Page 1

Ines Brajac, Esma Halepović-Đečević, Marija Kaštelan, Larisa Prpić-Massari, Darinka Periša / KOŽNE I SPOLNO PRENOSIVE BOLESTI


MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB BIBLIOTEKA SREDNJOŠKOLSKI UDŽBENICI Ines Brajac, Esma Halepović-Đečević, Marija Kaštelan, Larisa Prpić-Massari, Darinka Periša / KOŽNE I SPOLNO PRENOSIVE BOLESTI Autori: prof. dr. sc. Ines BRAJAC, spec. dermatovenerologije, predstojnica Klinike za kožne i spolne bolesti KBC-a Rijeka mr. sc. Esma HALEPOVIĆ-ĐEČEVIĆ, spec. dermatovenerologije, nastavnica zdravstvene struke Medicinske škole u Rijeci prof. dr. sc. Marija KAŠTELAN, spec. dermatovenerologije, pročelnica Katedre za dermatovenerologiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci doc. dr. sc. Larisa PRPIĆ-MASSARI, spec. dermatovenerologije, Katedre za dermatovenerologiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci dr. Darinka PERIŠA, spec. dermatovenerologije, Klinike za kožne i spolne bolesti KBC-a Rijeka Stručna urednica: mr. sc. Esma HALEPOVIĆ-ĐEČEVIĆ, spec. dermatovenerologije Recenzenti: prof. dr. sc. Franjo GRUBER prof. dr. sc. Zdravko PERIŠ

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 701669 ISBN 978-953-176-406-3

Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa Republike Hrvatske odobrava za uporabu udžbenik Kožne i spolno prenosive bolesti za 2., 3. i 4. razred srednje medicinske i zdravstvene škole, Rješenjem – Klasa: UP/I°-602-09/08-03/00207; Ur. br: 533-12-09-02, od 30. travnja 2009. godine © Sva prava pridržana. Ova je knjiga zaštićena autorskim pravima i ne smije se ni djelomično reproducirati, pohraniti u sustavu za reproduciranje, niti prenositi u bilo kojem obliku i na bilo koji način bez pismenoga dopuštenja autora i izdavača.


Ines Brajac, Esma Halepović-Đečević, Marija Kaštelan, Larisa Prpić-Massari, Darinka Periša

KOŽNE I SPOLNO PRENOSIVE BOLESTI udžbenik za srednje medicinske i zdravstvene škole

MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB, 2009.


Proslov Nakon višegodišnjega rada u nastavi kao nastavnica stručnih kliničkih predmeta u Medicinskoj školi u Rijeci, uvidjela sam značenje nedostatka udžbenika za predmet Dermatologija. Tako sam došla na ideju o pisanju udžbenika koju su susvesrdno prihvatile pročelnica Katedre za dermatologiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, prof. dr. sc. Marija Kaštelan i predstojnica Klinike za kožne i spolne bolesti KBC-a Rijeka, prof. dr. sc. Ines Brajac. Uz podršku izdavača Medicinske naklade, ideja o pisanju brzo se pretočila u djelo i pred nama je prvi srednjoškolski udžbenik u Republici Hrvatskoj za Kožne i spolno prenosive bolesti. Udžbenik je pisan prema planu i programu Ministarstva znanosti, obrazovanja i športa Republike Hrvatske. Namijenjen je praćenju nastavnih sadržaja iz predmeta Dermatologija za programe fizioterapeutskih tehničara, kozmetičara, medicinskih kozmetičara i medicinskih sestara u srednjim medicinskim i zdravstvenim školama. Slijed poglavlja u knjizi sačinjen je tako da prati nastavni plan te prethodni sadržaji pomažu u učenju sljedećih. Sadržaj poglavlja obuhvaća najučestalije kožne i spolno prenosive bolesti, a za učenike koji žele naučiti više navedena je i literatura koja se preporučuje. Na početku svakog poglavlja istaknut je sadržaj poglavlja, a na kraju sažetak i pitanja za učenje. U tekstu su navedeni crteži i slike u poglavlju iz kliničke prakse koji će zainteresirati učenike da istražuju i pronalaze nove informacije koje im danas omogućuju nove tehnologije. Neke izuzetno rijetke bolesti nisu navedene, misleći da bi tako nepotrebno opterećivali učenike sadržajima koje u praksi neće susresti ili će imati rijetku priliku vidjeti, a što mogu pročitati u literaturi koja im se preporučuje. mr. sc. Esma Halepović-Đečević, nastavnica stručnih kliničkih predmeta u Medicinskoj školi u Rijeci, stručna urednica udžbenika

V


Dragi učenici, uvaženi nastavnici!

Želja nam je da udžbenik Kožne i spolno prenosive bolesti za srednju školu pomogne učenicima u učenju predmeta Dermatologija, a nastavnicima olakša rad. Nastavne sadržaje u ovom udžbeniku željeli smo učiniti zanimljivijim crtežima i slikama iz kliničke prakse Klinike za kožne i spolne bolesti KBC-a Rijeka. Sažetak poglavlja daje kratke odgovore na postavljena pitanja na koja ćete nakon rada na tekstu i slikama lakoćom odgovoriti ili u protivnom, naći u tekstu. Polazeći od činjenica da je koža organ ljudskoga tijela, a dermatovenerologija klinička grana medicine, u pisanju teksta nastojali smo se služiti pretežno medicinskom terminologijom, a latinskim nazivima gdje je to moguće dodali smo hrvatske nazive. U posljednjem poglavlju opisali smo spolno prenosive infekcije koje se uče u predmetu Dermatologija. Nadamo se da će ovim udžbenikom učenici upotpuniti medicinsko obrazovanje te nam pitanjima, prijedlozima i savjetima pomoći u novim izdanjima. Posebno se želimo zahvaliti izdavaču, prof. Anđi Raić koja je prepoznala našu želju i potrebu za ovakvim udžbenikom te stručnom timu koji je udžbenik grafički opremio i dotjerao, a koji sačinjavaju gospođa Gordana Kstrapeli i Maja Brozinčević. Autorice udžbenika

Fotografije: Fotodokumentacija Klinike za kožne i spolne bolesti KBC-a Rijeka Autori crteža: Theodor de CANZIANI JAKŠIĆ, prof. mr. sc. Esma HALEPOVIĆ-ĐEČEVIĆ, spec. dermatovenerologije prof. dr. sc. Marija KAŠTELAN, spec. dermatovenerologije

VI

DERMATOVENEROLOGIJA


Sadržaj 1. Dermatovenerološka propedeutika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1.1.

Građa kože . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

1.1.1. Makroskopski izgled kože . . . . . . . . . . . 2 1.1.2. Mikroskopski izgled kože . . . . . . . . . . . 3 1.1.2.1. Epidermis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 1.1.2.2. Dermis – Cutis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 1.1.2.3. Hypodermis – subcutis. . . . . . . . . . . . .8

1.2.

Funkcije kože . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.2.5.

1.3.

Zaštitna funkcija kože . . . . . . . . . . . . . . . 9 Imunosna funkcija kože . . . . . . . . . . . . 10 Termoregulacijska funkcija kože . . . . 10 Osjetna funkcija kože . . . . . . . . . . . . . . 11 Sekrecijska funkcija kože . . . . . . . . . . . 11

Dijagnostika kožnih bolesti . . . . . . . . . 11

1.3.1. Anamneza ili uzimanje podataka . . . 11 1.3.2. Opći status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.3.3. Dermatološki status . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.3.3.1. Eflorescencije u razini kože . . . . . . 12 1.3.3.2. Eflorescencije iznad razine kože . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.3.3.3. Eflorescencije ispod razine kože . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1.3.4 Fizikalne dijagnostičke metode. . . . . 16 1.3.5. Laboratorijske pretrage . . . . . . . . . . . . 17

2. Dermatološka terapija . . . . . . . . . . . . 19 2.1. 2.2. 2.3.

Lokalno liječenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Sistemsko liječenje . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Fizikalna terapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4.

2.4. 2.5. 2.6.

Krioterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Liječenje električnom strujom . . . . . . 22 Dermoabrazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Liječenje ultraljubičastim svjetlom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Ionizirajuće zračenje . . . . . . . . . . . . . . . 23 Dermatološka kirurgija . . . . . . . . . . . . . 23 Laser . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

2.7.

Klimatsko liječenje . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

3. Infekcije kože . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.1.

Bakterijske infekcije kože – piodermije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

3.1.1. Epidermalne piodermije . . . . . . . . . . . 26 3.1.1.1. Impetigo contagiosa . . . . . . . . . . . . . 26 3.1.1.2. Stomatitis anguli oris . . . . . . . . . . . . . 27 3.1.1.3. Pityriasis alba simplex . . . . . . . . . . . . 27 3.1.1.4. Erysipelas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3.1.2. Folikularne piodermije . . . . . . . . . . . . . 28 3.1.2.1. Folliculitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3.1.2.2. Furunculus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.1.2.3. Carbunculus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.1.3. Posebne bakterijske bolesti kože . . . 29 3.1.3.1. Lajmska bolest – Morbus Lyme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

3.2.

Virusne infekcije kože – kožne viroze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

3.2.1. Vezikulozne viroze . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.2.1.1. Herpes simplex . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.2.1.2. Herpes zoster . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3.2.2. Papulozne viroze . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.2.2.1. Verrucae . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.2.2.2. Mollusca contagiosa . . . . . . . . . . . . . 34

3.3.

Gljivične infekcije kože – dermatomikoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

3.3.1. Saprofitije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 3.3.1.1. Pityriasis versicolor . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.3.2. Dermatofitije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.3.2.1. Microsporosis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.3.2.2. Trichophytia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 3.3.2.3. Candidosis (candidiasis) . . . . . . . . . 38

3.4.

Parazitarne dermatoze . . . . . . . . . . . . . 39

3.4.1. Pediculosis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 3.4.2. Scabies (svrab) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

4. Alergijske kožne bolesti . . . . . . . . . . . 43 4.1.

Urticaria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

4.2.

Angioedema(oedema Quincke) . . . . . 47

VII


4.3. 4.4. 4.5.

Anafilaktički šok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Medikamentni egzantemi . . . . . . . . . . 48 Kontaktni dermatitisi (dermatitis e contactu) . . . . . . . . . . . . . 50

4.5.1. Kontaktni alergijski dermatitis (dermatitis allergica e contactu) . . . . . 50 4.5.2. Kontaktni nealergijski dermatitis (dermatitis e contactu non allergica) . 51

4.6.

Atopijski dermatitis . . . . . . . . . . . . . . . . 52

5. Psorijaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 5.1. 5.2.

Psoriasis vulgaris – ljuskavica . . . . . . . 56 Posebni oblici psorijaze . . . . . . . . . . . . 59

5.2.1. Artropatska psorijaza (psoriasis arthropathica) . . . . . . . . . . . . 59 5.2.2. Psoriasis erythrodermica . . . . . . . . . . . . 59 5.2.3. Psoriasis pustulosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

5.3.

Liječenje psorijaze . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

6. Autoimune kožne bolesti . . . . . . . . . . 63 6.1.

7.3.1. Dermatitis detritiva . . . . . . . . . . . . . . . . 75

8. Fotodermatoze i poremećaji pigmentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 8.1.

Fotodermatoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

8.1.1. Akutne primarne fotodermatoze . . . 78 8.1.1.1. Dermatitis solaris. . . . . . . . . . . . . . . . . 78 8.1.2. Kronične primarne fotodermatoze . 79 8.1.3. Sekundarne fotodermatoze . . . . . . . . 79 8.1.3.1. Fototoksični dermatitis . . . . . . . . . 79 8.1.3.2. Fotoalergijski dermatitis . . . . . . . . 81

8.2.

Poremećaji pigmentacije . . . . . . . . . . . 81

8.2.1. Hiperpigmentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 8.2.1.1. Melasma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 8.2.2. Depigmentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 8.2.2.1. Albinizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 8.2.2.2. Vitiligo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

9. Bolesti žlijezda znojnica . . . . . . . . . . . 85 9.1.

Poremećaji u radu znojnica . . . . . . . . . 86

9.1.1. Hyperhidrosis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Sclerodermia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

9.1.2. Hypohidrosis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

6.1.1. Sclerodermia circumscripta . . . . . . . . . . 64 6.1.2. Sclerodermia systemica . . . . . . . . . . . . . . 65

9.1.3. Anhidrosis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

6.2.

Lupus erythematosus . . . . . . . . . . . . . . . . 66

6.2.1. Lupus erythematosus chronicus discoides (CDLE) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 6.2.2. Lupus erythematosus subacutus . . . . . 67

9.1.4. Miliaria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

10. Bolesti žlijezda lojnica . . . . . . . . . . . . 89 10.1. Bolesti vezane uz poremećaj rada žlijezda lojnica . . . . . . . . . . . . . . . 90 10.1.1. Sebostasis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

6.2.3. Lupus erythematosus systemicus . . . . 67

6.3.

10.1.3. Dermatitis seborrhoica . . . . . . . . . . . . . . 90

7. Oštećenja kože uzrokovana fizikalnim i kemijskim čimbenicima 71

10.1.4. Acne vulgaris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

7.1.

Mehanička oštećenja. . . . . . . . . . . . . . . 72

7.1.1. Callus (tylositas) ili žulj . . . . . . . . . . . . . 72 7.1.2. Clavus ili kurje oko . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 7.1.3. Decubitus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

7.2.

Termička oštećenja . . . . . . . . . . . . . . . . 73

7.2.1. Oštećenja toplinom . . . . . . . . . . . . . . . . 73 7.2.1.1. Combustio ili opeklina. . . . . . . . . . . 73 7.2.2. Oštećenja hladnoćom. . . . . . . . . . . . . . 74 7.2.2.1. Congelatio ili smrzotina . . . . . . . . . 74 7.2.2.2. Perniones ili ozebline . . . . . . . . . . . . 74

7.3.

VIII

10.1.2. Seborrhoe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Dermatomyositis/polymyositis . . . . . . . 68

Kemijska oštećenja kože . . . . . . . . . . . 74

DERMATOVENEROLOGIJA

10.1.5. Rosacea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 10.1.6. Dermatitis perioralis . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

11. Bolesti kose . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 11.1. Strukturne promjene dlake uzrokovane vanjskim uzrocima . . . . 96 11.2. Pretjerani rast dlake . . . . . . . . . . . . . . . . 96 11.2.1. Hypertrichosis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 11.2.2. Hirsutismus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

11.3 Stečeni poremećaji uz gubitak dlake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 11.3.1. Effluvium . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96


11.3.2. Alopecia androgenetica . . . . . . . . . . . . . 97 11.3.3. Alopecia areata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 11.3.4. Gubitak dlake uzrokovan vanjskim čimbenicima . . . . . . . . . . . . . 98

11.4. Promjene u boji dlake . . . . . . . . . . . . . . 98 11.4.1. Fiziološke promjene . . . . . . . . . . . . . . . 99 11.4.2. Egzogeno uzrokovane promjene boje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

12. Bolesti noktiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 12.1. 12.2. 12.3. 12.4. 12.5. 12.6.

Onychomycosis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Paroncyhia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Onychogryposis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Onychoschisis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Onycholisis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Unguis incarnatus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

13. Poremećaji venske cirkulacije. . . . . 105 13.1. 13.2. 13.3. 13.4.

Proširene vene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Površinski tromboflebitis . . . . . . . . . . 107 Flebotromboza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Kronična venska insuficijencija . . . . 108

14. Nevusi, prekanceroze, benigni i maligni tumori kože. . . . . . . . . . . . . . 111 14.1. Nevusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 14.2. Benigni tumori kože . . . . . . . . . . . . . . 113 14.2.1. Keratosis seborrhoica (verruca seborrhoica) . . . . . . . . . . . . . . 113 14.2.2. Fibroma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 14.2.3. Keloid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 14.2.4. Haemangioma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 14.2.5. Vaskularne malformacije . . . . . . . . . . 115

14.3. Prekanceroze kože i usne šupljine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

14.4. Zloćudni tumori kože . . . . . . . . . . . . . 117 14.4.1. Carcinoma basocellulare (epithelioma basocellulare, basalioma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 14.4.2. Carcinoma spinocellulare (carcinoma planocellulare, epithelioma spinocellulare) . . . . . . . . 119 14.4.3. Melanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

15. Spolno prenosive bolesti . . . . . . . . . 125 15.1. Sifilis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 15.1.1. Venerični sifilis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 15.1.1.1. Primarni sifilis . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 15.1.1.2. Sekundarni sifilis . . . . . . . . . . . . . . 127 15.1.1.3. Tercijarni sifilis . . . . . . . . . . . . . . . . 128 15.1.2. Nevenerični sifilis . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 15.1.2.1. Konatalni sifilis . . . . . . . . . . . . . . . . 128 15.1.2.2. Endemski sifilis . . . . . . . . . . . . . . . 129

15.2. Gonoreja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 15.3. Nespecifični uretritisi. . . . . . . . . . . . . . 130 15.3.1. Nespecifični uretritis uzrokovan klamidijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 15.3.2. Nespecifični uretritis uzrokovan mikoplazmama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 15.3.3. Nespecifični uretritis uzrokovan trihomonasom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 15.3.4. Herpes genitalis . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

15.4. Genitalne infekcije uzrokovane humanim papiloma virusom (HPV). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 15.5. Bolesti uzrokovane virusom humane imunodeficijencije (HIV) . 133 15.1.1. Kožne manifestacije infekcije HIV-om . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

Kazalo pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

14.3.1. Keratosis actinica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 14.3.2. Leukoplakia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

IX


Građa kože

1.1.

Koža je osjetilni organ našega tijela. Pokriva cjelokupnu površinu tijela, a na prirodnim otvorima prelazi u sluznicu. Površina kože u odrasla čovjeka iznosi oko 2 m2 ili oko 4 kg. U embrionalnoj razvojnoj fazi površinski dio kože i dodatci kože (kosa, nokti i žlijezde) nastaju iz ektoderma, a dublji dio i potkožno tkivo nastaje iz mezoderma. Koža je u neposrednom dodiru s našom okolinom i tako štiti organizam, a vanjska štetna djelovanja odražavaju se na koži. Unutarnje promjene i stanja organizma također se vidljivim promjenama odražavaju na koži. 1.1.1.

• • • •

Makroskopski izgled kože

U izgledu kože opisujemo osnovne značajke kao što su: boja površina debljina elastičnost

Boja kože. Ovisna je o: a) nasljednim čimbenicima ovisno o rasnoj pripadnosti. U svih triju tipova ljudskih rasa (bijele, žute i crne) postoje individualne genetske razlike koje određuju nijanse u boji kože. Boja je ovisna o količini smeđeg pigmenta melanina, b) predjelu tijela koji pokriva, c) prokr vljenosti kože u arteriolama, kapilarama i venulama, d) debljini rožnatoga sloja u kojem se nalazi pigment karoten žutonarančastog tona. Ovisno o pigmentaciji i boje kože, postoje i individualno različite osjetljivosti na izlaganje suncu. O tipovima kože ovisno o osjetljivosti na sunce više u poglavlju o fotodermatozama. Površina kože ima tipičan reljef koji određuju kožni nabori, brazde, otvori ili pore lojnih i znojnih žlijezda. Osim na dlanovima i tabanima, koža je prekrivena dlakama kao što su kosa, obrve, brada i trepavice na glavi, hirci u pazuhu i spolne dlake. Sitne male dlačice kože lica i tijela nazivaju se velus dlakama ili maljama. Izbočenja i brazdice na koži omeđuju rombična polja. Tipičan kožni crtež osobito je istaknut na koži dlanova i tabana te

2

DERMATOVENEROLOGIJA


vršcima prstiju, a služi u identifikaciji i u sudskomedicinskoj i kriminalističkoj obradbi (daktiloskopiji). Tijekom života na koži nastaju bore koje čine estetski problem. Nastaju uglavnom nakon 25. godine života, ovisno o individualnim osobinama kože, izloženosti vanjskim štetnim čimbenicima, starenju kože, kada se gubi količina vode u tkivu i smanjuje napetost kože ili turgor. Na pojavu bora utječe i rad mimične muskulature i gubitak potkožnoga masnog tkiva. Bore najprije nastaju oko očiju, usana, na čelu i vratu. Njegom kože njihova se pojava može odložiti. Debljina kože različita je na raznim predjelima tijela. Najtanja je koža, oko 0,5 mm, na vjeđama, a najdeblja na tabanima oko 5 mm. Elastičnost kože ovisna je o predjelu tijela. Najveća je elastičnost kože iznad zglobova. Elastičnost kože gubi se starenjem. 1.1.2.

Mikroskopski izgled kože

Građa kože promatra se svjetlosnim mikroskopom, a pojedine su strukture bolje uočljive elektronskom mikroskopijom. Poznavanje građe normalne kože omogućuje prepoznavanje histoloških promjena koje su bitne u dijagnostici patoloških promjena. Detaljna elektronskomikroskopska struktura pojedinih dijelova omogućuje bolje razumijevanje funkcija kože (sl. 1-1). Koža se sastoji od: 1. površinskoga sloja – pokožica – epidermis, 2. dubljeg sloja – prava koža – korij – corium – cutis – dermis, 3. potkožja – tela subcutanea – subcutis – hypodermis.

A

B epidermis

dermis

hypodermis

Slika 1-1. A – građa kože, B – histološka slika zdrave kože; bojenje: hemalaun eozin

Dermatovenerološka propedeutika

3


kuhanu kožu. Razvoju gljivičnih promjena pogoduju znojenje, obuća i čarape od sintetičkih materijala (sl. 3-13). Trihofitija vlasišta i brade može biti u površinskom obliku u obliku većega broja žarišta sa sivkastim ljuskama i vlasima polomljenima na različitoj visini. Dublji su oblici u obliku čvorova iz kojih se na pritisak cijedi gnoj. Katkad su prisutni i temperatura i regionalni limfadenitis, a promjene cijele ožiljkom i alopecijom (sl. 3-14, 3-15). Trihofitije mogu zahvatiti i samo nokte. LIJEČENJE. Trihofitije gole kože mogu se liječiti antimikoticima samo lokalno, a za vlasište i nokte lokalno i sistemski. 3.3.2.3.

Slika 3-16.

Slika 3-17.

38

Candidosis (candidiasis)

DEFINICIJA. Kandidijaza je grupa bolesti uzrokovana kvasnicama od kojih je najučestalija Candida albicans. ETIOPATOGENEZA. Često je prisutna kao saprofit u prirodnoj biološkoj ravnoteži s drugim mikroorganizmima, napose na prirodnim otvorima. Pri narušenoj prirodnoj ravnoteži zbog upotrebe antibiotika, kortikosteroida, narušene imunosti u dijabetičara ili nakon infektivnih i za vrijeme Soor zloćudnih bolesti prelazi u parazitski oblik uzrokujući bolest. U iscrpljenom organizmu može se izolirati na bilo kojem dijelu tijela i u unutarnjim organima pa je tada riječ o septičnoj kandidijazi ili o sistemnoj mikozi koja može imati lošu prognozu. KLINIČKA SLIKA. Soor je kandidoza usne šupljine koja se često u dojenčadi očituje bjelkastim naslagama ili u težih starijih bolesnika crvenom atrofičnom sluznicom (sl. 3-16). Može se pojaviti na usnim kutovima u starijih osoba ili pri slinjenju zbog nošenja zubnih proteza. U žena je česta vulvovaginalna kandidijaza koja može prijeći na muškog partnera pa nastaje balanitis candidomycetica. Intertriginozni tip čest je u pretilih ili nepokretnih osoba (sl. 3-17). Paronychia i onychia uzrokovana kandidom česte su u osoba sklonih učestalom vlaženju ruku i nogu, što se očituje crvenilom oko nokta i zamućenjem nokatne ploče. LIJEČENJE. Lokalno se primjenjuju antimikotici širokoga spektra. Kod teških oblika primjenjuje se peroralno flukonazol. Posebnu pažnju treba Balanitis candidomycetica

DERMATOVENEROLOGIJA


pokloniti dezinfekciji instrumenata i materijala s kojima se radi u kontaktu s bolesnikom ili klijentom u kozmetičkim salonima.

3.4.

Parazitarne dermatoze

Sinonim za ovu skupinu bolesti jest i dermatozoonoze. Uzrokovane su životinjskim parazitima. Uzročnici takvih bolesti u čovjeka parazitiraju na koži, u koži ili na dlakama. Dokazuju se mikroskopskim nalazom u materijalu kože ili dlaka i tipičnom kliničkom slikom. 3.4.1.

Pediculosis

DEFINICIJA. Ušljivost je parazitoza kože i dlaka. ETIOPATOGENEZA. Uši pripadaju kukcima koji parazitiraju na koži i hrane se krvlju. Rilcem probijaju kožu i sišu krv. Na čovjeku parazitiraju tri tipa. Siva uš (Pediculus humanus var. capitis veličine oko 2 mm) u vlasištu uzrokuje ušljivost glave. Bijela uš (Pediculus humanus var. vestimenti) uzrokuje ušljivost na trupu. Pediculus pubis ili Phthirius pubis veličine je oko 1,5 mm i najčešće se prenosi spolnim putem. KLINIČKA SLIKA. Pediculosis capitis ili ušljivost gla- Slika 3-18. Ušljivost glave. ve najčešće je prisutna u djece u vlasištu, a može se pojaviti i u manjim ili većim epidemijama. Prenosi se izravnim kontaktom ili češljevima i kapama. Uš polaže jajašca na dlaku koja nalikuje na nisku bisera. Subjektivno je prisutan jak svrbež koji može biti uzrokom ekskorijacija i krasta na vlasištu. Liječi se insekticidnim šamponima, a jajašca se iščešljavaju gustim češljem uz prethodno namakanje petrolejem i maslinovim uljem (sl. 3-18). Pediculosis corporis je danas rijetko prisutna, a na koži, napose na trupu, mogu se vidjeti crvene papule, ekskorijacije uz jak svrbež. Bijela je uš prenosilac uzročnika pjegavog tifusa. Nakon liječenja insekticidnim preparatima zahtijevaju se temeljito pranje te mijenjanje rublja i posteljine. Pediculosis pubis ili stidna ušljivost, osim na dlakama u predjelu spolovila, može se naći na dlakama pazuha, a u male djece u trepavicama. Parazit je uglavnom ukopan u dlačne folikule na mjestima gdje ima apokrinih žlijezda. Uzrokuje sitna krvarenja na koži, polaže jajašca na dlake, a uzrokuje i jak svrbež. Na rublju se mogu naći tragovi izmeta uzročnika. Infekcija kože

39


žarišta na laktovima, koljenima, lumbosakralnoj regiji i vlasištu. U mlađih se osoba češće pojavljuje eruptivni oblik bolesti u obliku sitnih eritematoskvamoznih papula veličine kapi (psoriasis guttata), a obično mu prethodi akutna streptokokna infekcija gornjih dišnih putova (sl. 5-1 do 5-6). DIJAGNOZA. Postavlja se na temelju anamneze i kliničke slike, a potvrđuje histološkom pretragom.

Slika 5-1. Pločasta psorijaza

Slika 5-2. Psoriasis annularis

Slika 5-3. Psoriasis inversa

Slika 5-4. Psoriasis guttata

58

DERMATOVENEROLOGIJA

Slika 5-5. Psorijaza nokta

Slika 5-6. Psorijaza vlasišta


5.2. 5.2.1.

Posebni oblici psorijaze Artropatska psorijaza (psoriasis arthropathica)

Artropatska psorijaza oblik je psorijaze koja uz kožu zahvaća i zglobove. Pojavljuje se u čak oko 30% bolesnika sa psorijazom, češće u bolesnika s tipom I bolesti i težom kliničkom slikom. Riječ je o seronegativnom artritisu (nalaz reuma faktora u krvi je negativan) koji, uz zglobove, može zahvatiti i ligamente, tetive, fascije, intervertebralne diskove. Oko 80% bolesnika ima promjene na noktima, što olakšava dijagnozu. KLINIČKA SLIKA. Vrlo raznolika, a najčešće se očituje zahvaćanjem distalnih interfalangealnih zglobova prstiju Slika 5-7. ruku i nogu (periferni asimetrični artritis) ili pak kao psorijatični spondilitis koji najčešće zahvaća sakroilijakalne zglobove. Zahvaćeni zglobovi prstiju ruku i nogu bolni su, otečeni, kobasičasta izgleda, a često se vide i tipična oštećenja noktiju. Najteži oblik bolesti jest mutilirajući psorijatični artritis koji uzrokuje teška oštećenja zahvaćenih zglobova i njihovu potpunu destrukciju (sl. 5-7). LIJEČENJE. Provodi se timski u suradnji s reumatologom. Iznimno je važno da dermatolog što prije uoči promjene na zglobovima kako bi se liječenje započelo na vrijeme i spriječila destrukcija zahvaćenoga zgloba.

5.2.2.

Psoriasis arthropathica

Psoriasis erythrodermica

Psoriasis erythrodermica oblik je psorijaze u kojem je čitava koža infiltrirana, topla, eritematozna i pitirijaziformno se ljušti. Često se opaža reaktivna hiperplazija regionalnih limfnih čvorova (lymphadenopathia dermatopathica). Psorijatična eritrodermija nastaje spontano ili češće kao posljedica preagresivne lokalne terapije, odnosno preagresivnog UV obasjavanja. KLINIČKA SLIKA. Dominiraju opći simptomi, a, uz često povišenu tjelesnu temperaturu, bolesnici se tuže na napetost kože i jak svrbež. Poremećaj općega stanja uzrokovan je gubitkom tekućine (pojačana perspiracija), bjelančevina zbog opsežnog ljuštenja kože, te gubitkom topline zbog jake vazodilatacije (poremećaj termoregulacije). Stoga svaki takav bolesnik treba bolničku skrb (sl. 5-8).

Slika 5-8. Psorisis erythrodermica

Psorijaza

59


12.1.

Slika 12-1. Onychomycosis

Onychomycosis

DEFINICIJA. Onihomikoze su gljivične infekcije noktiju najčešće uzrokovane gljivama Candida albicans i dermatofitima. ETIOPATOGENEZA. Različite vrste gljiva, nastanku bolesti pogoduju pridružene sistemne bolesti kao što je diabetes mellitus, te oštećenja kože dugotrajnim izlaganjem vodi. KLINIČKA SLIKA. Oštećenja noktiju obično su udružena s gljivičnom infekcijom glatke kože. Nokatna je ploča mutna, žućkaste boje, zadebljana, odignuta od podloge (sl. 12-1). DIJAGNOSTIKA. Mikološka obradba strugotine nokta (nativni preparat i kultura gljiva). LIJEČENJE. Dugotrajna primjena antimikotika per os i lokalno, opće mjere (izbjegavanje vode, nošenje obuće od prirodnih materijala, antimikotički puderi).

12.2.

Paroncyhia

Paronihija je upala kože okolice nokta. U etiopatogenezi obično su ozljeda i infekcija nokta. Koža oko nokta crvena je, otečena, bolna na dodir, a na pritisak dolazi do sekrecije gnojnog sadržaja. Nokat tijekom vremena može potpuno ispasti. U liječenju dolaze u obzir kirurška incizija i terapija antibioticima.

12.3.

Slika 12-2. Onychogryposis

102

DERMATOVENEROLOGIJA

Onychogryposis

DEFINICIJA. Nokti su izrazito zakrivljeni, zadebljani. U etiopatogenezi su uglavnom razne sistemne bolesti, iako se zadebljanje nokta i iskrivljenost koja slijedi mogu pojaviti s godinama starosti. U liječenju je potrebno oprezno čistiti prostor ispod slobodnog ruba, a nokat skratiti koliko je moguće (sl. 11-2).


12.4.

Onychoschisis

Onihoshizija je kalanje i ljuštenje nokatne ploče u horizontalnome smjeru. U etiopatogenezu su uključeni vlaženje ruku, rad rukama i mehaničke traume. Liječenje se sastoji u premazivanju noktiju maslinovim uljem, te u izbjegavanju vode.

12.5.

Onycholisis

Oniholiza je odvajanje nokatne ploče u cijelosti od ležišta, nakon čega slijedi otpadanje nokta. ETIOPATOGENEZA. Učestalo vlaženje ruku, traume, razne infekcije, psorijaza, onihomikoze, djelovanje raznih kemijskih tvari. Liječenja nema, pa pozornost treba obratiti na prevenciju.

12.6.

Unguis incarnatus

Unguis incarnatus je nokat koji je svojim rubom urastao u okolno meko tkivo, pri čemu se kao posljedica pojavljuje upalna reakcija. Najčešće se pojavljuje na nožnom palcu. ETIOPATOGENEZA. Kružno, nepravilno rezanje nokatne ploče, neudobna obuća. Tkivo pokraj uraslog nokta je otečeno, vrlo bolno, a česta je i gnojna upala. LIJEČENJE. Antibiotici, kirurško odstranjenje dijela ili cijelog nokta.

Sažetak 12. poglavlja • • • • • • •

najčešći uzročnici infekcije nokta jesu gljive gljivične infekcije nokta najčešće su uzrokovane Candidom albicans i dermatofitima onihoshizija je kalanje i ljuštenje nokatne ploče u horizontalnome smjeru oniholiza je odvajanje nokatne ploče u cijelosti od ležišta, nakon čega slijedi otpadanje nokta onihogripoza je izrazito zadebljan iskrivljeni nokat unguis incarnatus je nokat koji je svojim rubom urastao u okolno meko tkivo, pri čemu se kao posljedica pojavljuje upalna reakcija paronihija je upala kože okolice nokta sa sekrecijom gnoja

Bolesti noktiju

103


LIJEČENJE. Primjenjuje se metronidazol peroralno. Potrebno je liječiti oba partnera, a ženama se propisuje i vaginalna terapija. 15.3.4.

Slika 15-2. Herpes genitalis

Herpes genitalis

DEFINICIJA. Genitalni je herpes virusna bolest urogenitalnog sustava, najčešće karakterizirana kronično recidivirajućim tijekom. ETIOPATOGENEZA. Uzročnik je virus herpesa simpleks tipa 2 (HSV-2). Bolest se najčešće prenosi spolnim putem, a obilježava je primarna infekcija i brojni recidivi. Inkubacija primarne infekcije iznosi 2 do 7 dana. Brojni okidači, kao stres, promjena klime, ultraljubičasto zračenje, imunodeficitarna stanja (AIDS) mogu potaknuti recidiv herpetične infekcije. KLINIČKA SLIKA. Primarnu infekciju obilježava pojava općih simptoma – glavobolja, bolovi u mišićima i kadšto povišena temperatura. Na sluznici te na prijelaznom području sluznice i kože pojavljuju se vezikule, pustule, potom erozije i ulceracije koje su često prekrivene krastama. Promjene su praćene osjećajem pečenja i bolom. Kod primarne infekcije promjene su obično prisutne obostrano i traju 2 do 3 tjedna. Recidiv genitalnog herpesa traje kraće (oko 10 dana) s blažom kliničkom slikom i obično bez općih simptoma, a promjene su obično lokalizirane jednostrano. U imunokompromitiranih bolesnika, poglavito ako boluju od bolesti HIV-a, klinička slika može biti vrlo izražena, karakterizirana pojavom velikih i bolnih perianalnih ulceracija, kao i veoma izraženim općim simptomima (sl. 15-2). DIJAGNOZA. Postavlja se na temelju anamneze, kliničke slike, a potvrđuje se dokazom virusa na temelju rezultata mikrobiološke i citološke pretrage. Također se radi serološka pretraga. LIJEČENJE. Provodi se primjenom aciklovira peroralno i lokalno.

15.4.

Genitalne infekcije uzrokovane humanim papiloma virusom (HPV)

DEFINICIJA. Spolne bradavice ili šiljati kondilomi (condylomata acuminata) pojavljuju se u predjelu spolovila, perianalno, a mo-

132

DERMATOVENEROLOGIJA


gu nastati i na sluznici usne šupljine. Prenose se spolnim putem. ETIOPATOGENEZA. Spolne bradavice uzrokuje infekcija papiloma virusom čovjeka (humanim papiloma virusom – HPV-om). Poznato je preko 100 tipova HPV-a, a neki tipovi (HPV 16 i 18, visokorizični) povezani su s pojavom raka grljka maternice. Infekciji pogoduju sitne oderotine ili mikrotraume kože i sluznice. KLINIČKA SLIKA. Očituje se pojavom bradavičastih izraslina neravne površine, ružičaste boje. Moguća je i pojava ravnih kondilma koji se teže prepoznaju. Bolest može biti asimptomatska, bolesnik ima infekciju HPV-om, ali nema vidljivih promjena na koži i sluznicama. DIJAGNOZA. Anamneza, klinička slika, citološka analiza obriska materničnoga vrata (PAPA test) i neposredno dokazivanje HPV-a DNK u uzorku tkiva ili obrisku PCR-metodom. Riječ je o hibridizacijskim testovima ili o metodi lančane reakcije polimerazom (P-polymerase, C-chain, R-reaction). LIJEČENJE. Bradavice uklanjamo krioterapijom, elektrokauterizacijom, struganjem ili laserom. Često se primjenjuje lokalna terapija podofilinom, interferonom ili imiquamodom (Aldara). Odnedavno je u uporabi cjepivo protiv virusa HPV-a (Gardasil).

15.5.

Bolesti uzrokovane virusom humane imunodeficijencije (HIV)

DEFINICIJA. Bolest uzrokovana virusom humane imunodeficijencije koja uzrokuje oštećenje imunosnog sustava, razvoja sindroma stečene imunodeficijencije (AIDS) i konačno uzrokuje smrt. Stanje nakon zaraze HIV-om naziva se HIV-bolest i ona traje do smrti zaražene osobe. AIDS (klinički manifestna bolest) se javlja u uznapredovaloj i završnoj fazi HIV-bolesti. Od časa zaraze HIV-om do nastupa AIDS-a prođe u prosjeku 10 godina. ETIOPATOGENEZA. Bolest se prenosi seksualnim kontaktom (heteroseksualnim i homoseksualnim), putem krvi i krvnih derivata, s majke na dijete (u maternici, tijekom porođaja ili dojenjem). Uzročnik je humani retrovirus (tipa 1 i tipa 2), koji napada limfocite T-4 i druge stanice imunosnog sustava, što dovodi do smanjene obrambene sposobnosti, razvoja raznih infekcija i tumora, a u konačnici uzrokuje smrt. Virus je humane imunodeficijencije, a prema svojoj građi, svrstan u porodicu Retroviri-

Spolno prenosive bolesti

133

Profile for Marko Habuš

Kozne i spolno prenosive bolesti  

Kozne i spolno prenosive bolesti  

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded