Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu
movisanja rasta, većeg broja boljih radnih mesta i nastojanja da se održi evropska pozicija globalnog svetskog lidera, kao i realizacija strategije “i2010” kojom će se smanjiti barijere između istraživačkih rezultata i ekonomske koristi; - postizanje inkluzivnog informacionog društva Evrope kojim se promoviše rast i obavljanje delatnosti u skladu sa održivim razvojem, obezbeđuje bolji kvalitet usluga, a samim tim i bolji kvalitet života.
jer razlike i nejasnoće u nacionalnim regulativama mogu da uspore i ometu normalno funkcionisanje internog tržišta i pravilan razvoj evropskog informacionog društva. Izostanak minimalnog stepena harmonizacije zakonodavne aktivnosti na nacionalnim nivoima, koja je pokrenuta u brojnim zemljama članicama kako bi se odgovorilo na tehnološke izazove, može da dovede do još većih i značajnijih razlika. Direktiva predstavlja minimum ali ohrabruje i viši stepen harmonizacije.
Informacije javnog sektora predstavljaju poseban predmet pažnje. Evropska komisija je još 80-tih godina prošlog veka prepoznala značaj uticaja informacija iz javnog sektora na razvoj privrede i nastanak informacionog društva50. Tokom narednih godina, bilo je više inicijativa da se pitanje pristupa i korišćenja informacija iz javnog sektora uvrsti u okvir postojeće legislative.
Jedan od značajnijih problema koji je u vezi sa ovakvim korišćenjem informacija jeste različitost cenovnih politika u zemljama članicama EU, ali i u institucijama u okviru jedne zemlje. Cenovna politika treba da vodi računa o: a) pristupačnosti cene za sve građane; b) potencijalima za korišćenje; i c) konkurenciji. S obzirom na to da su informacije finalni proizvod javnog sektora, suštinski već plaćene od strane obveznika kroz poreze kojima se finansira javni sektor, postavlja se pitanje da li javni sektor ima pravo da dodatno naplaćuje pristup tim informacijama. U slučaju kada neke informacije traži mala grupa zainteresovanih lica, ovakve zahteve svakako ne bi trebalo finansirati novcem svih poreskih obveznika. U svakom slučaju, cenovna politika ni na koji način ne bi smela da sprečava slobodan pristup informacijama za sve građane.
Jedan od glavnih ciljeva uspostavljanja internog tržišta informacija jeste kreiranje uslova za razvoj usluga koje su dostupne širom EU. Informacije iz javnog sektora predstavljaju najvažniji primarni materijal za digitalne proizvode i usluge i postaju sve važniji resurs. Širenje mogućnosti ponovnog korišćenja informacija iz javnog sektora trebalo bi, između ostalog, da omogući evropskim kompanijama da iskoriste svoj potencijal i da doprinesu ekonomskom rastu i stvaranju novih poslova. Evropska komisija morala je da uvede minimalni stepen harmonizacije nacionalnih pravila i prakse u ponovnom korišćenju dokumenata i informacija iz javnog sektora kako bi se osigurali pravični, proporcionalni i nediskriminatorni uslovi njihovog ponovnog korišćenja
50 51
Među brojnim ograničenjima u eksploataciji ovih informacija pojavila su se ona koja se odnose na autorska prava vezana za dokumenta i zaštitu podataka o ličnosti. Zvanična dokumenta u većini zemalja, uključujući i Srbiju, izuzeta su od zaštite autorskih prava. U nekim zemljama, ovo pravilo je prošireno i na druge informacije iz javnog sek-
tora. Postoje bar dva razloga za zaštitu informacija od strane javnog sektora: činjenica da su informacije izvor prihoda – što bi moglo da izazove probleme u oblasti slobodne konkurencije, i briga za integritet informacija. Da li je informacija zaštićena autorskim pravima ili ne, nema poseban uticaj na građane i njihovo pravo na pristup informacijama, ali može itekako imati na eksploataciju i ponovno korišćenje jer se te informacije ne mogu ponovo koristiti u komercijalne svrhe bez dozvole vlasnika/nosioca autorskih prava. Javna tela poseduju i kreiraju veliku količinu informacija koje mogu biti kategorisane kao podaci o ličnosti. Obrada i postupak čuvanja ovakvih podataka definisani su u Direktivi o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnom kretanju takvih podataka (Directive on the Protection of Individuals with regard to the Processing of Personal Data and Free Movement of such Data)51, kao što su informacije o stanovništvu, zaposlenju, socijalnom osiguranju, kreditnim registrima. Iako bi privatni sektor mogao biti veoma zainteresovan za ovakve informacije i mogao da ih koristi za istraživanja, marketing i druge svrhe, balansiranje između zaštite i korišćenja podataka predstavlja veoma težak zadatak za sve javne institucije koji zahteva posebnu pažnju. Odgovornost za same informacije predstavlja još jedno veoma važno pitanje. Naime, da li će javna tela biti suzdržana ili oprezna u deljenju i objavljivanju informacija ako budu morala da budu odgovorna i za kvalitet sadržaja i ispravnost informacija? Jedinstven stav nije postignut. Najvažniji i najsloženiji akt Evropske unije u odnosno na ponovno korišćenje
dragićević N., Ponovno korišćenje informacija u javnom sektoru, diplomski rad, mentor dr Mirjana drakulić, fON, 2009. direktiva 95/46/EC Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnom kretanju takvih podataka, usvojena 24.oktobra 1995., Official Journal of the European Communities, no. L281, 1995.
57