У
ш ко ли и
Ве ст ии
Њи
ок оњ
зш
ма с
кол е
еп
Миле ва
е-
оно
нау ка, кул тура ,
Садржај умет ност
сим о
Марић
Ајнштајн, з наменита Српкиња
Мај - м есец матем атике
Еколошке стране
Уреднички тим
Спортска страна
ви вето с и н дес е су чу к а е т о и л б и Б ић м То ке к а у т у аЛ рни к жб Литера о л из лн а а т с само Прва е ан т р у ат ам з к а Кут
Издавач: Техничка школа Главни уредник: директор Зоран Михајловић Уредник: Снежана Јовицки Лектор: Снежана Јовицки Тим за техничку и интернет подршку: Марица Стевановић Фотографија, илустрација и дизајн: Јелена Тошић
Сарадници: Марица Стевановић, Александра Станојевић, Ивана Михаиловић, Љиљана Јањушевић, Славица Мијатовић, Андреја Вујичић, Емилија Јовичић, Милица Драгишић ШТАМПА: Штампарија "Стазе", Облаковска 5
У ШКОЛИ И ОКО ЊЕ - НАУКА, КУЛТУРА, УМЕТНОСТ Смотра школских звезда - Чукарица у бојама младости и креативности Чукарички Културни центар био је у петак, 22. априла 2016. године, мали да прими све те шарене, распеване и разигране школске групе на своју сцену. Смењивали су се певачи, глумци и играчи. Школе на Чукарици показале су се у неком новом креативном и веселом светлу, јер школе нису само сиви зидови и часови предавања и испитивања. Наше певачице Мирјана Гвозденовић и Софија Божић, у пратњи бенда имале су увек актуелни репертоар осамдесетих година. Наставници Андреја Вујичић, Александра Станојевић, Богица Борисављевић, Мира Јелић, Весна Дранкулов и директор Зоран Михајловић, бодрили су наше представнике - креативне уметнике и уживали уз музику своје младости. Вероватно ће нам ово вече остати у успомени као дивно сазнање да Србија има талентовану омладину која воли да пева, игра и глуми. Позивамо наше ученике да следеће године дођу у већем броју и подрже своје другаре. Похваљујемо наше музичаре за креативни и веома добро осмишљен наступ. Браво за уметнике из Техничке школе!
Обилазак музеја Дана 11.3.2016.године, професор историје, Андреја Вујичић, осмислио је организовану посету ученика наше школе Војном музеју, у Београду.
У оквиру ове активности, ученици друге године посетили су Музеј аутомобила, ученици треће године упознали су се са занимљивостима из Музеја историје Југославије, а ученици четвртог разреда посетили су Сајам образовања.
Сајам технике Врисак - музичко освежење у нашој школи Техничка школа по први пут има свој бенд. Нешто више сазнаћемо о ученицима-музичарима из интервјуа направљеног на једној од проба у свечаној сали наше школе, где се и родила идеја о оснивању школског бенда. "Бенд је основан 23.4.2016. године. Дошли смо на замисао да група добије назив „Врисак“. На музичкој смотри основних и средњих школа, наш бенд је први пут наступио у Културном центру Чукарица. Свирамо обраде песама, али се бавимо и ауторском музиком, па је у плану и први албум. Чланови бенда су Марко Петрић, који је уједно певач групе, клавијатуриста и продуцент, на месту бубњара налази се Урош Стевановић, главни женски вокали су Мирјана Гвозденовић и Софија Божић. Саставни део оркестра су и виолиниста Стеван Станојевић и гитариста Владимир Ковачевић."
У периоду од 16-20. маја на Београдском сајму је одржан Међународни сајам технике и техничких достигнућа под слоганом "Корак у будућност". Наши ученици који су посетили ову манифестацију имали су прилику да виде савремене технологије и нове производе и пројекте из електроенергетике, електронике, аутоматизације, роботике, телекомуникација, алтернетивних и обновљивих извора енергије, ICT-a и слично. Сајам су посетили ученици одељења I/2, III/2, III/3, IV/3 са наставницама Милицом Драгишић и Славицом Коњевић.
ВЕСТИ ИЗ ШКОЛЕ По својој мери школу одабери - представили смо нашу школу на Сајму образовања Једанаестог марта ове године, у Основној школи „Филип Кљајић- Фића“, одржан је четврти Сајам образовања за ученике завршних разреда основних школа. На сајму су се представиле средње школе и гимназије из Београда. Ученици и наставници наше школе су дали свој допринос представљањем програма и профила занимања која нуди Техничка школа. Промоцију наше школе наставили смо на великом београдском Сајму професионалне оријентације за ученике основних школа, који је одржан у Дому омладине 29. и 30. марта 2016. године. С обзиром да нам је била жеља да помогнемо основцима из окружења да одаберу школу по својој мери, позвали смо их код нас да им покажемо какве су могућности наше школе. Захваљујемо се ученицима основних школа „Браћа Јерковић“ и „Владимир Назор“ из Железника што су прихватили наш позив и заједно са својим наставницима техничког образовања посетили нашу школу.
Први меморијални турнир у шаху ''Љубиша Пауновић'’ У спомен на нашег колегу, професора и врсног шахисту, Љубишу Пауновића, одржан је први меморијални турнир у шаху. Турнир је трајао два дана, 30. и 31. марта 2016. године. Наставници су учествовали у ревијалном делу турнира, а ученици у такмичарском делу. За учешће на турниру пријавило се 16 ученика. Прво место је освојио Јован Вудраг IV/5, друго место Андрија Кнол II/3, а треће место Ђуро Јакшић IV/6. Победници су награђени пехарима.
Успешна акција добровољног давања крви Kао и сваке школске године, наши најхрабрији и најхуманији матуранти учествовали су у Акцији добровољног давања крви. Ове године за давање се пријавило педесет шест потенцијалних давалаца. Крв је дало четрдесет осам давалаца. Захваљујемо се свим добровољним даваоцима на овом посебном чину хуманости.
Семинари у нашој школи У суботу 21.5.2016. године у библиотеци Техничке школе, одржана су два интерна семинара за наставнике школе. Први семинар подназивом „Упутство за употребу паметне табле“ одржао је Раде Бојчић а други „Квиз као средство унапређења наставе“ одржала је Марица Стевановић, Коришћење интерактивних табли у настави омогућава већу активност ученика у наставном процесу, већу разноврсност садржаја и метода у настави, па самим тим и већу могућност прилагођавања различитим стиловима учења, лакше разумевање компликованијих задатака захваљујући динамичнијим и ефикаснијим презентацијама, развијање дигиталних вештина ученика, као и наставника, већу креативност и већу мотивацију за учење. Коришћење различитих извора знања умногоме обогаћује садржај наставе и доприноси развоју функционалних способности ученика.
ЊИМА СЕ ПОНОСИМО! XXIII Републичко такмичење ученика машинских школа На двадесет трећем републичком такмичењу машинских школа Србије, које је одржано у суботу 20. маја, у организацији Министарства просвете и Заједница машинских школа Србије, наш ученик је у конкуренцији од деведесет ученика из целе Србије остварио добар пласман. Такмичење се одржало у три категорије: статика, компјутерска графика и моделирање машинских елемената и склопова (3D). Ученик Милош Голијанин, из одељења II/1 освојио је осмо место. Све похвале за ученика и професорку Љиљану Грујчић.
Прво републичко такмичење техничара за компјутерско управљање Прво републичко такмичење машинских школа у компјутерском управљању машина је одржано у Техничкој школи "Иван Сарић" у Суботици. Овом приликом су се окупили ученици из дванаест школа који су својим радом, залагањима и талентом показали најбоље резултате на претходном нивоу такмичења. Такмичење је одржано у суботу, 14.5.2016. године у оквиру четири прописане категорије: а) машинско програмирање - глодање; б) ручно програмирање - глодање; ц) машинско програмирање - стругање; д) ручно програмирање - стругање. Нашу школу су представљали ученици Исидора Симоновски, ментор проф. Вања Вишњић категорија ручно програмирање - глодање и Вук Митровић, ментор проф. Милица Драгишић, категорија машинско програмирање – глодање. Свако је у својој категорији освојио шесто место. Честитамо ученицима и желимо да се традиција такмичења одржи са учешћем наших ученика, и наравно лепим пласманом. Само такмичење је увек леп изазов и за ученике и њихове наставнике. Лепо је било упознати колеге и ученике других школа и упоредити начин рада и сопствене предности и недостатке. Организација путовања је била таква да је сем за такмичење било времена и да се обиђу Палић и наравно Суботица, са свим својим лепотама.
Државнно такмичење из мултимедија Ученици наше школе су, у недељу 3.4.2016. године, учествовали на државном такмичењу из мултимедија. На такмичењу је учествовало четрдесет осам ученика из шеснаест школа из целе Србије. Такмичење је организовано кроз практични и теоретски део. У оквиру практичног задатка ученици показују знање и вештину коришћења програма: Adobe Photoshop, Audacity и Adobe Premiere Pro. У оквиру теоријског дела ученици показују знање из области аудиотехнике, видеотехнике, производње мултимедијалних садржаја и мултимедије. Из наше школе су учестовали ученици из одељења III/5: Петар Павићевић, Стеван Станојевић и Андрија Лепојевић. Најбоље је пласиран ученик Петар Павићевић који је заузео 17. место. Ментор ученицима је била Марица Стевановић. Захваљујемо се и честитамо ученицима на учешћу у овом такмичењу.
Републичко такмичење из програмирања Ученик одељења III/6, Радомир Станишић учествовао је на републичком такмичењу из програмирања 15.5.2016. године и остварио запажен резултат.
ИЗЛОЖБА "ЖЕНЕ СРПСКИХ ВЛАДАРА XIX И XX ВЕКА"
Изложба слика и фотографија која је пред вама има за циљ да приближи и да сликовитији увид у то како су изгледале жене српских и југословенских владара XIX и XX века. Смеле, побожне, увиђајне, разумне али и охоле, славољубиве, љубоморне, безобзирне, наметљиве и превртљиве, оне су својим деловањем (јавним или тајним) креирале слику ондашње Србије, Црне Горе и Југославије.
кнегиња Љубица Обреновић жена кнеза Милоша Обреновића
краљица Наталија Обреновић жена краља Милана Обреновића
кнегиња Јулија жена кнеза Михаила Обреновића
краљица Драга Обреновић жена краља Александра Обреновића
кнегиња Зорка Карађорђевић жена краља Петра I Карађорђевића
краљица Марија Карађорђевић жена краља Александра I Карађорђевића
кнегиња Олга жена кнеза Павла Карађорђевића
Александра Карађорђевић жена краља Петра II Карађорђевића
Јованка Броз жена Јосипа Броза Тита
Аутори изложбе: Виолета Тодоровић и Андреја Вујичић
МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН, ЗНАМЕНИТА СРПКИЊА Милева Марић је рођена 19.12.1875. године у православној српској породици у Тителу у Војводини, која је у то време била у саставу Аустроугарске. Умрла је у Цириху, Швајцарској 4.8.1948. године, где је и сахрањена. Школовала се у више места, како јој се отац селио са службом: у Новом Саду, Сремској Митровици, Шапцу, Загребу. У лето 1896. године уписује медицину на Универзитету у Цириху, али већ у октобру се пребацује на Државну политехничку школу. Била је једина жена на одсеку за физику и математику и тек пета која је примљена на овај престижни факултет. У групи професора Вебера била је заједно са Албертом Ајнштајном. Везивала их је љубав према науци, љубав једног према другом. Венчали су се у Берну и били су у браку од 1903. до 1918. године. Родитељи су троје деце. Заједно су радили на општој и специјалној теорији релативности, допринели су и развоју квантне механике и статистичке механике. А за објашњење појаве фотоелектрични ефекат објављеног 1905. године, и свеопшти допринос развоју теоријске физике, Алберт Ајнштајн је награђен Нобеловом наградом 1921.године.
,, Милева Марић Ајнштајн, знаменита Српкиња“ назив је пројекта у коме су учествовали наши ученици – чланови секције Занимљива физика, предвођени наставницом физике Александром Станојевић. Ÿ 13.4.2016. године смо били гости на приредби у Општини Чукарица. Ÿ 25.4.2016. године смо имали своје учествовање у програму изведеном у Дечјем културном центру. Ми смо се представили драмским комадом који су извели Верица Танасић II/4 , Бранко Костић II/4, Емил Фета II/4 и Богдан Мандић II/3. Ÿ 7.5.2016. године Канцеларија за младе Општине Чукарица наградила је учеснике овог пројекта једнодневним излетом до Новог Сада и Сремских Карловаца. Том приликом ученици су посетили кућу у Кисачкој 20, у Новом Саду, где је неко време живела Милева са породицом, а касније долазила са Албертом Ајнштајном и децом. Пројекат је покренут од стране професора који су радили и у Швајцарској, па се тамо и наставља. Ми не путујемо у Берн, град у коме су живели Милева и Алберт Ајнштајн, али како је наш допринос био запажен, понели су наш драмски комад снимљен у форми филма. Наставница Емилија Јовичић помогла је у снимању филма на енглеском језику, а техничку подршку пружили су ученици Душан Ступар и Вук Станковић. Чланови секције Занимљива физика
МАЈ = МЕСЕЦ МАТЕМАТИКЕ Transire suum pectus mundoque potiri Архимед (287–212. п.н.е.) „Уздигни се изнад себе и схвати свет“, рекао је Архимед у трећем веку пре нове ере. На ободу хеленске цивилизације, у древној Сиракузи, један од највећих математичара свих времена покушао је да уз помоћ математике разуме себе и учини свет бољим. Математичким инструментима Архимед је бранио град од варвара свог доба, Римљана. На крају, он је сопственим животом покушао да заштити математику и настрадао је док су римски војници газили његове кругове. Први је одредио приближну вредност броја π, која није надмашена до краја средњег века. π ≈ 3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923 Једном приликом је рекао “Дајте ми ослонац и довољно дугу полуги и померићу Земљу”. Архимед је знао да не постоји такав терет који се не може подићи и најслабијом силом, само ако се искористи полуга: довољно је деловати том малом силом на један крак веома дугачке полуге и пустити да други крај делује на терет. Архимед је добио задатак да открије да ли су златари преварили краља и заменили део злата сребром. Према причи, Архимед је дуго размишљао, али без резултата све док случајно није приметио да када уђе у пуну каду истисне количину воде и осети умањење тежине. Схватио је да су те две ствари повезане и сав одушевљен го истрчао на улицу вичући „Еурека!”Архимедов закон гласи: на свако тело потопљено у течност делује сила потиска која је једнака тежини телом истиснуте течности. Другим речима, тело потопљено у течност бива лакше за колико износи тежина истиснуте течности.
Шта се крије иза упитника. Пронађи правило и откриј који број треба да стоји уместо знака питања.
5 0 5 0 5 0 5
1 2 4 5 7 8 1
0 5 0 5 0 5 0
1 3 4 6 7 9 0
5 0 5 0 5 0 1
2 3 5 6 8 9 ?
Решење: У свакој четворци бројева збир прва два броја једнак је производа друга два броја. Нпр. 7+8 = 5*3 Редом су написани умножиоци броја 5: 5,10,15,20,25... Решење је 0
МАТЕМАТИЧКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ "Природа је огромна књига у којој је написана наука. Она је стално отворена пред нашим очима, али је човек не може разумети уколико претходно не научи језик и слова којим је написана. А написана је језиком математике." Рене Декарт
Маштовита природа Неке појаве и облици које свакодневно налазимо у природи – шкољке, паукова мрежа, броколи, снег, морска звезда, киви, купус, сунцокрет - представљају скривене природне математичке обрасце који се понављају. Већина нас није ни свесна да су лепоте природе и савршенство форми које ту срећемо примери закона математике и физике који се међусобно преплићу и допуњују. Људи су вековима покушавали да схвате савршену геометрију која постоји у природи. Хармонија и симетрија природе дефинишу се формулама које називамо фракталима. Свет око нас и унутар нас је заправо састављен од неког вида фрактала. То су, једноставно речено, објекти који садрже сами себе. Сваки њихов појединачни део потпуно је исти као почетни облик, састављен од истих таквих облика. И тако у бесконачност.
Сирепински троугао
Математика пирамида Градитељи пирамида ништа нису препуштали случају, напротив, служили су се врло прецизним математичким израчунавањима приликом изградње. Много занимљивих математичких чињеница повезано је са пирамидама у старом или древном Египту. Ÿ Пирамида је тачно постављена према странама света. Ÿ Углови пирамиде деле регион делте Нила на две једнаке половине. Ÿ Три пирамиде у Гизи изграђене су тако да су у међусобном односу у Питагорином троуглу, чије се Ÿ Ÿ Ÿ
Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ
странице налазе у размери 3:4:5. Однос између висине и обима пирамиде одговара односу између пречника и обима круга. Њене стране су највећи и најупадљивији троуглови на свету. Помоћу пирамиде се може израчунати како запремина лопте, тако и површина круга, због чега се она сматра спомеником квадратуре круга. Пирамида је заправо велики сунчани сат. Сенке које ствара од средине октобра до почетка марта приказују годишња доба и дужину године. Дужина камених плоча које се налазе око пирамиде одговара дужини сенке у једном дану. Посматрањем те сенке може се дати тачно дужина године на 0,2429. део. Нагиб пирамиде износи једну седмину круга од 360 степени, односно 51º25'42''. Сматра се да је око 100.000 људи градило Кеопсову пирамиду пуних 20 година. Сваки камен је висок 2 m, неки су дуги и по 5 m, а тешки су по 15 тона. Пирамида се састоји од око 2.300.000 камених блокова. Хоризонтални пресек пирамиде је у сваком делу квадратан, а дужина страница основице износи 229 метара. Ако висину пирамиде квадрирамо, добићемо вредност површине бочних страница.
* Ако желите да сазнате како је Талес, грчки математичр, филозоф, астроном и угледни грађанин Милета, измерио висину Кеопсове пирамиде само уз помоћ канапа, прочитајте дело “Папагајева теорема” аутора Денија Геђа.
ЕКОЛОШКЕ СТРАНЕ Еколошку свест не чине само сазнања о нарушавању еколошке равнотеже и потреби заштите животне средине, већ и савест, односно спремност појединца да се у тој заштити ангажује и да се одговорно и еколошки оправдано односи према средини у којој живи. Еколошка секција наставила је да ради на развијању еколошке културе учествујући у низу еколошких акција.
Наставили смо са уређењем еколошког кутка. Направили смо картонске кутије за одвајање отпада - пластичних флаша и конзерви. Поставили смо их у школском ходнику и од првог дана постављања служе сврси: сортирање отпада. Наши другари су одговорно прихватили навику сортирања отпада за који су истовремено сигурни да одлази у процес рециклаже.
Подржали смо глобалну акцију “Earth Hour 2016” - Сат за нашу планету, коју организује и спроводи Светски фонд за заштиту природе WWF. Дана 19. марта 2016. године оганизовали смо Трку за нашу планету на Ади Циганлији. Са апликацијама Панде, као заштитним знаком планете Земље и природе, делили смо флајере и ширили поруке да је борба против климатских промена заједничка борба свих нас.
Учествовали смо у наградном филмском/фото конкурсу Caritas Београдске надбискупије на тему “Волонтерска акција” и снимили филм “Све(т) је у нашим рукама.” Уз помоћ Градске општине Чукарица оплеменили смо школско двориште новим садницама дрвећа.
Чланови еколошке секције
РЕЦИКЛАЖА НИЈЕ ГЊАВАЖА Рециклажа представља процес када уместо да бацамо флашу воде на травњак или у обичну канту, ту флашу одложимо у специјални жути контејнер на коме пише ПЕТ, па се онда флаше унесу у фабрику за рециклажу и од њих направи неки сасвим нови производ. Производ може бити нова пластична флаша, или ПЕТ влакна којим се пуне плишане играчке или намештај, или ПЕТ трака којом се везују велики тешки пакети. Рециклажа је и процес одлагања лименки у специјални контејнер за лименке. Други део процеса је да се оне у топионици истопе и од тог алуминијума се произведе потпуно нова лименка. Рециклажа је процес одлагања старих свесака у контејнер за папир како би се од њих направиле новине. Одвајање или селекција отпада је први корак у рециклажи. Сви заједно можемо да помогнемо у овом еколошком кораку за чистију планету са мање отпада. Рециклажа омогућава смањење загађења планете, штеди енергију и природна богатства. Процес рециклаже подразумева да од старог правимо ново, а од отпада корисне производе.
Колико треба да се разгради??? Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ Ÿ
папирна марамица папир кора од банане жвакаћа гума картон тетрапак пластична кеса пластична флаша лименка стаклена флаша шибица опушак стари папир памучна одећа вунени предмети кожа најлон стиропор -
2 - 4 недеље 1 - 2 месеца 1 - 3 године 20 - 25 година 2 месеца 5 година милион година 500 година 10 -1 00 година никада 6 месеци 10 - 12 године 3 - 12 месеци 2 - 5 месеци 1 година 50 година 40 година никада
Јесте ли знали? Рециклирањем једне тоне папира спасава се од сече седамнаест стабала, уштеди се око 32 000 литара воде, 230 литара нафте (довољно да се аутом пређе 2 570 км) и 4200 киловата енергије (довољно електричне енергије да једно домаћинство троши 6 месеци). За годишњу производњу новина потребно је више од тридесет милиона стабала. Стакло се може рециклирати неограничен број пута. Стаклену амбалажу одлажимо у зелене контејнере. Рециклажом пет боца од две литре добије се довољно пластичног материјала за производњу једне скијашке јакне. Пластичну амбалажу одлажимо у жуте контејнере. Рециклажом једне тоне пластике штеди се једна до две хиљаде галона нафте. Рециклажом једне конзерве од алуминијума уштеди се енергије довољно за три сата рада рачунара или два сата рада телевизора. Електронска опрема садржи тешке метале и остале опасне материје, па са њим треба опрезно поступати. Електронски отпад је најбрже растућа врста отпадa на свету. Маја Стапар I/2
СПОРТСКА СТРАНА Да су наша деца свестрана и креативна, показује интервју са ученицом Наталијом Јосић, IV/1, спортисткињом генерације. Можда ће неком она постати потајна инспирација за бављење спортом. Да ли мислиш да млади данас посебно треба да буду физички активни и зашто си тако посвећена спорту? -Ја волим спорт и то је једини разлог. Млади би данас требало да се више баве спортом, али не раде то у довољној мери.
Шта поручујеш младима како да истрају у својим интересовањима? -Дисциплина пре свега, у свему, ништа без тога. Који је твој највећи спортски успех? Освојила сам друго место у стони тенису и прво у фудбалу. Захваљујемо се Наталији, желимо јој пуно успеха у будућности и надамо се да ће оваквих спортиста бити још више.
Спортска такмичења Можеш ли да нам испричаш којим спортовима си се бавила и издвој омиљени спорт. -Бавила сам се фудбалом, стрељаштвом и рукометом, стони-тенисом, али ми је омиљени спорт фудбал. Шта је то посебно у спорту стони-тенис? -Занимљива је игра, али се њом бавим исто рекреативно. Не планирам да озбиљније тренирам. Стони тенис сам заволела код свог професора Пеђе Филиповића који се трудио да ми приближи спорт и који ме је бодрио да истрајем.
Опиши ми неку узбудљиву и необичну ситуацију са такмичења. -Увек ћу се сећати прелома руке на турниру, у финалу. Зашто је спорт за тебе значајан? -Спорт ме је склонио са улице, учинио да будем здрава и да имам нормална схватања.
На општинском такмичењу средњих школа ученици су освојили следеће резултате у различитим спортским дисциплинама. Мушка екипа освојила је друго место у кошарци, четврто место у рукомету, а у стони-тенису су освојили екипно четврто место, док су девојчице биле на трећем месту. У појединачном такмичењу у стони-тенису Наталија Јосић, ученица одељења IV/1, освојила је сребро. Забележена су такмичења и из атлетских дисциплина. Милош Отовић, ученик одељења II/2, заузео је треће место у дисциплини куглање, Милош Бајић из одељења III/3 освојио је бронзу у дисциплини скок у даљ, а ученик Никола Барила, IV/1 у трци на сто метара је био трећепласирани. У дисциплини четири пута сто метара, треће место заузела је мушка екипа. У дисциплини крос за девојчице, Јована Јовановић, ученица одељења III/2, заузела је треће место.
Турнир у малом фудбалу Традиционални турнир у малом фудбалу који се у нашој школи организује годинама уназад, одржан је крајем маја месеца. Финална утакмица одржаће се између одељења I/3 и III/3 на Спасовдан, 9.6.2016. године.
Хуманитарни кошаркашки турнир - 45 минута за праве вредности
О
дељење II/1 Техничке школе Београд-Железник, 31.5.2016. одиграло је хуманитарни кошаркашки турнир са мотивацијом да се ове године сакупљена средства доделе најбољем ученику из одељења. Циљ оваквих акција јесте подстицање вршњачке кохезије, одељењске емпатије и суживота и изнад свега начин да се добрим гестом награде вредни и упорни млади људи у жељи за стицањем знања и освајањем света науке. Иницијативу за гест добре намере дала је одељењски старешина Јелена Јовановић која је анимирала и остале запослене као и родитеље ученика којима се неизмерно захваљујемо. Ученица одељења II/1, Јелена Марковић, именовала је критеријум доделе сакупљених средстава. Одржавање турнира је подржао и наставник физичког васпитања Дејан Пауновић. Турниру се одазвала и ученица седмог разреда основне школе „Јосиф Панчић“ Невена Михаиловић, која тренира кошарку и којој се захваљујемо што је показала да је спорт пре свега тимски рад и да се у таквом окружењу развија осећај за друге. Победник турнира је ученик Никола Јанковић, који ће у име одељења доделити награду најбољем ученику Милошу Голијанин. Психолог школе је узела учешће и подржала овај предиван гест уз савет да се и следеће године окупе и бирају критеријуме који ће развијати примере афирмативног понашања ( најбољи друг/другарица, захваљујемо се због...., најхрабрији подвиг). Овакве акције би требало да буду део школског живота сваког одељења и пример превенције свих облика вршњачког насиља подстицањем развоја правих животних вредности. Посебну захвалност дугујемо наставнику историје Андреји Вујичићи и наставници Љиљани Џунић. "Ако можеш да испуниш један незаборавни минут садржајем који траје шездесет секунди Твоја је земља и све што је на њој, И изнад свега, бићеш човек, сине мој!" ( Р.Киплинг - "Сине мој") Добрим делом испунили смо једне од најсадржајнијих 45 минута у ђачком животу.
Ученички парламент у овој школској години
У
ченички парламент Техничке школе у Железнику конституисан је на првој седници одржаној 10. септембра 2015. године. Парламент чине по два ученика из сваког одељења, па је у његов рад укључено 42 ученика. Одржано је пет редовних и једна ванредна седница. На седницама се разговарало о темама од значаја за живот и рад ученика школе. На одржаним седницама Ученичког парламента ученици показују позитиван однос према школи. Изражавају незадовољство једино када се говори о екскурзијама јер се нередовно организују (наглашавају да поједине генерације нису никад ишле на екскурзију). Чланови парламента су учествовали и у избору места одржавања прослава матуре. Редовно износе предлоге за побољшање услова рада у школи. Предложили су кречење учионица, замену прозора јер не дихтују уз промену боје прозора и постављање завеса ради заштите од сунца, затамњивање стакла на вратима учионица, скидање решетки са прозора учионица које их имају (на пример, учионица 21), постављање голова у сали за физичко као и реновирање тоалета на спрату. Већина ученика оцењује увођење музика са разгласа за време одмора позитивно, али поједини ученици нису задовољни избором музике и предлажу да се ученицима бар повремено препусти бирање музике.Ученици су задовољни радом постојећих секција, мада наглашавају да би рад био динамичнији када би постојала већа посећеност часова. Наши ђаци се осећају углавном безбедно у школи. Предлажу увођење још једног радника обезбеђења и школског полицајца.
БИБЛИОТЕКЕ СУ ЧУДЕСНИ СВЕТОВИ Ученици Техничке школе су постигли значајан резултат на литерарном конкурсу под називом „Библиотеке су чудесни светови“, посвећеном обележавању десетогодишњице рада Друштва школских библиотекара Србије. У категорији ученика средњих школа из целе Србије, Павле Гавриловић, I/3 је освојио прво место, док је Марек Ленхарт, IV/6, заузео друго место. Свечана додела награда и диплома одржана је 8. априла у Дому ученика „Змај” у Земуну, уз присуство нашег великог песника, академика Матије Бећковића. Библиотеке су чудесни светови,у њима немам осећај чудесног простора,оне су ван сваке сумње доживљај чудесних светова. У библиотеци за само секунд могу да прелетим до планете Б-12 и са Малим принцом и његовом „Црвеном ружом“ седим на стени,гледам у звезде и причам о лепотама света.Могу једним трептајем ока да се шетам са Ивом Андрићем по Ћуприји и онда свратим у кафану на пијачни дан,кад цела касаба мирише на ћевапе,лук и печено прасе. Кад узмем књигу из биологије,ја се одмах преместим у неки други,лепши свет,свет корала и бисера. Само помислим и ето ме на броду идем по благо на острву,на острву које је пуно корњача и других егзотичних животиња и птица.На прилазу том острву осећа се лаган поветарац како пролази кроз шупљине чамаца. Кад сам кренуо на то острво,осећао сам мирис кокоса ,ананаса и морске воде. Кад читам у библиотеци бољи је осећај него кад сам у биоскопу,зато што их у глави сам обнављам и могу да се претворим из обичног човека у Кристофера Колумба,како рано ујутру на благом поветарцу гледа кроз свој дурбин, на ивици живаца и побуне над бродом види копно,које је тако дивно и прелепо. Његова посада у том тренутку је била радосна и срећна. Кад је крочио на копно сачекали су га црвени људи који су носили дуван, кукуруз и злато. Библиотеке су наше злато и треба их чувати,оне имају документарну историјску и уметничку вредност. Оне су срце, душе и огледала сваког народа и његове културе.Без библиотека нема историје ,без историје нема народа.У библиотекама је значај културе где упознајемо свет који нам је недостижан, или нас мами да га освојимо путовањима, истраживањима. Павле Гавриловић I/3
Од давнина, човек је осећао потребу да негде забележи све што се догађало око њега. Пре него што је научио да пише, цртао је на зидовима пећинасвој свакодневни живот и на тај начин причао причу о себи и свом времену. Временом су зидови пећина заменјени хартијом и пером, а ове приче нашле су своје место на разним полицама бројних библиотека. Свака прича има своје рођење, али, за разлику од људи, никада не дочека своју смрт. Све те приче живе у чудесним световима које називамо библиотекама. За мене, библиотеке су чудесни светови који на једном месту обједињују различите животе у различитим временима. Стога, свака прочитана књига представља један проживљени живот. Они који читају, доживе тако безброј живота и стекну непроцењиво искуство. Верујем да свако може бити писац, а једино мастило које користимо, јесте машта. Књига је једина људска творевина која се одупире зубу времена. Због свог трајања кроз генерације и векове, књига и писцу подарује бесмртност. Сви ти животи, који трају заувек, своје место проналазе у библиотекама. Зато су оне чудесни светови. Најчудеснији од свих. Марек Ленхарт, IV/6
ЛИТЕРАРНИ КУТАК ИСТИНА Стварам своје брате, душмани не раде ништа, већ само блате, док ова глава смишља како да прави паре, никад због новца не бих продао другаре, Иако многи то упорно раде, опрости им Боже, јер главе су им празне, доћи ће дан када ће све да схвате и желеће да се врате, али брате, ја не издајем повратне карте, већ, ако си са мном на броду, бићеш ту кад смо на мирном мору, и када смо у вртлогу, Знам ко са мном чека зору, Ко ће прошетати док имам ноћну мору, Све ми можеш узети, али никад вољу, Јер увек нађем формулу бољу, И лагано водим ову борбу, Ситне сте рибе у овом мору, Од вас направићу чорбу, да вас полужим као специјалитет, Наствљам да објавшњавам јер сам сурови квалитет, У односу на вас имам кредибилитет Док сте ви суви медиокритет... Стефан Пећаранин IV/5 ЉУБАВ Љубав која почива на племенитим мотивима, траје вечно и чини нас лепим и у стварности. Она је одувек постојала, ми смо одувек знали за њу, само тога нисмо били свесни. Она нам је слала делиће, а ми смо слагали коначну слику. Љубав, снажна сила, моћни ратник, нежност сјај и лепота. То је она која одише топлином, она која је обасјана светлошћу, под њом је тло које је мекано, над њом плаво платно које као да се својим изгадом ослобађа искре. Искре, које лете лете све док не падну на тло, стварајући слику као да је та иста површина добила прелепу хаљину шивену вековима, прецизно уникатно и мистериозно. Љубав је та која се налази свуда и у свему, само је треба препознати, загрлити и ширити. Она је у оним тајним погледима ка неслућеним љубавницима, она је у оном добром јаком, најјачем загрљају двоје људи који се дуго нису видели. Она је у оној сузи која тече од среће када видиш неког, у оном стиску руке, када се исте споје. Она је у ваздуху, у дрвећу, песми, у жељи, у сну, на јави. Љубав је ту да ослободи тело оног отрова који свакодневно налази начин да уђе у људе, отров који шаље мржња. Ту је да спаси човека оних таласа и вулкана страсти који владају њиме, који га неуморно нападају. Ту је да замени мржњу растера сиве облаке, очисти од туге. Када на раскрсници путева одабереш пут љубави, тада добијаш све оно што се са пуним правом може назвати неопходним. Подари ти потребну снагу, снагу која нам је свима потребна као батерија сату да би куцао. Снагу којом ћемо подићи стену, препивати мора победити непобедиво. Љубав нуди статус слободне душе. И да, не треба се плашити оних рана које ти нежна љубав направи. Оне нису неизлечиве, нешто тамо куша, тера те да посустанеш, да окренеш леђа управо њој, љубави. Она нас саветује, кроз речи мајке, кроз речи најближих. Чувај се, воли , жели, бори се, лети , падај, устај, живи! Јер љубав је осећање са којим све почиње и све се завршава. Љубав је та која увек може далеко више, од било кога и било чега. У љубави не постоје правила. Можемо покушати да се придржавамо приручника, да владамо својим срцем , да изградимо стратегију понашања, али све су то којештарије. Срце одлучује и то што оно одлучи, једино важи! Верица Танасић II/4
ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ЛУКЕ ТОМИЋА - II/4
Никола Туцаков I/4
Владимир ПолићIV/5
КУТАК ЗА Ученица генерације Овогодишња ученица генерације је Исидора Симоновски, IV/3. У нашу школу дошла је са одличним успехом из основне школе. Уписала се на смер техничар за компјутерско управљање. Први разред је завршила са врло добрим успехом, а остале са одличним. Просек у трећем и четвртом разреду је 5,00. Исидора је учествовала на школским такмичењима из математике и српског језика и књижевности, али најзначајније резултате је постигла у својој струци. Ове године први пут се одржало такмичење из програмирања за нумерички управљане машине. У априлу, на окружном такмичењу које је одржано у Панчеву, заузела је друго место у категорији ручно програмирање за глодалицу и тим резултатом се квалификовала на републичко такмичење. У изузетно јакој конкуренцији на републичком такмичењу, које се одржало у Суботици, Исидора је освојила шесто место.
Поносимо се Исидором која је заједно са својим друговима из одељења, Вуком Митровићем и Миодрагом Митровићем, представила нашу школу на најбољи начин. Ипак, оно најважније што ову дивну девојку из нашег краја издваја је нешто друго. Долазак у нову школу и међу нове другаре није лак и тешко је изборити се за своје место. Исидора је поред своје истрајности свима показала шта значи бити добар друг и несебично је делила своје знање са друговима. Са њима је била учесник на школским приредбама и бројним акцијама као што су: сређивање школе, заједничке посете сајмовима, екскурзије. Исидора је својом личношћу оставила печат у одељењу међу друговима.
Ми, наставници, препознали смо њене квалитете и поржавали смо је у свему. Поносимо се Исидором и желимо јој пуно успеха и среће у будућности, да своје науме оствари. Оливера Бабић, одељењски старешина IV/3
Исидора Симонoвски
МАТУРАНТЕ Пред ученицима четвртог разреда је важан животни избор. Треба рећи збогом једном делу живота, растати се са друговима, а ту су и неизвесност, наде, планови, жарке љубави „за цео живот“... И, питање шта даље? Који факултет изабрати? Психолог школе Ивана Михаиловић одржала је психолошко тестирање и саветовање за ученике завршних разреда. Ово су жеље наших ученика.
ЗАНИМАЊА КОЈА ПРИВЛАЧЕ УЧЕНИКЕ:
ПРОФЕСИОНАЛНЕ НАМЕРЕ НАШИХ МАТУРАНАТА: 1. ДА СЕ ЗАПОСЛИ 21,6% 2. ДА НАСТАВИ ШКОЛОВАЊЕ 37,6% 3.ДА НАСТАВИ ШКОЛОВАЊЕ АЛИ НЕ ЗНА ШТА ДА УПИШЕ 20,4% 4. НЕОДЛУЧАН 20,4% РАЗЛОЗИ НАСТАВКА ШКОЛОВАЊА: ª Незапосленост са средњом школом ª Незадовољан уписаним занимањем, желим да променим ª Највећи број младих данас студира нешто ª Желим да стекнем више квалификације
ПРИПРЕМЉЕНОСТ УЧЕНИКА ЗА ДАЉЕ ШКОЛОВАЊЕ: ª Не, тек имам намеру да се информишем шта треба јер се ª ª ª ª
још нисам одлучио/ла шта ћу да упишем Не, још увек нисам почео/ла, мислим да имам времена Не, припреме почињу касније на жељеном факултету/струковној школи Да, приватно се већ увелико спремам Да, почеле су припреме за упис на факултет/струковну школу
ПРОФЕСИОНАЛНИ СПОРТИСТА (фудбалер,бициклиста,кошаркаш...) 8 ТРЕНЕР 5 ПРОГРАМЕР ( рачунарски) 6 ПРОГРАМЕР НА КУМ 1 ИНЖЕЊЕР 3 АДМИНИСТРАТОР 1 МЕНАЏЕР ( опште, за ЕУ односе, ИТ) 4 ПИЛОТ 3 РАД У ВАЗДУХОПЛОВСТВУ 1 ПРОДУЦЕНТ (опште, музички ) 2 МУЗИЧАР 2 АУТОМЕХАНИЧАР 3 ЗАВАРИВАЧ (опште, подвосни, прохрома)7 ПСИХОЛОГ 4 ДИЗАЈНЕР ( машинству, графички ) 4 КРИМИНАЛИСТИКА (полицијац, инспектор ) 3 БЕЗБЕДНОСТ (опште, војник ) 6 АДВОКАТ 1 УГОСТИТЕЉ 2 РЕЦЕПЦИОНЕР 1 ВОЗАЧ 3 ИСТОРИЧАР 1 ПОЛИТИКОЛОГ 1 НОВИНАР 1 УЧИТЕЉ 1 ВАСПИТАЧ 1 ЕЛЕКТРОНИЧАР 1
РАД У МУЛТИМЕДИЈИ
1
Ивана Михаиловић, психолог школе