto to pitanje postavio joj je Sean MacAllister u Glace Bayu. - Gledajte to ovako - rekla je Lara. - Zapravo posuđujete novac sebi. Zgrada će biti u vašem vlasništvu dok je ne otplatim. Nikako ne moţete izgubiti. Razmislio je o tome i nasmiješio se. - Gospodiĉna, upravo ste si kupili hotel. Kad je Lara ušla u ured Howarda Kellera, on je izgledao izguţvanije nego obiĉno. - Već ste se vratili? - Rekli ste mi da dođem k vama kad nađem hotel. Našla sam ga. Keller se zavalio u naslonjaĉ. - Priĉajte mi o tome. - Našla sam stari hotel po imenu Congressional. Nalazi se na Delawareu. Udaljen je nekoliko blokova od Michigan Avenue. Zapušten je i otrcan, no ţelim ga kupiti i pretvoriti ga u najbolji hotel u Chicagu. - Kakav posao ste sklopili? Ispriĉala mu je. Keller je sjedio, razmišljajući. - Prenijet ću to Bobu Vanceu. Bob Vance je slušao i nešto zabiljeţio. - Moglo bi biti moguće rekao je. - Ali... - Pogledao je Laru. - Jeste li ikad upravljali hotelom~ gospođice Cameron? Lara je pomislila na godine vođenja penziona u Lace Bayu, na namještanje kreveta, ribanje podova, pranje rublja, dok je pokušavala ugoditi najrazliĉitijim osobama i odrţati red. - Upravljala sam penzionom punim rudara i radnika iz pilane. Hotel će biti maĉji kašalj. Howard Keller je rekao: - Ţelio bih pogledati taj posjed, Bobe. Larin je zanos bio neodoljiv. Howard Keller promatrao je njezino lice dok su hodali kroz zapuštene hotelske sobe i vidio ih kroz njezine oĉi. - Ovdje će biti prekrasan apartman sa saunom - rekla je Lara uzbuđeno. - Kamin će stajati ondje, a glasovir u onom kutu. - Poĉela je hodati po sobi. - Kad mnogobrojni putnici stignu u Chicago, odsjedaju u najboljim hotelima, no svi su oni isti - hladne sobe bez ikakve osobnosti. Ako im moţemo ponuditi nešto poput ovoga, makar uz nešto višu cijenu, nema sumnje što će izabrati. Ovdje će se zaista osjećati kao kod kuće. - Zadivljen sam - rekao je Howard Keller.


Lara se okrenula prema njemu. - Mislite li da će mi banka posuditi novac? - Provjerit ćemo. Trideset minuta kasnije Howard Keller bio je na sastanku s Vanceom. - Što mislite o tome? - pitao je Vance. - Mislim da bi moglo uspjeti. Sviđa mi se njezina zamisao o boutique hotelu. - I meni. Jedini je problem to što je tako mlada i neiskusna. To je vrlo riskantno. - Proveli su sljedećih pola sata raspravljajući o troškovima i mogućoj zaradi. - Mislim da bismo se trebali u to upustiti - konaĉno je rekao Keller, - Ne moţemo izgubiti - nacerio se, - Ako dođe do najgorega, u hotel se moţemo useliti nas dvojica. Howard Keller nazvao je Laru u Hotelu Stevens. - Banka vam je upravo odobrila kredit. Lara je vrisnula od veselja. - Zaista? To je divno! O, hvala vam, hvala vam! - Moramo raspraviti neke stvari - rekao je Howard Keller. - Jeste li slobodni za veĉeru? - Jesam. - Izvrsno. Doći ću po vas u sedam i trideset. Veĉerali su u Imperial Houseu. Lara je bila tako uzbuđena da je gotovo zaboravila jesti. - Ne mogu vam opisati koliko sam oduševljena - rekla je. - Bit će to najljepši hotel u Chicagu. - Polako - upozorio ju je Keller. - Još smo daleko od toga. Oklijevao je. Mogu li biti iskren s vama, gospođice Cameron? - Lara. - Lara. Ovdje ste potpuno nepoznati. Nemate iskustva. - U Glace Bayu... - Ovo nije Glace Bay. To je nešto sasvim drugo. - Zašto mi banka onda pomaţe? - pitala je Lara. - Nemojte me krivo shvatiti. Mi nismo dobrotvorna ustanova. Najgore što nam se moţe dogoditi jest da ostanemo na istom. No meni je stalo do vas. Vjerujem da ćete uspjeti. Mislim da biste mogli postići velik uspjeh. Ne namjeravate stati kod ovog hotela, zar ne?


- Naravno da ne - rekla je - Tako sam i mislio, Ţelim reći da kada dajemo kredit, obiĉno to ne postane osobno. No u ovom sluĉaju 2110 bih vam pomoći koliko god mogu. Howard Keller ţelio je da postane osobno. Lara ga je privlaĉila od trenutka kad ju je ugledao. Osvojila ga je svojom energijom i odluĉnošću. Bila je prekrasna djevojka. Oĉajniĉki ju je ţelio zadiviti. Moţda joj, pomislio je Keller, jednog dana ispriĉam koliko mi je malo nedostajalo da postanem slavan... OSMO POGLAVLJE Bilo je finale svjetskog prvenstva i na stadionu Wrigley Field bilo je nagurano 38 710 vatrenih navijaĉa. - Poĉetak je devete serije, rezultat je jedan za Cubse i nula za Yankeese. Yankeesi su za palicom, sa dva outa. Na bazama su Tony Kubek na prvoj, Whitney Ford na drugoj i Yogi Berra na trećoj. Kad je Mickey Mantle stupio na ĉetvrtu bazu gomila je zaurlala. "Mick" je imao prosjek .345 te sezone, i ĉetrdeset dva home runa te godine. Jack Brickhouse, komentator s Wrigley Fielda, rekao je uzbuđeno: - Oh, oh... izgleda da mijenjaju bacaĉe. Moe Drabowsky izlazi... Trener Cubsa Bob Scheffing razgovara sa sucem... da vidimo tko ulazi... to je Howard Keller! Keller izlazi na teren, a gomila vrišti. Cijeli teret svjetskog prvenstva poĉiva na ramenima ovog mladića. Moţe li dobiti velikog Mickeyja Mantlea? Saznat ćemo za trenutak. Keller je na svome mjestu... procjenjuje situaciju... duboko je udahnuo i zamahuje. Baca!... Mantle maše palicom... promašio je! Strike jedan! Gomila je utihnula. Mantle se malo pomaknuo prema naprijed, lice mu je smrknuto, palica nakrivljena, spreman je zamahnuti, pod uţasnim je pritiskom, no mora biti miran i sabran. Okrenuo se hvataĉu, priĉekao znak i zamahnuo za novi udarac. - Zamahnuo je i baca - povikao je komentator. - To je ĉuvena Kellerova zakrivljena lopta. Mantle je opet promašio! Strike dva! Ako mladi Keller uspije dobiti Micka, Chicago Cubs će osvojiti svjetsko prvenstvo! Gledamo Davida i Golijata, dame i gospodo! Mladi Keller tek godinu dana igra u prvoj ligi, no za to vrijeme stekao je zavidnu reputaciju. Mickey Mantle je Golijat... moţe li ga mladi Keller pobijediti? Sve ovisi o sljedećem bacanju.


- Keller ponovno zamahuje... i idemo! Još jedna zakrivljena lopta! Mantle je ne moţe pogoditi... Strike tri! - komentator je urlao. - Mantle nije uspio. Veliki Mick je pobijeđen, dame i gospodo. Mladi Howard Keller pobijedio je velikog Mickeyja Mantlea! Utakmica je gotova Chicago Cubs je osvojio svjetsko prvenstvo! Navijaĉi su na nogama! Na terenu, Kellerovi suigraĉi potrĉali su prema njemu, podigli ga na ramena i... - Howarde, što radiš? - Pišem zadaću, mama. - Uhvaćen na djelu, petnaestogodišnji Howard Keller iskljuĉio je televizor. Utakmica će ionako biti skoro gotova. Bejzbol je bio Howardova strast i ţivot. Znao je da će jednog dana igrati u prvoj ligi. Kad je imao šest godina igrao je protiv klinaca dva puta starijih od njega, a kad mu je bilo dvanaest postao je bacaĉ za American Legion. Kada mu je bilo petnaest, lovac na talente iz Chicago Cubsa GL10 je za djeĉaka, - Nikada nisam vidio ništa poput njega - rekao mu je njegov dojavljivaĉ, - Mali je nevjerojatan, Lovac na talente bio je skeptiĉan. Nevoljko je pristao: - U redu. Pogledat ću malog. - Zatim je otišao na utakmicu American Legiona u kojoj je igrao Howard Keller i odmah se predomislio. Nakon utakmice potraţio je djeĉaka. - Što ţeliš raditi u ţivotu, sinko? - Igrati bejzbol - brzo je rekao Keller. - Drago mi je da to ĉujem. Sastavit ćemo ti ugovor s našim drugoligaškim timom. Howard nije mogao doĉekati da roditeljima priopći uzbudljivu novost. Kellerovi su bili vrlo bliska katoliĉka obitelj. Svake nedjelje išli su na misu i poticali su sina da ide u crkvu. Howard Keller, stariji, prodavao je pisaće strojeve i velik dio vremena bio je na putu. Kad je bio kod kuće, sve je slobodno vrijeme posvećivao sinu. Howard je bio blizak sa svojim roditeljima. Njegova je majka odlazila na sve njegove utakmice i navijala za njega. Howard je dobio svoju prvu rukavicu i dres sa šest godina. Bio je lud za bejzbolom. Imao je fotografsko pamćenje za statistike igara odigranih i prije njegova rođenja. Znao je sve statistike najboljih igraĉa. Zarađivao je novac kladeći se s prijateljima da moţe navesti poĉetne bacaĉe u svakoj utakmici. - 1949.


- To je lako - rekao je Howard. - Newcombe, Roe, Hatten i Branca za Dodgerse. Reynolds, Raschi, Byrne i Lopat za Yankeese. - U redu - izazvao ga je jedan od suigraĉa. - Tko je odigrao najviše utakmica za redom u povijesti prve lige? - U ruci je drţao Guinessovu knjigu rekorda. Howard Keller nije ni zastao. - Lou -dvije tisuće sto trideset, - Tko je imao najviše shotouta? - Walter Johnson - sto trinaest. - Tko je imao najviše home runova u karijeri? - Babe Ruth sedamsto ĉetrnaest. Poĉelo se priĉati o sposobnosti mladog igraĉa i profesionalni lovci na talente dolazili su vidjeti fenomenalnog mladića koji je igrao za drugoligašku momĉad Chicago Cubsa. Bili su zapanjeni. Kada je Kelleru bilo sedamnaest, obratili su mu se lovci na talente iz St. Luis Cardinalsa, Baltimore Oriolesa i New York Yankeesa. Howardov otac bio je ponosan. - On je na mene hvalio bi se. - I ja sam igrao bejzbol kao djeĉak. Jednog ljeta, pred kraj srednje škole, Howard Keller radio je kao sluţbenik u banci jednog od sponzora njegove momĉadi. Howard je hodao s Betty Quinlan, zgodnom djevojkom iz njegove škole. Namjeravali su se oţeniti kad završe školu. Howard joj je stalno priĉao o bejzbolu, a ona ga je strpljivo slušala jer je bila zaljubljena. Howard je volio anegdote o svojim omiljenim igraĉima i svaki put kad bi ĉuo neku poţurio bi ispriĉati je Betty. - Casey Stengel je rekao: "Tajna uspjeha je drţati onih pet ljudi koji te mrze dalje od onih pet koji su neodluĉni." - Netko je pitao Yoggi Berru koliko je sati, a on je rekao: "Mislite, ovog trena?" Mladi Keller znao je da će se uskoro prikljuĉiti panteonu slavnih igraĉa. No bogovi su mu spremali drukĉiju sudbinu, Howard je jednog dana došao iz škole sa svojim najboljim prijateljem Jesseom, koji je igrao s njim u momĉadi. Kellera su ĉekala dva pisma. U jednom su mu nudili sportašku stipendiju na Princetonu, a u drugom sportašku stipendiju na Harvardu. - Pa to je super! - rekao je Jesse. - Ĉestitam. Ĉestitka je bila iskrena. Howard Keller bio je njegov idol. - Što misliš, kamo ćeš otići? - pitao ga je otac.


- Zašto bih uopće trebao na fakultet? - pitao se Howard. - Sada mogu ući u koju od prvoligaških momĉadi. Njegova majka odluĉno se suprotstavila: - Za to ni kad nije kasno, sine. Prvo se moraš školovati; kad jednog dana prestaneš igrati bejzbol, moći ćeš dobiti posao koji ţeliš. - U redu - rekao je Howard. - Harvard. Betty ide na Wellesley i ţelim biti u njezinoj blizini. Betty Quinlan bila je oduševljena kad joj je Howard priopćio svoju odluku. - Moći ćemo se viđati vikendima - rekla je. Njegov prijatelj Jesse rekao je: - Već znam da ćeš mi nedostajati. Dan prije nego što je Howard Keller trebao otići na studij, njegov je otac pobjegao s tajnicom jednog od svojih klijenata. Djeĉak je bio zapanjen. - Kako je mogao? Majka mu je bila u šoku. - On... sigurno prolazi kroz neku promjenu - promucala je. - Tvoj... tvoj otac me jako voli. On... on će se vratiti. Vidjet ćeš... Sljedećeg dana Howardova majka primila je pismo od odvjetnika kojim ju je sluţbeno obavještavao da njegov klijent, Howard Keller, stariji, ţeli razvod, a kako nema novaca za alimentaciju, voljan je supruzi prepustiti kuću. Howard ju je ĉvrsto zagrlio. - Ne brini se, mama, ostat ću ovdje i brinuti se za tebe. - Ne. Ne ţelim da se zbog mene· odrekneš studija. Od dana kad si se rodio, tvoj otac i ja planiramo kako ćeš otići na fakultet. - Nakon nekoliko trenutaka rekla je tiho: - O tome ćemo razgovarati ujutro. Vrlo sam umorna. Howard je ostao budan cijele noći, razmišljajući o tome što će uĉiniti. Mogao je otići na Harvard ili prihvatiti koju od ponuda za prvu ligu. No, što god izabrao, njegova će majka ostati sama. Bila je to teška odluka. Kad mu se majka sljedećeg jutra nije pojavila na doruĉku, Howard je otišao u njezinu sobu. Sjedila je u krevetu, nepokretna, a lice joj je bilo iskrivljeno u jednu stranu. Pretrpjela je udar. Budući da nije imao novaca za lijeĉniĉke i bolniĉke raĉune, Howard Keller vratio se poslu u banci i radio puno radno vrijeme. Završavao je u ĉetiri sata, a nakon posla ţurio bi kući njegovati majku.


Bio je to blagi udar i lijeĉnik je uvjeravao Howarda da će mu se majka jednog dana oporaviti. - Pretrpjela je uţasan šok, no bit će joj bolje. Howarda su još uvijek zvali lovci na talente, no znao je da ne moţe ostaviti majku. Ići ću kad se oporavi, rekao je sebi. Ljeĉniĉki su se raĉuni gomilali. U poĉetku se ĉuo s Betty Quinlan jednom na tjedan, no nakon nekoliko mjeseci njihovi su se razgovori prorijedili. Stanje njegove majke ostalo je nepromijenjeno. Upitao je lijeĉnika: - Kada će se oporaviti? - Teško je to reći u ovakvu sluĉaju, sinko. U ovakvu bi stanju mogla ostati mjesecima, ĉak i godinama. Ţao mi je što ne mogu biti određeniji. Godina je završila i poĉela nova, a Howard je još uvijek ţivio s majkom i radio u banci. Jednog dana primio je pismo od Betty Quinlan u kojemu je pisalo da se zaljubila u drugoga i da ţeli da mu se majka što prije oporavi. Lovci na talente bili su sve rjeđi i na posljetku su prestali dolaziti. Howardov ţivot vrtio se oko skrbi za majku. Išao je u kupovinu, kuhao i radio u banci. Više nije mislio na bejzbol. Dovoljno teško je bilo sastavljati kraj s krajem. Kada mu je ĉetiri godine kasnije umrla majka, Howard Keller više se nije zanimao za bejzbol. Sada je bio bankar. Njegova prilika za slavu je išĉezla. DEYETO POGLAVLJE Howard Keller i Lara razgovarali su za veĉerom. - Kako ćemo poĉeti? - upitala je Lara. - Kao prvo, naći ćemo najbolje ljude. Poĉet ćemo s odvjetnikom za nekretnine, koji će sastaviti ugovor s braćom Diamond. Tada ćemo ti naći vrhunskog arhitekta. Već imam nekoga u planu. Zatim ćemo unajmiti najbolju tvrtku za izvođenje radova. Napravio sam neke proraĉune. Osnovni troškovi projekta iznosit će oko tristo tisuća dolara po sobi. Hotel će koštati oko sedam milijuna dolara. Ako sve dobro isplaniramo, uspjet ćemo. Arhitekt se zvao Ted Tuttle, a kad je ĉuo za Larine planove, nacerio se i rekao: - Svaka ĉast. Ĉekao sam da netko dođe s ovakvom idejom.


Deset dana kasnije predao je svoje crteţe. Bili su ono o ĉemu je Lara sanjala. - Trenutno hotel ima stotinu i dvadeset pet soba rekao je arhitekt. - Kao što vidite, smanjio sam njihov broj na sedamdeset pet apartmana, kao što ste traţili. - Savršeno je - rekla je Lara. Pokazala je planove Howardu Kelleru. I on je bio oduševljen. - Krenimo na posao. Dogovorila sam sastanak s izvođaĉem radova. Zove se Steve Rice. Steve Rice bio je jedan od najboljih izvođaĉa radova u Chicagu. Lari se odmah svidio. Bio je jednostavan, razuman i ĉvrsto je stajao na zemlji. Lara je rekla: - Howard Keller kaţe da ste najbolji. - U pravu je rekao je Rice. - Naše je geslo: "Gradimo za budućnost". - To je dobro geslo. Rice se nacerio. - Upravo sam ga smislio. Najprije je trebalo prikazati svaki element kroz niz crteţa. Poslali su ih potencijalnim suradnicima: proizvođaĉima ĉelika, zidarima, elektriĉarima. U posao je bilo ukljuĉeno više od šezdeset suradnika. Onog dana kada su obavili sve dogovoreno, Howard Keller uzeo je slobodno poslijepodne da proslavi s Larom. - Ima li banka nešto protiv toga što si uzeo slobodno? - pitala je Lara. - Ne - slagao je Keller. - To je dio moga posla. Istina je bila da je u tome strašno uţivao. Volio je biti s Larom: razgovarati s njom, gledati je. Pitao se što ona misli o braku. Lara je rekla: - Jutros sam ĉitala da su gotovo dovršili Sears Tower. Ima stotinu i deset katova - to je najviša zgrada na svijetu. - Tako je - rekao je Keller, Lara je sveĉano rekla: - Jednoga ću dana ja sagraditi višu, Howarde. Povjerovao joj je. Ruĉali su u Whitehallu, sa Steveom Riceom: - Što je sljedeće na redu? - pitala je Lara. - Pa - rekao je Rice - prvo ćemo rašĉistiti unutrašnjost zgrade. Zadrţat ćemo mramor. Uklonit ćemo sve prozore i rašĉistiti kupaonice. Izmijenit ćemo elektriĉne instalacije i osuvremeniti vodovod. Kad završimo s rašĉišćavanjem, bit ćemo spremni za gradnju. - Koliko će ljudi raditi na njemu?


Rice se nasmijao. - Gomila, gospođice Cameron. Bit će tu tim za prozore, za kupaonice, za hodnike. Ti timovi rade kat po kat, obiĉno od najvišeg prema dolje. Hotel će imati dva restorana i dostavu u sobe. - Koliko dugo će to trajati? - S opremanjem i namještajem - oko osamnaest mjeseci. - Platit ću vam više ako završite u godinu dana rekla je Lara. - Sjajno. Congressional će... - Promijenit ću mu ime. Zvat će se Cameron Palace. Lara je osjetila uzbuđenje izgovarajući to. Bilo je to gotovo poput seksa. Njezino ime bit će na zgradi gdje će ga svi moći vidjeti. Jednog kišnog rujanskog jutra, u šest sati, zapoĉela je rekonstrukcija hotela. Lara je bila na gradilištu i pomno promatrala kad su radnici ulazili u predvorje i poĉeli ga rastavljati. Na Larino iznenađenje, pojavio se Howard Keller. - Rano si ustao - rekla je Lara. - Nisam mogao spavati - nacerio se Keller. - Imam osjećaj da je ovo poĉetak neĉeg velikog. Dvanaest mjeseci kasnije Cameron Palace se otvorio i dobio sjajne ocjene. Arhitektonski kritiĉar za Chicago Tribune napisao je: "Chicago je konaĉno dobio hotel koji s pravom ima geslo: Osjećajte se kao kod kuće! Lara Cameron je netko s kim treba ozbiljno raĉunati..." Prije završetka prvog mjeseca hotel je bio popunjen i imao je dugu listu ĉekanja. Howard Keller bio je oduševljen. - S ovom zaradom - rekao je hotel će biti otplaćen za dvanaest godina. To je divno. Mi... - Nije dovoljno dobro - rekla je Lara. - Povisit ću cijene. Vidjela je izraz na Kellerovu licu. - Ne brini se. Platit će. Nigdje drugdje ne mogu dobiti dva kamina, saunu i glasovir. Dva tjedna nakon otvaranja Cameron Palacea, Lara je imala sastanak s Bobom Vanceom i Howardom Kellerom. - Našla sam još jedno izvrsno mjesto za hotel - rekla je Lara. - Bit će poput Cameron Palacea, samo veći i bolji. Howard Keller se nasmiješio. - Pogledat ću ga. Mjesto je bilo savršeno, no postojao je problem. - Zakasnili ste - posrednik je rekao Lari. - Jutros je ovdje bio Steve Murchison i dao mi ponudu. Kupit će ga. - Koliko vam je ponudio?


- Tri milijuna. - Dat ću vam ĉetiri, Pripremite ugovore, Posrednik nije ni trepnuo, ~ U redu. Sljedećeg popodneva Lara je primila telefonski poziv. - Lara Cameron? - Da. - Ovdje Steve Murchison. Ovoga puta ću ti oprostiti, gaduro, jer ne znaš s kim imaš posla. No ubuduće mi se miĉi s puta - ili ćeš poţaliti. Veza se prekinula. Godina je bila 1974. i u cijelom svijetu događale su se vaţne stvari. Predsjednik Nixon dao je ostavku da izbjegne kriviĉno gonjenje, a Gerald Ford ušao je u Bijelu kuću. OPEC je prekinuo embargo na naftu, a Isabela Peron postala je predsjednica Argentine. U Chicagu, Lara je zapoĉela gradnju novog hotela, Chicago Cameron Plaza. Osamnaest mjeseci kasnije bio je dovršen i postigao još veći uspjeh od Cameron Palacea. Nakon toga Laru nitko nije mogao zaustaviti. Ĉasopis Forbes kasnije će napisati: Lara Cameron je fenomen. Njezine inovacije mijenjaju pojam hotela. Gospođica Cameron zaposjela je tradicionalno muško podruĉje građevinskih poduzetnika i dokazala da ih ţena moţe sve zasjeniti. Lara je primila telefonski poziv od Charlesa Cohna. - Ĉestitam rekao je. - Ponosan sam na tebe. Nikada prije nisam imao štićenicu. - Ja nikada prije nisam imala mentora. Bez vas, ništa od toga ne bi se dogodilo. - Zasigurno bi se već nekako snašla - rekao je Cohn. Godine 1975, film Ralje osvojio je kinodvorane, a Ame. rikanci su se prestali kupati u moru. Stanovništvo svijeta premašilo je ĉetiri milijarde. Kada je Lara ĉula taj podatak, rekla je Kelleru: - Jesi li svjestan koliko će im stanova biti potrebno? Nije bio siguran je li to šala. Tijekom sljedeće tri godine dovršene su bile tri poslovne zgrade. Sada ţelim sagraditi poslovnu zgradu - rekla je Lara Kelleru - baš u središtu Loopa. - Na trţištu se pojavio zanimljiv posjed - rekao je Keller. - Ako ti se svidi, financirat ćemo te. Toga poslijepodneva otišli su ga pogledati. Nalazio se uz obalu, na sjajnoj lokaciji.


- Koliko će koštati? - pitala je Lara. - Izraĉunao sam. Oko sto dvadeset milijuna dolara. Lari je zastao dah. - Zvuĉi zastrašujuće. - Lara, u poslu s nekretninama kljuĉ uspjeha je posuđivanje. Tuđi novac, pomislila je Lara. Baš to joj je rekao Bill Rogers u penzionu. Taj dan ĉinio se tako davnim, jer se od onda mnogo toga dogodilo. A ovo je tek poĉetak, pomislila je Lara. Tek poĉetak. - Neki poduzetnici grade uglavnom bez vlastite gotovine. - Slušam. - Potrebno je samo iznajmiti ili prodati zgradu i time prikupiti dovoljno novca da se njime plate dugovi, kupi još posjeda i na njih posudi još novca. To je poput obrnute piramide. Piramidu nekretnina moguće je izgraditi s vrlo malo poĉetnog gotovinskog uloga. - Shvaćam - rekla je Lara. - Naravno, moraš biti oprezna. Piramida je izgrađena na papiru hipotekama. Ako išta pođe po zlu, a zarada od jedne investicije ne uspije pokriti dug one druge, piramida će ti se srušiti na glavu. - U redu. Kako mogu doći do tog zemljišta? - Sredit ćemo ti zajedniĉki posao. Razgovarat ću s Vanceom o tome. Ako je to prevelik posao za našu banku, obratit ćemo se osiguravajućem društvu ili štedno-kreditnoj ustanovi. Preuzet ćeš hipoteku za pedeset milijuna dolara. Uzet ćeš njihovu hipotekekarnu ratu - to je pet milijuna i deset posto, plus amortizacija hipoteke - i oni će postati tvoj partner. Uzet će prvih deset posto od zarade, no dobit ćeš svoj posjed, potpuno financiran. Isplatit će ti tvoj gotovinski ulog i moći ćeš zadrţati vrijednost novca, jer financijske ustanove nemaju nikakve koristi od gubitaka. Lara je slušala upijajući svaku rijeĉ. - Pratiš li me? - Pratim te. - Za pet-šest godina, kada zgrada bude izajmljena, prodat ćeš je. Ako je prodaš za sedamdeset pet milijuna, pošto otplatiš hipoteku, dobit ćeš dvanaest i po milijuna dolara. Osim toga imat ćeš kontinuiranu neoporezivu zaradu od osam milijuna uz deprecijaciju kojom ćeš smanjiti porez na druge prihode. I sve to od investicije od samo deset milijuna. - To je sjajno! - rekla je Lara. Keller se nacerio. - Vlada ţeli da zarađuješ novac. - Kako bi ti se svidjelo da i ti zarađuješ novac, Howarde? Velik novac.


- Molim? - Ţelim da dođeš raditi za mene. Keller je naglo ušutio, Znao je da se nalazi pred jednom od najvaţnijih odluka svoga ţivota, no to nije imalo veze s novcem. Radilo se o Lari. Zaljubio se u nju. Jednom ranije, kada joj je to pokušao reći, sve je propalo, Cijele noći vjeţbao je kako će je zaprositi, a sljedećeg jutra otišao je k njoj i promucao: - Lara, volim te - no prije nego što je mogao išta dodati, poljubila ga je u obraz i rekla: - I ja tebe volim, Howarde. Baci pogled na ovaj novi raspored. Nakon toga se nije usudio ponovno pokušati. Sada je htjela da budu partneri. Radit će u njezinoj blizini po cijeli dan, a neće je moći dodirnuti, neće moći... - Vjeruješ li u mene, Howarde? - Bio bih lud da ne vjerujem. - Platit ću ti dvostruko više nego što sada dobivaš i dati ti pet posto tvrtke. - Mogu li... mogu li razmisliti o tome? - Nema se tu o ĉemu razmišljati, zar ne? Donio je odluku. - I nema... partnerice. Lara ga je zagrlila. - To je divno! Ti i ja sagradit ćemo mnogo krasnih zgrada. U Chicagu ima toliko ruţnih zgrada. Za to nema opravdanja. Svaka bi zgrada trebala sluţiti ovom gradu na ĉast. Stavio joj je ruku na rame. - Nemoj se nikada promijeniti, Lara. Odluĉno ga je pogledala. - Neću. DESETO POGLAVLJE Kasne sedamdesete bile su godine razvoja, promjena i uzbudenja. Godine 1976. izraelski komandosi napali su i oteli avion u Entebbeu, umro je Mao Zedong, a James Earl Carter, Jr. izabran je za predsjednika Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. Lara je sagradila poslovnu zgradu. Godine 1977. umro je Charlie Chaplin, a Elvis Presley od tada se pravi da je mrtav. Lara je sagradila najveći trgovaĉki centar u Chicagu. Godine 1978. veleĉasni Jim Jones i njegovih 911 sljedbenika poĉinili su masovno samoubojstvo u Gvajani. Sjedinjene Ameriĉke Drţave priznale su komunistiĉku Kinu i rodeno je prvo "dijete iz epruvete". Lara je sagradila niz visokih stambenih zgrada u Ro~ gers Parku.


Godine 1979. Izrael i Egipat sklopili su mirovni sporazum u Washingtonu, dogodila se nuklearna katastrofa na otoku Three Mile i revolucija u Iranu. Lara je sagradila neboder, luksuzno odmaralište i country club u Deerfieldu, sjeverno od Chicaga. Lara bi rijetko izlazila, a kada bi izišla obiĉno bi otišla u klub gdje se svirao jazz. Sviđao joj se Andy"s, gdje su svirali vrhunski jazz glazbenici. Slušala je Von Freemana, velikog saksofonista i Erica Schneidera, Anthonyja Braxona te Arta Hodesa na klaviru. Lara nije imala vremena biti osamljena. Provodila je svaki dan sa svojom obitelji: arhitektima, graditeljima, tesarima, elektriĉarima, zidarima i vodoinstalaterima. Bila je opsjednuta svojim zgradama. Chicago je bio njezina pozornica, a ona je bila zvijezda. Njezin profesionalni ţivot bio je poput sna, no nije imala privatnog ţivota. Iskustvo sa Seanom MacAllisterom zagorĉalo joj je pomisao na seksualne veze, a nikada nije srela nikoga koga bi ţeljela vidjeti više od jedne ili dvije veĉeri. U dubini Larina uma postojala je neuhvatljiva slika nekoga koga je ţeljela ponovno sresti. Na trenutak bi je se prisjetila, a tada bi nestala. Imala je mnogo udvaraĉa. Kretali su se od poslovnih ljudi i naftaša do pjesnika, a ukljuĉivali su i neke od njezinih posloprimaca. Lara je bila uljudna prema svima njima, no nikada nije dopustila da veza ode dalje od rukovanja za laku noć pred vratima. No tada je Laru privukao Pete Ryan, glavni predradnik na jednom od njezinih građevinskih poslova, zgodan mladić ĉvrste građe, s irskim naglaskom i ţivahnim osmijehom. Lara je poĉela sve ĉešće posjećivati projekt na kojem je Ryan radio. Razgovarali bi o poslovnim problemima, no oboje su bili svjesni da govore o drugim stvarima. - Ţelite li veĉerati sa mnom? - pitao je Ryan. Polako je razvukao rijeĉ "veĉerati". Lara je osjetila da joj je srce poskoĉilo. - Da. Ryan je došao po Laru u njezin stan, no nisu otišli na veĉeru. - Boţe, zaista si lijepa rekao je i zagrlio je svojim snaţnim rukama. Bila je spremna za njega. Predigra je trajala mjesecima. Ryan ju je podigao u naruĉje i odnio u spavaću sobu. Svukli su se na brzinu, ţurno. Bio je vitak i ĉvrste građe, a Lari je u glavi bljesnula slika debelog, mlohavog tijela Seana MacAllistera. Sljedećeg trenutka leţali


su u krevetu, a Ryanove ruke putovale su joj po cijelom tijelu. Vriskala je od uţitka. Kada su se oboje istrošili, leţali su zagrljeni. - Moj Boţe - rekao je Ryan tihim glasom - ti si ĉudo. - I ti si - prošaputala je Lara. Nije se mogla sjetiti kada je bila tako sretna. Ryan je bio sve što je ţeljela. Bio je inteligentan i topao, međusobno su se razumjeli i govorili su istim jezikom. Ryan joj je stisnuo ruku. - Umirem od gladi. - I ja. Napravit ću nam sendviĉe. - Sutra naveĉer - obećao je Ryan - izvest ću te na pravu veĉeru. Lara ga je zagrlila. - Dogovoreno. Sljedećeg jutra Lara je otišla posjetiti Ryana na gradilištu. Vidjela ga je visoko na jednoj od ĉeliĉnih skela kako daje naredbe svojim ljudima. Dok je Lara hodala prema radnom dizalu, jedan od radnika joj se nacerio. - "Jutro, gospođice Cameron. Glas mu je imao ĉudan prizvuk. Još jedan radnik prošao je pokraj nje i nacerio se. - "Jutro, gospođice Cameron. Dva druga radnika bezobrazno su je promatrala. - "Jutro, šefice. Lara je pogledala oko sebe. Ostali radnici su je promatrali, cereći se. Lara je pocrvenjela. Ušla je u dizalo i dovezla se do skele na kojoj je radio Ryan. Kada ju je ugledao, nasmiješio se. - Dobro jutro, dušo - rekao je Ryan. - U koliko sati idemo na veĉeru? - Krepaj od gladi - rekla je Lara. - Otpušten si. Svaka je Larina zgrada bila novi izazov. Sagradila je male poslovne zgrade od nekoliko katova, te velike poslovne zgrade i hotele. No bez obzira na tip zgrade, najvaţniji joj je bio smještaj. Bill Rogers bio je u pravu. Lokacija, lokacija, lokacija. Larino se carstvo širilo. Poĉela je dobivati priznanja od gradskih vlasti, od tiska i javnosti. Bila je glamurozna pojava i kada bi odlazila na dobrotvorna događanja, u operu ili u muzej, fotografi bi je uvijek ţeljeli slikati. Sve se ĉešće pojavljivala u medijima. Sve njezine zgrade bile su uspješne, no još uvijek nije bila zadovoljna. Izgledalo je kao da ĉeka da joj se dogodi nešto prekrasno, da joj se otvore vrata, da je dodirne neka nepoznata ĉarolija.


Keller je bio zbunjen. - Što zapravo ţeliš, Lara? - Više, I to je bilo sve što je od nje mogao izvući, Jednog dana Lara je rekla Kelleru: - Howarde, znaš li koliko trošimo svaki mjesec na domare, posteljinu i peraĉe prozora? - To ide s teritorijem - rekao je Keller. - Onda idemo kupiti teritorij. - O ĉemu priĉaš? - Osnovat ćemo pomoćnu tvrtku. Usluţivat ćemo i druge graditelje. Zamisao je bila uspješna od poĉetka. Zarada je stalno pristizala. Kelleru se ĉinilo da je Lara oko sebe izgradila emocionalni zid. Bio joj je bliţi od ikoga drugoga, pa ipak Lara mu nikada nije govorila o svojoj obitelji ili podrijetlu. Izgledalo je kao da se pojavila iz magle, niotkuda. U poĉetku je Keller bio njezin mentor, uĉio ju je i vodio, no sada je Lara sama donosila sve svoje odluke. Uĉenica je prerasla uĉitelja. Lara nije dala da joj išta stoji na putu. Postajala je nezadrţiva snaga i nitko ju nije mogao zaustaviti. Bila je perfekcionist. Znala je što hoće i to je uvijek dobivala. U poĉetku su se neki od radnika pokušavali okoristiti situacijom. Nikada prije nisu radili za ţenu i to ih je zabavljalo. Ĉekao ih je šok. Kada je Lara uhvatila jednog od predradnika da potpisom potvrduje posao koji nije bio obavljen, pred svima ga je prozvala i otpustila. Svakog jutra bila je na gradilištu. Radnici bi stizali u šest sati, a Lara bi ih već ĉekala ondje. Šovinizam je bio uvijek prisutan. Muškarci bi ĉekali da im se Lara pribliţi dovoljno da bi ih mogla ĉuti i priĉali bezobrazne viceve. - Zašto ţena ima jednu vijugu više od kokoši?,.. - Kći pita mamu: "Moţeš li dobiti dijete ako progutaš spermu?" A mama kaţe: "Ne. Ali moţeš dobiti novu bundu. . . " Neki su bili još slobodniji. Povremeno bi neki od radnika u prolazu "sluĉajno" dodirnuo njezine grudi ili straţnjicu. - Ups... pardon. - Ništa, ništa - rekla je Lara. - Pokupi plaću i gubi se odavde. No, na posljetku, radnici su je poĉeli cijeniti. Jednog dana, dok su se Lara i Keller vozili avenijom


Kedzie, spazila je blok malih radnji. Zaustavila je automobil. Ovaj prostor je upropašten - rekla je Lara. - Ovdje bi trebalo postaviti neboder. Male radnje ne donose zaradu. - Da, no problem je u tome što bi svakog vlasnika morala nagovoriti da proda - rekao je Keller. - Neki od njih ne bi pristali. - Moţemo im platiti - objavila je Lara. - Lara, ako samo jedan od vlasnika ne bude htio prodati, imat ćeš problem. Posjedovat ćeš hrpu malih radnji koje ne ţeliš i nećeš moći izgraditi svoju zgradu. A ako stanari saznaju da ovdje ţeliš sagraditi neboder, zaustavit će te. - Nećemo im reći što radimo - rekla je Lara. Postajala je uzbudena. - Sredit ćemo da razni ljudi pregovaraju s vlasnicima. - Već sam to radio - upozorio ju je Keller. - Ako saznaju što namjeravaš, pokušat će iskamĉiti što više mogu. - Tada moramo biti oprezni. Idemo procijeniti posjed. Blok na aveniji Kedzie sastojao se od petnaestak malih trgovina. Bile su tu pekara, trgovina alatom, brijaĉnica, butik, mesnica, krojaĉ, ljekarna, papirnica, kafić i brojne druge. - Nemoj zaboraviti na rizik - Keller je upozorio Laru: - Ako netko ne bude htio prodati, izgubit ćeš novac koji si uloţila u kupnju ostalih lokala, - Ne brini se - rekla je Lara. - Snaći ću se. Tjedan dana kasnije stranac je ušao u malu brijaĉnicu. Brijaĉ je ĉitao novine. Kad su se otvorila vrata, podignuo je pogled i kimnuo. - Mogu li vam pomoći, gospodine? Šišanje? Stranac se nasmiješio. - Ne - rekao je. - Upravo sam stigao u grad. Imao sam brijaĉnicu u New Jerseyju, no moja supruga ţeljela je da se preselimo ovamo i budemo u blizini njezine majke. Traţim radnju koju bih mogao kupiti. - Ovo je jedina brijaĉnica u okolici - rekao je brijaĉ. - Nije na prodaju. Stranac se nasmiješio. - U krajnjoj liniji, sve je na prodaju, zar ne? Za pravu cijenu, naravno. Koliko ova radnja vrijedi - oko pedeset, šezdeset tisuća dolara? - Otprilike toliko - priznao je brijaĉ. - Stvarno bih ţelio ponovno imati svoju radnju. Evo ovako. Dat ću vam sedamdeset i pet tisuća dolara. - Ne, ne pomišljam na prodaju. - Stotinu.


- Zaista, gospodine, ne ţelim... - I moţete ponijeti svu opremu sa sobom. Brijaĉ se zagledao u njega. - Dat ćete mi sto tisuća dolara i pustiti da iznesem stolce i ostatak opreme? - Tako je. Imam vlastitu opremu. - Mogu li razmisliti o tome? Moram razgovarati sa suprugom. - Naravno. Svratit ću sutra. Dva dana kasnije brijaĉnica je bila kupljena. - Jedan manje - rekla je Lara. Pekara je bila sljedeća. Bila je to malena obiteljska pekara koju je posjedovao braĉni par. Iz peći u straţnjoj prostoriji širio se miris svjeţeg kruha. Ne,ka ţena razgovarala je s jednim od vlasnika. - Moj suprug je umro i ostavio mi novac od osiguranja. Imali smo pekaru na Floridi. Traţim baš ovakvo mjesto. Htjela bih je kupiti. - Dobro ţivimo od nje - rekao je vlasnik. - Moja supruga i ja nikada nismo pomislili na prodaju. - Kada biste bili zainteresirani za prodaju, koliko biste traţili? Vlasnik je slegnuo ramenima. - Ne znam. - Mislite li da pekara vrijedi šezdeset tisuća dolara? - Oh, najmanje sedamdeset i pet - rekao je vlasnik. - Evo ovako - rekla je ţena. - Dat ću vam sto tisuća dolara za radnju. Vlasnik se zagledao u nju. - Vi to ozbiljno? - Nikada nisam bila ozbiljnija. Sljedećeg jutra Lara je rekla: - Dva manje. Ostatak pogodbi protekao je jednako glatko. Petnaestak muškaraca i ţena motalo se uokolo glumeći krojaĉe, pekare, apotekare i mesare. Tijekom sljedećih šest mjeseci Lara je otkupila sve dućane, a zatim unajmila ljude da dođu i provedu razliĉite operacije. Arhitekti su već poĉeli praviti planove za višekatnicu. Lara je prouĉavala najnovije izvještaje, - Izgleda da smo uspjeli rekla je Kelleru. - Bojim se da imamo problem. - Zašto? Ostao nam je samo kafić. - To je naš problem. Ĉovjek koji ga je unajmio na pet godina ne ţeli ga se odreći. -- Ponudi mu još novca... - Kaţe da ga se ne ţeli odreći ni po koju cijenu.


Lara se zagledala u njega. - Zna li da ţelimo ovdje postaviti neboder? - Ne. - U redu. Ja ću razgovarati s njim. Ne brini se, dogovorit ćemo se. Saznaj od koga je unajmio prostor. Sljedećeg jutra Lara je otišla onamo. Haleyev kafić nalazio se na krajnjem jugoistoĉnom uglu bloka. Kafić je bio malen, s pet-šest stolaca uz šank i ĉetiri separea. Ĉovjek koji je izgledao kao vlasnik, stajao je iza šanka. Izgledalo je da ima oko sedamdeset godina. Lara je sjela. - Jutro - rekao je ĉovjek ugodnim glasom. - Što ţelite popiti? - Sok od naranĉe i kavu, molim. - Stiţe. Gledala ga je kako cijedi svjeţi naranĉin sok. - Moja se konobarica nije danas pojavila. Danas je teško naći pouzdane pomagaĉe. -Natoĉio je kavu i pojavio se s druge strane šanka. Sjedio je u invalidskim kolicima. Nije imao nogu. Lara ga je šutke promatrala dok joj je nosio kavu i sok. - Hvala - rekla je Lara. Obazrela se okolo. - Imate lijep kafić. - Da, sviđa mi se. - Koliko dugo ste ovdje? - Deset godina. - Jeste li ikad pomišljali na odlazak u mirovinu? Zatresao je glavom. - Vi ste druga osoba koja me je to pitala ovaj tjedan. Ne, nikada se neću povući. - Moţda vam nisu ponudili dovoljno novca pokušala je Lara. - Nema to veze s novcem, gospodiĉna. Prije nego što sam došao ovamo, proveo sam dvije godine u bolnici za veterane. Bez prijatelja. Bez smisla u ţivotu. A tada me je netko nagovorio da unajmim ovo mjesto. – Nasmiješio se. - To mi je promijenilo cijeli ţivot. Svi susjedi svraćaju ovamo. Postali su mi prijatelji, gotovo obitelj. To mi je dalo razlog da ţivim - Zatresao je glavom. - Ne, Novac nema ništa s tim. Ţelite li još kave? Lara je bila na sastanku s Howardom Kellerom i arhitektom. - Ne moramo ni otkupiti njegov ugovor o najmu rekao je Keller. - Upravo sam razgovarao s njegovim stanodavcem. U ugovoru postoji klauzula da lokal mora ostvariti određeni prihod svakog mjeseca. Posljednjih nekoliko mjeseci nije imao dovoljan prihod, pa mu moţemo zatvoriti kafić.


Lara se okrenula prema arhitektu. - Htjela bih vas nešto pitati. Pogledala je planove raširene na stolu i pokazala jugozapadni kut crteţa. - Što ako promijenimo nacrt, eliminiramo ovu površinu i pustimo da kafić ostane na svome mjestu. Je li to moguće? Arhitekt je prouĉavao plan. - Moguće je. Mogu nagnuti ovu stranu zgrade i uravnoteţiti na drugoj strani. Naravno, bolje bi izgledala bez toga... - No moglo bi uspjeti? - Lara je bila uporna, - Da. Keller je rekao: - Lara, rekao sam ti da ga moţemo izbaciti. Lara je zatresla glavom. - Kupili smo ostatak bloka, zar ne? Keller je kimnuo glavom. - Naravno. Sada si ponosna vlasnica butika, krojaĉnice, papirnice, ljekarne, pekare... - U redu - rekla je Lara. - Stanari nove zgrade trebat će kafić u koji mogu svratiti. A i mi. Haley ostaje. Na rođendan svoga oca, Lara je rekla Kelleru: - Howarde, htjela bih da mi uĉiniš uslugu. - Naravno. - Ţelim da odeš u Škotsku umjesto mene. - Hoćemo li graditi nešto u Škotskoj? - Kupit ćemo dvorac. Stajao je, slušajući. - Postoji mjesto u Highlandsu zvano Loch Morlich. Nalazi se na cesti za Glenmore blizu Aviemora. Posvuda okolo su dvorci. Kupi jedan. - Nešto kao vikendica? - Ne namjeravam ţivjeti ondje. Ţelim pokopati oca na toj zemlji. Keller je rekao, polako: - Ţeliš da kupim dvorac u Škotskoj da ondje pokopaš oca? - Tako je. Nemam vremena osobno otići tamo. Ti si jedina osoba kojoj mogu povjeriti taj posao. Moj otac pokopan je na groblju Greenwood u Glace Bayu. Bila je to prva stvar koju je Keller doznao o Larinoj obitelji. - Zacijelo si jako voljela svoga oca. - Hoćeš li to uĉiniti? - Naravno. - Kad ga pokopaš, unajmi nekoga da se odrţava grob. Tri tjedna kasnije Keller se vratio iz Škotske i rekao; Sve je sređeno. Postala si vlasnica dvorca, Tvoj otac poĉiva na njegovu


zemljištu. Dvorac se nalazi na prekrasnom mjestu u blizini planina i maleno$ jezera. Zaista će ti se svidjeti. Kad ideš tamo? Lara ga je iznenađeno pogledala. - Ja? Ne idem rekla je. KNJIGA DRUGA JEDANAESTO POGLAVLJE Godine 1984. Lara je zakljuĉila da je došlo vrijeme za osvajanje New Yorka. Kad je Kelleru priopćila svoj plan, ovaj je bio uţasnut. - Ne sviđa mi se ta zamisao - rekao je. - Ne poznaješ New York. Ni ja ga ne poznajem. To je drukĉiji grad, Lara. Mi... - Upravo to su mi rekli kada sam došla iz Glace Baya u Chicago primijetila je Lara. - Zgrade su jednake bez obzira na to gradiš li ih u Glace Bayu, New Yorku ili Tokiju. Svi igramo po istim pravilima. - Ali ovdje ti tako dobro ide... - bunio se Keller. - Rekla sam ti: ţelim više. Ţelim vidjeti svoje ime na newyorškim neboderima. Ondje ću sagraditi Cameron Plazu i Cameron Center. A jednoga dana, Howarde, sagradit ću najviši neboder na svijetu. To ţelim. Cameron Enterprises seli se u New York, New York se razvijao neslućenom brzinom i bio je pun gradlteljskih divova - ondje su radili Zeckendorfovi, Harry Helmsley, Donald Trump, Uris i Rudm. - Pridruţit ćemo im se - rekla je Lara Kelleru. Odsjeli su u hotelu Regency i poĉeli istraţivati grad. Lara se nije mogla priviknuti na veliĉinu i dinamiĉnost uţurbane metropole. New York je bio kanjon nebodera kroz koji su tekle rijeke automobila. - U usporedbi s njime Chicago izgleda kao Glace Bay - rekla je Lara. Nije mogla doĉekati da poĉne s poslom. - Prvo moramo pronaći prave ljude. Zaposlit ćemo najboljeg newyorškog odvjetnika za nekretnine. Zatim dobru tvrtku da vodi posao. Saznaj tko radi za Rudina. Provjeri moţeš li ih namamiti k nama. - U redu. Lara je rekla: - Ovo je popis zgrada koje mi se sviđaju. Saznaj koji su ih arhitekti projektirali. Ţelim ih upoznati. Keller je poĉinjao osjećati Larino uzbuđenje. - Zatraţit ću kredite od banaka. S onim što posjedujem u Chicagu to neće biti problem.


Kontaktirat ću neke štedno-kreditne ustanove i posrednike za nekretnine. - Sjajno. - Lara, prije nego što se upustimo u sve ovo, ne misliš li da bi trebala odluĉiti što će biti tvoj sljedeći projekt? Lara je podigla pogled i neduţno upitala: - Zar ti nisam rekla? Kupit ćemo bolnicu Manhattan Central. Nekoliko dana ranije Lara je otišla k frizeru na Aveniji Madisan, Dak su je frizirali ĉula je razgovor u susjednom separeu: - Nedostajat ćete nam, gospođo Walker. - I vi meni, Darlene. Koliko već dolazim ovamo? - Gotovo petnaest godina. - Vrijeme zaista leti, zar ne? Nedostajat će mi New York. - Kada odlazite? - Odmah. Danas smo dobili obavijest o zatvaranju. To je nevjerojatno - bolnica Manhattan Central zatvara se jer je ostala bez novca. Gotovo dvadeset godina radila sam ondje kao nadglednica, a sada mi šalju obavijest da sam ostala bez posla! Moţete li vjerovati da nisu bili dovoljno pristojni da mi to priopće osobno? Kamo ide ovaj svijet? Lara je napeto slušala. - U novinama nisam proĉitala ništa o zatvaranju. - Da. Šute o tome. Ţele prvo obavijestiti zaposlene. Larina frizerka upravo joj je sušila kosu. Lara je ustala. - Nisam završila, gospođice Carneron. - Nije vaţno - rekla je Lara. - Ţuri mi se. Bolnica Manhattan Central bila je ruţna, oronula zgrada na East Sideu koja je zauzimala cijeli blok. Lara ju je dugo promatrala, a u mislima je vidjela novi veliĉanstveni neboder s otmjenim trgovinama u prizemlju i luk suznim stanovima na vi~im katovima. Lara je ušla u bolnicu i raspitala se za ime tvrtke koja je posjedovala zgrada. Poslali su je u ured Rogera Burnhama na Wall Streetu. - Što mogu uĉiniti za vas, gospođice Cameron? - Ĉujem da prodajete bolnicu Manhattan Central, Iznenađeno ju je pogledao, - Gdje ste to ćuli? - Je li to istina? Izbjegavao je odgovor. - Moţda. - A ja bih je moţda kupila - rekla je Lara. - Koliko traţite?


- Gledajte, gospođice... Ne poznajem vas. Ne moţete tek tako banuti ovamo i oĉekivati da s vama raspravljam o poslu vrijednom devedeset milijuna dolara. Ja... - Devedeset milijuna? - Lara je imala osjećaj da je to previše, no zaista je ţeljela to mjesto. Bio bi to dobar poĉetak. - O tome govorimo? - Ne govorimo ni o ĉemu. Lara je predala Rogeru Burnhamu novĉanicu od stotinu dolara. - Ĉemu to? - Ţelim da mi date ĉetrdeset osam sati. Što moţete izgubiti? Ionako niste bili spremni objaviti da je na prodaju. Ako pristanem na vašu cijenu, dobili ste što ste htjeli. - Ne znam ništa o vama. - Nazovite banku Mercantile u Chicagu. Traţite Boba Vancea. On je predsjednik. Pomno ju je promotrio, odmahnuo glavom i promumljao nešto što je ukljuĉivalo rijeĉ "luda". Osobno je potraţio telefonski broj. Lara je sjedila ondje dok je njegova tajnica nazivala Boba Vancea. - Gospodine Yance? Ovdje Roger Burnham iz New Yorka. Kod mene je gospođica... Pogledao ju je. - Lara Cameron. - Lara Cameron. Ţeli kupiti naš posjed i tvrdi da je poznajete. Sjedio je i slušao, - Ona je...? Vidim... Zaista...? Ne nisam znao da... Dobro... Dobro. - Poslije nekog vremena rekao je: - Mnogo vam hvala. Spustio je slušalicu i zagledao se u Laru. - Ĉini se da ste ostavili svoj trag u Chicagu. - Namjeravam to uĉiniti i u New Yorku. Burnham je pogledao novĉanicu od sto dolara. - Što ću s ovim? - Kupite si kubanske cigare. Hoćete li poslovati sa mnom ako prihvatim vašu cijenu? Promatrao ju je. - Pa, situacija je malo neobiĉna... ali hoću. Dat ću vam ĉetrdeset osam sati. - Moramo biti brzi s ovim - rekla je Lara Kelleru. - Imamo ĉetrdeset osam sati da prikupimo novac. - Znaš li koliko će nam trebati?


- Otprilike. Devedeset milijuna za zemljište i oko dvije stotine milijuna da srušimo bolnicu i izgradimo zgradu. Keller se zagledao u nju. - To je dvije stotine i devedeset milijuna dolara. - Oduvijek si bio dobar matematiĉar - rekla je Lara. Nije se obazirao na tu primjedbu. - Lara, odakle nam sav taj novac? - Posudit ćemo ga - rekla je Lara. - Uz jamstvo onoga što imamo u Chicagu i novih posjeda, to ne bi smio biti problem, - To je velik rizik, Stotine stvari mogu poći naopako, Stavljaš na kocku sve što imaš... - Upravo to ĉini stvar tako uzbudljivom - rekla je Lara. Kockanje. I pobjeđivanje. Financiranje zgrade u New Yorku bilo je još jednostavnije nego u Chicagu. Gradonaĉelnik Koch je uveo porezni program 421-A, prema kojemu poduzetnik koji zamjenjuje funkcionalno zastarjelu zgradu moţe traţiti odbitak od poreza, a prve dvije godine ne mora plaćati porez. Kada su banke i štedno-kreditne ustanove provjerile financijsko stanje Lare Cameron, bile su više nego zainteresirane da s njom sklope posao. Prije isteka ĉetrdeset osam sati, Lara je ušla u Burnhamov ured i predala mu ĉek na tri milijuna dolara. - To je gotovinski polog - rekla je Lara. - Prihvaćam vašu cijenu. Usput, moţete zadrţati sto dolara. Tijekom sljedećih šest mjeseci Keller je radio s bankama na financiranju, a Lara s arhitektima na planiranju. Sve je išlo glatko. Arhitekti, izvođaĉi radova i ljudi za marketing radili su po planu. U travnju je trebalo poĉeti rušenje bolnice i izgradnja nove zgrade. Lara je bila nemirna. Svakog jutra u šest sati bila bi na gradilištu i promatrala stvaranje nove zgrade. Bila je nervozna, jer je u toj fazi zgrada pripadala radnicima. Ona nije mogla ništa uĉiniti. Bila je naviknuta na više akcije. Voljela je raditi na više projekata istodobno. - Zašto ne potraţiš još jedan projekt? - upitala je Lara Kellera. - Zato što si do grla u ovom. Mala pogreška mogla bi sve upropastiti, Znaš da si u ovu zgradu uloţila sav svoj novac. Ako nešto pođe naopako... - Ništa neće poći naopako. - Promatrala je izraz njegova lica. - Što te muĉi?


- Posao koji si sklopila sa štedno-kreditnom ustanovom... - U ĉemu je problem? Dobili smo novac, zar ne? - Ne sviđa mi se odredba o datumu završetka. Ako zgrada nije završena do petnaestog oţujka, oni je preuzimaju, a ti gubiš sve što imaš. Lara se sjetila zgrade koju je gradila u Glace Bayu i toga kako su joj prijatelji pomogli i završili je za nju. No ovo je bilo drukĉije. - Ne brini se - rekla je Kelleru. - Završit ćemo je na vrijeme. Jesi li siguran da ne moţemo potraţiti novi projekt? Lara je razgovarala s ljudima iz marketinga. ,. - Prodavaonice u prizemlju već su zakupljene - rekao je šef marketinga. - Zauzeto je više od polovice stanova. Procjenjujem da ćemo prije dovršenja zgrade prodati tri ĉetvrtine stanova, a ostatak ubrzo potom. - Ţelim da svi budu prodani prije dovršenja - rekla je Lara. Oglašavajte na više mjesta. - U redu. Keller je ušao u ured. - Moram ti ĉestitati, Lara. Bila si u pravu. Zgrada napreduje po planu. - Bit će to pravi zlatni rudnik. Petnaestog sijeĉnja, šezdeset dana prije predviđenog datuma dovršenja goleme skele i zidovi bili su dovršeni, a radnici su postavljali elektriĉne kablove i vodoinstalacije. Lara je stajala promatrajući ljude koji su radili visoko na skelama. Jedan od radnika poĉeo je vaditi kutiju cigareta, a odvijaĉ mu je ispao iz ruke i pao u dubinu. Lara nije vjerovala svojim oĉima dok je kljuĉ padao prema njoj. Skoĉila je u stranu, a srce joj je divlje lupalo. Radnik je gledao prema dolje. Mahnuo je rukom u znak isprike. Smrknuta lica, Lara je ušla u građevinsko dizalo i popela se do nivoa na kojemu je bio radnik. Ne obazirući se na vrtoglavu visinu, krenula je preko skele i prišla mu. - Jesi li ti ispustio odvijaĉ? Snaţno ga je pljusnula. - Otpušten si. Silazi s moje zgrade. - Hej - rekao je - bila je to nezgoda. Ja... - Gubi se odavde. Ĉovjek ju je bijesno gledao, a zatim otišao i spustio se dizalom. Lara je duboko udahnula da povrati prisebnost. Ostali su je radnici promatrali. - Vratite se na posao - naredila je.


Lara je ruĉala sa Samom Gosdenom, newyorškim odvjetnikom koji se brinuo za njezine ugovore. - Ĉujem da posao ide priliĉno dobro - rekao je Gosden. Lara se nasmiješila. - I bolje od toga. Završit ćemo zgradu za nekoliko tjedana. - Smijem li vam nešto priznati? - Da, ali pazite da to ne bude na vašu štetu. Nasmijao se. - Kladio sam se da nećete uspjeti, - Zaista? Zašto? - Građevinsko poduzetništvo ove razine muški je posao. Jedine ţene koje bi trebale biti u tom poslu su sjedokose starice koje rade sa zadruţnim prodavaonicama. - Znaĉi, kladili ste se protiv mene - rekla je Lara. Sam Gosden se nasmiješio. - Da. Lara se nagnula naprijed. - Sam... - Da? - Nitko od mojih ljudi neće se kladiti protiv mene. " Otpušteni ste. Sjedio je otvorenih usta, a Lara je ustala i izišla iz restorana. Sljedećeg ponedjeljka ujutro, dok je vozila prema gradilištu, osjetila je da nešto nije u redu. Odjednom je shvatila što. Bila je tišina. Nisu se ĉuli ĉekići i bušilice. Kada je stigla na gradilište, nije mogla vjerovati svojim oĉima. Radnici su kupili opremu i odlazili. Predradnik je pakirao svoje stvari. Lara je poţurila do njega. - Što se događa? - upitala ga je. - Tek je sedam sati. - Povlaĉim ljude s posla. - Molim? - Imali smo prituţbu, gospođice Cameron. - Kakvu prituţbu? - Jeste li pljusnuli jednog radnika? - Što? - potpuno je zaboravila na to. - Da. Zasluţio je. Otpustila sam ga. - Jeste li od ovoga grada dobili dozvolu da hodate uokolo i pljuskate ljude koji rade za vas? - Ĉekajte malo - rekla je Lara. - Nije bilo tako. Ispustio je odvijaĉ. Mogao me je ubiti. Izgubila sam kontrolu. Ţao mi je, ali ga više ne ţelim ovdje. - Neće se vratiti - rekao je predradnik. - Nitko od nas neće. Lara se zagledala u njega. - Je li to neka šala?


- Moj sindikat ne misli da je šala - rekao je predradnik, - Naredili su nam da odemo, I odlazimo. - Pod ugovorom ste, - Ako imate prituţbi, obratite se sindikatu. Spremao se otići. - Ĉekajte malo. Rekla sam da mi je ţao. Evo ovako ćemo: ja... Spremna sam se ispriĉati ĉovjeku i vratiti mu posao, - Gospođice Cameron, mislim da niste shvatili. On se ne ţeli vratiti na posao. Sve nas ĉekaju drugi poslovi. U ovom gradu uvijek ima posla. Da vam kaţem još nešto, gospodiĉna: imamo i previše posla da bismo dopuštali šefovima da nas pljuskaju. Lara je stajala i gledala ga kako odlazi. Bila je to njezina najstrašnija noćna mora. Lara je poţurila natrag u ured da priopći novosti Kelleru. Prije nego što je stigla otvoriti usta, rekao je: - Ĉuo sam. Razgovarao sam telefonski sa sindikatom. - Što su rekli? - pitala je Lara grĉevito. - Odrţat će saslušanje sljedećeg mjeseca. Na Larinu se licu vidio oĉaj. - Sljedećeg mjeseca! Imamo manje od dva mjeseca da dovršimo tu zgradu. - Rekao sam im to. - I što kaţu? - Da to nije njihov problem. Lara je utonula u naslonjaĉ. - O, Boţe. Što ćemo sad? - Ne znam. - Moţda bismo mogli uvjeriti banku da... Vidjela je izraz na njegovu licu. - A moţda i ne. - Iznenada se razvedrila. - Znam. Unajmit ćemo druge radnike i... - Lara, ni jedan ĉlan sindikata neće dotaknuti tu Zgradu. - Trebala sam ubiti toga gad~. - Aha. To bi puno pomoglo - rekao je Keller sarkastiĉno. Lara je ustala i poĉela koraĉati po sobi. - Mogla bih zamoliti Sama Gosdena da... Iznenada se sjetila. - Ne, otpustila sam ga. - Zašto? - Nije vaţno. Keller je razmišljao na glas. - Mogli bismo naći dobrog odvjetnika... nekoga tko je u središtu zbivanja. - To je dobra ideja. Nekoga tko moţe brzo djelovati. Znaš li koga? - Ne. Ali Sam Gosden mi je spomenuo nekoga. Zove se Martin. Paul Martin.


- Tko j e on? - Nisam siguran, no kad smo razgovarali o problemima sa sindikatom, spomenuo je njegovo ime. - Znaš li za koju tvrtku radi? - Ne. - Lara je pozvala svoju tajnicu. - Kathy, ima jedan odvjetnik na Manhattanu po imenu Paul Martin. Pronađi mi njegovu adresu. Keller je rekao: - Zar ne ţeliš njegov telefonski broj da ugovoriš sastanak? - Nema vremena. Ne mogu samo sjediti i ĉekati sastanak. Moram danas otići k njemu. Ako nam moţe pomoći, dobro. Ako ne moţe, morat ćemo smisliti drugo rješenje, No u sebi je pomislila; Nema drugog rješenja. DVANAESTO POGLAVLJE Paul Martin bio je u svom uredu na dvadeset petom katu poslovne zgrade u Wall Streetu. Na vratima mu je pisalo: PAUL MARTIN, ODVJETNIK. Lara je duboko udahnula i ušla. Prijamni je ured bio manji nego što je oĉekivala. Sastojao se od rasklimana stola za kojim je sjedila tajnica, umjetna plavuša. - Dobar dan. Mogu li vam pomoći? - Došla sam vidjeti gospodina Martina - rekla je Lara. - Oĉekuje li vas? - Da, Oĉekuje. - Nije bilo vremena za objašnjavanje. - Vaše ime je...? - Cameron. Lara Cameron. Tajnica ju je ispitivaĉki pogledala. - Samo trenutak. Vidjet ću moţe li vas primiti. Tajnica je ustala sa svog mjesta i nestala u drugom dijelu ureda. Mora me primiti, pomislila je Lara. Trenutak potom tajnica se pojavila. - Gospodin Martin će vas primiti. Lara je prikrila uzdah olakšanja. - Hvala vam. Ušla je u ured. Bio je malen i jednostavno namješten. Stol, dva naslonjaĉa, stolić za kavu i nekoliko stolaca. Nije baš neka utvrda moći, pomislila je Lara. Ĉovjek iza stola izgledao je kao da mu je šezdesetak godina. Imao je duboko izborano lice, orlovski nos i grivu sijede kose. Posjedovao je neobiĉnu, gotovo ţivotinjsku vitalnost.


Nosio je staromodno odijelo sitnih pruga, s prslukom i bijelu košulju uska ovratnika. Kada je progovorio, glas mu je bio dubok, promukao i nekako zaokupljajući. - Tajnica mi je rekla da vas oĉekujem. - Ţao mi je - rekla je Lara. - Morala sam vas vidjeti. Hitno je. - Sjednite, gospođice... - Cameron. Lara Cameron. - Sjela je. - Što mogu uĉiniti za vas? Lara je duboko udahnula. - Imam mali problem. Nedovršeni ĉeliĉno-betonski kostur od dvadeset i pet katova. - Radi se o zgradi. - Što je s njom? - Ja sam građevinska poduzetnica, gospodine Martin. Upravo gradim poslovnu zgradu na East Sideu i imam problem sa sindikatom. Slušao ju je ništa ne govoreći. Lara je poţurila dalje. - Razbjesnila sam se i pljusnula jednog od radnika a sindikat je proglasio štrajk. Zbunjeno ju je promatrao, - Gospođice Cameron... kakve to veze ima sa mnom? - Ĉula sam da biste mi mogli pomoći. - Mislim da ste krivo ĉuli. Ja sam korporacijski odvjetnik. Ne bavim se ni zgradama ni sindikatom. Lari je srce stalo. - Oh, mislila sam... zar ne moţete ništa uĉiniti? Stavio je dlanove na stol, kao da namjerava ustati. - Mogu vam dati nekoliko savjeta. Nađite dobra odvjetnika. Neka dovede sindikat na sud i... - Nema vremena. Isteći će mi rok. Ja... što je drugi savjet? - Iziđite iz graditeljskog posla. - Pogled mu je bio prikovan za njezine grudi. - Nemate pravu opremu za to. - Molim? - To nije mjesto za ţenu. - A što jest mjesto za ţenu? - upitala je Lara ljutito. - Bosonoga i trudna u kuhinji? - Otprilike tako. Da. Lara je ustala. Jedino se tako mogla svladati. - Zacijelo potjeĉete iz drevne loze dinosaura. Moţda niste ĉuli novosti. Ţene su danas slobodne. Paul Martin je odmahnuo glavom. - Ne. Samo nametljivije. - Zbogom, gospodine Martin. Ţao mi je što sam vam oduzela dragocjeno vrijeme.


Lara se okrenula i izjurila iz ureda, zalupivši vrata za sobom. Stala je u hodniku i duboko udahnula. Ovo je bila greška, pomislila je, Konaĉno je došla u slijepu ulicu. Stavila jc na kocku ono što je godinama gradila i izgubila sve u jednom trenutku. Više joj nitko ne moţe pomoći. Nema kamo. Gotovo je. Lara je hodala hladnim, kišnim ulicama, potpuno nesvjesna ledenog vjetra i onoga što je okruţuje. Razmišljala je o katastrofi koja ju je snašla. Upozorenje Howarda Kellera v zvonilo joj je u ušima: Gradiš zgrade i na njih posuđuješ. " To je kao piramida, ali ako nisi dovoljno oprezna ta se piramida moţe srušiti. I srušila se. Banke u Chicagu će ,joj oduzeti zgrade pod hipotekom, a izgubit će i sav novac koji je uloţila u novu zgradu. Morat će poĉeti iz poĉetka, iz niĉega. Jadni Howard, pomislila je. Vjerovao je u moje snove a ja sam ga razoĉarala. Kiša je prestala i nebo se poĉelo razvedravati. Blijedo sunce probijalo se kroz oblake. Iznenada je shvatila da je jutro. Hodala je cijelu noć. Pogledala je oko sebe i shvatila gdje se nalazi. Bila je samo dvije ulice dalje od svog propalog gradilišta. Pogledat ću ga posljednji put, pomislila je Lara rezignirano. Odjednom je zaĉula ono što je najmanje oĉekivala. Zvuk pneumatskih bušilica, ĉekića i miješalica za beton ispunjavao je prostor. Trenutak je stajala, slušajući, a tada je potrĉala prema gradilištu. Kada je stigla onamo, stala je i gledala ne vjerujući svojim oĉima. Svi su radnici bili tu i radili kao da se ništa nije dogodilo. Predradnik joj je prišao, smješkajući se. - Dobro jutro, gospođice Cameron. Lara je konaĉno došla do glasa. - Što, , , što se događa. Ja... mislila sam da ste povukli svoje ljude s posla. Rekao je smeteno: - Bio je to malen nesporazum, gospođice Cameron. Bruno vas je mogao ubiti kada je ispustio odvijaĉ. Lara je promucala. - Ali on... - Ne brinite se. Neće se vratiti. To se više neće ponoviti. Sve je u redu. Napredujemo prema planu. Lara se osjećala kao da sanja. Stajala je promatrajući radnike na skelama i pomislila: Dobila sam sve natrag. Sve. Paul Martin. Lara ga je nazvala ĉim se vratila u ured. Njegova je tajnica rekla: Ţao mi je, gospodin Martin je zauzet.


- Biste li ga mogli zamoliti da me nazove? - Lara je ostavila svoj broj. U tri sata popodne još joj se nije javio. Ponovno ga je nazvala. - Ţao mi je, gospodin Martin je zauzet. Nije ju nazvao. U pet sati Lara je otišla u ured Paula Martina. Rekla je plavokosoj tajnici: - Hoćete li, molim vas, reći gospodinu Martinu da ga Lara Cameron ţeli vidjeti? Tajnica je izgledala nesigurno. - Pa, ja ću... Ĉekajte malo. - Ušla je u ured i vratila se minutu kasnije. - Izvolite ući. Kad je Lara ušla, Paul Martin je podigao pogled. - Da, gospođice Cameron? - Glas mu je bio hladan, ni prijateljski ni neprijateljski, -- Kako vam mogu pomoći? - Došla sam vam zahvaliti. - Zahvaliti za što? - Za... sređivanje stvari sa sindikatom. Namrštio se. - Nemam pojma o ĉemu govorite. - Svi su se radnici jutros vratili na posao. Zgrada napreduje prema planu. - Pa, ĉestitam. - Ako mi ţelite poslati raĉun za svoje usluge... - Gospođice Cameron, mislim da ste malo zbunjeni. Ako je vaš problem riješen, drago mi je. No ja nemam ništa s tim. Lara ga je dugo promatrala. - U redu. Ja... Ţao mi je što sam vam smetala. - Nema problema. - Gledao ju je dok je izlazila iz ureda. Trenutak potom ušla je njegova tajnica. - Gospođica Cameron ostavila je nešto za vas, gospodine Martin. Bio je to malen omot, zavezan sjajnom vrpcom. Znatiţeljan, otvorio ga je. Unutra je bio srebrni vitez u punom oklopu, spreman za bitku. Isprika. Kako me je ono nazvala? Dinosaur. Još uvijek je mogao ĉuti djedov glas. Bila su to opasna vremena, Paule. Mladi ljudi odluĉili su preuzeti mafiju i riješiti se starih brkonja, dinosaura. Bilo je krvavo, no uspjeli su. No to je bilo prije mnogo, mnogo vremena, u starom kraju. Na Siciliji. TRINAESTO POGLAVLJE Gibellina, Sicilija - 1879. Martinijevi su bili stranieri - stranci, u malom sicilijanskom selu Gibellina. Zemlja je bila turobna i neplodna, prţena nemilosrdnim


uţarenim suncem i nalikovala je na pejzaţ koji je naslikao neki sadistiĉki slikar. U kraju gdje su veliki posjedi pripadali gabellotima, bogatim zemljoposjednicima, Martinijevi su kupili maleno imanje i pokušali njime sami upravljati. Jednoga je dana soprintendente došao posjetiti Giuseppea Martinija. - Što se tiĉe ovog tvog posjeda - rekao je - zemlja ima previše kamenja. Nećeš uspjeti pristojno ţivjeti od njega, uzgajajući masline i lozu. - Ne brinite se za mene - rekao je Martini, - Cijelog ţivota obrađujem zemlju. - Svi smo zabrinuti zbog tebe - bio je uporan so printendente. - Don Vito ima dobre zemlje i spreman ti ju je iznajmiti. - Ĉuo sam o Don Vitu i njegovoj zemlji - otfrknuo je Giuseppe Martini. - Ako potpišem mezzadriu da 140 ·DOKZV1JEZDEBC1STAJU· obrađujem njegovu zemlju, uzimat će mi tri ĉetvrtine uroda i zaraĉunavati sto posto kamata za sjeme. Ostat ću bez iĉega, kao i druge budale koje rade za njega. Recite mu da sam rekao ne, hvala. - Ĉinite veliku pogrešku, signore. Ovo je opasna zemlja. Nesreće se događaju. - Prijetite mi? - Naravno da ne, signore. Samo sam vam ukazivao na... - Gubite se s moje zemlje - rekao je Giuseppe Martini. Nadglednik ga je gledao neko vrijeme, a tada tuţno zatresao glavom. - Vrlo ste tvrdoglavi. Ivo, sin Giuseppea Martinija, upitao je: - Tko je to bio, tata? - On je nadglednik za jednog od velikih zemljoposjednika. - Ne sviđa mi se - rekao je djeĉak. - Ni meni, Ivo. Sljedeće je noći urod Giuseppea Martinija spaljen a dio stoke j~ nestao, Tada je Giuseppe Martini poćini0 drugu pogrešku. Otlšao je u seosku guardiv. Tr~bam Z~štitu - rekao je, Šef policije suzdriano ga je promatrao, - To je riaš posao - rekao je. - U ĉemu je problem, signore?


- Prošle noći Don Vitovi ljudi spalili su mi urod i ukrali stoku. - To je ozbiljna optuţba. Moţete li je dokazati? - NjegOV je soprintendente došao k meni i prijetio mi. · S 1 D N E Y S H ~"E L D O N · - Je li rekao da će vam zapaliti urod i ukrasti stoku? - Naravno da nije - rekao je Giuseppe Martini. - Što vam je rekao? - Rekao je da bih se trebao odreći svoje zemlje i umjesto toga unajmiti zemlju od Don Vita. - I odbili ste? - Naravno. - Signore, Don Vito je vrlo vaţna osoba. Ţelite da ga uhitim samo zato što je htio s vama podijeliti svoju bogatu zemlju? - Ţelim da me zaštitite - zahtijevao je Giuseppe Martini. - Neću im dopustiti da me otjeraju s vlastite zemlje. - Signore, suosjećam s vama. Vidjet ću što mogu uĉiniti. - To bi mi bilo drago. - Smatrajte da je uĉinjeno. Sljedećeg popodneva, dok se mladi Ivo vraćao iz grada, vidio je šestoricu muškaraca kako jašu prema imanju njegova oca. Sišli su s konja i ušli u kuću. Nekoliko minuta kasnije Ivo je vidio kako njegova oca vuku prema polju. Jedan od njih izvukao je pištolj, - Dat ćemo ti priliku da pobjegneš. Trći. - Ne! Ovo je moja zemlja! Ja... Ivo je gledao, prestravljen, kako ĉovjek puca u zemlju pokraj njegova oca. - Bjeţi! Giuseppe Martini je potrĉao. Campieri su uzjahali konje i opkolili Martinija. Ivo se sakrio i uţasnut promatrao strašan prizor koji se odigravao pred njegovim oĉima. ~fl ~ l" 142 · D O K Z V 1 J E Z D E B Cs 1 5 T A J U · Ljudi na konjima gledali su ga kako trĉi preko polja pokušavajući pobjeći. Svaki put kad bi stigao do ruba prašnjavog puta, jedan bi od njih jurnuo da ga zaustavi i sruši na zemlju. Seljak je bio iscrpljen i krvario je. Poĉeo je usporavati.


Campieri su zakljuĉili da im je dosta zabave. Jedan od njih stavio je uţe oko ĉovjekova vrata i dovukao ga do bunara. - Zašto? - dahtao je. - Što sam uĉinio? - Otišao si u guardiu. Nisi to smio uĉiniti. Campieri su ţrtvi spustili hlaĉe, a jedan od njih je uzeo noţ dok su ga drugi drţali. - Neka ti ovo bude pouka. Ĉovjek je kriknuo: - Nemojte, molim vas! Ţao mi j e. Campiero se nasmijao. - Reci to svojoj ţeni. Posegnuo je dolje, zgrabio ĉovjekov ud i odrezao ga noţem. Njegovi su krikovi ispunili zrak. - Ovo ti više neće trebati - uvjeravao ga je kapetan. Uzeo je odsjeĉeni ud i gurnuo ga ĉovjeku u usta, on se zagrcnUO i ispljunuo ga, Kapetan je pogledao ostale campiere. - Ne Svi~a mu se okus. - Uccidi quel figlio di puttana. Jedan od campiera sišao je s konja i škupio nekoliko teških kamenova s polja. Podigao je seljakove zakrvavljene hlaĉe i napunio mu dţepove kamenjem. - Ideš gore. - Podignuli su ĉovjeka i odnijeli ga do bunara. Sretan put. Bacili su ga u dubinu. 143 · S 1 D N E Y S H~~ E L D O N · - Ova će voda imati okus po pišalini - rekao je jedan od njih. Drugi se nasmijao. - Seljaci neće primijetiti razliku. Ostali su nekoliko trenutaka osluškujući zvukove koji su nestajali u tišinu, a zatim uzjahali konje i pošli prema kući. Ivo Martini ostao je na udaljenosti, skriven iza grma i uţasnuto ih promatrao. Desetogodišnji djeĉak poţurio je tada do bunara. Pogledao je dolje i prošaptao: - Tata... No bunar je bio dubok i ništa se nije ĉulo. Kada su campieri završili s Giuseppeom Martinijem, otišli su pronaći njegovu ţenu, Mariju. Bila je u kuhinji. - Gdje je moj muţ? - pitala je. Jedan se nacerio. - Pije vodu. Dvojica su joj prilazila. Jedan je od njih rekao: - Previše si lijepa da budeš udana za tako ruţnog ĉovjeka. - Izlazite iz moje kuće - naredila je Maria.


- Zar se tako postupa s gostima? - Jedan od muškaraca posegnuo je za njom i strgnuo joj haljinu. - Ionako ćeš nositi crninu, pa ti ovo više neće trebati. - Ţivotinjo! Na peći je bila posuda vrele vode. Maria ju je zgrabila i bacila mu je u lice, Vrisnuo je od boli, - Fica! - Izvadio je pištolj i pu. cao u nju, Bila je mrtva prije nego što je pala na pod. Kapetan je viknuo: - Idiote! Prvo ih pojebeš, onda ih upucaš. Hajde, idemo izvijestiti Don Vita. Pola sata kasnije bili su na Don Vitovu imanju. 144 ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· - Dobro smo se pobrinuli za muţa i ţenu - izvijestio ga je kapetan. - Što je sa sinom? Kapetan je iznenađeno pogledao Don Vita. - Niste rekli ništa o sinu. - Cretino! Rekao sam da se pobrinete za obitelj. - Ali on je samo djeĉak, Don Vito. - Djeĉaci postaju muškarci. Muškarci ţele osvetu. Ubijte ga. - Kako vi kaţete. Dvojica su odjahala natrag na Martinijev posjed. Ivo je bio u šoku. Vidio je kako mu je oboje roditelja ubijeno. Sada je bio sam na svijetu i nije mogao nikamo otići i nikome se obratiti. Ĉekaj! Ima netko tko mu moţe pomoći: brat njegova oca, Nunzio Martini iz Palerma. Ivo je znao da mora biti brz. Don Vitovi Ijudi vratit će se da ga ubiju. Pitao se zašto to nisu već uĉinili. Djeĉak je ubacio nešto hrane u torbu, prebacio je preko ramena i ţurno napustio imanje. St~gao je do prašnjavog puta koji vodi iz sela i poĉeo pješaćiti, Kad je god ĉuo kol~ da se pribliţavaju, sišao je s puta i sakrio se u grmlje, Nakon jedan sat"putovanja spazio je skupinu campiera ko~i su ~ahali ~utem traţeći ga. Ivo je ostao skriven, ne miĉući se sve dok nisu otišli. Tada je nastavio pješaĉiti. Noću bi spavao u voćnjacima, a jeo je voće s drveća i povrće iz polja. Hodao je tri dana.


Kad je osjetio da je siguran od Don Vita, pribliţio se nekom seocetu. Sat kasnije sjedio je u kolima koja su ..a..~:lo " Dolnr",n ·S1DNEYSHELDON· Ivo je stigao do kuće svoga strica usred noći. Nunzio Martini ţivio je u velikoj, lijepoj kući na rubu grada. Imala je prostranu terasu i dvorište. Ivo je zalupao na ulazna vrata. Nastupila je duga tišina, a zatim se zaĉuo dubok glas. - Tko je sad to? - Ivo, striĉe Nunzio. Nekoliko trenutaka potom Nunzio Martini otvorio je vrata. Ivin stric bio je krupan ĉovjek srednjih godina s velikim orlovskim nosom i lepršavom sijedom kosom. Bio je u noćnoj košulji. Iznenađeno je pogledao djeĉaka. - Ivo! Što radiš ovdje usred noći? Gdje su ti otac i majka? - Mrtvi su - zajecao je Ivo. - Mrtvi? Udi, udi. Ivo je uteturao u kuću. - To je uţasno. Je li se dogodila kakva nesreća? Ivo je zatresao glavom. - Don Vito ih je dao ubiti. - Ubiti? Ali zašto? - Otac nije htio unajmiti njegovu zemlju. - Aha. - Zašto ih je ubio? Nikad mu nisu uĉinili ništa naţao. - Nlje to bilo ništa osobno - rekao je Nunzio Martini. Ivo ss 2~~l~dao u nj~g~. - Ništa osobno? N~ razu mijem. r Svatko zna za DĐIl Vit~. Stekao je u~led. On je uomo rispettato - moćan ĉovjek kojega poštuju. Kaaa i~i dopustio tvojemu ocu da mu se suprotstavi i drugi bi mu se pokušali suprotstaviti, a njegova moć bi oslabjela. Ne moţemo ništa uĉiniti. Djeĉak ga je promatrao, zgranut. - Ništa? Ne sada, Ivo, Ne sada. U međuvremenu, trebao bi , se dobro nas~ava~l, ·DOKZV1JEZDEBL15TAJU· Ujutro, za doruĉkom, razgovarali su. - Bi li ţelio ţivjeti u ovoj lijepoj kući i raditi za mene? - Nunzio Martini bio je udovac. - Mislim da bih - rekao je Ivo. - Dobro bi mi došao pametan deĉko poput tebe. Izgledaš snaţno. - Snaţan sam - rekao mu je Ivo. - Dobro. - Kojim se poslom baviš, striĉe? - pitao ga je Ivo. Nunzio Martini se nasmiješio. - Štitim ljude.


Mafija se pojavila širom Sicilije i drugim siromaštvom pogođenim dijelovima Italije da štiti ljude od bezobzirne, autokratske vlasti. Mafija je ispravljala nepravde i osvećivala nedjela te konaĉno postala toliko moćna da je se bojala i sama vlast, a trgovci i seljaci plaćali su joj danak. Nunzio Martini bio je mafijaški capo u Palermu. Brinuo se za to da se novac ubere i da oni koji ne plate budu kaţnjeni. Kazne su varirale od slomljene ruke ili noge do spore, bolne smrti. Ivo je poĉeo raditi za svog strica. Sljedećih petnaest godina Palermo je bio Ivina škola a stric Nunzio njegov uĉitelj. Ivo je poĉeo kao tekliĉ, zatim je prešao na ubiranje novca i na kraju postao striĉev pouzdani suradnik. Kada je Ivo imao dvadeset pet godina, oţenio se Carmelom, bujnom Sicilijankom, a godinu dana kasnije rodio im se sin, Gian Carlo. Ivo se s obitelji preselio u vlastitu kuću. Kad mu je stric umro, Ivo je preuzeo njegov poloţaj i postao još uspješniji. No morao je obaviti neke nedovršene poslove. 147 · S 1 D N E Y S H ~~E L D O N · Jednog je dana rekao Car"meli: - Pakuj se. Selimo se u Ameriku. Iznenađeno ga je pogledala. - Zašto idemo u Ameriku? Ivo nije bio nauĉen na ispitivanje. - Samo uĉini što kaţem. Ja sada idem. Vratit ću se za dva-tri dana. - Ivo... - Pakuj se. Tri crne macchine zakoĉile su ispred sjedišta guardie u Gibellini. Kapetan, sada petnaest kilograma teţi, sjedio je za stolom kad su se otvorila vrata i ušlo je šest ljudi. Svi su bili dobro odjeveni i izgledali su imućno. - Dobro jutro, gospodo. Mogu li vam pomoći? - Mi smo došli pomoći vama - rekao je Ivo. Sjećate li me se? Ja sam sin Giuseppea Martinija. Oĉi policijskog kapetana su se raširile - Ir - rekao je. - Što ovdje radite? Ovdje je opasno za vas. - Došao sam zbog vaših zubi. - Mojih zubi? - Da~ - Dva Ivina ĉovjeka uhvatila su kapetana i d~~~la g~, R Treba valn dobar ~ubara Ja ću ta srediti,


Ivo je gurnuo pištolj u njegova usta i povukao okidaĉ. Ivo se okrenuo svojim pratiocima. - Hajdemo. Petnaest minuta kasnije tri su se automobila dovezla do Don Vitove kuće. Vani su stajala dva straţara. Znatiţeljno su promatrala povorku. Kad su se automobili zaustavili, Ivo je izišio. - Dobro jutro. Don Vito nas oĉekuje - rekao je. Jedan se od straţara namrštio. - Nije nam rekao ništa o... iwQ · D O K Z V 1 J E Z D E B ~~L 1 S T A J U . Sljedećeg trenutka svi su ĉuvari ustrijeljeni. Oruţje je bilo napunjeno luparima, velikim olovnim kuglama koje su lovci koristili da rašire saĉmu. U kući, Don Vito je ĉuo pucnjavu. Kad je pogledao kroz prozor i vidio što se događa, brzo je prišao ladici i izvukao pištolj. - Franco! dozivao je. - Antonio! Brzo! Vani se ĉulo još nekoliko pucnjeva. Glas je rekao: - Don Vito... Okrenuo se. Ivo je stajao ondje, s pištoljem u ruci. - Baci oruţje. - Ja... - Baci ga. Don Vito je pustio da njegov pištolj padne na pod. - Uzmi što ţeliš i izlazi. - Ne ţelim ništa - rekao je Ivo. - Zapravo, došao sam jer vam nešto dugujem. Don Vito je rekao: - Što god to bilo, spreman sam zaboraviti. - Ja nisam. Znate li tko sam ja? - Ne, - ~vo Martini, Starac se namrštio, pokušavajući se sjetiti, Slegnuo j~ rameni~a~ - Ne poznajem te. - Prošlo je viš~ ed pstaasst gadina. Tvoji ljudi ubili su mi oca i majku. - To je uţasno - rekao je Don Vito. - Pobrinut ću se da budu kaţnjeni, ja ću... Tvn aa iP ~arahin i niĉtnliPm ua ~uiarin nn nncn_ Pn · S 1 D N E Y S M ~~ E L D O N · - To nije potrebno - prostenjao je Don Vito. - Ja... Ivo je izvukao noţ. - Skini hlaĉe.


- Zašto? Ne moţeš... Ivo je podigao pištolj. - Skini hlaĉe. - Ne! - vrisnuo je. - Razmisli što radiš. Imam sina i braću. Ako mi naudiš, oni će te pronaći i ubiti kao psa. - Ako me budu mogli pronaći rekao je Ivo. - Tvoje hlaĉe. - Ne. Ivo mu je ispalio metak u koljeno. Starac je zavrištao od bola. - Daj da ti pomognem - rekao je Ivo. Spustio je starĉeve hlaĉe, a zatim i donje rublje. - Nije baš nekakav, ne? Pa, potrudit ćemo se koliko moţemo. Zgrabio je Don Vitov ud i odsjekao ga noţem. Don Vito se onesvijestio. Ivo je uzeo ĉovjekov ud i gurnuo mu ga u usta. Oprosti što nemam bunar u koji bih te bacio - rekao je Ivo. Umjesto pozdrava, pucao mu je u glavu, a zatim se okrenuo i izišao iz kuće do automobila. Prijatelji su ga ĉekali. - Hajdemo. - On ima veliku obitelj, Ivo. Krenut će za tobom. - Neka. Dva dana kasnije Ivo, njegova ţena i sin Gian Carlo bili su na brodU za New York. Krajem prošlog stoljeća New York je bio zemlja mogućnosti. U New Yorku je ţivjelo mnogo Talijana. Mnogi od Ivinih prijatelja doselili su u grad prije njega i odluĉili se baviti onim što su najbolje znali: "zaštitom" ljudi. Mafija je ;, ~ so · D O K Z V I J E Z D E B ~~ 1 S T A J U · poĉela širiti svoje krakove. Ivo je promijenio prezime iz Martini u Martin i uţivao u nesmetanu bogaćenju. Gian Carlo je bio veliko razoĉaranje za svoga oca. Nije bio zainteresiran za rad. Kada je imao dvadeset i sedam godina napravio je dijete nekoj mladoj Talijanki, na brzinu se oţenio njome, a tri mjeseca kasnije rodio im se sin, Paul. Ivo je imao velike planove za svoga unuka. Odvjetnici su bili vrlo vaţni u Americi i Ivo je odluĉio da će njegov unuk postati odvjetnik. Djeĉak je bio ambiciozan i inteligentan, a kada mu je bilo dvadeset dvije godine primili su ga na studij prava na Harvardu. Kad je Paul diplomirao, Ivo mu je sredio posao u poznatoj odvjetniĉkoj tvrtci gdje je uskoro postao jedan od partnera. Pet godina kasnije Paul je otvorio


vlastitu tvrtku. Ivo je tada već uloţio mnogo novca u zakonite postove, no još uvijek je odrţavao veze s mafijom, a njegov unuk sredivao je poslove za njega. Godine 1967, kada je Ivo umro, Paul se oţenio mladom Talijankom Ninom i godinu dana kasnije rodili su im se blizanci. " U sedamdesetima, Paul je bio vrlo zaposlen. Njegovi najvaţniji klijenti bili su sindikati i taj mu je poloţaj do nosio moć, Obr~Ć~li su mu se vaţni ljudi iz poslovnog i industrijskog svijeta. " Jednog dana Paul je ruĉao s klijentom, Billom Rohanom, uglednim bankarom koji nije znao ništa o njegovoj obiteljskoj prošlosti. - Trebali biste se uĉlaniti u Sunnyvale, moj golf klub - rekao je Bill Rohan. - Igrate golf, zar ne? - Povremeno - rekao je Paul. - Kad imam vremena. - Sjajno. Ja sam u odboru za prijam novih ĉlanova. Da vas predloţim za ĉlana? 151 · S 1 D N E Y S H ~~E L D O N · Sljedećeg tjedna odbor se sastao da raspravlja o novim ĉlanovima. Spomenuli su ime Paula Martina. - Mogu ga preporuĉiti - rekao je Bill Rohan. - To je dobar ĉovjek. John Hammond, također ĉlan odbora, rekao je: - On je Talijan, zar ne? Ne trebaju nam digići u klubu, Bille. Bankar ga je pogledao. Blokirat ćeš njegovo primanj e? - Naravno da hoću. - U redu, idemo dalje. Sljedeći... Sastanak se nastavio. Dva tjedna kasnije Paul Martin je ponovno ruĉao s bankarom. Vjeţbao sam golf - našalio se Paul. Bill Rohan je bio posramljen. - Došlo je do zastoja, Paule. - Zastoja? - Predloţio sam vas za ĉlana. No, na ţalost, jedan od ĉlanova se usprotivio. - Da? Zašto? - Ne uzimajte to osobno. On je šovinist. Ne voli Talijane. Paul se nasmiješio. - To mi ne smeta~ Bille. Mnogi ljudi ne vole Talijane, Taj gospodin.., - Hammon~, John Hammond, - Trgovac mesom?


- Da. Predomislit će se. Ponovno ću s njim razgovarati. Paul je zatresao glavom. - Nije potrebno. Da budem iskren, ionako nisam baš lud za golfom. is2 · D O K Z V 1 J E Z D E B L. 1 S T A J U · Šest mjeseci kasnije, usred srpnja, ĉetiri hladnjaĉe Hammondove kompanije za pakiranje mesa koje su vozile iz tvornice u Minnesoti do trgovina u Buffalu i New Jerseyju, sišle su s ceste. Vozaĉi su otvorili straţnja vrata hladnjaĉa i otišli. Kad je John Hammond ĉuo novosti, bio je bijesan. Pozvao je svog nadglednika. - Što se, k vragu, događa? - proderao se. - Milijun i po dolara vrijedno meso propalo je na suncu. Kako se to moglo dogoditi? - Sindikat je ušao u štrajk - rekao je nadglednik. - Bez ikakve obavijesti? Što ţele? Više novca? Nadglednik je slegnuo ramenima. Ne znam. Nisu mi ništa rekli. Samo su otišli. - Reci lokalnom predstavniku sindikata da dođe ovamo. Sredit ću to - rekao je Hammond. Toga popodneva predstavnik sindikata ušao je u Hammondov ured. - Zašto mi niste rekli da će doći do štrajka? - pitao je Hammond. Predstavnik je rekao, ispriĉavajući se: - Nisam znao ni sam, gospodine Hammond. Ljudi su odjednom podivljali i otišli. Dogodilo se iznenada. - Znate da sam uvijek bio razuman ĉovjek s kojim se mOŢe pregovaratl, Što ţele? POVIŠICU~ - lVe, go~podin~, Sapun, Hammond se zagledao u njega, - Rekli ste sapun? - Tako je. Ne sviđa im se sapun koji postavljate u njihove toalete, Kaţu da je prejak. Hammond nije mogao vjerovati svojim ušima. - Sapun je prejak? I zbog toga sam izgubio milijun i po dolara? iss · S 1 D N E Y S H ~~ E l D O N · - Ne krivite mene - rekao je predstavnik. - Ja nemam ništa s tim. - Isuse - rekao je Hammond. - Ne mogu vjerovati. Što bi oni htjeli - vilinski sapunĉić? - Udario je šakom po stolu. - Sljedeći put kad bude nekakvih problema, prvo se obratite meni. Ĉujete li?


- Da, gospodine Hammond. - Recite im da se vrate na posao. Do šest sati dobit će najbolji sapun koji postoji. Jasno? - Reći ću im, gospodine Hammond. John Hammond je dugo sjedio ondje i pjenio se. Nije ni ĉudo da ova zemlja ide k vragu, pomislio je. Sapun! Dva tjedna kasnije, jednog vrućeg kolovoškog dana, toĉno u podne, pet Hammondovih hladnjaĉa koje su vozile meso u Syracuse i Boston skrenulo je s ceste. Vozaĉi su otvorili straţnja vrata hladnjaĉa i otišli. John Hammond saznao je novosti u šest sati popodne. - O ĉemu, dovraga, govorite? - zaurlao je. - Zar niste postavili nove sapune? - Jesam - rekao je predradnik - istoga dan kada ste mi r~kli~ - Pa što je onda ovaj put? predradnik je re~Cao bespomoćno: - Ne znam. Nićko se nije ţalio. Nitko mi ništa nije rekao. - Dovedi mi tog prokletog predstavnika. U sedam sati te veĉeri Hammond je razgovarao s predstavnikom sindikata. - Meso vrijedno dva milijuna dolara danas je propalo zbog vaših ljudi - zaurlao je Hammond. - Jesu li poludjeli? ·DOKZVIJEZDEBC15TAJU· - Ţelite li da prenesem vaše pitanje predsjedniku sin- dikata, gospodine Hammond? - Ne, ne - brzo je rekao Hammond. - Gledajte, nikada prije nismo imali problema. Ako ljudi ţele više novca, samo dodite k meni i raspravit ćemo to kao razumni ljudi. Koliko traţe? - Ništa. - Kako to mislite? - Ne radi se o novcu, gospodine Hammond. - Da? Nego o ĉemu? - Svjetlu. - Svjetlu? - Hammond je pomislio da ga je krivo razumio. - Da. Ljudi se ţale da je svjetlo u praonicama preslabo. John Hammond je utonuo u naslonjaĉ i utihnuo. - Što se ovdje dogada? - pitao je tihim glasom. - Rekao sam vam, Ijudi misle da... - Poštedite me gluposti. Što se događa? Predstavnik sindikata je rekao: - Kad bih znao, rekao bih vam.


- Ţeli li me netko izbaciti iz posla? 0 tome se radi? Pre~stavnik s~~dikata nije rekao ništa, - U redu - rekao je John Hammond. - Dajte mi ime. S kim mogu razgovarati? - Postoji odvjetnik koji bi vam mogao pomoći. Ĉesto radi za sindikat. Zove se Paul Martin. - Paul...? - John Hammond se iznenada sjetio. Znaĉi, taj ucjenjivaĉki gad? Gubite se odavde! - zaurlao je. - Van! Hammond je sjedio i bjesnio. Nitko me neće ucjenjivati. Nitko. 155 ·S1DNEYSM~ELDON· Tjedan dana kasnije još šest hladnjaĉa bilo je ostavljeno uz cestu. John Hammond pozvao je Billa Rohana na ruĉak. Razmišljao sam o tvom prijatelju Paulu Martinu - rekao je Hammond. - Mislim da sam se prenaglio kad sam ga odbio. - Vrlo je velikodušno od tebe što to kaţeš, Johne. - Evo ovako. Ti ga predloţi za ĉlana sljedećeg tjedna i dat ću mu svoj glas. Sljedećeg tjedna, kad je spomenuto ime Paula Martina, odbor ga je jednoglasno prihvatio. John Hammond osobno je nazvao Paula Martina. - Ĉestitam, gospodine Martin - rekao je. - Postali ste ĉlan Sunnyvalea. Drago nam je što ste s nama. - Hvala - rekao je Paul. - Drago mi je da ste nazvali. John Hammond je potom nazvao ured javnog tuţitelja. Ugovorio je sastanak za sljedeći tjedan. U subotu, John Hammond i Bill Rohan sjedili su u klubu s još dvojicom ĉlanova. - Još niste upoznali Paula Martina, zar ne? - pitao je Bill Rohan. John Hammond je zatresao glavom. - Ne. I mislim da neće imati previše vremena za golf, Provodit će dosta vre~nen~ n~a su~u. - O ĉemu govoriš? - Dat ću drţavnom tuţitelju neke podatke o Martinu, koji će ga zacijelo zanimati. Bill Rohan je bio zgranut. - Znaš li što ĉiniš? - Moţeš se kladiti. On je ţohar, Bille. A ja ću ga zgaziti.


Sljedećeg ponedjeljka, dok je išao u ured drţavnog tuţitelja, Johna Har~monda je pregazio automobil. Nije bilo svjedoka. Policija nikada nije pronašla poĉinitelja. ~ss ·DOKZV1JEZDEB!~1STAJU· Svake nedjelje nakon toga Paul Martin vodio je suprugu i blizance u klub Sunnyvale na objed. Hrana je bila izvrsna. Paul Martin je ozbiljno shvatio svoje braĉne zavjete. Primjerice, nikada nije ni pomišljao na to da osramoti svoju ţenu tako da je odvede u isti restoran u koji je vodio ljubavnicu. Njegov brak bio mu je jedan dio ţivota, a njegove veze drugi. Svi Paulovi prijatelji imali su ljubavnice. Bio je to dio prihvaćenog naĉina ţivota. Martinu je jedino smetalo kada bi vidio starca koji izlazi s mladim djevojkama. To nije bilo dostojanstveno, a Paulu Martinu je dostojanstvo bilo veoma vaţno. Ĉvrsto je odluĉio da će kada napuni šezdeset godina prestati imati ljubavnice. I na šezdeseti rođendan, prije dvije godine, prestao je. Njegova supruga, Nina, bila mu je dobra druţica. To je bilo dovoljno. Dostojanstvo. To je bio ĉovjek od kojega je Lara Cameron traţila pomoć. Martin je znao Laru Cameron po imenu, no iznenadila ga je njezina mladost i ljepota. Bila je ambiciozna i odluĉno neovisna, a istodobno vrlo ţenstvena. Osjetio je da ga jako privlaĉi. Ne, pomislio je, ona je mlada, a ja sam star, Prestar. I~ada je L~ra izj~rila iz ur~~a nakon prvo~ posj~ta, Paul Martin je dugo Sjedio ondje i razmi~ljao o njoj. A tada je uzeo telefon i obavio jedan poziv. 157 CETRNAESTO POGLAVLJE Nova je zgrada napredovala prema planu. Lara je odlazila na gradilište svakog jutra i svakog popodneva, a ljudi su se prema njoj odnosili s nekim novim poštovanjem. Vidjelo se to po naĉinu na koji su je gledali, razgovarali s njom i radili za nju. Znala je da je to zbog Paula Martina i zatekla je sebe kako sve više i više razmišlja o tom nelijepom no privlaĉnom ĉovjeku neobiĉno odluĉna glasa. Lara ga je ponovno nazvala. - Mogu li vas pozvati na ruĉak, gospodine Martin? - Imate li opet nekakav problem?


- Ne. S"amo sam mislila l~alco bi bilo lijepo da se ~olje upoznamo. - Ţao mi je, gospođice Cameron. Nikad ne ruĉam. - Moţe li onda veĉera? - Ja sam oţenjen ĉovjek, gospođice Cameron. Veĉeram sa ţenom i djecom. - Aha. Ako... - veza se prekinula. Što je to s njim? pitala se Lara. Ne pokušavam ga odvući u krevet. Samo mu ţelim na neki naĉin zahvaliti. Pokušala je ne razmišljati o njemu. 158 ·DOKZV1JEZDEBV1STAJU· Paula Martina uznemirila je ĉinjenica da mu je bilo veoma drago ĉuti glas Lare Cameron. Rekao je svojoj tajnici: - Ako gospođica Cameron ponovno nazove, recite joj da me nema. - Nije mu trebalo iskušenje, a Lara Cameron bila je iskušenje. Howard Keller bio je oduševljen time kako stvari napreduju. - Moram priznati, na trenutak si me malo zabrinula. Izgledalo je kao da će sve otići k vragu. Izvela si ĉudo. Nisam ja izvela ĉudo, pomislila je Lara. To je uĉinio Paul Martin. Moţda se Ijuti na nju jer mu nije platila za usluge. Spontano, Lara je poslala Paulu ĉek na pedeset tisuća dolara. Sljedećeg dana ĉek se vratio bez objašnjenja. Lara ga je ponovno nazvala. Njegova je tajnica rekla: - Ţao mi je, gospodin Martin je zauzet. Ignorirao ju je. Kao da nije ţelio imati posla s njom. Ako ne ţeli imati posla sa mnom, zašto se onda potrudio da mi pomogne? Te noći ga je sanjala. Howard KeIIer ušao je u Larin ured. - Imam dvije ulaznice za mjuzikl Andrewa Lloyda Webbera, Song & Dance. Moram ići u Chicago. Ţeliš li ulaznice? - Ne, ja... Ĉekaj. - Na trenutak je zašutjela. - Da, mogla bih ih iskoristiti. Hvala ti, Howarde. Toga popodneva Lara je stavila jednu ulaznicu u omotnicu i adresirala je na Paula Martina. 159 · S 1 D N E Y S t9~` E L D O N ·


Kad je sutradan primio ulaznicu, zbunjeno ju je promatrao. Tko bi mu mogao poslati jednu kartu za kazalište? Ona Cameronova. Moram to prekinuti, pomislio je. - Jesam li slobodan u petak naveĉer? - pitao je tajnicu. - Imate zakazanu veĉeru s bratom svoje ţene, gospodine Martin. - Otkaţi je. Lara je prvi ĉin prosjedila sama, a mjesto pokraj nje ostalo je prazno. Dakle, neće doći, pomislila je Lara. Pa, k vragu s njim. Uĉinila sam sve što sam mogla. Kad se zastor nakon prvog ĉina spustio, Lara je razmišljala hoće li ostati na drugom ĉinu ili otići. Netko se pojavio na sjedalu pokraj njezina. - Idemo odavde - zapovjedio je Paul Martin. Veĉerali su u bistrou na East Sideu. Sjedio joj je nasuprot i promatrao je nijemo i oprezno. Konobar je došao uzeti narudţbu za piće. - Ja ću viski sa sodom - rekla je Lara. - Ja neću ništa. Lara ga je iznenađeno pogledala. - Ne pijem. Kasnije su naruĉili veĉeru. Paul Martin je rekao: Gospo~ice Cameron, što hoćete od mene? - Ne volim nilsome ništa du~9v~t1 - rekla je Lara, - Dugujem vam nešto, a vi mi ne dopuštate da vam to vratim. To me muĉi. - Već sam vam rekao... ne dugujete mi ništa. - Ali ja... - Ĉujem da vaša zgrada dobro napreduje. tso ·DOKZV1JEZDEBL15TAJU· - Da. - Htjela je dodati: zahvaljujući vama, no tada je bolje razmislila. - Dobri ste u svom poslu, zar ne? Lara je kimnula. - Trudim se. Smatram da je najuzbudljivija stvar na svijetu imati zarnisao i gledati je kako izrasta u ĉelik i beton i postaje zgrada u kojoj ljudi rade i ţive. Na neki naĉin postaje spomenik, zar ne? Lice joj je bilo ţivo i ustreptalo. - Valjda je tako. A hoće li jedan spomenik voditi do drugog? - Moţete se kladiti - rekla je Lara zaneseno. - Namjeravam postati najvaţnija osoba u građevinskom razvoju ovog grada.


Posjedovala je senzualnost koja je bila gotovo omamljujuća. Paul Martin se nasmiješio. - To me ne bi iznenadilo. - Kako to da ste odluĉili veĉeras doći u kazalište? - pitala ga je Lara. Došao je reći joj da ga pusti na miru, no za to nije smogao snage. - Ĉuo sam dobre stvari o predstavi. Lara se nasmiješila. - Moţda bismo je jednom mogli zaj~dno paglcdatl, Paule. Qdmah~oo je glavom, - Gospo~ice Camcron, aa ni sam samo oţenjen, nego vrlo oţenjen. Volim svoju ţenu. - Divim se tome - rekla je Lara. - Zgrada će biti završena petnaestog oţujka. Upriliĉit ćemo proslavu. Hoćete li doći? Dugo je oklijevao, pokušavajući što obzirnije sroĉiti svoje odbijanje. Kad je konaĉno progovorio, rekao je: Da, doći ću. ~s~ ·S1DNEYSHELDON· Proslava otvorenja zgrade bila je djelomiĉan uspjeh. Ime Lare Cameron nije bilo dovoljno poznato da privuĉe veći broj novinara ili nekoga od vaţnih liĉnosti. No bio je ondje jedan od gradonaĉelnikovih suradnika i novinar Posta. - Zgrada je gotovo potpuno iznajmljena - rekao je Keller Lari. - I mnogi su zainteresirani. - Dobro - rekla je Lara odsutno. Misli su joj bile negdje drugdje. Razmišljala je o Paulu Martinu i pitala se hoće li doći. Iz nekog razloga to joj je bilo vaţno. Bio je tajanstven i zagonetan. Nijekao je da joj je pomogao, no ipak... Proganjala je ĉovjeka koji je bio dovoljno star da joj bude otac. Nije htjela razmišljati o tome što bi to moglo znaĉiti. Lara se brinula za goste. Hors d"oeuvres i kokteli su bili posluţeni, a ĉinilo se da se svi dobro zabavljaju. Usred slavlja, stigao je Paul Martin i ton cijele zabave naglo se promijenio. Radnici su ga pozdravili kao kraljevsku liĉnost. Oĉito su prema njemu osjećali strahopoštovanje. ,la sam korporacijski odvjetnik... ne radim sa sindikatima. Martin se rukovao s gradonaĉelnikovim pomoćnikom i ~,~kim od sindikalnih ĉelnika, a tada je prišao Lari. - Drago mi je da ste došli - rekla je Lara, Paul Martin promotrio je golemu zgradu i rekao: Ĉestitam. Napravili ste dobar posao.


- Hvala vam. - Snizila je glas. - I zaista to mislim. Promatrao ju je, zbunjen Larinim neodoljivim izgledom i osjećajima koje je budila u njemu. - Zabava se bliy kraju - rekla je Lara. - Nadala sam se da ćete me izvesti na veĉeru. - Rekao sam vam, veĉeram sa ţenom i djecom. Gledao ju je u oĉi. - Vodim vas na piće. Lara se nasmiješila. - I to je lijepo. is2 · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U · Zaustavili su se u malenu baru na Trećoj aveniji. Razgovarali su, no kasnije se ni jedno od njih nije moglo sjetiti o ĉemu. Rijeĉi su samo prikrivale erotsku napetost mecJu nj ima. - Priĉajte mi o sebi - .rekao je Paul Martin. - Tko ste? Odakle dolazite? Kako ste se poĉeli baviti ovim poslom? Lara je pomislila na Seana MacAllistera i njegovo odbojno tijelo na svojemu. - Bilo je tako dobro da to moramo ponoviti. - Dolazim iz malog grada u Novoj Scotiji - rekla je Lara. - Glace Bay. Moj je otac skupljao stanarine iz nekih tamošnjih penziona. Kada je umro, ja sam preuzela posao. Jedan od stanara mi je pomogao kupiti zemljište, a ja sam sagradila zgradu. To je bio poĉetak. Pozorno je slušao. - Nakon toga otišla sam u Chicago i ondje izgradila nekoliko zgrada. Išlo mi je dobro i došla sam u New York. - Nasmiješila se. - To je zapravo cijela priĉa. - Ako izuzmemo mukotrpno odrastanje s ocem koji me je mrzio, sramotu siromaštva i prodavanje tijela Seanu MacAllisteru... I~ao da joj je ĉitao misii? Pau1 Martin je rekao: - Kla dim se da sve nije bilo tako lako, zar ne~ - Ja se ne ţalim. - Koji je vaš sljedeći projekt? Lara je sleg~ula ramenima. - Nisam sigurna. Vidjela sam mnogo mogućnosti, no nije bilo niĉega što me je oduševilo. Nije mogao skinuti pogled s nje. - O ĉemu razmišljate? - pitala je Lara. Duboko je udahnuo. - Ţelite istinu? Razmišljao sam o tome kako bih, da nisam oţenjen, rekao da ste jedna od 163


· S I D N E Y S h" E L D O N · najuzbudljivijih ţena koje sam ikada upoznao. No oţenjen sam, pa moţemo biti samo prijatelji. Jesam li bio jasan? - Vrlo jasan. Pogledao je na sat. - Vrijeme da krenem. - Okrenuo se konobaru. - Platiti, molim. - Ustao je. - Moţemo li ruĉati zajedno sljedećeg tjedna"? - pitala je Lara. - Moţda ćemo se opet vidjeti kad završite sljedeću zgradu. Otišao je. Te je noći Lara sanjala kako vode ljubav. Paul Martin je bio na njoj, milovao joj je tijelo i šaputao joj na uho. Imao je glas njezina oca. - Moram te imati, neka mi Bog oprosti, moja mala, nikada ti nisam reko kolko te volim, volim, volim... Ušao je u nju i njezino se tijelo poĉelo topiti. Za stenjala je i to ju je probudilo. Sjedila je na krevetu, drhteći. Dva dana kasnije nazvao ju je Paul Martin. - Mislim da sam pronašao mjesto koje bi vas moglo zanimati - rekao je odrješito. Nalazi se na West Sideu, na Šezdeset devetoj ulici. Još nije na trţištu. Pripada mom klijentu koji ga ţeli prodati. Lara i Howard Keller su ga istog jutra otišli pogledati, Bilo je to sjajno zemljište. - Kako si saznala za ovo? - pitao je Keller. - Paul Martin. - Tako, znaĉi. - U glasu mu se osjećalo neodobravanj e. - Što bi to trebalo znaĉiti? 164 · D O K Z V 1 J E Z D E B ~~L 1 S T A J U · - Lara... provjerio sam Martina. On je mafijaš. Kloni ga se. , Ljutito je odvratila: - On nema veze s mafijom. To mi je dobar prijatelj. Inaĉe, kakve to veze ima s ovim zemIjištem? Sviđa li ti se? - Mislim da je sjajno. - Onda ćemo ga kupiti. Deset dana kasnije zakljuĉili su posao. Lara je poslala Paulu Martinu veliki buket cvijeća. Uz njega je priloţila poruku: Paule, molim te ne šalji ga natrag. Vrlo je osjetljivo. Toga popodneva ju je nazvao. - Hvala za cvijeće. Nisam navikao dobivati cvijeće od lijepih ţena. - Glas mu je zvuĉao promuklije nego obiĉno. - Znaš li u ĉemu je problem? - pitala je Lara. - Nitko te do sada nije dovoljno razmazio.


- Znaĉi to ţeliš, razmaziti me? - Do kraja. Paul se nasmijao. ~- Mislim ozbiljno, - Znam. - Zašto o tome ne porazgovaramo na ruĉku? - pitala j e Lara. Paul Martin nije mogao prestati misliti na Laru. Znao je da bi se lako mogao u nju zaljubiti. Bila je nekako ranjiva, neduţna, a u isto vrijeme divlje senzualna. Znao je da bi bilo mudro da se prestanu viđati, no nije se mogao obuzdati. Ono što ga je privlaĉilo njoj bilo je snaţnije od njegove volje. 165 ·S1DNEYSHELDON· Ruĉali su u klubu "21 " . - Kada ţeliš nešto sakriti - savjetovao je Paul Martin - uvijek to radi na otvorenom. Tada nitko neće pomisliti da ĉiniš nešto loše. - Pokušavamo li nešto sakriti? - šapnula je Lara. Pogledao ju je i toga trena donio odluku. Lijepa je i pametna, no ima na tisuće takvih ţena. Bit će je lako zaboraviti. Otići ću jednom s njom u krevet i to će biti kraj. Pokazalo se da je bio u krivu. Kad su stigli u Larin stan, Paul je bio neobjašnjivo nervozan. - Osjećam se kao jebeni školarac - rekao je Paul. - Izišao sam iz prakse. - To je poput voţnje bicikla - promrmljala je Lara. - Sve će ti se vratiti. Daj da te svuĉem. Skinula mu je sako i kravatu i poĉela mu otkopĉavati košulju. - Znaš da među nama ne moţe biti ništa ozbiljno, Lara. - Znam. - Imam šezdeset i dvije godine. Mogao bih ti biti otac. Ostala je nepomiĉna na trenutak, sjetivši se sna. Znam. Razodjenula ga je. - Imaš divno tijelo. - I~vala, - Supruga mu to nikad nije rekla, Lara j~ prešla rukom preko njegoyih b~dara, - ~rlo si snaţan, zar ne? Osjetio je da stoji ĉvršće. - Igrao sam bejzbol kad sam bio u... Njezine usne našle su se na njegovima i iskusio je nešto što mu se još nikad nije dogodilo. Ĉinilo mu se kao ~ss


· D O K Z V 1 J E Z D E B ~~L 1 S T A J U · da mu tijelo gori. Vodili su ljubav i bilo je to bez kraja i poĉetka, kao rijeka koja ga proţima sve brţe i brţe, plima ga je poĉela povlaĉiti, vukući ga sve niţe i niţe, dublje i dublje, u baršunastu tamu koja se raspršila u tisuće zvijezda. A ĉudo je bilo što se to dogodilo još jednom i još jednom, dok nije ostao leţati iscrpljen, dahćući. - Ne mogu vjerovati - rekao je. Vođenje ljubavi sa suprugom uvijek je bilo konvencionalno, rutinsko. No s Larom je to bilo nevjerojatno senzualno iskustvo. Paul je bio s mnogo ţena, no nikada nije sreo ni jednu poput Lare. Darovala mu je nešto što mu ni jedna druga ţena nikada nije darovala: pomogla mu je da se osjeća mladim. Dok se Paul odijevao, Lara je pitala: - Hoću li te ponovno vidjeti? - Da. - Boţe, pomozi mi. - Da. Osamdesete su bile vrijeme promjena. Ronald Regan bio je izabran za predsjednika Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, a Wall Street doţivio je najgori dan u svojoj povijesti. Iranski šah umro je u progonstvu, a Anwer El Sadat bio je ubi jen. Javni dug doscgao je ~isuću milijardi ~olara, a amerl~ki taoci bili su oslobo~eni, Sandra Day 0"Connor ~ostala je prva ţena u Vrhovnom sudu. Lara je bila na pravom mjestu u pravo vrijeme. Gradevinsko poduzetništvo naglo je oţivjelo. Novca je bilo u obilju i banke su bile spremne financirati i nesigurne projekte. Štedno-kreditne ustanove bile su velik izvor novca. Visoko isplative no visoko riziĉne obveznice, tzv. junk bonds, koje.je populariţirao financijski genij Mike Milken, ts~ ·$tDNEYSH~LDON· hranile su industriju nekretnina. Financije su bile tu za one koji su ih traţili. - Sagradit ću hotel na zemljištu u Šezdeset devetoj ulici, umjesto poslovne zgrade. - Zašto? - pitao je Howard Keller. - To je savršena lokacija za poslovnu zgradu. Hotelom moraš upravljati dvadeset i ĉetiri sata na dan. Gosti dolaze i odlaze poput mrava. Poslovnu zgradu moraš samo iznajmljivati svakih pet ili deset godina.


- Znam, ali s hotelom dobivaš nevjerojatnu moć, Howarde. Moţeš vaţnim ljudima dati apartmane i zabavljati ih u svojem restoranu. Sviđa mi se ta zamisao. Sagradit ću hotel. Ţelim da ugovoriš sastanke s najboljim arhitektima u New Yorku: Skidmoreom, Owingsom i Merrillom, Peterom Eisenmanom i Philipom Johnsonom. Sastanci su se odrţali tijekom naredna dva tjedna. Neki od arhitekata ponašali su se pokroviteljski. Nikad prije nisu radili za ţenskog poslodavca. Jedan od njih je rekao: - Ako ţelite da kopiramo... - Ne. Sagradit ćemo zgradu koju će drugi kopirati. Ako ţelite kljuĉnu rijeĉ, neka to bude "elegancija". Već vidim ulaz s fontanom sa svake strane i predvorje u talijanskom mramoru. Iza predvorja postavit ćemo udobnu salu u kojoj... Na kraju sastanka svi su bili zadivljeni. Lara je sastavila svoj tim. Unajmila je odvjetnika Terryja Hilla, asistenta Jima Belona, voditelja projekta Toma Chritona i reklamnu agcnciju koju je vodio Tom Scott, Unajmila je arhitektonsku tvrtku Higgins, Almon~ & Clark i posao je mogao poĉeti. - Sastajat ćemo se jednom tjedno - rekla je Lara grupi - no ţelim svakodnevne izvještaje od svakog od vas. tss ·DOKZV(JEZDEBL1STAJU· Ţelim da ovaj hotel bude sagrađen brzo i jeftino. Izabrala sam vas jer ste najbolji u svome poslu. Nemojte me razoĉarati. Ima li pitanja? Sljedeća dva sata provela je odgovarajući na njih. Kasnije je Lara rekla Kelleru: - Što ti se ĉini, kako je prošao sastanak? - Izvrsno, šefice. Bilo je to prvi put da ju je tako oslovio. To joj se svidjelo. Nazvao je Charles Cohn. - U New Yorku sam. Moţemo li se naći na ruĉku? - Svakako! Ruĉali su kod Sardija. - Izgledaš prekrasno - rekao je Cohn. - Uspjeh ti dobro pristaje, Lara. - To je samo poĉetak - rekla je Lara. - Charles... bi li se ţelio pridruţiti Cameron Enterprisesu? Dat ću ti dio kompanije i... Zatresao je glavom. - Hvala, ali ne. Ti si na poĉetku svog puta. Ja sam već pri kraju. Ovoga ljeta ću se povući.


- Ostanimo u kontaktu - rekla je Lara. - Ne ţelim t~ 1~~11bltl, Sljedeći put kada je Paul Martin došao u Larin stan, rekla mu je: Imam iznenadenje za tebe, dušo. Predala mu je pola tuceta paketa. - Hej! Nije mi rodendan. - Otvori ih. Unutra je bilo dvanaest Bergdorf~ Goodman košulja i dvanaest Pucci kravata. " - Imam košulje i kravate - nasmijao se. tss · S I D N E Y S H ~,E L D O N · - Ne ovakve - rekla je Lara. - S njima ćeš se osjećati mladim. Našla sam ti i dobrog krojaĉa. Sljedećeg tjedna, Lara je dogovorila da novi frizer uredi Paulovu kosu. Paul Martin pogledao se u ogledalo i pomislio: Zaista izgledam mlade. Ţivot je postao uzbudljiv. I sve zbog Lare, pomislio je. Paulova ţena pokušavala je ne primijetiti promjenu na svom suprugu. Svi su došli na sastanak: Keller, Tom Chriton, Jim Belon i Terry Hill. - Gradit ćemo hotel ubrzano - objavila je Lara. Prisutni su se pogledali. - To je opasno - rekao je Keller. - Nije ako radiš kako treba. Tom Chriton je progovorio: - Gospodice Cameron, siguran naĉin je da se radi korak po korak. Prvo izravnate teren, a nakon toga poĉnete kopati temelje. Kada je to gotovo postavite... Lara ga je prekinula. - Znam sve o tome. - Onda zašto...? - Zato što bi to trajalo dvije godine, Ne ielim ĉekati dvije ~odine, Jim Belon je rekao; - Ako ubrzamo gradnju, to znaći da radimo više koraka u isto vrijeme. Ako išta pođe naopako, ništa se neće uklopiti. Mogli biste dobiti nagnutu zgradu s elektriĉnim instalacijama na krivom mjestu i... - Tada se moramo potruditi da ništa ne pode naopako - rekla je Lara. - Ako budemo radili na taj naĉin, sagradit ćemo zgradu za godinu dana umjesto za dvije godine i uštedjet ćemo gotovo dvadeset milijuna dolara. - Istina, no t9 je velik rizik. - Volim riskirati.


mo PETNAESTO POGLAYLJE Lara je rekla Paulu Martinu za svoju odluku da ubrza gradnju hotela i raspravu koju je imala s odborom. - Moţda su bili u pravu - rekao je Paul. - To bi moglo biti opasno. - Trump to radi. Uris takoder. Paul je rekao njeţno: - Mala, ti nisi Trump ni Uris. - Bit ću veća od njih, Paule. Sagradit ću više zgrada u New Yorku nego itko do sada. Ovo će biti moj grad. Promatrao ju je nekoliko trenutaka. - Vjerujem ti. Lara je u uredu imala telefon ćiji broj nije bio u ime111kU. Samo Paul Martin zn~Q je broj. I on je postavio telefon u svom uredu za Larine pozive. Razgovarali su nekoliko puta na dan, Kad god bi s~ mogli naći, otišli bl u Larin sian, Paul Ma~ti~ se više radovao tim sastancima n~go što j~ mislio da je moguće. Postao je opsjednut Larom. Kada je Keller postao svjestan toga što se događa, zabrinuo se. - Lara - rekao je - mislim da griješiš. On je opasan. 171 ·S1DNEYSHELDON· - Ti ga ne poznaješ. Divan je. - Jesi li zaljubljena u njega? Lara je razmislila o tome. Paul Martin bio je ono što joj je trebalo. No je li ga voljela? - Ne. - Je li on zaljubljen u tebe? - Mislim da je. - Budi oprezna. Budi vrlo oprezna. Lara se nasmiješila. Odjednom, poljubila je Kellera u obraz. Volim kada se brineš za mene, Howarde. Lara je bila na gradilištu i prouĉavala izvještaj. ! - Vidim da plaćamo za previše drva - rekla je Lara. Razgovarala je s Peteom Reeseom, novim voditeljem proj ", jekta. - Nisam vam to htio ranije spomenuti, gospođice Cameron, jer nisam bio siguran - no u pravu ste. Mnogo drva i je nestalo. Morali smo ga dva puta naruĉiti. Pogledala ga je. - Mislite, netko ga krade? ! " - Ĉini se da je tako. f - Znate li tko bi to mogao biti? f - Ne,


- Imamo noćne ĉuvare, zar ne? ; - Jednog ĉuvara. - I on nije ništa vidio? - Ne. No moţda se to dogada danju. Mogao bi to biti bilo tko. Lara se zamislila. - Vidim. Hvala što ste mi rekli, Pete. Pobrinut ću se za to. Toga dana Lara je unajmila privatnog detektiva, Stevea Kanea. i, 172 ·DOKZV1JEZDEB~1STAJU· - Kako netko moţe usred bijela dana odšetati s hrpom drva? pitao je Kane. - Vi mi to recite. - Kaţete da imate noćnog ĉuvara? - Da. - Moţda je on krivac. - Ne zanimaju me mogućnosti - rekla je Lara. - Saznajte tko to ĉini i javite mi. - Moţete li me zaposliti kao radnika? - Pobrinut ću se za to. Sljedećeg je dana Steve Kane došao raditi na gradilištu. Kada je Lara rekla Kelleru što se događa, rekao je: - Nisi se morala upuštati u to. Mogao sam to srediti umjesto tebe. - Volim sama sredivati stvari - rekla je Lara. Bio je to kraj razgovora. Pet dana kasnije Kane se pojavio u Larinu uredu. - Jeste li išta saznali? - Sve - rekao je. - Je li bio ĉuvar? - Ne, Drvo nije bilo ukradeno s gradilišta, - Što ţelite reći? - Ţelim reći da onamo uopće nije stiglo. Poslano je na drugo gradilište u Jerseyju i dva puta zaraĉunato. Papiri su bili krivotvoreni. - Tko stoji iza toga? - upitala je Lara. Kane joj je rekao. Sljedećeg se dana odrţao sastanak odbora. Bili su ondje Terry Hill, Larin odvjetnik, Howard Keller, Jim Belon, vo 173 · S 1 D N E Y S H ~"E L D O N · ditelj projekta Pete Reese. Za stolom je sjedio i stranac. Lara ga je predstavila kao gospodina Conroya. - Ĉujmo izvještaj - rekla je Lara. Pete Reese je rekao: - Napredujemo prema planu. Procjenjujemo da će nam trebati još ĉetiri mjeseca. Bili ste u pravu glede ubrzane


gradnje. Sve ide kao po loju. Već smo zapoĉeli elektriĉne i vodovodne instalacije. - Dobro - rekla je Lara. - Što je s ukradenim drvom? - pitao je Keller. - Još ništa - rekao je Pete Reese. - No drţimo oĉi otvorene. - Mislim da se više ne trebate brinuti o tome - objavila je Lara. Saznali smo tko krade. - Kimnula je strancu. - Gospodin Conroy je iz policijskog odreda za prevare. On je zapravo detektiv Conroy. - Što on radi ovdje? - pitao je Pete Reese. - Došao je po vas. Reese je podigao pogled, zateĉen. - Što? Lara se okrenula ostalima. - Gospodin Reese je krao naše drvo za drugo gradilište. Kad je saznao da provjeravam izvještaje, odluĉio mi je reći da postoji problem. - Ĉekajte malo - rekao je Pete Reese. - Ja... ja... Sve ste krivo shvatili. Okrenula se Conroyu. - Hoćete li ga, molim vas, odvesti odavde? Okrenula se drugima. - Dogovorxmo se sada o otvorenju hotela. Kako se hotel bliţio dovršenju, pritisak je postajao snaţniji. Lara je postajala nemoguća. Stalno je gnjavila sve oko sebe. Nazivala je ljude usred noći. - Howarde, znaš li da pošiljka tapeta još nije stigla? i~a · D O K Z V 1 J E Z D E B 4~ 1 5 T A J U · - Zaboga, Lara, ĉetiri je sata ujutro. - Devedeset je dana do otvorenja hotela. Ne moţemo otvoriti hotel bez tapeta. - Provjerit ću to ujutro. - Jutro je. Provjeri to sad. Larina nervoza povećavala se s pribliţavanjem otvorenja. Sastala se s Tomom Scottom, šefom reklamne agencije. - Imate li male djece, gospodine Scott? Pogledao ju je iznenađeno. - Ne. Zašto? - Zato što sam upravo pogledala reklamnu kampanju i ĉini se da ju je osmislilo malo, retardirano dijete. Ne mogu vjerovati da su odrasli ljudi sastavili ovo smeće. Scott se namrštio. - Ako vam se nešto ne sviđa... - Ništa mi se ne sviđa - rekla je Lara. - Nedostaje joj uzbudljivosti. Bezbojna je. Mogla bi biti o bilo kojem hotelu, bilo gdje. Ovo nije bilo koji hotel,


gospodine Scott. Ovo je najljepši, najmoderniji hotel u New Yorku. A zvuĉi kao da je rijeĉ o hladnoj, bezliĉnoj zgradi. To je topao i uzbudljiv dom, Obavijestimo ljude o tome· Mislite li da to moŢete izvesti? - Uvjeravam vas da maţemo. Izmijenit ćemo kam~ panju i za dva tjedna... - Ponedjeljak - rekla je Lara odrješito. - Ţelim vidjeti novu kampanju u ponedjeljak. Novi oglasi izišli su u novinama i ĉasopisima širom zemlje, - Mislim da je kampanja ispala sjajno - rekao je Tom Scott. - Bili ste u pravu. Lara ga je pogledala i rekla tiho: - Ne ţelim biti u pravu. Ţelim da vi budete u pravu. Za to ste plaćeni. 175 · S I D N E Y S 41 E l D O N · Okrenula se Jerryju Townsendu, zaduţenom za publicitet. - Jesu li sve pozivnice poslane? - Da. Već smo dobili većinu odgovora. Svi dolaze na otvorenje. Bit će to sjajna zabava. - I trebala bi biti - progunđao je Keller - s obzirom na to koliko nas stoji. Lara se nasmijala. - Prestani biti bankar na trenutak. Dobit ćemo publicitet koji vrijedi milijune dolara. Doći će desetci slavnih liĉnosti i... Podigao je ruku. - U redu, u redu. Dva tjedna prije otvorenja, sve je izgledalo kao da se događa u isto vrijeme. Tapete su stigle, sagovi su bili postavljeni, dvorane obojene i slike obješene na zidove. Lara je pregledavala svaki apartman, zajedno s još pet osoba. Ušla je u jedan apartman i rekla: - Zavjese ne odgovaraju. Zamijenite ih s onima u susjednom apartmanu. U drugom je isprobala klavir. - Raštiman je. Sredite to. U trećem apartmanu elektriĉni kamin nije radio. - Popravite ga. Ĉinilo se da Lara pokušava sve uĉiniti sama. Bila je u kuhinji, u praonici i skladištima. Bila je svagdje, zahti~evala je, ţalila se i sredivala stvari. Ĉovjok kojog je unajmila d~ upxavlja hotelom r~kao "o; Nomo"te so toliko uZbu~ivati, gospođice Cameron, Na s otvorenju svako~ hotela nelce sit~i~e uvijek po~u naopal~o. a


- Ne u mojim hotelima - rekla je Lara. - Ne u mojim hotelima. Na dan otvorenja, Lara je ustala u ĉetiri sata ujutro, suviše nervozna da bi spavala. Oĉajniĉki je ţeljela razgot~s ·DOKZV1JEZDEBC1STAJU· varati s Paulom Martinom, no nikako ga nije mogla nazvati u to doba. Obukla se i pošla u šetnju. Sve će biti u redu, rekla je sebi. Raĉunalo za rezervacije bit će popravljeno. Treća peć će proraditi. Brava na apartmanu broj sedam bit će poprav jena. Naći ćemo zamjenu za sobarice koje su juĉer otkazale. Klima uredaj u krovnom apartmanu će proraditi... U šest sati te veĉeri poĉeli su pristizati uzvanici. Uniformirani redar na svakom ulazu u hotel pregledao bi njihove pozivnice prije nego što bi ih pustio unutra. Bilo je ondje slavnih liĉnosti, poznatih sportaša i vaţnih poslovnih ljudi. Lara je sama paţljivo pregledala listu uklanjajući imena nepoţeljnih. Stajala je u prostranom predvorju i pozdravljala goste kako su stizali. - Ja sam Lara Cameron. Lijepo je što ste došli... Slobodno razgledajte. Lara je pozvala Kellera na stranu. - Zašto gradonaĉelnik nije stigao? - Vrlo je zaposlen, i... - Znaĉi, smatra da nisam dovoljno vaţna, - Jednog dana promijenit će mišljenj~, Stigao je jedan od gradonađelnikovih pomoćnika. - Hvala što ste došli - rekla je Lara. - To je ĉast za ovaj hotel. Lara je nervozno pogledom traţila Todda Graysona, arhitektonskog kritiĉara za The New York Times, kojemu je poslala pozivnicu. Ako mu se svidi, pomislila je Lara, znaĉi da sam uspjela. Paul Martin stigao je sa svojom suprugom. Bilo je to prvi put da je Lara vidjela gospođu Martin. Bila je to t~~ ·SIDNEYSMELDON· privlaĉna ţena elegantnog izgleda. U Lari se neoĉekivano javio osjećaj krivice. Paul je prišao Lari. - Gospođice Cameron, ja sam Paul Martin. Ovo je moja supruga, Nina. Hvala što ste nas pozvali. Lara mu je stisnula ruku trenutak duţe nego što je bilo potrebno. - Drago mi je da ste došli. Izvolite, osjećajte se kao kod kuće.


Paul se osvrnuo po predvorju. Već ga je vidio pet puta prije toga. Prekrasno je - rekao je. - Mislim da ćete doţivjeti velik uspjeh. Nina Martin promatrala je Laru. - Sigurna sam da hoće. A Lara se pitala zna li. Gosti su poĉeli pristizati u velikom broju. Sat kasnije Lara je stajala u predvorju, a Keller je poţurio prema njoj. - Zaboga, Lara - rekao je - svi te traţe. U blagovaonici su, veĉeraju. Zašto nisi ondje? - Todd Grayson nije stigao. Ĉekam ga. - Kritiĉar iz Timesa? Vidio sam ga prije sat vremena. - Što? - Da. Otišao je razgledati hotel s ostalima. - Zašto mi nisi rekao? ~ Mislio sam da znaš, - Što je rekao? - pitala je Lara nestrpljivo, - I~ako je izgledao? Je li izgledao zadivljeno? - Nije rekao ništa. Izgledao je dobro. I ne znam je li bio zadivljen ili nije. - Baš ništa nije rekao? - Ništa. ma .DOK~ZVIJEZDEBL15TAJU· Lara se namrštila. - Da mu se svidjelo, već bi nešto rekao. To je loš znak, Howarde. Zabava je bila golem uspjeh. Gosti su jeli, pili i nazdravljali hotelu. Kada je veĉer završila, Lara je bila preplavljena komplimentima. - Ovo je tako divan hotel, gospođice Cameron... - Zacijelo ću odsjesti ovdje kada ponovno dođem u New York... - Bila je genijalna zamisao da postavite glasovir u svakoj sobi... - Oboţavam kamine... - Preporuĉit ću ga svim svojim prijateljima... Pa, pomislila je Lara, ĉak i da se ne svidi The New York Timesu, hotel će doţivjeti uspjeh. Lara je vidjela Paula Martina i njegovu suprugu na odlasku. - Mislim da ste zaista uspjeli, gospođice Cameron. O tome će govoriti cijeli New York. - Vrlo ste ljubazni, gospodine Martin - rekla je Lara. - Hvala vam što ste došli, Nina Martin rekla je tiho: - Laku noć, gospo~ice Ca meron. - Laku noć.


Dok su izlazili iz hotela, Lara ju je ĉula kako govori: - Vrlo je lijepa, zar ne Paule? Sljedećeg ĉetvrtka, kada je izišlo prvo izdanje The New York Timesa, Lara je u ĉetiri sata ujutro bila na novinskom kiosku kako bi kupila primjerak. Uţurbano je okrenula gradsku rubriku. Ĉlanak Todda Graysona poĉinjao je rijeĉima: 179 ·SIDNEYSMELDON. "Manhattanu je već dugo bio potreban hotel koji ne podsjeća putnike na to da su u hotelu. Apartmani u Cameron Plazi veliki su, elegantni i vrlo ukusno urecJeni. Lara Cameron konaĉno je dala New Yorku..." Vrisnula je od radosti. Nazvala je Kellera i probudila ga. - Uspjeli smo! - rekla je. - Times nas oboţava. Sjedio je na krevetu, omamljen. To je sjajno. Što kaţu? Lara mu je proĉitala ĉlanak. - U redu - rekao je Keller. - Sada se konaĉno moţeš naspavati. - Spavati? Šališ se. Pronašla sam novu lokaciju. Ĉim se otvore banke, ţelim da poĉneš pregovarati o kreditu... Newyorški hotel Cameron Plaza postigao je nevje rojatan uspjeh. Bio je u potpunosti popunjen i postojala je duga lista ĉekanja. - To je tek poĉetak - rekla je Lara Kelleru. - Ovdje ima deset tisuća graditelja - no samo nekoliko velikih Tischeovi, Rudinovi, Rockeffelleri i Sternovi. Pa, svidjelo im se to ili ne, mi ćemo im se pridruţiti u igri. Izmijenit ćemo izgled grada. Stvorit ćemo budućnost. Lara je poĉela dobivati pozive iz banaka koje su joj nudile kredite. Odrţavala je ~o~re o~nose s vaţnim posrednicima za nekretnine, vodeći ih na veĉere i u kazalište. Unaprijed je saznavala koji će se posjedi pojaviti na trţištu. Kupila je još dva zemljišta u poslovnom dijelu grada i zapoĉela gradnju. Paul Martin nazvao je Laru u ured. - Jesi li vidjela novi Business Week? Vrlo si popularna - rekao je. - Pišu da si vrlo utjecajna - Trudim se. - Jesi li slobodna za veĉeru? - Otkazat ću planove. iso T" · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L I 5 T A J U ·


Lara je bila na sastanku s partnerom u vrhunskoj arhitektonskoj tvrtki. Pregledavala je nacrte i crteţe koje joj je donio. - Ovo će vam se svidjeti - rekao je glavni arhitekt. - Ima eleganciju i simetriju kakvu ste traţili. Objasnit ću vam neke detalje... - Nema potrebe - rekla je Lara. - Razumijem ih. Podigla je pogled. Ţelim da ove planove predate slikaru. - Molim? - Ţelim velike slike ove zgrade u boji. Ţelim crteţe predvorja, hodnika i ureda. Bankari nemaju mašte. Ja ću im pokazati kako će zgrada izgledati. - To je sjajna ideja. Pojavila se Larina tajnica. - Ţao mi je što kasnim. - Ovaj je sastanak bio zakazan za devet sati, Kathy. Sada je devet i petnaest. - Ţao mi je, gospodice Cameron, sat mi nije zvonio i... - Razgovarat ćemo o tome kasnije. Okrenula se arhitektima. - Ţelim da uĉinite nekoliko izmjena... Dva sata kasnije Lara je završila razgovor o ţeljenim izmjenama. Kada je sastanak završio, obratila se Kathy: - Ostanite ovdje. Sjedite. Kathy je sjela. - Volite li svoj posao? - Da, gospođice Cameron. - Ovo je treći put ovog tjedna da kasnite. Više to ne ţelim trpjeti. - Uţasno mi je ţao, ja... ne osjećam se dobro u posljednje vrijeme. - U ĉemu je problem? tat . S 1 D N E Y S H ~"E L D O N · - Ništa, zaista. - Oĉito je dovoljno vaţno da zbog toga ne stiţete na vrijeme. Što je? - U posljednje vrijeme nisam baš dobro spavala. Da budem iskrena, ja... bojim se. - Ĉega se bojite? - upitala je Lara nestrpljivo. - Ja... imam nekakvu kvrţicu. - Oh. - Lara je na trenutak zašutjela. - Što vam je rekao lijeĉnik? Kathy je promrmljala. - Nisam bila kod lijeĉnika. - Niste bili kod lijeĉnika! - eksplodirala je Lara. Zaboga, kako moţete biti tako glupi? Morate otići lijeĉniku!


Lara je podigla slušalicu. - Dajte mi doktora Petersa. Spustila je slušalicu. - Vjerojatno nije ništa, no morate provjeriti. - Majka i brat su mi umrli od raka - rekla je Kathy utuĉeno. - Ne ţelim saznati da i ja imam rak. Telefon je zazvonio. Lara je podigla slušalicu. Halo? Što?... Baš me briga gdje je. Recite mu da odmah ţelim razgovarati s njim. Spustila je slušalicu. Nekoliko trenutaka kasnije telefon je ponovno zazvonio. Lara je podigla slušalicu. - Halo, Alane... ne, ja ~~m dobro, Postat ću vam svoju tajnicu. Zove se Kathy Turner, Stići će za pola sata. Zelim da je još danas pre ~ledatc", z~am da ste", cijenim to", hvala, x Spustila je slušalicu. - Idite u bolnicu Sloan-Kette! ring. Doktor Peters vas oĉekuje. - Ne znam što da kaţem, gospođice Cameron. p , - Recite da ćete sutra doći na vrijeme. ,: ~sz · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U · Howard Keller je ušao u ured. - Imamo problem, šefice. - Reci. - Radi se o posjedu na Ĉetrnaestoj ulici. Iselili smo stanare iz cijelog bloka osim iz jedne stambene zgrade Dorchester Apartments. Šest stanara ne ţeli izići, a grad nam ne dopušta da ih istjeramo. - Ponudite im još novca. - Nije u pitanje novac. Ti ljudi već dugo ondje ţive. Ne ţele otići. Ondje im je ugodno. - Tada ćemo se pobrinuti da im postane neugodno. - Kako to misliš? Lara je ustala. - Hajdemo pogledati zgradu. Dok su išli prema zgradi prošli su pokraj uliĉnih prosjaka i beskućnika, koji su traţili milostinju. - U ovako bogatoj zemlji - rekla je Lara - ovo je sramota. Zgrada Dorchester Apartments bila je šesterokatnica od cigle okruţena starim zgradama koje su ĉekale rušenje. Lara je stajala ispred nje, prouĉavajući je. - Koliko stanara ima unutra? - Šesnaest se iselilo. Šestero je još ondje. - To znaĉi da imamo šesnaest praznih stanova. Zbunjeno ju je pogledao. - Tako je. Zašto? - Idemo ih napuniti.


- ~Iisliš, iznajmiti? Kakva smisla ima, . . - Nećemo ih iznajmiti. Darovat ćemo ih beskućnicima. U New Yorku ţive tisuće beskućnika. Mi ćemo se pobrinuti za neke od njih. Dovedi ih u stanove u što većem broju. Pobrini se da dobiju nešto hrane. Keller se namrštio. - Zašto mislim da je ovo jedna od tvojih lošijih zamisli? 183 ·StDNEYSM~LDON· ;I f i F ~I u .u. - Howarde, postat ćemo dobroĉinitelji. Uĉinit ćemo nešto što grad ne moţe - udomiti beskućnike. Lara je pomnije prouĉila zgradu, promatrajući prozore. - I stavite daske na te prozore. - Što? - Pobrinut ćemo se da zgrada izgleda kao stara ruševina. Je li apartman na najvišem katu još zauzet, onaj s vrtom na krovu? - Da. - Postavite veliku reklamu na krov da zaprijeĉi vidik. - Ali... - Pobrini se za to. Kad se Lara vratila u ured, ĉekala ju je poruka. - Dr. Peters ţeli da ga nazovete - rekla je Tricia. - Nazovite mi ga. Došao je na telefon gotovo istog trena. - Lara, pregledao sam vašu tajnicu. - Da? - Ima tumor. Bojim se da je maligan. Predlaţem da što prije izvedemo masektomiju. - Ţelim drugo mišljenje - rekla je Lara. - Naravno, ako ţelite, no ja sam šef odjela i... - Svejedno ţelim drugo mišljenje, Neka je još netko pregleda. Javite mi se što prije moţete, Gdje je Kathy sada? - Krenula je u ured. - Hvala, Alane. Lara je spustila slušalicu. Pritisnula je dugme interfona. - Kada se Kathy vrati, pošaljite je k meni. 184


· D O K Z V 1 J E Z D E B ~~L I S T A J U · Lara je prouĉavala kalendar na stolu. Za samo trideset dana poĉet će s gradnjom nove zgrade. Do toga datuma mora isprazniti Dorchester Apartments. Šest tvrdoglavih stanara. U redu, pomislila je Lara, da vidimo koliko dugo će izdrţati. Kathy je ušla u Larin ured. Lice joj je bilo nateĉeno, a oĉi crvene. - Ĉula sam vijest - rekla joj je Lara. - Zaista mi j e ţao, Kathy. - Umrijet ću - rekla je Kathy. Lara je ustala i ĉvrsto je zagrlila. - Naravno da nećete. Rak se danas moţe izlijeĉiti. Ići ćete na operaciju i sve će biti u redu. - Gospođice Cameron, ne mogu si priuštiti... - Sve ćemo srediti. Dr. Peters će se pobrinuti da vas još jednom pregledaju. Ako pregled potvrdi njegovu dijagnozu, trebali biste odmah otići na operaciju. Sada idite i odmorite se. Kathyne oĉi ponovno su se napunile suzama. - Ja... hvala vam. Dok je izlazila iz ureda, Kathy je pomislila; Nitko zaista ne poznaje ovu ţenu, ŠESNAESTO POGLAYLJE Sljedećeg jutra Lara je imala posjetitelja. - Neki gospodin O"Brian iz Gradskog ureda za planiranje ţeli vas vidjeti, gospođice Cameron. - Što treba? - Nije rekao. Lara je nazvala Kellera preko interfona. - Moţeš li doći ovamo, Howarde? - Rekla je tajnici: - Pošaljite gospodina O"Briana unutra. Andy O"Brian bio je krupan Irac crvena lica i govorio je s laganim naglaskom. - Gospođica Cameron? Lara je ostala sjediti za stolom. - Da. Što mogu uĉiniti za vas, gospodine O"Brian? - Bojim se da ste prekršili zakon, gospođice Cameron, - Zaista? 0 ćemu se radi? - Vi posjeciujete Dorchester Apartments na Ćetrnaestoj ulici? - Da. - Imamo prijavu da je oko stotinu beskućnika nagurano u te stanove. iss · D O K Z V 1 J E Z D E B u, 1 S T A J U ·


- Ah, to. - Lara se nasmiješila. - Da, mislila sam ako grad ne ĉini ništa za beskućnike, ja bih im mogla pomoći. Dala sam im mjesto gdje mogu prespavati. Howard Keller je ušao u sobu. - Ovo je gospodin Keller. Gospodin O"Brian. Rukovali su se. Lara se okrenula Kelleru. - Upravo sam objašnjavala kako pomaţemo gradu u vezi s beskućnicima. - Vi ste ih pozvali unutra, gospođice Cameron? - Tako je. - Imate li dozvolu od grada? - Dozvolu za što? - Ako postavljate prenoćište, ono mora biti odobreno od gradskih vlasti. Morate ispunjavati neke uvjete. - Ţao mi je. Nisam znala da je tako. Odmah ću se pobrinuti za dozvolu. - Mislim da nećete. - Što to znaĉi? - Ţalili su nam se stanari te zgrade. Kaţu da ih pokušavate istjerati van. - Besmislica, Gospođice Cameron, imate ĉetrdeset i osam sati da rnaknete beskućnike odande. A kada odu, morate skinuti daske kojima ste pokrili prozore. Lara je bila bijesna. - Je li to sve? - Ne, gospodice. Stanar s vrtom na krovu kaţe da ste postavili znak koji mu zaklanja vidik. Morat ćete skinuti i to. - Što ako neću? - Mislim da hoćete. Sve se ovo smatra zlostavljanjem. Uštedjet ćete si puno muke i neugodnog publiciteta ~s~ ·SIDNEYSH"ELDON· ako nas ne prisilite da vas odvedemo na sud. - Kimnuo je i rekao: - Ugodan dan. Gledali su ga dok je izlazio iz ureda. Keller se okrenuo Lari. - Morat ćemo izvesti te ljude odande. - Ne. - Sjedila je i razmišljala. - Kako to misliš? Ĉovjek je rekao... - Znam što je rekao. Ţelim da dovedeš još beskućnika. Ţelim da ta zgrada bude krcata Ijudima s ulice. Odugovlaĉit ćemo. Nazovi Terryja Hilla. Reci mu u ĉemu je problem. Neka uspori proces, ili tako


nešto. Moramo prije kraja mjeseca istjerati tih šest stanara, ili će nas to stajati tri milijuna dolara. Interfon je zazvonio. - Dr. Peters je na telefonu. Lara je podigla slušalicu. - Halo, Alane. - Samo sam ti htio reći da smo završili operaciju. Izgleda da je potpuno uspjela. Kathy će biti dobro. - To su divne vijesti. Kad je mogu posjetiti? - Moţeš doći danas popodne. - I hoću. Hvala, Alane. Pobrini se da ja dobijem sve raĉune, hoćeš li? - Hoću. - I reci bolnici da oĉeku~e donaci~u. Pedeset tisuća Lara je rekla Tricijiv - Ispuni njezinu sobu cvijećem. - Pogledala je na svoj raspored. - Otići ću je posjetiti u " ĉetiri sata. Terry Hill je ušao u ured. - Uskoro će stići nalog za vaše uhićenje. ; - Molim? tss · D O K Z V 1 J E Z D E B it 1 5 T A J U · - Jesu li vas upozorili da izvedete beskućnike iz zgrade? - Da, ali... - Ne moţete se izvući, Lara. Ima jedna stara poslovica: "Ne bori se s gradskim vlastima, ne moţeš pobijediti." - Hoće li me zaista uhititi? - Budite sigurni da hoće. Grad vam je naloţio da izvedete te ljude van. - U redu - rekla je Lara. - Idemo ih izvesti. - Okrenula se Kelleru. Izvedi ih, na nemoj ih izbaciti na ulicu. To nije u redu... Imamo praznih kuća koje ĉekaju preuređenje. Smjestimo ih ondje. Uzmi svaku pomoć koja ti je potrebna. Ţelim da iziđu za jedan sat. Okrenula se Terryju Hillu. - Idem odavde, da me ne mogu uhititi. Dok se vratim, problem će biti riješen. Interfon je zazvonio. - Ovdje su dva gospodina iz ureda javnog tuţitelja. Lara je dala znak Howardu Kelleru. Ovaj je prišao interfonu i rekao: - Gospođica Cameron nije ovdje. Tišina. - Kada će se vratiti? Keller je pogledao Laru, Lara je zatresla glavom. Keller je rekao: Ne 2nam. - Idem na straţnji izlaz - rekla je Lara.


Lara je mrzila bolnice. Bolnica je bila njezin otac koji leţi u krevetu, blijed i iznenada ostario. - Koga vraga radiš tu? Imaš posla u penzionu, Lara je ušla u Kathynu sobu. Bila je ispunjena cvijećem. Kathy je sjedila u krevetu. - Kako se osjećate? - upitala je Lara. tas · S 1 D N E Y S H ~E L D O N · Kathy se nasmiješila. - Doktor kaţe da ću se oporaviti. - I morate. Posao se gomila. Trebam vas. - Ja... ja ne znam kako da vam zahvalim za sve ovo. - Nemojte. Lara je uzela telefon koji je stajao kraj kreveta i nazvala svoj ured. Razgovarala je s Terryjem Hillom. - Jesu li još uvijek tamo? - Još uvijek su ovdje. Namjeravaju ostati dok se ne vratite. - Provjeri što je s Howardom. Ĉim rašĉisti zgradu, vratit ću se. Lara je spustila slušalicu. - Ako vam išta bude trebalo, obavijestite me - rekla je Lara. - Sutra ću vas opet posjetiti. Larina sljedeća postaja bilo je arhitektonski ured Higgins, Almont i Clark. Uveli su je k gospodinu Clarku. Ustao je kad je ušla u njegov ured. - Kako ugodno iznenacJenje! Mogu li vam pomoći, gospođice Cameron? - Imate li ovdje planove za projekt na Ĉetrnaestoj ulici? - Da, imam. Prišao jc sVOm crtaćkom stolu, - Eyo ih, Blla je ro skioa d~vnog kompleksa nebodera sa stam benim zgradama i trgovinama oko njega. - Ţelim da ga ponovno nacrtate - rekla je Lara. - Molim? - Lara je pokazala mjesto u sredini bloka. - Jedna zgrada još uvijek stoji na ovome mjestu. Ţelim da nacrtate istu stvar, ali oko te zgrade. ~so · D O K Z V 1 J E Z D E B t, 1 S T A J U · - Mislite izgraditi projekt s jednom od starih zgrada na tom mjestu? To vam neće uspjeti. Kao prvo, izgledat će uţasno i ...


- Samo uĉinite to, molim vas. Pošaljite mi crteţ u ured ovog popodneva. Lara je otišla. Iz automobila je nazvala Terryja Hilla. - Jeste li se ĉuli s Howardom? - Da. Zgrada je ispraţnjena. - Dobro. Nazovite javnog tuţitelja. Recite mu da sam prije dva dana naredila da se isprazni zgrada i da je došlo do greške u komunikaciji. Onog trenutka kada sam za to ĉula, danas, ispraznila sam je. Sada se vraćam u ured. Saznajte ţeli li me još uvijek uhititi. Obratila se vozaĉu: - Vozite kroz park. Nemojte ţuriti. Trideset minuta kasnije, kada je Lara stigla do ureda, ljudi s nalogom već su bili otišli. Lara je bila na sastanku s Howardom Kellerom i Terryjem Hillom. - Stanari još uvijek ne ţele popustiti - rekao je Ke ller, - Ćak sam se vratio i ponudio im još novca. Ne ţele otići. A za dva dana bismo trebali zapoĉeti rušenje. Lara je rekla: - Zamolila sam gospodina Clarka da naĉini novi nacrt projekta. - Sreli smo se - rekao je Keller. - Nema nikakva smisla. Ne moţemo ostaviti zgradu da stoji usred nove divovske konstrukcije. Morat ćemo otići do banke i zamoliti ih da odgode datum poĉetka. - Ne - rekla je Lara. - Ţelim ga pomaknuti i zapoĉeti ranije. - Molim? ~st · S I D N E Y S H "E L D O N · - Pronađi izvođaĉa radova. Reci mu da sutra ţelimo zapoĉeti rušenje. - Sutra? Lara... - Odmah ujutro. Uzmi novi nacrt i daj ga predradniku građevinske ekipe. - Kako će nam to pomoći? - pitao je Keller. - Vidjet ćemo. Sljedećeg jutra preostale stanare Dorchester Apartmentsa probudila je grmljavina buldoţera. Pogledali su kroz prozore. Mehaniĉka ĉudovišta su im se primicala, sravnjujući sa zemljom sve što im je stajalo na putu. Stanari su bili zaprepašteni.


Gospodin Hershey, koji je ţivio na vrhu zgrade, izjurio je van i poţurio do predradnika. - Što to radite? zavrištao je. - Ne smijete to uĉiniti! - Tko kaţe? - Gradske vlasti. - Hershey je pokazao prema zgradi u kojoj ţivi. Ne smijete dotaknuti onu zgradu. Predradnik je pogledao nacrt. Imate pravo - rekao je. - Naređeno nam je da je ostavimo na mjestu. Hershey se namrštio. - Što? Dajte da vidim. - Pogledao je plan i rekao zaprepašteno: - Postavit će novi kompleks i ostaviti ovu zgradu gdje jest? - Baš tako, gospodine, - N~ magu to uĉiniti! Ta bulfa i ,prljavšti~a! - To nije moj problem~ Dakle, mak~ire mi se s puCa, hfio bih nastavifi s poslom. Trideset minuta kasnije Larina tajnica je rekla: - Gospodin Hershey je na drugoj liniji, gospođice Cameron. - Recite mu da sam zauzeta. · D O K Z V 1 J E Z D E B I_~ 1 S T A J U · Kada je Hershey ponovno nazvao toga popodneva, Lara je konaĉno uzela slušalicu i razgovarala s njim. - Da, gospodine Hershey? Kako vam mogu pomoći? - Ţelio bih doći i vidjeti vas, gospođice Cameron. - Ţao mi je, no priliĉno sam zauzeta. Što god to bilo morat ćete mi reći preko telefona. - Pa, vjerojatno će vam biti drago saznati da sam razgovarao s ostalim stanarima u zgradi i sloţili smo se da bi bilo najbolje da prihvatimo vašu ponudu i iselimo se iz stanova. - Ta ponuda više ne vrijedi, gospodine Hershey. Moţete ostati gdje ste. - Ako budete gradili oko nas, nećemo moći spavati! - Tko vam je rekao da ćemo graditi oko vas? Kako ste došli do tog podatka? - Predradnik mi je pokazao nacrt i... - Pa, bit će otpušten. - Ĉuo se bijes u Larinu glasu. - To je bio povjerljivi podatak. - Ĉekajte malo. Idemo razgovarati kao razumni ljudi, moţe? Za vaš projekt bit će bolje ako se maknemo, a i nama bi bilo bolje da odemo. Ne ţelim ţivjeti usred nebodera.


Lara je rekla. - Nije mi vaţno hoćete li otići ili ostati, gospodine Hershey. - Glas joj se smekšao. - Evo što ću uĉiniti: ako se zgrada isprazni do sljedećeg mjeseca spremna sam pristati na poĉetnu ponudu. Gotovo ga je mogla ćuti kako razmišlja, Na kraju je rekao s oklijevanjem: - U redu. Razgo varat ću s ostalima, no siguran sam da će sve biti u redu. Stvarno sam vam zahvalan, gospođice Cameron. Lara je rekla: - Bilo mi je zadovoljstvo, gospodine Hershey. Sljedećeg mjeseca, rad na projektu poĉeo je ozbiljno. 193 · S 1 D N E Y S hi" E L D O N · Larin je ugled rastao. Cameron Enterprises gradio je neboder u Brooklynu, trgovaĉki centar u Westchesteru i u Washingtonu. U Dallasu i Los Angelesu radilo se na stambenim zgradama. Novac je pristizao od banaka, štedno-kreditnih ustanova i privatnih investitora. Lara je stekla ime. Kathy se vratila na posao. - Vratila sam se. Lara ju je trenutak prouĉavala. - Kako se osjećate? Kathy se nasmiješila. - Sjajno. Zahvaljujući... - Imate li mnogo energije? Bila je iznenađena tim pitanjem. - Da, ja... - Izvrsno. Trebat će vam. Postat ćete moja izvršna pomoćnica. Dobit ćete i lijepu povišicu. - Ne znam što da kaţem. Ja... - Zasluţili ste to. Lara je vidjela poruku u Kathynoj ruci. - Što je to? - Ĉasopis Gourmet ţelio bi objaviti vaš omiljeni recept. Jeste li zainteresirani? - Ne. Recite im da... ĉekajte malo. - Sjedila je i na trenutak se izgubila u mislima. Tada je rekla tiho: - Da, dat ću im recept. Recept se pojavio u ĉasopisu tri mjeseca kasnije. Poĉinjao je ovako: "Black Bun - tradicionalno škotsko jelo. Za tijesto: 250 g br~šna,100 g maslaCa, malo nladne ~ode i pola ţll~ice praška za pecivo, Za nadjev; 900 g groţ~ica, 200 g na sjeckanih badema, 350 g brašna, 250 g šećera, dvije ţliĉice pimente, ţliĉica mljevenog đumbira, ţliĉica cimeta, pola ţliĉice praška za pecivo, malo brandyja..."


Lara je dugo gledala ĉlanak i prisjećala se tog okusa, mirisa penzionske kuhinje i ţamora stanara za veĉerom. Njezina oca bespomoćnog u postelji. Odloţila je ĉasopis. isa · D O K Z V 1 J E Z D E B t. 1 S T A J U · Ljudi su prepoznavali Laru na ulici, a kada bi ušla u restoran, uvijek bi se zaĉulo uzbuđeno šaputanje. Po gradu ju je pratilo nekoliko udvaraĉa i dobivala je laskave ponude, no nije bila zainteresirana. Na neki ĉudan, gotovo sablastan naĉin, još uvijek je nekoga traţila. Nekog poznatog. Nekog koga nikada nije srela. Lara se svakog jutra budila u pet sati, a njezin vozaĉ Max vozio bi je do neke od zgrada u gradnji. Stajala bi ondje, promatrajući svoje djelo i pomislila: Bio si u krivu, oĉe. U stanju sam skupljati stanarine. Za Laru, zvukovi dana poĉinjali su bukom pneumatskih bušilica, grmljavinom buldoţera i zveketom teških metala. Vozila bi se klimavim dizalima do vrha i stajala na ĉeliĉnim skelama dok joj je vjetar puhao u lice i pomislila: Osvojila sam ovaj grad. Paul Martin i Lara leţali su u krevetu. - Ĉujem da si danas dobro izgrdila nekoliko svojih radnika. - Zasluţili su - rekla je Lara. - Loše su radili svoj posao, Paul se nacerio. - Barem si nauĉila da ih ne smiješ pljuskati. - Vidi što se dogodilo kada sam pljusnula jednoga. - Priljubila se uz njega. - Upoznala sam tebe. - Moram otputovati u Los Angeles -. rekao je Paul. - Volio bih da pođeš sa mnom. Moţeš li pobjeći na nekoliko dana? - Htjela bih, Paule, no to je nemoguće, slobodno vrijeme mjerim sekundama. Sjeo je i pogledao je. - Moţda previše radiš, mala. Nemoj nikada prestati imati vremena za mene, 195 · S I D N E Y S il E L D O N · ,. Lara se nasmiješila i poĉela ga milovati. - Ne brini se o tome. To se neće nikada dogoditi. Cijelo vrijeme bio joj je ispred nosa, no ona ga nije vidjela. Bio je to golemi obalni posjed u podruĉju Wall Streeta, u blizini World Trade Centra. Lara je prošla onuda desetak puta, no sada ga je pogledala i vidjela ono što je ondje trebalo stajati: u mislima je vidjela najvišu


zgradu na svijetu. Znala je što će Howard reći: - Pretrpala si se poslom Lara. Ne moţeš preuzeti i ovo. - No znala je da je ništa neće zaustaviti. Kada je stigla u ured, sazvala je sastanak. - Obalni posjed na podruĉju Wall Streeta - rekla je Lara. - Kupit ćemo ga. Postavit ćemo najviši neboder na svijetu. - Lara... - Prije nego što išta kaţeš, Howarde, daj da ti ukaţem na nekoliko stvari. Lokacija je savršena. Nalazi se u središtu poslovne zone. Zakupci će se potući da ondje dobiju uredski prostor. I zapamti, to će biti najviši neboder na svijetu. To je najbolji dio. Bit će to naša glavna kreacija. Nazvat ćemo ga Cameron Towers. - Odakle ćemo dobiti novac? Lara mu je predala komad papira. Keller je provjeravao brojke, - Vrlo si optimistiĉna. - Realistićna sam, Ne govorimo o bilo kojoj zgradi, To j~ dragulj, Haward~, Duboko se zamislio. - Bit će to vrlo riskantno. Lara se nasmiješila. - Već smo to radili, zar ne? Keller je rekao, zamišljeno: Najviši neboder na svijetu... 196 ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· - Tako je. Banke nas zovu svakog dana i nude nam novac. Jedva će doĉekati ovo. - Najvjerojatnije - rekao je Keller. Pogledao je Laru. - Zaista to ţeliš, zar ne? - Da. Keller je uzdahnuo. Pogledao je okupljene. - U redu. Prvi korak je da sredimo opciju na posjed. Lara se nasmiješila. - Već sam to uĉinila. I imam još neke novosti. Steve Murchison je pregovarao za taj posjed. - Sjećam ga se. Uzeli smo mu mjesto za hotel u Chi cagu. - Pustit ću te ovaj put, kujo, jer mislim da ne znaš koga vraga radiš. No ubuduće, makni mi se s puta - mogla bi se opeći. = Tako, znaĉi. - Murchison je bio jedan od najbezobzirnijih i najuspješnijih građevinskih poduzetnika u New Yorku. Keller je rekao: - Lara, to nije dobro. On uţiva u tome da uništava ljude. - Previše se brineš. Prikupljanje novca za Cameron Towers prošlo je glatko. Lara je bila u pravu. Bankari su ţeljeli financirati najviši


f neboder na svijetu. A ime Cameron imalo je dodatnu primamljivost. Ţeljeli su da ih povezuju s njom. ` Lara je bila više nego glamurozna liĉnost. Predstavljala je simbol za ţene. Ako je ona uspjela, zašto ne bih mogla ja? Nazvali su parfem po njoj, Bila je pezvana na " sva vaţna društvena zbivanja i svi su ţeljeli da dođe na " njihove veĉere i zabave. Njezino ime na zgradi osiguravalo . je uspjeh. Š - Osnovat ćemo vlastitu tvrtku za izvođenje radova. Odluĉila je Lara jednog dana. - Imamo vlastite ekipe. Iznajmljivat ćemo ih drugim graditeljima. ~s~ · S 1 D N E Y S M ~~ E L D O N · - To nije loša ideja - rekao je Keller. - Onda krenimo. Kada će poĉeti prvi radovi na Cameron Towersu? - Posao je sklopljen. Otprilike za tri mjeseca. Lara se zavalila u naslonjaĉ. - Moţeš li zamisliti, Howarde? Najviši neboder na svijetu. Pitao se što bi Freud rekao o tome. Ceremonija poĉetka radova na Cameron Towersu bila je ekstravagantni spektakl. Ameriĉka princeza Lara Cameron bila je glavna atrakcija. Događaj je dobio veliki publicitet u novinama i na televiziji. Skupila se gomila od preko dvije stotine ljudi i ĉekala Larin dolazak. Laru da stigne. Kad se njezina Iimuzina dovezla do gradilišta, gomila se uzbudila. - Evo je! Dok je Lara izlazila iz automobila i prilazila gradilištu da pozdravi gradonaĉelnika, policija i osiguranje zadrţavali su gomilu. Ljudi su se gurali, vrištali i izvikivali njezino ime, a fotografski aparati su poĉeli bljeskati. U posebnom dijelu ograđenom uţetom bili su bankari, šefovi reklamnih agencija, direktori raznih tvrtki, predstavnici gradskih vlasti, voditelji projekata i arhitekti. Nešto dalje stajali su veliki buldoţeri i bageri, spremni da poĉnu s poslom. Pedeset kamiona bilo je poredano da odvezu ostatke ruševina, Lara je stajala pokraj gradona~elnika i ~r~dsj~dnika opine Manhattan. Poćelo je lagano kišitl· Jerry Townsend, zaduţen za


odnose s javnošću, poţurio je prema Lari s kišobranom, Nasmiješila se i mahnula mu da ode, Gradonaĉelnik je govorio u kamere. - Danas je velik · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U · ron Towers oznaĉava poĉetak jednog od najvećih graditeljskih pothvata u povijesti Manhattana. Šest blokova nekretnina bit će pretvoreno u modernu zajednicu koja će ukljuĉivati stambene zgrade, dva trgovaĉka centra, konvencijski centar i najviši neboder na svijetu. Gomila je zapljeskala. - Kamo god pogledate - nastavio je gradonaĉelnik - moţete vidjeti doprinos Lare Cameron ispisan u betonu. - Pokazao je prstom. - U gornjem gradu nalazi se Cameron Center. A u njegovoj blizini, Cameron Plaza i šest stambenih projekata. A po cijeloj zemlji pruţa se lanac hotela Cameron. Gradonaĉelnik se okrenuo Lari i nasmiješio se. - A nije samo pametna, nego i lijepa. Zaĉuo se smijeh i pljesak. - Lara Cameron, dame i gospodo. Lara je pogledala u televizijske kamere i nasmiješila se. - Hvala vam, gospodine gradonaĉelniĉe. Vrlo mi je drago što sam dala malen doprinos ovom divnom gradu. Moj otac mi je uvijek govorio da je razlog zbog kojega smo na ovome svijetu... - Oklijevala je. Krajiĉkom oka vidjela je poznato lice u gomili..Steve Murchinson. Vidjela je njegovu sliku u novinama... Što on radi ovdje? Lara je nastavila... - da ga uĉinimo boljim mjestom nego što je bio kad smo stigli. Pa, nadam se da sam na svoj mali naĉin uspjela to ućiniti, Gomila je ponovno zapljeskala. Lari su dodali ceremonijalnu kacigu i kromiranu lopatu. - Vrijeme za posao, gospođice Cameron. Fotoaparati su ponovno zabljeskali. Lara je gurnula lopatu u zemlju i iskopala prvi komad zemlje. tss · S 1 D N E Y S M E~ L D O N · Na zatvaranju ceremonije, pošluţena je zakuska dok su televizijske kamere i dalje biljeţile dogadaj. Kada se Lara ponovno osvrnula, Murchisona nije bilo na vidiku. Trideset minuta kasnije, Lara Cameron ponovno je bila u limuzini koja je vozila prema uredu. Jerry Townsend sjedio je kraj nje.


- Ovo je prošlo sjajno - rekao je. - Zaista sjajno. - Nije loše nasmiješila se Lara. - Hvala, Jerry. Glavni uredi tvrtke Cameron Enterprises zauzimali su ĉitavi petnaesti kat Cameron Centra. Lara je sišla na petnaestom katu, a do tada se proĉulo da stiţe. Tajnice i osoblje uţurbano su radili. Lara se okrenula k Jerryju Townsendu. - Uđite u moj ured. Ured je bio golem, smješten u dijelu zgrade s pogledom na grad. Lara je pogledala neke papire na svom stolu i podigla pogled. - Kako je vaš otac? Je li mu bolje? Što zna o njegovu ocu? - On... nije mu dobro. - Znam. Ima Huntingtonovu koreju, zar ne Jerry? - Da, Bila je to u~asna bolest, To je progresivno, degenerativno oboljenje karakterizirano nekontroliranim pokretima lica i ekstremiteta, praćet~o gubitkom mentalnih spo sobnosti. - Kako znate za mog oca? - Ja sam u odboru bolnice u kojoj se lijeĉi. Ĉula sam da neki lijeĉnici raspravljaju o njegovu sluĉaju. 200 · D O K Z V I J E Z D E B ~`L i S T A J U · Jerry je rekao ukoĉeno: - To je neizljeĉivo. - Sve je neizljeĉivo dok ne pronađu lijek - rekla je Lara. Provjerila sam neke stvari. Jedan lijeĉnik u Švicarskoj napredovao je u istraţivanju te bolesti. Spreman je preuzeti sluĉaj vašeg oca. Ja ću se pobrinuti za troškove. Jerry je stajao ondje, posve zbunjen. - U redu? Bilo mu je teško progovoriti. - U redu. - Ne poznajem je, pomislio je Jerry Townsend. Nitko je ne poznaje. Povijest se stvarala, no Lara je bila isuviše zaposlena da to primijeti. Ronald Regan je ponovno izabran, a ĉovjek po imenu Mihail Gorbaĉov je naslijedio Ĉernjenka na poloţaju vođe SSSR-a. Lara je sagradila jeftine stanove u Detroitu. Godine 1986. Ivan Boesky bio je kaţnjen sa stotinu milijuna dolara globe radi trgovinskog skandala i osuđen na tri godine zatvora. Lara je poĉela graditi stambene zgrade u Queensu. Investitori su ţeljeli dobiti dio ĉarolije njezina imena. Grupa njemaĉkih investitora doletjela je u New York kako bi se sastala s Larom. Ugovorila je sastanak odmah nakon što im je zrakoplov sletio. Bunili su se, no Lara


je rekla: Zaista mi je ţao, gospodo. To je jedino vrijeme koje mi je na raspolaganju. Uskoro odlazim u Hong Kong. Nij~mcima su posluŢlli kavu, Lara jo pila ĉaj, Jedan o~ Nijema~a ţalio se na okus kave, - To ~e posebna vrsta naĉinjena za mene - objasnila je Lara. - Navlknut Ćete se na okus. Uzmite još jednu šalicu. Do kraja pregovora Lara je dobila sve što je htjela. Ţivot je bio niz sretnih sluĉajnosti, osim jednog uznemirujućeg incidenta. Lara se nekoliko puta sukobila sa Ste 201 S 1 D N E Y S H E" L D O N veom Murchisonom oko raznih posjeda i uvijek bi ga uspjela nadmašiti. - Mislim da bisriio trebali odstupiti - upozorio je Keller. - Neka on odstupi. Jednog jutra stigla je lijepa pošiljka umotana u ruţiĉasti papir. Kathy ju je stavila na Larin stol. - Uţasno je teško - rekla je Kathy. - Ako je to šešir, u nevolji ste. Znatiţeljna, Lara ga je odmotala i otvorila poklopac. Kutija je bila napunjena zemljom. Unutra je bila i posjetnica: Frank E. Cambell pogrebno poduzeće. , Građevinski projekti dobro su napredovali. Kad je Lara proĉitala da je gradnja djeĉjeg igrališta u središtu grada otkazana zbog raznih birokratskih zavrzlama, uskoĉila je, izgradila ga i darovala gradu. Publicitet koji je dobila bio je nezamisliv. Jedan naslov je glasio: LARA CAMERON MOŢE SVE. Viđala je Paula dva puta tjedno, a razgovarala bi s njime svakog dana. Lara je kupila kuću u Southamptonu i ţivjela u bajkovitu svijetu skupog nakita, krzna i limuzina. Ormari su joj bili puni prekrasne odjeće poznatih kreatora. - Trebam novu odjeću za školu - Paa, ja ne štancam novce. Uzmi si nes~to za badava iz Crvenog kriţa. I Lara bi naruĉila novi komplet. Njezini namještenici bili su joj obitelj. Brinula se za njih i bila velikodušna prema njima. Bili su sve što je imala. Sjetila bi se njihovih rođendana i godišnjica. Upisala je njihovu djecu u dobre škole i pomagala im u plaćanju ško


202 ·DOKZV1JEZDEDL1STAJU· larine. Kada su joj pokušali 2ahvaliti, Lari bi bilo neugodno. Bilo joj je teško izraziti osjećaje. Njezin otac ismijavao ju je kada bi pokušala. Lara je sagradila zaštitni zid oko sebe. Nitko me više nikada neće povrijediti, zaklela se. Nitko. 203 r KIIiJICA TRECA SEDAMNAESTO POGLAVLJE U jutro putujem u London, Howarde. - Što se događa? - upitao je Keller. - Lord MacIntosh me pozvao đa dodem pogledati jedan posjed. Ţeli da postanemo suradnici. Brian MacIntosh bio je jedan od najbogatijih građevinskih poduzetnika u Engleskoj. - Kad krećemo? - upitao je Keller. - Odluĉila sam poći sama. - Da? - Ţelim da se ovdje brineš za poslove. Kimnuo je. - U redu. Uĉinit ću to. - Znam da hoćeš. Uvijek mogu raĆun~ti ria tebe. Put u London prošao je bez uzbuđenja. Njezin privatni bo eing 727 poletio je ujutro i sletio na Magec Terminal u zraĉnoj luci Luton blizu Londona. Nije ni slutila da će joj se uskoro promijeniti ţivot. Kad je Lara stigla u predvorje Claridgesa doĉekao ju je Ronald Jones, upravitelj. - Drago nam je što vas ponovno vidimo, gospodice Cameron. Odvest ću vas do 207 · S 1 D N E Y S H~ E L D O N · vašeg apartmana. Usput, dobili smo neke poruke za vas. - Bilo ih je više od dvadeset. Apartman je bio vrlo lijep. Bilo je tu cvijeće od Briana MacIntosha i Paula Martina te šampanjac i hors d"oeuvres od uprave hotela. Telefon je poĉeo zvoniti ĉim je Lara ušla. Dobivala je pozive iz cijelih Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. - Arhitekt ţeli naĉiniti neke izmjene u planu. To će nas stajati cijelo bogatstvo...


- Došlo je do zastoja u isporuci cementa... - Prva nacionalna štedno-kreditna ustanova ţeli se ukljuĉiti u naš sljedeći projekt... - Gradonaĉelnik pita hoćete li biti na otvorenju u Los Angelesu. Ţeli organizirati veliko slavlje... - Toaleti nisu stigli... - Loše vrijeme nas zadrţava. Kasnimo s gradnjorn... Svaki problem zahtijevao je odluku i kad je konaĉno završila razgovore, Lara je bila iscrpljena. Veĉerala je sama u sobi. Gledala je kroz prozor, gdje su rolls-roycevi i bentleyi stajali pokraj ulaza na Brook Streetu i proţeo ju je osjećaj radosti. Curica iz Glace Baya je daleko dogurala, tata. Sljedećeg jutra Lara je otišla s Brianom MacIntoshem pogledati predloţeno mjesto. Bilo je golemo - dva kilometra zemljišta uz rijeku ispunjeno starim ruševnim zgradama i skladištima. - Britanska vlada odobrit će nam velik odbitak od poreza - objasnio je Brian MacIntosh - zato što ćemo ob noviti ovaj dio grada. - Zeljela bih razmisliti o tome - rekla je Lara. Već je donijela odluku. 208 · D O K Z V I J E Z D E B L~ I S T A J U · - Usput, imam ulaznice za veĉerašnj i koncert - rekao je Brian MacIntosh. - Moja supruga ima sastanak u svom klubu. Volite li klasiĉnu glazbu? Laru nije zanimala klasiĉna glazba. - Da. - Philip Adler svira Rahmanjinova. - Pogledao je Laru kao da od nje oĉekuje komentar. Nikad nije ĉula za Philipa Adlera. - Zvuĉi prekrasno - rekla je Lara. - Dobro. Kasnije ćemo veĉerati u Scottsu. Doći ću po vas u sedam. Zašto sam rekla da volim klasiĉnu glazbu? pitala se Lara. Bit će to dosadna veĉer. Više bi voljela utonuti u vruću kupku i otići na spavanje. Ah, dobro, jedna veĉer neće me ubiti. Ujutro se vraćam u New York. Dvorana Festival Halla bila je pretrpana oboţavateljima glazbe. Muškarci su bili u sveĉanim odijelima, a ţene u prekrasnim veĉernjim haljinama. Bila je to gala veĉer i u velikoj dvorani se osjećalo uzbuđeno išĉekivanje.


Brian MacIntosh kupio je dva programa koncerta a potom su sjeli na svoja mjesta. Pruţio je Lari program. Jedva je bacila pogled na njega. Londonska flharmonija... Philip Adler svira Rahmanjinovljev Klavirski koncert broj 3 u D-molu, Opus 30, Moram nawati Howarda i podsjetiti ga na ponovnu procjenu posjeda na Petoj aveniji. Dirigent se pojavio na pozornici i publika je zapljeskala. Lara nije obraćala pozornost. Izvodaĉ radova u Bostonu je prespor. Treba mu poticaj. Reći ću Howardu da mu ponudi dodatak. Ponovno se zaĉuo aplauz iz publike. Ĉovjek je sjeo za klavir u središtu pozornice. Dirigent je oznaĉio poĉetak i glazba je poĉela. 209 · S 1 D N E Y S H~~ E L D O N · Prsti Philipa Adlera preletjeli su preko klavijature. Ţena koja je sjedila iza Lare rekla je s teškim tek saškim naglaskom: - Zar nije fantastiĉan? Rekla sam ti, Agnes! Lara se iznova pokušala usredotoĉiti. Londonski posao otpada. Na pogrešnom je mjestu, pomislila je Lara. Ljudi neće htjeti ţivjeti ondje. Lokacija, lokacija, lokacija. Ţena iza Lare rekla je glasno: - Njegova izvedba... Veliĉanstven je! On je jedan od naj... Lara se pokušala iskljuĉiti. Cijena uredske zgrade ondje iznosi oko ĉetiristo dolara po iznajmljivoj ĉetvornoj stopi. Ako mogu svesti troškove gradnje na sto pedeset milijuna, cijenu zemljišta na sto dvadeset pet milijuna... - O, Boţe! - uskliknula je ţena iza Lare. Lara se prenula iz svojih misli. - Zaista je sjajan. Zaĉuli su se bubnjevi iz orkestra, zatim je Philip Adler sam odsvirao ĉetiri takta, a orkestar je poĉeo svirati sve brţe i brţe. Bubnjevi su poĉeli udarati... Ţena se nije mogla obuzdati. - Slušaj ovo! Glazba prelazi iz piu vivo u piu mosso. Zar nije uzbudljivo? Lara je zaškrgutala zubima. Uloţeno će nam se vratiti, pomislila je. Cijena isplative ĉetvorne stope bila bi tristo pedeset milijuna, kamate od dese~ posto Ćlide Ćli tri~esec per mllijuna~ Plus deset milijuna za operativne troškove... Tempo glazbe se povećavao i odjekivao dvoranom,


° Glazba je dostigla iznenadni klimaks i prestala, a publika ;, je bila na nogama, plješćući. Ĉuli su se povici - bravo! - a pijanistje ustao i klanjao se. 2io "4 · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U · Lara nije ni podigla pogled. Porezi će biti oko šest milijuna, koncesije za stanarine svest će se na dva. Dakle, ukupno oko pedeset osam milijuna. - Nevjerojatan je, nije li? - rekao je Brian MacIntosh. - Da. - Laru je ţivciralo što je opet prekidaju u razmišljanju. - Pođimo iza pozornice. Philip je moj prijatelj. - Ja zaista ne... Primio je Laru za ruku i krenuo prema izlazu. - Drago mi je što ću vas moći predstaviti - rekao je Brian MacIntosh. U New Yorku je šest sati, pomislila je Lara. Moći ću nazvati Howarda i reći mu da zapoĉne pregovore. - Tako nešto ĉuje se samo jednom u ţivotu, zar ne? Jednom mi je sasvim dovoljno, pomislila je Lara. Da. Stigli su do ulaza za izvođaĉe. Ondje je već bila gomila ljudi. Brian MacIntosh je pokucao na vrata. Vratar je otvorio. - Da, gospodine? - Lord MacIntosh došao je vidjeti gospodina Adlera. - U redu, gospodine lorde. Uđite, molim. - Otvorio je vrata da pusti Briana MacIntosha i Laru, a zatim ih zatvoria pred gomilom. Y - Sto ti ljudi hoće? - pitala je Lara. Iznenađeno ju je pogledao. - Došli su vidjeti Philipa. Pitala se zašto. Vratar je rekao: - Pođite u sobu za izvođaĉe, gospodine lorde. - Hvala vam. 211 · S 1 D N E Y S M `E L D O N · Pet minuta, pomislila je Lara, i reći ću da moram otići. Soba za izvodaĉe već je bila puna i vrlo buĉna. Ljudi su se sjatili oko nekoga koga Lara nije mogla vidjeti. Gomila se pomaknula i na trenutak ga je ugledala. Lara se ukoĉila i uĉinilo joj se da joj je srce zastalo. Nejasna, nestalna slika, koju je sve te godine imala negdje u glavi, iznenada je postala stvarna. Lochinvar, vizija iz njezinih


fantazija, odjednom je oţivio! Ĉovjek u središtu gomile bio je visok i plavokos, njeţnih i pro~njenih crta lica. Imao je bijelu kravatu i frak, a Lari se uĉinilo da ga je već negdje vidjela: stajala je za kuhinjskim sudoperom u penzionu, a naoĉit mladić u fraku i s bijelom kravatom prišao joj je iza leda i prošaptao: - Mogu li ti pomoći? Brian MacIntosh je promatrao Laru, zabrinut. - Je li vam dobro? - Ja... dobro mi je. - Bilo joj je teško disati. Philip Adler išao je prema njima, smiješeći se baš onakvim toplim osmijehom kakav je Lara zamišljala. Ispruţio je ruku. - Briane, zaista mi je drago što ste došli. - Ne bih to mogao propustiti - rekao je MacIntosh. - Bili ste zaista sjajni. - Hvala. - Ah, Philipe, ţelio bih te upoznati s Larom Cameron. Lara ga je gledala u oĉi i nesvjesno progovorila: Znate li brisati? - Molim? Lara je pocrvenjela, - Ništa, Ja." - Jezik joj se od ";; jednom zapetljao, t Ljudi su se okupljali oko Philipa Adlera i hvalili ga. - Nikad niste bolje svirali... 4 212 · D O K Z V I J E Z D E B ~L 1 5 T A J U · - Mislim da je R~hmanjinov bio veĉeras s vama... Komplimenti su se nastavljali unedogled. Ţene iz sobe okupljale su se oko njega, dodirujući ga. Lara je stajala kao zaĉarana i promatrala ga. San iz njezina djetinjstva se ostvario. Srela je ĉovjeka iz svoje mašte. - Jeste li spremni za polazak? - pitao je MacIntosh Laru. Ne. Oĉajniĉki je ţeljela ostati. Ţeljela je ponovno razgovarati s njim, dodirnuti ga i uvjeriti se da je stvaran. - Spremna sam - rekla je Lara oklijevajući. Nije ga mogla izbaciti iz glave. Govorila je samoj sebi da je to smiješno, da pokušava oţiviti djetinji san, no nije pomoglo. Stalno je vidjela njegovo lice, ĉula njegov glas. Moram ga opet vidjeti, pomislila je Lara. Sljedećeg jutra nazvao je Paul Martin. - Bok, mala. Nedostajala si mi. Kako je bilo u Londonu?


- Dobro - rekla je Lara oprezno. Kad su završili razgovor, Lara je sjedila za stolom razmišljajući o Philipu Adleru. - Ĉekaju vas u konferencijskoj dvorani, gospodice Cameron. - Dolazim. - Izgubili smo posao u Queensu - rekao je Keller. - Zašto? Mislila sam da je sve sredeno. - I ja sam mislio, no udruga stanara ne ţeli promjene u svojoj ĉetvrti. Lara je pogledala izvršni odbor, okupljen u sobi, Bili su tu arhitekti, odvjetnici, ljudi iz marketinga i gra~evins~Ci inţenjeri. 213 ·S1DNEYSH~LDON· Lara je rekla: - Ne razumijem. Ti stanari imaju prosjeĉni dohodak od devet tisuća dolara godišnje, a stanarinu plaćaju manje od dvjesto dolara mjeseĉno. Mi im ţelimo obnoviti stanove, bez povećanja stanarine i izgraditi nove stanove u toj ĉetvrti. Nudimo im dar, a oni ga odbijaju? U ĉemu je problem? -Nije problem u stanarima. Rijeĉ je o njihovoj predsjednici. Edith Benson. - Ugovori još jedan sastanak s njom. Otići ću osobno. Lara je sa sobom povela Billa Whitmana, nadglednika gradnje. Rekla je: - Moram reći da me je zaĉudilo što nas je vaš odbor odbio. Uloţit ćemo više od stotinu milijuna dolara da poboljšamo ovu ĉetvrt, a ipak ne ţelite... Edith Benson joj je upala u rijeĉ. - Budimo iskreni, gospođice Cameron. Ne ulaţete taj novac da unaprijedite ovu ĉetvrt. Ulaţete novac da bi Cameron Enterprises mogao zaraditi još novca. - Naravno da ţelimo zaraditi - rekla je Lara. - No to moţemo jedino ako pomaţemo ljudima. Poboljšat ćemo vam ţivotne uvjete i... - Ţao mi je, ali ne slaţem se. Ovdje je tiho i mirno. Ako vas pustimo, postat ćemo podruĉje gušće naseljenosti. To podrazumijeva više prometa, više automobila i više zagađenja. Ne ţelimo ništa od toga. - Ne ţelim ni ja - rekla je Lara. - Ne namjeravamo ovdje postaviti kutijetine koje,~, - Kutijeti~e?


- Da, one ruţne, ogoljene betonske trokatnice. Radimo na projektima koji neće povećati buku, smanjiti koliĉinu svjetla ili promijeniti ozraĉje. Ne zanima nas raz 214 ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· metljiva arhitektura. Već sam unajmila Stantona Fieldinga, najboljeg arhitekta u zemlji, da dizajnira projekt i Andrewa Burtona da se pobrine za okoliš. Edith Benson je slegla ramenima. - Ţao mi je. Neće pomoći. Mislim da nemamo više o ĉemu razgovarati. Pripremila se da ustane. Ne smijem ovo izgubiti, pomislila je Lara oĉajniĉki. Kako ne vide da je to za njihovo dobro? Ţelim uĉiniti nešto za njih, a oni mi ne daju. I odjednom joj je pala na pamet luda zamisao. - Ĉekajte - rekla je Lara. - Ĉujem da su ostali stanari spremni nagoditi se, a jedino vi to ne ţelite. - Tako je. Lara je duboko udahnula. - Ima nešto o ĉemu moramo razgovarati. Oklijevala je. - Vrlo je osobno. - Izgledala je kao da joj je neugodno. - Mislite da me nije briga za zagađenje i za to što će se dogoditi s okolišem? Reći ću vam nešto, no nadam se da ćete to zadrţati za sebe. Imam desetogodišnju kćer koju oboţavam, a ona će ţivjeti ovdje sa svojim ocem. On ima skrbništvo nad njom. Edith Benson ju je iznenađeno gledala. - Ja... nisam znala da imate kćer. - Nitko ne zna - rekla je Lara tiho. - Nikad se nisam udavala, Zato to Ţelim zadrţati u tajnosti. Ako se proĉuje, to bi mi moglo donijeti velike neugodnosti. Sigurna sam da razumijete. - Razumijem. - Zaista volim svoju kćer i uvjeravam vas da joj nikad ne bih uĉinila ništa naţao. Ţelim uĉiniti sve što je u mojoj moći da uljepšam ţivot ljudima koji ovdje ţive. A · ona će biti jedna od njih. Uslijedila je suosjećajna tišina. - Moram reći da ovo... ovo baca sasvim drugo svjetlo na stvari, gospođice Cameron. Ţeljela bih malo vremena za razmišljanje. 215 ·\. S 1 D N E Y S M ~ L D O N ·


- Hvala ~am. Zaista sam vam zahvalna. - Kad bih imala kćer, pomisIila je Lara, za nju bi bilo dobro da ovdje ţivi. Tri tjedna kasnije Lara je od Komisije za gradsko planiranje dobila odobrenje da zapoĉne rad na projektu. - Sjajno - rekla je Lara. - Sada moramo uhvatiti Stantona Pieldinga i Andrewa Burtona i vidjeti jesu li zainteresirani za taj posao. Howard Keller nije mogao povjerovati. - Ĉuo sam što se dogodilo - rekao je. - Prevarila si je! Ne mogu vjerovati. Ti nemaš kćer! - Trebaju taj projekt - rekla je Lara. - Jedino tako sam ih mogla navesti da se predomisle. Bill Whitman je slušao. - Ako ikad saznaju, imat ćete velikih problema. U sijeĉnju je bila završena nova zgrada na Šezdeset trećoj ulici. Bila je to stambena zgrada s ĉetrdeset pet katova, a Lara je za sebe rezervirala krovni apartman. Sobe su bile prostrane, a apartman je imao terase koje su pokrivale pola bloka. Sobe je uredio vrhunski struĉnjak za unutarnje uređenje. Lara je priredila zabavu za stotinu ljudi. - Još samo nedostaje muškarac - zloĉesto je primijetila jedna od gošći, Lara je pomislila na Philipa Adlera i zapitala se gdje je sada. Lara i Howard Keller bili su usred rasprave kad je Bill Whitman ušao u ured. - Zdravo, šefice. Imate malo vremena? q 216 i · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U · Lara ga je pogledala. - Ne previše, Bille. U ĉemu je problem? - Moja ţena. - Ako imate braĉnih teškoća... - Ne radi se o tome. Ona smatra da bismo trebali otići na odmor. Moţda provesti nekoliko tjedana u Parizu. Lara se namrštila. - Pariz? Upravo smo usred nekoliko poslova. - Znam, ali u posljednje sam vrijeme radio dokasna i nisam mogao posvetiti dovoljno vremena supruzi. Znate li što mi je jutros rekla? Rekla je: - Bille, kad bi dobio promaknuće i lijepu povišicu ne bi trebao tako naporno raditi. - Nasmiješio se. Lara se naslonila, promatrajući ga. - Niste odredeni za povišicu do sljedeće godine.


Whitman je slegnuo ramenima. - Tko zna što se moţe dogoditi u godini dana. Na primjer, mogli bismo imati problema s onim poslom u Queensu. Znate, stara Edith Benson mogla bi ĉuti nešto zbog ĉega bi se mogla predomisliti. Zar ne? Lara je sjedila vrlo mirno. - Tako, znaĉi. Bill Whitman je ustao. - Razmislite o tome i javite mi. Lara se usiljeno nasmiješila, - Hoću. Smrknuta lica, gledala ga je kak0 izlazi iz ureda. - Isuse - rekao je Keller. - Što je sad ovo? - To se zove ucjena. Sljedećeg dana Lara je bila na ruĉku s Paulom Martinom. Lara je rekla: - Paule, imam problem. Nisam sigurna što treba uĉiniti. Ispriĉala mu je o svom razgovoru s Whitmanom. 2f7 . S 1 D N E Y S H iE L D O N · - Misliš da bi zaista otišao do stare? - pitao je Paul Martin. - Ne znam. No ako to uĉini, mogla bih imati velikih problema sa Stambenom komisijom. Paul je slegnuo ramenima. - Ja se ne bih brinuo. Vjerojatno blefira. Lara je uzdahnula. - Nadam se. - Bi li htjela otići u Reno? - pitao je Paul. - Voljela bih, no ne mogu se izvući od posla. - Ne traţim da se izvlaĉiš. Pitam te ţeliš li ondje kupiti hotel i kasino. Lara ga je promatrala. - Ne šališ se? - Ĉuo sam da će jedan od hotela izgubiti dozvolu. To mjesto je zlatni rudnik. Kad se to proĉuje, svi će navaliti na njega. Hotel će ići na licitaciju, no mogao bih srediti da ga ti dobiješ. Lara je oklijevala. - Ne znam. Imam dosta dugova. Howard Keller kaţe da mi banke neće dati još novca dok ne otplatim neke kredite. - Ne moraš ići u banku. - Odakle onda...? - Obveznice visokog rizika. Nude ih mnoge tvrtke na Wall Streetu. Tu su štedno-kreditne ustanove. Ti daješ pet posto pologa, štedno-kreditna ustanova daje šezdeset pet posto u visoko isplativim vrijednosnim papirima. Ostaje još trideset posto. To moţeš dobiti iz.strane banke koja ulaţe u kockarnice. Imaš izbor - Svicarska,


Njemaćka, Jap~n, Ima nekqliko b~naka koje bi dale trideset posto u kv m~rcijalnim ~oznaćnicama. Lara je ~ostala uzbu~ena, - Zvući sjajno, Zaista misliš da mogu dobiti taj hotel? Paul se nacerio. - To će ti biti boţićni poklon. · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 5 T A J U · - Divan si. Zašto si tako dobar prema meni? - Nemam pojma - našalio se. No znao je odgovor. Bio je opsjednut njome. Zbog nje se opet osjećao mladim. Ne ţelim te nikad izgubiti, pomislio je. Keller je ĉekao Laru u uredu. - Gdje si bila? - pitao je. - U dva sata je bio sastanak na kojem... - Reci mi nešto 0 obveznicama visokog rizika, Howarde. Nikad nismo radili s njima. Kakve obveznice postoje? - Pa, na vrhu je trostruki A. To su sigurne tvrtke po put AT&T. Niţe na ljestvici su dvostruki A, jedan A, BAA, a na dnu ljestvice dvostruki B - to su obveznice visokog rizika. Na sigurnim obveznicama moţeš zaraditi devet posto. Obveznica visokog rizika isplatit će se ĉetrnaest posto. Zašto pitaš? Lara mu je rekla. - Kockarnica, Lara? Isuse! Paul Martin stoji iza toga, zar ne? - Ne, Howarde. Ako se upustim u to, ja stojim iza toga. Jesmo li dobili odgovor na našu ponudu za posjed na Battery Parku? - Da, Ne ţeli nam prodati, - Posjed je na prodaju, nije li~ - Na neki naĉin. - Budi odredeniji. - Posjed je vlasništvo Eleanor Royce, udovice nekog lijeĉnika. Svi građevinski poduzetnici u gradu pokušali su ga kupiti. - Netko je ponudio više od nas? - Nije u tome stvar. Staru ne zanima novac. Već je bogata. 2f9 · S 1 D N E Y S H` E L D O N · - A što je zanima? - Ţeli izgraditi neku vrstu spomenika svome suprugu. Ţeli saĉuvati uspomenu na njega. Ne ţeli da se njezin posjed pretvori u nešto neukusno ili komercijalno. Ĉujem da ju je Steve Murchison pokušao nagovoriti da mu proda. - Da?


Lara je razmišljala nekoliko trenutaka. Kad je progovorila, rekla je: - Tko je tvoj lijeĉnik, Howarde? - Molim? - Tko je tvoj lijeĉnik? - Seymour Bennett. On je šef osoblja u bolnici Midtown. Sljedećeg jutra, Larin odvjetnik Terry Hill sjedio je u uredu doktora Seymoura Bennetta. - Moja mi je tajnica rekla da me hitno ţelite vidjeti, ali da to nema veze sa zdravstvenim problemom. - Na neki naĉin - rekao je Terry Hill - ima veze sa zdravstvenim problemom, doktore Bennett. Predstavljam skupinu ulagaĉa koja ţeli sagraditi neprofitnu kliniku. Ţelimo se brinuti za siromašne ljude koji si ne mogu priuštiti medicinsku skrb. - To je divna zamisao - rekao je doktor Bennett. Kako vam mogu pomoći? Terry Hill mu je rekao. Sljedećeg dana, doktor Bennett pio je ćaj u domu Eleanor Royce, - Zamolili su me da vam pristupim u ime te skupine, gospodo Royce. Ţele izgraditi prekrasnu kliniku i nazvati ;a je po vašem pokojnom suprugu. Zamišljaju je kao neku vrstu spomenika. 220 ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· Lice gospode Royce se ozarilo. - Zaista? Raspravljali su o planovima oko sat vremena, a na kraju razgovora gospoc~a Royce je rekla: - Georgu bi se to jako svidjelo. Recite im da smo sklopili posao. Gradnja je poĉela šest mjeseci kasnije. Kad je kompleks dovršen, bio je golem. Velike starnbene zgrade i impresivni trgovaĉki centar ispunjavali su cijeli blok. U jednom kutu stajala je mala zidana jednokatnica. Na jednostavnom znaku iznad vrata pisalo je: KLINIKA GEORGA ROYCA. 22i OSAMNAESTO POGLAVLJE Lara je Boţić provela kod kuće. Bila je pozvana na desetak zabava, no Paul Martin trebao je svratiti k njoj. - Danas moram biti s Ninom i djecom - objasnio je - ali doći ću te posjetiti. Pitala se što Philip Adler radi ovoga Boţića.


Dan je bio kao s razglednice. New York je bio prekriven prekrasnim snjeţnim pokrivaĉem i obavijen tišinom. Kad je Paul Martin stigao, sa sobom je nosio vrećicu punu poklona za Laru. - Morao sam otići u ured po ovo - rekao je. Tako da njegova ţena ne bi saznala. - Toliko toga mi daješ, Paule. Nisi trebao ništa donijeti. - Ţelio sam. Otvori ih. Lara je bila dirnuta njegovim nestrpljenjem da vidi njezinu reakciju, Datov~ su bili pro~nišljeni i skupi, ~gtlica od Cartiera, šalovi od Hermesa, knjige iZ Rizzolija, antikni sat i mala bijela omotnica. Lara ju je otvorila. Unutra je krupnim slovima pisalo: "Cameron Reno hotel i kasino". Iznenađeno ga je pogledala. - Dobila sam hotel? 222 · D O K Z V 1 J E Z D E B i" 1 5 T A J U · Klimnuo je uvjereno. - Dobit ćeš. Licitacija će poĉeti sljedećeg tjedna. Dobro ćeš se zabaviti - predvic~ao je Paul Martin. - Ne znam ništa o upravljanju kasinom. - Ne brini se. Unajmit ćemo profesionalce da to rade umjesto tebe. Za hotel se moţeš brinuti sama. - Ne znam kako da ti zahvalim. Toliko si uĉinio za mene. Uhvatio je njezinu ruku. - Nema niĉega na svijetu što ne bih uĉinio za tebe. Zapamti to. - Hoću - rekla je sveĉano. Pogledao je na sat. - Moram se vratiti kući. Ţelio bih... - Oklijevao je. - Da? - Zaboravi. Sretan Boţić, Lara. - Sretan Boţić, Paule. Prišla je prozoru. Nebo se pretvorilo u njeţnu zavjesu rasplesanih pahuljica. Nemirna, Lara je prišla radiju i ukljuĉila ga. Voditelj je govorio: - A sada, Bostonski simfonijski orkestar izvodi Beethovenov klavirski koncert broj pet u E-duru, s Philipom Adlerom kao solistom. Lara je slušala oĉima, gledajući ga kako sjedi za lrlavirom, naoćit i elegantan. Kad je glazba završila, pomislila je: Moram ga ponovno vidjeti.


Bill Whitman bio je jedan od najboljih nadglednika gradnje. Stekao je ugled u svojem poslu i bio je vrlo traţen. StalIlO je imao posla i dobro je zarađivao, no bio je ne zad~ovoljan, Godinama je gledao kako poduzetnici zgrću golema bogatstva dok on nije dobivao ništa osim plaće. Moglo bi se reći, pomislio je, da oni zaraduju na meni. Vlasnik dobiva kolaĉ; ja dobivam mrvice. No onoga dana 223 · S 1 D N E Y S M ~~ E L D O N · kad je Lara razgovarala s Udrugom stanara, sve se promijenilo. Lagala je da bi dobila odobrenje i ta ju je laţ mogla uništiti. Ako odem do Odbora i kaţem im istinu, ona će ostati bez posla. No Bill Whitman nije imao namjeru to uĉiniti. Imao je bolji plan. Namjeravao je to okrenuti u svoju korist. Šefica će mu dati sve što zatraţi. Već na prvom sastanku, kad je traţio promaknuće i povišicu, osjećao je da će popustiti. Nije imala izbora. Poĉet ću s malim, pomislio je Bill Whitman zadovoljno, a onda ću je poĉeti cijediti. Dva dana nakon Boţića, poĉeli su radovi na novom hotelu. Whitman je pogledao taj golemi prostor i pomislio: Ovo će donijeti zaista velik novac. Samo, ovog ću puta i ja dobiti nešto od toga. Gradilište je bilo krcato teškom opremom. Strojevi su kopali zemlju i podizali tone tereta u kamione. Pokretna dizalica s golemim nazubljenim dijelom za iskopavanje zemlje kao da se zaglavila. Golemi krak stajao je visoko u zraku. Whitman je došetao do vozila i stao ispod velikog metalnog vjedra. - Hej, Jesse - doviknuo je. - Što se zbiva tamo gore? Ĉovjek je promrmljao nešto što Whitman nije mogao ĉuti. Whitman se primaknuo bliţe - Što? Sve se dogodilo u djeliću sekunde. Lanac se okliznuo, a golemo metalno vjedro palo je na Whitmana i zgnjeĉilo ga. Ljudi su dotrĉali do tijela, no ništa se nije moglo uĉiniti. - Sigurnoslla ko~nica je otkazala - kasnije je objasnio operater. - 0 Boţe, osjećam se uţasno. Bill mi je bio jako drag. s~ w 224 ·DOKZVIJEZDEBL1STAJU· Kad je ĉula novosti, Lara je odmah nazvala Paula Martina. - Jesi li ĉuo što se dogodilo Billu Whitmanu?


- Da. Bilo je na televiziji. - Paule, nisi valjda...? Nasmijao se. - Nemoj da ti padaju na pamet lude ideje. Gledala si previše filmova. Zapamti, dobri na kraju uvijek pobjeduju. A Lara se pitala: Ubrajam li se ja mec~u dobre? Više od dvanaest poduzetnika natjecalo se za hotel u Renu. - Kad ću ja dati ponudu? - pitala je Lara Paula. - Ne još. Ne dok ti ja ne kaţem. Ĉekaj da drugi ulete prvi. Licitacija je bila tajna. Sve su ponude bile zapeĉaćene i trebalo ih je otvoriti sljedećeg petka. U srijedu Lara još nije bila predala svoju ponudu. Nazvala je Paula Martina. - Budi mirna - rekao je. - Reći ću ti kada da kreneš. U pet ujutro, jedan sat prije zatvaranja natjeĉaja, Lara je primila telefonski poziv. - Sad! Najviša ponuda je sto dvadeset milijuna. Ţelim da ponudiš pet milijuna više, Lara se zagrcnula, - Ali ako to uĉinlm, izgubit ću na tome poslu. - Vjeruj mi - rekao je Paul. - Kad dobiješ hotel sve će ti se vratiti. Sljedećeg dana obavijestili su Laru da je njezina ponuda prihvaćena. Lara i Keller krenuli su u Reno. 225 · S 1 D N E Y S W ~`E L D O N · Hotel se zvao Reno Palace. Bio je velik i raskošan, s tisuću petsto soba i golemim, blještavim kasinom koji je zjapio prazan. Laru i Kellera kroz kasino je proveo Tony Wilkie. - Bivši vlasnici zeznuli su stvar - rekao je Wilkie. - Kako? - pitao je Keller. - Pa, ĉini se da su neki deĉki stavljali nešto novca sa strane kako bi... - Izbjegli poreze - ubacio se Keller. - Da. Naravno, vlasnici nisu znali ništa o tome. - Naravno da nisu. - No netko je to razglasio i Komisija za igre na sreću zatvorila je kasino. Šteta. Bio je vrlo isplativ. - Znam. - Keller je već bio prouĉio knjige. Kad su završili razgledavanje, a Lara i Keller su ostali sami, rekla je: - Paul je bio u pravu. Ovo je zlatni rudnik. - Vidjela je izraz na Howardovu licu. - Što je? Slegnuo je ramenima. - Ne znam. Ne sviđa mi se to što se upuštamo u takve stvari.


- Kakve to "takve stvari"? Ovo je zlatna koka, Howarde. - Tko će upravljati kasinom? - Naći ćemo Ijude - Lara je izbjegavala odgovor. - Gdje? Kod mIadih izviđaćica? Ovakvim poslom moraju upravljati kockari. Ti ne znaš ni jednoga, zar ne? Lara je šutjela. - Kladim se da Paul Martin zna nekoga. - Ne mi~ješaj njega u ovo - rekla je Lara. - Vrlo rado, Volio bih da ga ni ti ne miješaš, Ne mi , slim đa je ovo tako dobra zamisao. e - Nisi mislio ni da je projekt u Queensu dobra zamisao. Ni trgovaĉki centar u ulici Houston. No, zarađujemo na tome, zar ne? 226 a · D O K Z V 1 J E Z D E B ~~L I S T A J U · - Lara, nikad nisam rekao da to nisu dobri poslovi. Samo sam rekao da previše brzamo. Gutaš sve što vidiš, no još ništa nisi probavila. Lara ga je potapšala po obrazu. - Opusti se. Ĉlanovi Komisije za igre na sreću primili su Laru s uvjeţbanom ljubaznošću. - Ne viđamo ovdje ĉesto lijepe ţene - rekao je predsjednik. Uljepšali ste nam dan. Lara je zaista izgledala lijepo. Nosila je beţ kostim Donne Karan, uz svilenu bluzu krem boje i, za sreću, jedan od šalova koje joj je Paul darovao za Boţić. Nasmiješila se. - Hvala. - Što moţemo uĉiniti za vas? - pitao je jedan od njih. Svi su vrlo dobro znali što mogu uĉiniti za nju. - Ovdje sam jer ţelim uĉiniti nešto za Reno - rekla je Lara ozbiljno. - Ţeljela bih mu darovati najveći i nailjepši hotel u Nevadi. Namjeravam dodati pet katova Reno Palaceu i postaviti veliki konvencijski centar kako bismo privukli još više turista da dođu ovamo kockati. Ĉlanovi komisije su se međusobno pogledali. Predsjednik je rekao: - Mislim da bi tako nešto zaista povoljno utjecalo na grad. Naravno, mi moramo osigurati da se taj posao vodi potpuno pošteno. - Zar sam ja odbjegli kriminalac? -, nasmiješila se Lara. Zasmijuckali su se njezinoj šali. - Znamo vašu po


vijest, gospođice Cameron i vrijedna je divljenja. Ipak, nemate iskustva u vođenju kockarnice. - Istina je - priznala je Lara. - S druge strane, sigurna sam da ću lako pronaći dobre, kvalificirane nam 227 I · 5 1 D N E Y S M ~E L D O N · I ještenike koje će vaša komisija odobriti. Spremna sam prihvatiti vaše savjete. Jedan od ĉlanova Komisije je progovorio: - Što se tiĉe financija, moţete li jamĉiti...? Predsjednik ga je prekinuo: - To je u redu, Tome. Gospođica Cameron predala nam je potvrdu o tome. Pobrinut ću se da svatko od vas dobije po jedan primjerak. Lara je sjedila, ĉekajući. Predsjednik je rekao: - Još vam ne mogu ništa " obećati, gospođice Cameron, no mogu vam reći da ne vidim nikakve prepreke tome da dobijete dozvolu. i Lara je zasjala. - To je divno. Ţeljela bih krenuti s poslom što je prije moguće. ; - Ţao mi je, no ovdje stvari ne idu toliko brzo. Moramo priĉekati mjesec dana prije nego što vam moţemo dati konaĉni odgovor. i Lara je bila obeshrabrena. - Mjesec dana? - Da. Moramo provjeriti neke stvari. ; - Shvaćam - rekla je Lara. - U redu. U hotelskom trgovaĉkom centru nalazila se prodavaonica ploĉa. U izlogu je bio veliki poster Philipa Adlera i reklama za njegov novi nosaĉ zvuka. Laru nije zanimala glazba. Kupila je CD radi Philipove fotografije na kutiji. Na povratku u New York, Lara je rekla: - Howarde, što ~naš o Philipu Adleru? - Samo ono što svi znaju, On je yjerojatno naj~olj~ koncertni pijanist na svijetu. Svira s najboljim simfonijskim orkestrima. Negdje sam proĉitao da je upravo osnovao fond za dodjelu stipendija mladim glazbenicima. - Kako se zove? 228 · D O K Z V I J E Z D E B ~~ L 1 S T A J U ·


- Fond Philipa Adlera, ĉini mi se. - Htjela bih dati prilog - rekla je Lara. - Pošalji im ĉek na deset tisuća dolara u moje ime. Keller ju je iznenađeno pogledao. - Mislio sam da te ne zanima klasiĉna glazba. - Poĉela me zanimati - rekla je Lara. Naslov je glasio: JAVNI TUŢITELJ PROVJERAVA PAULA MARTINA SUMNJA SE NA ODVJETNIKOVE VEZE S MAFIJOM Lara je proĉitala ĉlanak i odmah nazvala Paula. - Što se događa? pitala je Lara. Zasmijuckao se. - Javni tuţitelj je opet u lovu. Godinama me već pokušavaju povezati s deĉkima, no nisu imali sreće. Svaki put prije izbora, pokušavaju me iskoristiti kao ţrtvenog jarca. Ne brini se zbog toga, Lara. Hoćeš li sa mnom na veĉeru? - Moţe - rekla je Lara. - Znam zgodno mjestašce u Ulici Mulberry gdje nas nitko neće ometati. Za veĉerom je Paul Martin rekao: - Ĉujem da je sastanak s Komisijom za igre na sreću dobro prošao, ~ Mislim da jest. Doimali su se prijateljski, no nikad se nisam bavila takvim stvarima. - Mislim da nećeš imati problema. Naći ću ti dobre namještenike za kasino. Prošli je vlasnik postao pohlepan. - Promijenio je temu. Kako napreduju graditeljski poslovi? - Dobro, radim na tri projekta. 229 · S 1 D N E Y S H IE L D O N . - Nisi li se malo zanijela, Lara? Zazvuĉao je kao Howard KelIer. - Ne. Svi poslovi idu uz minimalne troškove i po planu. - To je dobro, dušo. Ne bih htio da ti ikad išta pode po zlu. - I neće. - Stavila je ruku na njegovu. - Ti si moja zaštitna mreţa. - Uvijek ću biti ovdje. - Stisnuo joj je ruku. Prošla su dva tjedna, a Lara još nije ĉula ništa od Philipa Adlera. Pozvala je Kellera. - Jesi li poslao deset tisuća do lara Adlerovoj fondaciji? - Da, onog dana kad si to spomenula.


" - Ĉudno. Mislila sam da će me nazvati. Keller je slegnuo ramenima. - Vjerojatno je negdje na putu. - Vjerojatno. - Pokušala je sakriti razoĉaranje. " Razgovarajmo o zgradi u Queensu. - To će nam oduzeti dosta novca - rekao je Keller. , - Znam kako ćemo se zaštititi. Ţeljela bih osigurati posao s jednim zakupcem. - Imaš li nekoga na umu? - Da. Osiguravajuće društvo Mutual Security. Njihov predsjednik zove se Horace Guttman. Ĉula sam da traţe nove prostore. Ţeljela bih da to bude u našoj zgradi. - Provjerit ću - rekao je Keller.. Lara je primijetila da ništa ne ~~~isuj~ - S~al~o m~ zapanjuješ. Sve pamtiš, zar ne? Keller se nacerio. - Imam fotografsko pamćenje. Prije mi j8 ta sluţile ~a bej2bolsl{e statistike. - Sve j2 to btlo tako davno, pomislio je Howard. Mali s magiĉnom rukom, zvijezda juniorske momĉadi Chicago Cubsa. Netko drugi · D O K Z V 1 J E Z D E B ~~ L 1 S T A J U · u neko drugo vrijeme. - Nekada je to prokletstvo. Ima nekih stvari koje bih ţelio zaboraviti. - Howarde, pobrini se da arhitekt naĉini planove za zgradu u Queensu. Provjeri koliko Mutual Security treba katova, i koliko mjesta na svakom katu. Dva dana kasnije Keller je ušao u Larin ured. - Ţao mi je, ali imam neke loše vijesti. - U ĉemu je problem? - Malo sam pronjuškao okolo. Bila si u pravu u vezi s osiguravajućim društvom Mutual Security. Oni zaista traţe novo sjedište, no Guttman razmišlja o zgradi na Union Squareu. To je zgrada tvojega starog prijatelja Stevea Murchisona. Opet Murchison! Bila je sigurna da je on bio taj koji joj je poslao kutiju zemlje. Neću dopustiti da me zastraši. - Je li Guttman već nešto potpisao? - pitala je Lara. - Još nije. - U redu. Ja ću to srediti. Tog popodneva Lara je obavila dvanaest poziva. Na kraju je pogodila dobitnu kombinaciju. Barbara Roswell. - Horace Guttman? Naravno, poznajem ga. Zašto?


" - Ţeljela bih ~a upoznati, Njegova sam velika obaţavateljica, Maţeš li ga pozvati na veĉeru sljedeće nedjelje~ - Nema problema. Veĉera je bila jednostavna no elegantna. U stanu Roswellovih bilo je ĉetrnaest osoba. Alice Guttman te se veĉeri nije dobro osjećala, pa je Horace Guttman došao na zaba~tl sam. Lara je sjeđila pokraj njega. Imao je šezdesetak godina, no izgledao je mnogo starije. Imao je strogo, izborano lice i bradu koja je odavala odluĉnost. Lara je izgle 231 · S 1 D N E Y S H ~~E L D O N · dala zanosno i izazovno. Nosila je dekoltiranu crnu Halstonovu haljinu i jednostavan no lijep nakit. Ispili su kok tele i sjeli za stol. - Već vas neko vrijeme ţelim upoznati - priznala je Lara. - Ĉula sam mnogo o vama. - I ja sam ĉuo mnogo o vama. Uĉinili ste mnogo toga u ovome gradu. - Nadam se da dajem svoj doprinos - skromno je rekla Lara. - Ovo je tako divan grad. - Odakle ste? - Gary, Indijana. ,, - Zaista? - Iznenađeno ju je pogiedao. - I ja sam odande. Dakle, cura iz Indijane? Lara se nasmiješila. - Tako je. Imam tako lijepe E , uspomene na Gary. Moj je otac radio za Post-Tribune. Išla sam u školu Roosevelt High. Vikendom bismo išli u Glea j son Park na piknik i koncert na otvorenom ili bismo otišli j " na kuglanje u Twelve and Twenty. Bilo mi je tako ţao što sam morala otići. - Uspjeli ste u ţivotu, gospođice Cameron. " - Lara. , - Lara. Ĉime se bavite ovih dana? - Vrlo zanimljivim projektom - rekla mu je Lara. Radi se o novoj zgradi u Queensu. Imat će trideset katova i dvjesto tisuća ĉetvornih stopa prostora na svakom katu. - To "e zaniml"ivo - rekao "e G~ttman, zamišljeno. J J J - Ah - neduţno je rekla Lara. - Zašto? - Sluĉajno traţimo baš takvu zgradu za svoje novo sjedište.


- Zaista? Jeste li već izabrali koju? I, " - Ne baš, ali... 232 ,. · D O K Z V I J E Z D E B J. I S T A J U · - Ako ţelite, mogu vam pokazati planove za zgradu. Već su naĉinjeni. Prouĉavao ju je trenutak. - Da, volio bih ih vidjeti. - Mogu vam ih donijeti u ponedjeljak ujutro. - Bilo bi mi drago. Ostatak veĉeri prošao je dobro. Kad je Horace Guttman stigao kući te veĉeri, ušao je u sobu svoje supruge. - Kako se osjećaš? - pitao je. - Bolje, dušo. Kako je bilo na zabavi? Sjeo je na krevet. - Pa, svima si nedostajala, no bilo je zanimljivo. Jesi li ĉula za Laru Cameron? - Naravno. Svi su ĉuli za Laru Cameron. - To je zanimljiva ţena. Pomalo ĉudna. Kaţe da je rođena u Garyju, u Indijani, kao i ja. Znala je sve o Garyju - o Gleason Parku i Twelve and Twentyju. - Što je ĉudno u tome? Guttman je pogledao suprugu i nacerio se. - Gospodiĉna dolazi iz Nove Scotije. U ponedjeljak, rano ujutro Lara se pojavila u uredu Horacea Guttmana, s nacrtima za zgradu u Queensu. Odmah ju je primio. - Drago mi je da vas vidim, Lara. Sjednite. Stavila je nacrte na stol i sjela nasuprot njemu. - Prije nego što ovo pogledate - relcla je I,ara - moram vam nešto priznati. Guttman se zavalio u naslonjaĉ. - Da? - Ono što sam vam u subotu ispriĉala o Garyju i Indijani. . . - Što s tim? 233 · S 1 D N E Y S H ~~ E L D O N · - Nikad nisam bila u Garyju. Pokušavala sam vas zadiviti. Nasmijao se. - Uspjeli ste me zbuniti. Nisam siguran da ću se moći nositi s vama. Pogledajmo te nacrte. Pola sata kasnije završio je pregledavanje nacrta.


- Znate - rekao je zamišljeno - već sam se bio namjerio na jednu drugu zgradu. - Zaista? - Zbog ĉega bih se sada predomislio i odabrao vašu? - Zato što će vam ondje biti ljepše. Pobrinut ću se da dobijete sve što vam, treba. Nasmiješila se. - Uz to, stajat će vas deset posto manje. - Zaista? Ne znate koliko bi me stajala druga zgrada. - Nije vaţno. Vjerovat ću vam na rijeĉ. - Moţda ste zaista iz Garyja - rekao je Guttman. Sklopili smo posao. Kad se Lara vratila u ured, ĉekala ju je poruka da je nazvao Philip Adler. 234 DEVETNAESTO POGLAVLJE Plesna dvorana u Waldorf Astoriji bila je pretrpana pokroviteljima Carnegie Halla. Lara se kretala kroz gomilu, traţeći Philipa. Sjetila se telefonskog razgovora koji su vodili nekoliko dana ranije. - Gospodice Cameron, ovdje Philip Adler. Grlo joj se naglo osušilo. - Ţao mi je što vam nisam ranije mogao zahvaliti na prilogu našoj zakladi. Upravo sam se vratio iz Europe i doznao za to. - Bilo mi je zadovoljstvo - rekla je Lara. Morala je produţiti razgovor. - Inaĉe.,. voljela bih doznati vi,~e o va~oj zakladi. Moţda bismo se mogli nac~i i porazgovarati o tome. Stanka. - Organiziramo dobrotvornu veĉeru u Waldorfu, u nedjelju naveĉer. Mogli bismo se naći ondje. Jeste li slobodni? Lara je bacila pogled na svoj raspored. U nedjelju naveĉer imala je poslovnu veĉeru s bankarom iz Teksasa. Na brzinu je donijela odluku. - Da. Yoljela bih doći. - Divno. Ulaznica će vas ĉekati na recepciji. Kad je Lara spustila slušalicu, blistala je od sreće. 235 · S 1 D N E Y S W~ E L D O N · Philipa Adlera nije bilo nigdje na vidiku. Lara se kretala kroz golemu dvoranu, slušajući okolne razgovore. - ... A glavni tenor je rekao: - Doktore Klemper, ostala su mi još samo dva visoka C. Ţelite li ih ĉuti sada ili veĉeras na premijeri... ... Ah, priznajem da nije loš. Dinamika je sjajna... ali tempi! Tempi! Uţas!


- ...Niste pri sebi! Stravinski je suviše strukturiran. Njegove skladbe kao da je napisao robot. On zadrţava svoje osjećaje. Bartok, s druge strane, otvara sve brane i preplavljuje nas osjećajima... ... Jednostavno ne podnosim njezino sviranje. Njezin Chopin primjer je izmuĉenog rubata i uništenih tekstura. Bio je to tajanstveni jezik koji Lara nije mogla razumjeti. A tada je ugledala Philipa, okruţena zadivljenom skupinom. Lara se probila kroz gomilu. Privlaĉna mlada ţena govorila je: - Kad ste svirali sonatu u Bmolu, osjetila sam kako se Rahmanjinov smiješi. Vaš ton i harmonizacija, i glatka izvedba... Divno! Philip se nasmiješio. - Hvala vam. NelCa je sredovjećna udovica imala izljeve oduševljenja, - Stalno preslušavam vašu snimkU Hammerktaviera, Moj ~oţe! Ima neodoljivu ţlvotnost! Vl ste zacijelo jedini pijanist na ovome svijetu koji zaista poznaje tu Be~thov~novu sonatu. . , Philip je ugledao Laru. - Ah. Ispriĉajte me - rekao je. Probio se do mjesta gdje je ona stajala i uhvatio je za ruku. Njegov ju je dodir uzbudio. - Dobra veĉer. Drago mi je da ste došli, gospođice Cameron. - Hvala - Osvrnula se uokolo. - Priliĉno velika guţva. ; 236 T · D O K Z V 1 J E Z D E B i. 1 S T A J U · Kimnuo je. - Da. Pretpostavljam da ste ljubitelj klasiĉne glazbe? Lara je pomislila na glazbu uz koju je odrastala: Annie Laurie, Comin" through the Rye, The Hills of Home ... - Oh, da - rekla je Lara. - Moj otac me je odgojio uz klasiĉnu glazbu. - Još jednom vam ţelim zahvaliti na vašem prilogu. To je zaista bilo vrlo velikodušno. - Vaša zaklada zvuĉi tako zanimljivo. Ţeljela bih ĉuti više o tome. Ako... - Philipe, dušo! Nemam rijeĉi! Veliĉanstveno! - Ponovno je bio opkoljen. Lara je jedva došla do rijeĉi. - Ako ste slobodni jedne veĉeri sljedećeg tjedna... Philip je odmahnuo glavom. - Ţao mi je, sutra odlazim u Rim.


Laru je iznenada zapljusnuo osjećaj gubitka. - Oh. - No vratit ću se za tri tjedna. Moţda bismo onda mogli... - Dlvllo! - rekla je Lara, , ,, . - ...provesti veĉer razgovara~uC1 o glazbi. Lara se nasmiješila. - Da. Jedva ĉekam. U tom trenutku prekinula su ih dva muškarca srednjih godina. Jedan je imao kosu skupljenu u rep; drugi je nosio naušnicu. - Philipe! Moraš nam reći tko je u pravu. Kad sviraš Liszta, što misliš da je vaţnije - teški glasovir kojim moţeš dobiti osebujan zvuk, ili lagani glasovir kojim moţeš izvesti osebujnu manipulaciju? Lara nije imala pojma o ĉemu govore. 237 II I~ · S 1 D N E Y S !1" E L D O N · ,i ~ " Sljedećeg se jutra Lara pojavila u glazbenoj školi na Manhattanu. Obratila se ţeni na porti: - Ţeljela bih razgovarati s nekim profesorom glazbe, molim vas. - Trebate nekog odredenog? - Ne. - Samo trenutak, molim. - Nestala je u drugoj sobi. Nekoliko minuta kasnije sitan sjedokos ĉovjek pojavio se pokraj Lare. - Dobro jutro. Ja sam Leonard Meyers. Što mogu uĉiniti za vas? - Zanima me klasiĉna glazba. - Ah, ţelite se upisati u školu. Koji instrument svirate? - Ne sviram ni jedan instrument. Samo ţelim nauĉiti nešto o klasiĉnoj glazbi. - Bojim se da ste došli na krivo mjesto. Ova škola " nije za poĉetnike. - Platit ću vam pet tisuća dolara za dva tjedna vašeg vremena. Profesor Meyers je trepnuo. - Ţao mi je, go spodice... kako ste rekli da se zovete? - Cameron. Lara Cameron. - Ţelite mi platiti pet tisuća dolara za dvotjednu raspravu o klasiĉnoj glazbi? - Teško je dolazio do rijeĉi. i - Tako je. Ako ţelite, novac moţete dati u fond za školarine. Profesor Meyers je snizio glas. - To neće biti potreb " no. Neka to ostane među nama, , - U redu je. - Kad biste... hmm... htjeli poĉeti? ~ i - Odmah. - Sada imam sat, no dajte mi pet minuta... " 238


r ·DOKZY1JEZDEBL15TAJU· Lara i profesor Meyers sjedili su sami u uĉionici. - Poĉnimo od poĉetka. Znate li išta o klasiĉnoj glazbi? - Vrlo malo. - Aha. Pa, postoje dva naĉina za razumijevanje glazbe - zapoĉeo je profesor. - Intelektualno i emotivno. Netko je jednom rekao da glazba otkriva ĉovjeku njegovu skrivenu dušu. Svi su veliki skladatelji uspijevali to postići. Lara je napeto slušala. - Poznajete li kojeg skladatelja, gospodice Cameron? Nasmiješila se. - Ne baš. Profesor se namrštio. - Ne razumijem vaše zanimanje za... - Ţelim nauĉiti dovoljno toga da mogu inteligentno razgovarati o klasicima s profesionalnim glazbenikom. Posebno sam zainteresirana za klavirsku glazbu. - Tako znaĉi. - Meyers je trenutak razmišljao. - Evo ovako ćemo poĉeti: dat ću vam neke CD-e da ih poslušate. Lara ga je gledala dok je prilazio polici i uzeo nekoliko kompakt diskova. - Poĉet ćemo s ovima. Ţelim da paţljivo poslušate alegro u Mozartovom klavirskom koncertu br. dvadeset i jedan u C molu~ Kochel 467, adagio u Brahmsovu klavir skom koncertu br, jedan, moderato u Rahmanjinovljevu klavirskom koncertu br, ~v~ u C molu, opus osamnaest i na kra~u romanze u Chopinovom klavirskom konceriu br. jedan. Svi su oznaĉeni. - Dobro. - Ako ih ţelite poslušati i vratiti se za nekoliko dana. . . - Vratit ću se sutra. 239 ·S1DNEYSK"ELDON· o. Sljedećeg dana, Lara je ušla noseći šest CD-a Philipa Adlera. - Ah, divno! - rekao je profesor Meyers. - Maestro Adler je najbolji. Posebno ste zainteresirani za njegovo sviranje? - Da. - Maestro je snimio mnogo divnih sonata. - Sonata? Uzdahnuo je. - Ne znate što je sonata? - Na ţalost, ne znam.


- Sonata je skladba, obiĉno s više razliĉitih tempa, koja ima određenu osnovnu glazbenu formu. Kad se ta forma koristi u skladbi za jedan instrument, na primjer klavir ili violinu, skladba se zove sonata. Simfonija je sonata za orkestar. - Shvaćam. - To sigurno nije teško ubaciti u razgovor. - Klavir se u poĉetku zvao pianoforte. To na talijanskom znaĉi "tiho-glasno". Proveli su sljedećih nekoliko dana razgovarajući o skladateljima ĉija je djela Philip snimio - Beethovenu, Li sztu, Bartoku, Mozartu, Chopinu. Lara je slušala, upijala i pamtila. - On voli Liszta. Priĉajte mi o njemu. - Franz Liszt bio je ĉudo od djeteta. Svi su mu se divili. Bio je genijalan. Bio je ljubimac aristokracije, a na kraju se ţalio da je postao poput mađioniĉara ili psa koji izvodi trikove... - Recite mi nešto o Beethovenu. -Teţak ĉovjek. Bio je tako nesretan da je na vrhuncu uspjeha zakljuĉio da mu se ne svida ono što je do tada stvorio, pa je zapoĉeo s dugim i osjećajnijim kompozicijama, kao Eroica i Pastoral... 240 I ·DOKZVIJEZDEBLISTAJU· - Chopin? - Chopina su kritizirali što piše glazbu za klavir, pa su ga tadašnji kritiĉari smatrali ograniĉenim... Kasnije: - Liszt je mogao svirati Chopina bolje od samog Chopina... Drugog dana: - Postoji razlika izmedu francuskih i ameriĉkih pijanista. Francuzi vole jasnoću i eleganciju. Prema tradiciji, njihovo tehniĉko obrazovanje zasniva se na jeu perle - savršeno ĉistoj uravnoteţenosti artikulacije... Svakog bi dana slušali jednu od Philipovih snimki i razgovarali o njoj. Kad su istekla dva tjedna profesor Meyers je rekao: - Moram priznati da sam zadivljen, gospođice Cameron. Uistinu ste predana uĉenica. Moţda biste trebali svirati neki instrument. Lara se nasmijala. - Ne zanosimo se. - Predala mu je ĉek. Izvolite. Nije mogla doĉekati da se Philip vrati u New York. 241


DVADESETO POGLAVLJE Dan je poĉeo s dobrim vijestima. Nazvao je Terr-y Hill. - Lara? - Da? - Upravo mi se javila Komisija za igre na sreću. Dobili ste dozvolu. - To je divno, Terry! - Razgovarat ćemo o detaljima kad se vidimo, no dobili ste zeleno svjetlo. Izgleda da ste ih zaista zadivili. - Pobrinut ću se da odmah poĉnemo - rekla je Lara. - Hvala vam. Lara je rekla Kelleru što se dogbdllo. - To je divno. Dobro će nam doći taj novac. Time ćemo riješiti mnogo problema... Lara je pogledala u svoj rokovnik. - U ĉetvrtak moţemo odletjeti onamo i zapoĉeti s poslom. Kathy joj je javila. - Gospodin Adler je na drugoj liniji. Da mu kaţem...? Lara je naglo postala nervozna. - Ja ću preuzeti. Podigla je slušalicu. - Philip? - Halo. t~ratio sam se, · D O K Z V I J E Z D E B ~L 1 S T A J U · - Drago mi je. - Nedostajao si mi. - Znam da vam ostavljam malo vremena, no biste li htjeli veĉeras poći sa mnom na veĉeru? Već je imala dogovor za veĉeru s Paulom Martinom. - Da, slobodna sam. - Divno. Kamo biste ţeljeli da odemo? - Svejedno mi je. - La Cote Basque? - Moţe. - Hoćemo li se naći ondje? U osam? - Da. - Vidimo se veĉeras. Kad je Lara spustila slušalicu, smiješila se. - To je bio Philip Adler? - pitao je Keller. - Aha. Udat ću se za njega. Keller ju je gledao, zapanjen. - Misliš li ozbiljno? - Da. Bio je to šok. Izgubit ću je, pomislio je Keller. A zatim: Koga zavaravam? Nikad je nisam mogao imati! - Lara... jedva ga poznaješ! Poznajem ga cijeli ţivot, - Ne ţelim da pogriješiš.


- Neću. Ja... Zazvonio je njezin privatni telefon. Onaj koji je postavila za Paula Martina. Lara je podigla slušalicu. - Halo, Paule. - Bok, Lara. Kad bi ţeljela na veĉeru? U osam? Iznenada se javio osjećaj krivice. - Paule... ţao mi je, ali veĉeras ne mogu. Nešto je iskrsnulo. Upravo sam te htjela nazvati. - Da? Je li sve u redu? Z~3 ·S1DNEYSh~ELDON· - Da. Neki su ljudi upravo stigli iz Rima - barem taj dio je bio istinit - i moram se s njima sastati. - Nemam sreće. Onda, drugi put. - Naravno. - Ĉujem da si dobila dozvolu za hotel u Renu. - Da. - Dobro ćemo se zabaviti s tim mjestom. - Jedva ĉekam. Ţao mi je zbog veĉere. Nazvat ću te sutra. Veza se prekinula. Lara je polako spustila slušalicu. Keller ju je gledao. Na licu mu je mogla oĉitati neodobravanje. - Nešto te muĉi? - Da. Sva ta moderna tehnologija. - O ĉemu govoriš? - Mislim da imaš previše telefona u uredu. On je nezgodan, Lara. Lara se ukoĉila. - Gospodin Nezgodni nas je nekoliko puta spasio, Howarde. Još nešto? Keller je zatresao glavom. - Ništa. - Dobro, Vratimo se na posao. P~lilip Ju ~e ĉekao u La Cote Basque. Ljudi su se okretali i zurili u Laru dok je ulazila u restoran, Philip j~ ustao p. da je pozdravi i Larino srce je brţe zakucalo. f" - Nadam se da ne kasnim - rekla je. - Ni najmanje - gledao ju je s divljenjem. Oĉi su mu bile tople. Izgledaš prekrasno. Bila se preodjenula nekoliko puta. Trebam li odjenuti nešto jednostavno, elegantno ili seksi? Konaĉno, odluĉila se za jednostavn~l DioYOVU haljinu. ;i ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· - Hvala. Kad ~su sjeli, Philip je rekao: - Osjećam se kao budala. - Da? Zašto? - Nisam prepoznao ime. Ti si ona Cameronova. Nasmijala se. Kriva sam.


- Zaboga! Posjeduješ lanac hotela, stambene zgrade i poslovne zgrade. Kad putujem, vidim tvoje ime po cijeloj zemlji. - Izvrsno. - Lara se nasmiješila. - To će te podsjećati na mene. Promatrao ju je. - Mislim da mi ne treba podsjetnik. Je li ti već dosadilo što ti govore da si prekrasna? Htjela je reći: - Drago mi je da misliš da sam lijepa. - No ono što je izgovorila bilo je: - Jesi li oţenjen? - Htjela se ugristi za jezik. Nasmiješio se. - Ne. Nikako se ne bih mogao oţeniti. - Zašto? Na trenutak je zadrţala dah. Nije valjda... - Zato što većinu vremena provodim na turnejama. Jedne noći sam u Budimpešti, sljedeće u Londonu, Parizu ili u Tokiju. Osjetila je neopisivo olakšanje. - Ah, Philipe, priĉaj mi o sebi. - Što ţeliš znati? -~ Sve. Philip s~ nasmljao, - To će trajati najma~je pet mi nuta. - Ne, ozbiljno. Zaista ţelim znati više o tebi. Duboko je udahnuo. - Pa, moji su roditelji bili Beĉani. Moj je otac bio dirigent, a majka uĉiteljica klavira. Napustili su Beĉ bjeţeći od Hitlera i nastanili se u Bostonu. Ondje sam rođen. 245 · S 1 D N E Y S H "E L D O N · - Jesi li oduvijek ţelio biti pijanist? - Da. Bilo mu je šest godina. Yjeţbao je klavir, kad je njegov otac dojurio u sobu. - Ne, ne, ne! Zar ne razlikuješ dur od mola? Dlakavim prstom pokazao je na note. - Ovo je mol. Mol. Shvaćaš li? - Tata, molim te, mogu li ići? Prijatelji me ĉekaju vani. - Ne. Sjedit ćeš ovdje dok to ne odsviraš dobro. . Imao je osam godina. Tog jutra vjeţbao je satima i uţasno se posvar~ao s rodite jima. - Mrzim klavir - viknuo je. - Ne ţelim ga više nikad dodirnuti. Njegova je majka rekla: - Dobro. A sada daj da još jednom ĉujem taj andante. Imao je deset godina. Stan je bio pun gostiju, a većina njih bili su stari beĉki prijatelji njegovih roditelja. Svi su bili glazbenici. - Philip će nam sada nešto odsvirati - najavila je njegova majka. - Yoljeli bismo ĉuti malog Philipa kako svira - go


vorili su pokroviteljskim glasovima. - Sviraj Mozarta, Philipe. P>zilip je vidio dosadu na njihovim li~im~ t djutit sjeo za klavir. Nastavili su razgovarati jedni s drugima. Poĉeo je svirati, prsti su mu letjeli preko klavijature. Razgovor je iznenada zamro. Svirao je Mozartovu sonatu, a glazba je bila ţiva. Na trenutak, on je postao Mozart i ispunio sobu ĉarolijom velikog skladatelja. Kad su Philipovi prsti odsvirali posljednje note, nastala je poboţna tišina. Njegovi su roditelji pojurili prema klaviru, uzbudeno govoreći i obasipali ga pohvalama. 246 ·DOKZV1JEZDEB115TAJU· Slušao je pljesak i pohvale i bio je to trenutak njegova prosvjetljenja, kad je znao tko je i što ţeli od ţivota. - Da, oduvijek sam znao da ţelim biti pijanist - rekao je Philip Lari. - Gdje si uĉio svirati klavir? - Majka me je uĉila do ĉetrnaeste godine, a zatim su me poslali u Institut Curtis u Philadelphiji. - Je li ti ondje bilo lijepo? - Vrlo. Imao je ĉetrnaest godina i bio je sam u gradu bez prijatelja. Glazbeni institut Curtis bio je smješten u ĉetiri vile kod Rittenhouse Squarea, gradene na prijelazu stoljeća. Bio je to najbliţi ameriĉki pandan moskovskom konzervatoriju. Ondje su diplomirali Samuel Barber, Leonard Bernstein, Gian Carlo Menotti, Peter Serkin i još desetci sjajnih glazbenika. - Jesi li bio osamljen? - Nisam. Bio je nesretan. Nikad prije nije bio daleko od kuće. Bio je na audiciji za Institut Curtis, a kad su ga primili, sinulo mu je da će sada zapoĉeti novi ţivot i da se više neće vratiti kući. Uĉitelji su odmah prepoznali djeĉakovu nadarenost. Uĉitelji klavira bili su mu Isabelle Irengerova i Rudo f Serkinr a PhiliP ~e uĉio teoriJu~ harmoni~ttr or kestraciju, klavir i ~autu. Kad aije bio u ućioaici, svirao je komornu glaz%u s ostalim uĉenicima. Klavir, kojega je bio prisiljen svirati od treće godine, sada je postao središte njegova ţivota. Klavir je postao ĉarobni instrument iz kojega su njegovi prsti mogli izvući romantiku, strast i grmljavinu. Govorio je univerzalnim jezikom.


- Svoj prvi koncert odsvirao sam kad mi je bilo osamnaest godina s Detroitskim simfonijskim orkestrom. 247 · S 1 D N E Y 5 H ~E L D O N · - Jesi li imao tremu? Bio je prestravljen. Otkrio je da je jedno svirati pred skupinom prijatelja, a nešto sasvim drugo suoĉiti se s golemim auditorijem onih koji su platili ulaznice da ga ĉuju. Nervozno je koraĉao iza pozornice, kad ga je organizator zgrabio za ruku i rekao: - Hajde. Nastupaš. Nikad nije zaboravio osjećaj koji je doţivio kad je izišao na pozornicu a~ publika mu je poĉela pljeskati. Sjeo je za klavir i njegova je nervoza nestala istoga trenutka. Nakon toga ţivot mu je postao koncertni maraton. Bio je na turnejama diljem Europe i Azije, a nakon svake turneje njegov je ugled rastao. William Ellerbee, poznati umjetniĉki menadţer, pristao je da ga zastupa. Za dvije godine Philip Adler bio je svagdje traţen. Philip je pogledao Laru i nasmiješio se. - Da. Još uvijek imam tremu prije koncerta. - Kako je to biti na turneji? - Nikad nije dosadno. Jednom sam bio na turneji s Filadelfijskim simfonijskim orkestrom. Bili smo u Bruxellesu, na putu na koncert u Londonu. Zraĉna je luka bila zatvorena zbog magle, pa smo autobusom otišli na aerodrom Schiphol u Amsterdamu. Sluţbenik nam je objasnio da u zrakoplovu ima premalo mjesta, tako da glazbenici mogu ponijeti ili instrumente ili svoju prtljagu. Naravno, izabrali su instrumente. U London smo stigli baš na vrijeme za koncert. Svirali smo neobrijani, u trapericama i tenisicama. Lara se nasmijala. - Kladim se da je publika uţivala. - I jest. Jednom drugom zgodom trebao sam odrţati koncert u Indijani. Klavir je bio zakljuĉan u sobici, a nitko ni~e imao kl~uĉ, Morali smo razbiti vrata, Lara se zasmijuekala, 248 · D O K Z V 1 J E Z D E B ~.L 1 S T A J U · - Prošle godine trebao sam odrţati koncert u Rimu i jedan od kritiĉara je napisao: "Adlerova izvedba bila je teška i nespretna, a njegovo izvođenje fraza u finalu potpuno je promašilo poantu. Tempo je bio pogrešan i upropastio je ritam cijela djela."


- Uţasno! - rekla je Lara suosjećajno. - Najuţasniji dio je to što nikad nisam odrţao taj koncert. Zakasnio sam na avion! Lara se nagnula naprijed, zainteresirano. -, Priĉaj mi još. - Pa, jednom u Sao Paulu pedale su otpale s klavira usred Chopinova koncerta. - Što si uĉinio? - Dovršio sam sonatu bez pedala. A jednom mi se klavir otklizao na drugu stranu pozornice. Dok je Philip govorio o svojemu poslu glas mu je bio pun zanosa. - Vrlo sam sretan. Divno je kad moţeš dirnuti ljude i prenijeti ih u drugi svijet. Glazba svakome od njih daruje san. Katkada mislim da je glazba jedino što je ostalo normalno u ovom poludjelom svijetu. Nasmijao se zbunjeno. - Nisam ţelio zvuĉati naduto. . - N~, Ti usrećuješ milijun~ Ijudi. Oboţayam slu~ati tvoju glaZbu, Duboko je udahnula. - Kad te ćujem kako sviraš Debussyjev Voiles, nađem se na osamljenoj plaţi i vidim jarbol broda koji plovi u daljini... Nasmiješio se. - Da, i ja isto. - A kad slušam tvog Scarlattija, u Napulju sam i ĉujem konje, koćije i Ijude koji hodaju ulicama... - Mogla je vidjeti zadovoljstvo na njegovu licu. Prisjećala se svih detalja sa satova profesora Meyersa. 249 ·SIDNEYSH@LDON· - Kad sviraš Bartoka, vodiš me u sela srednje Eu-rope, madarskim seljacima. Slikaš prekrasne slike, a ja se gubim u njima. - Laskaš mi - rekao je Philip. - Ne. Iskrena sam. Stigla je veĉera. Jeli su chateaubriand s pomfritom, waldorfsku salatu, svjeţe šparoge i voćni kolaĉ za desert. Uz svako jelo sluţilo se drugo vino. Za vrijeme veĉere, Philip je rekao: - Lara, stalno razgovaramo o meni. Priĉaj mi o sebi. Kako je to graditi goleme zgrade po cijeloj zemlji? Lara je trenutak šutjela. - To je teško opisati. Ti stvaraš svojim rukama. Ja stvaram svojim umom. Ne gradim zgradu, ali to omogućujem. Sanjam snove od cigle, betona i ĉelika, a neke i ostvarujem. Otvaram poslove za stotine ljudi: arhitekte, zidare, dizajnere, tesare i vodoinstalatere. Zbog mene, oni mogu uzdrţavati


svoje obitelji. Darujem ljudima prekrasna mjesta za ţivot i brinem se da im bude ugodno. Gradim privlaĉne trgovine gdje ljudi mogu kupovati stvari koje im trebaju. Gradim spomenike za budućnost. Nasmiješila se, smeteno. - Nisam mislila odrţati govor. - Ti si vrlo osobita, znaš li to? - Drago mi je da tako misliš, Bila je to ĉarobna veĉer i prije nego što je završila Lara je znala da je prvi put u ţivotu zaljubljena. Ranije se bojala da će se razoĉarati, jer se ni jedan muškarac ne moţe mjeriti sa slikom iz njezine mašte. No ovdje je bio njezin Lochinvar i potpuno ju je osvojio. Kad je Lara stigla kući, bila je tako uzbuđena da nije mogla zaspati, U mislima je ponovno proţivljavala tu y~Ge~ 1 ll~preSta1101Z110Va pre5luŠava~a IljlhOVe IaZ~OVOIe, · D O K Z V 1 J E Z D E B ,L I 5 T A J U · Philip Adler bio je najdivniji muškarac kojega je ikad srela. Telefon je zazvonio. Lara se nasmiješila i podigla slušalicu. Već je htjela reći - Philipe... - kad je Paul Martin rekao: - Samo provjeravam jesi li sretno stigla kući. - Jesam - rekla je Lara. - Kako je prošao sastanak? - U redu. - Dobro. Hajdemo sutra na veĉeru. Lara je oklijevala. - Moţe. - Pitam se hoću li imati problema. 251 DVADESET PRVO POGLAVLJE Sljedećeg je jutra u Larin stan stiglo dvanaest crvenih ruţa. Znaĉi i on je uţivao u veĉeri, pomistila je Lara, presretna. Uţurbano je otvorila pisamce priĉvršćeno za cvijeće. Pisalo je: - Dušo, jedva ĉekam da te veĉeras vidim. Paut. Lara je osjetila duboko razoĉaranje. Cijelo je jutro ĉekala Philipov poziv. Imala je puno posla, no nije se mogla usredotoĉiti na rad. U dva je sata Kathy rekla: - Nove tajnice stigle su na raz~ovor, - P~ćnite ih slati unutra. Bilo ih je šest, sve visoko kvaliiicirane. Gertrude Meeks bila je najbolji izbor. Imala je tridesetak godina, bila je vedra, optimistiĉna i puna strahopoštovanja prema Lari. Lara je pogledala njezin ţivotopis. Bio je dojmljiv. - Već ste radili u gradevinskom poduzetništvu?


- Da, gospodice. No nikad nisam radila za nekoga poput vas. Da budem iskre~a, radila bih taj posao i bez plaće. 2s2 · D O K Z Y 1 J E Z D E B ~~L 1 5 T A J U · Lara se nasmiješila. - To neće biti potrebno. Ovo su izvrsne preporuke. Dobit ćete priliku. - Mnogo vam hvala - gotovo se zacrvenjela. - Morat ćete potpisati da nećete davati intervjue niti ikad govoriti o onome što se događa u tvrtki. Slaţete li se s time? - Naravno. - Kathy će vas odvesti do vašeg stola. U jedanaest je sati imala sastanak s Jerryjem Townsendom. Kako je vaš otac? - upitala je Lara. - U Švicarskoj je. Lijeĉnik kaţe da će moţda ozdraviti. - Glas mu je postao promukao. - Ako ozdravi, bit će to zbog vas. - Svako zasluţuje priliku, Jerry. Nadam se da će se oporaviti. - Ja... ne znam kako da vam zahvalim... Lara je ustala. - Kasnim na sastanak. Izišla je i ostavila ga da gleda za njom. Sastanak je bio s arhitektima projekta u New Jerseyju. Napravili ste dobar posao - rekla je Lara - no ţeljela bih neke izmjene. Ţelim eliptiĉnu arkadu s hodnicima na tri strane i mramorne zidove. Promijenite oblik krova u ba krenu piramidu, sa svjetlom na vrhu koje će svijetliti noću. Hoće li biti problema s tim? - Neće, gospođice Cameron. Kad je sastanak završio, oglasio se interfon. _ - Gospođice Cameron, Raymond Duffy, jedan od gracJevinskih predradnika je na telefonu. Kaţe da je hitno. Lara je podigla slušalicu. Halo, Raymonde. - Imamo problem, gospođice Cameron. 25S · S 1 D N E Y S tl "E L D O N · - Recite. - Upravo su isporuĉili cementne blokove. Neće proći inspekciju. Imaju pukotine. Poslat ću ih natrag, no prvo sam vas ţelio obavijestiti. Lara se na trenutak zamislila. - Koliko su loši? - Priliĉno loši. Stvar je u tome da ne odgovaraju našim specifkacijama i...


- Moţete li ih popraviti? - Mislim da mogu, no to će biti skupo. - Popravite ih - rekla je Lara. Uslijedila je tišina. - U redu. Vi ste šef. Lara je spustila slušalicu. U gradu su bila samo dva opskrbljivaĉa cementom i nikako se nije smjela zavaditi s nj ima. Do pet sati Philip Adler nije nazvao. Lara je okrenula broj njegove zaklade. - Philipa Adlera, molim. - Gospodin Adler nije u gradu. Na turneji je. Mogu li vam pomoći? Nije joj rekao da odlazi. - Ne, hvala. To je to, pomislila je Lara. Za sada. Dan je završio s posjetom Stevea Murchisona. Bio je go lem ĉovjek, građen kao trokrilni ormar. Sjurio se u Larin ured. t - Što mogu uĉiniti za vas, gospodine Murchison? pitala je Lara. - Moţete prestati gurati nos u moj posao - rekao je Murchison. Lara ga je mirno pogledala. - Što vas muĉi? Vi. Ne~ volim kad drugi ulijeću u moje poslove, 254 ·DOKZVIJEZDEBtISTAJU. - Ako govorite o gospodinu Guttmanu... - Naravno da govorim! - ... moja zgrada svidjela mu se više od vaše. - Dobila si ga na prijevaru. Predugo mi se zaplićeš pod noge. Jednom sam te upozorio i više neću. U ovom gradu nema dovoljno mjesta za oboje. Ne znam gdje skrivaš muda, no dobro ih sakrij jer ako mi to ponovno uĉiniš, odrezat ću ti ih. Izjurio je van. Veĉerala je s Paulom u svojemu stanu. Atmosfera je bila napeta. - Izgledaš odsutno, mala - rekao je Paul. - Imaš li problema? Lara se uspjela nasmiješiti. - Ne. Sve je u redu. Zašto mi Philip nije rekao da odlazi? - Kad poĉinje posao u Renu? - Howard i ja otići ćemo tamo sljedećeg tjedna. Trebali bismo otvoriti za devet mjeseci. - Za devet mjeseci mogla bi dobiti dijete. Lara ga je iznenađeno pogledala. - Molim? "~ Paul Martin ju je uhvatio za ruku. - Znaš da sam lud


za ~obom, Lara. Promijenila si ml cijeli ţuot, Volio bih da su stvari mogle biti drukĉije. 8ilo bi tako lijopo d~ smo mogli imati djecu. Lara na to nije mogla ništa reći. - Imam malo iznenađenje za tebe. - Posegnuo je u dţep i izvadio kutijicu za nakit. - Otvori je. - Paule, već si mi toliko toga dao... - Otvori je. Unutra je bila predivna dijamantna ogrlica. 255 ·SIDNEYSMELDON· - Lijepa je. Ustao je i osjetila je njegove ruke na sebi dok joj je stavljao ogrlicu oko vrata. Ruke su mu kliznule dolje, milujući joj grudi i prigušenim je glasom rekao: - Da vidimo. Paul ju je vodio u spavaću sobu. Lara je grozniĉavo razmišljala. Nikad nije bila zaljubljena u njega, no bilo joj je lako s njim otići u krevet - time mu se oduţivala za ono što je uĉinio za nju - ali sada je drukĉije. Bila je zaljubljena. Baš sam glupa, pomislila je Lara. Vjerojatno više nikad neću vidjeti Philipa. Svlaĉila se polako, oklijevajući. Bili su u krevetu, Paul Martin je bio na njoj i stenjao: - Mala, lud sam za tobom. - A kad ga je pogledala, vidjela je Philipovo lice. Sve je napredovalo glatko. Renovacija hotela u Renu odvijala se velikom brzinom, Cameron Towers napredovao je po planu, a Larin je ugled rastao. Tijekom proteklih mjeseci nekoliko je puta nazvala Philipa Adlera, no on je uvijek bio na turneji. - Gospodin Adler je u Pekingu... - Gospodin Adler je u Parizu... - Gospodin Adler je u Sydneyu... Neka ode k vragu, pomisllla je Lara. Tijekom sljedećih šest mjeseci Lara je tri puta uspjela preoteti Steveu Murchisonu posjede na koje se ovaj namjerio. Keller je došao Lari, zabrinut. - Priĉa se da Steve Murchison prijeti da će ti svašta uĉiniti. Moţda bismo trebali pripaziti. On je opasan neprijatelj, Lara. Zss ·DOKZV1JEZDEBLISTAJU· - I ja sam - rekla je Lara. - Moţda bi trebao promijeniti posao. - S time se ne treba šaliti, Lara. On...


- Zaboravi ga, Howarde. Upravo su mi dojavili o posjedu u Los Angelesu. Još nije na trţištu. Ako budemo brzi, mislim da ga moţemo dobiti. Putujemo ujutro. Posjed se nalazio na mjestu staroga hotela Biltmore i zauzimao je pet jutara. Agent za nekretnine pokazivao je zemlj ište ,~,ari i Howardu. - Vrhunsko zemljište - govorio je. - Da, da. S time ne moţete pogriješiti. Moţete sagraditi prekrasan gradić na ovom podruĉju... stambene zgrade, trgovaĉki centri, kazališta... - Ne. Pogledao je Laru, iznenaden. - Kako, molim? - Ne zanima me. - Ne? Zašto? - Zbog smještaja - rekla je Lara. - Mislim da se ljudi neće doseliti u ovo podruĉje. Los Angeles se kreće prema zapadu. Ljudi su kao leminzi. Ne moţete ih okrenuti u suprotnom smjeru. - Ali... - Reći ću vanl što me zanima, Stambene zgrade, Na~ue ml dobru lokaclju. Lara se okrenula Howardu. - Zao mi je što sam potratila naše vrijeme. Vraćamo se popodne. Kad su se vratili u hotel, Keller je kupio novine na kiosku. Pogledajmo što se dogada na trţištu. Prelistali su novine. U rubrici kulturnih događanja našli su velik oglas koji je najavljivao: vEĈERAS U HoLLYWOODBOWLUPHILIPADLER. Larino je srce poskoĉilo. 257 w · S I D N E Y S H ~E L D O N · - Ostanimo do sutra - rekla je Lara. Keller ju je trenutak prouĉavao. - Zanima li te glazba ili glazbenik? - Nabavi nam dvije karte. Lara nikad prije nije bila u Hollywood Bowlu. Bio je to najveći prirodni amfiteatar na svijetu, okruţen hollywoodskim breţuljcima i smješten u parku otvorenom cijele godine. Hollywood Bowl imao je sjedala za osamnaest tisuća ljudi. Bio je popunjen do posljednjeg mjesta i Lara je mogla osjetiti išĉekivanje gomile. Glazbenici su poĉeli izlaziti na pozornicu a gledatelji su ih pozdravili nestrpljivim


aplauzom. Andre Previn se pojavio, a pljesak je postao zaneseniji. Uslijedila je tišina, a zatim gromki pljesak iz publike kad je Philip Adler izašao na pozornicu, elegantan u fraku i s bijelom leptirmašnom. Lara je stisnula Kellerovu ruku. - Zar nije zgodan? - prošaptala je. Keller nije odgovorio. Philip je sjeo za klavir i program je poĉeo. Njegova ĉarolija javila se istoga trenutka i obuhvatila publiku. Noć je bila pomalo mistiĉna. Zvijezde su blistale i osvjetljavale tamne breţuljke koji su okruţivali Hollywood Bowl. Tisuće ljudi sjedili su potpuno tihi, dirnuti veliĉanstvenom glaz bOril, Kad su zamrle posljednje note, zaĉula se grmljaYina publik~, j~r su ljudi skoćili na no~~, plješćnći i klićući, Philip je stajao i klanjao se. . - Idemo iza pozornice - rekla je Lara. Keller ju je pogledao. Glas joj je drhtao od uzbuc~enja. Ulaz za izvodaĉe bio je s druge strane prostora za Olkestar, Cuvar ~e sta~ao na vratima, zadrţavajući gomilu. Keller je rekao; - Gospo~ica Cameron ţeli vidjeti gospodina Adlera, · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 5 T A J U · - Oĉekuje li vas? - pitao je ĉuvar. - Da - rekla je Lara. - Priĉekajte ovdje, molim. - Trenutak kasnije ĉuvar se vratio. Moţete ući, gospođice Cameron. Lara i Keller ušli su u prostoriju za izvođaĉe. Philip je bio u središtu gomile koja ga je obasipala pohvalama. - Dušo, nikad nisam ĉula Beethovena odsviranog tako istanĉano. Bio si nevjerojatan... Philip je govorio - Hvala... ` ...hvala... uz takvu glazbu lako je biti nadahnut... - ...hvala... Andre je zaista sjajan dirigent... - ...hvala... uvijek s uţitkom sviram u Bowlu... Podigao je pogled i ugledao Laru i ponovno se nasmiješio kao onaj put. - Ispriĉajte me - rekao je. Probio se kroz gomilu i prišao joj. Nisam imao pojma da si u gradu. - Jutros smo upravo stigli. Ovo je Howard Keller, moj suradnik. - Dobra veĉer - rekao je Keller kratko.


Philip se okrenuo niskom, zdepastom ĉovjeku koji je stajao pokraj njega. - Ovo je moj menadţer, William Ellerbee. - Pozdravili su se. Philip je gledao Laru. - Veĉeras će se odrţati zabava u Beverly Hiltonu. Bi li ţeljela... - Naravno - rekla je Lara. Kad su Lara i Keller stigli u veliku dvoranu Beverly Hil tona, već je sve vrvjelo glaZbenicima i ljubiteljima glazbe, ~COji su razgovarali o glazbi. - ...jeste li primijetili da što ste bliţe ekvatoru, oboţavatelji su vatreniji i strastveniji... 259 · S I D N E Y S H ~E L D O N · ... kad je Franz Liszt svirao, njegov klavir postao bi orkestar... - ... ne slaţem se s vama. De Grooteov talent nije za Liszta ili Paganinija, nego više za Beethovena... ... morate dominirati osjećajnim ozraĉjem koncerta... Glazbenici govore jezicima, pomislila je Lara. Philip je, kao i obiĉno, bio okruţen zadivljenim oboţavateljima. Promatrajući ga, Lara je blistala. Kad ju je ugledao, pozdravio ju je širokim osmijehom. - Stigla si. Tako mi je drago. - Nisam to mogla propustiti. Howard Keller ih je promatrao dok su razgovarali i pomislio: Moţda bih trebao nauĉiti svirati klavir. A moţda bih se trebao spustiti na zemlju. Ĉinilo mu se da je prošlo toliko vremena od dana kad je sreo bistru, nestrpljivu i ambicioznu djevojku. Vrijeme je bilo dobro prema njoj, a njemu je stajalo nepomiĉno. Lara je govorila: - Sutra se moram vratiti u New York, no moţda bismo se mogli naći na doruĉku. - Volio bih da mogu, no odlazim u Tokijo rano ujutro. Osjetlla j~ sna~a razoĉaranje, - Zašto? Nasmijao se. - To mi je posao, Lara. Imam sto pedeset koncerata godišnje. Katkada i dvjesto. - Koliko te neće biti ovaj put? - Osam tjedana. - Nedostajat ćeš mi - Lara je rekla tiho. Nemaš pojma koliko. 260 DVADESET DRUGO POGLAVLJE


Tijekom sljedećih nekoliko tjedana Lara i Keller letjeli su u Atlantu da pogledaju dvije lokacije, jednu na Ainsley Parku i jednu na Dunwoodyju. - Reci mi kakve su cijene na Dunwoodyju - rekla je Lara. - Mogli bismo ondje izgraditi nekoliko stambenih zgrada. Nakon Atlante otišli su u New Orleans. Proveli su dva dana istraţujući središnju poslovnu zonu i dan na jezeru Pontchartrain. Lara je pronašla dvije lokacije koje su joj se svidjele. Onoga dana kad su se vratili, Keller je ušao u Larin ured. - Nismo imall sreće s posjedom u Atlant~ - rekao je. - Kako to misliš? - Netko nas je preduhitrio. Lara ga je pogledala, iznenadena. - Kako je to moguće? Posjedi još nisu ni bili na trţištu. - Znam. Vjerojatno je vijest nekako procurila. Lara je slegnula ramenima. - Izgleda da ne moţeš uvijek pobijediti. 261 · S 1 D N E Y S M ~E L D O N · Toga poslijepodneva Keller je donio još loših vijesti. - Izgaibili smo posao na jezeru Ponchartrain. Sljedećeg tjedna odletjeli su u Seattle i istraţili Mercer Island i Kirkland. Pronašli su mjesto za koje se Lara zainteresirala, a kad su se vratili u New York, rekla je Kelleru: - Bacimo se na to. Mogli bismo mnogo zaraditi. - U redu. Sljedećeg dana na sastanku Lara je pitala: - Jesi li dao ponudu za Kirkland? Keller je zatresao glavom. - Netko nas je pretekao. Lara se zamislila. - Hmm. Howarde, moţeš li saznati tko nas stalno pretiĉe. Trebalo mu je manje ođ dvadeset i ĉetiri sata da dozna. - Steve Murchison. - On je dobio sve te poslove? - Da. - Dakle, netko u ovom uredu ima dug jezik. - Izgleda da je tako. Lice joj je bilo smrknuto. Sljedećeg jutra unajmila je privatnu detektivsku agenciju da pronađe krivca. Nisu imali uspjeha. - Koliko moţemo vidjeti, vaši su namještenici neduţni, gospođice Cameron. Ni jedan od ureda se ne prisluškuje, a ni vaši telefoni. Stigli su do mrtve toĉke.


Moţda su to samo sluĉajnosti, po~nislila je Lara. Nije vjerovala da je tako. Luksuzna stambena zgrada sa šezdeset i osam katova u Queensu bila je napola završena, a Lara je pozvala bankare da dodu i vide kako napreduje. Što je više katova, stam bena jedinica je skuplja, Larina zgrada od šezdeset i osam · D O K Z V 1 J E Z D E B ~,L 1 S T A J U · katova uistinu je imala samo pedeset sedam. Bio je to trik koji je nauĉila od Paula Martina. - Svi to rade - nasmijao se Paul. - Sve što trebaš uĉiniti jest promijeniti brojeve katova. - Kako se to radi? - Vrlo je jednostavno. Tvoj prvi blok dizala je od prizemlja do dvadeset petog kata. Drugi blok dizala je od trideset ĉetvrtog kata do šezdeset i osmog. To se stalno radi. Zbog sindikata, svi građevinski poslovi imali su nekoliko fantoma na platnom spisku - ljudi koji nisu postojali. Bio je tu direktor za sigurnost, koordinator konstrukcije, nadglednik materijala i ostali s impresivnim titulama. U poĉetku, Lara je bila nesigurna. - Ne brini o tome - rekao joj je Paul. - To je sve dio troškova poslovanja. Howard Keller ţivio je u stanĉiću na Washington Squareu, a kad ga je Lara jedne veĉeri posjetila, ogleđala se po sićušnom stanu i rekla: - Ovo je rupetina. Moraš se iseliti odavde. - Na Larin nagovor, preselio se u bolji stan u gornjem gradu. Jedne noći Lara i Keller radili su dokasna, a kad su konaćno završili Lara je reltla: - Izgledaš išĉYl51j8ria. Tr2 bao bi otići kući i naspavati se. - Dobra zamisao - zijevnuo je Keller. - Vidimo se ujutro. - Dodi kasnije - rekla je Lara. Keller je sjeo u automobil i vozio kući. Razmišljao je o poslu koji su upravo sklopili i kako je Lara dobro to obavila. Bilo je uzbudljivo raditi s njom. Uzbudljivo i frustri 263 ·S1DNEYSMdLDON· rajuće. Nekako, jednim dijelom svojega uma i dalje se nadao da će se dogoditi ĉudo. Bila sam slijepa što to ranije nisam vidjela,


Howarde dragi. Ne zanima me ni Paul Martin ni Philip Adler. Cijelo sam vrijeme voljela tebe. Malo sutra. Kad je Keller stigao do svojega stana, izvadio je svoj kljuĉ i stavio ga u bravu. Nije odgovarao. Zbunjen, pokušao je ponovno. Iznenada, vrata su se otvorila iznutra i ondje je stajao neznanac - Što to radite? pitao je ĉovjek. Keller ga je gledao, zapanjen. - Ja ţivim ovdje. - Vraga. - Ali ja... - Odjednom je shvatio. - Ja... ispriĉavam se - promucao je, crven u licu. - Prije sam ţivio ovdje. Ja... Vrata su mu se zalupila pred nosom. Keller je stajao, izbezumljen. Kako sam mogao zaboraviti da sam se preselio. Previše radim. Lara je bila usred sastanka kad je zazvonio njezin privatni telefon. - Bila si jako zaposlena u posljednje vrijeme, mala. Nedostajala si mi. - Mnogo sam putovala, Paule. - Nije mu mogla reći da joj je nedostajao. - Pođimo na ruĉak. Lara je pomislila na sve što je za nju uĉinio. - Nema problema - rekla je. Nije ga ţeljela povrijediti. Ruĉali su kod Mr Chowsa. - Izgledaš sjajno ~ rekao je Paul. - Ĉime god da si se bavila, to je dobro utjecalo na tebe. Kako napreduje hotel u Renu? 264 ~ ,a · D O K Z V I J E Z D E B S. 1 S T A J U · - Sjajno - rekla je Lara zaneseno. Provela je sljedećih petnaest minuta opisujući kako posao napreduje. Trebali bismo otvoriti za dva mjeseca. Muškarac i ţena s druge strane sale bili su na odlasku. Muškarac je bio leđima okrenut Lari, no izgledao joj je poznato. Kad se na trenutak okrenuo, ugledala mu je lice. Steve Murchison. Ţena uz njega također joj je izgledala poznato. Okrenula se da dohvati torbicu, a Larino je srce na trenutak zastalo. Gertrude Meeks, moja tajnica. Pogodak - tiho je rekla Lara. - Nešto nije u redu? - pitao je Paul. - Ne. Sve je u redu. Lara je nastavila opisivati hotel. Kad se Lara vratila s ruĉka, pozvala je Kellera. - Sjećaš li se posjeda u Phoenixu koji smo pogledali prije nekoliko mjeseci?


- Da, odbili smo ga. Rekla si da je smeće. - Predomislila sam se. - Pritisnula je dugme interfona. - Gertrude, hoćete li, molim vas, doći? - Da, gospođice Cameron. Gertrude Meeks ušla je u ured. - Ţelim vam izdiktirati dopis - rekla je Lara. - Braći Baron u Phoenix. Gertrude je poĉela pisati. - Gospodo, ponovno sam razmotrila vašu ponudu i odluĉila je prihvatiti. Mislim da će u određenom trenutku taj posjed postati priliĉno vrijedan. - Keller ju je gledao. - Tijekom sljedećih nekoliko dana javit ću vam se da se dogovorimo o cijeni. Srdaĉni pozdravi. Ja ću potpisati. - Da, gospođice Cameron. Je li to sve? - To je sve. 265 S 1 D N E Y S H i;; L D O N · Keller je gledao kako Gertrude izlazi iz sobe. Okre~ i nuo se k Lari. - Lara, što to radiš? Dali smo to zemljište " na procjenu. Bezvrijedno je! Ako... i - Smiri se. Nećemo ga kupiti. - Onda, zašto...? ;. - Ako se ne varam, Steve Murchison hoće. Vidjela sam Gertrudu kako ruĉa s njime. Keller se zagledao u Laru. - Tako mi svega! - Ţelim da priĉekaš nekoliko dana, a onda nazoveš Barone i pitaš ih za posjed. Dva dana kasnije Keller je ušao u Larin ured, cereći se. a ` - Bila si u pravu - rekao je. - Murchison je zagrizao mamac. Sada je sretni vlasnik pedeset jutara bezvrijedne zemlje. Lara je poslala po Gertrude Meeks. - Da, gospodice Cameron? - Otpušteni ste - rekla je Lara. Gertrude ju je iznenac~eno pogledala. - Otpuštena? Zašto? - Ne sviđaju mi se ljudi s kojima se druţite. Vratite se Steveu Murchisonu i to mu poruĉite. Gertrudino lice izgubilo je boju. - Ali ja... - To je sve. Moţete ići. U ponoć je Lara nazvala Maxa, svojega voza~a, - Dovezite mi auto~nobil - rekla je, - Da, gospođice Camet"oli. Automobil ju je ĉekao. - Kamo ţelite, gospođice Cameron? - pitao je Max.


266 · D O K Z V I J E Z D E B ., I S T A J U · - Vozite po Manhattanu. Ţelim vidjeti što sam postigla. - Molim? - Ţelim pogledati svoje zgrade. Vozili su se po gradu i stali kod trgovaĉkog centra, stambenog centra i nebodera. Bili su tu Cameron Square, Cameron Plaza, Cameron Center i kostur nebodera Cameron Towers. Lara je sjedila u automobilu, promatrajući svaku zgradu, razmišljajući o ljudima koji ondje ţive i rade. Ona je utjecala na njihove ţivote. Poboljšala sam ovaj grad, pomislila je Lara. Uĉinila sam sve što sam ţeljela. Zašto sam onda nemirna? Što mi nedostaje? No znala je odgovor. Sljedećeg jutra Lara je nazvala Williama Ellerbeeja, Philipovog koncertnog menadţera. - Dobro jutro, gospodine Ellerbee. - Dobro jutro, gospodice Cameron. Mogu li vam pomoći? - Zanimalo bi me gdje Philip Adler svira ovog tjedna. - Philip ima priliĉno naporan raspored. Sutra naveĉer bit će u Amsterdamu, zatim odlazi u Milano, Veneciju, a... zanima li vas ostatak njegove... - Ne, ne. U redu je. Samo sam bila znatiţeljna. Hvala vam. - Nema na ĉemu. Lara je ušla u Kellerov ured. - Howarde, moram ići u Amsterdam. Iznena~eno ju je pogledao, ~ Što ćerno tamo raditi? - To je samo jedna zamisao - Lara je izbjegavala od govor. - Reći ću ti ako se bude isplatilo. Reci im neka mi pripreme zrakoplov, hoćeš li? 267 · S 1 D N E Y S H ~E L D O N · - Poslala si Berta njime u London, sjećaš se? Reći ću im da ga sutra vrate i... - Ţelim otputovati danas. - U njezinom glasu osjećala se nestrpljivost koja ju je i samu iznenadila. - Letjet ću redovnom linijom. Vratila se u ured i rekla Kathy: - Nabavite mi kartu za KLM-ov let do Amsterdama. - Da, gospođice Cameron. - Hoćeš li dugo ostati? - pitao je Keller. - Uskoro moramo odrţati neke sastanke koji... - Vratit ću se za dan-dva.


- Ţeliš li da pođem s tobom? - Hvala, Howarde. Ne ovaj put. - Razgovarao sam sa svojim prijateljem senatorom u Washingtonu. On misli da postoji mogućnost da će donijeti zakon koji će ukinuti većinu poreznih stimulacija za gradnju. Ako to prođe, mogli bi zaustaviti ubrzanu deprecijaciju. - To bi bilo glupo - rekla je Lara. - To bi oslabilo gradevinsku industriju. - Znam. On je protiv tog zakona. - Mnogi ljudi će biti protiv. Nikad neće biti izglasan - predviđala je Lara. - Kao prvo... Privatni telefon na njezinu stolu je zazvonio. Lara ga je gledala. Ponovno je zazvonio. - Nećeš se javiti? - pitao je Keller? Lari su se osušila usta. - Ne. Paul Martin je prićekao da telefon zazvoni desetak puta i tok onda spustio slušalicu, Dugo jc sjcdio ra~mišljajući o Lari. Ćinilo mu se da je u posljednje vrijeme posta~a manje pristupaĉna, nešto hladnija. Postoji li netko drugi? 268 · D O K Z V I J E Z D E B L" 1 5 T A J U · Ne, pomislio je Paul Martin. Ona pripada meni. Zauvijek će biti moja. Let KLM-om bio je ugodan. Sjedala prvog razreda u velikom boeingu 747 bila su prostrana i udobna, a stjuardese su bile usluţne. Lara je bila suviše nervozna da nešto pojede ili popije. Što to radim? pitala se. Putujem u Amsterdam nepozvana, a on vjerojatno neće imati vremena ni da me vidi. Trĉanje za njim upropastit će mi sve šanse. Prekasno. Odsjela je u hotelu Grad na adresi Oudezijds Yoorburgwal 197, jednom od najljepših hotela u Amsterdamu. - Imamo lijep apartman za vas, gospođice Cameron - rekao je recepcioner. - Hvala vam. Ĉujem da Philip Adler veĉeras ima koncert. Znate li moţda gdje će -svirati? - Naravno, gospođice Cameron. U Concertgebouwu. - Biste li mi mogli nabaviti ulaznicu? - Sa zadovoljstvom. Kad je Lara ušla u svoj apartman, telefon je zvonio. Bio je to Howard Keller. - Jesi li dobro putovala? - Jesam, hvala.


- Htio sam ti reći da sam razgovarao s dvije banke o poslu na Sedmoj aveniji. - I? Glas mu je treperio od uzbudenja. - Odmah su pri stali! Lara je bila oduševljena. - Rekla sam ti. Ovo će biti nešto veliko. Ţelim da skupiš arhitekte, izvođaĉa radova - našu tvrtku - i ostale. 269 · S 1 D N E Y S H ~E L D O N · - Dobro. Nazvat ću te sutra. Spustila je slušalicu i razmišljala o Howardu Kelleru. Bio je tako drag. Imam sreće s njim. Uvijek je tu za mene. Moram mu pronaći nekog divnog. ; Philip Adler uvijek je bio nervozan prije koncerta. Ujutro je imao probu s orkestrom, pojeo lagan ruĉak, a zatim, da skrene misli s koncerta, otišao pogledati engleski film. Dok je sjedio u kinu, glava mu je bila puna glazbe koju će s"virati te veĉeri. Nije bio svjestan da udara prstima po svojem stolcu, sve dok osoba kraj njega nije rekla: Hoćete li prestati s tom uţasnom bukom? - Oprostite - uljudno je rekao Philip. Ustao je, izišao iz kina i tumarao ulicama Amsterdama. Posjetio je Rijksmuseum, šetao je kroz sveuĉilišne botaniĉke vrtove i gledao izloge na P.C. Hoofstraatu. U ĉetiri sata vratio se u hotel kako bi malo odspavao. Nije bio svjestan da je Lara Cameron smještena u apartmanu toĉno iznad njegova. U 19:00 Philip je stigao na ulaz za izvodaĉe Concertgebouwa, krasnog starog kazališta u srcu Amsterdama. Predvorje je već bilo krcato. Philip je bio iza pozornice, odijevajući frak u svojoj svlaĉionici. Direktor Concertgebouwa ujurio je u sobu. - Potpuno smo rasprodani, gospodine Adler. I morali smo odbiti toliko ljudi. Ako bi bilo moguće da ostanete još dandva, ja bih... znam da ste zacijelo već rezervirani... pitat ću gospodina Ellerbeeja moţete li nam se dogodine vratiti, a moţda... Philip nije slušao. Bio je potpuno usredotoĉen na predstojeći koncert. Direktor je na kraju slegnuo ramenima u znak isprike, naklonio se i izišao. Philip je neprestano ~i0


·DOKZVIJEZDEBL1STAJU· vrtio glazbu u glavi. Posluţitelj je pokucao na vrata svlaĉionice. - Moţete izići na pozornicu, gospodine Adler. - Hvala. Bilo je vrijeme. Philip je ustao. Ispruţio je ruke. Lagano su drhtale. Nikad se nije riješio treme prije nastupa. Bilo je to tako sa svim velikim pijanistima - Horowitzem, Rubinsteinom, Serkinom. Philipu se ţeludac grĉio, a srce mu je lupalo. Zašto podnosim sve te muke? zapitao se. No znao je odgovor. Posljednji put se pogledao u ogledalo, a zatim istupio iz svlaĉionice, prošao kroz dugi hodnik i poĉeo se spuštati niz trideset i tri stube koje su vodile do pozornice. Osvijetlili su ga dok je koraĉao prema klaviru. Uslijedio je gromki pljesak. Sjeo je za klavir i, kao nekom ĉarolijorn, njegove treme je nestalo. Baš kao da je njegovo mjesto zauzeo netko drugi, netko miran, staloţen, tko ima sve pod kontrolom. Poĉeo je svirati. Lara, koja je sjedila u gledalištu, osjetila je uzbudenje dok je gledala Philipa kako izlazi na pozornicu. - Njegova je prisutnost bila omamljujuća. Udat ću se za njega, pomislila je Lara. Sigurna sana. Zavalila se u sjedalo i pustila da je preplavi njegova glazba. Kon~grt ~~ ~1Q ~elik uspjeh~ a nakon nae~a soba za izvođaĉe bila je krcata. Philip je davno nauĉio podijeliti gomilu iza pozornice u dvije skupine: oboţavatelje i druge glazbenike. Oboţavatelji su gotovo uvijek bili zaneseni. Ako bi izvedba bila uspješna, ĉestitke drugih glazbenika bile su srdaĉne. Ako je bila neuspješna, njihove su ĉestitke bile veoma srdaĉne. Philip je imao mnogo vatrenih oboţavatelja u Amsterdamu, a te veĉeri skupio ih se golem broj. Stajao je u središtu prostorije, smješkao se, dijelio autograme i bio 27f ·S1DNEYSMELDON· strpljivo uljudan prema stotinu stranaca. Uvijek bi netko rekao: Sjećate li me se? - I Philip bi se pretvarao da se sjeća. - Vaše lice izgleda mi tako poznato... Prisjetio se priĉe o Sir Thomasu Beechamu, koji je otkrio naĉin za prikrivanje svojeg lošeg pamćenja. Kad bi ga netko pitao: - Sjećate li me se? - veliki bi dirigent odgovorio: - Naravno da se sjećam! Kako ste? Kako vaš otac i što radi? - Trik je uvijek uspijevao, sve do koncerta u Londonu, kad mu se jedna mlada ţena obratila: - Vaša izvedba bila je sjajna, maestro. Sjećate li me se? - a Beecham je galantno odgovorio: -


Naravno da se sjećam. Kako je vaš otac i što radi? - Mlada ţena je rekla: - Otac je dobro, hvala na pitanju. I još je uvijek kralj Engleske. Philip je marljivo davao autograme, slušajući poznate fraze: Uĉinilo mi se da je Brahms oţivio!... - Ne mogu vam reći kako sam bila dirnuta... - Imam sve vaše albume... - Hoćete li mi dati autogram i za majku? Ona je vaša najveća oboţavateljica ... - kad mu je nešto odvratilo pozornost. Lara je stajala na vratima, promatrajući ga. Oĉi su mu se raširile od iznenađenja. - Ispriĉajte me. Probio se do nje i uhvatio je za ruku. - Kakvo divno iznenadenje! Što radiš u Amsterdamu? Oprezno, Lara. - Morala sam ovdje obaviti neke poslove i kad sam ĉula da nastupaš ovdje, morala sam doći. To je bilo dovoljno bezazleno. - Bio si divan, Philipe. - Hvala... ja... - Zastao je da potpiše još jedan autogram. - Ĉuj, ako si slobodna za veĉeru... - Slobodna sam - brzo je rekla Lara. Veĉerali su u balijskom restoranu u Leidsestraatu. Kad su ušli u restoran, vlasnici su ustali i zapljeskali. U Americi, pomislila je Lara, bili bi uzbudeni zbog mene. No osjetila je nekakvu toplinu, samo zato što je bila kraj Philipa. 272 · D O K Z V I J E Z D E B L" 1 5 T A J U · - Velika nam je ĉast što ste nas posjetili, gospodine Adler - rekao je glavni konobar dok ih je vodio prema njihovu stolu. - Hvala vam. Kad su sjeli, Lara se osvrnula uokolo i pogledala sve te ljude koji su s divljenjem promatrali Philipa. - Doista te oboţavaju, zar ne? Odmahnuo je glavom. - Oboţavaju glazbu. Ja sam samo glasnik. To sam nauĉio prije mnogo vremena. Kad sam bio vrlo mlad i moţda malo uobraţen, imao sam koncert i kad sam završio svoj solo, zaĉuo se gromoglasni aplauz. Klanjao sam se publici i samozadovoljno se smješkao, a dirigent se okrenuo publici i podigao note iznad glave da ih sve podsjeti kako zapravo plješću Mozartu. Bila je to pouka koju nikad nisam zaboravio. - Zar se nikad ne umoriš od sviranja iste glazbe uvijek iznova, iz veĉeri u veĉer?


- Ne, zato što nema dva ista koncerta. Glazba je moţda ista, no uvijek je tu drugi dirigent i drugi orkestar. Naruĉili su rijsttafel i Philip je rekao: - Uvijek pokušavamo postići savršenu izvedbu, no to nam nikad ne uspijeva u potpunosti, jer je glazba uvijek bolja od nas. Moramo svaki ~ut iznova promišljati glazbu kako bismo ponovno stvorili skladateljev zvuk. - Nikad nisi zadovoljan? - Nikad. Svaki skladatelj ima svoj karakteristiĉni zvuk. Bio to Debussy, Brahms, Haydn, Beethoven... naš je cilj da uhvatimo baš taj zvuk. Veĉera je stigla. Rijsttafel je bila indonezijska gozba, koja se sastojala od dvadeset jednog jela, ukljuĉujući razne vrste mesa, ribe, tjestenine i dvije slastice. - Moţe li itko sve to pojesti? - nasmijala se Lara. 273 ·SIDNEYSHELDON· - Nizozemci imaju dobre apetite. Philipu je bilo teško skinuti pogled s Lare. Shvatio je da mu je neobiĉno drago što je ovdje. Uvijek je bio okruţen prekrasnim ţenama, no ni jedna od njih nije bila nalik na Laru. Bila je snaţna, no ipak ţenstvena i potpuno neopterećena svojom ljepotom. Sviđao mu se njezin promukao, zavodljiv glas. U stvari, svida mi se sve na njoj, priznao si je Philip. - Kamo putuješ nakon Amsterdama? - pitala je Lara. - Sutra ću biti u Milanu. Zatim idem u Veneciju i Beĉ, Pariz i London i, na kraju, New York. - Zvuĉi tako romantiĉno. Philip se nasmijao. - Nisam siguran da je to prava rijeĉ. Radi se o nepouzdanim rasporedima letova, ĉudnim hotelima i restoranima svake veĉeri. No to mi uistinu ne smeta jer toliko uţivam u sviranju. Jedino mrzim sindrom izloţbe. - Što je to? - To je kad si stalno izloţen, kad se moraš smješkati ljudima do kojih ti nije stalo i provoditi ţivot okruţen strancima. - Znam kako je to - polako je rekla Lara. Dok su dovršavali veĉeru, Philip je rekao; - Slušaj, uvijek sam napet nakon koncerta. Bi li se htjela provozati kanalom?


- Vrlo rado. Ukrcali su se na kanalbus koji je vozio Amstelom. Nije bilo mjeseca, no grad je bio prepun blistave svjetlosti. Voţnja kanalom bila je ĉarobna, Iz zwĉnika su dopirala objašnjenja na ĉetiri jezika: - Upravo prolazimo pokraj nekoliko stoljeća starih trgovaĉkih kuća bogato ukrašenih zabata. Ispred nas su tor274 * D O K Z V 1 J E Z D E (r) L 1 S T A J U · njevi drevnih crkava. Na kanalima ima tisuću dvjesto mostova, a svi su u sjeni veliĉanstvenih avenija brijestova... Vidjeli su Smalste Huis - najuţu kuću u Amsterdamu - koja je bila širine ulaznih vrata, Westerkerk s krunom habsburškog cara Maksimilijana, drveni most na podizanje, Magere Brug - mršavi most i desetke ĉamaca-kuća koji udomljuju stotine obitelji. - Ovo je tako divan grad - rekla je Lara. - Još nikad nisi bila ovdje? - Ne. - A sada si došla poslovno. Lara je duboko udahnula. - Nisam. Pogledao ju je, zbunjen. - Uĉinilo mi se da si rekla... - Došla sam u Amsterdam vidjeti tebe. Osjetio je iznenadno zadovoljstvo. - Ja... vrlo sam polaskan. - Moram ti još nešto priznati. Rekla sam ti da me zanima klasiĉna glazba. To nije istina. Smiješak se pojavio u kutu Philipovih usana. Znam. Lara ga je iznenadeno pogledala. - Znaš? - Profesor Meyers je moj stari prijatelj - rel~~Q j~ njeţno. Nazvao je i rekao mi da ti daje ubrzani teĉaj o Philipu Adleru. Bojao se da moţda imaš nekakve planove sa mnom. Lara je rekla tiho: - Bio je u pravu. Imaš li koga? - Misliš ozbiljno? Lari je iznenada postalo neugodno. - Ako nisi zainteresiran, otići ću i... Uhvatio ju je za ruku. - Silazimo na sljedećoj postaji. 275 · S 1 D N E Y S H ~E L D O N · Kad su se vratili u hotel, ondje je bilo desetak poruka od Howarda Kellera. Lara ih je sve stavila u torbicu, ne proĉitavši ih. U tom trenutku ništa joj nije bilo vaţno.


- Tvoja soba ili moja? - pitao je Philip vedro. - Tvoja. Osjetila je da sva gori. Lari se uĉinilo da je cijeli ţivot ĉekala taj trenutak. To je bilo ono što joj je cijelo vrijeme nedostajalo. Pronašla je neznanca u kojega je bila zaljubljena. Stigli su do Philipove sobe, oboje uzbudeni. Philip ju je zagrlio i ljubio je njeţno, blago, istraţivaĉki, Lara je promrmljala: O, Boţe - i poĉeli su razodijevati jedno drugo. Tišinu u sobi prekinuo je iznenadni udar groma. Polako, sivi oblaci na nebu širili su svoje skute, sve šire i šire, i poĉela je padati blaga kiša. Poĉela je tiho i njeţno, ĉulno milujući topli zrak, oblizujući zidove kuća, milujući meku travu, ljubeći tamne kutove noći. Bila je to vruća kiša, obijesna i putena, klizila je polako, polako, a zatim poĉela ubrzavati tempo, preobraţavajući se u snaţnu oluju, divlju i zahtjevnu, raskalašeno udarajući divlji ritam, ponirući u dubinu sve brţe i brţe, dok konaĉno nije eksplodirala u tutnjavu groma. Iznenada, brzo kao što je poĉela, prestala je. Lara i Philip leţali su zagrljeni, istrošeni. Philip je privio Laru uza se i mogao je osjetiti lupanje njezinog srca. Sjetio se reĉenice koju je euo u nekom filmu. - ,le li se i teb~ ~e~dja zatresla? (r) Tako mi svega, jest, pomislio je Philip. Kad bi ona bila glazba, bila bi Chopinova ~arkarola ili Se>~umannova Fantazija. Osjećao je meke obrise njezina tijela privijenog uz njegovo i iznova se uzbudio. - Philipe... - Glas joj je bio prigušen. 276 ·DOKZVIJEZDEEtISTAJU· - Da? - Bi li htio da podem s tobom u Milano? Nasmiješio se. - Zaboga, naravno! - Dobro - promumljala je Lara. Nagnula se preko njega i njezina meka kosa poĉela je kliziti po njegovom vitkom, ĉvrstom tijelu. Ponovno je poĉelo kišiti. Kad se Lara na posljetku vratila u svoju sobu, nazvala je Kellera. Jesam li te probudila? - Ne. - Zvuĉao je omamljeno. - Uvijek sam budan u ĉetiri sata ujutro. Što je s tobom? Lara je izgarala od ţelje da mu ispriĉa, no rekla je samo: - Ništa. Putujem u Milano.


- Molim? Ne radimo ništa u Milanu. O, da, radimo, pomislila je Lara sretno. - Jesi li vidjela moje poruke? Zaboravila ih je pogledati. Osjetila se krivom i rekla: - Još nisam. - Ĉuo sam neke glasine o kasinu. - U ĉemu je problem? - Ĉujem da se netko ţalio na licitaciju. - Ne brini se za to. Ako bude problema, Paul Martin će ih riješiti. - Ti si šefica. - Zelim da mi pošalješ zrakoplov u Milano, Neka me ondje ĉek~. Javit ću i~n se u zraĉnoj lu~i, - U redu, ali... - Vrati se na spavanje. 277 ·S1DNEYSH"ELDON· U ĉetiri sata ujutro, Paul Martin bio je potpuno budan. Ostavio je nekoliko poruka na Larinoj telefonskoj sekretarici, no nije mu odgovorila ni na jedan poziv. Prije bi mu uvijek javila da nekamo odlazi. Nešto se zbiva. Što namjerava? - Ĉuvaj se, dušo - prošaptao je. Ĉuvaj se. 278 DVADESET TREĆE POGLAVLJE l1 Milanu su Lara i Philip Adler odsjeli u Antica Locanda Solferinu, ljupkom hotelu sa samo dvanaest soba i proveli jutro strasno vodeći ljubav. Kasnije su se odvezli u Cernobbiju i ruĉali n~ jezeru Como, u prelijepoj Villi d"Este. Koncert je te veĉeri bio trijumfalan i soba za izvodaĉe u La Scali bila je prepuna oboţavatelja. Lara je stajala sa strane, gledajući ih kako okruţuju Philipa, dodiruju ga, oboţavaju ga, traţe autograme, pruţaju darove. Lara je osjetila iznenadni ţalac ljubomore. Neke od ţena bile su mlade i lijepe, a Lari se ĉinilo da su sve tako prozirne. Amerikanka u elegantnoj Fendijevoj veĉernjoj haljini govorila je, plaho: - Ako ste sutra slobodni, gospodine Adler, imam intimnu veĉeru u svojoj vili. Vrlo intimnu. Lara je poţeljela zadaviti gaduru. Philip se nasmiješio. - Hvala na pozivu, no na ţalost nisam slobodan. Jedna druga mu je pokušala doturiti kljuĉ svoje hotelske sobe. Odmahnuo je glavom. 279


· S I D N E Y S H 1~ L D O N · Philip je pogledao Laru i nacerio se. Ţene su se i dalje skupljale oko njega. - Lei era magnifico, maestro! - Molto gentile da parte sua - odgovorio je Philip. - L"ho sentita suonare il anno scorso. Bravo! - Grazie - nasmiješio se Philip. Jedna ga je ţena uhvatila za ruku. - Sarebbe possibile cenare insieme? Philip je zatresao glavom. - Ma non credo che sarai impossibile. Lari se ĉinilo da to traje cijelu vjeĉnost. Na posljetku, Philip se probio do Lare i prošaptao: - Hajdemo odavde. - Si! - Nacerila se Lara. Otišti su u Biffy, restoran u zgradi opere, a ĉim su ušli, gosti, svi s crnim kravatama koje su imali na koncertu, ustali su i zapljeskali. Šef sale odveo je Philipa i Laru prema stolu u središtu prostorije. - Velika nam je ĉast što ste s nama, gospodine Adler. Stigla je boca šampanjca. Philip i Lara su podigli ĉaše. - Za nas - toplo je rekao Philip. - Za nas. Philip je naruĉio dva specijaliteta kuće, osso bz~co i penne all"arrabbiata. Cijelo vrijeme su razgovarali i bilo im je kao da se oduvijek poznaju. Stalno su ih prekidali ljudi koji su prilazili stolu ţeleći ĉestitati Philipu i traţeći autograme. - Uvijek je tako, zar ne? - pitala je Lara. 280 ·DOKZV1JEZDEHV1STAJU· Philip je slegnuo ramenima. - To sve dolazi u paketu. Za svaka dva sata provedena na pozornici, provedeš mnogo više vremena potpisujući autograme i dajući intervjue. Kao da ţeli naglasiti ono što govori, zastao je da potpiše još jedan autogram. - Zaista si mi uljepšala ovu turneju - uzdahnuo je Philip. - Loša vijest je da sutra moram biti u Veneciji. Jako ćeš mi nedostajati. - Nikad nisam bila u Veneciji - rekla je Lara. Larin ih je zrakoplov ĉekao u zraĉnoj luci Linate. Kad su onamo stigli, Philip je zapanjeno pogledao golemi zrakoplov. - Ovo je tvoje?


- Da. Odvest će nas u Veneciju. - Razmazit ćete me, gospođo. Lara je njeţno rekla: - I namjeravam. Trideset minuta kasnije sletjeti su u zraĉnu luku Marco Polo u Veneciji, gdje ih je ĉekala limuzina koja ih je odvezla do luke. Iz luke su motornim ĉamcem otišli do otoka Giudecca, gdje je bio smješten hotel Cipriani. - Rezervirala sam nam dva apartmana - rekla je Lara. - Mislila sam da će tako biti diskretnije. Dok su plovili prema hotelu, Lara je pitala: - Koliko dugo ćemo ostati ovdje? - Na ţalost, samo jednu noć. Odrţat ću koncert u La fenice, a zatim idemo u Beĉ. To "miii obradovalo je Laru. 0 tome su raspravljali prošle noći. - Volio bih da ostaneš uz mene što dulje moţeš rekao Philip tada. - No jesi li sigurna da te ne odvlaĉim od neĉeg vaţnijeg? - Nema niĉeg vaţnijeg. 281 - · S 1 D N E Y S M ~.E L D O N · " - Jesi li sigurna da će ti biti dobro samoj ovog po" podneva? Ja moram na probu. - Bit će mi dobro - uvjerila ga je Lara. Pošto su se prijavili na recepciji, Philip je zagrlio Laru. - Sada moram otići u kazalište, no ovdje ima mnogo j toga za vidjeti. Uţivaj u Veneciji. Vidimo se kasnije. j Poljubili su se. Trebao je to biti kratak poljubac, no " neoĉekivano se oduţio. - Bolje da odem odavde dok mogu promrmljao je Philip - ili se neću moći izvući iz predvorj a. ; - Sretno na probi - nasmiješila se Lara. E I Philip je otišao. Lara je nazvala Howarda Kellera. - Gdje si? - pitao je Keller. - Pokušavao sam te dobiti. - U Veneciji sam. Stanka. - Kupujemo li kanal? - Tko zna - nasmijala se Lara. - Zaista bi se trebala vratiti - rekao je Keller. - Mnogo toga se događa. Mladi Frank Rose donio je neke nove nacrte. Meni se svicJaju, no trebam tvoje odobrenje kako bismo mogli... - Ako ti se sviđaju - prekinula ga je Lara - samo naprijed.


- Ne ţeliš ih pogledati? - U Kellerovu glasu osjećalo se iznenađenje. - Ne sada, Howarde. - U redu. A što se tiĉe pregovora o posjedu na West Sideu, trebam tvoj pristanak da... - Imaš ga. - Lara... jesi li dobro? 282 ·DOKZV1JEZDEB41$TAJU· - Nikad se nisam osjećala bolje. - Kad se vraćaš kući? - Ne znam. Javljat ću ti se. Zbogom, Howarde. Venecija je bila poput magiĉna grada koji je stvorio neki ĉarobnjak. Lara je provela ostatak dana istraţujući. Lutala je Trgom sv. Marka, posjetila Duţdevu palaĉu i Zvonik, šetala po krcatoj Rivi degli Schiavoni a kamo je god krenula mislila je na Philipa. Hodala je kroz vijugave sporedne uliĉice, prepune prodavaonica nakita i koţne galanterije te restorana; kupila je skupe veste i šalove za tajnice u uredu, novĉanike i kravate za Kellera i neke druge muškarce. Zastala je u draguljarnici da kupi Philipu Piaget sat sa zlatnim lancem. - Hoćete li, molim vas, na njega ugravirati: Philipu, s ljubavlju, od Lare. - Samo što je izgovorila njegovo ime osjetila je da joj nedostaje. Kad se Philip vratio u hotel, popili su kavu u hotelskom vrtu prepunom zelenila. Lara je pogledala Philipa i pomislila: Ovo bi bilo savršeno mjesto za medeni mjesec. - Imam dar za tebe - rekla je Lara. Predala mu je kutijicu u kojoj je bio sat. Otvorio ju je i zagledao se. - O, Boţe! Ovo je za Cijelo koštalo cijelo bogatstVO. lVisi trebala, Lara, - Z~r ti se ne svi~a? - Naravno da mi se svicJa. Prelcrasan je, ali... - Ššš! Nosi ga i misli na mene. - Mislim na tebe i bez toga, no hvala ti. - Kad moramo krenuti u kazalište? - pitala je Lara. -- U sedam sati. 283 ·S1DNEYSH@LDON·


- Lara je bacila pogled na Philipov novi sat i neduţno rekla: Imamo još dva sata. Dvorana je bila prepuna. Publika je bila temperamentna, pljeskali su i klicali nakon svakog broja. Kad je koncert završio, Lara je otišla u sobu za izvodaĉe pridruţiti se Philipu. Ponavljale su se scene iz Londona, Amsterdama i Milana, a ţene su izgledale još privlaĉnije i pristupaĉnije. U sobi je bilo najmanje šest prekrasnih ţena i Lara se pitala s kojom bi Philip proveo noć da nje nema. Veĉerali su u višekatnom Harry š Baru, gdje ih je toplo pozdravio prijazni vlasnik Arrigo Cipriani. - Baš mi je drago što vas vidim, signore. I signorina. Izvolite! Odveo ih je do stola u kutu. Naruĉili su bellinis, specijalitet kuće. Philip je rekao Lari: - Predlaţem da poĉnemo s pastom e fagioli. Najbolja je na svijetu. Kasnije se Philip nije mogao sjetiti što je veĉerao. Lara kao da ga je zaĉarala. Znao je da se zaljubljuje u nju, a to ga je plašilo. Ne mogu se vezati, pomislio je. To je nemoguće. Stalno sam u pokretu. Nije htio misliti na trenutak kad će ga ostaviti i vratiti se u New York. Ţelio je produţiti njihovu veĉer što je više moguće. Kad su veĉerali, Philip je rekao: - Ima jedan kasino na Lidu. Kockaš li? Lara se ~lasno nasmijala. Y - Sto je tako smiješno? Lara je pomislila na stotine milijuna ~olara koje je svakodnevno stavljala na kocku gradeći zgrade. - Ništa rekla je. Voljela bih da odemo onamo. ; 284 ·DOKZV1JEZDEBLISTAJU. Motornim su se ĉamcem odvezli do otoka Lido. Prošli su pokraj hotela Excelsior i otišli do velike bijele zgrade u kojoj je bio smješten kasino. Bio je pun fanatiĉnih kockara. - Zanesenjaci - rekao je Philip. Philip je igrao rulet i za pola sata dobio dvije tisuće dolara. Okrenuo se k Lari. - Nikad prije nisam dobio. Ti mi donosiš sreću. Igrali su do tri ujutro, a tada su ponovno ogladnjeli. Ĉamac ih je odvezao natrag do Trga sv. Marka. Lutali su sporednim ulicama dok nisu došli do Cantine de Mori.


- Ovo je jedan od najboljih bacara u Veneciji - rekao je Philip. Lara je rekla: - Vjerujem ti na rijeĉ. Što je bacaro? - To je vinski bar gdje posluţuju chicchette - zalogajĉiće mjesnih poslastica. Vrata sa zelenim staklom vodila su u taman, uzak prostor gdje su bakreni lonci visjeli sa stropa a posuđe je blistalo na dugaĉkom stolu. Već je bila zora kad su stigli do hotela. Razodjenuli su se, a Lara je rekla: - Kad smo kod zalogajĉića... Rano sljedećeg jutra Lara i Philip otišli su u Beĉ. - Put u Beĉ je poput putovanja kroz vrijeme - objaS1110 je Philip, Priĉa se da piloti govore putnicima: Dame i gospodo, pribliţavamo se beĉkoj zra~noj luci, Provjerite jesu li vam sjedala u uspravnom poloţaju, molimo nemojte pušiti dok ne stignemo na terminal i vratite satove sto godina unatrag. Lara se nasmijala. 285 ·S1DNEYSMELDON· - Ovdje su rođeni moji roditelji. Kad su mi priĉali o starim danima, uvijek sam im zavidio. Vozili su duţ Ringstrassea i Philip je bio ispunjen uzbuđenjem, poput malog djeĉaka, ţeljan da s njome podijeli svoje blago. - Beĉ je grad Mozarta, Haydna, Beethovena i Brahmsa. Pogledao je Laru i nacerio se. - Oh, zaboravio sam da si struĉnjak za klasiĉnu glazbu. Odsjeli su u hotelu Imperial. - Moram otići do koncertne dvorane - priopćio je Philip Lari - no odluĉio sam sutra uzeti slobodan dan. Upoznat ću te s Beĉom. - Voljela bih to, Philipe. Zagrlio ju je. - Volio bih da sada imamo više vremena - rekao je sa ţaljenjem. - I ja. Njeţno ju je poljubio u ĉelo. - Nadoknadit ću ti to noćas. Ĉvrsto ga je zagrlila. - Prazna obećanja. Koncert se te veĉeri odrţao u Musikvereinu. Na programu su bile skladbe Chopina, Schumanna i Prokofijeva, a bio je to još jedan veliki Philipov uspjeh. Iza pozornice je ponovno bilo krcato, no ovog se puta govorilo njemaĉki.


;: - Sie waren wunderbar, Herr Adler! Philip se nasmiješio. - Das ist sehr nett von Ihnen. Danke. - Ich bin ein grosser Anhanger von Ihnen. a Philip se još jednom nasmiješio. - Sie sind sehr freundlich. 286 · D O K Z V 1 J E Z D E B l~ 1 S T A J U · Razgovarao je s njima, no nije mogao skinuti pogled s Lare. Nakon koncerta su Lara i Philip otišli na veĉeru u hotel. Pozdravio ih je šef sale. - Koja ĉast! - uskliknuo je. - Bio sam na veĉerašnjem koncertu. Bili ste veliĉanstveni! Veliĉanstveni! - Vrlo ste ljubazni - odvratio je Philip skromno. Veĉera je bila sjajna, no oboje su bili previše uzbuđeni da bi mogli jesti. Kad je konobar pitao: - Ţelite li desert? - Philip je brzo rekao: - Da. - I pogledao Laru. Instinkt mu je govorio da nešto nije u redu. Nikad prije nije izbivala tako dugo ne rekavši mu gdje je. Moţda ga namjerno izbjegava? Ako je tako, za to moţe postojati samo jedan razlog. A to ne smijem dopustiti, pomislio je Paul Martin. Zraka blijede mjeseĉine kliznula je kroz prozor, stvarajući meke sjene na zidu. Lara i Philip leţali su u krevetu, goli, gledajući svoje sjene iznad glava. Od titranja zavjesa sjene su zaplesale, mekim, lelujavim pokretima. Sjene su se polagano spojile, rastavile i ponovno spojile dok se nisu ispreplele, postale jedno, a ritam plesa je postajao brţi i brţi, divlje lupanje, i iznenada je prestao, a ostalo je samo njeţno njihanje zavjesa. Rano sljedećeg jutra Philip je rekao; - Imamo cijeli dan i cijelu većer. Moram ti mnogo toga po~a2atl. Doruĉkovali su u hotelskoj blagovaonici, prošetali se do Kartnerstrasse, gdje nije bio dopušten pristup automobilima. Trgovine su bile prepune divne odjeće, nakita i starina. 287 · S 1 D N E Y S H ,E L D O N · Philip je unajmio fijaker koji su vukli konji a vozili su se širokim gradskim ulicama. Posjetili su palaĉu Schonbrunn i promatrali ţivopisnu zbirku carskih koĉija. Poslije podne nabavili su karte za Školu jahanja i promatrali lipicance. Vozili su se na golemom kotaĉu u Prateru. Nakon toga Philip je najavio: - A sada idemo griješiti. - Daa?


- Ne tako - nasmijao se Philip. - Mislio sam na nešto drugo. Odveo je Laru do Demela na nenadmašive kolaĉe i kavu. Lara je bila zadivljena beĉkom mješavinom stilova. Prekrasne stoljetne barokne zgrade stajale su kraj novih modernih zgrada. Philipa su zanimali skladatelji. - Jesi li znala da je Franz Schubert ovdje poĉeo kao pjevaĉ, Lara? Pjevao je u crkvenom zboru Carske kapele, a kad mu se sa sedamnaest godina glas promijenio, izbacili su ga. Tada je odluĉio skladati glazbu. Veĉerali su u opuštenoj atmosferi u malom bistrou i zastali u vinskom podrumu u Grinzingu. Kasnije je Philip rekao: - Bi li se ţeljela provozati Dunavom? - Vrlo rado. Bila je prekrasna noć, sa sjajnim punim mjesecom i blagim ljetnim povjetarcem. Zvijezde su blistale. Blistaju zbog nas, pomislila je Lara, jer smo tako sretni. Lara i Philip ukrcali su se na jedan od brodića, a iz zvuĉnika su se ĉuli njeţni taktovi Na lijepom plavom Dunavu. - U daljini su ugledali zvijezdu koja pada. - Brzo, zaţeli nešto - rekao je Philip. Lara je zatvorila oĉi i na trenutak zašutjela. - JeSi li zaţ~lj~la." 2ss ·DOKZV1JEZDEBL15TAJU· - Da. - Što si zaţeljela? Lara ga je pogledala i rekla ozbiljno: - Ne mogu ti reći, inaĉe se neće ostvariti. - Uĉinit ću da se ostvari, pomislila je. Philip se naslonio i nasmiješio Lari. - Savršeno je, zar ne? - Moglo bi uvijek biti tako, Philipe. - Što ţeliš reći? - Mogli bismo se vjenĉati. Dakle, to je bilo to. Razmišljao je samo o tome nekoliko proteklih dana. Bio je istinski zaljubljen u Laru, no znao je da se ne moţe vezati. - Lara, to je nemoguće. - Da? Zašto? - Već sam ti objasnio, ljubavi. Gotovo uvijek sam na ovakvim turnejama. Ti ne bi mogla putovati sa mnom, zar ne? - Ne - rekla je Lara - ali... - Eto vidiš. To ne bi moglo funkcionirati. Sutra u Parizu pokazat ću ti... - Ne idem s tobom u Pariz, Philipe.


Pomislio je da ju je pogrešno razumio. - Molim? Lara ~e duboko udahnula. - Više se ne moţemo Vl(~atl. Bio je to udarac. - Zašto? Ja te volim, Lara. Ja... - I ja tebe volim. No nisam groupie. Ne ţelim biti samo jedna od tvojih oboţavateljica, koja te proganja svuda. Takvih moţeš imati koliko hoćeš. - Lara, ne ţelim nikoga osim tebe. Ali, ljubavi, zar ne vidiš da naš brak ne bi mogao uspjeti? Imamo svoje 289 · S I D N E Y S li E L D O N · odvojene ţivote koji su nam oboma vaţni. Volio bih da smo stalno zajedno, no to je nemoguće. - To je to, zar ne? - rekla je Lara. - Nećemo se više vidati, Philipe. - Ĉekaj. Molim te! Porazgovarajmo o tome. Pođimo u tvoju sobu i... - Ne, Philipe. Jako te volim, no ne ţelim nastaviti ovako. Gotovo je. - Ne ţelim da bude gotovo - Philip je bio uporan. - Moţeš se predomisliti. - Ne mogu. Ţao mi je. Sve ili ništa. Šutjeli su vozeći se prema hotelu. Kad su stigli u predvorje, Philip je rekao: - Zašto ne bih došao u tvoju sobu? Mogli bismo porazgovarati o ovome i... - Ne, dušo. Nemamo više o ĉemu razgovarati. Gledao je Laru kako ulazi u dizalo i nestaje. Kad je Lara stigla u svoj apartman, telefon je zvonio. Ţurno je podigla slušalicu. - Philip... - Howard je. Pokušavam te dobiti cijeli dan. Uspjela je sakriti razoĉaranje. - Nešto nije u redu? - Ne. Samo provjeravam. Ovdje se mnogo toga zbiva. Kad se planiraš vratiti? - Sutra - rekla je Lara. - Sutra se vraćam u New York. - Polako, Lara je spustila slušalicu. Sjedila je tako, gledajnći telefon, pokušavajući ga nat~erati da ~azvoni. Dva sata ka5nije, još nije zvonio. Po griješila sam, pomislila je Lara nesretno. Dala sam mu ultimatum i izgubila sam ga. Da sam samo ĉekala... da sam samo otišla u Pariz s njim... da... da... Pokušala je zamisliti ţivot bez Philipa. Bilo je suviše bolno razmišljati o tome. No ne moţemo vjeĉno ovako, pomislila je Lara. 290


· D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U . Ţelim da pripadamo jedno drugom. Sutra se moram vratiti u New York. Lara je legla na kauĉ, potpuno odjevena, s telefonom pokraj sebe. Osjećala se iscrpljenom. Znala je da neće moći spavati. Zaspala je. Philip je hodao po svojoj sobi kao lav u kavezu. Bio je bijesan na Laru, bijesan na sebe. Nije mogao podnijeti pomisao na to da je više neće vidjeti, neće drţati u rukama. Proklete bile ţene! pomislio je. Roditelji su ga upozorili. - Tvoj ţivot je glazba. Ako ţeliš biti najbolji, nema mjesta ni za što drugo. - Dok nije sreo Laru vjerovao je u to. No sada se sve promijenilo. Prokletstvo! Bilo nam je prekrasno. Zašto je morala sve uništiti? Volio ju je, no znao je da se nikad neće moći njome oţeniti. Laru je probudila zvonjava telefona. Omamljena, sjela je na kauĉ i pogledala na zidni sat. Bilo je pet ujutro. Pospano, Lara je podigla slušalicu. - Howarde? Zaĉula je Philipov glas: - Bi li se voljela vjenĉati u Parizu? 291 DVADESET ĈETVRTO POGLAVLJE Uijest o vjenĉanju Lare Cameron i Philipa Adlera pojavila se u novinama širom svijeta. Kad je Howard Keller ĉuo novosti, izišao je i napio se prvi put u ţivotu. Stalno si je govorio da će Larina zaljubljenost u Philipa Adlera proći. Lara i ja smo tim. Moramo biti zajedno. Nitko se ne smije isprijeĉiti izmec~u nas. Ostao je pijan dva dana, a kad se otrijeznio nazvao je Laru u Pariz. - Ako je to istina - rekao je - reci Philipu da je najsretniji ĉovjek na svijetu. - Istina je - uvjerila ga je Lara vedro. - Zvuĉiš sretno. - Nikad u ţivotu nisam bila sretnija! - Ja... drago mi je zbog tebe, Lara. Kad se vraćaš kući? - Philip će sutra odrţati koncert u Londonu, a zatim se vraćamo u New York. - Jesi li razgovarala s Paulom Martinom prije vjenĉanja? Oklijevala je, - Nisam, 292 * D O K Z V 1 J E Z D E (r) ~L I S T A J U ·


- Zar ne misliš da bi to sada trebala uĉiniti? - Da, naravno. - Bila je zabrinutija zbog toga nego što si je htjela priznati. Nije bila sigurna kako će primiti vijesti o njezinoj udaji. Razgovarat ću s njim kad se vratim. - Bit će mi drago da te vidim. Nedostaješ mi. - I ti meni nedostaješ, Howarde. - To je bila istina. Bio joj je zaista drag. Uvijek je bio dobar i odan prijatelj. Ne znam kako bih uspjela bez njega, pomislila je Lara. Kad je boeing 727 sletio na terminal Butler u newyorškoj zraĉnoj luci La Guardia, novinari su bili posvuda. Bila je , ondje gomila reportera i televizijskih kamera. Direktor zraĉne luke odveo je Laru i Philipa u prijamni ured. Mogu vas izvući odavde - rekao je - ili... . Lara se okrenula Philipu. Riješimo se toga, dušo. ` Inaĉe, nikad nećemo imati mira. - Vjerojatno si u pravu. Tiskovna konferencija trajala je dva sata. - Gdje ste se upoznali...? - Je li vas i prije zanimala klasiĉna glazba, gospođo " Adler...? - Koliko se dugo poznajete...? - Hoćete li ţivjeti u New Yorku...? - Hoćete li se odreći turneja, gospodine Adler...? Konaĉno, bilo je gotovo. Ćekale su ih dvije limuzine. Druga je bila za prtljagu. - Nisam navikao putovati u ovakvom stilu - rekao je Philip. Lara se nasmijala. - Naviknut ćeš se. Kad su ušli u limuzinu, Philip je pitao: - Kamo idemo? Imam stan u Pedeset i sedmoj ulici. 293 ·S1DNEYSHELDON· - Mislim da bi ti moglo biti udobnije kod mene, dušo. Pogledaj, pa ako ti se svidi, sredit ćemo da ti donešu stvari. Stigli su do Cameron Plaze. Philip je promotrio golemu zgradu. - Ovo pripada tebi? - Nekim bankama i meni. - Zadivljen sam. Lara mu je stisnula ruku. - Izvrsno. I ţelim da budeš. Predvorje je bilo ukrašeno svjeţim cvijećem. Neko-


liko namještenika ĉekalo je da ih pozdravi. ; ,- Dobro došli kući, gospodo Adler i gospodine Adler. `Philip se osvrnuo uokolo i rekao: - O, Boţe! Je li "sve ovo tvoje? - Naše, ljubavi. Dizalom su se popeli do apartmana na vrhu zgrade. Pokrivao je cijeli pedeset peti kat. Vrata je otvorio posluţitelj. `"- Dobro došli kući, gospođo Adler. - Hvala, Simms. Lara je predstavila Philipa ostatku osoblja i pokazala mu stan. Bila je tu velika dnevna soba puna starina, velika ; 4 ,zatvorena terasa, blagovaonica, ĉetiri spavaće sobe, tri -f "sobe za osoblje, šest kupaonica, kuhinja, knjiţnica i ured. - - Misliš li da bi ti moglo biti ugodno ovdje, dušo? ` ";- pitala je Lara. Philip se nacerio. - Priliĉno ~e malo - no snaći ću se. U središtu dnevne sobe bio je velik novi glasovir " ""Bechstein. Philip mu je prišao i prstima prešao preko klavijature. ` !- Divan je! - rekao je. 294 `~j · D O K Z V 1 J E Z D E B "L 1 S T A J U · Lara je stala uz njega. - To ti je vjenĉani poklon. - Stvarno? - Bio je dirnut. Sjeo je za klavir i poĉeo svirati. Upravo sam ga dala ugoditi za tebe. Lara je slušala dok je slap nota ispunjavao sobu. - Sviđa li ti se? - Naravno! Hvala ti, Lara. - Ovdje moţeš svirati koliko ti srce ţeli. " - Philip se dignuo sa stolca. - Trebao bih nazvati Ellerbeeja rekao je Philip. - Pokušavao me dobiti. - Ima jedan telefon u knjiţnici, dušo. Lara je otišla u svoj ured i ukljuĉila telefonsku sekretaricu. Na njoj je bilo nekoliko poruka od Paula Mar" tina. - Lara, gdje si? Nedostaješ mi, dušo... Lara, pret


postavljam da si u inozemstvu, inaĉe bi mi se javila... Zabrinut sam za tebe, Lara. Nazovi me... - Tada se ton pro, mijenio. - Upravo sam ĉuo za tvoj brak. Je li to istina? Moramo razgovarati. Philip je ušao u sobu. - Tko je tajanstvena osoba? - pitao je. Lara se okrenula. - Jedan... jedan moj stari prijatelj. r Philip joj je prišao i zagrlio je. - Netko na koga bih trebao biti ljubomoran? Lara je rekla njeţno: - Ne moraš biti ljubomoran ni na koga na svijetu. Ti si jedini kojeg sam ikad voljela. I to je istina. Philip ju je ĉvršće obujmio. - Ti si jedina ţena koju sam ikad volio. Kasnije toga popodneva, dok je Philip sjedio za klavirom, Lara se vratila u ured i nazvala Paula Martina. Javio se gotovo istog trenutka. - Vratila si se. - Glas mu je bio napet. 295 ·S1DNEYSMF.LDON· - Da. - Bojala se ovog razgovora. - Moram ti reći da je to bio priliĉan šok, Lara. - Ţao mi je, Paule... ja... sve se dogodilo iznenada. - U to sam siguran. - Da. - Pokušavala je procijeniti njegovo raspoloţenje. - Mislio sam da se među nama događa nešto jako lijepo. Mislio sam da je to nešto osobito. - Bilo je, Paule, ali... - Trebali bismo o tome porazgovarati. - Pa, ja... - Hajdemo sutra na ruĉak. Kod ~tella. U jedan sat. - Bila je to zapovijed. Lara je oklijevala. Bila bi ludost uĉiniti ga svojim neprijateljem. U redu Paule. Doći ću. Veza je zamrla. Lara je ostala sjediti, zabrinuta. Koliko je Paul Ijut i hoće li nešto uĉiniti zbog toga? 29~ DVADESET PET· P·GLAYLJE Sljedećeg jutra kad je Lara stigla u Cameron Center, cijelo ju je osoblje ĉekalo kako bi joj ĉestitali. - To je divna vijest! - Bilo je to tako veliko iznenađenje za sve nas! ... - Sigurna sam da ćete biti jako sretni...


I tako dalje. Howard Keller ju je ĉekao u njezinu uredu. Zagrlio ju je. - Za nekoga tko ne voli klasiĉnu glazbu, to si dobro izvela! - Jesam li. - Moram se naviknuti da te zovem gospođa Adler. Larin smiješak je izblijedio. - Mislim da bi bilo bolje da na poslu nastavim upotrebljavati prezime Cameron, zar ne? - Kako kaţeš, Drago mi ja da si se, vratila. Ovđje se poslovi gomilaju. Lara je sjela nasuprot Howardu. - U redu, reci mi što se događalo. - Pa, hotel na West Sideu će nam odnijeti mnogo novca. Imamo kupca iz Teksasa koji je zainteresiran za njega, no juĉer sam otišao do hotela. U groznom je stanju. 297 · S 1 D N E Y S H Lx L D O N · Treba ga potpuno obnoviti i to će iznositi pet ili šest milijuna dolara. - Je li ga kupac već vidio? - Nije. Rekao sam mu da ću mu ga pokazati sutra. - Pokaţi mu ga idućeg tjedna. NacJi soboslikare. Neka sve bude uglancano. Sredi da gomila Ijudi bude u predvorju kad on stigne. Nacerio se. - U redu. Frank Rose je ovdje s nekim novim skicama. Ĉeka u mom uredu. - Pogledat ću ih. - Osiguravajuće društvo Midland koje se trebalo useliti u novu zgradu. - Da? - Još uvijek nisu potpisali ugovor. Pomalo se dvoume. Lara je zabiljeţila. - Razgovarat ću s njima o tome. Sljedeće? - Kredit banke Gotham od sedamdeset pet milijuna dolara za novi projekt. - Da? - Povlaĉe se. Misle da si se previše rastegnula. " - Kolike kamate su nam trebali naplatiti? - Sedamnaest posto. - Ugovori sastanak s njima. Ponudit ćemo im dvadeset posto. ,; , H; ~ledao ju je zaprepašteno. - Dvadeset posto? Zaboga, Lara! Nitko ne plaća dvadeset posto.


- Radije bih bila ţiva s dvadeset posto nego mrtva sa sedamnaest posto. Uĉini to, Howarde. Jutro je prošlo munjevito. U dvanaest i trideset Lara je rekla: Idem s Paulom Martinom na ruĉak. 298 · D O K Z V 1 J E Z D E B !." 1 S T A J U · Howard je izgledao zabrinuto. - Pazi da ti ne budeš ruĉak! - Kako to misliš? - On je Sicilijanac. Oni ne zaboravljaju niti opraštaju. - Melodramatiĉan si. Paul nikad ne bi uĉinio nešto da mi naškodi. - Nadam se da si u pravu. Paul Martin je ĉekao Laru u restoranu kad je stigla. Izgledao je mršavo i ispijeno i imao je podoĉnjake kao da nije dobro spavao. - Zdravo, Lara. - Nije ustao. - Zdravo, Paule. - Sjela mu je suĉelice. - Ostavio sam neke glupe poruke na tvojoj telefonskoj tajnici. Ţao mi je. Nisam imao pojma... - Slegnuo j e ramenima. - Trebala sam te obavijestiti, Paule, no sve se dogodilo tako brzo. - Aha. - Prouĉavao je njezino lice. - Izgledaš sjajno. - Hvala. - Gdje si upoznala Adlera? - U Londonu. - I samo tako si se u njega zaljubila? - U njegovim se rijeĉima osjećala gorĉina. - Paule, ono što se događalo između nas bilo je predivno, no to mi nije bilo dovoljno. Trebala sam nešto više od toga. Trebala sam nekoga kome se svake veĉeri mogu vraćati kući. Slušao ju je i gledao. - Nikad ne bih uĉinila ništa što bi te povrijedilo, no ovo se... jednostavno dogodilo. Tišina. 2ss ·S1DNEYSM@LDON· - Molim te, pokušaj razumjeti. - Aha. - Hladan osmijeh mu se pojavio na licu. Ĉini mi se da nemam izbora, zar ne? Što je uĉinjeno, uĉinjeno je. Bio je šok doznati to iz novina i s televizije. Mislio sam da smo bliskiji. - U pravu si - ponovno je rekla Lara. - Trebala sam ti reći. Ispruţio je ruku i pomilovao je po bradi. - Bio sam lud za tobom, Lara. Mislim da sam još uvijek. Ti si bila moj miracolo. Mogao sam ti


dati sve na svijetu što si ţeljela osim onoga što ti je on mogao dati vjenĉani prsten. Dovoljno te volim da ţelim da budeš sretna. Preplavio ju je val oduševljenja. - Hvala ti, Paule. - Kad ću upoznati tvoga supruga? - Sljedeći tjedan odrţat ćemo zabavu za prijatelje. Hoćeš li doći? - Bit ću ondje. Reci mu neka bude dobar prema tebi ili će morati meni odgovarati. Lara se nasmiješila. - Reći ću mu. Kad se Lara vratila u ured, Howard Keller ju je ĉekao. Kako je prošao ruĉak? - pitao je nervozno. - Dobro. Nisi imao pravo u vezi s Paulom. Ponašao se divno. - Dobro. Drago mi je da sam bio u krivu. Za sutra ujutro sam ti zakazao neke sastanke sa... - Otkaţi ih. - rekla je Lara, - Sutra ću ostati kod kuće sa svojim suprugom. Imat ćemo medeni mjesec sljedećih nekoliko dana. - Drago mi je da si tako sretna - rekao je Howard. - Howarde, tako sam sretna da me to plaši. Bojim se da ću se probuditi i saznati da je sve bio san. Nikad nisam znala da ĉovjek moţe biti ovako sretan. Nasmiješio se. - U redu. Pobrinut ću se za sastanke. 300 · D O K Z V I J E Z D E B l~, 1 S T A J U · - Hvala ti. - Poljubila ga je u obraz. - Philip i ja pripremamo zabavu sljedeći tjedan. Oĉekujemo te. Zabava je odrţana sljedeće nedjelje u Larinu stanu. Imali su raskošan buffet i više od stotinu gostiju. Lara je pozvala ljude s kojima je radila: bankare, graditelje, arhitekte, voditelje gradnje, gradske duţnosnike, gradske planere i predsjednike sindikata. Philip je pozvao svoje prijatelje glazbenike, pokrovitelje glazbe i dobroĉinitelje. Kombinacija se pokazala katastrofalnom. Nije da se dvije skupine nisu pokušale pomiješati. Problem je bio u tome da većina njih nije imala ništa zajedniĉko. Graditelje je zanimala arhitektura i gradnja, a glazbenike je zanimala glazba i skladatelji. Lara je predstavila gradskog planera skupini glazbenika. Odbornik je stajao ondje, pokušavajući slijediti razgovor. - Znate li što je Rossini mislio o Wagnerovoj glazbi?


Jednoga dana naslonio je straţnjicu na klavijaturu i rekao: Ovako mi zvuĉi Wagner. - Wagner je to zasluţio. Kad je u beĉkom kazalištu izbio poţar za vrijeme izvedbe Hoffmannovih priĉa, izgorjelo je ĉetiri stotine ljudi. Kad je Wagner ĉuo za to, rekao je: - Eto, kad su slušali Offenbachovu operetu. Odbornik je brzo produţio dalje. Lara je predstavila neke Philipove prijatelje skupini građevinskih poduzetnika. - Problem je u tome - r~kao je jedan od njlh - što trebaš imati više od trideset pet posto stanara prije riego što moţeš ostvariti suradnju. - Ako mene pitaš, to je vrlo glupo pravilo. - Slaţem se. Prebacujem se na hotele. Znaš li da hoteli na Manhattanu zaraduju prosjeĉno dvjesto dolara po sobi na dan? Sljedeće godine... 301 · S 1 D N E Y S M li L D O N · Glazbenik je pobjegao. Razgovori kao da su se vodili na dva razliĉita jezika. - Problem s Beĉanima jest to što vole mrtve skladatelje... - Gradi se novi hotel između Ĉetrdeset sedme i Ĉetrdeset osme ulice. Financira ga Chase Manhattan... - Moţda i nije najveći dirigent na svijetu, no njegova tehnika s palicom je genau... - Sjećam se da je mnogo struĉnjaka reklo da slom burze 1929. nije bio tako loša stvar. Nauĉio je ljude da ulaţu u nekretnine... - ...a Horowitz godinama nije htio svirati jer je mislio da su mu prsti od stakla... - ... vidio sam nacrte. Imat će klasiĉnu bazu i tri kata od Osme avenije, a unutra eliptiĉnu arkadu s predvorjima na tri strane.. - ... Einstein je volio klavir. Ĉesto bi svirao s Rubinsteinom. No Einstein je svirao u pogrešnom ritmu. Konaĉno, Rubenstein to više nije mogao podnijeti i proderao se: - Alberte, zar ne znaš brojati? - Kongres je zacijelo bio pijan kad je donio novi porezni zakon. To će oslabiti gradevinsku industriju... ... a na kraju veĉere, kad je Brahms odlazio sa zabave rekao je: Ako sam ikoga zaboravio uvrijediti, ispriĉavam se.


Kao Kula babilonska. Paul Martin je stigao sam i Lara je poţurila k njemu da ga pozdravi. - Tako mi je drago što si došao, Paule. - Nisam to mogao propustiti. - Osvrnuo se po sobi. - Ţelim upoznati Philipa. Lara ga je odvela do mjesta gdje je Philip stajao sa skupinom ljudi. - Philipe, ovo je moj stari prijatelj, Paul Martin. 302 ·DOKZVIJEZDEBrISTAJU· Paul je ispruţio ruku. - Drago mi je. Rukovali su se. - Vi ste sretan ĉovjek, gospodine Adler. Lara je zadivljujuća ţena. - To mu stalno govorim. - Nasmiješila se Lara. - Ne mora mi govoriti - rekao je Philip. - Znam koliko sam sretan. Paul ga je prouĉavao. - Znate li? Lara je osjetila iznenadnu napetost u zraku. - Donijet ću ti koktel - rekla je Paulu. - Ne, hvala. Sjećaš se? Ne pijem. Lara se ugrizla za usnicu. - Naravno. Hajde da te predstavim ljudima. - Provela ga je kroz sobu, predstavljajući ga nekima od gostiju. Jedan od glazbenika je govorio: - Leon Fleisher sutra naveĉer ima koncert. Ne bih to ni za što propustio. Okrenuo se k Paulu Martinu koji je stajao pokraj Howarda Kellera. - Jeste li kad ĉuli njegovo sviranje? - Ne. - Osobit je. Svira samo lijevom rukom, naravno. Paul Martin je bio zbunjen. - Zašto to radi? - Fleisher je prije deset godina obolio od sindroma karpalnog tunela u desnoj ruci. - Ali kako moţe svirati samo jednom rukom? - Nekoliko je skladatelja skladalo koncerte za lijevu ruku. Između ostalih Demuth, Franz Schmidt, Korngold, a i Ravel je napisao prekrasan koncert. Neki od gostiju molili su Philipa da im svira. - U redu. Ovo je za moju nevjestu. - Sjeo je za klavir i poĉeo svirati temu iz Rahmanjinovljevog klavirskog koncerta. Soba je utihnula. Svi su izgledali hipnotizirani div 303 · S 1 D N E Y S M ti. L D O N .


nom melodijom koja je ispunjavala apartman. Kad je Philip ustao, prolomio se glasan aplauz. Sat kasnije ljudi su se poĉeli razilaziti. Kad su otpratili posljednjeg gosta do vrata, Philip je rekao: - Bila je to popriliĉna zabava. - Ti mrziš velike zabave, zar ne? - rekla je Lara. Philip ju je zagrlio i nasmijao se. - Zar se vidjelo? - Ĉinit ćemo to samo svakih deset godina - obećala je Lara. - Philipe, jesi li imao osjećaj da su naši gosti bili s dva razliĉita planeta? Prislonio je usne uz njezin obraz. - Nije vaţno. Mi imamo s~toj vlastiti planet. Idemo ga zavrtjeti... 304 DVADESET ŠESTO POGLAVLJE Lara je odluĉila ujutro raditi kod kuće. - Ţelim da budemo zajedno što je više moguće - rekla je Philipu. Lara je zamolila Kathy da joj ugovori razgovore s nekim tajnicama u stanu. Razgovarala je s pet-šest njih prije nego što se pojavila Marian Bell. Imala je oko dvadeset pet godina, meku plavu kosu, privlaĉne crte i toplu osobnost. - Sjednite - rekla je Lara. - Hvala. Lara je pogledala njezin ţivotopis. - Završili ste Wellesley College? - Da. - I imate profesorsku diplomu. Zašto ţelite raditi kao tajnica? - Mislim da mogu mnogo nauĉiti radeći za vas. Dobila ovaj posao ili ne, ja sam vaša velika oboţavateljica, gospodice Cameron. - Uistinu? Zašto? - Vi ste moj uzor. Postigli ste mnogo i sve ste to uspjeli sami. 305 · S 1 D N E Y S N E, L D O N · Lara je prouĉavala mladu ţenu. - Ovaj posao znaĉi puno radnih sati. Ja rano ustajem. Radili biste u mojemu stanu. Poĉeli biste u šest sati ujutro. - To ne bi bio problem. Ja volim raditi. Lara se nasmiješila. Sviđala joj se Marian. - Primit ću vas na pokusni rok od tjedan dana - rekla je. Do kraja tjedna Lara je znala da je pronašla pravi dragulj. Marian je bila sposobna, inteligentna i ugodna. Postupno, utvrdili su naĉin


rada. Osim ako se ne bi dogodilo nešto nepredvideno, Lara bi provodila jutra radeći u stanu. Popodne bi otišla u ured. Svakoga jutra, Philip i Lara zajedno su doruĉkovali, a kasnije bi Philip sjeo za glasovir u trapericama i majici bez rukava, te vjeţbao dva-tri sata, a za to vrijeme Lara bi u uredu diktirala Marian. Katkad bi Philip zasvirao stare škotske melodije za Laru: Annie Laurie i Comin " Through the Rye. Bila je dirnuta. Ruĉali bi zajedno. - Priĉaj mi kako je izgledao tvoj ţivot u Glace Bayu - rekao je Philip. - To će trajati najmanje pet minuta - nasmiješila se Lara. - Ne, mislim ozbiljno. Zaista ţelim znati. Govorila je o penzionu, no nije se mogla prisiliti da govori o svojemu ocu. Ispriĉala je Philipu priĉu o Charlesu Cohnu i Philip je rekao: - Drago mi je zbog njega. Volio bih ga upoznati. - Sigurna sam da hoćeš. Lara mu je ispriĉala o svojem iskustvu sa Seanom MacAllisterom i Philip je rekao: - Gad! Mogao bih ga ubiti! - Ĉvrsto je zagrlio Laru i rekao: - Nitko te više nikad neće povrijediti, 306 · D O .K Z V I J E Z D E B ~L I 5 T A J U · Philip se pripremao za koncert. Ĉula bi ga kako svira tri note za redom, iznova i iznova, a tada kreće dalje polako vjeţbajući i ulazeći u tempo dok se razliĉite fraze na posljetku ne bi stopile u jednu. U poĉetku, Lara bi ušla u dnevnu sobu dok bi Philip svirao i prekinula ga. - Dušo, pozvani smo na Long Island za vikend. Bi li htio poći? Ili: - Imam kazališne karte za novu predstavu Neila Simona. Ili: - Howard Keller bi nas htio izvesti na veĉeru u subotu. Philip je pokušavao biti strpljiv. Na posljetku je rekao: - Lara, molim te nemoj me prekidati dok sam za glasovirom. To mi uništava koncentraciju. - Ţao mi je - rekla je Lara. - Ali ne razumijem zašto svakog dana vjeţbaš. Nemaš nikakav koncert. - Vjeţbam svakog dana tako da mogu odrţati koncert. Vidiš, ljubavi, kad gradiš novu zgradu i pogriješiš, to se moţe ispraviti. Moţeš promijeniti nacrte ili popraviti strujne instalacije, ili tako nešto. No na


koncertu nema dmge prilike. Nalaziš se pred publikom i svaka nota mora biti savršena. - Oprosti - ispriĉala se Lara. - Sada shvaćam. Philip ju je zagrlio. Ima jedan stari vic o ĉovjeku u New Yorku koji je nosio kutiju za violinu. Izgubio se. Zaustavio je prolaznika i pitao: - Kako mogu stići do Carnegie Halla? - Vjeţbom - rekao je prolaznik. - Vjeţbom. Lara se nasmijala. - Vrati se glasoviru. Pustit ću te na minz. 307 ·S1DNEYSHE1tDON. Sjedila je u uredu slušajući tihu melodiju i pomislila: Zaista imam sreće. Tisuće ţena bi mi pozavidjelo na tome s~to sjedim ovdje i slušam Philipa Adlera kako svira. Samo kad ne bi tako ĉesto vjeţbao. Oboje su voljeli igrati triktrak, i uveĉer, nakon veĉere, sjedili bi ispred kamina i ţestoko se natjecali. Lara je uţivala u tim trenucima kad je bila nasamo s njim. Kasino u Renu pripremao se za otvaranje. Šest mjeseci ranije Lara je imala sastanak s Jerryjem Townsendom. Ţelim da i u Timbuktuu mogu ĉitati o tome - rekla je Lara. - Na otvorenje ću dovesti šefa kuhinje iz Maxima. Ţelim da mi nadeš najbolje izvodaĉe koje moţeš. Poĉni s Frankom Sinatrom na niţe. Ţelim da popis uzvanika ukljuĉuje najveća imena iz Hollywooda, New Yorka i Washingtona. Ţelim da se ljudi tuku da đodu na taj popis. Sada, kad ga je Lara pogledala, rekla je. - Obavio si dobar posao. Koliko smo ih morali odbiti? - Nekoliko đesetaka - rekao je Townsend. - Nije loše za popis od šest stotina. - Uopće nije loše - sloţila se Lara. Keller je nazvao Laru ujutro. - Dobre vijesti - rekao je. - Nazvali su me švicarski bankari. Doletjet će sutra da se nadu s tobom i porazgovaraju o zajedniĉkom pothvatu. - Sj~jnO - rekla je Lara. - Devet sati, u mom uredu. - ~~~dit ću to. Za ve~erom Philip je rekao: - Lar~, sutra imam s~imanje p~o~e. N~kad n~si prisustvovala tome, zar ne? - I~Ie. - Bi li htjela doći i gledati? · D O K Z V 1 J E Z D E B "L I S T A J U ·


Lara je oklijevala, razmišljajući o sastanku sa Švicarcima. Naravno - rekla je. Lara je nazvala Kellera. - Poĉnite sastanak bez mene. Stići ću što prije mogu. Studio za snimanje bio je smješten u Zapadnoj trideset ĉetvrtoj ulici, u velikom skladištu punom elektronske opreme. U sobi je sjedilo sto trideset glazbenika, a bila je tu i staklena kabina u kojoj su radili tehniĉari. Lari se ĉinilo da snimanje napreduje jako sporo. Zaustavljali su se i ponovno poĉinjali. Za vrijeme jedne stanke nazvala je Kellera. - Gdje si? - htio je znati. - Odugovlaĉim, no oni ţele razgovarati s tobom. - Bit ću ondje za sat-dva - rekla je. - Natjeraj ih da priĉaju. Dva sata kasnije, snimanje je još uvijek trajalo. Lara je ponovno nazvala Kellera. - Ţao mi je, Howarde, ne mogu otići. Dogovori se s njima da dođu sutra. - Što je tako vaţno? - pitao je Keller. - Moj muţ - rekla je Lara. I spustila slušalicu. Kad su se vratili u apartman, Lara je rekla: - Idemo u Reno sljede.ćeg tjedna. - Što je u Renu? - Otvaranje hotela i kasina. Putujemo u srijedu. Philipov je glas bio ispunjen oĉajem. - Dovraga! - Što je? - Ţao mi je, dušo, ne mogu. - Zagledala se u njega. - Kako to misliš? 309 ·S1DNEYSHELDON· - Mislio sam da sam ti spomenuo. U ponedjeljak odlazim na turneju. - O ĉemu govoriš? - Ellerbee mi je ugovorio šestotjednu turneju. Idem u Australiju i... - Australiju? - Da. Zatim u Japan i Hong Kong. - Ne moţeš, Philipe. Mislim... zašto to radiš? Ne moraš ići. Ţelim biti s tobom. - Pa, pođi sa mnom, Lara. To bih zaista volio.


- Znaš da ne mogu. Ne sada. Previše se toga zbiva ovdje - rekla je Lara potišteno. - Ne ţelim da me ostaviš. - Ne ţelim ni ja. Ali, dušo, upozorio sam te prije vjenĉanja da je to moj ţivot. - Znam - rekla je Lara. - No to je bilo prije. Sada je drukĉije. Sve se promijenilo. - Ništa se nije promijenilo - njeţno je rekao Philip. - Samo to da sam potpuno lud za tobom i da ćeš mi uţasno nedostajati. Lara na to nije mogla ništa reći. Philip je otišao, a Lara nikad prije nije bila toliko osamIjena. Usred sastanka iznenada bi pomislila na Philipa i sva se raznjeţila. Ţeljela je da on nastavi svoju karijeru, no trebala ga je kraj sebe. Sjetila se svih divnih trenutaka koje su prove~i zajedno, njegovih zagrljaja, njegove topline i njeţnosti. Nikad nije slutila da moţe nekoga toliko voljeti. Philip ju je nazivao svakog dana, no to je nekako samo pogoršavalo njezinu osamljenost. - Gdje si, ljubavi? - Još uvijek sam u Tokiju. 310 · D O K Z V 1 J E Z D E B "L I S T A J U · - Kako turneja? - Sjajno. Nedostaješ mi. - I ti meni nedostaješ. - Lara mu nije mogla reći koliko joj nedostaje. - Sutra idem u Hong Kong, a zatim... - Voljela bih da dodeš kući. - Poţalila je ĉim je to izrekla. - Znaš da ne mogu. Tišina. - Naravno da ne moţeš. Razgovarali su pola sata i kad je Lara spustila slušalicu bila je osamljenija nego ikad. Razlike u vremenu bile su izluđujuće. Kojiput bi njezin utorak njemu bio srijeda, a nekad bi je nazvao usred noći ili u rano jutro. - Kako Philip? - pitao je Keller. - Dobro. Zašto to radi, Howarde? - Zašto radi - što? - Ta njegova turneja. Ne mora to raditi. Mislim, sigurno ima dosta novca. - Aha. Siguran sam da to ne radi zbog novca. To je njegov posao, Lara.


Iste rijeĉi koje je upotrijebio Philip. Shvaćala je to razumom, ali ne i osjećajima. - Lara - rekao je Keller - samo si se udala za ĉovjeka, ne posjeduješ ga. - Ne ţel~m ga posjedovati, Samo sam se nadala da sam mu vaţnija od... Zaustavila se usred rećenice, - Zaboravi, Znam da se ponašam glupo. Lara je nazvala Williama Ellerbeeja. - Jeste li danas slobodni za ruĉak? - pitala je Lara. 311 · S I D N E Y S H Ii L D O N . - Mogu se osloboditi - rekao je Ellerbee. - Nešto nije u redu? - Ne, ne. Samo sam mislila da bismo mogli popriĉati. Susreli su se u Le Cirqueu. - Jeste li razgovarali s Philipom u posljednje vrijeme? - pitao je Ellerbee. - Svaki dan razgovaram s njime. - Ima uspješnu turneju. - Da. Ellerbee je rekao: - Iskreno reĉeno, nikad nisam pomislio da će se Philip oţeniti. On je poput svećenika - predan onome što radi. - Znam - oklijevala je Lara - no ne mislite li da previše putuje? - Ne razumijem. - Philip sada ima dom. Nema razloga da jurca okolo po svijetu. Vidjela je izraz na Ellerbeejevu licu. - Oh, ne mislim da bi trebao ostati samo u New Yorku. Sigurna sam da biste mu mogli ugovoriti koncerte u Bostonu, Chicagu, Los Angelesu. Znate... gdje ne bi morao putovati tako daleko od kuće. Ellerbee je rekao oprezno: - Jeste li raspravljali o tome s Philipom? - Ne. Htjela sam prvo razgovarati s vama. To bi bilo moguće, zar ne? Mislim, Philipu vi~e nije potreban novac. - Gospođo Adler, Philip zarađuje trideset pet tisuća dolara po nastupu. Prošle godine bio je na turneji ĉetrdeset tjedana. - Razumijem, ali.., - Imate li pojma koliko se malo pijanista uspije po; peti do vrha i koliko naporno moraju raditi da bi onamo 312 ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU·


dospjeli? Postoje tisuće glazbenika koji trgaju prste svirajući, no ima samo ĉetiri ili pet velikih zvijezda. Vaš suprug je medu njima. Ne znate mnogo o koncertnom svijetu. Konkurencija je ubojita. Moţete otići na koncert i vidjeti solista na pozornici odjevena u frak, koji izgleda bogato i glamurozno, no kad siđe s pozornice jedva moţe platiti stanarinu ili si priuštiti pristojan obrok. Philipu je trebalo mnogo vremena da postane pijanist svjetske klase. Sada traţite od mene da mu to oduzmem. - Ne, rie traţim. Samo predlaţem... - Ono što predlaţete uništilo bi mu karijeru. Ne ţelite to uĉiniti, zar ne? - Naravno da ne - rekla je Lara. Oklijevala je. Ĉujem da dobivate petnaest posto od onoga što Philip zaradi. - Tako je. - Ne bih ţeljela da izgubite išta ako bi Philip davao manje koncerata - rekla je Lara oprezno. - Bilo bi mi drago da nadoknadim razliku i... - Gospodo Adler, mislim đa biste o tome trebali razgovarati s Philipom. Hoćemo Ii naruĉiti? 313 DYADESET SEDMO POGLAYLJE l1 ĉlanku Liz Smith pisalo je: - ĈELIĈNOJ LEPTIRICI BIT ĆE PODREZANA KRILA... Ono što će zatresti krov njezine zgrade je ĉinjenica da uskoro izlazi knjiga o njoj, u izdanju Candlelight Pressa, koju je napisala njezina bivša sluţbenica. Priĉa se da je knjiga vruća. Veoma vruća! Lara je bacila novine na stol. To je morala biti Gertrude Meeks, tajnica koju je otpustila! Lara je poslala po Jerryja Townsenda. - Jesi li vidio jutrošnji ĉlanak Liz Smith? - Da, upravo sam ga proĉitao. Ne moţemo mnogo uĉiniti u vezi s tim. Ako ćeš... - Moţemo uĉiniti mnogo toga, Svi moji namještenici potpisuju ugovor da neće pisati ništa o, meni za vrijeme ili nakon njihova radnog odnosa. Gertrude Meeks nije ima la pravo to uĉiniti. Tuţit ću izdavaĉa i uzeti mu sav novac koji ima. Jerry Townsend zatresao je glavom. - Ja to ne bih uĉinio... - Zašto ne?


314 ·DOKZV1JEZDEBL15TAJU· - Zato što bi to stvorilo mnogo nepoţeljnog publiciteta. Ako se ne miješaš, to će postati vjetrić koji će se ispuhati. Ako je pokušavaš zaustaviti, postat će tajfun. Slušala je, no nije ju se dojmilo. - Saznaj ĉija je izdavaĉka kuća naredila je Lara. Sat kasnije Lara je telefonski razgovarala s Henryjem Seinfeldom, vlasnikom Candlelight Pressa. - Ovdje Lara Cameron. Ĉujem da ţelite objaviti knjigu o meni. - Znaĉi, proĉitali ste ĉlanak Liz Smith? Da, istina je, gospodice Cameron. - Ţelim vas upozoriti da ću vas, ako objavite knjigu, tuţiti zbog narušavanja privatnosti. Glas s druge strane ţice rekao je: - Mislim da biste se trebali savjetovati s odvjetnikom. Vi ste javna liĉnost, gospodice Cameron. Nemate prava na privatnost. A prema rukopisu Gertrude Meeks, priliĉno ste osebujna liĉnost. - Gertrude Meeks poĉpisala je papir koji joj zabranjuje da piše išta o meni. - Pa, to je izmedu vas i Gertrude. Moţete je tuţiti... No do tada, naravno, knjiga će već biti objav jena. - Ne ţelim da je objavite. Moglo bi vam se isplatiti da odustanete... - Samo malo! Ĉini mi se da ste na opasnom terenu. Predlaţem da završimo ovaj razgovor. Zbogom. - Veza se prekinula. lVeka ide k vragu~ Lara je sjedila i razmišljala. Poslala je po Howarda Kellera. - Što znaš o Candlelight Pressu? Slegnuo je ramenima. - Oni su sitna riba. Bave se indiskretnim biografijama. Pisali su o Cher, Madonni... - Hvala. To je sve. sis ·S1DNEYSHGLDON· Howard Keller imao je glavobolju. Ĉinilo mu se da ga u posljednje vrijeme neprestano boli glava. Nedovoljno sna. Bio je pod pritiskom i osjećao je da se stvari kreću prebrzo. Moţda je to glavobo ja od gladi. Nazvao je tajnicu. - Bess, naruĉi mi nekakvu hranu, hoćeš li? Tišina. - Bess?


- Šalite li se, gospodine Keller? - Šalim? Ne, zašto? - Upravo ste ruĉali. Keller je osjetio kako ga prolaze ţmarci. - Ali ako ste još uvijek gladni... - Ne, ne. - Sjetio se. Pojeo je salatu, sendviĉ s goveđim odreskom i... O Boţe, pomislio je, što mi se to dogada? - Samo se šalim, Bess - rekao je. Koga zavaravam? Otvaranje Cameron Palacea u Renu bilo je senzacionalno. Sve su sobe bile iznajmljene, a kasino je bio krcat igraĉima. Lara nije štedjela ni na ĉemu, kako slavnim uzvanicima niĉega ne bi uzmanjkalo. Svi su bili ondje. Ne r~ostaje samo jedna osoba, pomislila je Lara. Philip. Poslao joj je golem buket cvijeća s porukom: "Ti si gla~ba mog ţivota. Oboţavam te i nedostaješ mi. Muţić." Paul Martin je stigao. Prišao je Lari. - Ĉestitam. Nadmašila si sebe. - Zahvaljujući tebi, Paule. Ne bih uspjela bez tebe. Gledao je okolo, - Gdje je Philip? - Nije mogao doći. Na turneji je. - Znaći, negc~je svira klavir~ wo ~e velika noe ~a tebe Lara. Trebao je biti kraj tebe. ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· Lara se nasmiješila. - Zaista je ţelio biti. Upravitelj hotela prišao je Lari. - Sjajna noć, zar ne? Hotel je potpuno rezerviran za sljedeća tri mjeseca. - Neka tako i ostane, Donalde. Lara je unajmila japanske i brazilske agente da dovedu vaţne ljude iz inozemstva. Potrošila je milijun dolara na svaki od luksuznih apartmana, no to će joj se isplatiti. - Ovo je zlatni rudnik, gospođice Cameron - rekao je upravitelj. Osvrnuo se uokolo. - Usput, gdje je vaš suprug? Jedva ĉekam da ga upoznam. - Nije mogao doći - rekla je Lara. Negdje svira klavir. Zabavljaĉi su bili sjajni, no Lara je bila zvijezda veĉeri. Sammy Cahn napisao je pjesmu o njoj koju je otpjevao uz glazbu pjesme My kind of town. Lara je ustala da odrţi govor i prolomio se oduševljeni aplauz. Svatko ju je ţelio upoznati, dodirnuti. Novinari su došli u punom broju i Lara je davala intervjue za televiziju, radio i tisak. Sve je bilo dobro


dok je nisu pitali: - Gdje je veĉeras vaš suprug? - A Lara je postajala sve uznemirenija i uznemirenija. Trebao je biti kraj mene. Koncert je mogao ĉekati. No slatko se nasmiješila i rekla; - Phili~ j~ bio zaist~ razoĉarao ~to ne moţo doći~ Nakon toga zapoĉeo je ples. Paul Martin je prišao Larinu stolu. Hoćemo li? Lara je ustala i uhvatila ga za ruke. - Kakav je osjećaj biti vlasnik svega ovoga? - Pitao j e Paul. - Divan. Zahvaljujući tvojoj po1ri0Ć1. - Ćemu sluţe prijatelji? Primjećujem da ovdje imaš neke velike kockare. Budi oprezna s njima, Lara. Neki od njih će mnogo izgubiti, a ti se trebaš pobrinuti da se 317 · S 1 D N E Y S H E~ L D O N · osjećaju kao pobjednici. Nabavi im novi auto, djevojke ili nešto drugo što će uĉiniti da se osjećaju vaţnima. - Zapamtit ću to - rekla je Lara. - Lijepo je ponovno te zagrliti - rekao je Paul. - Paule... - Znam. Sjećaš li se da sam rekao kako bi se tvoj suprug trebao brinuti za tebe? - Da. - Ne ĉini se da mu dobro ide. - Philip je ţelio biti ovdje - rekla je Lara braneći se. No ĉim je to izrekla, pomislila je: Je li zaista? Nazvao ju je kasno u noći, a ĉuvši njegov glas osjećala se još osamljenijom. - Lara, mislim na tebe cijeli dan, ljubavi. Kako je prošlo otvorenje? - Divno. Bilo bi divno da si bio ondje, Philipe. - I meni. Uţasno mi nedostaješ. Zašto onda nisi ovdje sa mnom? - I ti meni nedostaješ. Poţuri kući. Howard Keller u~ao je u Larin ured noseći debelu omotnicu. - Ovo ti se neće svidjeti - rekao je Keller. - Što se događa? Keller je poloţio omotnicu na Larin stol. - Ovo je primjerak rukopisa Gertrude Meeks. Ne pitaj kako sam ga se doćepao. Mogli bismo završiti u zatvoru, - Jesi li ga proĉitao? Kimnuo je glavom. - Da. _ I? 3ts k


·DOKZY1JEZDEBu15TAJU· - Mislim da je bolje da ga sama proĉitaš. Ona nije ĉak ni radila ovdje kad su se dogodile neke stvari. Sigurno se namuĉila da sve to iskopa. - Hvala, Howarde. Lara je ĉekala dok Howard nije izišao iz ureda, a zatim je pritisnula dugme interfona. - Ne primam pozive. Otvorila je rukopis i poĉela ĉitati. Bio je uţasan. To je bio portret proraĉunate, dominantne ţene koja se preko leševa uspela do vrha. Opisivao je njezine izljeve bijesa i zapovjedniĉki odnos prema namještenicima. Rukopis je bio zloban, pun prljavih anegdota. Ono što je izostavljeno bila je Larina neovisnost i hrabrost, njezin talent, vizija i velikodušnost. Nastavila je ĉitati. ... Jedan od trikova ĉeliĉne leptirice bio je da ugovori poslovne sastanke rano ujutro kad su drugi umorni od puta a Cameronova svjeţa i odmorna. - ... Na sastanku s Japancima, bio im je posluţen ĉaj s Yaliumom, sredstvom za smirenje, dok je Lara Cameron pila kavu s Ritalinom, stimulansom koji ubrzava misaone procese. ...Na sastanku s nekim njemaĉkim bankarima, oni su pili kavu s Paliumom, dok je ona pila ĉaj s Ritalinom. - ...Kad je Lara Cameron progoyarala o posjedu u Queensu a Odbor stanara ju je odbio, navela ih je ~a se predomisle tako što je izmislila priĉu da ima kćerkicu koja će ţivjeti u jednoj od tih zgrada... ... kad su stanari odbili napustiti zgradu Dorchester Apartments, Lara ju je u nju uvela beskućnike... Ništa nije bll0 IZOStavl~eno. Kad ~e Lara završila ĉitanje, dugo je sjedila za stolom, ne mićući se. Pozvala je Howarda Kellera. - Ţelim da saznaš sve o financijskom stanju Henryja Seinfelda. On je vlasnik Candlelight Pressa. 319 . S I D N E Y S H ,E L D O N . - U redu. Vratio se petnaest minuta kasnije. - Ide mu priliĉno loše. Ţivi od knjige do knjige. Jedna pogreška i ostat će bez posla. - Hvala, Howarde. - Nazvala je Terryja Hilla, svojega odvjetnika.


- Terry, bi li volio biti nakladnik? - Što namjeravaš? - Ţeljela bih da kupiš Candlelight Press na svoje ime. Vlasnik je Henry Seinfeld. - Nema problema. Koliko si spremna platiti? - Pokušaj ga otkupiti za petsto tisuća. Ako moraš, ponudi milijun. Pobrini se da pogodba ukljuĉuje sva knjiţevna prava koja ima. Ne spominji moje ime. Uredi Candlelight Pressa bili su u donjem gradu, u staroj zgradi u Trideset i ĉetvrtoj ulici. Sjedište Henryja Seinfelda sastojalo se od malog ureda za tajnicu i malo većeg ureda za njega. Seinfeldova tajnica je rekla: - Ovdje je gospodin Hill i ţ~li v~s vidjeti, gospodine Seinfeld. - Pošalji ga unutra. Terry Hill je nazvao ranije toga jutra. Ušao je u mali otrcani ured. Seinfeld je sjedio za sto lom. - Mogu li vam pomoći, gospodine Hill? ~ Predstavljam njemaćku izdavaćku kuću koja je Zaintcresirana za kupnju vaše tvr~ke, , n ~ r n ~. 1.._ y ..t. _....i.~ ~,~~~" ~~~"~ ~,"~1~~ ·DOKZV1JEZDEBLISTAJU· - Oh, baš šteta. Pokušavamo se probiti na ameriĉko trţište i sviđa nam se kako radite. - Izgradio sam ovu tvrtku ni iz ĉega - rekao je Seinfeld. - Ona je kao moje dijete. Ne bih se htio rastati od nje. - Razumijem kako vam je - suosjećajno je rekao odvjetnik. Spremni smo vam ponuditi petsto tisuća. Seinfeld je umalo progutao cigaru. - Pet stotina? Pa, uskoro mi izlazi jedna knjiga koja će sama zaraditi milijun dolara. Ne, gospodine. Vaša ponuda je uvredljiva. - Moja ponuda je poklon. Imate dugove veće od stotinu tisuća dolara i nemate dovoljno da ih otplatite. Provjerio sam. Ovo je moja konaĉna ponuda... Terry Hill je ustao. - Zbogom, gospodine Seinfeld. Naći ću novu tvrtku. Krenuo je prema vratima.


- Ĉekajte malo - rekao je Seinfeld. - Nemojmo prenagliti. Ĉinjenica je da me ţena već dugo nagovara da odem u mirovinu. Moţda je sada pravo vrijeme. Terry Hill je prišao stolu i izvukao ugovor iz dţepa. - Ovdje imam ĉek na šesto tisuća dolara. Samo potpišite na oznaĉeno mjesto. Lara je poslala po Kellera. - Upravo smo kupili Candlelight Press. - Sjajno. Što ţeliš uĉiniti s tim? - Kao prva; uni~titi knjigix Gertnlde Meeks. Pobrini se da je nikad ne objavi. Postoji više naćina za odugovlaĉenje. Ako nas tuţi da joj vratimo prava, moţemo godinama odugovlaĉiti na sudu. - Ţeliš li zatvoriti tvrtku? 321 ·S1DNEYSHBLDON· - Naravno da ne. Postavi nekoga da je vodi. Drţat ćemo je kao poreznu olakšicu. Kad se Keller vratio u ured, rekao je tajnici: - Ţelim vam izdiktirati pismo. Jack Hellman, Ilellman Realty. Poštovani, razgovarao sam s gospođicom Cameron o vašoj ponudi i smatramo da ne bi bilo mudro upuštati se u taj pothvat u ovom trenutku. Ipak, ţelim da znate da bismo u dogledno vrijeme mogli biti zainteresirani... Tajnica je prestala biljeţiti. Keller ju je pogledao. - Jeste li zapisali? Zagledala se u njega. Gospodine Keller? - Da? - Juĉer ste mi diktirali ovo pismo. Kelleru je zastao dah. - Molim? - Već je otišlo poštom. Howard Keller se pokušao nasmiješiti. - Ĉini mi se da sam preopterećen. U ĉetiri sata tog popodneva Kellera je pregledao doktor Seymour Bennett. - Cil~i se da ste u izvrsnoj formi - rekao je doktor Bennett. Fiziĉki, s vama je sve u redu. - Što je s gubitkom pamćenja? - Koliko je vremena prošlo otkad ste posljednji put bili na odmoru? Keller je razmislio. - Ĉini mi se da je prošlo dosta godina - rekao je. - Bio sam priliĉno zaposlen.


Doktor Bennett se nasmiješio. - Tu smo, dakle. Preopterećeni ste. - Opet ta rijeĉ. - To je uobiĉajenije nego što mislite, Idite nekamo gdje se moţece opusciti tjedan · D O K Z V 1 J E Z D E B 1L 1 5 T A J U · -dva. Nemojte razmišljati o poslu. Kad se vratite, osjećat ćete se kao nov ĉovjek. Keller je ustao s olakšanjem. Keller je ušao u Larin ured. - Moţeš li bez mene tjedan dana? - Jednako kao što mogu bez svoje desne ruke. Što imaš na umu? - Lijeĉnik smatra da mi je potreban odmor. Da budem iskren, imam neke probleme s pamćenjem. Gledala ga je, zabrinuta. - Nešto ozbiljno? - Ne, ne baš. Samo je neugodno. Mislio sam da bih mogao otići na Havaje na nekoliko dana. - Uzmi zrakoplov. - Ne, trebat će tebi. Letjet ću redovnom linijom. - Stavi sve na raĉun tvrtke. - Hvala. Javljat ću se iz svakog... - Ne, nećeš. Ţelim da zaboraviš na posao. Pripazi na sebe. Ne ţelim da ti se što dogodi. Nadam se da mu je dobro, pomislila je Lara. Mora mu biti dobro. Philip je nazvao sljedećeg dana. Kad je Marian Bell rekla: Gospodin Adler zove iz Taipeia... - Lara ~je ţurno ~odigla slušalicu, - Philipe,.. - Zdravo, ljubavi. Telefoni su štrajkali. Pokušavam te dobiti satima. Kako se osjećaš? Osamljeno. - Divno. Kako napreduje turneja? - Uobiĉajeno. Nedostaješ mi. U pozadini Lara je mogla ĉuti glazbu i glasove. 323 · S 1 D N E Y S M "E L D O N · - Gdje si? - Oh, organizirali su malu zabavu za mene. Znaš kako je. Lara je ĉula zvuk ţenskog smijeha. - Da, znam kako je. - Vratit ću se u srijedu. - Philipe? - Da? - Ništa, dušo. Poţuri kući. - Hoću. Vidimo se.


Spustila je slušalicu. Što će raditi nakon zabave? Tko je bila ona ţena? Bila je ispunjena ljubomorom koja ju je gotovo gušila svojom jaćinom. Nikad u ţivotu nije bila tako ljubomorna. Sve je tako savršeno, pomislila je Lara. Ne ţelim to izgubiti. Ne smijem to izgubiti. Leţala je budna i razmišljala o Philipu. Howard Keller leţao je na plaţi Kona kraj malena hotela na velikom havajskom otoku. Vrijeme je bilo savršeno. $YakOg dana odlazio je na plivanje. Dobio je boju, igrao golf i išao svakodnevno na masaţu. Bio je potp~n4 opušten i nlk~d s~ nije osj~ćao bolje, Doktor B~nnett je biQ u pra~ vu, pomislio je. Preopterećen sam, Morat ću malo usporiti kad se vratim. Istina je bila da ga je gubitak pamćenja pre strašio više nego što si je Ţelio priznati, Konaćno, došlo je vrijeme da se vrati u New York, Otputovao je ponoćnim letom i stigao na Manhattan u ćetiri sata postije podne. OtiSao je direktno u ured. Njegova tajnica bila je ondje i nasmiješila se. - Dobro došli natrag, gospodine Keller. Izgledate sjajno. .. __,_ o~.... :,. ~.,.,. ..>"....,~ : ....,.m .,..,.t,~::°a:,. DVADESET OSMO POGLAVLJE Philip je doputovao u srijedu poslije podne, pa se Lara limuzinom dovezla do zraĉne luke da ga doĉeka. Philip je izišao iz zrakoplova i slika Lochinvara odmah se pojavila u Larinoj glavi. Boţe, zaista je zgodan! Potrĉala mu je u naruĉje. - Nedostajao si mi - rekla je grleći ga. - I ti si meni nedostajala, dušo. - Koliko? Razmaknuo je palac i kaţiprst otprilike centimetar. - Ovoliko. - Ĉudovište jedno - rekla je. - Gdje ti je prtljaga? - StiŢe, Sat kasnije vratili su se u apar~man, Marian 8ell im je ot~orlla vrata, - Dobro došll kući, gos~odin~ Adler, - Hvala, Marian, - Ossrnuo so uokolo, - Osjoćam se kao da me nije bilo godinu dana, .- Dvije godine - rekla je Lara. Htjela je dodati: Nemoj više nikad otići - i ugrizla se za usnicu. · S I D N E Y S H E" L D O N · - Ne. Sve je u redu. Moţete otići kući. Ujutro ću vam izdiktirati neka pisma. Danas neću ići u ured.


- U redu. Do viđenja. - Marian je otišla. - Draga djevojka - rekao je Philip. - Da, jako. - Lara je zagrlila Philipa. - Sada mi pokaţi koliko sam ti nedostajala. Lara nije išla u ured sljedeća tri dana. Ţeljela je biti s Philipom, razgovarati s njim, dodirivati ga, uvjeriti se da je stvaran. Ujutro bi doruĉkovali, a dok je Lara diktirala Mariani, Philip je bio za klavirom i vjeţbao. Trećeg dana, za ruĉkom, Lara je priĉala Philipu o otvorenju kasina. - Šteta što nisi mogao biti ondje, ljubavi. Bilo je fantastiĉno. - Zaista mi je ţao što sam to propustio. Negdje svira klavir. - Pa, imat ćeš drugu priliku sljedećeg mjeseca. Gradonaĉelnik mi daje kljuĉeve grada. Philip je rekao nesretno: - Dušo, bojim se da ću i to morati propustiti. " Lara se sledila, - Kako to misliš? - Ellerbee mi je ugovorio još jednu tllrneju, Odlazim u Njemaĉku za tri tjedna. - Ne moţeš! - rekla je Lara. - Ugovori su već potpisani. Ne mogu ništa uĉiniti u vezi s tim. - Tek si se vratio, Kako moţeš o~et otići tako br~o? - To je vaţna turneja, dušo. - A naš brak nije vaţan? - Lara... - Ne moraš ići - rekla je Lara ljutito. - Ţelim supruga, a ne povremenog... 326 · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U · Marian Bell ušla je u sobu noseći neka pisma. - Oh, ţao mi je. Nisam htjela smetati. Pripremila sam vam ova pisma da ih potpišete. - Hvala - rekla je Lara ukoĉeno. - Pozvat ću vas kad vas budem trebala. - Da, gospodice Cameron. Gledali su kako se Marian povlaĉi u svoj ured. - Znam da moraš imati koncerte - rekla je Lara no ne moraš ih imati tako ĉesto. Pa nisi nekakav trgovaĉki putnik. - Nisam, zar ne? - Ton mu je bio hladan. - Zašto ne ostaneš ovdje na sveĉanosti a zatim odeš na turneju?


- Lara, znam da ti je to vaţno, no moraš shvatiti da su i meni vaţni moji koncerti. Jako se ponosim tobom i time što radiš, no ţelim da i ti budeš ponosna na mene. - I jesam - rekla je Lara. - Oprosti mi, Philipe, samo sam... Suzdrţavala se da ne zaplaĉe. - Znam, dušo. - Uzeo ju je u naruĉje. - Sve ćemo srediti. Kad se vratim, otići ćemo na dug odmor zajedno. Odmor ne dolazi u obzir, pomislila je Lara. Previše je projekata u tijeku. - Kamo ideš ovaj put, Philipe? - Ići ću u Njemaĉku, Norvešku, Dansku, Englesku, a zatim natrag. Lara je duboko udahnula. - Tako. - Kad bi barem mogla poći sa mnom, Lara. Vrlo sam usamljen bez tebe. Pomislila je na ţenu koja se smijala. - Da? - Otresla se tog raspoloţenja i uspjela se nasmiješiti. - Reći ću ti nešto. Zašto ne uzmeš zrakoplov? Tako će ti biti udobnije? 327 · S 1 D N E Y S H E~ L D O N · - Jesi li sigurna da... - Potpuno. Snaći ću se dok se ne vratiš. - Ti si jedinstvena - rekao je Philip. Lara je polako prešla rukom preko njegova lica. Zapamti to. Philipova turneja imala je golem uspjeh. U Berlinu je publika podivljala, a kritiĉari su bili oduševljeni. Nakon koncerta, iza pozornice se sjatilo mnogo oboţavatelja i još više oboţavateljica: - Putovala sam petsto kilometara da vas ĉujem kako svirate... - Imam malen dvorac nedaleko odavde i mislila sam... - Pripremila sam ponoćnu veĉeru samo za dvoje... Neke od njih bile su bogate i lijepe, a većina njih bila je spremna na sve. No Philip je bio zaljubljen. Nazvao je Laru nakon koncerta u Danskoj. - Nedostaješ mi. - I ti meni nedostaješ, Philipe. Kako je prošao koncert? - Pa, nitko nije izišao dok sam svirao. Lara se nasmijala. - To je dobar znak. Upravo sam usred sastanka, dušo. Nazvat ću te u hotel za sat vremena. Philip je rekao: Ne idem odmah u hotel, Lara. Di


rektor koncertne dvorane priredio je zabavu za mene i... - Oh? Zaista? Ima li lijepu kćer? - Poţalila je ĉim je to izrekla. - Što? - Ništa. Moram ići. Razgovarat ćemo kasnije. Spustila je slušalicu i okrenula se ljudima u uredu. Keller ju je promatrao, - Je li sve u redu? 228 ·DOKZV1JEZDEBL15TAJU· - Naravno - rekla je Lara. Bilo joj je teško usredotoĉiti se na sastanak. Zamišljala je Philipa na zabavi, okruţenog lijepim ţenama koje mu pruţaju hotelske kljuĉeve. Izjedala ju je Ijubomora i mrzila se zbog toga. Na gradonaĉelnikovoj sveĉanosti u Larinu ĉast, novinari su došli na svoje. - Mogu li vas slikati s vašim suprugom? Lara je morala odgovoriti: - Zaista je ţelio biti ovdje... Paul Martin je bio ondje. - Opet je otišao, ha? - Zaista je ţelio biti ovdje, Paule. - Gluposti! Ovo je velika ĉast za tebe. Trebao je biti pokraj tebe. Kakav je to suprug? Netko bi trebao popriĉati s njim! Te noći leţala je u krevetu sama i nije mogla zaspati. Philip je bio deset tisuća kilometara daleko. Kroz glavu joj je prolazio razgovor s Paulom Martinom. - Kakav je to suprug? Netko bi trebao popriĉati s njim! Kad se Philip vratio iz Europe, izgledao je sretan što je kod kuće. Donio je Lari mnoštvo poklona. Bila je tu profinjena porculanska figurica iz Danske, ljupke lutke iz Nje maĉke i zlatna torbica iz Engleske, U torbici je bila dijamantna narukvica, - Divna je - rekla je Lara. - Hvala ti, du~o, Sljedećeg jutra Lara se obratila Marian Bell; - Radit ću kod kuće cijeli dan. Lara je sjedila u svom uredu i diktirala Marian, a iz dnevne sobe mogla je ĉuti zvukove Philipova klavira. Naš ·SIDNEYSMELDON. " ţivot je savršen, pomislila je Lara. Zašto ga Philip ţeli , pokvariti? William Ellerbee nazvao je Philipa. - Ĉestitam - rekao je. - Cujem da je turneja prošla sjajno.


- I jest. Europljani su divna publika. - Dobio sam poziv iz uprave Carnegie Halla. Htjeli " bi ti zakazati koncert, za tjedan dana. Jesi li zainteresiran? " - Vrlo. " - Dobro. Sredit ću ti aranţmane. Usput - rekao je Ellerbee razmišljaš li o tome da ograniĉiš svoje koncerte? Philip je bio zateĉen. - Ograniĉim? Ne. Zašto? - Razgovarao sam s Larom i ona je naznaĉila da bi ţelio svirati samo u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama. Moţđa bi bilo najbolje da razgovaraš s njom i... Philip je rekao: - Hoću. Hvala. Philip je spustio slušalicu i ušao u Larin ured. Diktirala je nešto Marian. - Moţete li nas ostaviti same? - pitao je Philip. Mariall S~ tlaSmiješila. - Naravno, - Izišla je iz sobe. Philip 5e okrenuo Lari, - Upravo me nazvao William Ellerbee. Jesi li s njim razgovarala o tome da 6ih mogao ograniĉiti inozemne turneje? - Moţda sam spomenula nešto sliĉno, Philipe. Mi slila sam da bi bilo bolje za oboje da", " - Molim te nemoj to više raditi - rekao je Phili~. - Znaš koliko te volim. Ali osim našeg zajedniĉkog ţivota, ti imaš svoju karijeru i ja imam svoju. Da se dogovorimo: ja se neću petljati u tvoj posao a ti nećeš u moj. 1e li to _ ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· - Naravno da jest - rekla je Lara. - Ţao mi je, Philipe, ali toliko mi nedostaješ kad te nema. - Poletjela mu je u naruĉje. - Hoćeš li mi oprostiti? - Oprostio sam i zaboravio. Howard Keller došao je u apartman noseći ugovore koje je Lara trebala potpisati. - Kako si? - Divno - rekla je Lara. - Lutajući sviraĉ se vratio kući? - Da. - Dakle, ţivot ti je sada glazba? - Glazbenik je moj ţivot. Nemaš pojma kako je divan, Howarde. - Kad se vraćaš u ured? Potrebna si nam. - Doći ću za nekoliko dana. Keller je kimnuo. - U redu. Poĉeli su prouĉavati papire.


Sljedećeg jutra nazvao je Terry Hill. - Lara, upravo sam primio poziv od Komisije za igre na sreću u Renu - rekao je odvjetnik. Provest će istragu o tvojoj dozvoli za kasino. - Zašto? - upitala je Lara. - Neki su tvrdili da je licitacija bila namještena. Ţele da sedamnaestog do~eš tamo svjedoćiti. - Koliko ~e to o~biljno? - pitala je Lara, Odvjetnik je oklijevao. - Jesu li ti poznate neke nepravilnosti u licitaciji? - Ne, naravno da nisu. - Onda se nemaš zbog ĉega brinuti. Otići ću s tobom u Reno. 331 · S 1 D N E Y S M 67 L D O N · - Što će se desiti ako ne odem? - Prisilit će te pod prijetnjom kazne. Bit će bolje ako sama dođeš. - U redu. Lara je nazvala privatni broj Paula Martina. Odmah je podigao slušalicu. - Lara? - Da, Paule. - Dugo nisi nazivala ovaj broj. - Znam. Zovem zbog Rena... - Ĉuo sam. - Je li to ozbiljan problem? Nasmijao se. - Ne. Gubitnici se ljute što si ih pobijedila. - Jesi li siguran da je sve u redu, Paule? - Oklijevala je. - Pa mi jesmo razgovarali o drugim ponudama. - Vjeruj mi, to se stalno radi. Ionako to nikako ne mogu dokazati. Ne brini se. - U redu. Neću. Spustila je slušalicu i ostala sjediti, zabrilluta. Za Iu~kOm je Philip rekao; - Usput, ponudili su mi da odrţim ko~cert u Carnegie Hallu. Pristao sam, - Divno - nasmiješila se Lara, - Kupit ću novu haljinu. Kad? - Sedamnaesto~. Larin je osmijeh nestao. - Oh. - Što je? - Boiim se da neću moći doći, ljubavi. Moram otići · D O K Z V 1 J E Z D E B ~. 1 5 T A J U ·


Philip je stavio svoje ruke na njezine. - Ĉini se da smo priliĉno slabo usklađeni, zar ne. No, dobro. Ne brini se. Bit će još koncerata. Lara je bila u svom uredu u Cameron Centru. Howard Keller ju je toga jutra nazvao iz ureda. - Bilo bi dobro da dodeš ovamo - rekao je. - Imamo neke probleme. - Dolazim za jedan sat. Bili su usređ sastanka. - Nekoliko poslova se izjalovilo - rekao joj je Keller. Osiguravajuće društvo koje je trebalo useliti u našu zgradu u Houstonu bankrotiralo je. Oni su nam bili jedini zakupci. - Naći ćemo nekog drugog - rekla je Lara. - To nije tako jednostavno. Zakon o poreznoj reformi nam nanosi štetu. Dovraga, svima nanosi štetu. Kongres je ukinuo većinu poreznih olakšica. Izgleđa da nam se sprema recesija. Štedno-kreditne ustanove s kojima poslujemo u nezgodnoj su situaciji. Drexel Burnham Lambert će moţda prestati s poslom. Obveznice visokog rizika pretvaraju se u nagazne mine. Imamo teškoće s nekoliko zgrada. Dvije od njih su tek napola dovršene. Bez financiranja, ti troškovi će nas uništiti. Lara je sjedila, razmišljajući. - Moţemo izići na kraj s tim. Prodaj sve što imamo da moţemo otplaćivati hipo tek~, - Uedri~a strana svega - rekao je Keller - je to da imamo prito~C ~Capitala iz Re~la, s kojim zarađujemo b~iZu pedeset mitijuna na godinu. Lara nije rekla ništa. 333 · S 1 D N E Y S H "r L D O N · U petak, sedamnaestog, Lara je otišla u Reno. Philip ju je otpratio do zraĉne luke. Terry Hill ju je ĉekao u zrakoplovu. - Kad se vraćaš? - pitao je Philip. - Vjerojatno sutra. Ovo ne bi smjelo dugo trajati. - Nedostajat ćeš mi - rekao je Philip. - I ti meni, ljubavi. Stajao je i gledao zrakoplov kako polijeće. Nedostajat će mi, pomislio je Philip. Ona je najdivnija ţena na svijetu. U uredu Komisije za igre na sreću u Nevadi, Lara se susrela s istom skupinom ljudi od kojih je traţila dozvolu za kasino. No, ovoga puta, nisu bili tako prijateljski raspoloţeni.


Lara je poloţila zakletvu a sudski je zapisniĉar biljeţio njezino svjedoĉenje. Predsjednik je rekao: - Gospođice Cameron, izreĉeni su neki uznemirujući navodi u vezi s vašom dozvolom za kasino. - Kakvi navodi? - upitao je Terry Hall. - Doći ćemo do toga. - Predsjednik se vratio Lari. - Koliko sam shvatio, ovo je vaše prvo iskustvo u kupnji kockarnice. - Tako je. To sam vam rekla na prvom razgovoru. - Kako ste došli do svoje ponuds? Mislim", kako to da st~ s~ odlućili za baš toliku svo~u? Terry Hill ga je prekinuo, - Htio bih znati razlo$ ovakvu pitanju, - Malo kasnije, gospodine Hill. Hoćete li dopustiti svojoj klijentici da odgovori na pitanje? Terry Hill je pogledao Laru i kimnuo. ·DOKZV1JEZDEBt1STAJU· Lara je rekla: - Moji revizori i raĉunovođe procijenili su koliko mogu ponuditi, u to smo uraĉunali mali profit koji tome mogu dodati, i tako sam došla do svoje ponude. Predsjednik je pogledao papir pred sobom. - Vaša ponuda bila je pet milijuna đolara viša od sljedeće najviše ponude. - Zaista? - To vam nije bilo poznato u vrijeme kad ste podnijeli ponudu? - Ne. Naravno da nije. - Gospođice Cameron, poznajete li Paula Martina? Terry Hill ga je prekinuo. - Ne vidim kakve to ima veze s ostalim pitanjima. - Doći ćemo do toga za trenutak. U međuvremenu, ţelio bih da gospođica Cameron odgovori na to pitanje. - Nemam ništa protiv rekla je Lara. - Da, poznajem Paula Martina. - Jeste li ikad poslovali s njim? Lara je oklijevala. - Ne. Samo smo prijatelji. - Gospođice Cameron, jeste li svjesni da se za Paula Martina govori da ima veze s mafijom, da... - Prigovor. To je samo rekla-kazala i tome nije mjesto na ovom saslušanju. - U redu, gospodine Hill, Povlaĉim to, Gospođice Cam~ron, kad st~ ~aslj~dnjt put r~2govarall s laaulom Martinom?


Lara je oklijevala. - Ne znam toĉno. Da budem potpuno iskrena, otkad sam se udala, vrlo sam rijetko viđala gospodina Martina. Povremeno se sretnemo na zabavama, to je sve. 335 ·S1DNEYSMELDON· - No nije li vam bio obiĉaj redovno razgovarati s njime telefonski? - Ne, nakon vjenĉanja nije. - Jeste li ikad razgovarali s Paulom Martinom o ovom kasinu? Lara je pogledala Terryja Hilla. Ovaj je kimnuo. Da, kad sam ga dobila, nazvao je kako bi mi ĉestitao. I kasnije, kad sam dobila dozvolu za kasino. - No niste razgovarali s njime nekom drugom prilikom? - Ne. - Podsjetit ću vas da ste pod zakletvom, gospođice Cameron. - Da. - Svjesni ste kazne za krivokletstvo? - Da. Podigao je list papira. - Ovdje imam popis petnaest telefonskih razgovora između vas i Paula Martina, koji su se odvijali za vrijeme podnošenja zapeĉaćenih ponuda za kasino. DVADESET DEVETO POGLAVLJE II ećina glazbenika u Carnegie Hallu izgleda malo u golemom prostoru s dvije tisuće osamsto mjesta. Nema mnogo glazbenika koji mogu napuniti tu prestiţnu dvoranu, no u petak naveĉer bila je krcata. Philip Adler stupio je na golemu pozornicu praćen gromoglasnim pljeskom. Sjeo je za glasovir, zastao na trenutak, a tada poĉeo svirati. Program se sastojao od Beethovenovih sonata. Tijekom godina nauĉio se usredotoĉiti iskljuĉivo na glazbu. No te veĉeri Philipove su misli skrenule do Lare i njezinih problema. Na djelić sekunde njegovi prsti poĉeli su se petljati i oblio ga je hladan znoj. Sve se dogodilo tako brzo da publika nije ni primijetila. Na kraju prvog dijela koncerta uslijedio je glasan aplauz. Za vrijeme pauze Philip je otišao u svlaĉionicu. Voditelj koncerta je rekao - Divno, Philipe. Zaĉarali ste ih. Mogu li što uĉiniti za vas? - Ne, hvala - Philip je zatvorio vrata. Kad bi koncert barem bio gotov! Bio je vrlo uznemiren zbog situacije s Larom. Jako ju je volio i znao je da ona voli njega, no ĉinilo se da su stigli u slijepu ulicu. Među njima bilo je


337 · S 1 D N E Y S H E~ L D O N · mnogo napetosti prije nego što je Lara otišla u Reno. Moram uĉiniti nešto u vezi s tim, pomislio je Philip. Ali što`? Kako se moţemo uskladiti? Još uvijek je razmišljao 0 tome, kad je netko zakucao na vrata i ĉuo se glas voditelja: - Pet minuta, gospodine Adler. - Hvala. Druga polovica programa sastojala se od sonate Hammerklavier. Bila je to uzbudljiva, emotivna skladba, i kad su posljednje note zagrmjele golemom dvoranom, publika se digla na noge i gromko zapljeskala. Philip je stajao na pozornici, klanjajući se, no misli su mu bile negdje drugdje. Moram se vratiti kući razgovarati s Larom. A tada se sjetio da je odsutna. To moramo riješiti odmah, pomislio je Philip. Ne moţemo više ovako. Aplauz se nastavio. Publika je vikala "bravo" i "još". Obiĉno bi Philip u takvim situacijama sjeo i odsvirao još nešto, no te većeri bio je suviše uznemiren. Vratio se u svlaĉionicu i preodjenuo se. Izvana se ĉula daleka grmljavina. U novinama je pisalo da će kiša, no to nije moglo otjerati gomilu. Soba za izvođaĉe bila je puna ĉestitara koji su ga ĉekali. Uvijek mu je bilo uzbi~dljivo ĉuti i osjetiti odobravanje svojih oboţavatelja, no te većeri nije bio raspoloţen za njih, Ostao je u svlaĉionici dok nije bio siguran da se gotnlla rd2iŠla. Kad Je lZlŠaO, bila je gOtOVO ponoć. Prošao je kroz prazne hodnike i došao do izlaznih vrata. Limuzina nije bila ondje. Naći ću taksi, odluĉio je Philip. Izišao je na kišu. Puhao je hladan vjetar, a Pedeset i sedma ulica bila je mraĉna. Dok je Philip hodao prema Šestoj a~eniji, krupan ĉovjek u baloneru prišao mu je iz sjene. Oprostite - reicao je - kako mogu doći do Carnegie Halla? · D O K Z V 1 J E Z D E B "L i S T A J U · Philip se sjetio vica koji je ispriĉao Lari i bio je u iskušenju da kaţe: "Vjeţbajte", no pokazao je zgradu iza sebe. - Ovdje je. Kad se Philip okrenuo, ĉovjek ga je gurnuo uza zid. U ruci mu je bio noţ ubojita izgleda. - Daj mi novĉanik. Philipovo je srce tuklo. Ogledao se da potraţi pomoć. Ulica je bila prazna. - U redu - rekao je Philip. - Ne uzbuc~uj se. Moţeš ga dobiti.


Noţ mu je bio pritisnut uz grlo. - Slušaj, nema potrebe za... - Zaveţi! Samo mi ga daj. Philip je posegnuo u dţep i izvadio novĉanik. Ĉovjek ga je zgrabio slobodnom rukom i stavio u dţep. Gledao je Philipov sat. Zgrabio ga je i strgnuo Philipu s ruke. Kad je uzeo sat, posegnuo je za Philipovom lijevom rukom, ĉvrsto je zgrabio, a noţem oštrim poput britve prešao preko Philipova zgloba i zarezao ga do kosti. Philip je kriknuo od boli. Krv je poĉela teći. Ĉovjek je pobjegao. Philip je stajao u šoku, gledajući kako mu se krv miješa s kišom i kaplje na ulicu. Onesvijestio se. Y KNJICA CETVRTA TRIDESETO POGLAYLJE Lara je u Renu doznala što se dogodilo Philipu. Marian Bell bila je na telefonu, gotovo histeriĉna. - Je li ozbiljno ozlijeden? - pitala je Lara. - Još ne znamo detalje. Nalazi se na hitnom odjelu Bolnice Roosevelt. - Vraćam se odmah. Kad je Lara šest sati kasnije stigla u bolnicu, Howard Keller ju je ondje ĉekao. Izgledao je potresen. - Što se dogodilo? - pitala je Lara. - Izgleda da je Philip bio napadnut nakon što je napustio Carnegie Hall, Našli su ga onesviještenog, na ulici, - Koliko je loše? - Zarezan mu je zglob. Pod sedativima je, no pri svijesti. Ušli su u bolniĉku sobu. Philip je leţao na krevetu s intravenoznim cijevima za transfuziju koje su mu dovodile tekućinu u tijelo. - Philipe... Philipe... - ĉuo je Larin glas kako ga doziva iz daljine. Otvorio je oĉi. Lara i Howard Keller bili 343 · S 1 D N E Y S H F~ L D O N · su tu. Vidio je dvostruko. Usta su mu bila suha i osjećao se omamljenim. - Što se dogodilo? - promumljao je Philip.


- Ozlijeden si - rekla je Lara. - No bit će ti dobro. Philip je spustio pogled i vidio da mu je zglob omotan zavojima. Sjećanje mu se vraćalo. - Bio sam... je li jako loše? - Ne znam, dušo - rekla je Lara. - Sigurna sam da će ti biti dobro. Lijeĉnik će te sada pregledati. Keller ga je uvjeravao: - U današnje vrijeme lijeĉnici mogu svašta izvesti. Philip je ponovno tonuo u san. - Rekao sam mu da uzme sve što ţeli. Nije mi trebao ozlijediti ruku - promrmljao je. - Nije mi trebao ozlijediti ruku... Dva sata kasnije doktor Dennis Stanton ušao je u Philipovu sobu i ĉim je Philip vidio izraz na njegovu licu znao je što će ĉuti. Philip je duboko udahnuo. - Recite mi. Doktor Stanton je uzdahnuo, - Ţao mi je, ali nemam dobre vi~jesti za vas, gospodine Adler. - Koliko mi je loše? - Mišići pregibaĉi presjeĉeni su, pa ne moţete micati rukom, a ostat će i stalna umrtvljenost. Osim toga oštećeni su središnji i lakatni ţivac. Središnji ţivac kontrolira palac i prva tri prsta. Lakatni ţivac ide do svih prstiju. Philip je ĉvrsto zatvorio oĉi da zaustavi val iznenadnog oĉaja koji ga je preplavio. Nakon nekoliko trenutaka progovorio je. - Ţelite li reći da... da se više neću moći sluţiti svojom lijevom rukom? - Tako je, Ćinjenica je da imate sreće što ste ostali V iivi, Onaj tko vam je to uĉinio presjekao je arteriju. Cudo 344 · D O K Z V 1 J E Z D E B ~. 1 S T A J U · je što niste iskrvarili. Morali smo vam zašiti ruku sa šezdeset šavova. Philip je rekao oĉajno: - Zaboga, zar ne moţete nešto uĉiniti? - Da. Moţemo vam ugraditi umetak u lijevu ruku tako da je moţete pokretati, no pokretljivost će biti vrlo ograniĉena. Mogao me je i ubiti, pomislio je Philip oĉajno. - Dok vam ruka bude zacjeljivala, osjećat ćete jake bolove. Dat ćemo vam lijekove da ih ublaţimo, no uvjeravam vas da će nakon nekog vremena bol nestati.


Prava neće, pomislio je Philip. Prava bol neće. Bio je zarobljen u noćnoj mori. I nikako nije mogao pobjeći. Istraţitelj je posjetio Philipa u bolnici. Stajao je kraj Philipova kreveta. Bio je od stare škole, star šezdeset godina, umoran, s oĉima koje su već vidjele sve na svijetu. - Ja sam poruĉnik Mancini. Ţao mi je što vam se to dogodilo, gospodine Adler - rekao je. - Šteta što vam umjesto toga nije slomio nogu. Mislim... ako se već moralo dogoditi... - Razumijem što ţelite reći - rekao je Philip odsjeĉeno. Howard Keller ušao je u sobu. - Traţim Laru. Ugledao je stranca Oh, oprostite. - Negdje je u blizini - rekao je Philip. - Ovo je poruĉnik Mancini. Howard Keller. Mancini ga je promatrao. - Izgledate mi poznato. Jesmo li se već sreli? - Mislim da nismo. Mancinijevo lice se razvedrilo. - Keller! Zaboga, pa vi ste igrali bejzbol u Chicagu. - Tako je. Kako...? 345 · S 1 D N E Y S M` ~ L D O N · - Jednog ljeta, bio sam lovac na talente za Cubse. Još uvijek se sjećam vaše igre. Mogli ste stvoriti veliku , karijeru. - Da. Pa, oprostite na smetnji... - Pogledao je Phi; lipa. - Priĉekat ću Laru vani. - Izišao je. Mancini se okrenuo Philipu. - Jeste li uspjeli vidjeti j osobu koja vas je napala? - Bio je muškarac, bijelac. Priliĉno krupan. Visok oko metar devedeset. Pedesetak godina. - Biste li ga mogli prepoznati da ga ponovno vidite? - Da. Nikada neće zaboraviti to lice. , - Gospodine Adler, mogli biste pogledati naše snimke uliĉnih pljaĉkaša, no da budem iskren, mislim da bi to bio gubitak vremena. Mislim, ovo nije naroĉito sloţeni zloĉin. U gradu ima stotine takvih pljaĉkaša. Obiĉno se izvuku, osim ako ih netko ne uhvati na licu mjesta. - Izvadio je svoju biljeţnicu. - Što vam je ukradeno? - Novĉanik i ruĉni sat. - Koje marke? - Piaget.


- Je li bio po neĉemu osobit? Na primjer, je li na njemu bilo nešto ugravirano? H1o je to s~t koji mu je poklonila Lara. - Da. Na pole~ini je pisalo; >sPhilipu s ljubavlju, od Lareo, Zabiljeiio je to. - Gospodine Adler, moram vas pitati ! još nešto. Jeste li ikad ranije vidjeli tog ĉovjeka? Philip ga je iznenađeno pogledao. - Vidio ga ranije? Ne. Zašto? - Samo sam ţelio znati. - Mancini je spremio bi ljeţnicu. - Pa, vidjet ćemo što moţemo uĉiniti. Imate sreće, gospodine Adler. 346 ·DOKZV1JEZDEBLISTAJU· - Zaista? - Philipov glas bio je pun gorĉine. - Da. Svake godine imamo tisuće takvih napada u ovom gradu i nismo u mogućnosti posvetiti previše vremena njihovu rješavanju, no naš je zapovjednik vaš oboţavatelj. Ima sve vaše ploĉe. Uĉinit će sve što je u njegovoj moći da uhvati gada koji vam je to uĉinio. Poslat ćemo opise vašeg sata u zalagaonice u cijeloj zemlji. - Ako ga uhvatite, mislite li da će mi vratiti ruku? - gorko je upitao Philip. - Molim? - Ništa. - Javit ćemo vam se. Ugodan dan. Lara i Keller ĉekali su detektiva u hodniku. - Rekli ste da me ţelite vidjeti? - upitala je Lara. - Da. Ţelio bih vam postaviti nekoliko pitanja - rekao je poruĉnik Mancini. - Gospođo Adler, ima li vaš muţ kakvih neprijatelja? Lara se namrštila. - Neprijatelja? Ne. Zašto? - Netko tko je mogao biti ljubomoran na njega. Moţda neki drugi glazbenik? Netko tko ga je ţelio povrijediti? -Na što ciljate? To je bila obiĉna uliĉna pljaĉka, nije li? - lia budem ~?Ot~?u110 lSkielh rie uklapa se u uzorak obiĆtle pljaGke, Povrijedio je ruku vašemu suprugu nakon ~to mu je uzeo novĉanilt i sat. - Ne vidim kakve to ima veze... - To je bio priliĉno besmislen postupak, osim ako je bilo namjerno. Vaš suprug nije se odupirao. Neki drogirani klipan mogao je uĉiniti tako nešto, ali... - Slegnuo je ramenima. - Ĉut ćemo se. 347


· S 1 D N E Y S H f; L D O N · Gledali su ga dok je odlazio. - Isuse! - rekao je Keller. - Misli da je bilo namješteno. Lara je problijedjela. Keller ju je pogledao i rekao: - O, Boţe! Neka od Martinovih bitangi! No zašto bi uĉinio tako nešto? Lara je jedva govorila. - On... moţda je mislio da to ĉini zbog mene. Philip je... mnogo putovao, a Paul mi je stalno govorio da to... nije u redu, da bi netko trebao s njime popriĉati. O, Howarde! Naslonila je glavu na njegovo rame, pokušavajući zadrţati suze. - Taj gad! Upozorio sam te da se kloniš tog ĉovjeka. Lara je duboko udahnula. - Philip će se oporaviti. Mora se oporaviti. Tri dana kasnije Lara je dovela Philipa iz bolnice. Izgledao je blijedo i potreseno. Marian Bell ĉekala ih je na vratima. Svakog dana odlazila je u bolnicu da vidi Philipa i donese mu poruke. Iz cijelog svijeta izraţavali su mu sućut - pristizala su pisma, razglednice i telefonski pozivi od potresenih oboţavatelja. Novine su napuhale cijelu priĉu, osuđujući nasilje na newyorškim ulicama. Lara je bila u knjiţnici kad je telefon zazvonio. - Za vas je - rekla je Marian Bell. - Neki Paul Martin. - Ja.., ne mogu razgovarati s njim - rekla je Lara. Stajala je ondje, pokušavajući zaustaviti drhtanje. TRIDESET PRVO POGLAVLJE Njihov zajednićki ţivot promijenio se preko noći. Lara je rekla Kelleru: - Od danas radim kod kuće. Potrebna sam Philipu. - Naravno. Razumijem. Telefonske i pisane ţelje za oporavak i dalje su stizale i pokazalo se je da je Marian Bell pravo blago. Trudila se da bude neprimjetna i nikad nije smetala. - Ne brinite se za njih, gospođo Adler. Ja ću se za to pobrinuti, ako ţelite. - Hvala vam, Marian. William Ellerbee nazvao je nekoliko puta, no Philip se nije ţelio javiti. - Ne ţelim ni s kim razgovarati - rekao je Lari. Doktor Stanton bio je u pravu, Philip je trpio u~asne bolove. Izbjegaeao je ~zimati tabl~te p~o~iv boloya, sve dok nisu postali nepodnošljivi.


Lara je uvijek bila kraj njega. - Dovest ćemo ti najbolje lijeĉnike na svijetu, ljubavi. Sigurno postoji netko tko bi ti mogao srediti ruku. Ĉula sam za doktora u Švicarskoj . . . 349 · S I D N E Y S H E; L D O N · PhiIip je zatresao glavom. - Nema koristi. - Pogledao je svoju zamotanu ruku. - Ja sam invalid. - Nemoj tako govoriti - rekla je Lara odluĉno. - Ima tisuću stvari koje još moţeš raditi. Ja sam kriva. Da nisam toga dana otišla u Reno, da sam bila s tobom na koncertu, to se ne bi dogodilo. Da... Philip se sarkastiĉno nasmijao. - Ţeljela si da više vremena provodim kod kuće. Pa, sada nemam kamo otići. Lara je rekla prigušenim glasom: - Netko je rekao: "Pazi što poţeliš, moglo bi ti se ostvariti". Ţeljela sam da ostaneš kod kuće, ali ne na ovakav naĉin. Ne mogu podnijeti tvoju bol. - Ne brini se za mene - rekao je Philip. - Samo moram rašĉistiti neke stvari sa samim sobom. Sve se dogodilo tako naglo. Ja... mislim da još uvijek nisam toga svjestan. Howard Keller stigao je u njihov stan noseći neke ugovore. Dobar dan, Philipe. Kako se osjećaš? - Sjajno - otresao se Philip. - Osjećam se baš sjajno. - Bilo je glupo pitanje. Oprosti. - Zaboravi - ispriĉao se Philip. - U posljednje vrijeme nisam sav svoj. ~ Udario je desnom rukom o stolac, - Da je samo taj gad poreZao moju desnu ruku! Napisano je ~vanaestak koncerata za lijevu ruku koje bih mogao svirati. Keller se sjetio razgovora na zabavi: Nekoliko skladatelja skladalo je koncerte za lijevu ruku. Primjerice Demuth, Franz Schmidt, Korngold, a i Ravel je skladao prekrasan koncert. A Paul Martin bio je ond~e i to ĉuo. Doktor Stanton je došao pregledati Philipa, Paţljivo, uklonio je zavoje i otkrio velik oţilja~C. ·DOKZVIJEZDEBL15TAJU· - Moţete li uopće savijati zglob? Philip je pokušao. Nije mogao. - Imate li jake bolove? - pitao je doktor Stanton. - Da, ali ne ţelim više uzimati one proklete tablete. - Svejedno ću vam napisati još jedan recept. Moţete


ih uzeti ako vam baš budu potrebne. Vjerujte mi, bol će prestati u sljedećih nekoliko tjedana. - Ustao je da krene. - Zaista mi je ţao. Ja sam vaš veliki oboţavatelj. - Kupujte moje ploĉe - rekao je Philip otresito. Marian Bell imala je prijedlog za Laru. - Što mislite, bi li gospodinu Adleru pomogao fizioterapeut koji bi dolazio ovamo? Lara je razmislila o tome. - Moţemo pokušati. Vidjet ćemo hoće li pomoći. Kad je Lara to predloţila Philipu, odmahnuo je glavom. - Ne. Nema smisla. Lijeĉnik je rekao... - Lijeĉnici mogu pogriješiti - rekla je Lara odluĉno. - Sve ćemo pokušati. Sljedećeg dana mladi terapeut pojavio se u njihovu stanu. Lara ga je odvela Philipu. - Ovo je gospodin Rossman. Radi u Bolnici Columbia. Pokušat će ti pomoći, Philipe, - Sretno - ogorĉeno je rekao Philip, - Da pogledamo vašu ruku, gospodine Adler. Philip je ispruţio ruku. Rossman ju je paţljivo pregledao. - Izgleda da je mišić priliĉno oštećen, no vidjet ćemo što se da uĉiniti. Moţete li micati prstima? Philip je pokušao. - Nisu baš pokretljivi, zar ne? Da pokušamo vjeţbati. 351 ·S1DNEYSHE.LDON· Bilo je nevjerojatno bolno. Radili su pola sata, a na kraju je Rossman rekao: Sutra ću opet doći. - Ne - rekao je Philip. - Nemojte se truditi. Lara je ušla u sobu. Philipe, hoćeš li pokušati? - Pokušao sam - zareţao je. - Zar ne shvaćaš? Moja ruka je mrtva. Ništa je neće oţiviti. - Philipe... - Oĉi su joj se ispunile suzama. - Ţao mi je - rekao je Philip. - Samo.... daj mi vremena. Te noći Laru je probudio zvuk glasovira. Izišla je iz kreveta i tiho došla do dnevne sobe. Philip je sjedio za glasovirom u kućnom ogrtaĉu i tiho svirao desnom rukom. Podigao je pogled kad je spazio Laru. - Oprosti ako sam te probudio. Lara mu je prišla. - Dušo... - Netko se našalio s nama, zar ne? Udala si se za koncertnog pijanista i završila s invalidom.


Ĉvrsto ga je zagrlila. - Ti nisi invalid. Ima još toliko toga što moţeš raditi. - Prestani biti tako odvratno optimistiĉna! - Ţao mi je. Samo sam mislila... - Znam. Oprosti. - Podigao je svoju osakaćenu ruku. - Naviknut ću se na ovo. - Vrati se u krevet, - Ne. Ti odi. Bit će mi dobro. Sjedio je cijelu noć, razmišljajući o budućnosti i gnjevno se zapitao: Kojoj budućnosti? ss2 ·DOKZV1JEZDEBLI5TAJU· Lara i Philip svake su veĉeri zajedno veĉerali, poslije veĉere ĉitali bi ili gledali televiziju, a nakon toga otišli spavati. Philip je rekao, ispriĉavajući se: - Znam da nisam baš nekakav suprug, Lara. Samo... jednostavno mi nije do vodenja ljubavi. Vjeruj mi, to nema veze s tobom. Lara je sjela na krevet i rekla mu drhtavim glasom: - Nisam se udala za tebe zbog tvojega tijela. Udala sam se za tebe jer sam bila ludo zaljubljena u tebe. I još uvijek sam. Ĉak i da više nikad ne vodimo ljubav, meni bi bilo dobro. Ţelim samo da me zagrliš i da me voliš. - I volim te - rekao je Philip. Pozivi na veĉere, zabave i dobrotvorne događaje stalno su pristizali, no Philip ih je sve odbijao. Nije ţelio izići iz stana. - Ti idi rekao je Lari. - To je vaţno za tvoj posao. - Ništa mi nije vaţnije od tebe. Imat ćemo mirnu zajedniĉku veĉeru kod kuće. Lara se pobrinula da njihov kuhar priprema sva Philipova omiljena jela. Nije imao apetita. Lara je svoje sastanke poĉela odrţavati u stanu. Kad bi morala izići tijekom dana, rekla bi Marian: - Neće me biti nekoliko sati. Pripazite na gospodina Adlera. - Hoću - obećala je Marian. Jednog jutra Lara je rekla: - Dušo, ţao mi je što te moram ostaviti, no moram u Cleveland na jedan dan. Hoće li ti biti dobro? - Naravno - rekao je Philip. - Nisam bespomoĆan. Molim te idi. Ne brini se za mene, Marian je donijela neka pisma na koja je odgovorila umjesto Philipa. - Hoćete li ovo potpisati, gospodine Adler?


353 ·S1DNEYSHE"LDON· Philip je rekao: - Naravno. Sva sreća što sam dešnjak, zar ne? Glas mu je bio ogorĉen. Pogledao je Marian i rekao: - Ţao mi je. Nisam se htio iskaljivati na vama. Marian je rekla tiho: - Znam, gospodine Adler. Zar ne mislite da bi bilo dobro da iziđete i posjetite svoje prijatelje? - Svi moji prijatelji rade - otresao se Philip. - Oni su glazbenici. Zaposleni su sviranjem na koncertima. Kako moţete biti tako glupi? Izjurio je iz sobe. Marian je stajala na mjestu, gledajući za njim. Sat kasnije Philip se vratio u ured. Marian je bila za pisaćim strojem. - Marian? Podigla je pogled. - Da, gospodine Adler? - Oprostite, molim vas. Nisam sav svoj. Nisam htio biti nepristojan. - Shvaćam - rekla je tiho. Sjeo nasuprot njoj. - Razlog zašto ne idem van - rekao je Philip je to što se osjećam kao nakaza. Siguran sam da bi svi buljili u moju ruku. Ne trebam niĉije saţaljenje. Gledala ga je, ne govoreći ništa. - Bili ste vrlo ljubazni i ja to cijenim, zaista. No nitko mi ne moţe pomoći. Znate li onu izreku "tko visoko leti nisko pada"? Pa, ja sam letio zaista viSO~CO, Marlan, uistinu visoko. Svi su dolazili ĉuti moje sviranje... kraljevi, kraljice i... Zastao je. - Ljudi iz cijelog svijeta slušali su moju glazbu. Imao sam koncerte u Kini, Rusiji, Indiji i Njemaĉkoj. Glas r~u je po~eo podrhtavati, a suze s~ mu klizile niz obraze. - Jeste li primijetili da ĉest0 plaĆem tt posljednje vrijeme? - rekao je. Borio se sa suzama. ssa ·DOKZV1JEZDEBL1STAJU· Marian je rekla njeţno: - Molim vas, nemojte. Sve će biti u redu. - Ne! Ništa neće biti u redu. Ništa! Ja sam prokleti invalid. -Nemojte to govoriti. Znate, gospođa Adler je u pravu. Postoje stotine stvari koje moţete raditi. Kad bol prestane, to ćete i ĉiniti.


Philip je uzeo rupĉić i obrisao oĉi. - O Boţe, postajem pravi plaĉljivac. - Ako vam to pomaţe - rekla je Marian - isplaĉite se. Pogledao ju je i nasmiješio se. - Koliko imate godina? - Dvadeset i šest. - Priliĉno ste mudri za dvadesetšestogodišnjakinju, zar ne? - Ne. Samo znam kroz što prolazite i sve bih dala da se to nije dogodilo. No dogodilo se i znam da ćete naći najbolji naĉin da se s tim suoĉite. - Gubite vrijeme ovdje - rekao je Philip. - Trebali ste postati psihijatar. - Biste li ţeljeli da vam pripremim piće? - Ne, hvala. Jeste li za triktrak? - pitao je Philip. - Naravno, gospodine Adler. - Ako ćete igrati sa mnom triktrak, morate me poĉeti zvati Philip. - Philip. Od tada, igrali su svakog dana, Lara je primila telefonski poziv od Terryja Hilla. - Lara, ţao mi je ali imam loše vijesti za tebe. Lara se pripremila. Da? 355 · S 1 D N E Y 5 H E l. D O N · - Komisija za igre na sreću drţave Nevada izglasala je da se suspendira tvoja dozvola za kockarnicu dok ne provede istragu. Prijeti ti kriviĉno gonjenje. Bio je to šok. Prisjetila se rijeĉi Paula Martina: Ne brini. Ništa nam ne mogu dokazati. - Moţemo li nešto uĉiniti, Terry? - Za sada ne. Strpi se. Radim na tome. Kad je Lara priopćila novosti Kelleru, rekao je: - O, Boţe! Prihod od kasina potreban nam je da otplaćujemo hipoteke na tri zgrade. Hoće li ti obnoviti dozvolu? - Ne znam. Keller se zamislio. - Dobro. Prodat ćemo Hotel Chicago i time otplatiti hipoteku na posjed u Houstonu. Trţište nekretnina otišlo je k vragu. Mnogo banaka i štedno-kreditnih ustanova u teškoj je situaciji. Drexel Burnham Lambert je propao. Gotovo je s Milkenom. - To će se promijeniti - rekla je Lara.


- Samo neka se brzo promijeni. Stalno dobivam pozive ođ banaka u vezi s našim zajmovima. - Ne brini se - rekla je Lara uvjereno. - Ako duguješ banci milijun dolara, posjeduju te. Ako duguješ banci sto tinu milijuna dolara, ti posjeduješ njih. oni si ne mo~ priu~titi da mi se išta desi, Sljedećeg dana pojavio se ~lanak u Business Weeku, Naslov je glasio: CARSTVO CAMERON UZDRMANO - LARI CAMERON PRIJETI KRIVIĈNO GONJENJE U RENU. MOŢE LI ĈELIĈNA LEPTIRICA OĈUVATI SVOJE CARSTVO? Lara je šakom udarila u novine. - Kako se usuduju to objaviti? Tuţit ću ih. Keller jer rekao: - To ti nije dobra zamisao. Lara je rekla: - Howarde, Cameron Towers je zaku pljen gotovo u potpunosti, zar ne? · D O K Z V 1 J E Z ~D E S L 1 S T A J U · - Sedamdeset posto, za sada, i povećava se. Southern Insurance je uzeo dvadeset katova, a International Investment deset. - Kad zgrada bude završena, donijet će nam dovoljno novca da riješimo sve probleme. Kad će biti dovršena? - Za šest mjeseci. Larin je glas bio ispunjen uzbuđenjem. - Pogledaj što ćemo onda imati. Najviši neboder na svijetu! Bit će prekrasan. Okrenula se uokvirenoj skici iznad stola. Prikazivala je visoki monolit obloţen staklom u kojem su se odraţavale okolne zgrade. Na niţim katovima bilo je šetalište i atrij sa skupim dućanima. Iznad su bili apartmani i Larini uredi. - Imat ćemo veliku promidţbenu kampanju - rekla je Lara. - Dobra zamisao. - Namrštio se. - Što je bilo? - Ništa. Samo sam razmišljao o Steveu Murchisonu. On je zaista ţelio to mjesto. - No mi smo ga uzeli, zar ne? - Da - rekao je Keller polako - mi smo ga uzeli. Lara je pozvala Jerryja Townsenda. - Jerry, ţelim da uĉiniš nešto osobito za otvaranje Cameron Towersa. Imaš li kakvu zamisao? - Imam sjajnu zamisao. Otvorenje je desetag rujna? - Da, - Što ti pada na pamet?


- Pa, tada je moj rođendan. - Upravo tako. - Smiješak je obasjao lice Jer~ Townsenda. - Mogli bismo organizirati veliku rođendansku zabavu da proslavimo dovršenje nebodera. ss~ · S 1 D N E Y S H E "L D O N · Lara se zamislila. - Sviđa mi se. To je sjajna zamisao. Sve ću pozvati! O tome će se ĉuti po cijelom svijetu. Jerry, ţelim da mi naĉiniš popis uzvanika. Dvije stotine Ijudi. Ţelim da se za to osobno pobrineš. Townsend se nacerio. - Shvatila si. Donijet ću ti popis uzvanika da ga odobriš. Lara je ponovna udarila šakom po novinama. - Pokazat ćemo im! - Oprostite, gospođo Adler - rekla je Marian. - Tajnik Drţavne udruge graditelja je na trećoj liniji. Niste odgovorili na njihov poziv na veĉeru u petak. - Recite im da ne mogu doći - rekla je Lara. Ispriĉajte se u moje ime. - Da, gospocJo - Marian je izišla iz sobe. Philip je rekao: - Lara, ne moraš se pretvoriti u pustinjaka zbog mene. Vaţno je da odlaziš na takva dogadanja. - Ništa mi nije vaţnije od toga da budem ovdje s tobom. Onaj smiješni ĉovjeĉuljak koji nas je vjenĉao u PaTlzu Iekao ~e: "U dobru i zlu". Namrštila se. - Barem mi slim da je to rekao, Ne znam francuski, v Phi~ip se nasmiješio, - Ze~im da znaš koliko te CIjenim. Osjećam kao da prolaziš pakao zbog mene. Lara mu se primaknula bliţe. - Pogrešna rijeĉ - rekla je. - Raj. Philip se odijevao. Lara mu je pomagala zakopĉati košulju. Philip se pogledao u ogledalo. - Izgledam kao otrcani hipik - rekao je. Moram se ošišati. - Hoćeš da ti Marian ugovori sastanak s frizerom? sss · D O K Z V 1 J E Z D E S 1L I 5 T A J U · Zatresao je glavom. -Ne. Ţao mi je, Lara. Još uvijek nisam spreman izići van. Sljedećeg jutra u stanu su se pojavili Philipov frizer i maniker. Philip je bio zateĉen. - Što je ovo?


- Ako Muhamed neće k brdu, doći će brdo Muhamedu. Dolazit će ovamo svaki tjedan. - Ti si divna - rekao je Philip. - Još nisi vidio pravu stvar. - Lara se nasmiješila. Sljedećeg dana stigao je krojaĉ s uzorcima materijala za nova odijela i košulje. - Što se događa? - pitao je Philip. Lara je rekla: - Ne poznam nikog drugog tko ima šest frakova, ĉetiri smokinga i dva odijela. Vrijeme je da ti nabavimo pravu garderobu. - Zašto? - bunio se Philip. - Ne idem nikamo. No dopustio je da mu krojaĉ uzme mjeru za odijela i košulje. Dva dana kasnije stigao je postolar koji pravi cipele po mjeri. - Što sad? - pitao je Philip. - Vrijeme je da nabaviš nove cipele. - Rekao sam ti, ne izlazim van. - Znam, ljubavi. No kad budeš htio izići, imat ćeš pripremljene cipele. Philip ju je ĉvrsto zagrlio. - Ne zasluţujem te. - To ti stal~o govorim, Bili su u uredu na sastanku. Howard Keller je govorio: Gubimo naš trgovaĉki centar u Los Angelesu. Banke su odluĉile traţiti natrag zajmove. - Ne mogu to uĉiniti. 359 · S I D N E Y S H E IL D O N · - Upravo to rade - rekao je Keller - Suviše smo se zaduţili. - Moţemo otplatiti zajmove tako da posudimo na druge zgrade. Keller je rekao, strpljivo: = Lara, već imaš previše zajmova. Za neboder moraš platiti šezdeset milijuna dolara. - Znam, ali bit će završen za samo ĉetiri mjeseca. Tada će se sve srediti. Gradnja napreduje po planu, zar ne? - Da. - Keller ju je pomno promatrao. To je bilo pi tanje koje prije godinu dana nikad ne bi postavila. Tada je znala kako stoje stvari. - Bilo bi bolje da provodiš više vremena ovdje u uredu - rekao joj je Keller. - Suviše stvari izmiĉe kontroli. Ima nekih odluka koje samo ti moţeš donijeti. Lara je kimnula. - U redu - rekla je s oklijevanjem. - Doći ću sutra ujutro.


- William Ellerbee je na telefonu. Treba te - najavila je Marian. - Reci mu da ne mogu s njim razgovarati. - Philip ju je gledao dok se vraćala telefonu, - Ţ~o mi je, gospodlne Ellerbee. Gospodin Adler ne moţe preuzeti poziv. Hoćete li ostavitl poruku? - slušala je trenutak. Reći ću mu. Hvala. - Spustila je slušalicu i pogledala Philipa. - Zaista bi volio ruĉati s tobom. - Sigurno ţeli razgovarati o provizij~i koju više ne dobiva. - Vjerojatno si u pravu - rekla je Marian blago Sigurno te mrzi zato što su te napali. Philip je tiho rekao: - Ţao mi je. Zar je tako zvuĉalo? - Da. 360 · D O K Z V~ I J E Z D E S L 1 S T A J U · - Kako uspijevaš izdrţati sa mnom? Marian se nasmiješila. - Nije tako teško. Sljedećeg dana William Ellerbee ponovno je nazvao. Philip nije bio u sobi. Marian je razgovarala s Ellerbeejem nekoliko minuta, a zatim otišla do Philipa. - Nazvao je gospodin Ellerbee - rekla je Marian. - Sljedeći mu put reci da prestane nazivati. - Moći ćeš mu to reći osobno - rekla je Marian. Naći ćeš se s njim na ruĉku u ĉetvrtak u jedan sat. - Molim? - Predloţio je Le Cirque, no mislila sam da bi manji restoran bio prikladniji. - Pogledala je u svoj blok. - Naći će se s tobom kod Fua u jedan sat. Sredit ću da te Max odveze onamo. Philip se zagledao u nju, bijesan. - Dogovorila si mi sastanak ne pitajući me? Rekla je mirno: - Da sam te pitala, ne bi otišao. Moţeš me otpustiti ako ţeliš. Gledao ju je nekoliko trenutaka, a tada se polako nasmiješio. Znaš li što? Dugo nisam jeo kinesku hranu. Kad je Lara stigla iz ureda, Philip je rekao: - Ruĉat ću s Ellerbeejem u ĉetvrtak. - To je divno, ljubavi! Kad si to odluĉio? - Marian je odluĉila umjesto mene. Mislila je da bi bila dobra zamisao da izi~em, - 0, zaista? - No nisi htio izići kad sam ja to pred


loţila. - To je bilo vrlo ljubazno od nje. - Da. Ona je sjajna ţena. Bila sam glupa, pomislila je Lara. Nisam ih trebala tako ostavljati same. Philip je sada vrlo ranjiv 361 · S 1 D N E Y S H F_, L D O N · Toga trenutka Lara je znala da se mora riješiti Ma rian. Kad je Lara stigla kući sljedećeg dana, Philip i Marian bili su u sobi i igrali triktrak. Naša igra, pomislila je Lara. - Kako te mogu pobijediti kad imaš toliko sreće? rekao je Philip, smijući se. Lara je stajala na vratima i gledala. Već dugo nije ĉula Philipa kako se smije. Marian je podigla pogled i ugledala je. - Dobra veĉer, gospodo Adler. Philip je skoĉio na noge - Bok, Ijubavi. Poljubio ju je. - Ako me nastavi ovako pobjedivati, ostat ću bez gaća. Ne, ako ja to mogu sprijeĉiti, pomislila je Lara. - Hoćete li me trebati veĉeras, gospođo Adler? - Ne, Marian. Moţete ići. Vidimo se ujutro. - Hvala. Laku noć. - Laku noć, Marian. Gledali su je kako odlazi. - Ona je ugodno društvo - rekao je Philip. Lara ga je pomilovala po obrazu. - Drago mi je, Ijubavi. - Kako stoje stvari u uredu? - Dobro. - Nije imala namjeru opterećivati Philipa svojim problemima. Morat će otići u Reno i ponovno razgovarati s Komisijom za igre na sreću. Ako bude prisiljena, naći će naĉina da se izvuće i bez hotelske kockarniCe, ri0 bit će mnogo lakše uspije li ih razuvjeriti. - Philipe, bojim se da ću morati provoditi više vremena u uredu, Howard ne moţe sam donositi sve odluke. 362 ·DOKZVIJEZDESLISTAJU· - Nema problema. Ne brini se za mene. - Odlazim u Reno ovih dana - Zašto ne pođeš sa mnom? Philip je zatresao glavom. - Još nisam spreman - pogledao je svoju osakaćenu ruku. - Ne još. - U redu, dušo. Neću izbivati više od dva-tri dana.


Sljedećeg dana, rano ujutro, kad je Marian Bell stigla na posao, Lara ju je ĉekala. Philip je još spavao. - Marian... znate li onu dijamantnu narukvicu koju mi je gospodin Adler poklonio za rođendan? - Da, gospođo Adler. - Kad ste je posljednji put vidjeli? Zastala je da razmisli. - Bila je na ormariću u vašoj spavaonici. - Znaĉi, vidjeli ste je? - Jesam, zašto? Nešto nije u redu? - Bojim se da nije. Narukvica je nestala. Marian se zagledala u nju. - Nestala? Tko je mogao...? - Ispitala sam osoblje. Ne znaju ništa o tome. - Da nazovem policiju i...? - To neće biti potrebno. Ne ţelim vas dovesti u neugodnu situaciju, - N~ shvaćam, - Kako ne? Za vaše dobro, najbolje je da zaboravimo sve o tome. Marian je gledala Laru, zaprepaštena. - Znate da nisam uzela tu narukvicu, gospođo Adler. - Ne znam ništa sliĉno. Morat ćete otići. 363 · S 1 D N E Y S M 4i L D O N · Mrzila se zbog toga što ĉini. Ali nitko mi neće oteti Philipa. Nitko. Kad je Philip sišao na doruĉak, Lara je rekla. - Usput, naći ću novu tajnicu da radi ovdje u stanu. Philip ju je iznenadeno pogledao. - Što se dogodilo s Marian? - Dala je otkaz. Ponudili su joj... posao u San Franciscu. Iznenađeno je pogledao Laru. - Oh. Baš šteta. Mislio sam da joj se svidao ovaj posao. - Sigurna sam da jest, no nisam joj ţeljela stajati na putu. Oprosti mi, pomislila je Lara. - Ne, naravno - rekao je Philip. - Htio bih joj poţeIjeti sreću. Je li...? - Otišla je. Philip je rekao: - Izgleda da ću morati naći novog partnera za triktrak. - Dok se stvari ne srede, ja ću biti ovdje.


Philip i William Ellerbee sjedili su za stolom u kutu Fuovog restorana. Ellerbee je rekao: - Drago mi je da te vidim Philipe. Nazivao sam te, ali... - Znam, ţao mi je, Nisam ţelio razgovarati ni s kim, Bill~, - Nadam se da će uhvatiti gada koji ti je to ućinio. - Policija mi je ljubazno objasnila da im uliĉne pljaĉke nisu od najveće vaţnosti. Cak su im i iZ~ubljene maĉke vaţnije. Nikada ga neće uhvatiti. Ellerbee je, oklijevajući, rekao: - Pretpostavljam da više nećeš moći svirati. 364 ·DOKZVIJEZDEBl15TAJU· - U pravu si. Philip je podigao svoju osakaćenu ruku. - Mrtva je. Ellerbee se nagnuo prema njemu i rekao: - Ali ti nisi, Philipe. Još uvijek imaš cijeli ţivot ispred sebe. - A što da radim? - Moţeš poduĉavati. Na Philipovim usnama pojavio se sarkastiĉan smiješak. - Kakva ironija, zar ne? Mislio sam da ću to raditi jednog dana kad prestanem nastupati. Ellerbee je rekao tiho: - Pa, taj dan je stigao, zar ne? Bio sam toliko slobodan da razgovaram s ravnateljem glazbene škole Eastman u Rochesteru. Dali bi sve da te imaju kao profesora. Philip se namrštio. - To bi znaĉilo da se moram preseliti onamo. Larino sjedište je u New Yorku. Zatresao je glavom. - Ne bih joj mogao to uĉiniti. Ne znaš koliko je bila dobra prema meni, Bille. - Siguran sam da jest. - Gotovo je napustila svoj posao da bi se brinula za mene. Ona je najobazrivija i najpaţljivija ţena koju sam ikad upoznao. Lud sam za njom. - Philipe, hoćeš li barem razmisliti o Eastmanovoj ponudi? - Reci im da sam poĉašćen, no odgovor je, na ţalost, ne. - Ako se predomisliš, hoćeš li me obavijestiti? Philip je kimnuo. Ti ćeš biti prvi, Kad se Philip vratio u apariman, Lara je bila u uredu. Tumarao je stanom, nemiran. Razmišljao je o razgovoru s Ellerbeejem. Yolio bih poduĉavati, pomislio je Philip, no 365


·S1DNEYSME~LDON· ne mogu traţiti od Lare da preseli u Rochester niti mogu otići bez nje. Ĉuo je kako su se otvorila ulazna vrata. - Lara? Bila je to Marian. Oh, ţao mi je, Philipe. Nisam znala da je netko ovdje. Došla sam vratiti kljuĉ. - Mislio sam da si već u San Franciscu. Pogledala ga je, zbunjena. - San Franciscu? Zašto? - Nisi li ondje dobila novi posao? - Nemam novi posao. - Ali Lara je rekla... Marian je iznenada shvatila. - Vidim. Nije li ti rekla zašto me je otpustila? - Otpustila? Rekla je da si dala otkaz... Da si dobila bolju ponudu. - To nije istina. Philip je rekao, polako: - Mislim da bi trebala sjesti. Sjedili su jedno nasuprot drugome. - Što se događa? - pitao je Philip. Marian je duboko udahnula. - Izgleda da tvoja ţena smatra da... ja imam planove s tobom. - O ĉemu ste razgovarale? - Optuţila me je da sam joj ukrala dijamantnu narukvicu koju si joj poklonio i to joj je bio izgovor da me otpusti. Sigurna sam da ju je negdje spremila. - Ne mo~u vjerovati - ĉudio se Philip, - Lara ne bi nikad ućinila tako nešto, - Uĉinila bi sve da te zadrţi. Zbunjeno ju je promatrao. - Ja... ne znam što da kaţem. Daj da razgovaram s Larom i... - Ne. Nemoj, molim te. Bolje da ne zna da sam bila ovdje, UStala je, ~fi$ ·DOKZVIJEZDEPl1STAJU· - Što ćeš sad? - Ne brini se. Naći ću novi posao. - Marian, ako mogu išta uĉiniti... - Ne, ništa. - Jesi li sigurna? - Sigurna sam. Pazi na sebe, Philipe. - I otišla je. Philip ju je gledao kako odlazi, uznemiren. Nije mogao vjerovati da je Lara sposobna za takvu prijevaru i pitao se zašto mu nije rekla. Moţda,


pomislio je, Marian i jest ukrala narukvicu, a Lara ga nije ţeljela uznemiriti. Marian je lagala. 367 TRIDESET DRUGO POGLAVLJE. Zalagaonica je bila na South State Streetu, u središtu Loopa. Kad je Jesse Shaw ušao, ĉovjek iza pulta podigao je pogled. - Dobro jutro. Mogu li vam pomoći? Shaw je izvadio ruĉni sat. - Koliko ćete mi dati za ovo? Zalagaoniĉar je uzeo sat i prouĉavao ga. - Piaget. Lijep sat. - Da, UŢas110 mi je odvojiti se od njega, no u posljednje vrijeme nemam sreće. Shvaćate li što ţelim reći? Zalagaoniĉar je slegnuo ramenima. - Nije mi posao da shvaćam. Ne biste vjerovali koliko sam takvih priĉa ĉuo. - Vratit ću se po njega za nekoliko dana. U poned~ jeljak poĉinjem s novim poslom. Do tada mi hitno treba gotovina. Zalagaoniĉar je pomnije prouĉio sat. Na poledini sata bilo je nešto ugravirano, pa izgrebeno. Pogledao je mušteriju. - Ispriĉajte me na trenutak, 368 i" ·DOKZV1JEZDESL1STAJU· moram prouĉiti mehanizam. Takve satove znaju raditi u Bangkoku, gdje kojiput zaborave staviti nešto unutra. Uzeo je sat u straţnju prostoriju. Prinio je veliko povećalo oku i prouĉio ogrebotine. Jedva je mogao razabrati slova "Phi u s lj vlju, o L re." Starac je otvorio ladicu i izvukao policijski letak. U njemu je bio opis sata i natpisa na poleđini: "Philipu, s ljubavlju, od Lare." Krenuo je do telefona, kad se mušterija proderala: - Hej, ţuri mi se! Ţelite li taj sat ili ne? - Stiţem - rekao je. Vratio se u sobu. - Moţete dobiti zajam od pet stotina dolara. - Pet stotina? Ovaj sat vrijedi... - Uzmite ili ostavite. - U redu - nevoljko je rekao Shaw. - Uzet ću. - Morate ispuniti ovaj obrazac - rekao je zalagaoniĉar. - Naravno. - Upisao je: John Jones, Huntova ulica 21. Koliko mu je bilo poznato, u Chicagu nije bilo Huntove ulice, a on sigurno nije bio John Jones. Stavio je novac u dţep. - Vrlo sam vam zahvalan. Vraćam se za nekoliko dana.


- Dobro. Zalagaoniĉar je uzeo telefon. Detektiv je stigao u zalagaonicu dvadeset minuta kasnije. - Zašto niste nazvali dok je bio ovdje? - pitao je, - Pokušao sam. Zurilo mu se i bio je nervozan. Detektiv je prouĉavao ispunjeni obrazac. - To vam neće pomoći - rekao je zalagaoniĉar. - To je sigurno laţno ime i adresa. Detektiv je progunđao: - Ma nemojte. Je li ovo on pisao? 369 ·S1DNEYSMECDON· - Da. - Onda ćemo ga srediti. U policijskoj postaji, raĉunalu je trebalo manje od tri minute da prepozna otisak palca na obrascu. Jesse Shaw. Posluţitelj je ušao u salon. - Oprostite, gospodine Adler, neki gospodin je na telefonu i ţeli razgovarati s vama. Poruĉnik Mancini, Je li... - Javit ću se. - Philip je podigao slušalicu. - Halo? - Philip Adler? - Da...? - Ovdje poruĉnik Mancini. Posjetio sam vas u bolnici. - Sjećam se. - Htio sam vas obavijestiti o najnovijim zbivanjima. Imali smo sreće. Rekao sam da će naš šef poslati zalagaonicama letke s opisom vašeg sata? - Da. - Pronašli su ga. Sat je zaloţen u Chicagu. Upravo traţe ĉovjeka koji ga je zaloţio. Rekli ste da biste mogli prepoznati svoga napadaĉa, zar ne? - Tako je. - Dobro. Ĉut ćemo se. Jerry Townsend ušao je u Larin ured. Bio je u2bu~en. Sastavio sam popis uzvanika za našu zabavu. Što više razmišljam o toj zamisli, ĉini mi se boljom. Proslavit ćemo tvoj ĉetrdeseti rocJendan na dan otvorenja najvišeg nebodera na svijetu. - Predao je Lari popis. - Ukljuĉio sam i potpredsjednika. On je tvoj veliki oboţavatelj. 370


·DOKZViJEZDEBL15TAJU· Lara ga je letimiĉno pregledala. Izgledao je kao popis vaţnih liĉnosti iz Washingtona, New Yorka i Londona. Bili su tu vladini sluţbenici, rock zvijezde, osobe iz svijeta filma... Bilo je impresivno. - Sviđa mi se - rekla je Lara -- Uĉinimo to. Townsend je stavio popis u dţep. - U redu. Tiskat ćemo pozivnice i poslati ih. Već sam nazvao Carlosa i rekao mu da rezervira Veliku plesnu dvoranu i dogovori tvoj najdraţi meni. Raĉunamo s dvjesto ljudi. Uvijek moţemo dodati ili oduzeti nekoliko, ako baš moramo. Usput, ima li vijesti o Renu? Lara je tog jutra razgovarala s Terryjem Hillom. - Istraţni sud provodi istragu, Lara. Postoji mogućnost kriviĉnog gonjenja. - Kako mogu? To što sam razgovarala s Paulom Martinom ne dokazuje ništa. Mogli smo razgovarati o svjetskoj politici, njegovim ĉirevima ili neĉem sasvim desetom. - Lara, nemoj se ljutiti na mene. ,la sam na tvojoj strani. - Tada uĉini nešto. Ti si moj odvjetnik. Zaboga, izvuci me iz toga. - Ne, sve je u redu - rekla je Jerryju Townsendu. - Dobro. Ĉujem da ti i Philip idete na gradonaĉelnikovu veĉeru u subotu. - Da. - Htjela je odbiti poziv, no Philip ju je nagovarao da ide. - Potrebni su ti ti ljudi. Ne moţeš si dopustiti da ih uvrijediš. Ţelim da pođeš. - Ne idem bez tebe, Ijubavi. Duboko je udahnuo. - U redu. Poći ću s tobom. Izgleda da je došlo vrijeme da se prestanem ponašati kao pustinjak. 371 · S 1 D N E Y S M E" L D O N · U subotu uveĉer Lara je pomogla Philipu da se odjene. Stavila mu je dugmad na orukvice košulje i svezala mu kravatu. Stajao je ondje, u sebi proklinjući svoju bespomoćnost. - Baš kao Ken i Barbie, zar ne? - Molim? - Ništa. - Tako, ljubavi. Bit ćeš najzgodniji muškarac ondje. - Hvala. - Bolje da se odjenem - rekla je Lara. - Gradonaĉelnik ne voli ĉekati. - Bit ću u knjiţnici - rekao je Philip.


Trideset minuta kasnije Lara je ušla u knjiţnicu. Izgledala je zanosno. Na sebi je imala bijelu veĉernju haljinu Oscara de la Renta. Na ruci joj je bila dijamantna narukvica koju joj je darovao Philip. Philipu je te noći bilo teško zaspati. Gledao je Laru koja je spavala pokraj njega i pitao se kako je mogla laţno opiuţiti Marian za krađu narukvice, Znao je da je mora suoĉiti s time, no prvo je ţelio razgovarati s Marian. Rano ujutro, dok je Lara još spavala, Fhilip S8 t1110 odjenuo i otišao iz apartmana. Uzeo je taksi i dovezao se do Marianina stana. Pozvonio je i ĉekao. P~~~~ni ~las je rekao; - Tko je to~ - Philip je. Moram razgovarati s t~bom. Vrata su se otvorila i pojavila se Marian. - Philipe? Nešto nije u redu? - Moramo razgovarati. - Udi. 372 ·DOKZVIJEZDES1L1STAJU· Ušao je u stan. - Ţao mi je ako sam te probudio rekao je Philip no ovo je vaţno. - Što se dogodilo? Duboko je udahnuo. - Bila si u pravu u vezi s narukvicom. Lara ju je nosila sinoć. Dugujem ti ispriku. Mislio sam... moţda si... Samo sam ţelio reći da mi je ţao. Marian je tiho rekla: - Naravno da si joj ţelio vjerovati. Ona je tvoja supruga. - Razgovarat ću s njom danas, no prvo sam ţelio govoriti s tobom. Marian ga je pogledala. - To mi je drago. Ne ţelim da joj govoriš išta o tome. - Zašto ne? - pitao je Philip. - I zašto je uĉinila tako nešto? - Ne znaš, zar ne? - Iskreno reĉeno, ne znam. To nema smisla. - Mislim da je znaš bolje od mene. Lara te ludo voli. Uĉinila bi sve da te zadrţi. Ti si vjerojatno jedina osoba koju je ikad voljela. Potreban si joj, Philipe. A ona je potrebna tebi. Jako je voliš, zar ne, Philipe? - Da. - Tada zaboravimo sve. Ako joj sve ispriĉaš, od toga neće biti nikakve koristi i samo će pogoršati vaše odnose. Ja lako mogu naći novi posao.


- No to nije pošteno prema tebi, Marian. Kiselo se nasmiješila, - Zivot nije uvijek pošten, zar ne? Da jest, ja bih bila gospoda Adler. - Ne brini se. Bit će mi dobro. - Barem mi dopusti da uĉinim nešto za tebe. Daj da ti dam nešto novaca da nadoknadim... - Hvala, ali ne, · S I D N E Y S M E~ L D O N · Toliko mu je toga ţeljela reći, no znala je da je beznadno. On je bio zaljubljen. Rekla je samo: - Vrati joj se, Philipe. Gradilište je bilo na chicaškoj aveniji Wabash, juţno od Loopa. Bila je to poslovna zgrada od dvadeset i pet katova, napola završena. Neoznaĉeni policijski automobil parkirao se na uglu i izišla su dva detektiva. Prišli su gradilištu i zaustavili jednog od radnika. - Gdje je predradnik? Pokazao je golemog, krupnog ĉovjeka koji se derao na radnika. Tamo je. Detektivi su mu prišli. - Jeste li vi ovdje šef? Okrenuo se i nestrpljivo rekao: - Nisam jedino šef, ja i radim. Što hoćete? - Radi li ovdje ĉovjek po imenu Jesse Shaw? - Shaw? Naravno. Ovdje je. - Predradnik je pokazao ĉovjeka koji je radio na ĉeliĉnim skelama na visini od dvanaest katova. - Moţete li ga zamoliti da side? - Ne, što vam je? On ima posla... Jedan od detektiva izvukao je policijsku znaĉku. Pozovite ga. - U ĉemu je problem? Je li Jesse u kakvoj nevolji? - Ne, samo ţelimo razgovarati s njim, - U redu. Predradnik se okrenuo jednom od ljudi koji je radio u blizini. - Popni se gore i reci Jesseu da si~e. - Dobro. Nekoliko minuta kasnije Jesse Shaw prišao je dvojici detektiva. - Ovi ljudi ţele razgovarati s tobom - rekao j~ pr~dradnik ~ otišao, · D O K Z V 1 J E Z D E B~ L i S T A J U · Jesse se nacerio toj dvojici. - Hvala. Dobro bi mi došla pauza. Mogu li vam pomoći? Jedan od detektiva izvukao je ruĉni sat. - Je li ovo vaš sat? Osmijeh mu je nestao s lica. - Ne. - Jeste li sigurni? - Da. - Pokazao je svoju ruku. - Ja nosim Seiko. - Ali zaloţili ste ovaj sat.


Shaw je oklijevao. - Ah, da, jesam. Onaj gad dao mi je samo pet stotina za njega. Vrijedi najmanje... - Rekli ste da ovo nije vaš sat. - Tako je. I nije. - Otkud vam? - Našao sam ga. - Zaista? Gdje? - Na ploĉniku, blizu moje zgrade. - Uţivljavao se u svoju priĉu. Leţao je u travi i kad sam izišao iz auta, bio je ondje. Sunce ga je obasjalo, pa je svjetlucao. Tako sam ga vidio. - Sva sreća da nije bilo oblaĉno. - Da. - Gospodine Shaw, volite li putovati? - Ne. - Baš šteta. Putujete u New York. Pomoći ćemo vam da se spakujete. Kad su stigli u Shawov stan, dva detektiva poĉela su ga razgledavati. - Stanite! - rekao je Shaw. - Imate li nalog za pretres? - Ne trebamo ga. Samo vam pomaţemo da spakujete stvari. 375 · S 1 D N E Y S M E .. D O N . Jedan od ljudi gledao je u ormar za odjeću. Visoko na polici bila je kutija od cipela. Spustio ju je i otvorio. - Isuse! - rekao je - Vidi što je donio Sveti Nikola. Lara je bila u svom uredu, kad se Kathyn glas zaĉuo preko interfona. - Gospodin Tilly je na ĉetvrtoj liniji, gospocJice Cameron. Tilly je bio voditelj projekta Cameron Towers. Lara je podigla slušalicu. - Halo? - Jutros smo imali mali problem, gospođice Cameron. - Da? - Izbio je poţar. Ugasili smo ga. - Što se dogodilo? - Došlo je do eksplozije u rashladnom urecJaju. Pokvario se transformator. Došlo je do kratkog spoja. Izgleda da ga je netko pogrešno postavio. - Koliko je loše? - Pa, izgleda da ćemo izgubiti dan-dva. Do tada bismo trebali sve srediti i ponovno ga postaviti. - Javljajte rni kako napredujete. Lara se svake veĉeri vraćala kući u kasne sate, zabrinuta i iscrpljena.


- Zabrinut sam za tebe - rekao je Philip. - Mogu li ti ikako pomoći? - Nikako, ljubavi. Hvala ti. - Uspjela se nasmiješiti. - Samo imam neke probleme u uredu. - Zagrlio ju je. - Jesam li ti ikad rekao da sam lud za tobom? Pogledala ga je i nasmiješila se. - Reci mi još jednom. 376 ·DOKZV1JEZDEB~LISTAJU· - Lud sam za tobom. Ĉvrsto ga je zagrlila. To je ono što ţelim. To je ono što trebam. Ljubavi, kad riješim te problemĉiće, mogli bismo nekamo otputovati. Samo nas dvoje. - Dogovoreno. Jednog dana, pomislila je Lara, morat ću mu reći što sam uĉinila Marian. Znam da to nije bilo u redu. No umrla bih da ga izgubim. Sljedećeg dana, Tilly je ponovno nazvao. - Jeste li otkazali narudţbu mramora za podove u predvorju? Lara je rekla polako: - Zašto bih uĉinila tako nešto? - Ne znam. Netko jest. Mramor je trebao biti danas dostavljen. Kad sam ih nazvao, rekli su da ste ga otkazali prije dva mjeseca. Lara je pobjesnjela. - A, tako.. Koliko kasnimo? - Još nisam siguran. - Recite im da poţure. Keller je ušao u Larin ured. - Bojim se da su banke postale nervozne, Lara. Ne znam koliko još moţemo odgađati. - Samo dok Cameron Towers bude završen. Gotovo smo uspjeli, Howarde. Završit ćemo ga za samo tri mjeseca, - Rekao sam im to - u~dahnuo je, - U redu. Ponovno ću razgovaratt s njima. Zaĉuo se Kathyn glas preko interfona. - Gospodin Tilly je na prvoj liniji. Lara je pogledala Kellera. - Nemoj ići. - Podigla je slušalicu. - Da? - rekla je Lara. - Imamo još jedan problem, gospodice Cameron. 377 ·S1DNEYSMF~LDON· - Slušam - rekla je Lara.


- Dizala su u kvaru. Programi su neuskladeni, a signali su totalno zeznuti. Kad pritisneš dugme za dolje, ideš gore. Pritisneš osamnaesti kat i završiš u podrumu. Nikada nisam vidio ništa sliĉno. - Mislite li da je to uĉinjeno namjerno? - Teško je reći. Moţda je posrijedi samo nemarnost. - Koliko će vam trebati da to sredite? - Već sam poslao ljude da to poprave. - Javljajte mi se. - Spustila je slušalicu. - Je li sve u redu? - pitao je Keller. Lara je izbjegla odgovor. - Howarde, jesi li u posljednje vrijeme ĉuo išta o Steveu Murchisonu? Iznenađeno ju je pogledao. - Ne. Zašto? - Samo sam se pitala. Udruga bankara koja je financirala Cameron Enterprises imala je dobre razloge za zabrinutost. U nevolji nije bio samo Cameron Enterprises; većina njihovih klijenata imala je ozbiljne probleme. Situacija s dionicama visokog rizika postala je katastrofalna i to je ugrozilo tvrtke koje su o njima ovisile. Howard Keller bio je u sobi sa šest bankara, a raspoloienje je bilo sumorno. - Kasnite s otplatom gotovo stotinu milijuna dolara duga - rekao je njihov govornik. - Bojim se da vam više ne moţemo izlaziti u susret. - Zaboravljate nekoliko stvari - podsjetio ih je Keller. - Kao prvo, dozvola za kasino u Renu bit će obnovljena svakog ĉasa. Pritjeeanje kapitala će lako riješiti problem deficita. Kao drugo, Cameron Towers napreduje po planu. Bit će završen za devedeset dana. Zakupljeno je 378 · D O K Z V 1 J E Z D E B" L 1 S T A J U · već sedamdeset posto prostora, a kad bude završen, svi će se gurati da se ondje smjeste. Gospodo, vaš novac ne moţe biti sigurniji. Ovdje se radi o ĉaroliji Lare Cameron. Ljudi su se pogledali. Govornik je rekao: - Mogli bismo o tome medusobno raspraviti i zatim vam javiti. - Dobro. Reći ću gospoc~ici Cameron. Keller je podnio izvještaj Lari. - Mislim da će biti uz nas - rekao joj je - No u međuvremenu, morat ćemo prodati još nekoliko posjeda da se odrţimo na površini. - Uĉini to. Lara je dolazila u ured rano ujutro i odlazila kasno naveĉer, oĉajniĉki se boreći da spasi svoje carstvo. Vrlo malo je viđala Philipa.


Lara mu nije ţeljela reći koliko problema ima. Ima dovoljno vlastitih problema, pomislila je. Ne mogu ga opterećivati novima. U ponedjeljak, u šest ujutro, nazvao je Tilly. - Mislim da bi bilo dobro da dođete, gospoc~ice Cameron. U Lari se javila loša slutnja. - Što se dogada? - Bolje da sami ~o~ledate. -- Dolazim, Lara je nazvala Kellera, - Howarde, pojavio se još jedan problem u vezi s Cameron Towersom. Doći ću po tebe. Pola sata kasnije bili su na putu za gradilište. - Je li Tilly rekao u ĉemu je problem? - pitao je Keller. 379 · S I D N E Y S H E ~L D O N · - Nije, ali više ne vjerujem u nezgode. Razmišljala sam o našem razgovoru. Steve Murchison je zaista ţelio to zemljište. Ja sam mu ga uzela. Kad su stigli do gradilišta, vidjeli su goleme sanduke obojena stakla koji su leţali na zemlji i kamione koji su dovozili još stakla. Tilly je poţurio do Lare i Kellera. - Drago mi je da ste ovdje. - U ĉemu je problem? - Ovo nije staklo koje smo naruĉili. - Pogrešne je boje i krivo je rezano. Nećemo ga moći postaviti na našu zgradu. Lara i Keller su se pogledali. - Moţemo li ga ponovno razrezati? pitao je Keller. Tilly je zatresao glavom. - Nema šanse. Završili biste s hrpetinom silikata. Lara je rekla: - Od koga smo to naruĉili? - Od tvornice stakla iz New Jerseyja. - Nazvat ću ih - rekla je Lara. - Koji nam je krajnji rok za ovo? Tilly je stajao ondje raĉunajući. - Ako stigne za dva tjedna, moći ćemo sve srediti. Neće biti lako, no bit će izvedivo. Lara se okrenula Kelleru - Podimo. OttQ Kalp b10 je šef tvornice stakla, Javio se na telefon gotovo istog trenutka, , - Da, gospoc~ice Cameron? Ćuo sam da imate problem. - Ne - planula je Lara - vi imate problem. Dostavili ste nam pogrešno staklo. Ako nam ne pošaljete pravu narudţbu za dva tjedna,


tuţit ću vašu tvrtku i uništiti je. Zadrţavate projekt vrijedan tristo milijuna dolara. 380 · DOK Z V IJEZDE Cf"LISTAJU · - Ne razumijem. Priĉekajte malo, molim vas. Nestao je na gotovo pet minuta. Kad se vratio na te lefon, rekao je - Uţasno mi je ţao, gospođice Cameron, no narudţba je bila pogrešno napisana. Dogodilo se to... - Nije me briga što se dogodilo - prekinula ga je Lara. - Ţelim samo da nam pošaljete ono što smo naruĉili. - Sa zadovoljstvom ću to uĉiniti. Lara je osjetila iznenadno olakšanje. - Kad ćemo ga moći dobiti? - Za dva ili tri mjeseca. - Dva ili tri mjeseca! To je nemoguće. Treba nam sada. - Rado bih vam pomogao - rekao je Karp. - No, na ţalost, kasnimo s narudţbama. - Ne shvaćate - rekla je Lara. - Ovo je hitan sluĉaj i... - Potpuno vas razumijem. Uĉinit ću sve što je u našoj moći. Dobit ćete ono što ste naruĉili za dva do tri mjeseca. Ţao mi je što ne moţemo bolje... Lara je tresnula slušalicu. - Ne mogu vjerovati - rekla je Lara. Pogledala je Tillija. - Moţemo li poslovati s nekom drugom tvrtkom? Tilly je rukom protrljao ĉelo. - Sad je kasno. Da odemo nekom drugom, oni bi poĉeli iz niĉega, a i njihove dru ge mušterije imale bi prednost. Keller je rekao; - Lara, mogu li s tobom razgovarati trenutak? - Odveo ju je na stranu. - Mrzim što to moram predloţiti, ali... - Nastavi. - Tvoj prijatelj Paul Martin mogao bi ovdje imati nekakve veze. Ili moţda poznaje nekog tko zna nekog drugog. 381 · S I D N E Y S H E l. D O N · Lara je kimnula. - Dobra zamisao, Howarde. Provjerit ću. Dva sata kasnije, Lara je sjediIa u uredu Paula Martina. - Da samo znaš koliko sam sretan što si nazvala rekao je odvjetnik. - Prošlo je toliko vremena. Boţe, izgledaš prekrasno, Lara!


- Hvala, Paule. - Kako ti mogu pomoći? Lara je rekla, oklijevajući: - Izgleda da ti dolazim uvijek kad sam u nevolji. - Uvijek sam spreman pomoći, zar ne? - Da. Dobar si prijatelj. - Uzdahnula je. - A sada mi je potreban dobar prijatelj. - U ĉemu je problem? Još jedan štrajk? - Ne. Radi se o Cameron Towersu. Namrštio se. - Ĉuo sam da napreduje po planu. - Napredovao je. Mislim da je Steve Murchison odluĉio sabotirati projekt. Ţeli mi se osvetiti. Mnoge stvari s tom zgradom iznenada su pošle naopako. Do sada sam se nekako snalazila. Sada... imamo velik problem. Zbog njega bismo mogli kasniti s dovršenjem. Naša dva najveća zakupca mogla bi odustati, ~Q se ne smije dogoditi. Duboko je udahnula, pĐkuŠaYajwći S~spregnuti bijes. - Prije šest mjeseci narućili smo obojeno sta~Cio od tvornice stakla iz New lerseyja. Jutros smo primili pošiljku. To nije naše staklo. - Jesi li ih nazvala? - Da, ali govore o dva ili tri mjeseca. Trebam to staklo za ĉetiri tjedna. Dok ne bude postavljeno, ne mogu raditi ništa drugo. Radnici su prestali raditi. Ako zgrada ne bude završena u roku, izgubit ću sve što imam. 382 ·DOKZVIJEZDEBLISTAJU· Paul Martin ju je pogledao i tiho rekao: - Ne, nećeš. Vidjet ću što mogu uĉiniti. Laru je preplavio osjećaj olakšanja. - Paule, ja... -Bilo je teško naći prave rijeĉi. - Hvala ti. Uhvatio ju je za ruku i nasmiješio se. - Dinosaur se još uvijek drţi - rekao je. - Sutra ću ti javiti kako stoje stvari. Sljedećeg jutra, Larin privatni telefon zazvonio je prvi put nakon nekoliko mjeseci. Nestrpljivo je podigla slušalicu. - Paule? - Halo, Lara. Malo sam popriĉao s nekim svojim prijateljima. Neće biti lako, no izvedivo je. Obećali su mi isporuku tjedan dana nakon ponedjeljka.


Onoga dana kad je staklo trebalo stići, Lara je ponovno nazvala Paula Martina. - Staklo još nije stiglo, Paule - rekla je Lara. - Da? - uslijedila je tišina. - Provjerit ću što se dogodilo.- Glas mu je postao mekši. - Znaš, mala, jedina dobra stvar u vezi s tim je što mogu ponovno razgovarati s tobom. - Da. Ja... Paule... ako ne dobijem to staklo na vri ~eme... - Dobit ćeš ga. Nemoj odustati. Do kraja tjedna nije bilo niĉeg novog. Keller je ušao u Larin ured. - Upravo sam razgovarao s Tillyjem. Krajnji rok nam je u petak. Ako staklo stigne do tada, sve će biti u redu. Inaĉe smo gotovi. Do ćetvrtka se ništa nije promijenilo. 383 · S 1 D N E Y S M E ~L D O N · Lara je otišla vidjeti Cameron Towers. Radnici nisu bili ondje. Zgrada se je veliĉanstveno uzdizala do neba, zasjenjujući sve oko sebe. Bit će to prekrasna zgrada. Njezin spomenik. Neću dopustiti da propadne, odluĉno je pomislila Lara. Lara je nazvala Paula Martina. - Ţao mi je - rekla je njegova tajnica. - Gospodin Martin nije u uredu. Imate li kakvu poruku? - Molim vas recite mu da me nazove - rekla je Lara. Okrenula se prema Kelleru. - Imam predosjećaj koji ţelim da provjeriš. Pogledaj je li sluĉajno Steve Murchison vlasnik tvornice stakla. Trideset minuta kasnije Keller se vratio u Larin ured. Bio je blijed. - Dakle? Jesi li saznao tko je vlasnik tvornice stakla? - Da - rekao je polako. - Registrirana je u Delawareu. Vlasnik je Etna Enterprises. - Etna Enterprises? - Tako je. Kupili su je prije godinu dana. Etna Enterprises pripada Paulu Martinu. 384 TRIDESET TREĆE POGLAYLJE Loš publicitet oko Cameron Enterprisesa se nastavio. Novinari koji su prije zdušno hvalili Laru, sada su se okrenuli protiv nje. Jerry Townsend otišao je do Howarda Kellera. - Zabrinut sam rekao je Townsend. - U ćemu je problem? - Jesi li ĉitao novine?


- Da. Imaju sezonu lova. - Zabrinut sam zbog rođendanske zabave, Howarde. Poslao sam pozivnice. Zbog ovog lošeg publiciteta, svi me odbijaju, Gadovi se boje da bi se mogli zaraziti. To je pravi fijasko, - Što predlaţeš? - Da otkaţemo zabavu. Smislit ću neki izgovor. - Mislim da si u pravu. Ne ţelim da dovedemo Laru u neugodnu situaciju. - Dobro. Otkazat ću. Hoćeš li je obavijestiti? - Da. 385 ·S1DNEYSMEiDON· Nazvao je Terry Hill. - Upravo sam primio obavijest da moraš svjedoĉiti pred istraţnim sudom u Renu, prekosutra. Poći ću s tobom. Zapis ispitivanja Jesseja Shawa. Ispitivanje proveo poruĉnik Sal Mancini. M: Dobro jutro, gospodine Shaw. Ja sam poruĉnik Mancini. Jeste li svjesni da stenograf biljeţi ovaj razgovor? S: Naravno. M: I odrekli ste se prava na odvjetnika? S: Ne trebam odvjetnika. Samo sam našao sat, zaboga, a dovukli su me ovdje kao zvijer. M: Gospodine Shaw, znate li tko je Philip Adler? S: Ne. Zar bih trebao znati? M: Nitko vam nije platio da ga napadnete? S: Rekao sam vam - nikad nisam ĉuo za njega. M: Chicaška policija pronašla je pedeset tisuća dolara gotovine u vašem stanu. Odakle vam taj novac? S: (Ne odgovara) M: Gospodine Shaw...? S; Dobio sam na kocki. M; Gdje? S; Konjske utrke, . , utakmice, , , znate već, M: Imate mnogo sreće, zar ne? S: Da. Valjda. M: Trenutno imate posao u Chicagu. Je li tako? S: Da. M: Jeste li ikad radili u New Yorku? S; Pa, j~dnom jesam,


M: Imam policijski izvještaj u kojem piše da st~ r~d~, .... ~ ,~ ,. ,. ,._ _.__ ,__:_ :_ · D O K Z V 1 J E Z D E B ~L 1 S T A J U · usmrtila građevinskog predradnika Billa Whitmana. Je li tako? S: Da. Bila je to nezgoda. M: Koliko dugo ste bili na tom poslu? S: Ne sjećam se. M: Dajte da vam osvjeţim pamćenje. Bili ste na tom poslu toĉno sedamdeset i dva sata. Doputovali ste avionom iz Chicaga dan prije nezgode s dizalicom i vratili se u Chicago dva dana kasnije. Je li tako? S: Valjda je. M: Prema dokumentima American Airlinesa, otputovali ste iz Chicaga u New York dva dana prije napada na Philipa Adlera i vratili ste se u Chicago sljedećeg dana. Koja je bila svrha tako kratkog puta? S: Htio sam vidjeti neke predstave. M: Sjećate li se naziva predstava koje ste gledali? S: Ne. To je bilo prije dosta vremena. M: U vrijeme nezgode s dizalicom, tko je bio vaš poslodavac? S: Cameron Enterprises. M: A na gradilištu u Chicagu? S: Cameron Enterprises. Howard Keller bio je na sastanku s Larom. Proteklih sat vremena razgovarali su o tome što mogu poduzeti protiv lošeg publiciteta koji dobiva njihova tvrtka, Kad je sastanak trebao završiti, Lara je upitala: - Još nešto? Howard se namrštio. Netko mu je rekao da treba nešto reći Lari, no nije se mogao sjetiti što. Ah, dobro, vjerojatno nije vaţno. 387 · S 1 D N E Y S H E ,L D O N · Simms, posluţitelj, rekao je: - Telefonski poziv za vas, gospodine Adler. Poruĉnik Mancini. Philip je podigao slušalicu. - Dobar dan, poruĉniĉe. Što mogu uĉiniti za vas? - Imam neke vijesti za vas, gospodine Adler. - Što? Jeste li ga pronašli? - Radije bih došao i govorio s vama osobno. Je li to u redu? - Naravno. - Doći ću za jedan sat. Philip je spustio slušalicu, pitajući se o ĉemu detektiv nije ţelio razgovarati preko telefona.


Kada je Mancini stigao, Simms ga je uveo u knjiţnicu. - Dobar dan, gospodine Adler. - Dobar dan. Što se događa? - Uhvatili smo ĉovjeka koji vas je napao. - Jeste li? Iznenaden sam - rekao je Philip. - Mislio sam da ste rekli da je nemoguće uhvatiti takve pljaĉkaše. - On nije obiĉan pljaĉkaš. Philip se namrštio. - Ne razumijem. - On je građevinski radnik. Radi u Chicagu i New Yorku. Ima policijski dosje - napad i provala. Zaloţio je vaš sat, pa smo uzeli njegove otiske. Mancini je podigao luĈni sat, - Ovo je vaš sat, nije li? Philip ga je promatrao, ~~ Ţ~leći ga dodirnuti, Pod sjećao ga je na uţasan frenufa~C ~Cad t~lL1 j8 btla~ ĆOVJe~C 2gr9bio ruku i razrezao je. Oklijevajući, pruţio je ruku i uzeo sat. Pogledao je poledinu odakle su bila izgrebena neka slova. - Da. Moj je. PoruGnik Mancini ponovno je uzeo sat, - zadrţat ćemo ga neko vrijeme kao dokazni materijal, Htio b~h da sutra dOC~ete ll pollCljsku posta)u identificirati tog ćovjeka. ·DOKZV1JEZDEđLISTAJU· Pomisao na to da će se ponovno sresti sa svojim napadaĉem, licem u lice, ispunila je Philipa iznenadnim bijesom. - Doći ću. - Adresa je Police Plaza 1, soba dvjesto dvanaest. U deset sati? - U redu. - Namrštio se. - Što ste mislili kad ste rekli da to nije bio obiĉan pljaĉkaš. Poruĉnik Mancini je oklijevao. - Plaćeno mu je da vas napadne. Philip se zagledao u njega, zapanjen - Što? - Ono što vam se dogodilo nije bila nezgoda. Bilo mu je plaćeno pedeset tisuća dolara da vas povrijedi. - Ne mogu vjerovati - rekao je Philip polako. - Tko bi mu platio pedeset tisuća dolara da me osakati? - Unajmila ga je vaša supruga. TRIDESET ĈETYRTO POGLAVLJE Unajmila ga je vaša supruga. Philip je bio zaprepašten. Lara? Zar je Lara mogla uĉiniti nešto tako uţasno? Ali zašto? - Ne razumijem zašto svaki dan vjeţbaš. Ne moraš odrţati koncert... - Ne moraš ići. ,Ia ţelim supruga. Ne povremenog... Pa nisi nekakav trgovaĉki putnik...


- Optuţila me je da sam ukrala dijamantnu narukvicu koju si joj poklonio. Uĉinila bi sve da te zadrţi... I Ellerbee; - ,Iesi li razmis~ljao o tome da ograniĉis koncerte?... Razgovarao sam s Larom. Lara. U policijskoj postaji bio je u tijeku sastanak javnog tuţitelja, policijskog komesara i poruĉnika Mancinija. Drţavni tuţitelj je govorio: - Nemamo posla s bilo kime. Ta je ţena vrlo utjecajna. Koliko ĉvrstih dokaza imate, porućoiĉe? Mancini je rekao: - Provjerio sam kadrovski odjel u Cameron Enterprisesu. Jesse Shaw bio je unajmljen na 390 ·DOKZV1JEZDEBLISTAJU· zahtjev Lare Cameron. Pitao sam ih je li ikad osobno zaposlila nekoga u građevinskoj ekipi. Odgovor je bio "ne". - Što još? - Kruţile su glasine da se šef konstrukcije po imenu Bill Whitman hvalio svojim kompićima kako zna nešto 0 Lari Cameron što će ga uĉiniti bogatim. Ubrzo nakon toga, usmrtila ga je dizalica kojom je upravljao Jesse Shaw. Shawa su povukli s njegova posla u Chicagu i pozvali u New York. Nakon nesreće odmah se vratio u Chicago. Nema sumnje, bilo je to plaćeno ubojstvo. Sluĉajno, njegovu avionsku kartu platio je Cameron Enterprises. - Što je s napadom na Adlera? - Isti naruĉitelj. Shaw je avionom doputovao u Chicago dva dana prije napada i otišao sljedećeg dana. Da nije postao pohlepan i odluĉio zaraditi još nešto novca i zaloţio sat, umjesto da ga baci, nikad ga ne bismo uhvatili. Policijski komesar je pitao: - Što je s motivom? Zašto bi uĉinila to svome suprugu? - Razgovarao sam s njihovom poslugom. Lara Cameron bila je luda za svojim suprugom. Jedina stvar oko koje su se svadali bili su njegovi odlasci na koncertne turneje. Ţeljela je da on ostaje kod kuće. - A sada je kod kuće. - Baš tako. Y Javni tuţitelj je pitao; - Sto ona kaţe? Poriĉe li? - Nismo ~s ~65 is~itali. Ht~eli smo prvo raz~ovaratx s vama da vidimo kako sto~je stvari.


- Rekli ste da Philip Adler moţe identificirati Shawa? - D~. - Dobro, ·SfDNEYSHE4DON· - Zašto ne pošaljete nekog od vaših ljudi da ispita Laru Cameron? Provjerite što ona ima reći. Lara je bila na sastanku s Howardom Kellerom kad se oglasio interfon. - Poruĉnik Mancini ţeli vas vidjeti. Lara se namrštila. - Zbog ĉega? - Nije rekao. - Pošalji ga unutra. Poruĉnik Mancini znao je da hoda po tankom ledu. Bez ĉvrstih dokaza, bit će teško izvući išta iz Lare Cameron. No moram pokušati, pomislio je. Nije oĉekivao da će ondje sresti Howarda Kellera. - Dobar dan, poruĉniĉe. - Dobar dan. - Upoznali ste Howarda Kellera. - Naravno. Najbolji bacaĉ u Chicagu. - Kako vam mogu pomoći? - pitala je Lara. To je bio nezgodni dio. Prvo ustanovi da je poznavala Jesseja Shawa, a tada je vodi dalje. - Uhitili smo ĉovjeka koji je napao vašeg supruga. - Promatrao je njezino lice. - Jeste? Što...? Howard Keller ju je prekinuo. - Kako ste ga uhvatili? - Zaloţio je sat koji je gospođica Cameron poklonila svome suprugu. - Maricirii je pOri0Vt10 pogledao Laru. Ime mu je Jesse Shaw. Izraz lica nije joj se ni najmanje promijenio. Dobra je, pomislio je Mancini, damica je uistinu dobra. - Poznajete li ga? Lara se namrštila. - Ne. Zar bih trebala? 392 · D O K Z V i J E 2 D E B 1L 1 5 T A J U · Prva pogreška, pomislio je Mancini. Imam je. - Radio je na vašoj zgradi u Chicagu. Radio je za vas na i projektu u Queensu. Upravljao je dizalicom koja je ubila ĉovjeka. Pretvarao se da gleda u svoju biljeţnicu. - Nekog Billa Whitmana. Medicinski istraţitelj utvrdio je da je bila nezgoda. Lari je zastao glas u grlu. - Da...


Prije no što je mogla nastaviti, Keller je progovorio. - Gledajte, poruĉniĉe, imamo stotine ljudi koji rade za ovu tvrtku. Ne moţete oĉekivati da ih sve poznajemo. - Vi ne poznajete Jesseja Shawa? - Ne. I siguran sam da gospođica Cameron... - To bih radije ĉuo od nje, ako nemate ništa protiv. Lara je rekla: Nikad nisam ĉula za tog ĉovjeka. - Plaćeno mu je pedeset tisuća dolara da napadne vašeg supruga. - Ja... ne mogu vjerovati! - Lice joj je iznenada izgubilo boju. Blizu sam, pomislio je Mancini. - Ne znate ništa o tome? Lara ga je promatrala, a oĉi su joj iznenada usplamtjele. - Ţelite li reći... Kako se usuđujete! Ako ga je netko na to naveo, ţelim znati tko je! - Vaš suprug takoder, gospodice Cameron. - Razgovarali ste o tome s Philipom? - Da, ja... Trenutak kasnije, Lara je izletjela iz ureda. Kada je Lara stigla do apartmana, Philip je bio u spavaćoj sobi i pakovao se, nespretno zbog svoje osakaćene ruke. 393 · S I D N E Y S M E l. ~ D O N · - Philipe... Što radiš? Okrenuo se da je pogleda i bilo je kao da je vidi prvi put. Odlazim. - Zašto? Pa valjda nisi povjerovao toj... toj uţasnoj priĉi. - Dosta je laţi, Lara. - Ali ja ne laţem. Moraš me saslušati. Nisam imala ništa s onim što ti se dogodilo. Znaš da te ne bih povrijedila ni za što na svijetu. Volim te, Philipe. Pogledao ju je. - Policija kaţe da je taj ćovjek radio za tebe. Da mu je plaćeno pedeset tisuća dolara da... da uĉini ono što je uĉinio. Zatresla je glavom. - Ne znam ništa o tome. Jedino znam da nisam imala ništa s tim. Vjeruješ li mi? Nijemo ju je promatrao. Lara je stajala ondje jedan dugi trenutak, a zatim se okrenula i izišla iz sobe. Philip je proveo besanu noć u donjogradskom hotelu. Larina slika stalno mu je bila pred oĉima. - Ţeljela bih znati nešto više o toj fondaciji. Moţda bismo se mogli naći da porazgovaramo o tome...


- Jesi li oţenjen...Priĉaj mi o sebi... - Kad slušam tvog Scarlattija, u Napulju sam... - Sanjam snove od opeke, betona i ĉelika, a zatim ih ostvarujem, .. - Došla sam u ~msterdam da te vidim... - Bi li ţelio da odem s tobom u Milano... - Razmazit ćeš me, gospodiĉna... - I namjeravam... I Larina toplina, briţnost i razumijevanje. Zar ju je rnogao toliko pogrešno procijeniti? 394 · D O K Z V 1 J E Z D E B 1L 1 S T A J U · Kada je Philip stigao u policijsku postaju, poruĉnik Mancini ga je ĉekao. Uveo je Philipa u mali auditorij s podignutom platformom na jednom kraju. - Samo ga trebate identificirati. Tako da ga poveţu s Larom, pomislio je Philip. Ondje je bilo poredano šest muškaraca, svi otprilike jednake grade i istih godina. Jesse Shaw bio je u sredini. Kad ga je Philip ugledao, srce mu je naglo poĉelo lupati. Mogao je ĉuti njegov glas kako govori: - Daj mi svoj novĉanik. Mogao je osjetiti uţasnu bol dok mu je noţ rezao ruku. Zar mi je Lara mogla to uĉiniti? - Ti si jedini kojega sam ikad voljela. Poruĉnik Mancini je govorio: - Dobro pogledajte, gospodine Adler. - Od sada ću raditi kod kuće. Philip me treba... - Gospodine Adler... - Naći ćemo ti najbolje lijeĉnike na svijetu... Uvijek je bila uz njega, njegujući ga i brinući se za njega. - Ako Muhamed neće doći k brdu... - Hoćete li mi ga pokazati? - Udala sam se jer sam bila ludo zaljubljena u lebe. Još uvijek sam. Ĉak ako više nikad ne budemo vodili ljtcbav, bit će mi dobro. Ţelim samo da me zagrliš i da me voliš... I zaista je tako mislila. A zatim posljednja scena u Stanu, - Nisam imala ništa s tim što ti se do~odilo. Ne bih te povrijedila ni za što na svijetu... - Gospodine Adler... Policija je sigurno pogriješila, pomislio je Philip. Zaboga, vjerujem joj. Nije to mogla uĉiniti! Mancini je opet progovorio: - Koji od njih? A Philip ga je pogledao i rekao: - Ne znam.


395 · S 1 D N E Y S H E ~L D O N · - Sto? - Ne vidim ga. - Rekli ste da ste ga dobro vidjeli. - Tako je - Tada mi recite koji je. - Ne mogu - rekao je Philip. - Nije ovdje. Lice poruĉnika Mancinija se smrklo: - Sigurni ste? Philip je ustao. - Potpuno sam siguran. - Tada je to sve, gospodine Adler. Mnogo vam hvala na suradnji. Moram pronaći Laru, pomislio je Philip. Moram pronaći Laru. Sjedila je za stolom, gledajući kroz prozor. Philip joj nije povjerovao. To ju je uţasno boljelo. I Paul Martin. Naravno, on je stajao iza toga. No zašto je to uĉinio? - Sjećaš li se kad sam ti rekao da bi se tvoj suprug trebao brinuti za tebe? Ĉini mi se da mu to baš ne ide najbolje. Netko bi trebao s njim popriĉati. Je li to bilo stoga što ju je volio? Ili je ĉin osvete jer ju je mrzio? Ušao je Howard Keller. Lice mu je bilo blijedo i upalo. - Upravo su mi javili. Izgubili smo Cameron Towers, Lara. I Southern Insurance i Mutual Overseas se povlaĉe jer ne moţemo završiti zgradu kad smo planirali. Nikako ne moţemo izići na kraj s otplatama hipoteka, Zamalo smo uspjel~, zar ns? Najveći neboder na svijetu. la... ţa0 ml je. Znam koliko ti je to znaĉilo. Lara se okrenula, a Kellera je zaprepastio njezin izgled. Lice joj je bilo blijedo i imala je crne podoĉnjake. Ĉinila se ošamućenom, kao da je iz nje iscijedena sva snaga. 396 * D O K Z V 1 J E Z D E (r) L I 5 T A J U · - Lara... jesi li ĉula što sam rekao? Izgubili smo Cameron Towers. Kad je progovorila, glas joj je bio neprirodno miran. - Ĉula sam te. Ne brini se, Howarde. Posudit ćemo na neke druge zgrade i sve otplatiti. Plašila ga je. - Lara, više nemamo ništa na što moţemo posuditi. Morat ćeš objaviti bankrot i... - Howarde..? -- Da? - Moţe li ţena suviše voljeti muškarca? - Molim?


Glas joj je bio beţivotan. - Philip me je napustio. To je objašnjavalo mnogo toga. - Ja... ţao mi je, Lara. Na licu joj je bio ĉudan smiješak. - Zanimljivo, nije li? Gubim sve odjednom. Prvo Philipa, a sada moje zgrade. Znaš li što je to, Howarde? To su Sudenice. Protiv mene su. Ne moţeš se boriti protiv Suđenica, zar ne? Nikad je nije vidio tako satrtu bolom. To ga je razdiralo. - Lara... - Još nisu gotovi sa mnom. Danas moram otići u Reno, na saslušanje pred istraţnim sudom. Ako... Interfon je zazvonio. - Ovdje je poruĉnik Mancini. - Pošalji ga unutra. Howard Keller upitno je pogledao Laru. - Mancini? ~~Q Ţ~Ij i Lara je duboko udahnula. - Došao me je uhititi, Howarde, - Uhititi te? O ĉemu priĉaš? Glas joj je bio veoma tih. - Misle da sam naruĉila napad na Philipa. 397 ·S1DNEYSHELDON· - To je smiješno! Ne mogu... Vrata su se otvorila i ušao je poruĉnik Mancini. Stajao je ondje, gledajući ih nekoliko trenutaka, a tada zakoraĉio naprijed. - Imam nalog za vaše uhićenje. Howard Keller je problijedio. Zaštitniĉki se postavio ispred Lare i rekao grubo: - Ne moţete to uĉiniti. Ona nije ništa skrivila. - U pravu ste, gospodine Keller. Neću uhititi nju. Nalog je za vas. 398 TRIDESET PETO POGLAVLJE I~apis s ispitivanja Howarda Kellera. Ispitivanje proveo detektiv poruĉnik Sal Mancini. M: Jesu li vam proĉitali prava, gospodine Keller? K: Da. M: I odrekli ste se prava na odvjetnika. K: Ne trebam odvjetnika. Ionako bih sve priznao. Ne bih mogao dopustiti da se Lari išta dogodi. M: Platili ste Jesseju Shawu pedeset tisuća dolara da napadne Philipa Adlera? K: Da. M: Zašto? K: Ĉinio ju je nesretnom. Molila ga je da ostane kod kuće s njom, no on ju je stalno ostavljao. M: I tako ste ga dali osakatiti.


K; Nije bilo tako. Nisam htio da Jesse ode tako daleko. Zanio se, M: Prićajte mi o Billu Whitmanu. K: Bio je gad. Htio je ucjenjivati Laru. Nisam mu to mogao dopustiti. Uništio bi je. M: Pa ste ga dali ubiti? K: Zbog Lare, da. 399 · S I D N E Y S H E C.~ D O N · M: Je li ona znala što radite? K: Naravno da nije. Nikada to ne bi dopustila. Ne. Vidite, ja sam bio ovdje da je zaštitim. Sve što sam uĉinio, uĉinio sam zbog nje. Umro bih za nju. M: Ili ubio za nju. K: Mogu li vas nešto pitati? Kako ste saznali da sam ja bio umiješan? Kraj ispitivanja. U policijskoj postaji, kapetan Bronson rekao je Manciniju: Zaista, kako si saznao da je on iza toga? - Ostavio je trag, a ja sam ga otkrio. Zamalo sam ga previdio. U dosjeu Jesseja Shawa piše da je bio uhićen kad mu je bilo sedamnaest godina jer je ukrao neku bejzbolsku opremu od drugoligaške momĉadi Chicago Cubsa. Provjerio sam i, naravno, bili su u istoj momĉadi. Tada je Keller pogriješio. Kad sam ga pitao, rekao mi je da nikad nije ĉuo za Jesseja Shawa. Nazvao sam prijatelja koji je bio sportski urednik za chicaški Sun Times. Sjećao ih se obojice. Bili su prijatelji. Shvatio sam da je Keller sredio Shawu posao kod Cameron Enterprisesa. Lara Cameron zaposlila je Jesseja Shawa na Kellerov nagovor. Vjerojatno nikad nije vidjela Shawa. - Svaka ĉast, Sal. Mancini je zatresao glavom. - Znate li što? Na kraju, svelo bi se na isto, Da ga nisam uhvatio, nego da sam nastavio proganjati Laru Cameron, Howard Keller bi sve priznao. Njezin svijet se rušio. Lara nije mogla vjerovati da je baš Howard Keller bio odgovoran za uţasne stvari koje su se 400 ·DOKZVIJEZDES1LISTAJU· dogodile. Uĉinio je to za mene, pomislila je Lara. Pokušat ću mu pomoći.


Javila se Kathy: - Stigao je automobil, gospođice Cameron. Jeste li spremni? - Da. - Putuje u Reno, gdje će svjedoĉiti pred istraţnim sudom. Pet minuta nakon Larina odlaska, Philip je nazvao njezin ured. - Ţao mi je, gospodine Adler. Baš ste se mimoišli. Već je na putu u Reno. Osjetio je bolno razoĉaranje. Oĉajniĉki ju je ţelio vidjeti, zamoliti je za oproštaj. - Kad vam se javi, recite joj da je ĉekam. - Reći ću joj. Obavio je još jedan poziv koji je trajao desetak minuta i zatim nazvao Williama Ellerbeeja. - Bille... Ostajem u New Yorku. Poduĉavat ću na Juliardu. - Što mi mogu uĉiniti? - Pitala je Lara. Terry Hill je rekao: - Ovisi. Saslušat će tvoje svjedoĉenje. Mogu presuditi da si nevina, u kojem sluĉaju ti vraćaju kasino, ili mogu zakljuĉiti da imaju dovoljno do kaza da te optuţe, Ako presuda bude takva, ĉeka te kriviĉni postupak i prijeti ti zatvor, Lara je nešto promrmljala. - Molim? - Kaţem da je tata imao pravo. To su Suđenice. Saslušanje pred istraţnim sudom trajalo je ĉetiri sata. Laru su ispitivali o tome kako je kupila hotel i kasino Cameron 401 · S 1 D N E Y S H E ~. "D O N · Palace. Kad su izišli iz dvorane, Terry Hill joj je stisnuo ruku. Bila si vrlo dobra, Lara. Mislim da si ih uistinu zađivila. Nemaju ĉvrstih dokaza protiv tebe, pa je vrlo vjerojatno da... Prekinuo je, zateĉen. Lara se okrenula. Paul Martin je ušao u predvorje. Bio je odjeven u staromodno odijelo s prslukom, a sijeda mu je kosa bila poĉešljana jednako kao onda kad ga je Lara prvi put srela. Terry Hill je rekao: - O, Boţe! Došao je svjedoĉiti. - Okrenuo se Lari. - Koliko te mrzi? - Kako to misliš? - Lara, ako su mu ponudili da će mu kao olakotnu okolnost uzeti svjedoĉenje protiv tebe, gotova si. Ići ćeš u zatvor. Lara je pogledala prema Paulu Martinu. - Ali onda... uništit će i sebe.


- Zato sam te pitao koliko te mrzi. Hoće li si to uĉiniti da te uništi? Lara je rekla: - Ne znam. Paul Martin im je prilazio. - Zdravo, Lara. Ĉujem da ti ide loše u posljednje vrijeme. - Oĉi mu nisu otkrivale ništa. - Tako mi je ţao. Lara se sjetila rijeĉi Howarda Kellera. On je Sicilijanac. Oni nrkad ne opraštaju i nikad ne zaborav jaju. Nosio je u sebi tu goruću ţeđ za osvetom, a ona nije imala pojma o tome. Paul Martin se spremao otići. - Paule... Zastao ~e. - Da? - Moram razgovarati s tobom. Oklijevao je trenutak. - U redu. Pokazao je niz hodnik, prema praznom uredu. Moţemo razgovarati ondje. 402 ·DOKZVIJEZDEBL1STAJU· Terry Hill ih je gledao kako ulaze u ured. Za njima su se zatvorila vrata. Dao bi sve da je mogao ĉuti njihov razgovor. Nije znala odakle da poĉne. - Što ţeliš, Lara? Bilo je mnogo teţe nego što je oĉekivala. Kad je progovorila, glas joj je bio promukao. - Ţelim da me pustiš. Podigao je obrve. - Kako mogu? Ne drţim te? - Rugao joj se. Jedva je disala. - Ne misliš li da si me dovoljno kaznio? Paul Martin je stajao, nepomiĉan, a s lica mu se ništa nije moglo proĉitati. - Bilo nam je divno dok smo bili zajedno, Paule. Osim Philipa, ti si mi znaĉio više od ikoga u ţivotu. Dugujem ti više nego što ću ti ikad moći vratiti. Zaista te nisam ţeljela povrijediti. Moraš mi vjerovati. Bilo joj je teško nastaviti. - Imaš moć da me uništiš. Je li to ono što zaista ţeliš? Hoćeš li biti sretan ako me pošalješ u zatvor? - Borila se sa suzama. - Molim te, Paule. Vrati mi moj ţivot. Molim te, prestani me smatrati neprijateljem... Paul Martin je samo stajao, a crne mu oĉi nisu ništa odavale. - Molim te za epreštaj... Ja... Suv"iše sam umerna da se nastavim boriti, Paule. Pobijedio si... - Glas joj se slomio. Netko je zakucao na vrata i sudski posluţitelj je zavirio u sobu. Istraţni sud vas ĉeka, gospodine Martin.


Stajao je, dugo gledajući Laru, a potom se okrenuo i otišao bez ijedne rijrrći. 403 · S 1 D N E Y S H E L ~D O N · Gotovo je, pomislila je Lara. Sve je svršeno. Terry Hill ţurno je ušao u ured. - Da sam barem znao da će svjedoĉiti! Sada rnoţemo samo ĉekati. Ĉekali su. Ĉinilo se poput vjeĉnosti. Kad je Paul Martin konaĉno izišao iz dvorane za saslušanje, izgledao je umorno i iscrpljeno. Ostario je, pomislila je Lara. Krivi me zbog toga. Promatrao ju je. Oklijevao je trenutak, a zatim joj prišao. - Nikad ti neću moći oprostiti. Napravila si budalu od mene. Ali ti si bila nešto najljepše što mi se ikad dogodilo. Nisam im ništa rekao, Lara. Oĉi su joj se napunile suzama. - Oh, Paule. Nisam znala kako... - Smatraj to mojim rođendanskim poklonom. Sretan rođendan, mala. Gledala ga je kako odlazi i tek tada joj je sinulo što je rekao. Bio je njezin rodendan! Događaji su se gomilali, tako da je potpuno zaboravila na to. I na zabavu. Dvije stotine gostiju ĉekat će je u Cameron Plazi na Manhattnu! Lara se okrenula Terryju Hillu. - Moram se veĉeras vratiti u New York. Ĉekaju me na zabavi. Hoće li me pustiti? - Samo malo - rekao je Terry Hill. Nestao je u sobi za saslušanje i kad je izišao pet minuta kasnije, rekao je: - Moţeš otići u New York. Istraţni sud donijet će presudu ujutro, no sada je to samo formalt~ost, Moţeš se vratiti većeras. Usput, tvoj je prijatelj rekao istinu. Ništa 1m nije rekao. Trideset minuta kasnije Lara je putovala u New York. - Hoće li ti biti dobro? - pitao je Terry Hill. 404 .DOKZV1JEZDEB~LISTAJU. Pogledala ga je i rekla: - Naravno da hoće. - Na zabavi će se stotine ljudi okupiti u njezinu ĉast. Uzdignut će glavu. Ona je Lara Cameron. Stajala je usred prazne Velike plesne dvorane i ogledavala se. Stvorila sam ovo. Stvorila sam spomenike koji se uzdiţu u nebo, koji su promijenili ţivote tisuća ljudi diljem Amerike. A sada će sve pripasti


bezliĉnim bankarima. Mogla je jasno ĉuti oĉev glas: Sudenice. Uvijek su bile protiv mene. Pomislila je na Glace Bay i mali penzion u kojem je odrasla. Sjetila se kako je bila prestrašena prvog dana u školi: Zna li netko rijeĉ na j? Sjetila se stanara. Billa Rogersa: .... - Prvo pravilo u poslu s nekretninama je TN. Nemoj to nikad zaboraviti. Charlesa Cohna: - Jedem samo košer hranu a, na ţalost, to se u Glace Bayu ne moţe nabaviti. - Ako bih dobila tu zemlju... biste li je zakupili na pet godina? - Ne, Lara. Zakupio bih je na deset godina... Seana Mac Allistera... - Trebao bi mi zaista dobar razlog da ti posudim novac!... Jesi li ikad imala ljubavnika... I Howarda Kellera ... - Pogriješila si u startu... - Ţelim da doc~eš raditi za mene... A tada uspjeh. Divan, sjajan uspjeh. I Philip. Njezin Lochinvar, Muškarac kojeg je oboţavala, To je bio najstrašniji gubitak. Zaĉula je glas: - Lara... Okrenula se. aos · S I D N E Y S H E l~ D O N · Bio je to Jerry Townsend. - Carlos mi je rekao da si ovdje. Prišao joj je. - Ţao mi je zbog rodendanske zabave. Pogledala ga je. - Što... što se dogodilo? Zagledao se u nju. - Zar ti Howard nije rekao? - Što mi je trebao reći? - Toliko je ljudi otkazalo zbog lošeg publiciteta, pa smo zakljuĉili da ju je najbolje otkazati. Zamolio sam Howarda da ti kaţe. - Da budem iskren, u posljednje vrijeme imam problema s pamćenjem. Lara je rekla blago: - Nije vaţno. - Po posljednji je put pogledala tu prekrasnu dvoranu. - Imala sam svojih petnaest minuta, zar ne? - Što? - Ništa. - Krenula je prema vratima. - Lara, pođimo do ureda. Moramo srediti neke stvari. - U redu. Vjerojatno više nikad neću biti u ovoj zgradi, pomislila je Lara. Dok su se dizalom vozili do ureda, Jerry je rekao: - Ĉuo sam za Kellera. Teško je povjerovati da je on odgovoran za to što se dogodilo.


Lara je zatresla glavom. - Ja sam odgovorna, Jerry. Nikad si neću oprostiti. - Nisi ti kriva. Osjetila je iznenadni val osamljeno$ti, - Jerry, ako još nisi veĉerao... - Ţao mi je, Lara. Veĉeras imam posla. - Oh. U redu je. Vrata dizala su se otvorila i izišli su. - Papiri koje moraš potpisati su na stolu u konferencijskoj dvorani - rekao je Jerry. 406 · D O K Z V 1 J E Z D E 8 ~L I S T A J U · - Dobro. Vrata konferencijske dvorane bila su zatvorena. Pustio je Laru da otvori vrata, a kad je to uĉinila, ĉetrdeset glasova je zapjevalo: - Sretan ti rođendan... Lara je stajala, zapanjena. Soba je bila puna ljudi s kojima je radila godinama - arhitekti, opskrbljivaĉi i voditelji gradnje. Bili su tu Charles Cohn i profesor Meyers. Horace Guttman, Kathy i otac Jerryja Townsenda. No jedini kojega je Lara vidjela bio je Philip. Prilazio joj je, ispruţenih ruku i iznenada je shvatila da jedva diše. - Lara... - zagrlio ju je. Bila je u njegovu naruĉju, boreći se sa suzama i pomislila je: Stigla sam kući. Ovamo pripadam, i bio je to iscjeljujući, blaţeni osjećaj mira. Dok ga je grlila Lara je osjetila divnu toplinu. Samo je to vaţno, pomislila je Lara. Ljudi su se gurali oko nje i ĉinilo se da svi govore u isto vrijeme. - Sretan rođendan, Lara... - Izgledaš divno... - Jesi li se iznenadila... Lara se okrenula Jerryju Townsendu. - Jerry, kako si...? Odmahnuo je glavom. - Philip je sve organizirao. - Oh, dušo! Stigli su konobari noseći pića i hors d "oeuvres. Charles Cohn je rekao; - Ma što se desilo, ponosim se tobot~, Lara. Rekla si da ţeliš ostaviti trag i uspjela si, Otac Jerryja Townsenda govorio je: - Dugujem ţivot ovoj ţeni. - I ja isto - nasmiješila se Kathy. - Nazdravimo - rekao je Jerry Townsend - najboljoj šefici koju sam ikad imao i koju ću ikad imati. 407


· S 1 D N E Y S H E :." D O N · Charles Cohn je podigao ĉašu. - Divnoj djevojĉici koja je postala divna ţena! Zdravice su se nastavljale i, na posljetku, došao je red na Philipa. Toliko toga je ţelio reći, no sve je sveo na tri rijeĉi: - Ţeni koju volim. Larine su se oĉi napunile suzama. Jedva je govorila. - Ja... toliko vam toga svima dugujem - rekla je. - Nikad vam se neću moći oduţiti. Samo ţelim reći - zagrcnula se, nesposobna da nastavi - hvala vam. Lara se okrenula prema Philipu. - Hvala ti za ovo, ljubavi. To mi je najljepši rodendan u ţivotu. - Iznenada se sjetila. - Moram se veĉeras vratiti u Reno! Philip ju je pogledao i osmjehnuo se. - Nikad nisam bio u Renu... Pola sata kasnije bili su u limuzini na putu u zraĉnu luku. Lara je drţala Philipa za ruku i razmišljala: Zapravo, nisam sve izgubila. Provest ću ostatak ţivota pokušavajući mu se oduţiti. Ništa drugo nije vaţno. Jedino mi je vaţno da budem s njim i brinem se za njega. Ne trebam ništa drugo. - Lara... Gledala je kroz prozor. - Stani, Max! Limuzina je brzo zakoĉila i zaustavila se. Philip ju je gledao, zbunjen. Stali su ispred golema praznog zemljišta, prekrivenog korovom, Lara ga je promatrala. - Lara... - Vidi, Philipe! Vidi! Okrenuo je glavu. - Što? - Zar ne vidiš? - Što to? 408

Sidney sheldon dok zvezde blistaju  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you