Page 1

Praktičan vodič za mala preduzeća

UNAPREDITE VAŠE FINANSIJSKE ODLUKE

Kako proceniti rizike i prednosti uzimanja kredita u stranoj valuti


O BROŠURI

Ova brošura pruža savete, ali konačne odluke morate doneti Vi. Ključna preporuka sadržana u ovoj brošuri glasi: raspitajte se i upoznajte sve mogućnosti, ali ne preuzimajte rizike koji su previsoki ili koje ne razumete. Na stranama koje slede možete pronaći: • Jasne savete o konkretnim merama koje možete primeniti kako bi unapredili vaše poslovanje • Jednostavna pravila i tri praktična alata koji vam mogu pomoći da unapredite vaše finansijske odluke • Primere iz stvarnog života koji objašnjavaju različite finansijske koncepte i kako da primenite praktične alate u poslovanju • Dodatne savete i pojašnjenja označena kao “podsetnici” • Savete o tome šta treba i šta ne treba raditi g, istaknute na margini stranice • Praktični kontrolni spisak o čemu trebate razmišljati pre donošenja odluke o uzimanju kredita u stranoj valuti

g

Isključenje od odgovornosti Informacije sadržane u ovoj brošuri pažljivo su proverene od strane EFSE DF. Međutim, EFSE DF ne preuzima nikakvu odgovornost, niti garantuje za njihovu pravovremenost, ažurnost i kompletnost. EFSE DF zadržava pravo da izmeni ili dopuni ove informacije u bilo kom momentu i bez prethodnog obaveštenja. EFSE DF ne daje nikakve garancije, izričite ili podrazumevane, u pogledu prikladnosti korišćenja ove brošure i preporuka iznetih

Impresum Izdavač brošure je EFSE Development Facility. Koncept, dizajn i litografija: IPC u ime EFSE Development Facility © 2013 EFSE Development Facility

2

u njoj u bilo kojoj konkretnoj situaciji ili prilici. Ova brošura ne upućuje nužno na svaku važnu temu, niti pokriva svaki aspekt tema koje su u njoj obrađene ili koje će biti ažurirane. Informacije u ovoj brošuri ne predstavljaju investicione, pravne, poreske niti bilo koje druge savete. Brošura je pripremljena bez osvrta na individualne finansijske i druge okolnosti lica koja su je primila.


UVOD

Koju opciju odabrati? Zamislite da treba da dopunite stanje vaših zaliha i da ste izračunali će vam za to biti potrebna pozajmica od oko 5 miliona dinara (RSD). Vaša banka vam nudi izbor između dve opcije: dinarskog kredita sa efektivnom kamatnom stopom od 15% godišnje ili, alternativno, kredita u evrima (EUR) uz godišnju efektivnu kamatnu stopu od 8 %. Oba kredita se otplaćuju u 12 jednakih mesečnih rata tokom godinu dana, pri čemu su kamatne stope fiksne i svi drugi uslovi su jednaki. Da li bi se odlučili za kredit u dinarima ili evrima? Vaš preduzetnički instinkt vam verovatno govori da se odlučite za kredit u evrima. Najzad, zašto plaćati veću kamatu na di-

narski kredit ako možete dobiti isti iznos za skoro upola manju kamatu u evrima? Ali, s druge strane, moraćete da otplaćujete kredit u stranoj valuti, uz uvek prisutan rizik da dinar u nekom momentu možda izgubi na svojoj vrednosti u odnosu na evro. Pitanje je: može li taj pad vrednosti zaista prouzrokovati priličan gubitak u tako kratkom periodu? – Da, može!

Međutim, da li to znači da bi uvek trebali da izbegavate kredite u stranoj valuti? Da ste uzeli isti kredit u evrima kasnije, u julu 2012. godine, uštedeli biste skoro RSD 385.000 u poređenju sa dinarskim kreditom u istom iznosu. To znači da krediti u stranoj valuti ne donose uvek samo dodatni rizik, već vam nude i velike pogodnosti.

Pogrešna odluka može koštati mnogo i čak ugroziti održivost i stabilnost vašeg poslovanja! Pogledajmo konkretne primere: Da ste uzeli kredit u oktobru 2011. godine i odlučili se za evro, vaša odluka bi vas koštala skoro RSD 350.000 više nego da ste odabrali kredit u domaćoj valuti.

Ovaj primer ilustruje dilemu s kojom se suočavate kao preduzetnik ili privrednik u Srbiji. U stvari, izazov može biti još veći, jer ponekad imate samo izbor da uzmete kredit u stranoj valuti ili da u potpunosti odustanete od planirane investicije, poput dugoročnog ulaganja u osnovna sredstva. Pri takvom scenariju, rizici od donošenja pogrešne odluke mogu biti mnogo veći.

Mesečne rate (EUR u odnosu na RSD kredit, identični iznosi kredita na dan puštanja) RSD

Prvi kredit uzet početkom oktobra 2011

Drugi kredit uzet početkom jula 2012

550.000

500.000

Rate za RSD kredite 450.000

400.000

Rate za prvi EUR kredit (u RSD) 350.000

Okt Nov Dec

Jan

Feb Mar

Apr Maj

Rate za drugi EUR kredit (u RSD) Jun

Jul

Avg Sep

Jul

Avg Sep Okt Nov Dec

Jan

Feb Mar Apr Maj

Jun

3


KLJUČNI ELEMENTI

Ključni elementi Ako želite da vaše finansijske odluke budu bolje, potrebno je da znate ključne razloge ili elemente koji određuju kako i kada bi trebalo da koristite kredite u stranoj valuti. Hajde prvo da pogledamo najvažnije definicije i koncepte u vezi sa pozajmicama u stranoj valuti.

Kredit indeksiran u stranoj valuti Indeksirani krediti su krediti isplaćeni u dinarima i otplaćuju se u dinarima. Ali iznos vaše rate će zavisiti od promene deviznog kursa. Ako vrednost dinara opada, platićete više; ako vrednost dinara raste, platićete manje.

Devizni kurs, pad i rast vrednosti domaće valute Devizni kurs je cena koju plaćate za stranu valutu, npr. vrednost jednog evra u dinarima. Uvek imajte na umu da je nemoguće da tačno predvidite kako će se ova cena razvijati, posebno na kratak rok, jer devizni kurs ne prati očekivane trendove! Na promene deviznog kursa utiču mnogi faktori koje ne možete da kontrolišete, npr. inflacija, monetarna politika Vlade, performanse domaće ekonomije, kao i špekulacije. Pad vrednosti dinara znači da je nacionalna valuta izgubila na svojoj vrednost prema evru tokom vremena, što za vas znači da ćete za kupovinu jednog evra sada morati da izdvojite više dinara nego, na primer, pre nekoliko meseci. Obrnuto, skok vrednosti dinara znači da pri kupovini jednog evra treba da izdvojite manje dinara nego pre.

Devizni rizik Devizni rizik predstavlja dodatne troškove u vašem poslovanju koji se eventualno mogu pojaviti usled vaše izloženosti promenama kursa dinara prema evru ili drugoj stranoj valuti. Poslovanje je uopšteno izloženo dvema značajnim vrstama deviznog rizika. S jedne strane, možda ste potpisivali ugovore koji vas obavezuju da nabavljenu robu ili usluge plaćate u stranoj valuti; pri čemu ta nabavka vremenom za vas može postati skuplja ako pri njenom plaćanju morate da pretvarate dinare u stranu valutu, a dinar u međuvremenu izgubi na svojoj vrednost. S druge strane, promene deviznog kursa mogu u mnogome uticati na tržišnu vrednost vaše poslovne imovine.

Kredit u stranoj valuti Ako uzmete kredit u stranoj valuti, ovu pozajmicu treba da otplatite vašoj banci u istoj valuti, npr. evrima. Zbog toga, ako nemate nikakav priliv u evrima (ostvaren kroz vaše prihode od poslovanja ili iz nekog drugog izvora), prilikom otplate rata svog kredita moraćete da menjate dinare za evre i to po važećem deviznom kursu koji je odredila banka. 4

Cena rizika zaduživanja u stranoj valuti Termin “cena rizika zaduživanja u stranoj valuti” opisuje dodatne troškove pozajmice određenog iznosa u evrima ili drugoj stranoj valuti u odnosu na pozajmicu istog iznosa u dinarima. Pri tom je važno znati da će iznos rate u dinarima koju treba da platite za kredit uzet u evrima uvek zavisiti od promena deviznog kursa, dok će iznos rate u dinarima koju treba da platite za kredit u dinarima ostati ista. Pad vrednosti dinara povećava vaš rizik zaduživanja u stranoj valuti.

Drugi uslovi kredita (osim kamatne stope) Troškovi obrade kredita ili zahtevana sredstva obezbeđenja su često vrlo slični za dinarske kredite i kredite u stranoj valuti, ali vi obično možete da dobijete duže rokove otplate za kredite u stranoj valuti nego za dinarske kredite. Prednost pomenutog se prvenstveno ogleda u tome što vam duži period otplate pruža mogućnost da pozajmljeni novac vratite banci u manjim ratama tokom dužeg vremenskog perioda. Sve to vam, opet, omogućava da izaberete rok dospeća koji će odgovarati periodu u kom vaša planirana investicija može da otpočne sa stvaranjem dodatnog profita. Troškovi konverzije Ako menjate, odnosno konvertujete dinare kojima raspolažete u evre da bi otplatili kredit, to će vas koštati. To je zbog toga što ćete morati da kupite evre po prodajnom kursu koji je odredila banka, a koji se razlikuje od kursa po kom ste prodali evre za dinare kada ste uzeli kredit. Na bilo koji datum, prodajni kurs će biti viši od kupovnog kursa, jer banka naplaćuje razliku. Drugim rečima, dobijate manje evra za vaše dinare po kupovnom kursu nego što je banka platila za vaše evre po prodajnom kursu. Usled te razlike, uvek ćete imati ove dodatne troškove konverzije, bez obzira na bilo kakav pad vrednosti domaće valute do kog može doći u periodu između podizanja i otlate kredita. Jedini siguran način da izbegnete troškove konverzije je da imate dovoljno priliva gotovine u evrima.


Podsetnik

Rizici i prednosti Ilustracija prikazana na ovoj strani nudi jasan pregled najvažnijih rizika i prednosti koje sa sobom nose krediti u stranoj valuti, posmatrano iz ugla vašeg preduzeća. Ne brinite, ako ne shvatite sve detalje odmah – odgovore na sva vaša pitanja pronaćićete dalje u ovoj brošuri.

Devizni kurs ne prati očekivane trendove. Ako vaša firma ostvaruje prihode u dinarima (robu/usluge prodaje i naplaćuje svojim kupcima/klijentima uglavnom u dinarima i plaća dobavljače uglavnom u dinarima), dinarski kredit je za vas uvek sigurnija opcija. Na taj način, možete u potpunosti isključiti troškove rizika od zaduživanja u stranoj valuti.

Šta ne treba raditi?

Rizici Smanjenje kapitala

g

Nikada ne uzimajte kredit u švajcarskim francima, japanskim jenima ili bilo kojoj drugoj valuti koja nije od značaja za vaše poslovanje. Ovo bi bila čista špekulacija! Greška u poslovanju

Pad vrednosti dinara je verovatan da se desi istovremeno sa ukupnim Ako koristite kredit u stranoj valuti usporavanjem ekonomije. To znada kupite sredstva čija vrednost ne či da se vaši troškovi finansiranja zavisi od promene deviznog kursa mogu povećati baš u vreme kada (npr. lokalno proizveden i prodat se smanje vaši poslovni prihodi. namestaj), vaš dug vremenom može postati veći nego stvarna vrednost vaših sredstava ako dina- Ograničena likvidnost ru opadne vrednost. To može da Dinarska vrednost rate koja je posmanji vaš sopstveni kapital! trebna za otplatu kredita u stranoj valuti zavisi od fluktuacija deviznog kursa koje su nepredvidive. Kao reSmanjenje profita zultat, dinarske otplate vašeg krediRast cene rizika zaduživanja u strata u stranoj valuti mogu biti mnogo noj valuti, usled nepovoljnih flukveće od očekivanih i možda ćete tuacija deviznog kursa, može domorati da ostvarite mnogo više divesti do smanjenja profita, pa čak narskog priliva da bi otplatili kredit. i do gubitka koji, zauzvrat, mogu pokrenuti dodatne troškove.

Niži troškovi finansiranja Niže kamatne stope kod kredita u stranoj valuti mogu voditi ka manjim ukupnim troškovima finansiranja vašeg poslovanja.

Prednosti Dobit na kursnim razlikama

Bolje usaglašavanje dospeća Krediti u stranoj valuti nude mogućnosti za bolje “usaglašavanje dospeća” između vaše aktive i pasive. Drugim rečima, biće vam lakše da usaglasite dospeće vašeg kredita sa vremenom koje je potrebno da vaša investicija počne da stvara prihod, jer su krediti u stranoj valuti obično dostupni uz duži rok otplate nego dinarski krediti.

Ako vrednost dinara raste u odnosu na strane valute (dinar apresira) vaši finansijski troškovi (obračunati u dinarima) će padati.

Moguće smanjenje rizika Ako je procenat vašeg priliva gotovine u stranoj valuti visok, korišćenjem kredita u stranoj valuti možda ćete moći čak i da smanjite svoj valutni rizik.

5


KORISNI ALATI

Koliki rizik ste sposobni da preuzmete? Kako donosite procenu da li rizici prevazilaze vaše mogućnosti? – Iskoristite naše jednostavno pravilo i tri praktične preporuke! Postoji jednostavno pravilo koje će vam reći da li vas kredit u evrima košta više od dinarskog. I postoje tri praktična načina koja vam mogu pomoći da brzo izračunate da li bi preuzimanje deviznog rizika moglo da ugrozi održivost vašeg poslovanja ako vrednost dinara opadne. Trebalo bi da iskoristite ove preporuke kao korisne alate i uz njihovu pomoć procenite svaku pojedinačnu situaciju u vašem poslovanju u momentu kada razmatrate mogućnost zaduživanja u stranoj valuti. Opšti savet za uzimanje kredita u stranoj valuti glasi: Zasnivajte vaše poslovne proračune uvek na konzervativnom scenariju deviznog kursa i izračunajte – pomoću tri naša alata – moguće uticaje pada vrednosti dinara na: • Vaš priliv gotovine • Bilans uspeha vaše firme • Bilans stanja vaše firme. Pogledajte kako se vrednost deviznog kursa kretala istorijski i upitajte se: Koji je bio najviši godišnji pad vrednosti dinara koji je zabeležen tokom poslednjih 5 do 10 godina? Pretpostavite da će vrednost dinara ponovo pasti na taj najniži nivo (u najmanju ruku) tokom perioda otplate vašeg kredita. Nemoguće je precizno predvideti promene deviznog kursa unapred, ali možete proceniti kako bi se vaša poslovna situacija mogla promeniti ako imate dugovanje u stranoj valuti, a vrednost dinara se smanji. Ne postoje alati koji će vam reći da li će se stvari promeniti na bolje ili na loše – dakle, budite spremni da krenu na loše! 6

Jednostavno pravilo za ocenu deviznog kursa Počnite jednostavno: Ovo pravilo vam može reći da li su izgledi da vaš kredit u stranoj valuti bude jeftiniji od dinarskog. Kao što smo videli, kredite u evrima obično karakterišu niže kamatne stope, ali pad vrednosti dinara može da neutrališe ovu prednost. Pre nego što počnete sa proračunima i korišćenjem alata koje ćemo vam predstaviti u nastavku, postoji jednostavno pravilo koje vam može reći koji je to nivo do kog vrednost dinara treba da padne da bi vaš kredit u evrima postao još skuplji od onog dinarskog – uprkos svojoj povoljnijoj kamatnoj stopi:

Oduzmite efektivnu kamatnu stopu kredita u evrima od efektivne kamatne stope dinarskog kredita i uporedite rezultat sa vašom očekivanom stopom pada vrednosti dinara. Jednostavno pravilo je posebno efikasno kada se primeni na kratkoročne kredite sa jednokratnom otplatom glavnice (bullet krediti), kada vas efekat pada vrednosti dinara pogodi odjednom. Ali, takođe, ovo pravilo pruža dobru prvu procenu uticaja pada vrednosti dinara i kod kredita u evrima koji treba da se otplati u ratama.

Primer: 15% (kam ata na dinarsk - 8% (k i kredit amata ) na kred it u evr ima) = 7% Ako oče kujete d a pad tokom o vrednos tplate v ti dinar ašeg kr a veći od edita b 7%, uzim u d e a nje j kredit će vas a u evr koštati im više od ma sa istim u z imanjja iznosom kredita , ali u d inarima .


Šta ne treba raditi

Uticaj na vaš novčani tok Alat za ocenu novčanog toka Ovaj alat vam govori: U kom obimu ste izloženi deviznom riziku, jer morate da konvertujete dinare u evre da bi otplatili svoj kredit? Ukoliko je vaš priliv gotovine u evrima veći od troškova koje budete plaćali u toj istoj valuti, ostaće vam evri za plaćanje rate kredita u evrima. Evri koje zaradite ne mogu da izgube vrednost nasuprot evrima koje treba da uplatite vašoj banci. Za ovaj iznos, nemate rizik od promene deviznog kursa. Alat za ocenu novčanog toka vam može reći da li imate dovoljno gotovine u stranoj valuti da platite kredit u stranoj valuti, kao i sve vaše ostale obaveze u stranoj valuti. Samo je potrebno da sve vaše prilive i troškove koje u proseku imate tokom jednog meseca razvrstate na sledeće kategorije:

g

Ne uzimajte u obzir iznos kredita u evrima isplaćen na vaš poslovni račun kao priliv gotovine u evrima, ako ih odmah pretvarate u dinare. Shvatite to kao dinarski priliv

ših priliva u evrima - vaš novi neto operativni tok gotovine je pozitivan i zbog toga je opravdano da uzmete pozajmicu u evrima. Ako, s druge strane, vaša planirana rata i odlivi u evrima značajno prevazilaze vaše prilive u evrima, uzimanjem kredita u stranoj valuti preuzimate značajan devizni rizik, jer će deo vaših odliva u evrima (koji je ostao nepokriven prilivima u toj valuti) morati da bude plaćen iz vašeg neto toka gotovine koji ostvarujete u lokalnoj valuti. Što se više vaši prilivi u evrima poklapaju s vašim ukupnim odlivima u evrima to će iznos vaših odliva u evrima biti proporcijalno manji u odnosu na vaš neto tok gotovine u lokalnoj valuti i shodno tome imaćete manji valutni rizik. Ako morate da pretvorite više od 70% vašeg neto mesečnog toka gotovine u evre da bi platili obaveze u stranoj valuti, onda se suočavate sa visokim rizikom!

Pr imer: Mesečni novčani tok Novčani tok u RSD Prilivi u RSD Odlivi u RSD Neto novčani tok u RSD

5.100.000 RSD

=

4.000.000 RSD 1.100.000 RSD

Novčani tok u EUR Prilivi u EUR ili indeksirani u EUR

3.000 EUR

-

1.000 EUR

Neto novčani tok u EUR

=

2.000 EUR

• priliv gotovine u dinarima • odliv gotovine u dinarima

Dodatni odlivi u EUR za planirani novi kredit u EUR

-

• priliv gotovine u stranoj valuti • odliv gotovine u stranoj valuti

Novi neto novčani tok u EUR

=

• odliv gotovine za ratu planiranog kredita u stranoj valuti.

EUR odliv

Sada saberite sve prilive i odlive gotovine u dinarima. Uradite isto i za prilive i odlive u stranoj valuti. Ukoliko je iznos koji dobijete sabiranjem rate vašeg planiranog kredita u evrima i svih ostalih odliva u evrima, manji od va-

Odlivi u EUR ili indeksirani u EUR

-8.700 EUR -6.700 EUR

Neto novčani tok u EUR (konvertovan u RSD) po % neto novčanog toka u RSD

67 %

RSD/EUR kurs: 110

Ako je vaša čaša s evrima prazna, ne možete koristiti njen sadržaj za olakšanje vaših briga oko deviznog rizika. Onda vam je potrebno da budete dovoljno likvidni u dinarima.

u evr ima Novi neto tok gotovine arima din u Neto tok gotovine

*

devizni kurs

7


KORISNI ALATI

Uticaj na vaš bilans uspeha Alat za ocenu koeficijenta otplate duga

datke o bilansu uspeha vaše firme i uradite obračun prikazan u donjoj tabeli.

Ovaj alat vam govori: Da li je vaš profit i dalje dovoljan da iz njega servisirate svoja dugovanja, čak i ako vrednost dinara opada? Da li će vaše poslovanje i dalje biti održivo ako stvari krenu na loše?

U našem primeru, profit se smanjuje sa 400.000 dinara na 240.00 dinara. Ovo znači da u slučaju pada vrednosti dinara za 20%, nivo profita se smanjuje za skoro 40%, a koeficijent otplate duga se uvećava sa 68% na 110%.

Važno je da se uverite da će vaša firma i dalje stvarati dovoljno profita da uredno otplaćujete pozajmicu uzetu od banke, čak i ako vrednost dinara opada. Recimo da iznos mesečne rate kredita koju treba da otplatite banci za kredit u evrima koji ste uzeli inicijalno iznosi 270.000 dinara. Kada dinar izgubi 20% na vrednosti u odnosu na evro, rata u evrima će iznositi 324.000 dinara.

Pr imer: Bilans uspeha Osnovni mesec Ukupni poslovni prihodi

Šta treba uraditi

Razmotrite koji procenat vaše prodaje i troškova je u stranoj valuti ili je indeksiran u stranoj valuti kada izračunavate vaš bilans uspeha nakon pada vrednosti dinara. uti = pozajmice u stranoj val Dodatni troškovi rizika dnosti vre a pad on nak kurs rate u evima * devizni s kur izni uelan dev – rate u evrima * akt

3.000.000 RSD

1.800.000 RSD

1.860.000 RSD

300.000 RSD

360.000 RSD

1.500.000 RSD

1.500.000 RSD

1.200.000 RSD

1.140.000 RSD

800.000 RSD

846.000 RSD

60.000 RSD

72.000 RSD

Troškovi zakupa

170.000 RSD

204.000 RSD

Ostali operativni troškovi

570.000 RSD

570.000 RSD

-

Uvezena roba Ostala roba Bruto profit Ukupni operativni troškovi

8

= -

Gorivo

-u Dodatni troškovi rizika pozajmice stranoj valuti Profit Otplata duga (kreditne rate)

= Otplata duga (rata) Koeficijent otplate duga i rizika (Profit + dodatni troškovanoj valuti) pozajmice u str

Bilans uspeha Nakon pada vrednosti RSD

3.000.000 RSD

Ukupni troškovi prodate robe

Koji procenat vašeg profita će tada biti iskorišćen za plaćanje vaših obaveza? Da bi odgovorili na ovo pitanje, pribavite po-

Ako, nakon primene očekivane stope pada vrednosti, vidite da je vaš koeficijent otplate duga iznad 100%, ne treba da uzimate kredit u stranoj valuti, jer vaša zarada neće biti dovoljna da servisira sva vaša dugovanja. Ako je dospeće vašeg duga dugoročno, odnosno ako pre imate investicione nego kredite za obrtna sredstva, posebno morate održavati vaš koeficijent otplate duga na niskom nivou. U stvari, preporučujemo da uvek održavate vaš koeficijent otplate duga ispod 80%.

Koeficijent otplate duga

=

54.000 RSD 400.000 RSD

240.000 RSD

270.000 RSD

324.000 RSD

68%

110%


Podsetnik

Ako je cena aktive određena iznosom evra koju je kupac spreman da plati, njena vrednost u dinarima će se povećavati dok dinar pada. Ako se ovo ne primenjuje na bilo koju od stavki vaše aktive, onda će vaša “Dinarska aktiva” u gornjim obračunima biti 0%.

Uticaj na vaš sopstevni kapital Alat za ocenu bilansa stanja Ovaj alat vam govori: Koliko ću sopstvenog kapitala izgubiti ako vrednost dinara opada? Vaš sopstveni kapital predstavlja aktuelnu vrednost udela koji imate u vašem preduzeću. Ako vaše preduzeće pravi gubitak, to treba pokriti iz sopstvenog kapitala, zbog čega je važno da imate dovoljno sopstvenog kapitala kako bi izbegli rizike. Ako imate više dugova u stranoj valuti nego sredstava u stranoj valuti, pad vrednosti dinara će dovesti do smanjenja vašeg sopstvenog kapitala. Što je veća razlika između vrednosti vašeg duga u stranoj valuti i vrednosti vaših stranih sredstava, to će se više smanjiti vaš sopstveni kapital, ukoliko dinar izgubi na svojoj vrednosti. Ako nemate više preostalog kapitala, vi ste prezaduženi i vaša firma bi mogla da bankrotira ili u najmanju ruku više nećete moći da pozajmljujete.

Pr imer: Početni bilans stanja Aktiva (po % ukupne aktive)

Pasiva (po % ukupne aktive )

Dinarska aktiva

90 %

Dinarska pasiva

Devizna aktiva

10 %

Devizna pasiva

Ukupna aktiva

100 %

Kapital Ukupna pasiva

5% 55 % 40 % 100 %

Sada ste spremni da izračunate da li će vaš sopstveni kapital pasti ispod nivoa od 30% ako vrednost dinara pada kao što očekujete, na primer za 20%. Bilans stanja nakon pada vrednosti RSD Aktiva (po % ukupne aktive)

Pasiva (po % ukupne aktive)

Dinarska aktiva

90 %

Dinarska pasiva

Devizna aktiva*(1+ pad vrednosti RSD )=

12 %

Devizna pasiva* (1 + pad vrednosti RSD ) = Kapital = 102% - 5% - 66% =

Ukupna aktiva

102 %

Ukupna pasiva

5% 66 % 31 % 102 %

Završni bilans stanja

Morate održavati vaš sopstveni kapital na nivou od najmanje 30% vaše ukupne aktive i , treba da pronađete stopu pada vrednosti dinara koja bi dovela do pada vašeg sopstvenog kapitala ispod tog nivoa. Da bi to uradili, pripremite vaš bilans stanja i izračunajte proporciju vaše aktive i pasive čija vrednost raste ako i vrednost evra raste (“Devizna aktiva“ i “Devizna Pasiva”), izraženu u procentima vaše ukupne poslovne aktive. Ubacite ove odnose, zajedno sa odnosom preostale aktive (“Dinarska aktiva” i “Dinarska pasiva“), kao i vaš sopstveni kapital u početni bilans stanja kao što je prikazano u primeru na desnoj strani.

Aktiva (po % ukupne aktive)

Pasiva (po % ukupne aktive)

Dinarska aktiva=90%/102%

88 %

Dinarska pasiva = 5% / 102%

Devizna aktiva=12%/102%

12 %

Devizna pasiva = 66% / 102% Kapital = 100% - 5% - 65% =

Ukupna aktiva

100 %

Ukupna aktiva

5% 65 % 30 % 100 %

U gornjem primeru, kapital se smanjuje sa 40% ukupne aktive na 30% ukupne aktive. Ovo znači da u slučaju pada vrednosti dinara od 20%, vrednost sopstvenog kapitala vašeg preduzeća će se smanjiti za 25%. Ako, na osnovu obračuna s alatom bilansa stanja, otkrijete da bi očekivana stopa pada vrednosti dinara dovela do pada vašeg sopstvenog kapitala ispod 30% ili ga smanjila za više od 20%, definitivno ne treba da uzimate kredit u stranoj valuti. Vaš zaštitnik protiv deviznog rizika – vaš sopstveni kapital – u ovom slučaju nije dovoljan. 9


TRI JEDNOSTAVNA ALATA U PRAKSI

Studija slučaja I Uticaj na vaš novčani tok Kako vam alat za ocenu novčanih tokova može pomoći da donesete ispravne finansijske odluke? Ovaj alat je prvi od tri alata koji vam može pomoći da izaberete valutu kredita u kojoj će za vas biti najbolje da finansirate svoj posao. Pogledajmo. Zamislite da vodite preduzeće “Srbija rezervni delovi”, koje trguje polovnim rezervnim delovima za automobile i razmišljate da uzmete kredit kako bi dopunili zalihe. Da li da pozajmite u stranoj ili lokalnoj valuti? Najviše prihoda od poslovanja ostvarujete u dinarima ali, pošto se nalazite blizu mađarske granice, deo vaše prodaje je i u evrima. Samo mali procenat ukupnih troškova treba da se plati u evrima. Na kraju prosečnog meseca, vaša firma ima 2.000 evra više priliva u gotovini, nego odliva . Da bi dopunili zalihe potreban vam je kredit od 11 miliona dinara i već ste pregledali ponude lokalnih banaka. Dve najbolje ponude su sledeće: Dinarski kredit (11 miliona RSD) Rok otplate: 12 meseci Efektivna godišnja kamatna stopa: 15% ili Kredit u evrima (100.000 EUR –ekvivalentno iznosu od 11 miliona RSD) Rok otplate: 12 meseci Efektivna godišnja kamatna stopa: 8% Kako će vaš izbor između ove dve opcije uticati na novčane tokove vaše firme? Da li devizni rizik i njegov mogući uticaj na novčane tokove premašuje mogućnost da

10

uštedite novac na plaćanju kamata? Upotrebite alata za ocenu novčanog toka sa 7. strane kako bi odgovorili na ova važna pitanja! Alat za ocenu novčanog toka sumira vaš prosečni mesečni novčani tok u dinarima na desnoj strani u redovima od 1 do 3. Vaši prosečni novčani tokovi u evrima pre uzimanja kredita su sumirani u redovima od 4 do 6. Kada se mesečna rata za kredit u evrima unese u red 7, alat će izračunati vaš novi mesečni neto novčani tok u redu 8. Ako odlučite da uzmete kredit u evrima, imaćete nove neto mesečne odlive u evrima od 6.700 EUR. Ovaj odliv u stranoj valuti morate da imate u vidu i uporedite ga sa vašim neto novčanim tokovima u dinarima (red 3). Ako ste hteli da uzmete kredit u evrima, već biste trebali da konvertujete 67% dinara koje zaradite u evre svakog meseca u proseku, čak i ako se devizni kurs ne menja (red 10). Ali šta ako vrednost dinara opadne za 20%? U ovom slučaju, moraćete da promenite skoro 80% vaših mesečnih dinarskih novčanih tokova u evre da bi ispunili obaveze u evrima (redovi 13 + 14). To je već visok rizik! U mesecu kada niste sakupili dovoljno novca na računima vaše firme i imate više nego prosečna odlazna dinarska plaćanja, a sa druge strane manje prosečne prilive gotovine u dinarima, lako možete postati nelikvidni.

Pr imer:

Mesečni novčani tok - s Novčani tok u RSD 1

Prilivi u RSD

2

Odlivi u RSD

3

Neto novčani tok u RSD Novčani tok u EUR

4

Prilivi u EUR ili indeksirani u EUR

5

Odlivi u EUR ili indeksirani u EUR

6

Neto novčani tok u EUR

7

Dodatni odlivi u EUR za planirani novi kredit u EUR

8

Novi neto novčani tok u EUR

9

Prosečni godišnji RSD/EUR devizni kurs (važeći)

10

11

Novčani tok u EUR (važeći ekvivalent u RSD ) po % neto R toka Novi neto EUR novčani tok kao RSD ekvivalent (po važećem deviznom kursu)

za 20% Scenar io: vrednost RSD opada 12

Prosečni godišnji RSD/EUR devizni kurs

13

Novčani tok u EUR (ekvivalent u RSD ) po % neto RSD no

14

Novi neto EUR novčani tok kao RSD ekvivalent

15

Ukupna preostala gotovina u RSD


Podsetnik

ok - s novim kreditom u EUR

neto RSD novčanog

SD novčanog toka

=

5.100.000 RSD

=

3.000 EUR

=

4.000.000 RSD 1.100.000 RSD

1.000 EUR 2.000 EUR

8.700 EUR -6.700 EUR

110 67 % -737.000 RSD

132 80% -884.400 RSD 215.600 RSD

U prosečnom mesecu, ako se kurs dinara promeni, ali drugi faktori koji utiču na vaša plaćanja ostanu isti, vaša ukupna preostala gotovina na kraju meseca u dinarima će biti 215.600 RSD (red 15). Ali u visokom ste riziku da u određenom mesecu postanete nelikvidni. Ako vrednost dinara nastavi da pada ili ako drugi faktori smanje vaše prilive u dinarima, vašoj firmi će biti vrlo teško da otplaćuje svoje kredite na vreme ili da dobije dodatna finansijska sredstva od banke. Sada, pogledajmo šta bi se desilo da ste uzeli kredit u dinarima. U ovom slučaju, vaša mesečna rata bi stalno bila 990.000 dinara, a vaša ukupna preostala gotovina, nakon pada vrednosti dinara od 20%, u posmatranom mesecu bi iznosila oko 370.000 dinara ili oko 70% više nego da ste uzeli kredit u evrima. U ovom slučaju, održivosti i stabilnosti poslovanja vaše firme ne preti rizik nelikvidnosti. U prosečnom mesecu nije potrebno da konvertujete dinare u evre. Imate mesečni neto priliv gotovine u evrima i čak biste zaradili od pada dinara. Ako dinar padne za 20%, vaš priliv gotovine od 2.000 EUR bi vredeo 44.000 RSD više u vašoj lokalnoj valuti.

Iako u određenom momentu možete očekivati manji pad vrednosti dinara, nikada ne trebate smetnuti s uma i mogućnost još lošijeg scenarija, odnosno veće depresijacije od očekivane. Zbog toga bi uvek trebalo da znate šta će se desiti sa vašim tokovima gotovine da ste uzeli kredit u evrima, a da vrednost dinara opadne za 20%.

Šta ne treba raditi

Pre nego što izračunate devizni rizik pomoću naša tri alata, uvek prvo proverite „jednostavno pravilo“ kako bi saznali da li bi kredit u evrima imao veće pogodnosti za vaše preduzeće, a sve na osnovu vaših ličnih očekivanja u pogledu budućih kretanja deviznog kursa!

Zaključak

Alat za uspešno upravljanje tokovima gotovine vam govori da direktor preduzeća “Srbija rezervni delovi” treba da uzme kredit u dinarima! Rizik kreditiranja u evrima jasno premašuje pogodnosti koje nudi.

11


TRI JEDNOSTAVNA ALATA U PRAKSI

Studija slučaja II Uticaj na vaš bilans uspeha

i

Kako vam alat za ocenu koeficijenta otplate duga može pomoći da donesete ispravne finansijske odluke?

Kredit za obrtna sredstva u evrima (ekvivalentno iznosu od 2 miliona RSD) Rok otplate: 12 meseci Efektivna godišnja kamatna stopa: 8% ili Kredit za obrtna sredstva u dinarima (2 miliona RSD) Rok otplate: 12 meseci Efektivna godišnja kamatna stopa: 15%

Zamislite da ste vlasnik preduzeća “Srbija proizvodnja”, koja izrađuje nameštaj od drveta. Već imate dosta porudžbina, ali ne i dovoljno kapaciteta da ispunite zahteve tržišta. Stoga želite da kupite novu mašinu da bi u potpunosti iskoristili poslovne šanse. Sada treba da odlučite da li da se zadužite u stranoj ili nacionalnoj valuti kako biste nabavili željenu mašinu. Vaše preduzeće prodaje samo na domaćem tržištu i sve prihode ostvaruje u domaćoj valuti, oko 3 miliona dinara mesečno. Međutim, morate da platite zakupninu za vaše poslovne prostorije, a vlasnik indeksira zakupninu u evrima. Takođe, određeni materijali koje koristite u proizvodnji treba da se plate u evrima. Nova mašina košta 7 miliona RSD i zahteva dodatnih 2 miliona RSD obrtnih sredstava kako bi započela sa radom. Dve najbolje ponude koje ste dobili od lokalnih banaka su sledeće: Investicioni kredit u evrima (ekvivalentno iznosu od 7 miliona RSD) Rok otplate: 60 meseci Efektivna godišnja kamatna stopa: 8%

Podsetnik

Otplata kredita za obrtna sredstva obično ne treba da se finansira iz profita kompanije, već iz tekućih priliva koji pristižu posle određenog perioda po osnovu prodaje zaliha.

12

Očekujete da vrednost dinara opadne prema evru za 6% tokom sledeće godine, ali želite da znate šta bi se desilo sa profitabilnošću vaše firme ako bi stvari krenule na još lošije, a vrednost dinara opadne za 20%. Da li bi održivost poslovanja vaše firme bila ugrožena? Koristite preporuku i alat za ocenu koeficijenta otplate duga sa strane 8!

Pretpostavke za sve scenarije: Rata za investicioni kredit u evrima je 140.000 RSD, a nakon pada vrednosti dinara ona iznosi 168.000 RSD

evrima Scenar io 1: Investicioni kredit i kredit za obr tna sredstva su u Kao što je prikazano u prvoj koloni, firma je firme. Ne samo da bi direktni troškovi kredivrlo profitabilna i lako može da plati svoja ta u stranoj valuti smanjili vašu zaradu, već ukupna dugovanja iz profita, jer bi njen koe- bi povećali i troškove uvezene robe, goriva i zakupnine. Ono što je najviše alarmantno, ficijent otplate duga bio na zdravih 66%. ostvareni profit ne bi više mogao da pokrije Druga kolona pokazuje kakav uticaj bi pad ukupan dug firme, jer bi koeficijent otplate dinara od 20% imao na profitabilnost vaše duga odjednom došao na 102%! Pretpostavka: rata kredita u evrima za obrtna sredstva je 170.000 RSD, a nakon pada vrednosti dinara iznosi 204.000 RSD Bilans uspeha Osnovni mesec

Bilans uspeha Nakon pada vrednosti RSD

Ukupni poslovni prihodi

3.000.000

3.000.000

Ukupni troškovi prodate robe

1.800.000

1.860.000

Uvezena roba

300.000

360.000

Ostala roba

1.500.000

1.500.000

Bruto profit

1.200.000

1.140.000

730.000

776.000

60.000

72.000

Troškovi zakupa

170.000

204.000

Ostali operativni troškovi Dodatni troškovi rizika pozajmice u stranoj valuti Profit

500.000

500.000

-

62.000

470.000

302.000

310.000

372.000

66%

102%

Ukupni operativni troškovi Gorivo

Otplata duga (kreditne rate) Koeficijent otplate duga


Podsetnik

Prihod u stranoj valuti je važan zaštitnik od deviznog rizika, kao i čuvar vaše profitabilnosti.

a u dinarima Scenario 2: Investicioni kredit u evrima i kredit za obr tna sredstv Ako ste se odlučili da nabavku obrtnih sredstava finansirate kreditom u dinarima, rate bi bile malo veće u početku, ali bi depresijacija dinara imala manji uticaj na vašu profitabilnost.

Profit bi opao mnogo manje, a firma bi i dalje mogla iz profita da otplati dugovanja.

Pretpostavka: rata kredita u dinarima za obrtna sredstva je 180.000 RSD, a ostaje ista i nakon pada vrednosti dinara Bilans uspeha Osnovni mesec Bruto profit Ukupni operativni troškovi Dodatni troškovi rizika pozajmica u stranoj valuti Profit

Ako je firma sigurna da može podići svoje cene brzo da bi odgovorila na uvećane troškove, ona se može zaštititi od rizika. Međutim, nemojte zaboraviti da drugi faktori mogu uticati na pogoršanje profitabilnosti. Na primer, u periodima velikog pada vrednosti dinara, vrlo je verovatno da će se ekonomija usporiti, a da će se prodaja smanjiti.

Bilans uspeha Nakon pada vrednosti RSD

1.200.000

1.140.000

730.000

776.000

-

28.000

470.000

336.000

320.000

348.000

68%

96%

Otplata duga (kreditne rate) Koeficijent otplate duga

u evrima Scenar io 3: Oba kredita su u evrima i 25% ukupne prodaje je Sada zamislite da vaša firma ostvaruje 25% svojih prihoda od prodaje u Mađarskoj koja se naplaćuje u evrima. U ovom slučaju, nivo prodaje će takođe skočiti, a profitna marža se neće mnogo smanjiti

nakon pada vrednosti dinara. Čak i da ste uzeli kredit za obrtna sredstva i investicioni kredit u evrima, vaš profit i koeficijent otplate duga bi ostali na prihvatljivim nivoima.

Pretpostavka: rata kredita u evrima za obrtna sredstva je 170.00 RSD, a nakon pada vrednosti dinara iznosi 204.000 RSD Bilans uspeha Osnovni mesec

Bilans uspeha Nakon pada vrednosti RSD

Ukupno poslovni prihodi

3.000.000

3.150.000

Ukupni troškovi prodate robe

1.800.000

1.860.000

Bruto profit

1.200.000

1.290.000

730.000

776.000

-

62.000

470.000

452.000

310.000

372.000

66%

72%

Ukupni operativni troškovi Dodatni troškovi rizika pozajmica u stranoj valuti Profit Otplata duga (kreditne rate) Koeficijent otplate duga

Zaključak Alat za utvrđivanje koeficijenta otplate duga vam govori da će pad vrednosti lokalne valute značajno smanjiti profitabilnost vaše firme. Mudar preduzetnik bez priliva u stranoj valuti i sa prosečnim apetitom za rizik bi izabrao dinare, u najmanju ruku kod kredita za obrtna sredstva 13


TRI JEDNOSTAVNA ALATA U PRAKSI

Studija slučaja III Uticaj na vaš sopstveni kapital Kako alat za ocenu bilansa stanja može da vam pomogne da donesete ispravne finansijske odluke?

Početna situacija Početni bilans stanja Aktiva (u milionima RSD) Dinarska aktiva

Ako želite da znate da li struktura vašeg bilansa stanja dozvoljava da iskoristite prednost niže kamatne stope kod kredita u evrima, pogledajte kako ovaj alat funkcioniše u praksi. Vaša firma, “Srpska pekara”, trenutno ima bilansnu aktivu od ukupno 20 miliona RSD. Vrednost zaliha iznosi 4 miliona RSD i finansirane su u dinarima. Ostala aktiva firme uključuje nešto gotovine na dinarskim računima, potraživanja od kupaca i staru opremu i mašine čija vrednost nije izražena u evrima. Ostatak duga investicionog kredita za nabavku mašina u evrima, koji je firma uzela pre četiri godine, isnosi 3 miliona RSD.

Pasiva (u milionima RSD) 20

100%

Devizna aktiva

0

0%

Ukupna aktiva

20

100 %

Investicioni kredit u dinarima (10 miliona RSD) Rok otplate: 60 meseci Efektivna godišnja kamatna stopa: 15% ili Investicioni kredit u evrima (ekvivalentno iznosu od 10 miliona RSD) Rok otplate: 60 meseci Efektivna godišnja kamatna stopa: 8%

14

4

20%

3

15%

Kapital

13

65%

Ukupna aktiva

20

100 %

Kako možete proceniti efekat ove dve opcije na vaš sopstveni kapital, uz pretpostavku da vrednost dinara opadne za 20% nakon što ste uzeli kredit? Upotrebite alat za upravljanje bilansom stanja sa strane 9!

Scenar io 1: Kredit u evr ima Ako ste uzeli kredit u evrima, aktiva u dinarima i obaveze u stranoj valuti, tj. evrima, u vašem bilansu stanja bi se povećali za 10 miliona RSD, odnosno na 30 miliona RSD (aktiva) i 13 miliona RSD (obaveze). Pod konzervativnom pretpostavkom i u nepovoljnom scenariju promene deviznog kursa, gde vrednost dinara naglo opadne za 20% prema evru, vaš bilans stanja bi izgledao ovako: Bilans stanja nakon otplate kredita u EUR i pada vrednosti dinara RSD Aktiva (u milionima RSD)

Iako je pekara iznajmljena, želite da je renovirate, a takođe planirate i da kupite polovan kombi za isporuku peciva kupcima koji žive u okolnim selima. Ukupni troškovi takve investicije bi bili 10 miliona dinara. Vaša lokalna banka vam nudi sledeće kredite:

Dinarska pasiva Devizna pasiva

Dinarska aktiva

Pasiva (u milionima RSD) 20+10=30

Devizna aktiva

Ukupna aktiva

100% 0%

30

100%

Dinarska pasiva

4

13%

Devizna pasiva* (1+pad vrednosti RSD ) = (10+3) * 120% =

16

Kapital

10

54% 33%

Ukupna aktiva

30

100%

Dinarska vrednost vaših obaveza u stranoj valuti bi se povećala na 16 miliona RSD, a vaš sopstveni kapital bi pao sa 13 miliona na 10 miliona RSD, što je pad od preko 20%. U odnosu na ukupnu aktivu, vaše obaveze u stranoj valuti bi se povećale na 54%, a nivo vašeg sopstvenog kapitala bi pao na 33%. Ovo je kritično, jer da je vaš kapital dospeo još na niži nivo od 30%, vaše lokalne banke bi mogle da odbiju da vas dalje finansiraju u budućnosti. A na kraju, vaši kreditni troškovi bi se povećali. Sve u svemu, ne biste mogli da dozvolite da preuzmete toliki rizik!


Podsetnik

Ako želite kredit u stranoj valuti, treba vam zaštita od rizika smanjenja kapitala. Po pravilu, ako bi mogući pad dinara doveo do pada vašeg sopstvenog kapitala za više od 20% ili bi nivo sopstvenog kapitala pao ispod kritičnih 30%, onda se nemojte zaduživati u stranoj valuti.

Scenar io 2: Kredit u dinarima Ako ste finansirali vaše investicije dinarskim kreditom, nećete se izložiti riziku od ozbiljnog pada kapitala, čak i ako bi dinar drastično izgubio na vrednosti. Aktiva u domaćoj valuti bi se povećale za 10 milion na 30 miliona RSD, a pasiva odnosno dinarske obaveze na 14 miliona RSD. Kada bi vrednost dinara pala za 20%, vaša dugovanja u stranoj valuti bi se uvećala sa 3 miliona na 4 miliona RSD. Ovo bi smanjilo vaš sopstveni kapital sa 13 miliona RSD na 12 miliona, što odgovara nivou sopstvenog kapitala od prihvatljivih 40%. Završni bilans stanja nakon pada vrednosti RSD Aktiva (u milionima RSD) Dinarska aktiva

Pasiva (u milionima RSD) 20+10=30

Devizna aktiva

Ukupna aktiva

100% 0%

30

100%

Naše studije slučaja su zasnovane na pretpostavkama – realnost može biti potpuno drugačija! Devizni kurs Pretpostavljeni devizni kurs za sve naše primere je RSD/EUR 110. U vreme kada čitate ovu brošuru, devizni kurs može da se razlikuje. Ceteris paribus pretpostavka Predstavljeni primeri su razvijani uz konsultacije sa srpskim bankama i reflektuju realno poslovanje. U ovim scenarijima samo smo posmatrali jedan faktor: devizni kurs. Zapamtite, međutim, da mnogi drugi faktori mogu takođe varirati u realnom svetu.

Dinarska pasiva Devizna pasiva

4 + 10 =

14

48%

3 * 120 % =

4

12%

Kapital

12

40%

Ukupna aktiva

30

100%

Korelacija pada vrednosti valute i ekonomskog ciklusa Vrednost dinara teži ka opadanju kada se ekonomska i privredna aktivnost u Srbiji usporava. Ako imate dugovanja u evrima, u toj situaciji imate dvostruki rizik koji nije pokazan u primerima. Troškovi servisiranja vašeg duga u dinarima se uvećavaju i istovremeno vaša prodaja može da opadne. Nećete biti zaštićeni od ovog duplog rizika osim ako jednostavno ne budete u prilici da vašim klijentima naplatite veću cenu kada evro raste ili ako se vaši klijenti nalaze u inostranstvu i kupuju više od vas ako dinar počne da gubi na vrednosti.

Postoje rizici i mogućnosti! Pre nego što se odlučite u kojoj valuti da uzmete kredit, treba da razumete vašu izloženost riziku i odredite uticaj troškova kredita u stranoj valuti u slučaju da stvari krenu na loše.

Zaključak

Alat za ocenu bilansa stanja vam govori da je vrlo rizično finansirati investicije i uopšte poslovanje u evrima ako vaša dugovanja u stranoj valuti nisu većinom pokrivena aktivom u stranoj valuti. Međutim, da ste bili direktor “Srpske pekare” možda bi i dalje želeli da preuzmete ovaj rizik.

Planovi otplata Najviše primera u brošuri je zasnovano na planovima otplata u mesečnim ratama. Drugačiji planovi otplata mogu smanjiti troškove rizika kredita u stranoj valuti, ali ih mogu i povećati. Varijabilne stope Kredit u evrima postaje još rizičniji ako kamatna stopa nije fiksna, nego varijabilna. Ako referentna kamata (generalno EURIBOR) raste, prednost vaše kamatne stope u odnosu na onu u dinarima će biti manja. I dalje ćete biti izloženi deviznom riziku.

15


KREIRANJE LIČNIH ALATA

Napravite vaše lične alate! Videli ste koliko je važno doneti ispravnu odluku o valuti u kojoj ćete pozajmiti novac od banaka! I videli ste da se donošenje odluka može poboljšati uz tri jednostavna alata. Dakle, nemojte se ustručavati da koristite ove alate u vašem poslovnom planiranju i donošenju finansijskih odluka. Nije teško da ih personalizujete!

Tipično podešavanje interfejsa za rad sa tabelama:

Okvir sa nazivom On pokazuje referencu ćelije ili naziv aktivne ćelije.

Slova u kolonama Kolone idu vertikalno na radnom listu i svaka je označena slovom u naslovu kolone.

Idite na EFSE vebsajt i preuzmite vaše alate: http://www.efse.lu/ project-examples/ Risk-of-FX-Borrowing-for-SMEs Ako imate instaliran softver za rad sa tabelama na vašem računaru, lako možete otvoriti excel šablone. Koristite alate da unesete vaše poslovne podatke i vaše lične pretpostavke. Možete, takođe, personalizovati ove alate prema vašim potrebama! Evo nekih osnovnih uputstava kako da koristite šablon u excel-u (uputstva ispod se odnose na Microsoft Excel 2010, ali su ista i za ostale verzije):

Brojevi redova Redovi idu horizontalno na radnom listu i označeni su brojevima u naslovima redova.

16

Aktivna ćelija Možete prepoznati aktivnu ćeliju po crnim ivicama. Podaci se uvek unose u aktivnu ćeliju. Različite ćelije mogu postati aktivne klikom mišem na njih ili strelicama na tastaturi.


KREIRANJE LIČNIH ALATA

Kako da ubacite novu kolonu ili red? 1. Desnim tasterom miša kliknite na zaglavlje kolone/reda iznad mesta gde želite da ubacite novu kolonu ili red da otvorite meni. 2. Izaberite „Insert“ iz menija. 3. Nova kolona/red će biti ubačeni levo/gore u izabranoj koloni.

Kako da otključate i zaključate šablone blokirane lozinkom? Alati koje možete da preuzmete vam nude mogućnost da unosite podatke u svetlo plave ćelije. Sve druge ćelije su zaključane da bi sprečile korisnika da slučajno izbriše važne formule. Međutim, lako možete zaključati/otključati posebne ćelije u vašem radnom listu. 1. Kliknite “Review” tab u meniju. 2. Kliknite “Unprotect sheet”. 3. U padajućem meniju koji će se pojaviti, unesite “FXChange”. Ako želite da zaključate alat ponovo: 4. Kliknite “Protect sheet”. 5. Unesite lozinku po vašem izboru. Reference ćelija Slovo kolone i broj reda označava referencu ćelije. Svaka ćelija u radnom listu se može identifikovati ovom kombinacijom slova i brojeva kao što je npr. A1 ili F4.

Sve ćelije sa formulama u šablonima će biti zaključane da bi se sprečile greške u radu!

17


DONOŠENJE ODLUKA U PET KORAKA

Donesite profesionalne finansijske odluke Bilo da je vašoj firmi potreban kratkoročni kredit za obrtna sredstva ili dugoročni investicioni kredit, verovatno ćete se naći u mnoštvu prilika kada ćete morati da odlučite u kojoj valuti da uzmete kredit. Sada znate kako „jednostavno pravilo“ i tri praktična alata, opisani u ovom priručniku, mogu da vam pomognu da poboljšate vaše finansijske odluke mudrim upravljanjem deviznim rizikom.

Sada, pogledajmo sve korake koje morate da preduzmete da bi došli do dobre finansijske odluke:

Profesionalno donošenje finansijskih odluka u pet koraka

Korak 2: Korak 1: Identifikujte precizno vaše finansijske potrebe Koliko vam treba da premostite kratkoročne nedostatke likvidnosti? Koliko vam treba za investicije koje će se isplatiti kasnije? Koliko je poslovnih prihoda dostupno za otplatu kredita?

18

Proverite finansijske ponude Kada indetifikujete vaše finansijske potrebe, raspitajte se o uslovima kredita u domaćoj i stranoj valuti kod vaših banaka.

Korak 3: Primenite jednostavno pravilo Koristite „jednostavno pravilo“ da odlučite da li bi kredit u stranoj valuti bio u vašem interesu ako bi se vaša očekivanja u vezi sa deviznim kursem ispostavila kao tačna. Ako je odgovor da, nastavite na korak četiri. Ako ne, uzmite kredit u dinarima.


PRAKTIČNI KONTROLNI SPISAK

Ne zaboravite da pitate vašu banku Konačno, verujemo da vam vaša banka ne bi ponudila samo kredite, već i korisne savete. Ispod ćete naći spisak važnih pitanja koje treba da postavite banci pre donošenja konačnih finansijskih odluka.

Opšti pristup banke kreditiranju u stranoj valuti: Šta banka misli o pozajmicama za mala preduzeća u stranoj valuti? Da li se moja firma kvalifikuje za željeni kredit u stranoj valuti? Koji kriterijum banka primenjuje kad donosi procenu ko može uzeti kredite u stranoj valuti?

Uslovi kreditiranja Kako da pravilno uporedite uslove kreditiranja kod kredita u domaćoj valuti i kredita u stranoj valuti? Koje su efektivne kamatne stope i rokovi otplata? Ima li naknada koje se posebno primenjuju na kredite u stranoj valuti? Da li se ponuđeni krediti u domaćoj valuti i krediti u stranoj valuti razlikuju po bilo kojim drugim pitanjima, npr. sredstvima obezbeđenja?

Korak 4: Primenite tri alata Koristite tri alata opisana u ovoj brošuri da identifikujete vašu izloženost deviznom riziku i odredite stepen nakon kog bi devizni rizik povezan sa kreditom u evrima mogao negativno da utiče na vaše poslovanje ako stvari krenu na loše. Alati će vam pomoći da procenite potencijalni uticaj kredita u stranoj valuti na vaše tokove gotovine, vaš bilans uspeha i bilans stanja.

Otplata u stranoj valuti Mogu li uvek kupiti stranu valutu da isplatim kredit? Kako banka određuje svoj prodajni kurs? Zaštita od pada vrednosti domaće valute Ako se odlučim za kredit u stranoj valuti, koje dodatne savete ili finansijske proizvode banka nudi da smanji moj valutni rizik? Konverzija kredita Da li je moguće konvertovati kredit u stranoj valuti u kredit u domaćoj valuti? Koji su povezani troškovi?

Korak 5: Procenite i izaberite Alati vam mogu ukazati na najbolji izbor valute kredita. Međutim, krajnja odluka je na vama. Na osnovu proračuna koje uradite pomoću alata, na vama je da odlučite u kojoj valuti, ili kombinaciji valuta, treba da uzmete kredit.

19


Dobre finansijske odluke su ključne za uspeh u poslovanju i jedan od glavnih izazova je profesionalno upravljanje deviznim rizikom. Uvereni smo da saveti izneti u ovoj brošuri, uz savete i podršku vaše banke, mogu da vam pomognu da napravite pravi izbor.

Rizici i prednosti uzimanja kredita u stranoj valuti  

Praktičan vodič za mala preduzeća o procenama rizika pri zaduživanju u stranoj valuti. Izdavač: EFSE Development Facility

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you